Šta sam lepo gledo, a da horor nije

[Ghoul]

Ghoule, jesi ti normalan??? Ja u kancelariji sa profesorom i nekim studentom koji polaže ispit, otvorim ZS forum, a on priča o japanskim polnim organima.

a šta bi ti? da pričam o studentskim polnim organima? ili profesorskim?

uostalom, ko normalan surfuje ZS forumom dok je na poslu ili nekom sličnom ozbiljnom mestu na koje zalazi normalan svet?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...upravo sam, nakon duuugog čekanja na DVD rip (kad je već bioskopska distribucija u Srbijici, gle čuda, otpala) pogledao ASK THE DUST, ekranizovanu prozu Johna Fantea u viđenju Roberta Towneja... Fante je, u mom izboru, jedan od 10 najboljih pisaca prošlog veka, ali, kanda se njegova proza opire efikasnijoj ekranizaciji (iako polazi od veoma opipljivih i svakodnevnih stvari i stanja, zapravo je veoma eterična i teška za pojasniti), te sam siguran da uprizoreni Fante ne može biti bolji od ovog Townejevog uratka: R.T. je naprosto dozvolio tekstu i Fanteovom svetu da uplivaju na ekran, pri tom je vodio računa o što preciznijoj rekonstrukciji ere (post-depression Amerika), ne mareći mnogo o opštoj filmičnosti krajnjeg ishoda, obraćajući se samo i isključivo posvećenima...jeste elitistički, ali, čini se i jedino razumno...film sa dosta mana, ali odličan podsticaj da se oproba/reprizira sama Fanteova proza!!!

***glume: ovde podnošljivi Colin Farrell, pravilno castovana Selma Hayek, na nivou epizode efektni Donald Sutherland i moje otkrovenje iz ovog ostvarenja- Idina Menzel....

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ljubitelji old school misterija smeštenih u englesku višu klasu, ne bi trebalo da propuste staromodno, ali zabavno i pitko, pa i intrigantno ostvarenje THE CAT AND THE CANARY Radleyja Metzgera, biće peti uradak sa istim plotom i istim nazivom... grupa posvađanih, gramzivih naslednika je pozvana da saslušaju pokojnikov testament, koji je ovaj, u formi filmskog zapisa, sastavio još 20 godina pre toga, ali i da dokažu svoju zdravu pamet, a tu, negde po kući vrzma se i odbegli duševni bolesnik/ubica, ubeđen da je mačka...glume, između ostalih, Carol Lynley (Bunny Lake is Missing), Edward Fox i Olivia Hussey...

[crippled_avenger]

Po Radleyu Metzgeru je napravljen lik Burt Reynoldsa u BOOGIE NIGHTS...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...sasvim na mestu je treći u nizu filmova o Thomasu/Tomu Ripleyju po prozi neprevaziđene Patricije Highsmith RIPLEY UNDER GROUND...film je domaćinski okasnio za distribuciju u odnosu na završetak snimanja, što nikad nije dobar znak, ali ovaj put Roger Spotiswoode je sastavio sasvim zadovoljavajuće delo, koje se, istina, kreće znatno drugačijom putanjom od prethodna 2 Ripley naslova, ali stiže na cilj na vreme i bez vidljivijih ulubljenja...promena smera se odnosi na činjenicu, a tako je u literrnom izvorniku čiji je Spotiswoodov uradak verna ekranizacija, da se kameleon Ripley ovaog puta ne trudi da se infiltrira, već naprosto da zadrži glavu ispod vode... Spotiswoode je rutiner više klase (koji, ruku na srce, ume i da žestoko omane, mada ređe, kao u The 6th Day) i to je ovde očito- tempo je uglađen, naracija pročišćena suvišnog... kao što rekoh, film koji je sasvim na mestu i koga sigurnost i relaksiranost u egzekuciji izdižu iznad so-so kategorije...

***Ripley je ovog puta Barry Pepper (Saving Private Ryan, 25th Hour, Enemy of The State), Jacinda Barrett( School for Scoundrels, The Last kiss), Tom Wilkinson, Willem Dafoe, Alan Cumming, Ian Hart, Claire Forlani...

[Tex Murphy]

Pa prilično mnogo glumaca igra Riplija u tom filmu  

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...za vikend sam overio najnovije uratke dva stara favorita koji pamte i bolje dane...prvo, YOU KILL ME, svežinu Johna Dahla; reč je o crnohumornoj krimi-komediji o plaćenom ubici (Ben Kingsley) koji pokušava da zakrpi svoj život u novom gradu, odlazeći na AA sastanke i  honorarno šminkajući  svežeupokojene u poogrebnom preduzeću...film je pitak, teče bez posrtaja, tekst je na trenutke maestralno britak, Dahl usresređen, ali, nedostaje ona stara dahlovska zavšna x-tra shine slick politura koja je njegova najbolja dela činila memorabilnim...samo to, inače, najiskrenija preporuka za skoru konzumaciju...


***glume i Tea Leoni, Luke Wilson, Bill Pullman, Phillip Baker Hall i Dennis Farina...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...i drugi veteran, Paul Schrader, je pošteno zaradio preporuku za THE WALKER, elegantno izveden povratak u sedlo nakon ozbiljnog ugruvavanja sa DOMINION nepotrebnošću... iako nije senzacionalano dobar i svež,THE WALKER predstavlja i  opravdano mudar povratak starom opsegu tema- lagano izvedena misterija oko koje Schrader dalje plete priču o ljudskoj iskvarenosti i nepodobnosti trenutnog političkog sistema...jeste da je, tematski gledano, pucanje u mirnu, ne tako udaljenu metu, ali Schrader uspeva da priču o vrtirepu iz visokih krugova (koji zarađuje prateći bogate dame sa mesta na mesto i prodajući tim prilikama dobavljene glasine) izdoigne na viši nivo, a našlo se i mesta za njegovu vazda opsesivnu (biografsku) temu života pod senkom oca-tiranina, dok je sve garnirano brzim, jetki i duhovitim dijalogom koji zahtteva visoki stepen veriranosti i strpljenja gledaoca, kao i pesmama skorog nam gosta- Bryana Ferryja...

*** kolo vodi, uz dobar osećaj mere, Woody Harrelson, a slede ga: Kristin Scott Thomas, Lauren Bacall, Moritz Bleibtreu (Run, Lola, Run; Elementary Particles, The Experiment), Lily Tomlin, Mary Beth Hurt (Interiors Woodyja Allena), Willem Dafoe, Ned Beatty...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...s tim u vezi i naredna agencijska vest...

Polu Šrejderu nagrada za životno delo

Američki režiser Pol Šrejder (Paul Schrader), koji se proslavio kao scenarista filma "Taksista", dobiće nagradu za životno delo na međunarodnom filmskom festivalu u Stokholmu, saopštili su organizatoriŠrejder (61), poznat po filmovima "Američki žigolo", "U podzemlju seksa", "Ljudi mačke" i "Mišima", dobiće nagradu Bronzani konj 18. novembra. Festival u Stokholmu počinje 15. novembra.

Šrejder će biti nagrađen za "jedinstven izraz koji udiše život oštroumnim, upornim likovima u modernom gradu".

