Boban Knežević (kao Andrew Osborne) - Smrt na Neptunu (Dnevnik, 1986)

[crippled_avenger]

Debitantski roman Bobana Kneževića SMRT NA NEPTUNU objavljen pod angloameričkim pseudonimimom Andrew Osborne u ediciji Dnevnika, sasvim sigurno je opravdao Bobanovu odluku da se nadalje posveti književnosti, i najpre pisanju.


Iz današnje vizure, kada je već od kraja osamdesetih pa nadalje, nacionalni element, lokalna mitologija i sl. počela da igra bitnu ulovu u SFu, SMRT NA NEPTUNU deluje gotovo osvežavajuće, dočim je verovatno u vreme svog izlaska delovao deplasirano u odnosu na postojanje raznih ali lokalnih pokušaja space opere, u ovoj ili onoj formi.


Međutim, meni je sada - dakle, 2024. godine - to nepostojanje četnika, ustaša, komunista, stvarnih ličnosti iz javnog života ili daleke istorije koje su naselile našu fantastiku - itekako prijalo.


U suštini, Bobanov rukopis je ovde negde definisan i čini mi se da kako vreme odmiče, on mu se sve više vraća. I ovo je roman napisan u mahu, u jednom nadahnuću, bez neke ambiciozne strukture, mahom izražen kroz dijalog, gde se stvari malo dešavaju, malo kako piscu padaju na pamet usput, i to su sve rizične prakse. Ipak, za razliku od PAGANINA, SMRT NA NEPTUNU je roman gde se rizik isplatio.


Uz sve limite koje takav postupak donosi, SMRT NA NEPTUNU silovito ide od početka prema kraju. Povremeno zahteva da se čitalac vrati unazad jer na dosta mesta ima podrazumevanja, nešto što je jasno piscu nije baš jasno čitaocu, ima tu svakako delova za koje deluje kao da je pisac možda zaboravio da napiše, ali ukupno uzev, u tom zamajcu celine, kroz sve se to prođe.


Ima tu raznih naivnosti, nekih klinačkih grešaka, ima nekih čak pogrešno korišćenih pojmova kao što je "psihoanaliza", ali sve je to deo epohe kada su narodi spremali za rat a ne za ležanje na kauču i pričanje priča poput bečkih šmizli kod Freuda.


Ukupno uzev, SMRT NA NEPTUNU svakako prevazilazi nivo izdanja u kom se pojavila, i definitivno nije tekst za jednokratnu upotrebu, iako deluje da je nastao kao da jeste. Štaviše, rekao bih da je u ovom romanu Boban Knežević pokazao i dozu discipline nesvojstvene piscima debitantima, između ostalog i kroz odluku da se ne okreće nekoj složenoj strukturi.


Ovde se radi o retkom slučaju gde se površnost pristupa zapravo isplatila.

[Truba]

Nisam JOS citao ali drag serijal koji sam dosta dugo godina skupljao i kad proctam siriuse future i sirius b pristupam i ovome kronoloski kako je izlazilo