Ubik, Filip Dik ili kako pisati SF radnju buducnosti

[Bilja]

Upravo citam Ubik, Filipa Dika, veoma cenjenog pisca u oblasti SF literature, i nekako mi sa ovom knjigom slabo ide. Citala sam dosta njegovih romana, vecinu po nekoliko puta, a o Ubiku sam cula sve same pohvale, medjutim... Iznenadjuje me kako je Dik video 90-te i kako je cudno zamislio "buducnost". Ne znam kada je ovaj roman napisan, na koricama stoji 1969 godina...?? Radnja se desava pocetkom 90-tih i iako ocigledno nije pisano pre 60-tih dakle, ne zaista mnogo davno, cudo jedno kako Dik bas nista nije pogodio. Meni je jasno da je on zeleo da se podsmeva potrosackom drustvu i da se sprda sa cinjenicom da danas sve radi na novac, ali KOVANICE!!!! Metalni novac koji nosis u dzakcicu    i ubacujes u sve zivo (uklucujuci i vrata i krevet, i telefon) da bi proradilo?!    Jasno da je roman trebao da bude duhovit i sarkastican ali ovo je sprdnja. Interesantno da sasava odela i frizure koje je Dik zamislio i nisu daleko od danasnjih modela na modnim revijama iako se na ulicama, bar kod nas, ipak ne nose. Sto se tice telepatije i antitelepata, tu je Dik ipak uranio. Jos ih nema, bar ne zvanicno. Na zalost, ili na srecu, nema ni "poluzivih" niti ce ih biti u dogledno vreme. Tu se pretpostavljam krije metafora, verovatno i poruka koju na kraju citaoc treba da dobije, ali u danasnje vreme, na zalost, ne funkcionise tako dobro, kao sto je mozda pre 30 godina.
Da je Dik smestio radnju u dalju buducnost, i tu mislim, bas daleku, roman bi mozda bolje funkcionisao, kao o da je pokusao da izbaci sve one ocigledne pojmove iz 60-tih kao sto su halucinogeni, lekovi na bazi kortizola, klasicne bolnice, bezicne telefone (znam da tada nije bilo mobilnih ali ipak...zar "poljski" telefon!), sporete i sl.
S druge strane, nisam ni za one pisce koji, da bi izbegli potencijalne zamke pisanja o buducnosti, sve zivo izmisle, u cemu se cesto preteruje. Ko moze ozbiljno da shvati i prihvati tekst tipa "otvorio je klazukalnu komoru i usao unutra da se opusti u azipotulnoj pari. Zatim je progutao nekoliko pilula tranmitolin blodulina i televisualpationim aparatom pozvao Astru. Ona je na sebi imala mantil od divne serkuatilne tkanine koja se prelivala u svim bojama i upravo je astralno putovala u FGHXX-092232 aparatu."
Dakle, koji je onda najbolji nacin da se u SF romanu sto bolje predstavi buducnost?

[BladeRunner]

Najbolji nacin je : ne pokusavati. "Ubik" je, pored "Tamnog skeniranja" meni najbolji roman Filipa K. Dika. Na pamet mi pada jedno 5 filmova koji su koristili tu ideju (od "Abres los ojos" do "Existenz").

   Sto se tice daleke buducnosti, ljudima iz sezdesetih, 90 i neka godina jeste bila daleka buducnost. U kom smislu? Cetrdesetih i pocetkom pedesetih slanje covjeka u kosmos je bilo totalno nevjerovatno i nepojmljivo. Deset godina kasnije se desilo. Ocekivati covjeka na Marsu u sledecih 10 godina se smatralo kao izvjesno, cak je tadasnji direktor NASE tih godina izjavljivao "Vidimo se na Marsu". Pisci koji su pisali o famoznoj crvenoj planeti tih godina, sve svoje romane su zapocinjali vec tamo. Stiglo se na Mars, i tamo se zateklo... (zavisi od pisca). Malo koji pisac je sam put do Marsa uzeo kao temu, jer se smatralo da je put do tamo samo malo duzi put do Mjeseca koji je, tih godina, vec bio ostvaren. Poenta : ono sto se smatralo kao ocigledno, ispao je SF, jer do Marsa (jos uvijek) nismo stigli.

   Idemo obratno. Ono sto su smatrali da je cisti SF, a stvarnost ih demantuje. Vec si pomenula kovanice. Dalje, vecina komunikacionih uredjaja u SF romanima tih godina su izuzetno zastareli kad se uporede sa danasnjim najobicnijim mobilnim telefonom (vecinom se radilo o 'pametnim' teleprinterima, a vrh ekstravagance je bio videofon, citaj "internet + web kamera").