"Jezičkom briljantnošću scenariste i rediteljskim okom, Pol Šrejder pomogao je napretku filma tokom tri decenije", navode organizatori festivala.

Prošlogodišnji dobitnik Bronzanog konja bio je švedski režiser Lase Halstrom (Lasse Hallstrom), a među ranijim dobitnicima tog priznanja su Oliver Stoun (Stone), Roman Polanski, Dejvid Linč (David Lynch) i glumice Loren Bekol (Lauren Bacall) i Džina Roulends (Gena Rowlands).

[mazinger Z]

the plague dogs (1982.) rezija martin rosen, po romanu richarda adamsa. u odnosu na watership down mnogo mnogo mnogo tuzniji.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...pre dva dana sam napokon odgledao ekranizaciju voljenog mi romana THE WORLD ACCORDING TO GARP... George Roy Hill je precizno, sa puno svesti o mnogobrojnijim slojevima Stoneove proze, kao i uz pravu meru finesa izveo svoje čitanje ovog bitnog štiva, isporučivši film visoke klase, koji je tek jedno moguće iščitavanje Stoneovog predloška, ali, koje, a to svakako nije maloa stvar, nije dosadno tokom 136 minuta... meni je zasmetala, mada na vreme diskretno najavljivljivana, melodramska gnjecavost u zavšnom delu, koja jeste deo i same knjige a možda je taj utisak prevashodna posledica mog gnušanja Robinom Williamsom (koja, ipak, ne datira od te davne, 1982, već je novijeg, post- Dead Poet Society, datuma...osim njega u THE WORLD ACCORDING TO GARP možete videti i Glenn Close (kao Williamsovu majku!!!), Mary Beth Hurt, Johna Lithgowa (in the fullest drag),Swoosie Kurtz, na kratko Jessicu Tandy i Humea Cronyna, gole grudi Jenny Wright (Near Dark), baš mladu, ali, i tada rogobatnu Amandu Plummer....

[Alexdelarge]

Pogledao sam Hell up in Harlem,blaxploitation film,nastavak navodno kvalitetnijeg Black Caesara (nadam se da cu ga uskoro naci za download)od Larry-ja Cohen-a.Glavnu ulogu tumaci Fred Williamson,sa sve nezaboravnom cigarom  (sto se uostalom da videti i u From dusk till dawn) i Thompsonom.Zaplet je poprilicno neubedljiv i traljav,Fred je glavni krimos u gradu i dosao je do dokumenata koji mogu da kompromituju vidjenije face New-Yorka,pa policija zeli da ga se resi.Onda se miri sa caletom,pa okuplja bandu,pa ga izdaje bivsa zena i ortak iz ganga itd.Ne preterano zanimljiv film,mada ima nekoliko komicnih scena,jedna od njih je kad bije  ribu u bikiniju na nekom travnjaku,kad crnkinje sluzavke rokaju iz pistolja obezbedjenje na nekoj privatnoj hacijendi ili kad  Fred filuje olovom iz vec pomenutog Thompsona.

[Shozo Hirono]

Nije Black Caesar mnogo iznad Hell upa... po kvalitetu,pre svega zato sto ubrzavaju,banalizuju gradaciju dramskog zapleta,ali bas zbog toga i jesu B-production grindhouse blaxploitation filmovi,koji su kao takvi vredan zalog kinematografije '70-ih......Fred Willliamson je prica ili faca sama za sebe,show-man kapacitet koji je on posedovao je bio fascinantan tokom '70-ih,i kao running back Kansas City Chiefsa i kao zvezda filmova.....legenda Crne Amerike !!!
Interesantan je njegov film iz 1983e Vigilate(W.Lustiga),sa R.Fosterom,ali je i on b-production klasik pod uticajem Death Wisha.....

[Ghoul]

moj uobičajeno brutalan osvrt na would-be brutalni flick ON EVIL GROUNDS:

http://www.beyondhollywood.com/on-evil-grounds-2007-movie-review/

[Tex Murphy]

Pogledao sam THE SOUND OF THUNDER, onaj sci-fi filmić snimljen po priči Reja Bredberija o tome kako neplanirana smrt nekakvog leptira u prošlosti izaziva katastrofalne posljedice po budućnost. Ovo je jedan od onih filmova po kojima nije teško pljuvati, počevši od specijalnih efekata, pa do rupa u scenariju (koje su doduše obligatne za sve filmove koji se bave putovanjem kroz vrijeme), ali ja sam poznat kao vrlo tolerantan prema takvim stvarima, tako da mi je film bio vrlo zabavan i interesantan. Ključ je u tome što nema kretenskih iritantnih likova - Ben Kingsli je odličan, ostali su podnošljivi, nema ljigavo-patetičnih dijaloga i lamentovanja nad neminovnom propašću ljudske vrste (hvala nebesima!), tu su i neka vrlo interesantna čudovišta (majmunosaurusi!   ) i fin dizajn propalog futurističkog grada obraslog puzavicama and stuff. Nije Blade Runner, ali je simpatičan.

[Death Wish]

Pogledao sam THE SOUND OF THUNDER, onaj sci-fi filmić snimljen po priči Reja Bredberija o tome kako neplanirana smrt nekakvog leptira u prošlosti izaziva katastrofalne posljedice po budućnost. Ovo je jedan od onih filmova po kojima nije teško pljuvati, počevši od specijalnih efekata, pa do rupa u scenariju (koje su doduše obligatne za sve filmove koji se bave putovanjem kroz vrijeme), ali ja sam poznat kao vrlo tolerantan prema takvim stvarima, tako da mi je film bio vrlo zabavan i interesantan. Ključ je u tome što nema kretenskih iritantnih likova - Ben Kingsli je odličan, ostali su podnošljivi, nema ljigavo-patetičnih dijaloga i lamentovanja nad neminovnom propašću ljudske vrste (hvala nebesima!), tu su i neka vrlo interesantna čudovišta (majmunosaurusi!   ) i fin dizajn propalog futurističkog grada obraslog puzavicama and stuff. Nije Blade Runner, ali je simpatičan.

slazem se po svim tackama...    
ok filmcic...

[Tex Murphy]

Prije nekoliko dana pogledao sam COMMANDO sa Arnijem. Može se reći da opravdava očekivanja, tj. sadrži sve neophodne sastojke Arni-protiv-svih akcionih filmova:
1) Fenomenalan razvoj likova o kome sam već pisao prije - da bi se ilustrovala ljubav koju Arni gaji prema svojoj kćeri (Alisa Milano!    , nažalost u vrlo mlađanom dobu) ubačena je gomila scena sa grljenjem, ljubljenjem, "Aj lav ju, aj lav ju!" i sličnim čudesima. Ovo je naravno veoma bitno da bi se objasnio Arnijev bijes kad mu kćer kidnapuju
2) Pucnjava i makljaža - usamljeni warrior Arni bez ikakvih problema cijepa horde neprijatelja koji nadiru, bez obzira šta u datom trenutku ima na raspolaganju od oružja
3) Stealth - Arni je sposoban i da se pritaji kad treba (naravno, nije da on sad ima neku potrebu da se krije od policije, ali ne želi da nepotrebno proliva krv predstavnika zakona)
4) Scenario Stivena de Souze (srećom, za razliku od Die Hard, ovde imamo Arnija)
5) Arnijevi one-lineri, jednako letalni kao i njegove pesnice. Moj omiljeni je kad u izrazito teškoj i za prognoze nezahvalnoj situaciji naš heroj kaže glavnom negativcu: "I'LL BE BACK, BENNETT!" Klasika!
Jedan je Arni!!!

