Ocigledni, za deset minuta skupljeni primeri koji dokazuju kako i koliko je ABN los prevodilac; ne toliko los u smislu omašaja pravog značenja napisanog (ima i toga kod njega ali prilično manje u odnosu na srpski prosek) , već elementarna nekorektnost u krajnjoj liniji prema čitaocima jer u svojoj sitnošićirdžijskoj duši stalno i neprekidno DOPISUJE sve sto prevodi kako bi napabirčio što više stranica i dobio više para.
ORIGINAL: He was still shrieking.
PREVOD: Vrisak iz njegovog grla čuo se i sada, nastavljao se.
O: "Yes, I'm the artist"
P: „Da, izvolite, ja sam taj slikar.“
O: "Your mask for the masquerade!"
P: „Svoju masku za maskeradu! Maškaru!“
(Ovakvu stvar ABN nikada ne bi uradio u vreme pre kompjutera jer se time ne dobija novi red, ali sada, kada Word doslovno broji svako slovce, to itekako ima smisla)
O: He had difficulty not saying...
P: Lejk se jedva uzdržavao da ne izgovori neki stihić o tome, otprilike...
O: Bibble nodded, putting a hand to his chin in rapt contemplation of the possibilities.
P: Bibl klimnu glavom i podupre jednom rukom vrh svoje donje vilice, zanet u duboku kontemplaciju o svim tim mogućnostima.
O: Her tone as much as said not to press her too far.
P: Njen ton je manje-više otvoreno stavljao do znanja Lejku da ne bi bilo pametno da je suviše pritiska oko ovoga.
O: opened the flap
P: odiže preklop na zadnjoj strani koverte
O: emerald, jade, moss, lime, verdigris
P: smaragdno-zelena, mahovinasto-zelena, limun-zelena, verdigris-zelena.
(zapazite ovde izostavljanje jedne boje i neznanje sta je verdigris)
...................... i tako dalje, u beskraj...
No, moramo priznati da je on profesionalac u tome. Oduvek je bio... pre 15 godina , dok nije bilo komjutera, neprekidno je primenjivao sledeći trik: kad bi pasus trebalo da se zavrsi na kraju reda nasilno bi dodavao negde bilo kakav prilog da jedna reč ipak pređe u novi red. Mislite da je to sitno? Na svakoj stranici samo jedna ovakva "intervencija" i knjizi od 300 strana dobijamo 300 novih redova sto je deset celih stranica, a osamdesetih se stranica placala 5-7 DEM... Takođe, bilo mu je omiljeno da umesto jednog reda proreda stavlja po nekoliko, jednom je uhvaćen da je koristio po ŠEST proreda, a branio se da je samo želeo da bude uočljivo slagačima i da se ne desi da neki prored bude preskočen.
Zasto sam ovo postirao... ne znam... trenutak rezigniranosti, valjda...