   Medjutim, koncetrisanje na detalje u SF romanu koji se odnose na buducnost (nasu sadasnjost) u smislu sta je pisac pogodio, a sta nije, je zanimljivo kao tema sama za sebe, ali ujedno je i totalno povrsno citanje knjige. Primjer : Orvelova "1984"-a. Ako se cita povrsno, knjiga je i danas cisti SF. Veliki Brat koji sve vidi, policija misli, dvomisao itd. Ali, ako se uzme IDEJA te knjige, o kontroli, o manipulaciji masa koriscenjem prigodnog rjecnika (na nasoj kozi : nije bombardovanje, nego preventivni udar; nije ubijanje civila greskom, nego kolateralna steta), onda je ova knjiga realnost sadasnjeg svijeta, i to, po idejama, doslovna realnost. Ista stvar vazi i za "Ubik". Mi ne drzimo ljude na tecnom hidrogenu (ili, sta je vec ono bilo), ne galvanizujemo ih strujom kada zelimo da razgovaramo sa njima. Ali sta je ideja? Ideja je u ocajnickoj potrebi da se zivot produzi, i to, cesto, samo iz ekonomske koristi (vidi i Tezje-Espulove u "Neuromanseru"). Bizaran detalj u (inace bizarnom) "Ubiku" je totalna jednakost stavljena izmedju novca i produzenja zivota. Knjiga je, na neki nacin, cak i religiozna, sto vazi za vecinu Dikovih djela. Teista nece imati potrebu za sprejom, jer smrt ne vidi kao kraj. Lakse ce podnijeti i smrt njemu drage osobe, jer ga ne smatra apsolutnim krajem. Ateista na smrt gleda kao na apsolutan kraj. Zato i zeli da ga produzi po svaku cijenu. U "Ubiku" sprejem. Ako zeli da produzi zivot, morace da ga kupi. Jednakost izmedju novca i zivota. Nepomirenje sa smrcu i starenjem. To je "Ubik". Idemo na sadasnjost. Plasticne operacije kako bi osamdesetogodisnje babe licile na klinke od 16 godina. Starci u diskotema koji ocajnicki zele da se provedu, jer nisu pomireni sa godinama koje imaju. Sveopsta potreba za jednim Desnicinim "Athanatikom" (genijalna prica iz "Proljeca Ivana Galeba"). Ako se pogleda smisao, "Ubik" je pogled kroz prozor. A provaliti to sezdesetih, jeste bilo vizionarstvo.   Pozdrav.

[ivandj]

U sustini je poprilicno irelevantno na koji nacin se projektuje buducnost u SF romanima. Piscu nije zadatak da izigrava Pitijsko prorociste, i pokusaji u tom smeru su zapravo doveli do veoma potcenjenog statusa SF. Za jedno umetnicko delo nije bitno da li je svet realan ili potpuno nezamisliv, vec da li je koherentan, tj. da li se to sto neko pise moze svariti pre svega sa tacke gledista estetike. Sumnjam da je iko postavljao pitanje Borhesu da li su njegovi svetovi realni... Naucna fantastika zapravo je pocela da bude percipirana kao knjizevnost tek onda kada je "proricanje buducnosti" postalo potpuno nebitan momenat. Kao sto rece Eko, jedini zakon koji vlada postojanjem formalizovanih svetova "otvorenih dela" jeste unutarnja koherencija samog sveta.

[Bilja]

Hvala, famozan odogovor.  
Zaista sam impresionirana.  
Ne pisem tako dobro kao ti, ali pokusacu da odgovorim...

Naravno da ne ocekujem stroge naucne i futuristicke "pogotke" od SF romana, niti sam bukvalista koji odmah ostavlja knjigu cim vidi neke sitne nelogicnosti bez obzira na samu poruku romana. Jasno mi je da ideja i poruka postoji i da se krije iza bizarne price o nekom buducem svetu (koji je vec prosli, no dobro...) i jasna mi je i sama poruka i motiv. Medjutim, stvar je u tome sto mi to znamo, ta nit kojom novac pokrece svet, teznja da se novcem produzi mladost, da se novcem kupi status u drustvu (npr i glupim "modnim" dodacima tipa markirane robe   ), vecina ljudi, manje ili vise, svesna je toga koliko je ovo drustvo potrosacko i ne treba nam Filip Dik da nam to kaze. U tom smislu, poruka je mozda zastarela iako se primecuje da je pisac i pre 30 godina naslucivao pravac u kome se krece drustvo. A tada to verovatno nije bilo tako ocigledno. U tom smislu postoji vizionarstvo.
S druge strane, bilo bi zgodno kad bi se prilikom pisanja dobrih futuristickih SF romana obratila paznja i na to kojim pravcem krece i sam nacin zivota i sitnice koje ga cine. Iako je to tesko, mislim da neke naznake ipak postoje.
Primer, sigurna sam da muskarci nikad nece nositi suknje ni haljine kao deo mode (osim Bekama i njemu slicnih). Sigurna sam da ce internet i mobilni biti vec zastareli i da ce umesto njih postojati jos laksi i korisnicki vise orjentisani nacini komunikacije. Novac se uskoro mozda vise nece koristiti. novac je siguran. Koliko ga imas, toliko potrosis. Kartice su mnogo opasnije. IZgledaju bezazleno, kao papirici, daju utisak da imas jako, jako mnogo kapitala cak i ako si pred sudjenjem za ogromni minus... I tako dalje.

