Šta sam lepo gledo, a da horor nije

[Truman]

Bullet sa 2PAC-om?

fala, ide na listu.

[tomat]

Dobar je Bullet, malo atipičan hood film, odlična muzika.

[Petronije]

Odavno sam ga gledao i sećam se samo pojedinih scena, ali 2pac i Mickey u istom filmu su dovoljna preporuka da mu se makar da šansa.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/kolumne/from-the-olden-vault-9

[Lendlord]

TRILLER: A CRUEL PICTURE (1973)

Reprizirao sam jednu od najkvalitetnijih filmskih TRAUMA ikada snimljenih, a svaka trauma ostavlja dukoke ožiljke i oštećenja, ali može da bude i visoki faktor osvešćivanja. Ovo je jedno od najintenzivnijih filmskih iskustava, ali ne mogu nikome da ga preporučim, osim upozorenja da gledate na SOPSTVENU ODGOVORNOST.  Jednostavan, hladan, brutalan, megakonfrontativan i eksplicitan – ovaj film predstavlja etalon za šok kinematografiju, a od prestup-meraklija kao istinskih poklonika grajndhaus bioskopa i kasnijeg VHS videodroma – poneo je nimbus šljašteće ikoničnosti.

Reč je o švedskom ostvarenju ,,Triller: A Cruel Picture" iliti ,,Zvali su je Jednooka" (izmentolisali su se sa još nekoliko naziva da bi bio bolje prodat, ali to neću ni da pominjem) autora Bo Arne Vibenijusa – Bergmanovog omiljenog đaka koji je prešao na mračnu stranu.  Dakle, vunderkind i velika nada svetskog filma, kao dvadesetogodišnjak već asistent slavnom Bergmanu na remek-delima ,,Persona" i ,,Vučiji Sat", Bo Arne Vibenijus odlučuje da u sopstvenoj produkciji, nošen impulsima optimizma i blistavog entuzijazma, snimi jedan umetnički, pozitivan bejbi-gejz autorski film ,,Hur Marie Trafade Fredrik"  i tako ozbiljnije započne svoju filmsku karijeru. Kritika ga je dobro ocenila, ali publici je na početku 70ih, gde je sve prštalo od žestokih i kontraverznih filmova, bilo smrtno dosadno da gledaju benevolentnu avanturicu nekakve dece, te su ga doživeli smrtno dosadnim, šireći nepovoljne vesti za film, odbijajući potencijalnu publiku od gledanja - što je doprinelo ogromnom fijasku i bankrotu!

Nakon toga, očajni mladi Vibenijus - da bi prehranio svoju porodicu, prinuđen da se prostituiše snimajući nekakve grozne reklame za mizerne pare - u paroksizmu svog besa odlučuje da sa svojom minornom ušteđevinom snimi jeftini B film koji će mu doneti veliki komercijalni uspeh. Gotovo na malim odmorima od posla, gerilski, nekom raspadnutom 16mm kamerom, okuplja ekipu i praktično na brzinu, bez dublova (maltene iz prve) snima eksploatacijski, rejp end revendž film raskošno krvavih sazvežđa, gde probleskuju demonske zrake iskvarenog sveta na nevinost i čistotu jednog mladog bića (što autora što njegove junakinje)

Kontaverzan i osuđen zbog eksplicitnih scena zlos*avljanja, te korišćenja svežeg le*a  za čuvenu OKO scenu, brutalnih kadrova grafičkog na*ilja, ovaj film je privukao veliku pažnju, upravo time jer je nadbolesnio sve do tada viđeno - ali, mora se dopisati - i zbog ikončnosti glavne junakinje koja od malog, prenežnog žrtvenog zeke postaje moćni, jednooki crni panter! Upravo ovakav vid transformativne putanje razvoja glavne heroine upotpunjuje fascinantan podatak kako u sjajnom i maestralnom tumačenju ove legendarne fiktivne ikone odlično izabrana Kristina Lindberg  gotovo sa dve mikro-facijalne ekspresije iznosi celu priču!