[Tex Murphy]

Pogledao sam i RATATOUILLE, svidio mi se, napredak u odnosu na INCREDIBLES, mada ima svojih mana. Osnovna je naravno što Brad Bird svoj film shvata preozbiljno pa su mu i likovi takvi, svi su nešto tužni, ozbiljni i tome slično, uglavnom oću da kažem da mi proturanje ozbiljnih tema u filmu o pacovu koji kuva izgleda prilično neozbiljno. Glavni ženski lik je počeo grozno, kao klasična feministička sveznajuća egoistična she-bitch kreacija, ali srežom to nije potrajalo i ona je ispala relativno simpatična na kraju. Veeeeliki problem je bio hrvatski voice-acting  

Od dobrih strana mogu da izdvojim fakat da film uprkos groznoj pretencioznosti ima vrlo zadovoljavajući kraj, a uz to i nekoliko sjajnih scena, među kojima bih izdvojio onu kad glavni kritičar na kraju proba jelo koje su mu servirali i momentalno se flešbekuje u trenutke iz djetinjstva. Za vrijeme te scene sav sam se naježio i bukvalno pomislio "Fuk Mi, Brede Birde, TAKO se pravi film!". Vrlo su simpatične i scene kad onaj smoto komunicira sa našim glavnim junakom pacovom koji samo klima i odmahuje glavom - tu je beskrajno sladak, za razliku od scena u kojima govori i koje bi bilo bolje da su potpuno izbacili. Takođe, sjajna je scena kad naš pacov svom drugu i sebi napravi po omlet, to je ono da se baš raznježite ali totalno.

S druge strane, ono što mi se ne sviđa jesu, kao što već rekoh, neke nepotrebne ozbiljnosti, među kojima se ističu razni pokušaji izazivanja sažaljenja prema pacovima. Naravno, to je stvar ličnih afiniteta, ali ja ta čudovišta organski ne mogu da podnesem i prizor od nekoliko stotina mrtvih primjeraka mi ne budi apsolutno nikakve emocije. Naravno, nemam nikakvih problema sa tim da glavni lik bude pacov, samo mislim da je film skroz trebalo da se fokusira na njegov odnos sa ljudima, a da se ona priča sa familijom batali (odnosno modifikuje, pošto je ipak neophodna za završetak filma).

Inače, film je pun interesantnih pojava, pošto osim pacova kuvara imate mračnog kritičara koji je pljunuti Tall Man iz Phantasma i šefa kuhinje koji je isti Sulejman Tihić (?!).

[Tex Murphy]

Zaboravio sam da spomenem groznu rečenicu "Čak i umjetničko djelo koje je najgore smeće vrijedi više od kritike koja ga opisuje kao smeće."  

[Shozo Hirono]

Prije nekoliko dana pogledao sam COMMANDO sa Arnijem. Može se reći da opravdava očekivanja, tj. sadrži sve neophodne sastojke Arni-protiv-svih akcionih filmova:
1) Fenomenalan razvoj likova o kome sam već pisao prije - da bi se ilustrovala ljubav koju Arni gaji prema svojoj kćeri (Alisa Milano!    , nažalost u vrlo mlađanom dobu) ubačena je gomila scena sa grljenjem, ljubljenjem, "Aj lav ju, aj lav ju!" i sličnim čudesima. Ovo je naravno veoma bitno da bi se objasnio Arnijev bijes kad mu kćer kidnapuju
2) Pucnjava i makljaža - usamljeni warrior Arni bez ikakvih problema cijepa horde neprijatelja koji nadiru, bez obzira šta u datom trenutku ima na raspolaganju od oružja
3) Stealth - Arni je sposoban i da se pritaji kad treba (naravno, nije da on sad ima neku potrebu da se krije od policije, ali ne želi da nepotrebno proliva krv predstavnika zakona)
4) Scenario Stivena de Souze (srećom, za razliku od Die Hard, ovde imamo Arnija)
5) Arnijevi one-lineri, jednako letalni kao i njegove pesnice. Moj omiljeni je kad u izrazito teškoj i za prognoze nezahvalnoj situaciji naš heroj kaže glavnom negativcu: "I'LL BE BACK, BENNETT!" Klasika!
Jedan je Arni!!!

6.) Zaboravio si cuveno nosenje BALVANA na ramenu !!!

[Alexdelarge]

Prije nekoliko dana pogledao sam COMMANDO sa Arnijem. Može se reći da opravdava očekivanja, tj. sadrži sve neophodne sastojke Arni-protiv-svih akcionih filmova:
1) Fenomenalan razvoj likova o kome sam već pisao prije - da bi se ilustrovala ljubav koju Arni gaji prema svojoj kćeri (Alisa Milano!    , nažalost u vrlo mlađanom dobu) ubačena je gomila scena sa grljenjem, ljubljenjem, "Aj lav ju, aj lav ju!" i sličnim čudesima. Ovo je naravno veoma bitno da bi se objasnio Arnijev bijes kad mu kćer kidnapuju
2) Pucnjava i makljaža - usamljeni warrior Arni bez ikakvih problema cijepa horde neprijatelja koji nadiru, bez obzira šta u datom trenutku ima na raspolaganju od oružja
3) Stealth - Arni je sposoban i da se pritaji kad treba (naravno, nije da on sad ima neku potrebu da se krije od policije, ali ne želi da nepotrebno proliva krv predstavnika zakona)
4) Scenario Stivena de Souze (srećom, za razliku od Die Hard, ovde imamo Arnija)
5) Arnijevi one-lineri, jednako letalni kao i njegove pesnice. Moj omiljeni je kad u izrazito teškoj i za prognoze nezahvalnoj situaciji naš heroj kaže glavnom negativcu: "I'LL BE BACK, BENNETT!" Klasika!
Jedan je Arni!!!

6.) Zaboravio si cuveno nosenje BALVANA na ramenu !!!

7)Zaboravio si kad drzi za noge,naglavce okrenutog David Patrick Kelly-ja nad provalijom,i pusti ga u ambis,iako je obecao da ce njega ubiti poslednjeg,a ne kao prvog
8)Cupanje suvozacevog sedista
9)Izigravanje Tarzana u shopping mall-u
10)I konacno,cuvena recenica:Let off some steam, Bennett. "

[Tex Murphy]

Eh, pa zato ste tu vi da me dopunite    Teško je sve Arnijeve piruete i arabeske navesti odjednom  

[pilot babo]

7)Zaboravio si kad drzi za noge,naglavce okrenutog David Patrick Kelly-ja nad provalijom,i pusti ga u ambis,iako je obecao da ce njega ubiti poslednjeg,a ne kao prvog

UUUUUUUUU, DA! Ovo je nezaboravna scena! Kad mu onako arnijevski kaže: ''AJ LAJD...'' Šmekerstvo neviđeno!