[Berserker]

Ne razumem zato Bilja insistira na verodostojnom predstavljanju buducnosti u Ubiku, kad tamo "buducnost" stoji samo kao okvir za fantasticnu radnju i totalno iscasene likove. U Ubiku, kao i u ostalim Dikovim delima, onaj neponovljivi shmek lezi upravo na likovima i nekom izoblicenju stvarnosti, najcesce preko samih tih likova. Dakle, opis buducnosti tu dolazi kao scena na kojoj se postavlja radnja. Ubik je i meni najbolji Dikov roman (procitao sam sva njegova dela  kod nas prevedena).Citao sam ga nekoliko puta, i nisam stekao utisak da je u pitanju vizionarsko delo koje pokusava da predvidi buducnost, vec cistokrvni SF koji je maltene bez mane.

[Berserker]

I malo izvinjenje sa moje strane, procitao sam samo prvu poruku ove teme i odmah odgovorio, a kada sam procitao i ostale poruke, shvatio sam da su drugi vec dali slicno, ali mnogo bolje prezentovano tumacenje nego moje.

[Bilja]

Ne razumem zato Bilja insistira na verodostojnom predstavljanju buducnosti u Ubiku, kad tamo "buducnost" stoji samo kao okvir za fantasticnu radnju i totalno iscasene likove. U Ubiku, kao i u ostalim Dikovim delima, onaj neponovljivi shmek lezi upravo na likovima i nekom izoblicenju stvarnosti, najcesce preko samih tih likova. Dakle, opis buducnosti tu dolazi kao scena na kojoj se postavlja radnja. Ubik je i meni najbolji Dikov roman (procitao sam sva njegova dela  kod nas prevedena).Citao sam ga nekoliko puta, i nisam stekao utisak da je u pitanju vizionarsko delo koje pokusava da predvidi buducnost, vec cistokrvni SF koji je maltene bez mane.

Ne znam zasto vi insistirate da ja insistiram itd...
Uopste me ne interesuje goli realizam. Da me interesuje, ne bih uopste citala SF  ni horor, nikakav.
Meni recimo, Ubik nije najbolji Dikov roman, mislim da on moze bolje i da jeste bolje pisao. Nije poenta u vizionarstvu, poenta lezi i u samoj postavci scene. Meni se, na primer, dopada kada je uradjena dobra i pshiloski koliko je moguce precizna postavka likova, kada je radnja u funkciji likova a ne obratno. Ne volim blede i previse otkacene bizarne likove koji su prakticno deo radnje, vise volim visedimenzionalne, kompleksne likove koji vode radnju. E sad, to je stvar ukusa.
Vizionarstvo nije znacajno, niti ima mnogo veze sa SF-om, ali s druge strane, pozeljna je dobro postavljena scena, znaci da osetis kako taj svet funkcionise, da nije previse vezano za vreme u koje je pisan roman a da ipak poruka ostane vezana za bilo koje doba, da se ne istrosi. TO svakako nije jednostavno.
Naravno da je 60-tih bilo znacajno teze napisati ovakvu vrstu SF romana, ali mene tako postavljena scenografija mozda malo previse podseca na 60-te. Naravno, to je svakako stvar ukusa. Nije nista licno, ne morate da se vredjate.

[kissellii]

Svaka vam svima čast, ja tu knjigu nisam ni mogao da pročitam do kraja.....ništa mi nije bilo jasno.

Za mene će A C Klark ostati neprikosnoveni pisac SF a (pa Lem i Asimov). Šta ću, kad volim tvrdi SF.

[Mica Milovanovic]

Biljo,
SF je "veoma" kvarljiva roba i mogu da razumem tvoje primedbe, ali se uglavnom s njima ne slažem. Ništa lično, kao što kažeš  
Što se mene tiče, mislim da je za "pošteno" čitanje SF-a neophodno uzeti u obzir vreme kada je ostvarenje nastalo. Naravno, "svako" književno delo sadrži u sebi vreme kada je nastalo, ali SF je poseban slučaj jer po svojoj prirodi (uvođenju tog  famoznog "novuma") on "mora" sadržati i otklon od vremena sadašnjeg i "realnog" sveta.
Što dovodi do toga da kod SF-a, čitalac, ako zaista želi da bude pošten prema piscu, mora pokušati da sebe "dovede" u vreme kada je ono nastalo. Svako drugačije čitanje dovodi do neprestanog upoređivanja onoga što je moglo biti i onoga što je bilo, koje ni u kom slučaju ne može da ide na ruku piscu...
Ne kažem da je Dikov UBIK bez mana, ali ono što ti navodiš kao mane nisam siguran da to zaista jesu...
S druge strane, svako ima pravo da nešto voli i ne voli, ali kad si već pitala...  