 Uticaj ovog kultnog ostvarenja je ogroman. Tarantino, kao mladi VHS ljubitelj transgresivne kinematografije je svoj prelomni trenutak od histerično-likujućeg prestup- meraklije do gotovo feminističkog empate upravo doživeo potrešen ovim intenzivnim iskustvom, praveći suštinski omaž u KIL BIL-u, a nošen istim vetrovima i u sjajnom DEATH PROOF.  Takođe, čuveni ,,Matriks" svoju estetiku direktno pozajmljuje od ,,Jednooke", dodatno je spektakularizujući dugim crnim mantilima, tamnim đozlonima (baš da ne bude totalni rip of gusarske pokrivalice) i naročito akcionim scenama u namerno preterano dugim usporenim snimcima.

Međutim, Bo Arne Vibenijus, iako je u svome besu napravio jedan od najšokantnijih ekspoatacijskih filmova, time uspevši u svojoj misiji i zaradeći višestruko od uloženog, napravio je i izuzetan umetnički subverzivan film. Dakle, ,,Triller a cruel picture" funkcioniše na dva nivoa. Na površnom nivou posmatramo žanrovsku eksploataciju brutalnog na*ilja i zlosta*ljanja, krvave osvete i napete priče, a na drugom potpražnom nivou koji se otkriva sjajnim umetničkim manevrima dobijamo KAZNU ZA PUBLIKU koja gleda (niste hteli moj dobroćudni lep film i evo vam onda ovaj izveštaj direktno iz pakla).

 Zapravo, svako ko gleda ovaj uradak (naročito se to odnosi na scene silo*anja) je zlosta*ljen kroz vizuru glavne junakinje, i to dolazi do pojačanog izraza upotrebom nesvakidašnje, psihodelične muzike koja jezivo drhti kao puding na vetru i dugog insistiranja na esplicitnom, pornogra*skom prikazu kao strašno neprijatna tortura za recipijenta ovog sadržaja; recipijenta koji (sem ako nije totalno otupeo ili je psihopata) se kroz empatiju oseća i sam poput žrtve.

 Takođe, kod scena osvete i ubijanja mučitelja, autor preko mere STILIZUJE stvari da ne dobijamo likovanje i adrenalin u prompluzivnim egzekucijama koje bi ushitile gledaoca željnog krvi, već artificijelizaciju ekstremno slou baletskih kadrova (inače, potpuno briljantna rešenja i maestralni kadrovi gde prozaičnu dinamiku akcije smenjuje čist kornjačizam) čija estetika nam rasključava dveri zapitanosti i samopreispitivanja nad ovakvim sadržajem. Dakle, ovo kao da je i persiflaža, kao meta-eksploatacija u samopreispitivanju ili možda pre - suptilnoj parodiji, ali sa prevashodnim ciljem kažnjavanja publike. Naročito nam to otkriva scena jurnjave kolima i komičnih, preteranih eksplozija.

Međutim, iskrenost autora je obojena besom, koju sve vreme drži pod severnjačkom hladnoćom, i pojačanim plastifikovanim metaforama gde je gotovo on glavni ženski lik prinuđen na prostituciju, na svojevrsnu prisilu egzistensporna kapitalističkih pravila filmske industrije i trgovine, koju on doživljava kao kidnapovanje od strane sudbine, te okrutnog zatočeništva na dijaboličnoj teritorije gde su svi pokvareni (svaka mušterija-zlostavljač predstavlja jedan segment prenesenog značenja nabrojanog, uz na kraju mastermajnda pimpa Tonija na vrhu piramide pokvarenjaštva); svet gde će se atak na čistotu i nevinost pretvoriti ili u konačnu devastaciju žrtve ili u buntovnički  čistu reakciju (gde svi pokvarenjaci zaslužuju najbrutalnije neoprost i najgadniju smrt) nakon koje više nema povratka za uvređenog osvetnika (zapravo gde čovek i sam kontaminiran i povređen do kraja postaje sav reakcija, u ovom slučaju gde je reakcija personifikovana kroz Jednooku)

Pored toga, valja napomenuti da autorova umetnička veština upravo i počiva na tome da su brave između kapija ova dva nivoa veoma labavo zasunjene, pa se oni kroz ove harmonične promaje mešaju u kompaktan amalgam, gde preterana stilizacija ni u jednom momentu ne narušava strogo realističan habitus samog filma.

