Šta sam lepo gledo, a da horor nije

[Ghoul]

da, ali ukus i razum se ne poklapaju baš onoliko često koliko bi neki među nama to voleli...

osim toga, ne bih baš 100% izjednačavao common sense (kojim žene obiluju) sa mind ili, daleko bilo, wisdom (koji su, ipak, muške kategorije).

[Meho Krljic]

Hm, s obzirom da sam obdaren samo ukusom, ne i razumom, nemam neki komentar na sve ovo...

[Ghoul]

mda, ali šta je ukus bez razuma da ga pojmi i objasni (kako si ti nedavno propovedao onom demonlišeru i njegovim paušalnim 'ocenama')?

pribegavaš jeftinom vađenju tipičnijem za onaj... nerazumni... pol.
druže meho.

[Meho Krljic]

Apsolutno se slažem, ali nemam ja sad neku obavezu da obrazlažem svoj ukus, srećom.

[Ghoul]

ma naravno da nemaš obavezu, daleko bilo, pu pu pu,  da ne čuje alah.

ali, s druge strane (ulice), upravo si dao alibi hordama nerazumnih dječaraca da pohrle na forum sa svojim paušalnim ocenama 'ovo valja ovo ne valja', a kad ih čovek upita 'pa dobro, al možete li vi to obrazložit?' a oni ima da se pozovu na tebe i kažu 'pa, kad može meho, što ne bismo i mi?'

razmotri dalekosežne posledice ovoga, velika je odgovornost na tvojim plećima!

[Meho Krljic]

Što bih ja bio merilo ičega, moliću lepo? Ja sam mislio da me na ovm frumu tolerišete prevashodno zbog mojih veličanstvenih brkova, ne zbog nekog 'pametnog' doprinosa.

[lilit]

imam utisak da se ovde radi o mnogo uzvisenijim stvarima izmedju vas dvojice, a ne samo pukom zajednickom slusanju ploca i pracenju do stanice.


mozda ne bi bilo lose da otvorite temu na razonodi (da se svi malo zabavimo) i ne oftopikujte ovaj topik.

[Ghoul]

da, ali znaš kakvi su nerazumni dječarci: čim vide da neko ima veličanstvene brkove, a uz to nosi naočari, pa još i piše neakav blog, odmah pomisle da je u pitanju neki AUTORITET.

tu nema pomoći, to je prosto tako.

[Meho Krljic]

Valjda onda treba da krivimo dječarce i eventualno njihove roditelje/ staratelje a ne osobu koja od početka nastupa sa pozicija totalne neodgovornosti i, uostalom neznanja?

Ali, evo, poslušaću Lilitin mudri savet (i u njemu skriven majčinski prekor) i zaćutati na ovom topiku. Na kraju krajeva, poslednji film sam pogledao još 1983....

[Ghoul]

ups.
gle je sad ova!

meho, da li ćemo dozvoliti da se jedna žena umeša između nas?

[Meho Krljic]

Ne, ne, samo topika radi treba poslušati njen glas, er, razuma.

[Alex]

Samo da budemo načisto, da nema "poklapanja" ukusa:

Svedok je remek delo, jedan od najboljih trilera, filmova 80-ih, filmova H. Forda, proboj P. Vira u svetske reditelje...itd, itsl.

[Tex Murphy]

A Galipolje?

[Ghoul]

Samo da budemo načisto, da nema "poklapanja" ukusa:

Svedok je remek delo, jedan od najboljih trilera, filmova 80-ih, filmova H. Forda, proboj P. Vira u svetske reditelje...itd, itsl.

budući da dolazi od alexa, ovo je sasvim predvidivo netačna i proizvoljna izjava: weir se u 'svetske' reditelje svrstao već sa KOLIMA (1974) a definitivno učvrstio PIKNIKOM (1975) i nizom sjajnih filmova koje je potpisao PRE svedoka.

svedok je poslednji njegov OK film, ali - kao što lilit reče - označava početak kraja jedne dotad blistave karijere.
nije to bio 'proboj P. Vira u svetske reditelje' već njegova degradacija iz 1. svetske lige u 2. američku.
možda je za alexa biti 'američki reditelj' vrhunac postignuća u životu, ali to ne menja na činjenici da je weir svoje najbolje filmove uradio u australiji.

truman ima svojih momenata, a i onaj master & commander prija u bioskopu s dobrim ozvučenjem, ali... slabo je to za čoveka koji je 70ih radio onakve masterpisove...

[lilit]

A Galipolje?

meni je to odlican film.
najvise zbog lepog prikaza ljudskih pogleda na  rat pre rata i kasnijeg ratnog prosvetljenja - sta je rat u stvari.
mislim, to galipolje mi je uvek bila najbesmislenija moguca bitka u istoriji (ako uopste i ima neka smislena). sama bitka u filmu ne zauzima previse prostora.

