Nick Kolakowski - Maxine Unleashes Doomsday

[crippled_avenger]

MAXINE UNLEASHES DOOMSDAY je postapokaliptični SF izdat za nezavisnu američku izdavačku kuću Down & Out Books koja je prošle godine propala ali je petnaest godina pre toga izdavala edgy žanrovsku prozu.
Nick Kolakowski mi je došao na nišan preko jednog posta Jordana Harpera, i potom sam otkrio da je napisao neke stvari koje mi deluju interesantno.
MAXINE UNLEASHES DOOMSDAY je delo nastalo pod inspiracijom dva Gibsona - Mela iz ROAD WARRIORa i Williama iz romana NEUROMANCER i PERIPHERAL.
Roman nije obiman i pokušava da ispriča životnu priču glavne junakinje koja se zove Maxine, i aludira direktno na Mad Maxa ali je po svom ponašanju ipak više Snake Plissken ali mu je verovatno bilo bezveze da je nazove Snake Vixen. Roman prati priču od sadašnjosti kada odrasta sa majkom narkomankom i ujakom kriminalcem, pa sve do postapokaliptične budućnosti u kojoj je ona drumska razbojnica. Međutim, Maxine nije Max, čovek sa jednim ciljem a to je prvo osveta, posle iskupljenje. Ona je kao Snake, prevashodno cinik.
Roman obuhvata duži vremenski period i dosta događaja i rekao bih da kroz njih protrčava, kao da mu je cilj da nam ponudi neke zanimljive koncepte, da nam proda zanimljiv IP, pre nego da izgradi punokrvnu prozu.
E sad, kao IP, MAXINE UNLEASHED DOOMSDAY je veoma derivativan, iako ovo svakako nije fan fiction. Ovo ipak ima solidan nivo, i na mnogo mesta osvežava te starije ideje veoma zanimljivim rešenjima. Međutim, čini mi se da Kolakowski upada u klopku koju ljudi često ne prepoznaju kada žele da uđu u tu neku IP kreaciju.
Naime, i mnogo manje maštovite varijacije na poznate stvari su prolazile. Istina. Ali, obično afirmisanim autorima. Kolakowski nije afirmisan a ovo što nudi ovde je prilično dobro, ali nije dovoljno da ga istinski izbaci na mapu.
Lako mogu da zamislim kako verovatno nezadovoljno sagledava sudbinu ovog romana koji se nije odmakao od jedne ugledne ali ipak skromne edicije, nije postao ni film ni serija ni strip a bolji je predložak za to od mnogih. Međutim, tu neku srednju liniju sebi zapravo samo velika imena mogu da dopuste.
S druge strane, da su sve zamisli ovde u punoj meri razvijene, roman bi morao biti dvostruko obimniji, a za to očigledno nije imao strpljenja jer solidan stil on već poseduje.