Klara Vlasakova - Naprsline

[crippled_avenger]

Klara Vlasakova, autorka NAPRSLINA, uskoro u Beogradu

U organizaciji Blum izdavaštva, Češkog kulturnog centra i Udruženja scenarista Srbije, od 15. do 17. septembra u Beogradu će gostovati Klara Vlasakova, autorka distopijskog romana Naprsline koji je pred kraj prošle godine objavljen u prevodu na srpski jezik.

Klara Vlasakova se smatra jednim od najvećih talenata češke književnosti. Bavi se novinarstvom, piše scenarije za filmove, stripove i radio-drame. Stalni je saradnik više medijskih kuća, među kojima su Češka televizija, Češki radio, kulturna rubrika lista Pravo, kao i portali Alarm i Respekt.

Predviđeno je da tokom trodnevnog gostovanja u Beogradu, češka književnica uzme učešće u više programskih celina.


U ponedeljak 15. septembra u prepodnevnim časovima, Vlasakova će voditi radionicu za petnaestak studenata Filološkog fakulteta i Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Radionica će se fokusirati na razlike u pisanju sinopsisa za knjigu i sinopsisa za filmski scenario.

Nešto kasnije, u popodnevnim časovima biće organizovana panel-diskusija za mlade srpske profesionalce i studente relevantnih oblasti pod nazivom ,,Za gledaoca ili čitaoca? Najvažnije razlike između autorskog pisanja knjiga i kreiranja scenarija".

Pored Vlasakove, panelisti će biti Dimitrije Vojnov, poznati srpski dramaturg, scenarista i pisac, i Aleksandar Šurbatović, pisac, urednik i prevodilac. Diskusiju će moderirati Tamara Krstić.

Nakon diskusije sledi neformalni program sa fokusom na networking sa predstavnicima lokalnih izdavačkih kuća koje se bave savremenom evropskom književnošću (Treći Trg, Amonité, Veseli četvrtak...). Program će se odvijati na engleskom jeziku.

U utorak, 16. septembra, u Češkom domu u Beogradu biće upriličena promocija romana Naprsline, koji je 2024. godine objavljen u srpskom prevodu Uroša Nikolića. Takođe, biće reči i o novom autorkinom romanu – Těla. Razgovor će se voditi na češkom jeziku i konsekutivno prevoditi na srpski. Pored šire javnosti, na događaj će biti pozvani i lokalni studenti bohemistike, polaznici jezičkih kurseva Češkog centra u Beogradu i pripadnici češke dijaspore.

Razgovor će biti emitovan uživo putem Fejsbuk stranice Češkog centra Beograd, a snimak će naknadno biti dostupan na sajtovima Češkog centra Beograd i izdavačke kuće Blum. Nakon razgovora biće prikazan film Běžná selhání prema scenariju Vlasakove.

Poslednjeg dana gostovanja, Vlasakova će govoriti za predstavnike srpskih medija.

Pronicljiva i precizna naracija Klare Vlasakove posebno se ističe živopisnim i suptilnim prikazima ljudskih osećanja, kao i neuvijenim komentarom fenomena koji opterećuju savremeno društvo.

Zaplet njenog romana Naprsline počinje kada se misteriozna kugla gotovo spusti na Zemlju i ostane da levitira na jednom mestu, malo iznad tla. Kugla ne može da se pomeri, ne može da se uništi, ali takođe – na okolinu ne utiče na bilo koji način.

Ljudi, u želji da objasne ovu tajanstvenu pojavu, počinju da smišljaju najrazličitije priče o njenom nastanku i odjednom nastaje promena u društvu: dugo potiskivane frustracije, strahovi i problemi s klimatskim promenama više ne mogu da se ignorišu.