@alex, @ ghouol,
de gustibus non est disputandum .
meni je super to sto se ljudima svidjaju razlicite stvari. svet bi bio dosadan da je drugacije.

[Alex]

Piknik i ostali filmovi iz australijske faze su ipak samo zanimljivi (manje-više) filmići, a jedini stvarno značajni filmovi iz te faze su Galipolje i Godina opasnog življenja.

Što se onog posle tiče:

Svedok - 10
Obala komaraca - 7
Društvo... - 7+
Zelena karta - 7 (? -slabo se sećam)
Fearless - 7
Truman - 8/9
M & C - 8

Da, to je samo moj ukus...

[Tex Murphy]

meni je to odlican film.
najvise zbog lepog prikaza ljudskih pogleda na rat pre rata i kasnijeg ratnog prosvetljenja - sta je rat u stvari.

Galipolje mi spada u vrlo uzak krug omiljenih filmova (tu je i Piknik). Jedan od razloga je taj koji si navela, zatim tu je onaj fenomenalni posljednji dio iz kojeg mogu da se kladim da je Spilberg crpio inspiraciju za Shaving Ryan's Privates (naravno, mislim na scenu iskrcavanja u Normandiji na početku filma) kad vojnici izlaze iz rovova, jurišaju i padaju ko snoplje poslije dvije-tri sekunde, posljednja scena mi je jedan od najtužnijih trenutaka u bilo kom filmu (jedini film koji je uspio da me rastuži više od Galipolja je onaj dječiji film Black Beauty), ali ne smijemo zanemariti Virovu sposobnost da kreira prekrasne scene bukvalno ni iz čega, odnosno da zna da (da se tako ODrazim) fiksira neki trenutak i uz odgovarajuću muziku pretvori ga u nešto što samo po sebi funkcioniše i van konteksta filma, kao npr. neka umjetnička slika (samo što se ovde radi o više slika praćenih muzikom). Npr. u Galipolju je iskoristio čitav album Oxygene i scene kad Arči trči praćen muzikom J. M. Jarrea meni fantastično funkcionišu. A ne znam kom bi drugom režiseru palo na pamet da koristi takvu muziku. U Pikniku imamo recimo gomilu krupnih planova lijepih djevojaka sa slow-motionima i Zamfirovom muzikom (sad se koncentrišem na konkretne scene, svjesno zanemarujući cjelinu). Naravno, to je na početku filma, prije nego što se desi ono što već ima da se desi. A poslije film postaje mračniji (što je naravno praćeno odgovarajućom muzikom), a bogme zna da bude i jeziv (pri kraju, da sad ne spojlujem, ali recimo scena sa gospođom Appleyard nakon što se otkrilo da se Sarom desilo ono što se desilo, pa zatim scena kad djevojke, opet u slow-motionu, kao da neko nevidljiv njima upravlja, idu prema onim pećinama a okrenute su leđima i ne vidimo im lica). Svo ovo moje baljezganje je pokušaj da ilustrujem kako Piter Vir zna da barata emocijama gledaoca, a meni je to vrlo bitno. Naravno, Piknik ima još milijardu drugih kvaliteta (sav je nekako poetičan i tako to). A zaboravih da pomenem i da je recimo u Godini opasnog življenja napravio strašnu ljubavnu scenu tako što je iskoristio Vangelisovu muziku iz nekog opskurnog francuskog dokumentarca o životinjama. Čovjek zna znanje. Prema tome, pretpostavljam da on može da uzme i najgori scenario i napravi nešto gledljivo od njega. A kad ima dobar scenario, onda napravi "ćudo".

Eto, ja se razbaljezgao i sad sam i zaboravio na kojem sam topiku. Odoh da ovo submitujem, pa da vidim koji je topik da napišem i nešto na temu.

[Tex Murphy]

Ahaaaaa, šta sam lepo gledo a da horor nije!

ROKIIIIIIIIII BAAAAAAALBOAAAAAAAA!!!  
Tucite me i mlatite me ako hoćete, ali meni je ovo sjajan film. Dobro, povremeno ima pomalo blesavog filozofiranja (serijal Roki je već poznat po tome), ali u suštini vrlo lijepo ostvarenje. Borba na kraju je fantastična, čini mi se jedna od najboljih u čitavom serijalu, a i pokazuje zašto je film mnogo zanimljiviji od stvarnog života - u "pravom" boksu onakve borbe jednostavno ne postoje. Čovjek obično biva patosiran nakon prvog dobro plasiranog krošea, a oni tamo razmjenjuju direkte, aperkate i ostalo ko sumanuti. Ali koga briga za to? Duga borba, pa još oni flešbekovi, pa ona legendarna muzika... Još da su pustili Eye of the Tiger, ovo bi bio film za čistu desetku   Eh, da, btw. za razliku od trećeg i četvrtog dijela glavni oponent nije jednodimenzionalni negativac-džukela, nego nešto što bar podsjeća na ljudsko biće (mada je crnac).