[Tex Murphy]

Meni je tu mnogo upečatljiviji sami početak filma, kad se Arni vraća kući i skonta da su mu kidnapovali kćerku. I tamo ga čeka neki tip u stolici i kaže mu nešto kao "If you want to see your daughter again, you've got to co-operate, right?". A Arni 'ladno odgovara "WRONG!" i upuca ga pravo u čelo    Dem, nadam se iskreno da će da se vrati filmskoj umjetnosti. Čini mi se da sam gledao sve njegove filmove osim Raw Deal i Collateral Damage. Kad pogledam i ta dva, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da gledam sve ponovo, od Konana pa nadalje.

[Death Wish]

nisi gledao RAW DEAL?????????

pa Komandos je malo dete za Raw deal! U stvari, ta dva su mi najdraza... jer su B filmovi!!

a Raw deal kao da je pisan za Bronsona!! Cak je tu i Ed Lauter!!

[angel011]

Collateral Damage možeš i da propustiš. Sam film nije toliko tragično loš, ali ta uloga definitivno nije za Švarcenegera.

[Alexdelarge]

Pogledao sam Black Caesar (Courtesy of Death Wish) i sto rece Hirono nije mnogo kvalitetniji od Hell up in Harlem.U drugom delu ima vise akcije,a u BC se prikazuje uspon Freda od sitnog delinkventa (ulicni cistac cipela,zanimanje koje uz neke druge radne aktivnosti, kao sto su kolporteri,prodavci pecenog kestenja,ulicni sviraci daje smek metropoli)do boss-a i potonji sunovrat.

Nije mi jasna ona svinjarija,da se desetak minuta iz BC ubaci kao pocetnih deset minuta u Hell up in Harlem?

P.S.
Sta bi sa Harvesterom,je l' ovaj Dragan Kulidzan body (and name) snatcher?Ljudi skloni filosofiji bi govorili o  "falsifikovanim ljudima bez ontoloskog utemeljenja".Usahle mumije lisene ljudskosti i emocija su svuda oko nas.

[Ghoul]

THE FALLEN IDOL
C. Reed
***          
3
vrlo dobar film koji bi se mogao zvati i TAJNE I LAŽI, pravo okrepljenje vintage good filmmakinga, sa nenametljivim katoličkim insinuacijama g. grina, ali nekako manji po opsegu i dometu od meni ipak najdražeg THE END OF THE AFFAIR.

[Tex Murphy]

Pogledao sam dva osrednja trilerčića.
UNKNOWN počinje tako što se nekoliko ljudi budi u nekom zabačenom skladištu (or something) sa amnezijom, nemajući pojma ni ko su ni kako su tu dospjeli. Srećom, u pitanju nije nekakav rip-off Kocke ili Pile, pošto je ovde trik u tome da se među tim tipovima nalazi nekoliko otmičara i nekoliko žrtava. Pravovremeno otkrivanje kojoj strani pripadate pravi razliku između života i smrti. Film teče sasvim solidno do negdje pred kraj, ali onda pomalo gubi kompas i časti nas sa nekoliko nepotrebnih plot tvistova. Takođe, propušta vrlo lijepu priliku da se pozabavi nečim što se ne viđa previše često u filmovima - nejmli, da npr. neki zločinac saferuje amneziju i zbog nje pređe na stranu dobra. Jedan od likova kaže nešto vrlo interesantno, kao "Ono što nas definiše su odluke koje ćemo da pravimo od sada, ne ono što je bilo prije", ali to nažalost nije iskorišteno.
Drugi film se zvao STRAIGHTHEADS i u pitanju je bio pravi davež. Gillian Anderson je silovana, njenom momku isječeno oko i oni odlučuju da sprovedu brutalnu osvetu. Iako ovo sjajno zvuči na papiru, film pati od bolesti standardne za vengeance flickove - nejmli, da mnogo bolje zvuči na papiru nego u stvarnosti. Umjesto da se koncentriše na planiranje i izvršavanje osvete, režiser nepotrebno luta u nekakvo propalo psihološko analiziranje likova (koje se generalno svodi na to da nakon nemilog događaja malo malo pa neko počne da cmizdri i proklinje sudbu gorku, a momak bogme zapati i seksualne probleme koji su vjerovatno u mnogome i doprinijeli njegovoj kasnijoj agresivnosti, prava šteta što tamo nisu upoznati sa tabletama Potencijal inače svega ovoga ne bi bilo), koje em je naporno samo po sebi, em narušava tempo filma. Događaji na kraju su nabacani čisto onako po principu "E sad je otprilike vrijeme da se završava film, pa hajde da pobijemo ovo ljudi što je preostalo pa da idemo nešto da jedemo". Luckily, za razliku od nekih drugih režisera, ovaj tip je barem bio svjestan da mu je film šupalj, pa je odlučio da spasi što se spasiti da ničim izazvanim prikazom grudi Gillian Anderson. Bez ikakvih dublerki i sl., sve se jasno vidi.

[Tex Murphy]

Pogledao sam nešto što se zove LEFT BEHIND: THE MOVIE. Ovo sam uzeo u DVD klubu sa velikim oduševljenjem nakon što sam na omotu pročitao da u nekakvom avionu neki ljudi nestanu iz čista mira, a da se ispostavlja da se slična pojava odvija i na zemlji, gdje milioni ljudi jednostavno nestaju. Pomislim "Holy smoke, Batman, da nije ovo duhovni nasljednik genijalnog QUIET EARTHa?" I tako uzmem taj film i Grbavicu, sa namjerom da odličnim SF filmom isperem neminovan gorak ukus nakon gledanja Grbavice. Ispostavilo se da sinoć ipak nisam imao snage da gledam dva filma, pa je LEFT BEHIND bio left behind za danas.

Nažalost, ispostavilo se da je ovo jedan od onih "hrišćanskih" filmova, što po defaultu znači - loši efekti, slaba gluma, mlitava priča i gomile i gomile besplatnog ničim izazvanog konvertovanja u hrišćanstvo inače ateističkih likova, kao i rečenice pune pojmova kao što su God, Jesus, faith, salvation i sl. U filmu se čak pojavljuje i Antihrist i on je otprilike jedina svijetla tačka, nije baš Sem Nil (da i ne spominjem Harvija Stivensa), ali može da prođe. Paradoksalno je što je film koji je deklarativno hrišćanski zapravo sa moralne pa i religiozne tačke gledišta vrlo sumnjiv. Na stranu što se religioznost likova ogleda isključivo u tome da svako malo spominju Boga, Isusa i vjeru, dok od nekih djela koja bi to potkrijepila nema ni traga ni glasa, takođe i interpretacija pojedinih stihova iz Biblije tjera vas da u najmanju ruku podignete obrve. Naravno, sad ne mogu da se upuštam u detaljan opis svih nelogičnosti i blesavosti u ovom filmu.