Uprkos svemu viđenom, ostaje utisak da  autor - iako se propisno potrudio da bude što suroviji ostrvivši na svoje likove i publiku pod uticajem besa (koji je stilski izdigao da ne bude usiljeno-forsiran) - nije zlikovac, kojih je 70ih i 80ih bilo mnogo u eksploatacijskoj kinematografiji (naročito italo B film, gde često imamo slučaj da su svi likovi zli, a autori ne mogu ili ne žele da humanizuju žrtve već ih isporučuju kao topovsko meso za svoje fiktivne manijake ili sopstvena sadistička iživljavanja, kao i svoje publike, no, to i nije za snebivanje i osudu, jer upravo predstavlja glavnu karakteristiku ventilacione vrste kinematografije), te se Vibenijus samim tim najviše razotkriva i u velikoj meri se oseća da nije izgubio dušu, a kroz empatiju i tugu prema glavnoj junakinji (možda u svesnoj hladnoći i surovosti to nije bila namera, ali se ispostavlja kao imanentno njegovom biću) kao impulsi koji se jasno emaniraju kroz salve serviranih grubosti i špalira patnji kroz čije koridore užasa je sve vreme sprovodio...

,,Triller: A Cruel Picture" je izuzetan film, jedan od NAJPOTRESNIJIH koje sam gledao, čak i da nema eksplicitnih scena koje neminovno traumatično ostaju urezane u memoriji poput traume ili komšarnog sna; pa, eto, čak i pored sve te šok pirotehnike - fantastična muzika i slou snimci, pohabana sirotinjska b filmska fotografije, ikonični karakter i stil junakinje postaju kao iskustvo na jakom psihodeliku koji potvrđuje moć fikcije da izmesti čoveka van njegovog uobičajenog stanja.

[sodomizer]

https://samobloginistavise.blogspot.com/2026/01/from-olden-vault-revamp-10.html

[Truman]

Odgledao sam Die my Live. Može se pogledati, Jennifer sjajna kao i uvek. Postaje mi jedna od omiljenih glumica. Produkciju radi Lionsgate. Oni i A24 thumb up, Netflix thumb down.
U filmu imamo žensko ludilo podstaknuto porođajem pa ko voli nek izvoli.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/kolumne/from-the-olden-vault-12

[Truman]

Passing
https://www.imdb.com/title/tt8893974/?ref_=tttrv_ov_bk
Odgledao sam Passing iz 2021. Prvi motiv je bila dražesna Tessa Thompson, a onda sam uvideo da je režiju potpisala jedna od najboljih glumica o kojima se ne priča mnogo - Rebecca Hall. Hallova se vizuelno vešto poigrava sa crno-belim motivom, što je i razumljivo obzirom da je film o rasizmu. Fokus ovde nije toliko na direktnom rasizmu belaca prema crncima (s izuzetkom jednog lika) koliko na netrpeljivosti između samih crnaca, uključujući i one koji mogu da "prođu". Kvalitetna sporija drama, drago mi je što takve i dalje snimaju.
Planiram se uskoro pogledati i Heddu sa Tessicom, kripld je ovaj film stavio na listu najboljih iz 2025.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/kolumne/from-the-olden-vault-16

[Lendlord]

Snimio sam detaljnu analizu izuzetnog filmskog dela "KRICI I ŠAPUTANJA"(1972) Ingmara Bergmana.

Film koji ne treba naročito predstavljati, ali očigledno je u pitanju ostvarenje o kome treba duboko kontemplirati na osnovu snažne impresije:

https://youtu.be/duk0XEy1-Bk

[Meho Krljic]

Ovo zahteva da se odvoji dosta vremena. Mislim, na našoj strani.  Rispekt 

[Lendlord]

Ovo zahteva da se odvoji dosta vremena. Mislim, na našoj strani.  Rispekt 

Hvala! Nadam se da će ti prijati priča pošto si zasigurno fan ovog filma, a ja sam u ovoj zboridbi isporučio mnogostruke hvalospeve.