P.S. Ovo u zagradi u posljednjoj rečenici je bila ŠALA! Nisam rasista. Get a life.

[lilit]

...ali ne smijemo zanemariti Virovu sposobnost da kreira prekrasne scene bukvalno ni iz čega, odnosno da zna da (da se tako ODrazim) fiksira neki trenutak i uz odgovarajuću muziku pretvori ga u nešto što samo po sebi funkcioniše i van konteksta filma, kao npr. neka umjetnička slika (samo što se ovde radi o više slika praćenih muzikom). Npr. u Galipolju je iskoristio čitav album Oxygene i scene kad Arči trči praćen muzikom J. M. Jarrea meni fantastično funkcionišu.

da, vidis, juce sam htela da se vratim i dodam recenicu o muzici koju vir koristi, ali sam bila sigurna da ces ti to lepse da uradis .
meni je piknik definitivno omiljeni virov film. jbt, ja i danas zelim da verujem da su vanzemaljci pokupili devojke i odneli na neku lepsu planetu.
sto se tice galipolja, mozda sam trenutno u takvom raspolozenju, ali nekako mi uvek tuzno kad ljudi imaju priliku da vide film koji lepo secira sve ljudske tripove zasto ici/ne ici u rat i nista ne izvuku iz njega.

on topic,
juce sam, konacno, zavrsila gledanje Elizabeta I sa Helen Mirren & Dzeremi Ajronsom (celi film je na 2 dvds). mislim, jeste kao istorijski, ali se vise bavi samom Elizabetom i njenim razmisljanjima. Helen Mirren je maestralalna, verujem da  ce se dopasti i obozavaocima Glende Dzekson .
naravno da je film sigurno radjen pod patronatom engleskog dvora, posto je nemoguce zaustaviti pozitivne emocije prema Elizabeti na kraju filma, bez obzira na sve egzekucije koje je, nicim nametnuto i radi opstanka protestantizma naredila.
ogavne su scene izvlacenje creva pri mucenju ljudi i istovremeno bacanje na rostilj.
sve u svemu, treba gledati helen dok ne umre.

[Ugly MF]

Rokija sam odgledo preksinoc...ok.,si ,,,

a onda se sinoc odusevio ,naso dvd sa dva filma Jason Statham-a!

Prvi CRANK iliti prevod ADRENALIN je super,pun zezanja,vredi itekako pogledati,


a onda REVOLVER sa Jasonom + Ray Liota....mislis dobar film,gledas,ceo film super....
ocekujes kraj do jaja i kad se zavrsi film,shvatis da ubiti scenaristu
ne bi bilo upisano kao smtni greh nego kao dobro delo......

I pozelis da ufatis zlatnu ribicu i da pozelis...samo da mu stavim ruke za vrat,,jednom je dovoljno........

[Lord Grejstok]

Crank je interesantan, mada slabiji od Transportera i Haosa, a ljubitelji ''Ludog Engleza" cekaju njegov novi film sa Dzet Lijem.

[Ugly MF]

Crank je interesantan, mada slabiji od Transportera i Haosa, a ljubitelji ''Ludog Engleza" cekaju njegov novi film sa Dzet Lijem.

Koji haos?Kakav je taj!?

[Kastor]

Npr. u Galipolju je iskoristio čitav album Oxygene i scene kad Arči trči praćen muzikom J. M. Jarrea meni fantastično funkcionišu. A ne znam kom bi drugom režiseru palo na pamet da koristi takvu muziku.

Takođe uspešno podvučena elektr. muzika u istorijski film je u Bauntiju. Kasnije, doduše.

[Джон Рейнольдс]

Crank je interesantan, mada slabiji od Transportera i Haosa, a ljubitelji ''Ludog Engleza" cekaju njegov novi film sa Dzet Lijem.

Ali pre toga In the Name of the King: A Dungeon Siege Tale! By Uwe Bollimekitazakritičare.

[Lord Grejstok]

Koji haos?Kakav je taj!?

Film je nekako interesantno dobar (Statham i Vesli Snajps)

[Ugly MF]

Crank je interesantan, mada slabiji od Transportera i Haosa, a ljubitelji ''Ludog Engleza" cekaju njegov novi film sa Dzet Lijem.

Ali pre toga In the Name of the King: A Dungeon Siege Tale! By Uwe Bollimekitazakritičare.

UWE BOLL!!????!??!?
onaj idiot sto je radio Bloodrayne!?!?!???!?!?!?!?


                         

[Tex Murphy]

Npr. u Galipolju je iskoristio čitav album Oxygene i scene kad Arči trči praćen muzikom J. M. Jarrea meni fantastično funkcionišu. A ne znam kom bi drugom režiseru palo na pamet da koristi takvu muziku.

