Upravo čitam...

[lilit]

molim da se vratite na sustinu topica.
u protivnom, zvacu Bilju da vas oboje utepa (verujem da ce dozvoliti da sami odaberete nacin).

[Alibaba]

Ko je tebe pitao bilo sta Lilit? I uopste se ne zezam krajnje sam ozbiljan sa doduse ironicnim osmehom ali ozbiljan.

Mislis da sve znas najbolje i da si najpametnija ccc.

[Rose Ann]

sve najbolje zna mathama ghandi

[mac]

Mislis da sve znas najbolje i da si najpametnija ccc.

Što je to problem, evo i ja to isto mislim (za sebe).

[angel011]

lilit, zovi ti Bilju da utepa Virusa.  

[lilit]

Ko je tebe pitao bilo sta Lilit? I uopste se ne zezam krajnje sam ozbiljan sa doduse ironicnim osmehom ali ozbiljan.

Mislis da sve znas najbolje i da si najpametnija ccc.

ma ne bre (bez ironicnog osmeha i krajnje neozbiljno).
samo sam se uzivela u ulogu novorođenog vampira u potrazi za sopstvenim identitetom. rascepljen u procesu prilagođavanja sredini koja je okrenuta samo sebi, društvu koje je podeljeno u frakcije, a u stalnoj međusobnoj borbi različitih struja u želji da nametnu dominaciju.  

[Alibaba]

Evo skontao sam da je Simons u Strvinarskoj utesi dao telepatske moci jednom debelom celavom Jevrejinu koje ovaj koristi kako bi spopadao mlade plavuse po saunama i avionima.

A takodje secam se u Olimpu je naveo Harmena da spopadne Mojru koja je bila u dubokom snu (fakticki mrtva) i sto predstvalja direktnu nekrofiliju. A i taj Harmen je imao jevrejske krvi.

Dakle kontam da je Simons u stvari prizeljkivao lik debelog Jevrejina , celavog, ruznog, sa telepatskim mocima koje zloupotrebljava da j*b* sve zivo i mrtvo.

[Meho Krljic]

Viruse, unapred se izvinjavam što ispada da ti se obraćam samo da ti nešto spočitavam (a ko sam pa ja da išta spočitavam ikome?) ali posle ovoga što si napisao u poslednja tri posta, na većini forma koje znam bio bi banovan. Ne zato što se konkretno dotičeš Jevreja kao teme nego što namerno i sistematski provociraš na nekoliko osnova, usred jednog od centralnih topika foruma. Da pojasnim, ti si sada kao neko ko je ušao u sobu gde ljudi ozbiljno raspravljaju o nekoj temi (umetnost, seks, politika...) i počeo da glasno podriguje, unosi im se u lice i naglas peva uvredljive pesme.

[Morticia]

Ponekad je radi uveseljavanja mase lepo biti živa budala. Problem nastaje kada masi dosadiš.

[Meho Krljic]

Ili kad ti budalisanje u startu nije naročito duhovito. Ali, mislim, nije to greh, ne može svačiji smisao za humor da bude vrhunski, ja ovde samo skrećem pažnju na namerno provociranje i to u okviru jedne od važnijih tema na ovom forumu.

[Morticia]

Ti, Meho, baš voliš da objašnjavaš tuđe postove? Ili drugim ljudima objašnjavaš treće postove. Samo se zamisli nad onim što sam napisala. Obrati pažnju na izbor reči...

[Meho Krljic]

Očekuješ od mene da razmišljam? Bojim se da me precenjuješ...

[Morticia]

I tako je Sagita postala Troll community. Ovom prilikom bih molila da dođe još par ljudi, standardnih ljudi, koji će ćaskati o svemu i svačemu na naredne tri strane.
Živeli.

[Alibaba]

Ne provociram... Pricam o Strvinarskoj utesi ?!?!

Nejagore je sto je komentarisu oni koji je nisu ni videli a kamoli procitali. ccc

[Nyarlathotep]

Evo, sad upravo provociras. Poeta doctus

[krema]

Ha ha, pa dobro ljudi, do kada cete pridavati vaznost Virusovim zajebancijama i ozbiljno ih shvatati. Sto se vise primate on ce ih vise postovati. Uostalom, siguran sam da je to covjek s vise nickova na ovom forumu, a ovaj mu sluzi bas i iskljucivo za zajebavanje...

