Mogu li popularni pisci biti veliki pisci?

[dark horse]

Ime: Albednik mudo od Labudana

Zanimanje/struka: Guglanje o broju prodatih primeraka Harija Potera

[ridiculus]

meni masovna popularnost jeste struka

E, baš si me sada iznenadio! 

E moja Akademijo! Kako si samo nisko pala! A vi ovde napadate Gula, a prava sramota vam pred očima (iako na Gulovoj temi, heh).

raspravu sa tobom o svilenim bubama ili šta?

ja ni ne tvrdim da sam stručnjak za književnost. Samo tvrdim da si ti dijabola.

Pa eto, dokaži to pred publikom.

[Krsta Klatić Klaja]

nađi bolju temu za raspravu pred publikom

kontaš li ono elementarnu stvar, za jednu pravu ozbiljnu debatu ljudi se spremaju mjesecima

ja da se spremam proučavajući tvoj lik i nedjelo i da na to potrošim mjesece života?

pa hajde, ja ne bih očekivao ni da ti to radiš za mene

budi malo realan

[ridiculus]

Opravdanja, opravdanja, a niđe muškosti.

[Krsta Klatić Klaja]

ne kontam, povedi 10 drugara na piće

[dark horse]

ne kontam, povedi 10 drugara na piće

Kakav bizaran komentar ... da ne dovodiš možda 10 dobrih riba? Il umišljaš da si ti sam toliko veličanstven prizor?

Послато са 2201122G помоћу Тапатока

[ridiculus]

Čudo jedno pljuješ marksizam a čitaš Igltona.

Samo ti i tebi slični mogu da se čude tome. Volim Čestertona, koji je bio vatreni katolik. Volim Ezru Paunda (ili bar njegovu teoriju poezije), a on je bio fašista. Volim Mišimu, a znamo valjda šta je on bio. A ne volim nijednu od tih ideologija. Zato što čovek nije nužno ono što misli da je.

Ali ja zapravo ne pljujem marksizam koliko njegovu primenu. Isto kao u slučaju hrišćanstva. Oba su plodno tle za licemerje.

[Krsta Klatić Klaja]

ridikuli, ja ne znam jel se ti samo tako češljaš, ali ja više neću odgovarati na ove tvoje besmislice

Kritička razlika je u tome što sad naši akademici i profesori mogu da prepisuju od Britanaca a nekad nisu mogli, bar ne mnogo, već su morali da uklope teorije i objašnjenja s marksizmom.

dakle, nisu mogli da prepisuju od Igltona, koji svoju teoriju uklapa sa marksizmom, nego su morali da bez Igltona uklope svoje teorije sa marksizmom?

e pa svaka čast. Aj nekog drugog sad zamajavaj

[ridiculus]

A kakve veze imaju ta dva?

"Prepisivanje od Britanaca" znači "čitanje šta njihovi akademici kažu o predmetu i zasnivanje opisa na tome", jer valjda oni u Britaniji imaju bolje izvore o britanskoj književnosti od nas u Srbiji, Jugoslaviji, Balkanu, gde god? Oni pišu biografije britanskih pisaca, ne mi.

Dokazao sam jedno 5 puta da NE ČITAŠ PAŽLJIVO ili NE RAZUMEŠ NAPISANO, i koliko puta još moram? I ti si se baš nameračio da mi daš materijala za još 50 primera, kao u onom tvom gornjem postu, gde negde pominješ veličinu kao menjanje sveta ili uticaj na generacije, što je maltene moj stav od početka. Kako je Eko uticao na generacije kad je pisao kol'ko juče? A ipak je, po tebi, on veliki pisac.

[dark horse]

Hoćemo raspravu pred publikom, gde je ulog veliki! Na primer, reputacija.

Veoma grešiš. Mislim da je već sada Labudanova reputacija nikakva. I da je srozana na ništavilo upravo posle ove vaše rasprave. Ništa više tu ne treba.

Pa, eto ti glasanje koje je sam pokrenuo kao dokaz. Očigledno ni jedan Sagitaš ni u ludilu ne želi da se svrsta uz njegovo mišljenje. Samoproklamovani car je potpuno go. Da ima trunke blama ne bi dalje nastavljao, nego ima đon obraz.

Labudan ti je sada nova D, koja je stalno pričala da brani mlade i njihove interese, a zapravo mislila samo na sebe. Sama stajala iza sebe.