Međutim, obratićemo pažnju na nešto treće. Naime, ja sam nakon gledanja filma THE QUIET EARTH ovde napisao nekoliko riječi koje nisu baš izražavale pretjerano oduševljenje (razlog tome je bio fakat da mi tada nije legao način na koji je genijalna ideja o posljednjem čovjeku na Zemlji banalizovana uvođenjem dodatna dva lika). Međutim, moja naknadna razmišljanja o ovom filmu navode me na misao da je on naprosto izvanredan (a vjerujem i da svaki film koji vas tjera da danima, pa i mjesecima, mislite o njemu nakon gledanja, treba da dobije brdo pozitivnih poena). To se prvenstveno odnosi na atmosferu čiju sjajnost nisam najbolje procijenio kod prvog gledanja, ali će sve biti ispravljeno kad ga ponovo pogledam. Elem, zašto sam se sad dohvatio Tihe Zemlje? Odgovor leži u sljedećem pasusu:

Nikad nisam volio angažovane filmove. Bez obzira da li su snimljeni zato da promovišu ideje i stavove koji su slični mojima ili dijametralno suprotni, bez obzira da li kritikuju nešto što ja smatram vrijednim ili nešto što treba da se kritikuje, vazda sam bio uvjeren da je suludo toliko banalizovati jednu tako lijepu umjetnost kao što je film samo da bi se pozabavilo nekakvom pojavom ili idejom iz stvarnog svijeta. Tu nikakav izuzetak nisu ni filmovi koji pokušavaju da promovišu hrišćanstvo (kao npr. ovaj). Suprotna strana bi mogla da bude oličena (u trenutnom nedostatku boljeg primjera) npr. u Dogmi, kojoj je jedini cilj da bude "provokativna" tako što će na ovaj ili onaj način da ismije sve postojeće hrišćanske dogme (npr. stavljajući Alanis Moriset da glumi Boga, s tim da je tu mnogo manji problem što je to žena, a mnogo veći što je to prokleta ALANIS MORISET) i na kraju balade u tom silnom bavljenju dogmama nije bilo vremena da se napravi ikakav smislen film. No, da se vratim na LEFT BEHIND - u dokumentarcu o snimanju autori stalno naglašavaju kako im je bilo bitno da naprave HRIŠĆANSKI film, što bi bilo sasvim OK da su se sjetili da film treba prvo da bude DOBAR, pa onda sve drugo. Ova naopakost prioriteta naravno dovodi do fatalnog ishoda i po samu originalnu namjeru - mislim, ne možete da propovijedate hrišćanstvo lošim filmovima!

E sad, zašto sam spomenuo QUIET EARTH? Pa trik je u tome što je to za tri klase hrišćanskiji film od ovog (!) Dakle film u kojem se crkva pojavljuje samo u jednoj sceni (i to u sceni u kojoj poluludi ćelavac u spavaćici upada sa puškom i traži da razgovara sa Bogom), Bog se spominje samo jednom (u istoj sceni), Isus takođe (u istoj sceni), dakle taj i takav Quiet Earth, pored toga što je odličan film, hrišćanskiji je od svih hrišćanskih filmova zajedno. Zašto? Pa, ako malo pročeprkamo po Bibliji (or, mor prisajsli, Jevanđelju po Jovanu), naći ćemo da nema veće ljubavi od žrtvovanja života za prijatelje, a gle čuda - upravo to naš heroj radi na kraju filma (!) Prema tome, iako se religiozna uvjerenja Zaka Hobsona (if any) nigdje ne spominju u filmu, njegov nesebičan postupak na kraju filma je nešto veličanstveno i čini ga pravim superherojem u mojim očima, dok pojedini autori danas misle da je dovoljno da likovi non-stop ponavljaju riječi "Bog", "Isus", "salvejšn" i sl. pa da film bude hrišćanski. This is not so. Eto.

Sutra odlazim da registrujem Klub obožavalaca filma The Quiet Earth iz Republike Srpske.

[Meho Krljic]

E moj Harvi, ja sam mislio da ti, kao gejmer znaš kakvo se zlo krija iza Left Behind naslova. Beše prošle godine RTS igra iz ove franšize.

[Tex Murphy]

Ladno nisam imao pojma  

[Tex Murphy]

Pogledao sam ALONE WITH HER. Mora se priznati - interesantan film, sa odličnom ulogom one glavne cure i sasvim solidnim psihopatom u liku sina Toma Henksa (mora još da poraste da bi postao novi Teri O'Kvin ili Džek Nikolson, ali obećava).
Takođe, film je jedan od onih koji su urađeni 100% dokumentaristički (ovde pod ovim pojmom podrazumijevam da se čitav film vidi kroz kamere koje koriste likovi u filmu, za razliku od npr. nekih filmova Lerija Klarka za koje bismo takođe rekli da su dokumentaristički, ali u drukčijem značenju), kao npr. Blair Witch Project i šta ja znam šta još. E sad, meni ovaj koncept u startu nije baš pretjerano privlačan. Naravno, korišćenje kamera, pronađenih snimaka i sl. zna da bude super efektno, ali kad se koristi u umjerenim količinama. Praviti čitav film od toga je pomalo davež. Stoga se meni više sviđa npr. kako je napravljen Cannibal Holocaust - "normalni" dijelovi izmiješani sa "dokumentarnim". Mislim da bi i ovaj film i Blair Witch Project napredovali da su koristili takvu tehniku umjesto totalnog dokumentarca (naravno, klerifikejšna radi, ja voršipujem BWP i ovakav kakav je).
Ne sviđaju mi se dvije stvari: Prva je natpis na samom početku filma, gdje neki tip nešto davi o tome kako su sprave za špijuniranje dostupne svuda i svakome, po vrlo niskoj cijeni. Okej, ali mislim koga boli briga za to? Ovako se stiče utisak da je čovjek snimio film isključivo kao propagandno sredstvo za "otvaranje očiju javnosti" and similar crap. Dakle, minus za angažovanost.
Drugi problem je montaža. Naime, scene su najčešće grozno kratke i smjenjuju se takvom brzinom da čovjeka zaboli glava. Kao kad recimo petnaest puta presnimavate sadržaj jedne video kasete i onda kad pustite dotičnu budete počašćeni sa nekoliko sekundi brzosmjenjujućih zaostalih snimljenih fragmenata. E pa tako izgleda ovaj film. Što je vrlo interesantno, imajući u vidu da je režiser primijenio ekstreman dokumentaristički pristup sasvim sigurno iz razloga da bi nas ubacio u kožu tipa koji posmatra i da bismo se i sami pretvorili u voajere. Međutim, ovakvom montažom sam sebi skače u usta. Valjda bi voajerizam trebalo da se ilustruje relativno dugim kadrovima, sa rijetkim rezovima. Ovako - (da parafraziram onog debelog bradatog tipa iz filma Nije nego) više liči na rezance nego na film. Ovo je naročito frustrirajuće kod scena tuširanja, koje su bezobrazno isječene. Moguće da je režiser mislio da su duge scene dosadne, a moguće je i da se napio i potukao sa montažerom, koji je in return odlučio da ovom upropasti film. Vjerovatno nikad nećemo znati.
Uglavnom, što kaže Ginger - umjerena preporuka za film, prvenstveno zbog full frontal tuširanja, bez obzira što kratko traje (zato postoji pauza na DVD-u, hihihi).