[BladeRunner]

Ma sve je OK. Meni je, recimo, "Ubik" krajnja granica Dikove bizarnosti koju mogu da citam (i jako volim). Sa druge strane, njegov "Doktor Bladmani" je odlicno napisana, mastovita knjiga itd., ali prosto mi nije prijala, jer je bila previse otkacena za moj ukus. Filip K. Dik ima taj, ne znam kako da ga nazovem, 'LSD fles' stil. Kad se procita njegova (nevjerovatno zanimljiva) biografija, vidi se i zasto. Ima tu svega, i tri tone droge, i propalih brakova (komada 5), i sizofrenije, i paranoje, boravaka u ludnici, pohadjanja specijalne skole, pa perioda kada je pisao kao fanatik (cini mi se preko 15 romana u nepune dvije godine), religiozno/vanzemaljskog iskustva u Martu 1974-e (kojim je bio opsjednut sve do kraja zivota), i, na kraju, siromastva. Covjek, po cijim romanima su snimani holivudski blokbasteri, i koji bi sada (da je ziv) bio milioner, vecinu svog zivota je proveo bez prebijene pare. I nadrogiran.

Bas zato, vecina njegovih romana ("Tamno skeniranje" i "Ubik", narocito) imaju kao svoje osnovno pitanje ono 'sta je stvarno?'. Mozda zato sto, kao sizofrenicar i narkoman, cesto ni sam nije znao. Citav njegov zivot se provlaci kroz te romane. Muzicke reference u "Doktoru Bladmaniju" ('Jack the knife' od Luj Armstronga) je prosto iskoristio iz posla kojim se bavio (a bio je DJ). Posljedica kratkog boravka u ludnici (razlog, jednom paranoja, jednom skidanje.) su u "Klanovima alfinog mjeseca". Dakle, Dik nije pisac koji sjedi u sobi i smislja bizarne svjetove, pa kad zavrsi pisanje, vrati se zeni i djeci. Vecina SF romana koje je pisao su bili transpozicija njegovih stvarnih dozivljaja u neko imaginarno okruzenje (bilo post-nuklearno ili nove planete). Dik nikad nije bio pisao kao Artur Klark koji, ako uvede smrad u sedmoj glavi, u trecoj mora da naglasi kako je za rucak bio pasulj. Vise je licio na Ursulu Legvin, koja SF koristi samo kao postavku za svoju pricu o drustvu i sociologiji. Tako Ursula uvodi totalnu besmislicu (bar gledano iz ugla danasnje fizike), a to je brod koji putuje brzinom vecom od svjetlosne. Uradi to i ne trepne, zato sto joj je, da bi ispitala ovakve teme, taj brod neophodan. Najbolje od svega, to kod Ursule funkcionise. I kod Dika (bar za mene) takodje. Scenografija 60-tih u "Ubiku" mi nije bola oci. Prica je o onome sta je stvarnost, a sta nije; koliko se neko moze pouzdati u pamcenje i da li uopste moze (dovedeno do vrha u "Blade Runneru" sa implantima uspomenama). Sva scenografija koju koristi tu je samo da bi ispricao tu pricu. Ako i ima rupa u scenografiji, meni je vazno da ih nema u prici. Postici to u knjizi koja je logicki kompleksna (a "Ubik" to jeste), glavni je razlog sto mi je to, kao sto vec rekoh, to jedan od omiljenih Dikovih, pa i SF romana uopste.

Sve u svemu, super sto je neko pokrenuo post o knjizi koju volim. To i jeste poenta. Das naslov i ide rasprava . Pozdrav.

[Bilja]

Eto tako vas volim.  
Malo opustenije i sa vise humora.
Sad sam stigla do onog dela kad sve pocinje da zastareva i kad se svuda pojavljuje Ransiterov lik i kad likovi konacno skontaju da su mrtvi. Dakle, konacno je pocelo da se zakuvava. Mislim da je pocetak malo previse rastegnut, ali eto, ipak pre sredine romana pocinje da biva zanimljivo.
Sto se tice bizarnosti, roman jeste donekle bizaran, ali zaista sam citala i daleko bizarnije, neke do i preko granice bolesti. OK osvrnemo li se na datum, Ubik ide ispred svog vremena, ali svakako nije jedini.
Meni se roman dopada, ali vise volim malo prizemnije likove, kompleksnije i visedimenzionalne sa vise primesa psihologije. Sta cu kad sam takva.

[Boban]

To je prastara prica o bukvalnosti i metaforama.
Dika nikako ne treba citati u doslovnom smislu podataka i verodostojnosti nauke koju pominje. A posebno ne u smislu predvidjanja KADA ce se nesto dogoditi. Njegove price o otudjenjima i posebno funkcionisnju ljudskog uma na izolovanim mestima je sjajno. SF nema PROSVETITELJSKI zadatak, kao sto je to bilo u vreme Zila Verna ili tokom tridesetih u Americi. Taj koji se o naucnim dostignucima i mogucnostima batrga sa SF-om je beznadezan slucaj u danasnje vreme.