[Krsta Klatić Klaja]

eo da ti bar nabrojim velike pisce, po meni, naravno: Dostojevski, Bulgakov, Kami, Žid, Balzak, Markes, Borhes, Hese, Hamsun, Kuci, Man, Andrić....

laži, samo puste laži, ridikuli


i kakvi sad izvori o britanskoj književnosti? To da li je neko veliki pisac se nalazi na samim stranicama knjige. Ne treba valjda da više čitamo interpretacije i teorije nego samo djelo, kao što ti činiš sa Ričardsonom, pa da ustanovimo da je neko veliki pisac?

[ridiculus]

eo da ti bar nabrojim velike pisce, po meni, naravno: Dostojevski, Bulgakov, Kami, Žid, Balzak, Markes, Borhes, Hese, Hamsun, Kuci, Man, Andrić....

laži, samo puste laži, ridikuli

Ajd, dobro, mogao sam skoro da se zakunem da si napisao i Eko. Ali i to je nebitno, jer nisam mislio samo na njega. Mogao sam da napišem i Kuci. Ili čak Markes. Čekaj da prođe jedno 100 godina pa ćemo da pričamo o njegovom uticaju.

i kakvi sad izvori o britanskoj književnosti? To da li je neko veliki pisac se nalazi na samim stranicama knjige. Ne treba valjda da više čitamo interpretacije i teorije nego samo djelo, kao što ti činiš sa Ričardsonom, pa da ustanovimo da je neko veliki pisac?

Ti očigledno ne možeš, pa zasnivaš mišljenje na sudu ovog ili onog.

Kada bi akademici želeli da odgovore na pitanje zašto proučavaju sekundarnu literaturu kada ta nema veze sa suštinom ove naše rasprave, bili bismo zahvalni. Labud posebno. 

[ridiculus]

Hoćemo raspravu pred publikom, gde je ulog veliki! Na primer, reputacija.

Veoma grešiš. Mislim da je već sada Labudanova reputacija nikakva. I da je srozana na ništavilo upravo posle ove vaše rasprave. Ništa više tu ne treba.

Ajde, videćemo. Neka onda ostane na ovome. 

[Krsta Klatić Klaja]

ridikuli, istraživači proučavaju sekundarnu literaturu za sve. Imaš istraživače rijaliti programa, isto proučavaju sekundarnu literaturu. Ali ne znači da je predmet proučavanja velikokvalitetan rijaliti program. Može se proučavati i smeće.

Šta ti uopšte govoriš, da istraživači književnosti proučavaju isključivo dobre pisce? To kao da si reko da doktori medicine istražuju isključivo zdrave pacijente. Filozofi istražuju dobrog čovjeka i dobro društvo? Na kraju će na policijskoj akademiji koristiti sekundarnu literaturu kako uočiti baštovane koji beru cvijeće.

P.S. Mogao si da napišeš Kuci ili Markes, a kako to mijenja ovo što pričam? Ako ti misliš da oni za sto godina neće biti veliki pisci, onda ti barataš sa najnestabilnijim konceptima velikog pisca i masovno popularnog pisca, da je ova rasprava otišla u još veću besmisao.
Onda niko nije veliki pisac jer nema kriterija da se odredi kako je neko veliki pisac. Čim će oni naprasno da otkriju da neko to više nije, iako je bio, ili u slučaju Ričardsona, koji nije bio ali kao sada jeste (al malo morgen), onda ti više nikakvih kriterijuma nemaš i samo ružiš ovo lijepo jutro.

[dark horse]

[Krsta Klatić Klaja]

eo đavo mi ne da mira, al čisto da doakam macu

nači Markes prodo 50 miliona

https://thewertzone.blogspot.com/2018/12/the-sff-all-time-sales-list-revised.html

i braća Strugatsky prodali 50 miliona. To znači braća su masovno popularna, samo ja to do dana današnjeg nisam znao.

svaka kuća ih ima i svaka majka bi ih poželjela za zeta

Zapravo, po ovoj listi nema ko nije masovno popularan, eo Stanislav Lem 30 miliona prodo, oskara popularnosti da mu damo

[dark horse]

I dalje Labudanov mozak se opire činjenici da neko delo i neki autor istovremeno mogu biti i veliki i popularni. Čak i nakon što je sam izguglao gomiletine primera, on i dalje svojim očima ne veruje.

Ima pravo ridikuli, ovome bi se izgleda čitav nebeski svod urušio da prizna očigledne stvari koje nisu deo njegovog nepravilno uspostavljenog sistema vrednosti.

