Tužbalica za Dišana

[Ghoul]

[POLITIKA, 26.2.2005.]

Tužbalica za Dišana

Kako je čobanica iz okoline Kolašina oplakivala čuvenog francuskog umetnika, velikana 20. veka, na njegovom grobu u Ruanu

Na grobu čuvenog Marsela Dišana (1887-1968) francuskog umetnika, velikana 20. veka, našla se nedavno profesionalna tužbalica iz okoline Kolašina koja je svoju naricaljku posvetila ovom stvaraocu. Njeno ime je Milica Milošević, živi u selu Drijenak kraj Kolašina, a angažovao je mladi beogradski umetnik Vladimir Nikolić (1974), da bi realizovao svoj video rad "Godišnjica" koji je ovih dana moguće videti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu u okviru međunarodne izložbe "Konfuzno, saosećajno, konfliktno" (kustosi Mika Hanula iz Finske i Branislav Dimitrijević).

           Vladimir Nikolić predstavio je već ovaj rad pre nekoliko meseci na jednoj kolektivnoj izložbi u Seulu zamišljenoj kao prezentacija umetnika iz republika bivše Jugoslavije i zahvaljujući tom pozivu, produkciju je i pomogla Južna Koreja!

           Rad je snimljen prvog oktobra prošle godine na godišnjicu Dišanove smrti, a umetnik je smislio da na grob Marsela Dišana, u Ruanu, poznatom i po čuvenoj katedrali, dovede profesionalnu tužbalicu koja će na licu mesta oplakivati umetnika preminulog pre 37 godina, iz čijeg se dela razvilo univerzalno nasleđe i koga još niko, činjenica, nije osporio. Najšire gledano, Dišan je postao čuven i po tome što je izložio pisoar kao umetničko delo u galeriji 1917. godine.

           Za profesionalnom tužbalicom Nikolić je dugo tragao, dok konačno nije čuo da postoji jedna žena u selu pored Kolašina. Ona je, inače čobanica, ali oplakivanje na grobovima radi profesionalno. Realizaciji rada prethodile su obimne pripreme. Naime, trebalo je objasniti ženi koja celog života nije izašla iz svog sela ko je Dišan kome bi trebalo da speva tužbalicu. Naravno da joj umetnik nije držao predavanja iz istorije umetnosti, ali se poslužio nekim ključnim rrečima kao što su "preteča", "nasleđe", "na njega se pozivaju", "njega poštuju"... Tužbalica se smišlja na licu mesta...

           Usledili su problemi oko dobijanja vize. Jer, Milica Milošević je čobanica iz Drijenaka, neudata, nema pasoš... Ali, i to je uz stotinu muka rešeno, zahvaljujući raznim predusretljivim ljudima, a možda je nemilosrdni administrativni vizni režim omeknuo pred detelinom s četiri lista koju je Milica stavila u pasoš kada ga je predala uz molbu za vizu... U Ruan su otputovali Vladimir Nikolić, Danijel Glid (takođe umetnik, ali ovde u poziciji snimatelja) i Milica Milošević. Na grob velikana izuzetno velike površine ušli su praktično bez dozvole, grobnicu našli opet sticajem srećnih okolnosti, ostvarili performans za nekoliko sati i otišli. Pošto je u Drijenaku vladala opšta neverica povodom putovanja, a Milica ispraćena sa zadatkom da se fotografiše pored Ajfelove kule, usledila su i dva dana u Parizu.

           "Mislim da je Pariz bio suviše šokantan za nju. Gadila joj se civilizacija. Držala me je sve vreme za ruku", kaže Vladimir Nikolić.

(...)

damn!
zbog ovakvih stvari skoro da padam u iskušenje da počnem da čitam novine!
srećom, već imam dobrog druga koji mi skreće pažnju na ovakve stvari i koji ima fenomenalnu arhivu isečaka.
ta politika je stvarno zlatni rudnik!

[raoul duke]

Ghoule,
ovaj video rad umetnika V.Nikolica i dalje imas priliku videti na izlozbi 'Situated Self' u Muzeju savremene umetnosti na Uscu. Ja sam licno ocekivao malo vise ali i ovo sto je ispalo izgleda urnebesno. Izlozba je otvorena do 20. III...pa kome nije muka da sibci do Usca po ovom nevremenu neka izvoli. Hmmm, nije lose za prvi post...

RD

[Tex Murphy]

Da, Marsel Dišan je najpoznatiji po tom pisoaru, koji je pokrenuo nešto kao pravac u umjetnosti pod nazivom "found object". Odem ja na otpad, pokupim neku razdrndanu mašinu za veš i odnesem je u galeriju i proglase me za genija.
Btw, svojevremeno je Brajan Ino vršio nuždu u taj pisoar