Ovu postavku Vlasakova je iskoristila da prikaže plejadu likova koji žive u blizini kugle, oslikavajući stvarnost savremenog sveta ili ne tako daleke budućnosti, u kojoj ljudi pate od osećaja potpunog otuđenja prema poslu koji moraju da obavljaju unutar velikih korporacija. Radno vreme im proždire svu energiju, tako da nemaju snage da pobegnu u privatni svet – u njemu samo prenoće ili klonulo odmaraju, jer svuda vlada ogromna vrućina i suša.

Otupelo preživljavanje moguće je izdržati samo zahvaljujući lekovima i alkoholu, ali i njih je sve teže nabaviti. Likovi u romanu zato uglavnom leže ili se nestalno teturaju, a njihova osećanja neprimetno prelaze u halucinacije ili noćne more.

Roman Naprsline je na češkom jeziku prvi put objavljen 2020. godine i iste godine nominovan za prestižnu književnu nagradu namenjenu autorima do 30 godina starosti ,,Jiřího Ortona".

[crippled_avenger]

Radionica i panel će ipak biti zajedno 15. septembra od 14. časova.

Prijava za radionicu je preko mejla Blum izdavaštva.

[crippled_avenger]

NAPRSLINE Klare Vlasakove nije roman koji će stajati na polici pored Asimova, ali za Braču Strugacke pa i Stanislawa Lema ne mogu da garantujem.

U pogledu definicije koju je dao Darko Suvin, nema nikakve sumnje da ovo jeste roman naučne fantastike, barem utoliko što imamo fantastični element sa čijim objašenjenjem pokušava da se suoči nauka, i koji u znatnoj meri utiče na razvoj odnosa među junacima, promene društvenih okolnosti i menja svet/ život junaka knjige.

U ovom konkretnom slučaju, reč je o pojavljivanju misteriozne sfere u Českoj na jednoj vetrometini, koja deluje neutralno i nereaktivno, odbija bilo kakvu naučnu klasifikaciju niti se može narušiti i uništiti. Vremenom, sfera postaje drušveni i psihološki činilac, ona kao objekat služi kao mesto hodočašća a među ljudima radi kao katalizator novih mahom autodestruktivnih i suicidalnih ali i pokretačkih verovanja.

Glavni junaci knjige u čiji intimni svet i svakodnevicu zaranjamo jeste grupa individua na različitom nivou depresije i disocijacije čija svakodnevica je i bez sfere nevesela, a sa njom je izložena novim izazovima i novim vizijama spasenja.

Klara Vlasakova je inače i javna intelektualka i scenaristkinja. Iz prve oblasti preuzima jasan stil koji je pitak i nedvosmislen, od druge sklonost tome da ponašanje junaka iskaže kroz fizičku radnju, čak i onda kada su stvari kontemplativne. U tom pogledu NAPRSLINE us rigorozno strukturirane i pripovedački i jezički i kao celinu daju jednu vrlo zanimljivu sliku.

U izvesnom smislu, NAPRSLINE se mogu posmatrati kao prozno delo koje jeste u vezi sa njenim jedinim scenarističkim filmom BEŽNA SELHANI u kom na sličan način imamo neobjašnjivu pojavu kao nešto što bdi i vreba nad junacima koji naseljavaju taj film.

Ovaj roman svakako spada u mejnstrim, međutim ima visok upliv žanra i nema razloga da ne crossoveruje i među čitaoce SFa koji vole da iskorače u tekstove sa snažnijim psihološkim i socijalnim akcentom na uticaj novuma.

U tom pogledu ovo je efikasno izveden roman, veoma interesantan i u stilskom pogledu veoma oslonjen na dramsku formu u treitanju fizičke radnje, mada ne i dijaloga jer se ne rešava u govornoj radnji u znatnoj meri, što je vrlo zanimljivo. Dijaloga ima ali upravni govor je manje bitan od značaja izrečenog koji se često prenosi u neupravnom govoru. U tom smislu, ovde ima scenarističkog ali nije reč o hendikepiranom scenariju.

NAPRSLINE Klare Vlasakove nisu njen jedini roman i najavljen je uskoro izlazak prevoda i njene sledeće knjige.