Jel vreme da pozovemo hitnu pomoć ili ko već vozi do K odeljenja dr. Laze Lazarevića?

[mac]

Ja imam zbirku priča braće Strugacki. To je jedina zbirka koju imam. Za mene su braća Strugacki rame uz rame sa Ursulom Legvin, Filipom K Dikom, i Stanislavom Lemom. Ja ih računam u popularne. Napravljeno je nekoliko filmova po njihovim knjigama.

[Krsta Klatić Klaja]

mače, šta je Džastin Biber ako su Strugatski masovno popularni?

[mac]

Takođe masovno popularan. Popularniji je od Strugackih. Svi su masovno popularni, jer ih masa ljudi konzumira.

[dark horse]

Sad će Labud da smisli nove reči, da razlikuje one koje prodaju 50 miliona od onih koji prodaju 55 miliona, a onda posebnu reč za 60 miliona, pa 65 miliona, glupo je da se zovu isto kad su prodali više.... na svakih 5 miliona prodatih novi termin, besmisleno da se mešaju babe i žabe... nije isto Lem što braća S ili Markes, nego treba svako da bude kategorija za sebe...

[Krsta Klatić Klaja]

Takođe masovno popularan. Popularniji je od Strugackih. Svi su masovno popularni, jer ih masa ljudi konzumira.

po meni to tako ne može
al bar kontam u čemu je štos s ovom temom

[dark horse]

al bar kontam u čemu je štos s ovom temom

Ma nismo ni sumnjali, šta je to za nekog kome je masovna popularnost struka, plus, jelte, nikad ne lažeš. I uvek priznaš kad pogrešiš, ili ne razumeš, pun sajt tvojih pokajanja. Maltene si čuven samo po tome.

[ridiculus]

Potpuno nevezano za ovu našu raspravu, naletim - sasvim slučajno i neočekivano! - na polici sa mojim knjigama na 501 Must-Read Books. Stvarno ne znam otkud ta tu kad nisam ni čuo za nju, kamoli je čitao. I prelistam ja nju tako kad ono:



I to u delu za klasike. Strašno. Bacim pogled ko je to sastavljao, a ono neki Vybarr Cregan-Reid, i još doktorirao na viktorijanskoj književnosti. Sve neki vrsni stručnjaci! 



A još, kao dodavanje uvrede na povredu, na naspramnoj stranici Walter Scott, eeej, sa potpuno nepoznatim romanom Waverley, za koji se smatra da je pokrenuo žanr istorijske fikcije.

[dark horse]

Labudan je na ovoj temi kao vreća bez mozga, koja može dobro da posluži ridikuliju za boks. Pa naravno da komercijalna, masovno popularna dela velikih pisaca se smatraju manje važnima, ko to Dikensovo delce na njegovom linku. Upravo se o tome i radi, popularna dela su privukla više publike, ali su istovremeno manje cenjena u akademskim krugovima. I skoro svaki veliki pisac ima takva dela, bukvalno. Dela kojima je namakao lovu, plaćao stanarinu i dugove, a bio spaljen od kritike.

Ispada da je za Valtera Skota cenjeno delo neki Vaverli, za koga niko nije ni čuo, a da je Ajvanho samo bio masovno popularan kod čitaoca.

Odnosi i kriterijumi svakako postoje, pre će biti da su nama malo jasni. Nekad smo čuli za popularna dela, nekad za kritički cenjena, pa ih međusobno brkamo. Plus, nešto može biti i jedno i drugo, to je, npr. kad se poklopi audience score sa tomatometrom na rottenu. Ko prati te skale i pamti za svaki film i može da se uključi u ovu raspravu sa tog stanovišta? Baš niko na sajtu.

Šta bi tek bilo da uvedemo u raspravu pojam kultno, koji predstavlja miks između komercijalnog i kvalitetnog, pojam na kome je Labudan već fulfao na primeru True Detective sezone 2 i 3?

[Krsta Klatić Klaja]

Potpuno nevezano za ovu našu raspravu, naletim - sasvim slučajno i neočekivano!

paz tek ovo ridikuli!



Bubuljice moja.

Koji kralj je ovaj Marks

[ridiculus]

Da, dobro te je Marks opisao. Čas jedno, čas drugo, čas treće...