Takođe uspešno podvučena elektr. muzika u istorijski film je u Bauntiju. Kasnije, doduše.

Jeste, samo postoji sitna razlika. Vir ima stopostotnu kontrolu nad muzikom u filmovima (vrlo često koristi već napisanu muziku umjesto da se ona piše specijalno za film), dok je muziku za Baunti Vangelis komponovao nakon što je film završen i nije imao nikakva uputstva kako to da radi (odnosno kakav utisak treba da proizvodi koja scena), tako da je osjećaj koji u nama izazivaju scene sa muzičkom pratnjom u potpunosti djelo samog Vangelisa, a ne režisera (a čini mi se da je to bio Rodžer Donaldson)  

[Kastor]

Dobro, izvini; Vir pa Vir, ja to samo kao podsetnik.  
A taj Vir, to beše reditelj, jel'?

[lilit]

ne bre, ja mislim da je to glavni glumac iz Hostela.

[Tex Murphy]

Ama, što se odma ljutiš   Tvoja misao mi je lijepo došla kao šlagvort da još malo davim   Da navedem još jedan film - Plunkett & McLeane. Tu se radnja dešava u osamnaestom (možda devetnaestom) vijeku, a koristi se tehno muzika   Čak povremeno i funkcioniše, doduše taj film sam davno gledao i to je bio prvi put da vidim videospotovsku režiju, tada mi je bila interesantna a sad mi je već izašla na nos.

[Tex Murphy]

Lilit se ispriječila između Kastora i mene  

[lilit]

jbt, juce gul i meho, danas ti i kastor, a ja svaki put ko levo-smetalo.
sorry, nece se ponoviti.

odoh na neki strejt topik.

[Kastor]

Ma jok bre, zajeb. se.
Meni je smetala tehno u P and M...
Interesantna mi je pop-rock podloga u Kopolinoj Antoaneti, mada sam razočaran filmom (sucker sam za njene filmove   )

A rado bih video Vira u Hostelu.    


EDIT: Lillit vraćaj se, ja volim mirođiju.  

[Tex Murphy]

meni je piknik definitivno omiljeni virov film. jbt, ja i danas zelim da verujem da su vanzemaljci pokupili devojke i odneli na neku lepsu planetu.

Čeprkajući svojevremeno po Internetu u potrazi za informacijama o tom filmu (i njegovoj literarnoj podlozi) našao sam nešto tipa da valjda postoji nastavak te priče i da se tu sazna da su djevojke jednostavno otišle, bez ikakvih natprirodnih elemenata. Nisam baš sto posto siguran za ovo, ali tako nešto mi se čini (i.e. da autorka originalne priče nije imala ništa natprirodno na umu). Što je sjajan razlog da se dotično štivo IZBJEGAVA. Mene sama ta misterija jednostavno oduševljava, a mislim da postoji vrlo jednostavan kriterijum po kome može da se prepozna smrtno dosadna osoba (S.D.O.): Pitate nekog šta se zapravo desilo u Pikniku i ako kaže da je cure neko ubio ili da su otišle ili nešto slično, taj je sigurno SDO. Neko ko ima mašte će naravno da kaže nešto kao Lilit, vanzemaljci ili sl., a ja spadam u treću grupu čiji je stav: Nije uopšte bitno šta se desilo  
(Još jedan kriterijum, ovaj put stripski, za prepoznavanje S.D.O. je: Dovoljan uslov da je neko S.D.O. je da dotični tvrdi kako je Hobs obična plišana igračka čije pretvaranje u pravog tigra je samo plog Kalvinove mašte.)

[Kastor]

Nije uopšte bitno šta se desilo  

Jašta.

[Alex]

A. Devojke su ubijene šiljkom za led i to se jasno vidi u nastavku - Basic Instict.
B. Devojke su pobegle u Interzonu i to se jasno vidi u nastavku - The Naked Lunch.

[lilit]

Čeprkajući svojevremeno po Internetu u potrazi za informacijama o tom filmu (i njegovoj literarnoj podlozi) našao sam nešto tipa da valjda postoji nastavak te priče i da se tu sazna da su djevojke jednostavno otišle, bez ikakvih natprirodnih elemenata. Nisam baš sto posto siguran za ovo, ali tako nešto mi se čini (i.e. da autorka originalne priče nije imala ništa natprirodno na umu).

evo sta kaze wiki :
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Secret_of_Hanging_Rock

The Secret of Hanging Rock is a previously unpublished chapter of Joan Lindsay's 1967 book Picnic at Hanging Rock and contains the "solution" to the mystery in that book. It was originally written as the final chapter, though it was removed before publication and not released until 1987, two years after Lindsay's death.