[Kastor]

jedna u kojoj se bracni par budi tokom noci, oboje nerealno gladni, a potom odlaze u potragu za pekarom, jer smatraju da treba da je opljackaju da bi muz rascistio svoju proslost, je potpuno sumanuta. Ne bih rekla da sam je razumela, ali mi je prijalo da je citam  

Ako se ne varam, priča se zove The second bakery attack.
Čini mi se da njegova proza bolje zvuči prevedena na srpski,
nego na engleski. Da li još neko ima sličan utisak?

[Alibaba]

Da ja sam u stvari Angle011 priznajem. Nemam sta da radim pa eto... Al nije tacno da cu vise postovati. Od kad su me zenske napusile na SImonsu nisam se javljao ucveljen nedelju dana

[angel011]

[Alibaba]

Opet si se prezderala alkohola a ?

[Mica Milovanovic]

Čini mi se da njegova proza bolje zvuči prevedena na srpski,
nego na engleski. Da li još neko ima sličan utisak?

Jok, bolje znaš srpski nego engleski...  

[Kastor]

Tačno.

[Alibaba]

Ma kakvi... Na engleskom je jadno. Simons pise kao da je srednjeskolac... Na srpskom bolje zvuci zbog Skrobonje koji fenomenalno covek prevodi.

[angel011]

ebolo, pričaju o Murakamiju, ne o Simonsu.

[Kastor]

Ma zna to cenjeni HIV, samo je duhovit, a ti očigledno nemaš smisla za humor.  

[angel011]

Ma zna to cenjeni HIV, samo je duhovit, a ti očigledno nemaš smisla za humor.  

A.

Ok.

Mislim da ću samo tiho da napustim zaraženo područje.

[Alibaba]

Jbt ko je tebe odranio ccc... prilicno si iskljuciva i nevaspitana.

[Alibaba]

Evo konacno sam dosao do Mracne kule. Citam prvi deo Revolveras po prvi put u zivotu. S obzirom na mnoge pohvale nadam se da se necu prevariti.

[Kastor]

Nije, bre, uopšte loš Gibson (P.O.). Doduše, tek sam na pedesetoj stranici. Ali za sada - da kucnem u čelo...

[Kastor]

Završio sam Prepoznavanje obrazaca (uz neradu podužu pauzu u čitanju) i prilično sam zadovoljan. Gibson je sazreo (kao i njegovi čitaoci – nada se), beži od palpa, ali zadržava stil.
Iako je to ,,naš" svet u sadašnjosti, Gibson ga posmatra iz SF/cyberpunk perspektive, poručujući da je budućnost sadašnjost. Da li je ovaj roman SF? Nije. Da li je cyberpunk? Rekao bih da jeste: Novi Cyberpunk koji je izašao iz SF i uplovio u glavni tok. Računari postaju predmet kolekcionarskih transfera i izložbi o prošlom veku za kojim /SPOILER/  Kejsi Polard plače na kraju.Punks više nisu osobe sa dna, to su su high-profil ličnosti koje se kriju u pankerskoj anonimnosti forumaških nikova. /SPOILER – ends here/


Tačnije, sve do raspleta sam vrlo zadovoljan (3/4 romana). Rasplet se svodi na objašnjenja bez stila, dosadna, nametnuta rešenja iz detektivskih romana i stripova, nalik (meni strašno mrskim) situacijama u kojima zla kraljica objašnjava smisao dogođenog .

Kad podvučem crtu – svideo mi se, voleo bih da sledeći roman bude u ovom stilu, ali po najavama Spook Country, izgleda da neće.

[Nyarlathotep]

Gibsonu je dovoljno sto je napisao Neuromansera, koji ce jednog dana biti tumacen kao klasik. Svejedno, iako najverovatnije nikad nece ponoviti knjigu poput svog prvenca, naravno da cu procitati i Prepoznavanje obrasca. Samo kad ugrabim vremena. Mozda na jesen.

[zakk]

http://www.librarything.com/unsuggester
preporučuje šta da čitate na osnovu naslova koji vam se nije dopao  

[angel011]

A ima i "ako vam se dopalo ovo, neće vam se dopasti ono" - i jedan od zabavnih primera je da, ako vam se dopao "My Life" Klintona, nikako ne treba da čitate "Don't Waste Your Life" Džona Pajpera.  