[Meho Krljic]

Da, pa ja sam pisao o njemu pre nekih petnaestak godina ali ovo tvoje je naravno daleko opširnije i studioznije.

[Lendlord]

Meho, sećam se tog teksta. Iz široke produkcije tvojih tekstova naročito se sećam "Krika i Šaputanja", jer sam tada naročito ljuštio Bergmana (zbog smrti na okupu pustili desetak filmova na RTS,a pre toga ga gledao 90ih rasutog po kojekakvim projekcijama) i onog teksta o Diznijevim junacima (mislim da je rasizam, tripovi kao da su stvarni), jer smo uporedo, hronološki, snimali kod mene VHS šou "Psihoanaliza Mikija, Paje i Šilje", pa pomislih "ima još ljudi koji čine ovakve prestupe u ime zabavnog eskapizma" no , paradoksalno, tako se ipak suočavajući sa realnošću...

[Lendlord]

LICA/FACES (1968)

Evo ga jedan film za koga slobodno možemo reći da je kamen temeljac "Novog Holivuda". Ekstremni eksploziv u kameri razigranog i lucidnog pionira nezavisnog filma Džona Kasavetesa, u ovom slučaju ingeniozno rasplesanog do te mere da svakako Face postahu ključnim influensingom i uticarenjem na plejadu dolazećih autora koji su obeležili ovaj veličanstveni period američkog filma.

Zanimljivo  kako je autor, da bi uopšte snimio ovaj film svojim novcem i bio potpuno slobodan i nezavisan u kreativnom smislu - zaradio je upravo isti taj novac glumeći u nekoliko čuvenih filmova, a naročito pamtimo njegove role u "Dvanaest Žigosanih" i "Rozmarinoj Bebi".

Kasavetes u ostvarenju "Lica" neprestano rolerkostuje kameru, zumira, seče film što suptilno što rđavom sekirom, razuzdano nam servira svaku boru, svaku suzu od znoja, svaki komadić od plombe svojih likova čija se lica beskrupulozno unose u gledaočev prostor, time kršeći pristojnu distancu na kojoj bismo želeli da držimo sagovornika, a čija faca nagruvana osećanjima i grimasama zapravo ne bi trebalo da tako bezobrazno vrši invaziju na našu intimu, a još manje da nas drsko bombarduje  intenzitetom sopstvenih histerija i afekata. Naprosto, mora se priznati da Kasavetes pleni punosebljem i pozitivnom umetničkom prpošnošću, no i savršenom anticipacijom u pogledu rasvetljavanju staza budućeg kretanja američkog filma.

Autor osim što hvata impulse realnosti u svom sirovom ruhu, takođe manipuliše filmskim vremenom kako bi plasirao "sinema verite" fazon u punokrvnosti odigrane situacije, pa prisustvujemo "davljenju" i "mučenju" gledaoca i repetativnoj opsesiji koja se nameće u odnosu samih likova, a koju oni "raščišćavaju", a zapravo češće "napuštaju", ali bez da autor "seče" ono "stereotipno nepotrebno" što bi tobože, u standardnim uslovima, moglo da naruši "formu i naraciju samog filma, kako bi gledaocima bilo lako i udobno praćenje".

Ovde nema mesta za predvidivu logiku filmskog postupka, već Kasavetes koristi svoje delo kao poprište bojnog polja gde montažne sekvence i ludosti kamere, uz jezivo nemirno i dinamično ponašanje aktera, nalikuje hiljadama ispaljenih raketa koje lete na sve strane - završavajući što u strastvenim sudarima, a što u mimohodima tvoreći promaje neodoljivih iznenađenja!

"FACES" definitivno zaslužuje detaljnu analizu, jer je sadržaj podjednako ingeniozan koliko i postupak, a u ovom malom prikazu napomenuću tek toliko da se tematski obračunava sa ljudskim kapricama, problematikom razvoda dugogodišnjih supružnika, svinjolikim muževima, nesrećnim ženama, sredovečnom krizom osoba koje nose manire "stare Amerike", njenog razotkrivenog licemerja i potpune dekadencije u sudaru sa "novom, modernom, hipi Amerikom" - naročito mnogobrojnim nagoveštajima između redova, ali i bukvalno u sceni pomahnitalo oslobođenih domaćica, te suočavanja sa mlađahnim hipi pastuvom (današnje vreme bebolikog mladog naroda bi ovog star-malog lišenog espief zaštite okarakterisalo kao sredovečnog, iako u filmu on broji tek 23 godine)  koga privode iz obližnjeg kluba.