Al ajde onda, kad si već tu, tumore društvenih mreža i moj podaniče (bivši? sadašnji? Ne znam, sve se brzo menja), odgovori na sledeće. Pošto si sam postavio kriterijum, objasni ga:

Prosto, sad nađi 50 relevantnih stručnjaka koji tvrde da je Volter Skot veliki pisac.

Šta je "relevantno"?

Ili mi daj listu 50 relevantnih stručnjaka, može i 100, čisto da te ne bih smarao pogrešnim imenima.

[Krsta Klatić Klaja]

ridikuli, ako ne kontaš, Marks je Ričardsona nazvao bubuljicom

elem, ako ne znaš šta znači "relevantan stručnjak", isto kao što ne znaš šta znači "veliki pisac" ili "masovno popularan", onda bi bilo fino da se lažno ne predstavljaš kao neko upućen u elementarne naučne metode jer to nisi

[ridiculus]

Ajde, ajde, to nije odgovor. Nemoj ljudi da pomisle da ga izbegavaš.

Nije bitno šta ja smatram relevantnim, ti si postavio* kriterijume, tvoja definicija je bitna.

Šta znači "relevantan stručnjak"?



*pre će biti "iskakio", "iz dupeta izvukao",  osim ako negde ne piše da se konsenzus stiče slaganjem 50 relevantnih mišljenja. (Onda molim delo, stranu, i citat. Unapred hvala!) Ali ajde.

[dark horse]

Karl Marks najednom vodeći autoritet za književnost?

Koje od dva, Mojsija i Voltera, mladi Marks takođe smatra bubuljicom? Ili je Labudan opet sve pogrešno protumačio?

[Krsta Klatić Klaja]

Ajde, ajde, to nije odgovor. Nemoj ljudi da pomisle da ga izbegavaš.

kao što ti izbjegavaš odgovor dva mjeseca?

[ridiculus]

Koje od dva, Mojsija i Voltera, mladi Marks takođe smatra bubuljicom? 

Rekao bih Mojsija, ali samo zato što je i Marks prorok i želeo je da dokaže svoju nadmoć.

Mada, dolazimo i do pravih korena Batinog jogunastog ponašanja.

[ridiculus]

kao što ti izbjegavaš odgovor dva mjeseca?

Ja sam ti sve lepo objasnio u onim dugačkim postovima. A što ti ne čitaš, već prelistavaš (ili prelećeš), druga je stvar.

S druge strane, ti ne možeš da odgovoriš na moje pitanje jer bi naudio sam sebi.

[dark horse]

Koje od dva, Mojsija i Voltera, mladi Marks takođe smatra bubuljicom? 

Rekao bih Mojsija, ali samo zato što je i Marks prorok i želeo je da dokaže svoju nadmoć.

Mada, dolazimo i do pravih korena Batinog jogunastog ponašanja.

Ja se ne bih puno obazirao na buncanja mladog Marksa, pre svega jer nije kompetentan za temu, a onda zato što nije kompetentan ni za bilo šta drugo.

Ali, razumljivo je zašto je Marks veliki autoritet za nekog tamo Labudana, nedovršenu ličnost, nekompetetnog i nezrelog lika, koji zato stalno pokušava da skreće pažnju na sebe.

[Krsta Klatić Klaja]

Ja sam ti sve lepo objasnio u onim dugačkim postovima.

i ja sam tebi sve lijepo pobio i stvarno objasnio u mojim dugačkim postovima

[ridiculus]

A mogli bismo da osnujemo književni klub preko leta? Bata i ja čitamo Rob Roy i diskutujemo da li je to dobar roman? 

[dark horse]

Pa možete da počnete odmah danas, čemu čekanje, čemu celo leto? Bata će ionako da iščita plot summary, koji će da uzme kao 100% tačan i analizira svaki red do besmisla guglajući sve i svašta što mu padne na pamet, a ti si verovatno već čitao.

[ridiculus]

Nisam od detinjstva. Ali dobro bi mi došlo da se podsetim.

[ridiculus]

Nego, tražio nešto na Cobissu i rekoh ajde da vidim ovo što Bata dupezbori, da li je istina ili ne, kad ono Hrvati izgleda preveli samo Pamelu, a ne Klarisu, o kojoj je bila priča. Eh, strašno... mislim, znao sam da umišlja i izmišlja, ali ovde ga već prećera. 

[Krsta Klatić Klaja]

ne rise ridikuli, niko te nije ni pitao za Klarisu

jes ti uopšte čito Ričardsona?