[Nightflier]

Da se i ja ukljucim. Trenutno citam The Ghost Brigades Jhona Scalzija.

[Marina]

novi roman Chuck Palahniuka RANT. za sada obećava.

[Ghoul]

novi roman Chuck Palahniuka RANT. za sada obećava.

ma on stalno obećava, samo slabo isporučuje...

[Marina]

dobro sad, nije baš slabo.

[angel011]

Artur i Minimoji.

Ne znam da li je prevedeno sa francuskog na engleski pa sa engleskog na srpski, kao što naši sve češće rade, ali ono je nepismeno.

Nisam očekivala nikakav vrhunski roman od Besona, ali ovo izgleda nije prošlo ni kroz kakve uredničke ruke, ili bi bar neko skrenuo pažnju autoru da scene koje će možda delovati simpatično na filmu (nisam gledala film jer me nervira nadsinhronizacija) u knjizi deluju debilno.

Opšti utisak: retard pisao za retarde.

Jedino je slika na koricama slatka.

[Cornelius]

Pročitah knjigu "Gastronom" kineskog pisca Lu Wenfua. Jako lepa knjižica koja na vešt način priča o kineskoj kuhinji i kineskom ulasku u komunizam. Tradicija se meša sa lenjinizmom, gastronomija sa ideologijom, a ukusi izdržavaju sud vremena. Preporučujem.

[angel011]

"Maskarada", Teri Pračet. Jedna od onih gde se pojavljuju veštice i Smrt. Te su mi najgotivnije, i "Maskarada" je, za sada (stotinak stranica) slična po kvalitetu ostalim Disksvet-knjigama sa vešticama.

[Magrit]

Hahah, znaci, citali smo istu knjigu u isto vrijeme
Kad sam uzela knjigu u ruke, nisam znala o cemu se radi. Otvorim prvu stranu, i pomislim odkad nije bila neka knjiga sa vjesticama...

Kad ono: A kad cemo se sledeci put sastati ?
.... U sredu ....

[Cornelius]

Procitah "Secanja jednog evnuha" Dan Shi. Knjiga je romansirana varijanta zapisa jednog evnuha u sluzbi poslednje kineske carice. Tekst na jasan nacin opisuje dekadenciju koja je vladala u pekinskoj Zabranjenoj palati pocetkom 20. veka. Istovremeno, objasnjeni su uslovi oko trgovine decacima, kastracije (ablacije organa), ulazenja u sluzbu, administrativnog sistema i uslova zivota kastrata koji su bili u svim slojevima posluge, ali i administracije (do carskih savetnika). Zanimljiv istorijski dokument.

[Cornelius]

Zavrsih  "The good Women of China" knjigu kineske novinarke Xinran. Tokom 90-ih, ona je na Radiju Nankin imala emisiju (22h do 24h) posvecenu zenama. Njena emisija je postala drustveni fenomen, a ona je kasnije napisala knjigu zasnovanu na svojim emisijama. U pitanju je niz svedocanstava zena iz razlicitih drustvenih i intelektualnih slojeva o njihovim zivotima. Kina (caristicka i komunisticka) je macisticka zemlja u kojoj zene imaju mali znacaj i nisku drustvenu vrednost.  Xinran je pokusala da razbije tabue i da prekine tisinu. Knjiga je zanimljiva kao svedocanstvo o uzasavajucim uslovima zenske polovine kineske populacije. Ja sam ocekivao vise o njenom novinarskom radu u trenucima ideoloskih i politickih promena u Kini. Medjutim, ona je dala prednost svedocenjima zena. Inace, Xinran sada zivi u Londonu i radi za The Guardian i BBC.

[SRX]

Hiperion...
ostade jos Pad Hiperiona.

[Cornelius]

Završih "Sputnjik ljubavnike" Harukija Murakamija. Knjiga više nalikuje realističkom romanu "Južno od granice...", nego delimično fantastičnim romanima "Trka za divljom ovcom" i "Kraj vremena". "Sputnjik ljubavnici" su priča o nemogućoj ljubavi, ljubavi bez čulnosti i čulnosti bez ljubavi. Ništa nije onako kako bi trebalo da bude i dominira nemogućnost uspostavljanja željenog odnosa sa drugim. U trenutku kada susret izgleda moguć, dolazi nagli poremećaj.