Sve vreme filma, likovi kao da nose nekoliko paralelnih, čak oprečnih osećanja istovremeno, a gotovo redovno se sa depresijom, duševnom krizom i međusobnim sukobima ne suočavaju ozbiljno i odgovorno, već usiljenim šalama i grotesknim smehom - koji nas zaustavlja na terenu čovekove iracionalnosti i emotivne nezrelosti. Iako, mora se dodati da humor često biva i jedini lek u dramatično- mučnim i preozbiljnim životnim situacijama, tako da autor u velikoj meri aludira i na sopstvenu taktiku surfovanja kroz neretko teške trenutke sopstvenog postojanja koje često ištu upravo ovakav način (ne)suočavanja sa sumornom problematikom.

I na kraju ovog spisa izdvojio bih scenu "višak alkohola i tableta, te izbacivanje istih iz tela" - KAO ČISTO ODUŠEVLJENJE, gde u sveopšte odličnoj glumi svih aktera, ipak glumica (koja zapravo jedina nije bila profi glumica, već Altmanova sekretarica koju je Kasavetes "prepoznao") Lin Karlin - krade šou svima sjajnim performansom (u ovom slučaju transformansom) za dugo i večno pamćenje, te time plete istinski slavoluk optočen dijamantskim nimbusom čistog hvalospevanija vrhunskoj glumi i maestralnom navođenju iz pravca rediteljskog blistavluka Džona Kasavetesa!

[Truman]

Gleda mi se, hvala na preporuci.

[Lendlord]

Zadovoljstvo mi je, javi utiske, pošto ovaj film izaziva veoma oprečne impresije.

[Truman]

Nisam siguran kada ću ga gledati, sledi mi još jedan Insidious pa ću da probam onda...ako mi nešto ne iskrsne u međuvremenu. Toliko filmova a tako malo vremena.

[Truman]

Odgledao sam FACES. Od prvog trenutka sam imao (dakako netačnu) impresiju da je reč o filmu bez jasnog scenarija gde glumci samo sede, stoje i ponašaju se u skladu sa trenutnim sentimentom. Taj utisak pojačava i pokretna kamera sa čestim krupnim kadrovima. Da nisam znao da je ovo američki film, pomislio bih da je francuski. Podseća me na tu kinematografiju 60-ih i 70-ih. Glumačka ekipa je sjajno pogođena, glume baš prirodno. Posebno mi se dojmio John Marley u ulozi iskusnog i naizgled ostvarenog muškarca, ali nažalost nezadovoljnog sopstvenom egzistencijom što vrišti iz kadra. I drugi likovi nisu ništa srećniji, i kod njih se vide neuroze i nezadovoljstva jer nisu uspeli da sasvim nađu sebe i zaokruže se. I kraj filma je kao i sam život, ne lomi se preko kolena već se završava jedan mini-ciklus (na stepenicama!) a počinje drugi. Ostavlja utisak da će bračni par dan nakon da nastavi sa svojim životom i tako do narednog sukoba i varanja pa opet jovo nanovo.

Lendlord, ako si gledao još neki rediteljski uradak Cassavetesa preporuči.

[Lendlord]

Trumane, možeš komotno sve od njega da pogledaš, jer je snimio oko desetak filmova. Ja sam pogledao u srednjoj školi nekoliko i bio sam fasciniran postupkom i slobodom. Tada možda nisam toliko mogao da razumem nijanse tema o kojima govori zbog sopstvenog životnog neiskustvo, jer su ovde odnosi u prvom planu. Čovek je filmski potkovan, inovativan, a nije samo stil već ima i sočnu supstancu, jer dobro zapaža, filozofira i analizira, uz jake kontraste unutar psihe što nosi ospoljašenje sukoba i drame u delima. Trebalo bi i ja sve da pogledam, a sećam se Muževa, Glorije kao dobrih filmova, a Faca i Žene pod uticajem kao odličnih. Repriza Faca nakon x godina mi je to i potvrdila.