The missing material amounts to about six pages; the rest of The Secret at Hanging Rock is discussion by other authors. It has been argued by many critics that much of the power of the original book stems from the suggestion that it was a true story, and the fact that the mystery in the book was never resolved, and therefore it was a good decision by the author to remove this material.
Spoiler warning: Plot and/or ending details follow.

While walking past the hanging rock, the girls experience several incomprehensible phenomena. Driven giddy by some supernatural suggestion of the monolith, they throw their corsets over the cliff, though they never fall to the bottom and instead hang in space in an impossible fashion. The girls and Miss McCraw notice a mystical "hole in space". Marion, Miranda, and Miss McCraw transform into small snakes and crawl into a hole in the rock, which another boulder then covers, leaving Irma alone and clawing at the fallen rock.

Symbolism and meaning

Many readers interpret this to mean that the girls have fallen into a time warp. This is compatible with Lindsay's fascination with clocks and time throughout "Picnic at Hanging Rock." It also ties in with the tension between aboriginal and English Australia that is clear throughout the book. The girls somehow succumbed to a magical, natural Australia, and were forever lost to their civilized schoolmates.

Explanations which do not rely on supernatural occurrences have been proposed by fans. However, given that the story was specifically written with a supernatural resolution, a coherent natural explanation of the fictional events would probably be elusive.

[Ghoul]

ma taj film je bre samo parabola o odrastanju: te curice odlaze tamo kao nevini andjelcici, a onda nastupa kraj detinjstva i one nestanu (as their former selves) - i postanu domacice, majke, biznisvimen, stagod, sto se vidi u nastavku - SEX AND THE CITY.

[Tex Murphy]

To znači da ono što sam ja rekao nema veze s vezom   Oh well...

(inače, ovo je odgovor Lilit, što će reći da se Ghoul ispriječio između nas dvoje)

Inače, što se tiče ovih duhovitih interpretacija Piknika - niste u pravu. Svi vrlo dobro znamo da je nekoliko godina nakon nestanka pronađen video-snimak koji su djevojčice ostavile iza sebe i na tom snimku se jasno vidi da nisu mogle da se vrate zato što su stalno dolazile na jedno isto mjesto (a i bile su donekle ometene u kretanju lokalnom vješticom koja je jednoj od njih iščupala jezik).

[Black Mamba]

The Number 23... kako cenite film ako vam se pocetak i kraj ne svide, a sredina vam se svidi? dva losa ubise Milosa... dvojica, i Milos treci / dva tri / dvaes tri..... moj trenutni broj postova, 1112 - tri keca i jedna dvojka - 32 - naopako 23........ dal se sve svodi na broj 23.............film je prilicno paranoican

imala sam i telefonski poziv u 10:23 nisam se javila

nije mi se svidelo kako je uradjen deo price po knjizi, mislim da je filmu odvuko dovoljno minusa da ga ucini losim.... van toga, Carrey mi je bio briljantno paranoican i vrhunski pateticno-umereno komican

nista vise... hmm, bice da je film ipak stvarno los

kako god, sad cu da se navucem na mnogobrojne kritike o ovom filmu, vrlo me zanima sta ljudi, kojima je to posao, imaju da kazu o istom

[Kastor]

Maločas sam reprizirao Radioland murders (RTS), neverovatno koliko je taj film underrated. Tek 1,3m$ na blagajnama u vreme kada se pojavio, 5,5 imdb ocena... 'bem li ga zašto je tako.

[Ghoul]

Maločas sam reprizirao Radioland murders (RTS), neverovatno koliko je taj film underrated. Tek 1,3m$ na blagajnama u vreme kada se pojavio, 5,5 imdb ocena... 'bem li ga zašto je tako.

pa ti nam reci, demit!

poslednji nezajebantski i supstancijalni post ostavio si ovde pre kojih godinu i po dana...  

[Mica Milovanovic]

Ne stiže čovek, piše priče...  

[Kastor]

Istina je neđe između. Dobro, malo o Radioland murders.

Kvazi-slepstik smešten u zlatno vreme radija, tridesete godine 20og v (Lukas je zamislio glavne likovove kao roditelje Curta - American Graffiti). Prvo emitovanje programa "četvrte" radio-stanice, pred živom publikom, ne dopada se glavnom sponzoru koji zahteva da se ceo večernji program ponovo napiše dok sam šou traje.
Pisci malo pišu, malo prete štrajkom; glumci improvizuju (o ne!) dok je čitava stanica na plećima sekretarice. Misteriozni glas najavljuje ubistvo za ubistvom, policija trčkara po hodnicima ispitujući slučajeve, a razotkriva samo isprepletane ljubavne veze.
Brz tempo od početka do kraja, bez pravog zapleta, može biti problem ako se uzme u obzir da film traje 112 minuta. Humor je na momente tek laugh-out-loud, ali je neprestano zabavan zahvaljujući vrlo simpatičnoj glumačkoj podeli.
Ovo nije remek-delo, ali je svakako podcenjena komedija. Možda zbog izneverenih očekivanja gledalaca koji su prevareni ubistvima iz naslova, možda zbog toga što ta publika nikada nije čula radio dramu, a možda za ovakav omaž nema mesta u modernom filmu. Meni se sviđa i preporučujem ga.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...sinoć sam odgledai INFAMOUS, u neku ruku biopic. fino skockanu slagalicu o skandalu koji je prethodio nastajanju i objavljivanju maestralne dokumentarističke proze Trumana Capotea- IN COLD BLOOD...vrhunka rekreacija ere, učinkovita montaža...film je dovoljno rechit i informativan, ali i pregledan i lak za praćenje i za one koji malo znaju o ovoj zgodi, presudnoj za rađanje novog književnog žanra u Americi...