Muarakami izabira jednu dogadjajnu liniju i mali broj protagonista, ukazujući na složenost života kroz jednostavne detalje. Njegova naracija napreduje kroz opise običnog i banalnog, povremeno probijenog posebnim i neobičnim. Novost iznenadjuje i naratora i čitaoca. Nalik džez muzičaru (Murakami je godinama držao džez klub), on ritmom pripovedanja podiže napetost, a uvodjenjem kratkih deonica iznenadjujućeg, on nas oslobadja napetosti i uvodi u novu dogadjajnu liniju. Kao u antičkoj tragediji, već od samog početka se zna da će kraj biti nesrećan.

Njegov jednostavan stil u svaršenoj je simbiozi sa njegovom porukom o neverovatnoj lakoći bića i ljudi, kao i o nepostojanosti ovog sveta. Slično kao i njegova mladja koleginica Banana Yoshimoto, on ukazuje na blazirane osobe iz višeg japanskog društva koje ne znaju gde idu i koje se bez većeg entuzijazma bacaju na svaku priliku da izmene običnost svog života. Posebnost su njegove žene – lepe, rafinirane, inteligentne, uspešne, misteriozne i nesposobne za ljubav.

Murakamijeve česte reference na Ameriku i Evropu nisu reference japanskog pisca na strani svet. On više ukazuje na raskorenjenost jednog, nekada tradicionalističkog društva, gubitak repera, nesigurnosti u sopstvena osećanja...

Kome se dopala roman "Južno od granice...", dopašće se i "Sputnjik ljubavnici".

[Mica Milovanovic]

Murakamijeve česte reference na Ameriku i Evropu nisu reference japanskog pisca na strani svet. On više ukazuje na raskorenjenost jednog, nekada tradicionalističkog društva, gubitak repera, nesigurnosti u sopstvena sećanja...

Kao i Murakami, i mi smo više odrasli na američkoj kulturi nego na sopstvenoj. Moje detinjstvo su Tom i Džeri, Dizni, kasnije basket i koka kola posle njega, fipine starke, američki filmovi, SF, rock...
Prosto je neverovatno koliko Amerika nije imala sluha da to iskoristi i u šta se to pretvorilo...
Nema velike razlike između Murakamijevog žala za mlados' i "našeg slučaja"...

[Cornelius]

Mislim da kod Murakamija nije u pitanju žal za mlados, nego raskorenjenost svojstvena današnjoj situaciji. Kod Murakamija je većim delom u pitanju melanholija i seta, nego nostalgija. On je, inače, živeo u Americi, Grčkoj i Italiji, tako da je i sâm deo sopstvenog narativnog sistema. Potom, u nacionalističkom Japanu, upotreba stranih proizvoda i stranih duhovnih dobara, nije baš vidjena najbolje. Murakamija silno kritikuju u akademskim krugovima, jer se udaljio od čisto tradicionalne japanske književnosti.

[Mica Milovanovic]

Mislim da kod Murakamija nije u pitanju žal za mlados, nego raskorenjenost svojstvena današnjoj situaciji

Nisam mislio bukvalno...  

Potom, u nacionalističkom Japanu, upotreba stranih proizvoda i stranih duhovnih dobara, nije baš vidjena najbolje. Murakamija silno kritikuju u akademskim krugovima, jer se udaljio od čisto tradicionalne japanske književnosti.

Uh. Hvala bogu što je nama nacionalizam stran, pa nemamo takvih problema...

[Kastor]

Murakamija silno kritikuju u akademskim krugovima, jer se udaljio od čisto tradicionalne japanske književnosti.

Jednom prilikom je rekao - žao mi je što ne mogu da nađem taj citat, pa je ovo parafraza - Tradicionalna književnost se poštuje u Japanu, a moderna čita u Japanu i celom svetu. I da sam mogao da biram, birao bih potonje.

(zaboravio je na onog čitanog tradicionalistu što se rasporio pod okriljem medija, zarad tiraža   (sa'će da me hejtuju))

[angel011]

Parfem, Patrik Ziskind (da, tek sad). Na pola sam, otprilike. Nije uvek sigurno da li čitam o ljuckom biću ili čitam biografiju Nečastivog. Fascinantno (uz 'daleko mu lepa kuća').