[Ghoul]

THE ODD MAN OUT
C. Reed
****        
4-
prelep film, neverovatno raskošna c-b fotografija je umetnost po sebi, bukvalno na nivou najvećih majstora-slikara, a priča je već ionako odlična, gorko-dirljiva, o čoveku koji umire među onima za koje se borio, a koji svi imaju preča posla nego da mu pomognu. materijal kao stvoren za rida, i on je stvarno izvukao... pa, vrlo mnogo, mada neću reći maximum (jer onda bi ocena bila 5).
film je povremeno previše razbrbljan, ima nepotrebno explicitnu propovedničku crtu i prilično out-of-place komični sub-plot sa skitnicom i slikarem, par scena se moglo skratiti/izbaciti, a i gl. ženska uloga je suviše bezlična i suzdržana (understated). ta neujednačenost u tonu donekle skrnavi ono što je moglo biti (a u TREĆEM ČOVEKU i jeste) neokrnjena, 100% slatko-melanholična atmosfera sa vrhunskim pay-offom. taj comic-relief čikica stvarno nije bio potreban OVOM filmu, a naročito njegovoj finalnoj trećini i završnoj sceni, koja je morala da pripada samo (odličnom! ako uopšte treba reći) james masonu i ovoj prilično bezličnoj curi.
ipak, ništa od ovih zamerki nije dovoljno krupno da mu ne dam jednu blagu četvorku i najtoplije preporučim svima koji nisu gledali.

[Tex Murphy]

U sklopu novopokrenutog serijala gledanja filmova sa Džejmsom Bondom, krenuo sam od početka - dakle DR. NO.

Nažalost, film je totalna truba iako počinje dosta dobro. Naime, Bondovi filmovi nikad nisu zamišljeni da budu nešto pretjerano realni, te stoga možemo da oprostimo npr. fakat da ludi genijalni naučnik koji napravi bazu na udaljenom ostrvu i odatle planira osvajanje svijeta Džejmsa Bonda zatvori u prostoriji iz koje je vrlo jednostavno izaći - samo se nogom izbije nekakva žica. Zašto umjesto te žice preko ventilacionog otvora nisu stavljene neke metalne rešetke, niko ne zna.
Ono zbog čega svi volimo Bonda (mislim lik) jesu tri stavke:
1) Harizma glumaca koji ga igraju (prvenstveno Šona Konerija)
2) Akcija
3) Njegove ljubavne avanture
Druga stavka totalno pada, bar sa ove vremenske distance. Imamo nekoliko tradicionalno slabih tučnjava, onakvih kakve su već bivale u filmovima u to vrijeme i jedan kar čejs koji je nažalost previše zastario, mada je vjerovatno u ono vrijeme bio sasvim zadovoljavajući. Što se tiče prve i treće stavke - stvar je skoro odlična. Bond je naj sasvim potpuno sasvim najbolji dasa, što je posebno demonstrirano u prvoj polovini filma. Njegov šarm, smiješak prilikom izgovaranja "Bond. James Bond.", to je nešto nenadmašno. A što se tiče ljubavnih poduhvata, njegova promiskuitetnost i muški šovinizam su zračak svjetla u današnjem mraku političke korektnosti. Mislim, šta reći za čovjeka koji nekoliko puta spava sa curom za koju zna da ga je izdala i pušta je da misli da ona kontroliše situaciju, a onda kad je potroši zovne policiju da je uhapsi? Nažalost, mora se priznati da harizmatičnost drastično opada prilikom večere sa Dr. Noom, kad se Bond ponaša kao totalni imbecil. Neko ko je onako pun ironije i kritičkog pogleda na svijet ne bi trebalo da bude toliko idiotski zaslijepljen američko-britanskom propagandom, pa da sipa gluposti tipa "Vi ste naučnik kriminalac, mora da radite za Istok" i tome slično. Njegova vjera u Amerikance i Britance, njihovu vojno-intelektualnu nadmoć i ispravnost svega što rade momentalno čini da Dr. No preotme vaše simpatije, naročito poslije sjajne rečenice "Amerikanci su idioti!".
Takođe, od čuvenih Bondovih gedžeta ovde vidimo vrlo malo toga, ali bar smo saznali kakav martini pije ("shaken, not stirred").
A sad ono što po meni sahranjuje ne samo ovaj film, nego i dobar dio samog lika Džejmsa Bonda - to su one dvije nule, tj. njegova dozvola za ubijanje. Koju se on uopšte ne ustručava da iskoristi. Jasno je da ovaj film nije neka iscrpna psihološka studija, ali scenaristi su bar mogli da se potrude da donekle razgraniče dobro i zlo. Lično ne vidim po čemu je Bond bolji od negativaca s kojima se bori. Npr. on hladno lomi vrat stražaru koji obilazi okolinu, hladnokrvno puca u čovjeka koji je ostao bez metaka (jes da je ovaj pokušao da ga ubije, ali je takođe i bio na putu da mu otkrije bitne informacije), tako da je jedino što njega čini pozitivcem fakat da radi za više ciljeve - tj. za "napredni" Zapad. Tek treba da pogledam i repriziram ostale filmove, ali jasno se sjećam da je ovaj aspekt Bondovog lika ovlaš dodirnut u jednom od posljednjih dijelova serijala (sa Šonom Binom), zaboravio sam ime.
U svakom slučaju, iako je sve to samo film i jedino su bitne harizma, ljubavne avanture i gedžeti, nešto mi u dubini duše ne dopušta da u potpunosti uživam u filmu sa takvim glavnim likom. Peh. Nadam se da su sljedeći dijelovi bolji.

[Usul]

Epsilon (Australija 1997)
http://us.imdb.com/title/tt0112974/

Igrom slučaja pogledah ovaj film. Niskobudžetna verzija čoveka koji je pao na zemlju, samo je sada glavni junak žena. Ako zanemarimo da su vanzemaljci identični sa zemljanima, da odlično govore engleski sa australijskim akcentom možemo da počnemo da smatramo ovaj film sf-om. Priča je ipak zanimljivo snimljena i odglumljena. Posle svih ultraskupih filmova ovo je jedna laganica sa simpatičnom porukom o izgubljenosti modernog čoveka. Šta reći na kraju? Iako nije građanin Kejn, film je dovoljno interesantan i gledljiv za jedno opušteno veće. Ocena: 3+

[Tex Murphy]

Pogledao sam BRIDGE TO TERABITHIA, vrlo simpatičan dječiji film, sa glavnom temom koja cijelo vrijeme prijeti da preraste u dječiji love story i onda tamo negdje oko sedamdesete minute desi se potpuno neočekivan twist i sve ode u materinu. Glavni klinac je mogao malo bolje da se potrudi, neki likovi se pojavljuju tu eto čisto onako, bez jasne svrhe (može biti da je sve to bolje opisano u istoimenoj knjizi), međutim izmaštani svijet naših glavnih klinaca se vrlo lijepo prepliće sa stvarnim (kao u Kalvinu i Hobsu, samo drugačije) i u nekoliko navrata film je čak i tužan (!). Curica koja igra herojevu mlađu sestru je next big name koje će totalno da zasjeni onu Dakotu Fening.
Inače, nastavnica muzičkog je ovde dobra ko 'ljeb (u svakom smislu, pa i fizičkom) i postoje vrrrrrrrrrlo sitne naznake određenih simpatija koje vrcaju između nje i glavnog nam heroja, naravno to nije moglo biti detaljno obrađivano u dječijem filmu ali opet je skroz interesantno vidjeti tako nešto.
Eh, da - u filmu se pojavljuje i Robert Patrik. Iako nije loš, nekako je tužno gledati bivšeg zlog terminatora u ulozi glave porodice. Podsjeća me na tragičnu ulogu mog omiljenog glumca Herija Dina Stentona u onom užasnom Hjuzovom filmu Pretty in Pink.