...posebno bih pohvalio promenu tona filma negde na sredini, potpuno opravdanu a postignutu bez grubih šavova...cast lista je krcata bitnim imenima-meni do sada potpuno nepoznati Toby Jones, kao saliven po Capoteovom kalupu, ovaj put uverljiva i podnošljiva za gledanje Sandra Bullock( u ulozi Harper Lee, stvoriteljke To Kill a Mocking Bird), Daniel Craig, Jeff Daniels, Hope Davis, Sigourney Weaver, Isabella Rossellini, Juliet Stevenson, Peter Bogdanovich, Gwyneth Paltrow( na sreću, otpeva svoje na samom početku i nestane)...

...kako je BROKEBACK MOUNTAIN odradio quuer kvotu za ovu dekadu, film nije ubo nijednu nominaciju( baš kao i jednako dobar, Running with Scissors, ali ostaje još jedna pohvalna stavka u, nadam se duuuuuuuuuuugom nizu Douglasa McGratha( Emma, Company Men)

[lilit]

gledala sam sinoc ponovo, posle nekog vremena, Dogville.
pojma nemam zasto mene taj film tako drmne, ali stvarno je masterpis. meni, naravno.

john hart ima neverovatan glas, posebno kad izgovara:
How could she ever hate them for what was at bottom merely their weakness? She would probably have done things like those to be fallen her if she had lived in one of these houses. To measure them by her own yardstick as her father put it. Would she not, in all honesty, have done the same as Chuck and Vera and Ben and Mrs Henson and Tom and all these people in their houses? Grace paused. - - - And all of a sudden she knew the answer to her question all too well. If she had acted like them she could not have defended a single one of her actions and could not have condemned them harshly enough. It was as if her sorrow and pain finally assumed their rightful place. No. What they had done was not good enough. And if one had the power to put it to right it was one's duty to do so - for the sake of other towns, for the sake of humanity. And not least for the sake of the human being that was Grace herself.


edit:italic

[Milosh]

Pogledao sam Eight Below. Mislim da je film apsolutno vredan hvale kao (verovatno) prvi Diznijev live action family film još od Holes koji se slobodno može preporučiti i onima koji inače izbegavaju takvu vrstu filmova. Deonice gde su psi sami su sjajne i idealno bi bilo da uopšte nema povremenih odmorišta s ljudskim glumcima koja su manje-više generička, ali sasvim podnošljiva. Dva sata trajanja se ne oseti, uopšte nema toliko patetike kao što sam se isprva plašio, a kao bonus tu je i jedan, verovali ili ne, skoro pa horor momenat (solidni jump scare, baš me zanima koliko je klinaca loše spavalo zbog ove male scene).

[Джон Рейнольдс]

PANIC IN YEAR ZERO!

Dva (pod- ? meta- ? štagod) žanra oduvek sam smatrao američkijim od ostalih - road movie i vigilante movie. Prvi zato što su retke države koje imaju dovoljno raznolikog prostora da daju podlogu takvom filmu, drugi zbog američke tradicije oružja i kaubojskog stava da se njime sve najbrže, najkraće i najefikasnije rešava. PiYZ kombinuje ova dva u apokaliptičnom okruženju. Porodica (tata, mama, ćerka i sin) krene iz Los Anđelesa na kampovanje i na pola puta ih uhvati ograničeni atomski rat. Rej Miland (režija i glavna uloga) iako na početku filma tvrdi da nije rođen da bude junak i zgrožen posmatra kako čovek u panici nokautira pumpadžiju pošto nema da plati benzin, brzo se pretvara u tipično američkog survivalista, zaključivši da mu je opstanak porodice najpreči i da ga za taštinu sudbinu u nuklearnom paklu baš zabole stojko ( ), te odlučuje da krene dalje, obskrbi se i skloni se negde na sigurno dok "civilizacija ne postane ponovo civilizovana".