Manje-vise uzivam u citanju Dika i uopste ga ne stavljam u nikakav vremenski kontekst... mozda je bilo pametnije zbog raznoraznih cepidlaka da nije pominjao nikakve godine ili da je sve smestio u XXIII vek.

Tehnika inace napreduje mnogo sporije nego sto se to ljudima cini. Ljudi imaju tu gresku u glavi da mali vremenski uzorak napretka neke tehnologije projektuju na mnogo duzi vremenski raspon. Evo, npr. Kompjuteri za obicne ljude su se za 15 godina ubrzali milijardu puta. Da li to znaci da ce za narednih 150 godina da se ubrzaju milijardu na deseti puta? Automobili za javnu prodaju su šezdesetih probili granicu od 200 na sat. Tada su ljudi mislili da ce do kraja biti normlane brzine od 400 na sat... a do kraja XXI veka verovatno 2000 km na sat. Da li ce?

Uzmite Klarkovu knjigu "Profili buducnosti" napisanu pre 30 godina i videcete da kako je isao dalje u buducnost sa predvidjanjima to je vise omanjivao. Posebno oko naseljavanja Marsa. Ja mogu ladno da tvrdim da ljudi nece naseliti Mars stotinama godina u buducnost, a mozda i mnogo vise. Mozda i nikad. Prosti odnos utrosene energije da se stigne do Marsa i boravi tamo i onoga sto moze da se dobije za raspolozivo vreme. Ekonomija upravlja poduhvatima i nasim sudbinama, a mi jos nemamo predstavu ni u naznakama kako bismo mogli da izvucemo korist iz Marsa.

Stvari o kojima pise K.S. Robinson su budalastine sa tehnicko-naucnog stanovista. Nesumnjivo je bolje citati Bredberijev Mars.

[Tripp]

Za sve one koji imaju namjeru da se suoce sa Dikom i pomisle da citaju kakav zastarjeli SF (ako cemo vec da ga tipiziramo), vrijedi reci da kod njega vrijeme ne igra APSOLUTNO nikakvu ulogu posto se radi o prokreatoru kod koga se indukcija fantastike narocito lovi izmedju redova i prevashodno kroz likove; to je covjek koji je poceo pisati SF samo zato jer nije mogao publikovati vlastite mejnstrim radove, bas kao sto je radio i Ros Mekdonald, pa sada njegove "krimice" predaju na Harvardu. S druge strane, ako se neko uzivi u poslovicni fakat da ipak mozda cita zastarjeli SF (po pitanju "Ubika"), neka onda uzme da cita nesto drugo eseficno, monotonog Robinsona zasto do vraga da ne i njemu srodne junacine kao sto su Benford i Kard.

Istina, postoje kod Dika stvari kada je pokusavao da podrazava Hajnlajna i njegove vrsnjake, sto se zbivalo pocetkom i sredinom 50-ih (dobar primjer za ovu tvrdnju je PKD-ova alien-invasion prica "The Hanging Stranger" sto otvoreno nalikuje na veliki roman "The Puppet Masters", no dikovski ispricana kroz tonu crnog humora i paranoje slobodno moze da stoji kao autenticno njegova), medjutim dobra trecina PKD-ovog opusa (gdje dabome da spada i "Ubik") savrseno je unikatna i kontekstualno nesvakidasnje neprejebiva posebno danas, u 21. vijeku, pa sam misljenja da toga autora uopste ne bi trebali da svrstavamo u kontekst tek tamo uobicajenih sumnjivaca zanra koji se zove naucna-fantastika (pokusajte da procitajte njegovu VALIS trilogiju i bice vam jasnije o cemu govorim), bas kao sto se sasvim isto moze reci za opus jednog Vonegata i jednog Tomasa M. Discha, izmedju ostalih, ili Voltaire-a koji je napisao prvo djelo u istoriji zanra gdje se spominje dolazak bica sa drugih planeta.

Iako su svi gorespomenuti pisali SF/krimi/horor per se, oni prije ce biti da pojacavaju njihove rejtinge, negoli da sluze kao prirodni stvaraoci unutar toga zanra, te se bas zahvaljujuci takvima danas i brisu granice izmedju zanrova.

[johnson bronson]

i zar nije SF literatura koja govoreci o buducnosti govori o nama, SADA?

[Boban]

Mozda je problem u tome sto je Dik govorio o svojim savremenicima, a to je haoticna Amerika sedamdesetih. Politicke krize, Vijetnamski rat, neizvesnost, tumbanje standarda, javni pad morala, otudjenje...
Cinjenica je da i drustvo (poput naucnih dostignuca) ne ide jednim smerom pravolinijski i da je vrlo tesko predvideti kuda ce sve ici. Ipak je Dik pisao u vreme pre mobilnih telefona, kompjutera i interneta, a to su tri stvari koje su toliko promenile zivot ljudi da im je vaznost za covecanstvo bar onolika koliko je bilo otkrice tocka ili obuzdavanje vatre u praistoriji.
Internet i mobilni su izmenili drustva razvijenih zemalja u meri i obimu koji je danasnjim mladim ljudima verovatno tesko shvatljiv, ali kada se uporede medjuljudski odnosi pre 20 godina i sada to je potpuno neuporedivo.