[Alexdelarge]

Pogledao sam Play Misty for me,jedan od retkih filmova sa Klicom  u glavnoj ulozi koji nisam gledao;inace ovo je i njegov prvi film koji je rezirao.Netipican film za njega,utoliko sto ne igra cutljivog odmetnika ili prgavog i cinicnog policajca,nego disk dzokeja,koji u nocnom programu na radiju, pusta dzez muziku i cita poeziju(pokusaj samoironije?)Elem,u program mu se ukljucuju putem telefona slusaoci,medju njima i zena koja stalno trazi pesmu Misty.Posle izvesnog vremena oni se upoznaju u kafani,u kojoj je barmen,D.Siegel.Kako je Klica uspesni krevetski delatnik,brzo se spandjaju i guzvaju posteljinu.Nakon toga on zeli da je ostavi,ali ona ne moze da podnese da je odbacena zena i bolesna ljubomora isplivava , kao lesevi iz hladnjaca na povrsinu jezera.Pocinje  da ga prati i proganja,te Klint postaje nekom vrstom zrtve,sto je opet netipicno za njegove filmove;a usput i iskasapi nozem nekoliko osoba,sto je bilo dovoljno da Ghoul ovaj film uvrsti u horore,a da ja promasim temu u kome ga opisujem.

Na kraju zena dobije po nosu i padne preko ograde i pogine,a Klici prilepe etiketu na kojoj pise "Mizoginija"

P.S.

Nevezano za ovaj film dva mala zapazanja...

1.Sklon sam da poverujem, da su prodavci krofni,hot-dog-ova i dostavljaci pica kljucna karika u lancu ishrane policajaca sa ekrana;konzumirajuci ovu visokoenergetsku hranu  u mogucnosti su da se 24/7 ,bore protiv hulja i lupeza ovoga svete.

2.Kako tumacite,onaj celuloidni agape,u kome poznanik kada dodje u vizitu,obavezno bez pitanja/dozvole pretura po frizideru svog prijatelja,uzimajuci hranu i/ili pice,dok bi u realnom zivotu mogao da skapa,a da ne dobije ni casu vode?Kakva beda imaginacije!!!

[Alexdelarge]

Pogledao sam Bring me the head of Alfredo Garcia od Sam-a Peckinpah-a.Garcia je lokalni  jebivetar koji je napumpao kcer  meksickog mocnika,coveka koji nudi milion sustavih zelembaca za njegovu glavu.Za Usekovanje glave Sv.Alfreda Garcie ima mnogo zainteresovanih;svi oni mamojebci,otpadnici,hulje,jednom recju polusvet koji obitava u Peckinpah-ovim filmovima;gubitnici koji u ponudjenoj lovi vide mogucnost bekstva iz infernalne meskicke zabiti.Jedan od njih je i Beni,pijanista u ugostiteljskom objektu sumnjive reputacije,koji uz pomoc svoje devojke(koju je Garcia takodje gnjecio)saznaje da je Alfredo poginuo u saobracajnom udesu,i da  sve sto treba da uradi je da nadje njegov grob i izvrsi ekshumaciju i dekapitaciju.Put ih vodi diljem zivopisnog Meksika,koga nastanjuje sirotinja,ali sirotinja puna zivota.

CUT

Preskacem jedan deo;sada vidimo naseg junaka Benija kako u ostarelom Ford kabrioletu
impregniran Tekilom,razgovara sa Alfredovom glavom umotanom u dzak s ledom,oko koje se
skupio roj muva i polako klizi ka ludilu.Ovo je verovatno i najmorbidnija scena u filmu.

CUT

U zavrsnoj sceni,opstoj pucnjavi,vidimo veliki broj tela,preminulih od akutnog trovanja
olovom.

[Ghoul]

pogledah najnoviji herzogov film, RESCUE DAWN, kurtezijom šoze hjurona.

prejako bi bilo reći da sam razočaran, ali očekivao sam mnogo više.
meni ovo deluje kao herzogov dead zone, ili history of violence - dakle, pokušaj da se sebi i svojoj osobeno subverzivnoj poetici približi nešto što je ipak prilično konvencionalno i izlizano kako u mejnstrimu tako i u b-flickovima: konkretno, 'escape the prison' pod-žanr.
baš kao cronyjev history, i ovaj film se ponaša kao da niko pre njega nije snimio ništa slično s tom tematikom (a ne bi me iznenadilo da herzog većinu tih escape movies nije ni gledo, kao što ni crony verovatno nije revenge movies), i rezultat toga je mnogo otkrivanja tople vode, mnogo davljenja i gnjavaže u srednjem delu filma u kome se pooolaaagaaanooo razrađuju šeme za bextvo i svi detalji oko njega, ali na žalost to uopšte nije dovoljno ni uzbudljivo (žanrovski) ni pametno (umjetnički) da bi opravdalo svoje postojanje.

tek na momente nađemo proplamsjaje vintage herzoga (uvodna sekvenca, pozajmljena iz dok. uzora za ovo, tj LITTLE DIETER NEEDS TO FLY), prilično fascinantnu scenu rušenja aviona, unflinching prikaze torture zarobljenika, i -nakon preduge deonice u sredini- malo pravog mesa u scenama u džungli (ždranje još žive zmije naživo je highlight!).

film je umereno zanimljiv i gledljiv, ali zaista nije u vrhu herzogovog opusa: ima PREVIŠE PRIČE a premalo EXKTATIČKE ISTINE I NEZABORAVNIH SLIKA, previše je konvencionalan, a ne mogu da prenebregnem i sumnjivu politiku filma (bila ona nameravana, ili 'slučajno' implicirana), koja je u suštini pro-američka. znam herzoga dovoljno da verujem kako mu to nije bila namera, ali to mu se ipak omaklo.
posebno je sumnjiva replika koju k. bejl izgovara kada odbije da potpiše dokument kojim osuđuje američku imperijalističku itd. politiku rečima 'america gave me wings to fly' (ne zadržavajući se nad sporednim detaljem da su to KRILA BOMBARDERA kojim ubija ljude u tuđoj zemlji). ona JESTE potekla od reči realnog lika koji je inspirisao dokumentarac pa onda i ovaj film, ali u dokumentarcu to su samo reči nekog blesavog švabe, a u FILMU one poprimaju jaču dimenziju i značaj i ne mogu se tek tako iskoristiti za motivaciju gl. junaka...

sve u svemu, ovo je 3- po mojoj tarifi.

