Joshua Gaylord - When We Were Animals

[crippled_avenger]

Joshua Gaylord je doktor književnosti koji piše pod svojim imenom i pseudonimom, gde je pod imenom više na liniji mejnstrima a pod pseudonimom više žanr.


WHEN WE WERE ANIMALS je roman koji ima elemente fantastike, ima tu strave i neke pseudo-etno magijske ornamentalistike ali u osnovi to je roman o sazrevanju i jedna psihološka studija.


Sama premisa je veoma "žanrična", ali se roman ne kreće u očekivanom pravcu klišea koje bi doneo horor.


Dakle, postoji jedno mesto u Americi gde tinejdžeri prolaze kroz jednogodišnji period "breachinga" kada svake večeri kada je pun mesec, izlaze napolje, skidaju se goli, divljaju potpuno nesputani jer u sebi ne mogu da pobede zov Meseca. Međutim, to nije likantropija, nije ni socijalno indukovano ludilo, nije ni menstruacija, ono ima neki pseudofiziološki osnov i u tom kraju je neizbežno.


Glavna junakinja je devojka čija pokojna majka nije "breachovala" a čini se da neće ni ona. Međutim, kada jedne noći biva ponesena energijem "breachera", počinje i ona da juri sa njima, s tim što ne znamo da li je imitatorka ili je i nju istinski sitgao zov Meseca.


Roman je zanimljiva psihološka studija te junakinje i njene situacije gde s jedne strane ima presiju okoline da "sazri" i u tome kasni a s druge strane ima nerešenu porodičnu traumu koja je pomalo nejasna i odrastanje se može desiti kada je ona zaista spozna i suoči se.


Joshua Gaylord u pojedinim deonicama ulazi u repeticiju. Koliko god da su mu bitna pripovedačka čvorišta snažna ima deonica u kojima se "zamori" na putu do njih. Međutim, za roman se ne može reći ništa drugo nego da je ipak dosta direktan, konkretan i u pogledu stila onakav kakav se očekuje od profesora književosti.


WHEN WE WERE ANIMALS je mogao biti masterpis da je malo uravnotežio akcente i intervale. Ipak, o integritetu možda više od samog kvaliteta više govori činjenica da uprkos svojoj žanrolikosti nikada ne podstiče čitaoca sa ga poželi u nekoj drugoj formi od ove.