[Truman]

Blagodarim, pitanje je kad će ostala dela da mi dođu na red ali imaću ga u vidu.

[Truman]

Odgledao sam Up in the Air, kvalitetnu dramu sa George Clooneyem o otuđenosti u savremenom svetu bla bla truć. Nego, zar je moguće da je Vera Fermiga toliko sexy??! Nisam je do sada tako posmatrao.
8/10

[Truman]

https://www.imdb.com/title/tt33071426/

Drama je još jedan A24 proizvod koji u potpunost opravdava reputaciju ove producentske kuće. Reditelj je pritom Norvežanin koji daje evropski detalj koji se retko viđa u američkim produkcijama. Inače je prethodno za istu kuću radio i Dream Scenario sa Cagom i to tek treba da overim.
Iako je Drama označena kao romantična komedija niti je romantična niti je komedija. Nije čak ni mračna komedija po mom skromnom utisku. Reč je o psihološkoj drami sa kinky aromom i teskobom koja kreće vrlo rano. Kadrovi iz prošlosti malo utiču na kontinuitet ali u celini ovo je kompaktan film koji se završava nekako i očekivano. Nema ovde tvista, ali ni kraja. Nekako liči na realan život. 8/10


Evo malo kopipejsta sa hrvatskog foruma. Ne mislim da ovaj forum više zaslužuje da pišem redovne crtice ali ovaj film je vredan, pa možda nekog i zainteresuje da pogleda.

[mac]

Koliko filmova ste gledali s ove  ne preterano stručno sastavljene liste? Ja 88...

https://www.buzzfeed.com/dooggggoo/how-many-of-empireas-100-greatest-movies-of-all

[zoskoz]

40 -
36-44 Movies: "The Popcorn Intellectual"

previse, previse. ali bio sam mlad, itd.

[Meho Krljic]

68.

[Petronije]

70/100, stim što nisam uzimao u obzir one koje nikad nisam odgledao od početka do kraja (~5).

[Truman]

Odgledao sam "Storm rider: Legend of Hammerhead", film koji je kripld nazvao gorim od Volje sinovljeve. Nisam siguran da je ovo tačno, ali svakako da nije reč o kvalitetnom ostvarenju. Prvo što mi smeta je što su glasovi internacionalnih glumaca nalepljeni na otvaranje usta. Ili se to meni samo čini...Kako god da je tonski ne zvuči uverljivo. Što se tiče same priče nije mi držala pažnju te stoga ne mogu ni proceniti koliko ima smisla. Ovo je film koji će verovatno imati kratku bioskopsku karijeru u Americi jer ne vidim na osnovu čega bi mogao privući publiku. No u svakom slučaju, drago mi je što su domaći i regionalni autori napravili proboj u Holivud. Od mene 6/10

[Truman]

Koliko filmova ste gledali s ove  ne preterano stručno sastavljene liste? Ja 88...

https://www.buzzfeed.com/dooggggoo/how-many-of-empireas-100-greatest-movies-of-all

89   82-99 Movies: "The Film Completionist"

Recimo, od klasika mi je promakao Lorens od Arabije. I verovali ili ne, nisam gledao Dan mrmota. To je valjda ono što opisuju kao "prošlo kroz pukotinu".

Sad ću da pogledam Portrait of a Lady on Fire (Portrait de la jeune fille en feu) jer je francuski.

Inače lista je sranje čim se na njoj nalaze avendžerski i jako malo evropskih filmova.

[Truman]

Portrait de la jeune fille en feu
https://www.imdb.com/title/tt8613070/
Pogledao sam film sa Empire's liste 100 najboljih ikad. Ne mislim da je baš u toj kategoriji, ali u među najboljima 21. veka svakako jeste. Ljubavna drama smeštena negde u 18. vek. Dve glavne glumice se savršeno nadopunjuju.

[zoskoz]

nadopunjuju se konkretno raznim pomagalima ili u nekom, bah, pjesnickom smislu?

[Truba]

83/100

Prestao gledati filmove
Nijedan novi nijedan superjunak