[Truba]

sansho dayu

pa ovo je bolje od sedam samuraja...
koja režija koja gluma
perfekcija  

[Tex Murphy]

Pogledao sam BRICK, vrlo neobičan i interesantan film sa krasnom atmosferom i povremeno ubitačno dobro režiranim scenama. Nažalost, priča je banalna (i.e. nema supernaturalnih elemenata, sve se vrti oko nekakve droge i sličnih gluposti) a i teško je pohvatati sve dijaloge pošto su pomalo konfuzni. Nadam se da će tip koji je režirao ovaj film što prije da se prihvati rada na nekom hororu ili supernaturalnom trileru i sa njegovim sposobnostima to bi moglo da bude sjajno.

[Kastor]

Nadam se da će tip koji je režirao ovaj film što prije da se prihvati rada na nekom hororu ili supernaturalnom trileru i sa njegovim sposobnostima to bi moglo da bude sjajno.

Samo da ga drže što dalje od scenarija.

[Ghoul]

pogledah 1. film alexandra aže, FURIA.
ocena: ** (2+)
to je nekakva patetična anti-utopija o represivnom svetu u kome totalitarni režim tera ljude da žive u oljuštenim, ružnim kućama i da koriste telefone iz 1953. i da slušaju radio (model ei niš iz 1959.) koji uopšte ne hvata ljudske stanice, već samo neke zbrkane kanale koji zvuče kao groktanje i cičanje čopora monstruoznih mutantskih svinja. svi su stalno znojavi, kao u pravoj antiutopiji, a jedini zamjetljivi pokret otpora su omladinci koji crtaju savim benigne grafite na zidovima, a policija u oklopnim transporterima ih progoni, apsi, muči i pokušava da otkrije tajnu njihovog artističkog umeća. dobro, šalim se za ovo poslednje, ali za sve ostalo, na žalost, ne. zaplet je baš toliko glup koliko ga opisah, pa neka je još 13 puta baziran na kortasarovoj priči (kao što jeste). možda ta napadna metafora nekako funkcioniše na papiru, ali na filmu je vrlo neubedljiva ta zbrka naivnih klišea i pojednostavljivanja o tome šta ZAISTA znači totalitarni režim (a što je moj prijatelj s kojim odgledah film sumirao kao 'čorba od kupusa i čizma, to ti je totalitarizam' – a ne ova estetizovana, našminkana, fensi usnimljena diktatura). po estetici, ali i 'idejnosti' ovo mi je mnogo zaličilo na enkija bilala: sporo, dosadno, nezanimljivo, neubedljivo, kvazi-politično ali naivno i pojednostavljeno, zamućeno sepijom i erzatz-melanholijom i u suštini stripizirano (in a bad sense) a pretvara se da je artističko.
mestimično podseća na patetiku ranih besonovih filmova, pa mi je tim jasnije kako je aža matorom trgovcu privukao pažnju i naveo ga da mu da pare za beskrajno pametniji i lepši film koji se zove HAUTE TENSION.
naziru se crte talenta, aža ima oko za sliku i kadar i boju i mood... ali priča je nevredna truda.

film je trenutno dostupan samo na francuskom, bez ikakvog titla, ali odgledah ga zahvaljujući simultanom prevođenju žene pomenutog drugara, koja predaje francuski u školi.

[crippled_avenger]

Eh, sad si me razočarao, baš sam se nekako nadao da je ovaj film zanimljiv...

[Milosh]

ovih dana...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6064

[Tex Murphy]

Kvalitet svoje monstruozno kvalitetne novokupljene opreme (doduše i dalje bez zvučnika, ali očekujem da ću brzo da nabavim prokleti kabl) eksersajzovao sam na fenomenalnom remek-djelu BACK TO THE FUTURE. Naravno, već odavno sam prestao da brojim koliko puta sam gledao isti, ali posljednji je čini mi se bio prije bar 5-6 godina, ako ne i više.

Sad ne bih da se upuštam u nekakvo filozofiranje i sl., ali činjenica je da su pojedini filmovi iz osamdesetih (npr. Povratak u budućnost, The 'burbs, Gremlini i slična čudesa) imali neku magiju i privlačnost koju njihovi potencijalni ekvivalenti iz subsekventnih dekada nemaju. (Sad pokušavam da se sjetim koji bi to bili potencijalni ekvivalenti - npr. serijal o Heriju Poteru, koji je blatantan rip-off filma The Worst Witch sa Fairuzom Balk, zatim Pleasantville koji je blatantan rip-off Povratka u budućnost, a pri tome još i negledljivo katastrofalna propast od filma, itd.) Nakon gledanja ovog filma, neko vrijeme sam osjećao neskriven bijes prema onom krelcu Geriju Rosu i razmišljao o nedostižnom idiotizmu i kretenizmu njegovih filmova.

[BladeRunner]

Pravo veliš! Prije par dana sam odgledao 'Lost Boys' nakon više od 15 godina. Mislim da u zadnjih par mjeseci nisam odgledao film koji me više dotakao od njega. Naravno, film vrišti da je snimljen u osamdesetim, muzika, koju sam odmah skinuo, je takođe u tom stilu, naivnost filma je jako lako kritikovati, ali zašto bi to radio? Film ima dušu, atmosferu, i liči na nešto što bi Donnie Darko odgledao u bioskopu sa curom, da nije podvojena ličnost. Na neki način, čak i kič filmove iz osamdesetih mogu da gledam. Manje je cinizma, kulturnih referenci... U stvari tačno ZNAM šta me nervira u današnjim filmovima: djeluje mi kao da su ih pravili mudroseri za mrsomude. I gledaoci, i glumci, i režiser, svi žele da budu superstar. Ranije je u tinejdžerskim filmovima krajnji cilj bio da se bude kraljica maturske večeri, ali danas je to početna tačka: krajnji cilj je da se bude obožavan, na koncertu, sa masom koja kolektivno siječe vene. Pozdrav.

[Alex]

Kvalitet svoje monstruozno kvalitetne novokupljene opreme (doduše i dalje bez zvučnika, ali očekujem da ću brzo da nabavim prokleti kabl) eksersajzovao sam na fenomenalnom remek-djelu BACK TO THE FUTURE. Naravno, već odavno sam prestao da brojim koliko puta sam gledao isti, ali posljednji je čini mi se bio prije bar 5-6 godina, ako ne i više.

Pa to je Zemekis!!!!    

[Tex Murphy]

Kvalitet svoje monstruozno kvalitetne novokupljene opreme (doduše i dalje bez zvučnika, ali očekujem da ću brzo da nabavim prokleti kabl) eksersajzovao sam na fenomenalnom remek-djelu BACK TO THE FUTURE. Naravno, već odavno sam prestao da brojim koliko puta sam gledao isti, ali posljednji je čini mi se bio prije bar 5-6 godina, ako ne i više.

Pa to je Zemekis!!!!    

Naravno. Čovjek je car. Zapravo on i Bob Gejl su carevi, to be precise.