[Mica Milovanovic]

i zar nije SF literatura koja govoreci o buducnosti govori o nama, SADA?

Naravno, ali to važi za svako umetničko delo... zašto to isticati kod SF-a...

Ono što mislim da je važno reći jeste da je kod Dika ipak u pitanju književnost koja se u mnogome oslanja na korpus SF žanra, osim nekih kasnijih ostvarenja...

Ma koliko tvrdili da je Dik nešto posebno, on u većini svojih dela koristi relativno uobičajene žanrovske alatke (što su kasnije i postmodernisti obilato i najčešće nevešto zloupotrebljavali). To što ih on koristi na superiorniji način od mnogih drugih i što su svetovi i likovi koje on gradi sasvim drugačiji od uobičajenih, samo je dokaz da pravom piscu žanr nije barijera, već odskočna daska...

[johnson bronson]

jeebus, bobane, ti bas zapinjes a sa tim da su internet i mobilni izmenili svet. imas transkript teslinog govora u kom opisuje "male crne sipkice pomocu kojih ce se komunicirati na daljinu i dobijati osnovni podaci od vaznosti". nije kao da je tesko zamisliti takve stvari. teze je prikazati kako ce zaista one uticati na ljude. i nisu toliko izmenili svet. nimalo ga nisu izmenili. isto je kao sto je bilo. logican nastavak televizije.

[Boban]

Nemas pojma, bre, jb... nisi ni bio rodjen uvreme pre mobilnih telefona i ne mozes da znas kakav je to civilizacijski pomak. Probaj da sklonis mobilni i internet iz svog zivota na mesec dana ali na totalno pa ces da vidis kako ce da ti bidne.

[johnson bronson]

isto kao i do tada. nema nikakvog kvalitativnog ili konceptualnog pomaka. to je samo tehnoloski pomak. pojavile su se nove reci, ali nista zaista novo. e sad, telepatija. to bi bio pomak. ovim se nista ne dobija. samo brzina. a iste stvari se razmenjuju.

[PTY]

isto kao i do tada. nema nikakvog kvalitativnog ili konceptualnog pomaka. to je samo tehnoloski pomak.

eto. to su neki ljudi rekli i za tocak; kao, i dalje valjas same old - same old, samo dobijas na brzini jer vise ne nosis u rukama nego vozickas na kolicima.
garant zbog tocka nije bilo nikakvog kvalitativnog ili konceptualnog pomaka, jb.  

[johnson bronson]

pa kad vidim ovakve postove, i nije bilo pomaka.

[PTY]

samo zato sto pomak nije ocigledan kod jedne proizvoljno odabrane individue, ne znaci da ga uopste nije bilo.

[johnson bronson]

misliš na bobana?

[PTY]

ma jok! to ionako svi misle! gde je tu originalnost?

[Boban]

Mobilni telefon nije samo brzinska stvar.
Mobilni je sustinska promena u socijali razvijenih drustava, a to se najbolje moze videti u filmovima.
Uzmite bilo koji cuveni film sedamdesetih ili osamdesetih i dodelite svima mobilne u ruke. Da li bi film uopšte bio moguc, da li bi zaplet bio ostvariv?
Nijedan Hickokov film ne bi mogao da postoji ako bi svi imali mobilne.
jb, ako ne vidis ovu sustinsku promenu, onda se ipak ozbiljnije zamisli nad svojim intelektom.

[PTY]

JB naprosto nije u stanju da vidi uzrocnu-posledicnu vezu izmedju tehnoloskog i intelektualnog pomaka.
to zato sto gleda u krivom smeru.  

[VelikiBrat]

Naravno da nije pogodio šta se događa, ali ipak je predočio jedan sasvim moguć i plauzabilan svet! Inache Filip K Dik je jedan od najboljih pisaca SF-a i nedavno sam nabavio skoro sve njegove kjige u originalu na engleskom. Suština njegovog pisanija je u atmosferi budućnosti koje on predviđa a ta atmosfera je veoma ista sadašnjoj! U savremenom društvu se u suštini sve plaća

[VelikiBrat]

Naravno da nije pogodio šta se događa, ali ipak je predočio jedan sasvim moguć i plauzabilan svet! Inache Filip K Dik je jedan od najboljih pisaca SF-a i nedavno sam nabavio skoro sve njegove kjige u originalu na engleskom. Suština njegovog pisanija je u atmosferi budućnosti koje on predviđa a ta atmosfera je veoma ista sadašnjoj! U savremenom društvu se u suštini sve plaća

[Mickey Mouse]

Da li je prevod u knjizi 'Čovek U Visokom Dvorcu' loš, ili je piscu teško da održi celinu misli? Nešto mi je strašno čudno bilo u stilu u tom romanu...