Čitam, kritičarima najteže pada činjenica da se RM, rešen da preživi po svaku cenu, ponaša upravo tako da doprinosi nastupajućem rasulu. U njegovoj se glavi tek u poslednjoj trećini javlja preispitivanje, porodicu stavlja na prvo mesto, tu osnovnu jedinicu društva vidi kao nukleus buduće civilizacije, te je njemu, patrijarhalnom ocu, manje-više sve dopušteno i plačljiva proto-liberalna majka svojim nejakim argumentima ne može da smiri strasti. I znate šta? Ne može. Otac se neobično brzo snađe u novonastaloj situaciji (nažalost, o njegovom backgroundu ne znamo skoro ništa - da se zaključiti samo da nije lekar), kao da je o mogućnosti sklanjanja pred kataklizmom i ranije razmišljao, on većinu novca najpre potroši na dobro osmišljene namirnice ("ne uzimaj jaja, teško ih je skladištiti", objašnjava on sinu), ali malo zapne oko kupovine oružja. Naravno, svaka se birokratska zavrzlama da lako rešiti repetiranjem pištolja i još nešto malo tuče gde sin, tinejdžer, ne ispadne pičkica i priskoči ćaletu u pomoć. I tako porodica krene, u dobrom starom road-movie stilu, da hara ameriken kantrisajdom probijajući se kroz lavinu paničnih izbeglica sa zapadne obale, kroz blokade puteva koje prave uplašeni seljani, sukobljavajući se sa usputnim huliganima. Na sreću, nema stereotipnih road-movie frikova, samo još jedan pumpadžija biva nokautiran. Ovoga puta pesnicom sevne otac, revoltiran činjenicom da je zbog rata cena benzina skočila. Sinak je oduševljen, a ćale ostavlja novac koliko benzin zaista vredi. Falling Down, anyone?

PiYZ se kreće prilično brzo za film iz '62, nije dosadan, najviše zbog toga što na razmišljanje teraju brojne uznemirujuće odluke. Od filmova koji se bave nuklearnom katastrofom očekujemo užase radijacije i raspada društva, spržene leševe i bezobzirne lešinare. Ovde imamo nešto drugo. Četvoročlana sila gura kroz film ne jebući živu silu i ne brigajući za imovinu i živote drugih. Svaki cilj opravdava svaka sredstva, što je najočiglednije u realizaciji plana za prelazak preko autoputa prenatrpanog automobilima sa ljudima u bekstvu. Zaista originalno... Otac zapali benzin prosut preko puta i tako izazove lančani sudar. Nekoliko automobila zahvati plamen, tu je čak i kadar koji prikazuje nekog nesrećnika (izbeglicu) kako istrčava iz zapaljenog automobila koji mu je dotad bio jedini način bekstva.

Jeste da mrzim rivjue bazirane na spojlerima, ali teško je napisati bilo šta o PiYZ a ne pribeći tome. Broj moralno problematičnih, a opet na neki način opravdanih postupaka raste i po dolasku porodice na destinaciju. Prvo, otac pokaže odlučnost i ne pomogne porodici prodavca iz čije je gvožđare prethodno oteo oružje ("platiću kada budem mogao da platim"), praktično ih prepustivši smrti u rukama bande sa kojom je već imao problema. Ali zato, kada su isti pokušali da mu siluju ćerku, ne preza od hladnokrvnog vigilante-style ubistva, čak i skrivanja tragova jer se vođa protivnika (nisam rekao negativaca) nije zatekao na licu mesta. Prema devojci čije su roditelje pobili i koja je protivnicima služila za kresanje ne pokazuje nikakvo saosećanje i tek tu sin digne glas i nagovori oca da je ipak povedu sa sobom. Tek tu, potpuno suočen sa svojom bezobzirnošću, RM se (naravno, noću u četiri oka) izjada ženi o tome kako oseća da se promenio, iako je pre toga, kada su te utaborili, insistirao na "svakodnevnim ritualima koji će učiniti da se manje plaše", tačnije rituale koji će ih sprečiti da ne potonu u divljaštvo. Šta će, na primer, raditi on i sin? Brijaće se svakog dana.

Na kraju bude nekakav hepi end. Valjda. Sin bude ranjen, pojavi se neka vojska, Amerika se (hooray! hooray!) diže iz pepela i otac se odluči da ode u prihvatni centar iako se vidi da se nerado odvaja od busije kojom je suvereno vladao. "Odlazimo samo u slučaju frke". Što je najsmešnije, iako vidimo samo jedan gradić u neredu i isprevrtanu lekarsku ordinaciju, očigledno je da je atomski rat bio veoma ograničenog dejstva i iako vojnici među sobom pričaju o obolelima od radijacije, raduju se što ima "još onih koji su DOBRI". Ipak, opreznosti nikad dovoljno. Lekar pristaje da pomogne tek kad, pod pretnjom pištoljem, pogleda očeve ruke. Nije narkoman. Dobro je!

