SFadionica 1 - AI priče

[D.]

Priče su u ovom folderu, onakve kakve su stigle.
Ostavljam autorima da se sami otkriju kada žele.
Ja još nisam završila svoju priču, čim je završim ubaciću je u folder.

Ako neko želi da doda priču u folder, može to uraditi sama/a i obavestiti nas ovde, da pročitamo.

Tema priče: AI za 20 godina.
Obim: max 10.000 karaktera (bez razmaka)
Žanr: SF
Rok: 31. avgust 2025.
Priče slati na: sfadionica@gmail. com (nemojte mi slati pp, ne dolazim često na forum).

SFADIONICA 1 - AI PRIČE

[Onaj stari Sendmen]

Ok, pošto su samo dve priče stigle, jasno je da smo autori ja i DSB. Otkrivanje jednog će otkriti i onog drugog, pa nisam siguran da želim to da uradim, bez njegove saglasnosti.

Ako DSB želi nas otkrije, ovim mu dajem moju saglasnost da to i učini.

Anyway, moj predlog je da za narednu radionicu, ako je uopšte bude, organizatorka pošalje mejlove svim ranijim učesnicima (ako nema mejl listu, može da traži od Bobana, čini se da je voljan da se radionica reaktivira, ili, barem, nema ništa protiv) da se radionica reaktivirala i da su rado viđeni da učestvuju, ako žele.

Just my two cents.

[D.S.B.]

Neka malo pogađaju ovi silni komentatori 

[Onaj stari Sendmen]

Pa, verujem da upravo na to D. i cilja, da ćemo na kraju morati da se otkrijemo, jer ćemo biti jedini koji će (jedan drugom) komentarisati priče... što je, sasvim realno, jelte...

[D.S.B.]

Pa s obzirom da imam samo jednu priču iskomentarisati, uradiću to natenane, verovatno sutra.

[D.S.B.]

Kao što obećah, evo par reči o Sendmenovoj priči. Nisam siguran da će mu se svideti ali šta da se radi.

Priča Dobrica ostavila je na mene utisak kao emocionalno jednostavna, pa čak i banalna parabola o nežnosti mašine i hladnoći sistema. Tema nije nova, viđena je više puta u SF-u, i ovde je obrađena prilično predvidljivo. Sve vodi ka kraju koji se mogao naslutiti već posle prve stranice.
Problem je što se narativ oslanja gotovo isključivo na patetiku, sentimentalne slike devojčice i "nežnog" AI-ja, umesto na neki dublji sukob. Stil je pitak i gladak, ali nema težinu ni slojevitost. Čita se lako, ali se i brzo zaboravlja.
Likovi su površni i ne čine se stvarni. Nemaju nikakvu dubinu, dvodimenzionalni su, kao karikature na papiru. AI koja je očigledno svesna nema unutrašnji monolog, nema, introspekcije, deluje kao današnje AI što nema smisla u kontekstu priče.
Ne sporim da će ovakav tekst dirnuti nekog, ali meni lično deluje kao da je pisan za veoma mladu publiku. Umesto utešne bajke, možda bi vredelo ići korak dalje, da nežnost ne bude samo lep gest, nego i prokletstvo koje vodi do tragedije. Tada bi priča mogla da izađe iz zone klišea i dobije istinsku dubinu.

[Onaj stari Sendmen]

Da pokušam da uzvratim:

"Mirko i Slavko u svemiru" deluje kao nedovršeni studentski rad o "pečenju rakije u svemiru", sa nagoveštajem otvaranja pitanja svesti mašina i ljudske neracionalnosti.

Dijalozi su klišeizirani i dosadni, sa lošom dinamikom nesmešnih "šala" i trivijalnog razgovora, sa svemirskom dramom u pokušaju.

Nema nikakve dramske tenzije, likovi su nerazvijeni i karikaturalni.

Trapavo i neubedljivo.

[Onaj stari Sendmen]

Da anticipiramo i "kovertiramo" utiske o nedovršenoj i neposlatoj priči. Ako se autorka ipak odluči da pošalje.

Svaka priča D:

- Stereotipno, klišeizirano i predvidljivo

- Jednodimenzionalna karakterizacija

- SF elementi tehnički neprecizni

- Humor prenaglašen ili ga ni nema

- Nerealan i nerealističan kraj

[Onaj stari Sendmen]

Eto, skoro mesec dana prođe od kraja konkursa i objave priča. A dva meseca od ovog obećanja. Da li je vreme da prestanemo da očekujemo?

Od mene očekujte samo i isključivo komentare na priče (i priče), ne ulazim u nerelevantne diskusije i trošenja energije.