[Kunac]

Tražio sam nešto o Diku po netu i naleteo na ovaj topik... Pitanje za znalce: koliko je izdanja UBIKA bilo kod nas pre ovog Algoritmovog iz 2008? Ja se sećam da sam čitao nekada davno prevod koji je, čini mi se, bio na hrvatskoj varijanti srpskog jezika...  

[Kastor]

Dva komata, prema NBS. To mora da je ovo izdanje iz 1982.


АУТОР................... : Дик, Филип К.
 ОДГОВОРНОСТ............. : Јорданов, Никола - преводилац
 НАСЛОВ.................. : Ubik
 ИМПРЕСУМ................ : Beograd : Prosveta, 1986
 ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 215 str. ; 24 cm
 ЗБИРКА.................. : (Biblioteka Kentaur. Naučna fantastika)
 УДК..................... : 820(73)-31
 ВРСТА ГРАЂЕ............. : монографска публикација, текстуална грађа,
штампана
 COBISS.SR-ID............ : 29022988




АУТОР................... : Dik, Filip K.
 ОДГОВОРНОСТ............. : Gradišnik, Bogdan - преводилац //
Leskovšek, Žiga - аутор предговора
 НАСЛОВ.................. : Ubik : znanstvenofantastični roman
 ИМПРЕСУМ................ : Murska Sobota : Pomurska založba, 1982
 ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 281 str. ; 21 cm
 УДК..................... : 820(73)-31
 ВРСТА ГРАЂЕ............. : монографска публикација, текстуална грађа,
штампана
 COBISS.SR-ID............ : 29021964

[Mica Milovanovic]

NE bi trebalo. To je slovenačko izdanje. Ubik je na srpskom/hrvatskom objavljen samo u Kentauru 1986...

[taurus-jor]

Novo srpsko izdanje, sa starim prevodom, objavljeno je prosle godine (2008).

[Kastor]

Ah, eto, tek mi sada ništa nije jasno. Taj prevod iz 1986 je, dakle, etnički očišćen i štampan u ovom algoritmovom izdanju iz 2008, ili me samo zbunjujete tim sprsko/hrvatskim konstrukcijama?

Edit: jor se ubacio. Znači prevod je na srpskom bio i onda.

[Kunac]

U svakom slučaju: dragulj!

Meni je ovo omiljen Dikov roman i drago mi je što vidim njegovo uskrsnuće u domaćim knjižarama.

Na Novogodišnjem sajmu knjiga u Domu sindikata se na štandu Algoritma može kupiti za 400 dinara.

Ko se još nije upoznao sa Dikom - evo prilike.

Knjiga je na ćirilici,         , a pridodat je i tekst Stanislava Lema o UBIKU iz '72. na 7.5 strana.

Very nice.

Jedva čekam da mu se posvetim i prisetim se dana kada me je prilikom prvog čitanja izuo iz čarapa....

[lemur]

Evo malo drugačijih iskustava.....

Iako sam veliki ljubitelj naučne fantastike i fantastike uopšte, a delo Filipa K. Dika izuzetno poštujem, lična impresija je da mi se nikada nisu svidela njegova dela.

Roman Čovek u visokom dvorcu pročitao sam pre par godina na silu, samo zato što ga je napisao Filip K. Dik i što je do tada on bio jedini veliki autor naučne čija dela nikada nisam čitao. Zaista ne vidim ništa interesantno u ovom romanu, niakvu poentu, niti ideju, dok mi je radnja prilično monotona. Zapravo ovo je jedan od retkih romana za koji sada nakon dve godine od čitanja ne mogu da se setim o čemu se uopšte radi u njemu - jedino se sećam da je u pitanju alternativni ishod II S.R.

Roman Tamno skeniranje, uzeo sam da čitam odmah nakon Čoveka u visokom dvorcu, misleći da, eto, možda je Čovek u v.d previše izvikan, možda nije za mene itd.... Uglavnom Tamno skeniranje čitao sam na silu nekih dva meseca, dok konačno nisam odustao negde na polovini. Ovo delo, opet lični utisak, za mene je bilo tako dosadno, bezoblično, bljutavo i bez ikakve poente...da sam od Filipa K. Dika stekao averziju zbog koje više nikada nisam uzeo ni jedan njegov roman u šake.  

Filip K. Dik svakao jeste velikan naučne fantastike, ali eto meni npr. ni najmanje se nisu svidela dva gore navedena dela. Možda bi sa nekim drugim romanom bila drugačija priča, ali nažalost averzija koju sam stekao prema ovom autoru biće prepreka koju ću teško savladati.