Zaista ne znam kako je izgledalo gledati ovaj film '62 godine. U vremenskom jazu leži jedna začkoljica. Iz ove perspektive, gledalac očekuje svima dobro poznate (napominjem, iz filmova!) posledice atomskog rata. Gledali smo Threads, gledali smo The Day After; mi mislimo da znamo šta je atomski rat i zato, brajko, uzmi pušku i udri i levo i desno i zaštiti porodicu, jer ste u velikom sranju, a to je tek početak. Mogao sam da se identifikujem sa RM, čak mi je na živac išla njegova plačljiva (ali poslušna) žena. Međutim... MEĐUTIM! Šta je nama film zaista prikazao od nuklearnog razaranja? Skoro ništa. Saznajemo da ga je bilo, ali ne znamo u kolikoj meri. Tu su automobili sa izbeglicama, jedna ulica u kršu i lomu, nekoliko usputnih tuča, uznemireni ljudi, DELIMIČNI prekid komunikacija, veći deo radio stanica ne radi, ali neke i dalje emituju program. Državno vođstvo je živo, institucije sistema samo što nisu. Dakle, otac postupa samo po instinktu alfa-mužjaka, preuzima vođstvo jer očekuje najgore i ni u jednom trenutku ne razmišlja da u celoj situaciji postoji bilo kakvog mesta optimizmu. Rej Miland je smoreni pesimista sa nekakvim ključalim potisnutim besom. Postavlja sebe između ostatka porodice i ostatka sveta i makijavelistički biva uvek u pravu. Ruku na srce, na kraju svi prežive zahvaljujući njemu. A da je negde oklevao... ko zna?

Ovaj survivalistički tourdeforce isporučio je, zanimljivo, AIP. Limitirani budžet vidi se samo u tome što se neki likovi potpuno nepotrebno pojavljuju na više mesta u filmu, al' ajde... Danas ovako nešto, i pored besomučnog dog-eat-dog sveta u kojem živimo, ne verujem da bi bilo moguće snimiti, a i ako bi bilo, verujem da bi izazvalo histeriju u liberalnim krugovima. Možda da je glavni lik samohrana majka... Međutim, snažni otac je big no-no. 4/5. Sjajan (iz današnje perspektive, možda čak i iz tadašnje) reakcionarni film. I da nisam čuo primedbe, naoružani smo i spremni da pucamo.

[Ghoul]

reynoldse, ovo je ODLIČAN prikaz – i zabavan i čitljiv i, što je najbitnije, uspeva da me ZAINTERESUJE za film – te stoga:
a) zašto se ovo (uz malo doterivanja) ne bi našlo u emitoru, ako to još postoji?
i b) zašto nam češće ne ostaviš ovakav osvrt???

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...posle gotovo 20 godina ponovo sam obišao SUMMER SCHOOL, podvig, tek jedan u duuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuugom nizu voljenog mi Carla Reinera; i sa ove distance je jasno da je reč o gotovo bezgrešnom filmu, potpuno uspeloj teen komediji( sa malim obrtom po pitanju perspektive, jer ovde su stvari prikazane sa tačke gledišta nevoljkog profesora u dopunskoj nastavi; bez obzira na tu intervenciju u kanonima pod-žanra, film ima poletan ritam, vedrinu i neobaveznost publike kojoj se prvenstveno i obraća!)...

...sem toga, film ne beži ni od diskretnog društvenog angažmana( koji definitivno nedostaje teen filmovima nastalim u poslednjih 10 godina, recimo), svojstvenog J.H, onom ,,djedu koji voli djecu"... dijalog je oštar, brz, intratekstualan( česta refernca u filmu, čak i na nivou čitavog jednog set-piece-a je TEXAS CHAINSAW MASSACRE!!), a film uspešno balansira na samoj PG ivici...

...nikad dovoljno iskorišćeni MARK HARMON ovde briljira, fino uparen sa KIRSTIE ALLEY na vrhuncu svojih moći, a tu su i ljubimica svih ZS sledbenika, SHAWNEE SMITH, kao i KELLY MINTER, DEAN CAMERON...COURTNEY THORNE-SMITH u podnošljivom izdanju...

...svi neophodni sastojci su tu- živopisn lepeza teen varijeteta, histerični, dvolični negativac- predstavnik mrske školske uprave i simbol opresivnog društva koje ionake junoše čeka čim iskorače iz školskih tamnica, gross out u vidljivom nagoveštaju, dosta iritantno vesele muzike 80ih( iz tog opisa bih, ipak, isključio, HAPPY DAZ Dannyja Elfmana, Blondie...), gotovo potpuno odsutni roditelji( fina posveta BREAKFAST CLUBu, čiji je SUMMER SCHOOL blagi, ali i promišljeni remix)...

...all thumbs up!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!