[ridiculus]

Srećice, ja čitam na engleskom sve što mogu da nabavim. Još u mladosti sam uzimao sa filološkog Ser Gavejna i Zelenog viteza i bibliotekarka se čudila da to zanima ikog van fakulteta.

A na gutenberg.org imaš sve od tih starijih dela.

Ali, reci ti meni lepo, čita li ti Homera?

[dark horse]

Naleteh sasvim slučajno na sledeći citat na wikipediji:

Dune is a 1965 epic science fiction novel by American author Frank Herbert, originally published as two separate serials in Analog magazine. It tied with Roger Zelazny's This Immortal for the Hugo Award in 1966 and it won the inaugural Nebula Award for Best Novel. It is the first installment of the Dune saga. In 2003, it was described as the world's best-selling science fiction novel.

Ne znam koliko je tačno, ali po internetu piše da je Dina PRVI masovno popularni naučno fantastični roman u tvrdom povezu svih vremena, i to je prva knjiga serijala očito postala tek 2003, znači skoro četrdeset godina nakon objavljivanja. Istovremeno kritičari tvrde da je Dina i najbolji naučnofantastični roman svih vremena.

Ispada da je i Frenk Herbert primer velikog i masovno popularnog pisca. Sa 20 miliona prodatih primeraka. Očito da je broj prodatih primaraka da delo postane masovno popularno za naučnu fantastiku dosta niži.

[dark horse]

Inače, onaj podatak što je Labudan iznosio o Hariju Poteru 500 miliona je zapravo za sve knjige u serijalu zbirno.

Evo prave liste:
https://jamesclear.com/best-books/best-selling

...gde se vidi da je najprodavanija Hari Poter knjiga (Hari Poter i kamen mudrosti) tek na 107 miliona. Najprodavanija knjiga sa 500 miliona je Don Kihot, ne tamo neki Hari Poter.

Na drugom mestu je, gle gle, Dikens za Pričom o dva grada, 200 miliona primeraka, pa Gospodar Prstenova sa 150 miliona, pa Mali Princ sa 142 miliona.

Sad, koliko je Servantes cenjen kao veliki, verovatno jeste i on, ali eto, slobodno možemo reći da je Dikens primer velikog i popularnog pisca, ako je drugi na listi najpopularnijih knjiga svih vremena.

[ridiculus]

Servantes je sigurno veliki, eno ga u svim književnim kanonima. Teže je dokazati koliko je bio popularan za života, s obzirom da je tad nivo pismenosti bio mali.

Ali zato imamo i druge kriterijume, ne samo broj prodatih knjiga. Jer ako uzmemo broj prodatih knjiga kao jedino merilo, onda u malim zemljama nema masovne popularnosti, što je apsurd. Niko u Srbiji nije masovno popularan, jer i kultni i opskurni kineski pisac može da prevaziđe svakog našeg po tom kriterijumu.

Kad je Dikens objavljivao nastavke svojih priča, ljudi su padali u toliku histeriju da su zabeleženi i slučajevi smrti. Ako TO nije masovna popularnost, ne znam šta jeste.

Ovo je iz The Dictionary of National Biography, 1903. (str. 340):

His novels have probably had the largest numbers of readers of any English works of fiction.

A i Markes jeste bio masovno popularan u svojoj rodnoj zemlji (ako ne i na čitavom španskom govornom području). Možda ne "masovno" popularan u Srbiji ili negde drugde (već samo "obično" popularan), ali to nije ni bio kriterijum. Jezik je osnova književnosti i prevodom se menja. Ako neko piše o hispanoameričkoj duši, za tu istu dušu, na njihovom jeziku, pa valjda je najbitnije kako je primljena u tom miljeu, majku mu? 

[dark horse]

Svojevremeno sam slušao vrlo posećeno predavanje o "Don Kihotu" i Servantesu u španskom kulturnom centru u Beogradu.

Stekao sam utisak da je "Don Kihot" oduvek bio popularan kod njih. Ustvari, nastao je kao svojevrsna parodija i kritika popularnih viteških romana koji su izlazili u to vreme. Kad praviš osvrt na nešto popularno, nije teško da završiš još popularniji.

Pa sva dela tipa Danteove "Božanstvene komedije" ili Rableovog "Gargantua i Pantagruel" su nastajala na takav način, kao sprdanje s popularnim i opšte prisutnim, i dokazala se pred kritikom svoga vremena.