[Mica Milovanovic]

ako sam veliki ljubitelj naučne fantastike i fantastike uopšte, a delo Filipa K. Dika izuzetno poštujem, lična impresija je da mi se nikada nisu svidela njegova dela.

Bojim se da ne razumem. Kako to poštuješ delo Filipa Dika, kad ti se nikada nisu svidela njegova dela?

[Kunac]

Mico, život je pun protivurečnosti...

Enivej...

Tamno skeniranje i Čovek u visokom dvorcu su atipična dela za Dikov opus - naročito ovo prvo.

Svako ko želi da pročita esencijalnog FKD-a mora da u ruke uzme UBIK i/ili SANJAJU LI ANDROIDI ELEKTRIČNE OVCE.

Lemuru savetujem da nabavi UBIK i pruži Diku još jednu šanu: zaslužio je.  

[Milosh]

Svako ko želi da pročita esencijalnog FKD-a mora da u ruke uzme UBIK i/ili SANJAJU LI ANDROIDI ELEKTRIČNE OVCE.

Uz te dve ja bih pridodao i TECITE SUZE MOJE, REČE POLICIJAC kao esencijalnog Dicka...

[Kunac]

Svako ko želi da pročita esencijalnog FKD-a mora da u ruke uzme UBIK i/ili SANJAJU LI ANDROIDI ELEKTRIČNE OVCE.

Uz te dve ja bih pridodao i TECITE SUZE MOJE, REČE POLICIJAC kao esencijalnog Dicka...

Može.  

[lemur]

ako sam veliki ljubitelj naučne fantastike i fantastike uopšte, a delo Filipa K. Dika izuzetno poštujem, lična impresija je da mi se nikada nisu svidela njegova dela.

Bojim se da ne razumem. Kako to poštuješ delo Filipa Dika, kad ti se nikada nisu svidela njegova dela?

Zato što bih u suprotnom trebalo da kažem da je Filip K. Dik loš pisac zato što se meni ne sviđa, što bi bila jedna sebična glupost.

Inače, na ovom forumu sam u više navrata pročitao kako je npr. Frank Herbert loš pisac, kako Isaac Asimov ne zna da piše itd.... Zar to nisu krajnje glupe kvalifikacije?

[Kunac]

Inače, na ovom forumu sam u više navrata pročitao kako je npr. Frank Herbert loš pisac, kako Isaac Asimov ne zna da piše itd.... Zar to nisu krajnje glupe kvalifikacije?

Jesu. Krajnje.

[Boban]

Najbolje Dikovo delo je TRI STIGMATE PALMERA ELDRIČA, daleko iznad SUZA i ANDROIDA.

[Kunac]

Najbolje Dikovo delo je TRI STIGMATE PALMERA ELDRIČA, daleko iznad SUZA i ANDROIDA.

Ne bih znao, pošto Palmerove stigmate nisam čitao, ali teško mi je da poverujem da neki drugi Dikov naslov može da svrgne UBIK sa mesta broj jedan.

Postoji li srpski prevod STIGMATA?

[Milosh]

Postoji li srpski prevod STIGMATA?

Da. Objavio ga je Boban, uz TECITE SUZE MOJE... I dok se SUZE još i mogu pronaći STIGMATE su teže nabavljive. To je jedan od razloga što ovaj Dickov roman još uvek nisam pročitao...

[Mica Milovanovic]

Kako da ne.. edicija Znak sagite br. 22 iz 1992. godine

[Kunac]

A, to znači Bobby hvali svog konja...

U svakom slučaju, rado bih pazario ovaj roman ako neko zna gde se može nabaviti. Možda je sazrelo vreme za drugo izdanje?

[Perin]

Imas u Hrvatskoj, Algoritam je izdavac. Otidji do neke knjizare i vidi mozes li narucit' nesto preko njih iz Algoritma. Ja sam ovde u Banjaluci kupio Tamu koja prethodi od istog izdavaca. Samo pazi - cene knjiga u Hrvatskoj su pakleno skupe.

[Tex Murphy]

ako sam veliki ljubitelj naučne fantastike i fantastike uopšte, a delo Filipa K. Dika izuzetno poštujem, lična impresija je da mi se nikada nisu svidela njegova dela.

Bojim se da ne razumem. Kako to poštuješ delo Filipa Dika, kad ti se nikada nisu svidela njegova dela?

Zato što bih u suprotnom trebalo da kažem da je Filip K. Dik loš pisac zato što se meni ne sviđa, što bi bila jedna sebična glupost.

Inače, na ovom forumu sam u više navrata pročitao kako je npr. Frank Herbert loš pisac, kako Isaac Asimov ne zna da piše itd.... Zar to nisu krajnje glupe kvalifikacije?

Da, ali najbolji SF pisac je Saša Kerkez.

[Tex Murphy]

Zato što bih u suprotnom trebalo da kažem

Lijepo je što ciljaš na pravilnu upotrebu glagola "trebati", ali rečenica opet nije sasvim gramatički ispravna. Umjesto "bih" treba "bi".