BUDJENJE IZ MRTVIH

[crippled_avenger]

jel neko gledao ovaj novi srpski film?

[Ivan Bevc]

nedostaje cetvrta opcija: ni jedno ni drugo

[crippled_avenger]

znam. ukucao sam je, ali se nije pojavila. a bas sam za nju hteo da glasam...

[Milosh]

Hm... Ja nisam imao problem sa ideologijom u ovom filmu jer je nigde nisam ni pronasao. Jedino ako se pod "ideologijom" posmatra po meni sasvim legitimna potreba Mise Radivojevica da progovori o nekim stvarima iz nase bliske proslosti. E, sad, coveku se za deset godina izgleda nakupilo bas puno toga pa i to njegovo progovaranje nalikuje na tipa koji seta Knez Mihajlovom i prica sam sa sobom i povremeno zaurla nekom prolazniku u lice. Zaista ne zelim da budem zlonameran i/ili ironican. Potpuno razumem, i cak opravdavam njegovu nameru. Nazalost, namera je SVE sto u ovom filmu na kraju ostaje.

Hm... Estetika. Iskreno, nikakvu jasnu i koherentnu "estetiku" ja ovde nisam spazio osim besomucnog pokusaja eksperimentisanja s formom koji na kraju dovodi do potpune razgradnje svega u filmu i filma samog. "Budjenje iz mrtvih" je tako sjajan primer antiteze filma kao umetnosti. Tu je sve toliko antifilmski da je potpuno porazavajuce i neshvatljivo to da je upravo Misa Radivojevic snimio ovako nesto.

Dakle, imam problem prakticno sa skoro svime u ovom... filmu. Manjak price u smislu postojanja bilo kakvog zapleta. Rasplet (cega?) koji iskace iz ostatka filma kao celina za sebe nepovezan sa onim sto mu prethodi. Montaza uz neprestano insistiranje i naglasak na fade out i fade in do te mere da se time razbijaju u parcice i pojedine scene. Frustrirajuce fragmentarna struktura za sta ne postoji opravdanje. Dijalozi koji mozda mogu da funkcionisu na papiru i jedino na papiru. Dijalozi koji i nisu to vec isprovocirani monolozi pa ja na momente imam utisak da gledam monodramu. Umrtvljenost bilo kakvog desavanja u kadru do te mere da sam mogao da sklopim oci i pravim se da slusam radio dramu. Gluma inace odlicnih glumaca koja simulira nekakav teatar. Uopste citava ta neodlucnost filma sta zeli da bude. Rezija koja je a) eksperimentalna b) nefunkcionalna c) diletantska d) pomalo od svega. Nasilno ozivljavanje umrtvljenih kadrova rediteljskim zahvatima koji su smesni. Muzika gde se od iritirajuceg drndanja po klaviru ide preko dzeza do nekakve elektronike pa do orgulja (ubiti K. Kovaca). Likovi koji su nepodnosljivo antipaticni i odbojni ukljucujuci tu i glavnog junaka. Samodovoljni fatalizam koji se cak i meni smucio. Nemogucnost filma da izazove bilo kakvu emociju osim jedne jedine. Jedna jedina emocija koju film izaziva tj. gadjenje ne onim sto se u filmu (ne) desava nego filmom samim. Cinjenica da akteri u ovom filmu doslovno: seru, pisaju, povracaju, krvare i da je jedino nedostajalo da neko izdrka u kameru. Druga cinjenica da je sve ovo prethodno potpuno van svakog konteksta. Puzeca metafora u vidu puza. Ukucavanje poruke filma u glavu izmucenog gledaoca. Potpuna nekomunikativnost filma koja se granici s autizmom sto je u jezivom kontrastu sa vise nego jasnim namerama autora o cemu zeli da prica. Trajanje od preko dva sata. I na kraju cinjenica treca da sam ja, magarac, jos preporucio ovaj film ljudima za gledanje na Festu.

tuzno

[crippled_avenger]

word up!

u principu se slazem sa Miloshem...

[Milosh]

BUDJENJE IZ MRTVIH je proglasen od strane domacih kriticara za najbolji film na Festu 2005. WTF?! Zar niko od njih nema dovoljno hrabrosti/profesionalizma da prizna tuznu istinu; nije valjda da im se zaista svideo film?  

[Ghoul]

samo bi čopor retardiranih orangutana mogao da BM (ili bilo koji drugi film) proglasi za film festivala na kome je prikazan OLDBOY.
no, kod nas retardirani orangutani ionako pretežno pišu filmsku kritiku, pa to i ne čudi toliko.