Možda je za nas teško da dokažemo da je nešto bilo popularno u vreme kad je nastalo, ali za one koje to izučavaju i bave se tim to je dobro poznata stvar. A koga zanima, može otići u neki institut i poslušati predvanje stručnjaka o toj temi, ne moraju verovati nekom tamo ridikuliju ili dark horseu.

[ridiculus]

I ja sam čuo više puta da je Servantesov roman (ne i njegove drame!) bio vraški popularan kad je prvi put objavljen, ali treba pohvatati sva, ili bar neka, mesta gde je to rečeno, a ja neću time da se smaram, kad već "znam" konsenzus.

Isto i za Šekspira. Čuo sam bar na 10 različitih mesta kako su njegove drame bile popularna kultura u ono vreme, a nijednom protivargument, ali te izjave su rasute na sve strane sveta, a često ne znam više ni gde sam čuo. Harold Bloom je to izjavio, a od njega, kakav god bio njegov ukus ili namera, niko nije imao veće znanje.

Što je sve logično, kad se dublje sagleda. Renesansni pisci su bili, da tako kažem, veoma vulgarni u svojim delima.

[dark horse]

Pa ima bar pet filmova o Šekspiru, rekonstrukcija njegovog života i rada, pada mi na pamet "Anoniman", koji se bavi tezom da je poznata Šekspirova dela pisao neko drugi, kao i film Keneta Brane  "Sve je istina", koji se više bavi poslednjim godinama Šekspirovog života.

I u Sendmenu ima ona čuvena rekonstrukcija, epizoda o Snu Letnje Noći i jedini strip ikad koji je dobio "Worlds Fantasy Award".

[ridiculus]

Šekspir je u osnovi bio pisac komedija. Tako je počeo, i vrlo brzo se našao u tome. Kasnije je postao ciničan i razočaran (u život?), pa smo dobili i tragedije. Ali mnoge od njih imaju komične likove i elemente i situacije, i sličnu strukturu, i bile bi komedije samo da su imale srećan kraj. Isto važi za istorijske drame. Najpoznatiji Šekspirov komičan lik je Falstaf, a on je iz Henrija IV.

Postoji čitava knjiga o tome kako su Šekspirove komedije produžetak ili "ritualizacija" tadašnjih narodnih praznika.

[dark horse]

Ma da, ali pričam u kontekstu teme, tj. popularnosti, i rekao bih da se iz tih ekranizacija Šekspirovog života to dobro vidi.

Ključno je da su sve Šekspirove komade izvodila trupa čiji je vlasnik ili jedan od bio i sam Šekspir, gde je glavna faca bio famozni Ričard Berbidž.

Koga ne mrzi neki od detalja su ovde, ili nek pogleda ekranizacije/stripove:

https://en.wikipedia.org/wiki/Lord_Chamberlain%27s_Men

https://en.wikipedia.org/wiki/Richard_Burbage

As Lord Chamberlain's Men popularity grew, they began to attract more and more theatre goers and became one of the most popular playing companies. But as their popularity grew so did the demand. The audience's lives were ever changing which led to Lord Chamberlain's Men having to cater to their audience resulting in the group having to perform six different plays every week. This was extremely strenuous on the actors as they had to memorize lines from many different plays and were given very little time if any for rehearsal.[6]

As Lord Chamberlain's Men continued to prosper, they began to perform at larger venues. In 1599 they began playing at the outdoor Globe Theatre that had a capacity of 3,000 people and in 1609 they began performing at the indoor Blackfriars Theatre that had a capacity limit of 600. The minimum entry price at the Blackfriars was sixpence, six times that of the Globe, with better seats charged at eighteen and thirty pence.[7] This allowed the company to make money year-round from being able to have productions at indoor and outdoor theatres.[8]

Jasno je da se sve vrtelo i oko popularnosti i dobre zarade, između ostalog.

[ridiculus]

Da, ulaznica za Globe je bila jedan peni, i to je svako mogao da priušti, a to je tada bio glavni oblik zabave.

Ali i ja sam u svom prethodnom postu ciljao na razlog popularnosti:
- Šekspir postaje poznat kao pisac komedija, tj. po humoru; Servantes isto; Dikens isto.
- Šekspir i Servantes su umeli da budu vulgarni, dok je Dikens umeo da bude sentimentalan; Ričardson isto; Igo isto.

Ako nije pravilo, svakako je čest slučaj. Neka mi sad neko dokaže da mase ne vole ta tri "kvaliteta", pa ću da se povučem.