12 reči (Superstar/Prva, 2020-)

[crippled_avenger]

  12 REČI Jelene Stolice je zanimljiva kriminalistička serija koja se izdvojila u novom talasu srpskih televizijskih krimića iako je ona omaltene po šavovima spoj nekih stvari koje smo već videli u drugim serijama. Međutim, spojevi koji su zanimljivi su uvek dobrodošli, dok god iz njih ne proističe neka nefunkcionalna sredina koja nije skladna.


I 12 REĆI je srećom skladna celina u kojoj se prepoznaju elementi drugih serija, stavljeni u funkciju i dovedeni u formu koja je ista kao najbolje izdanje tamo odakle je pruzeta.


Viktor Savić igra advokata koji dobija posao u moćnoj firmi mafijaškog konsiljerea. Njegov backstory skromnog studenta koji je pomagao lenjim za pare preuzeta je iz SUITSa, njegova moralna dilema i situacija u kojoj se našao ista je kao u Grishamovom THE FIRM. Šef u advokatskoj kancelariji je međutm Tihomir Stanić, koji je pak našpanovan na Marjanovića iz UBICA MOG OCA i ovde igra sličan lik, samo u pravnim poslovima. Kako bi oprali pare, odlučuju se da se oslone na kriptvalute kao u seriji GRUPA odakle dolaze Filip Đurić i Denis Murić, I tako sve u krug.


Međutim, kako rekoh elementi preuzeti sa drugih mesta su u dobrom izdanju, serija je snimljena jako dobro, produkcioni dizajn u domenu scenografije i kostima je izuzetan, i ova serija baš dobro izgleda i konzistentna je, te svakako može biti preporuka za ekipu iz ovog sektora.


Kad je o priči reč, tu ima nekih zanimljivosti ali ima i problema. U pojedinim deonicama serija ima dozu michaelmannovske kriptičnosti, zatvorenosti, junaci rade stvari ne za potrebe publike već kao da su kriminalci koje zapravo gledam, i to su najzanimljiviji delovi bili za mene, mada verujem da su najširoj publici odbojni.


S druge strane, postoje linije priče koje su prosto neubedljive, pre svih ona koja se odvija na sudu gde se proces naprosto odvija prebrzo, a ni pravni aspekt cele priče nije naročito promišljen i deluje da je mogao biti promišljeniji. Naprosto tempo sudskog postupka je previsok,a argumenti koji se u njemu iznose su više u domenu laičkog nego ubedljivog pravnog izražavanja.


Viktor Savić igra glavnog junaka, ali njegov lik u najvećem delu serije ima veoma slab protagonizam i ima veoma nagle preokrete kada se prebaci iz svoje izvorne postavke u onaj stav koji će imati na kraju kada razrešava priču. U tom smislu, reklo bi se da je priča same serije mogla biti bolje postavljena kako bi ispratila svoje osnovne likove i osnovne emotivne tokove.


I tih nekoliko propusta su vidljivi ne  toliko što su naše serije u svakom pogledu besprekorne a ova odudara već baš zbog toga što ova serija u mnogim aspektima doseže veoma visoko.


Svakako da me zanima dalji rad ove ekipe koja je pokazala da već sada dosta može i da ima prostora za napredak posle ovog zdravog debija.

[crippled_avenger]

Druga sezona serije 12 REČI u osnovi bazirana je na principu koji ja ne volim, dakle produžava razradu slučaja iz prve sezone, što u najvećem broju pokušaja dovodi do razvodnjavanja. U principu čak i u ovakvim kriminalističkim serijama gde pratimo obe strane zakona, i white collar crime i uličare, svejedno, volim kada svako krene s čiste startne pozicije bez previše referisanja na prethodnu sezonu.

Međutim, u 12 REČI postoji još jedan faktor koji je bio rizičan a to je da ovde imamo posla sa serijom koja se bavi obično jednom situacijom ili sukobom u životu svojih junaka, nije ovo saga o njihovom životu koja ima tu vrstu kontinuiteta i onda je samim tim povezanost događaja još teže očuvati.

Ipak, druga sezona je otišla korak napred u odnosu na prvu koja je bila zahtevna, kriptična i u nekim aspektima vešto skrojena od polovnih delova. Ovde su neki od tih delova i dalje tu, ali novu sezonu mahom nose novi delovi što je jako zanimljivo.

Internacionalizacija priče je vešto urađena kroz uvođenje skandi-elementa kroz rolu Dragomira Mršića, već iskusnog švedskog glumca našeg porekla. Prikaz kriminaliteta kojim se junaci bave je svež, interesantan, informisan, provokativan, u pojedinim momentima i filozofski.

Sve to rezultira jednom ubedljivom sezonom, sa interesantnim likovima koji glumački izvlače sve ono najzdravije što se može dobiti od te lokalne mentalitetske igre, a izbegavaju sve ono loše u njoj; sa žanrovskim zapletom koji je svež i kreativan, lokalan ali i univerzalan; sa jasnoćom izraza; vrlo vibrantnom socijalnom kritikom i generalnom atmosferom.

Kao i posle prve sezone, svakako bih voleo da gledam dalje i šta radi ova ekipa iza i ona ispred kamere, s tim što ovog puta tamo gde je prva sezona obećavala ova je to ispunila.