Ursula Le Guin

[Linet]

Ima li ikoga da cita/voli Ursulu LeGvin

Pozdrav svima!
Linet

[Zombi]

Mala je strava, steta sto ne pise vise horora.

[Melkor]

Tesko je ne voleti Le Guinovu

[Hanibal]

Posebno njene lezbejske i feministicke stavove.

[Melkor]

Jesi li sam dosao do tog zakljucka ili ti je rekao veliki mudrac sa planine.

[Broker]

Ja sam došao da zaključka da ima većih namćora od Bobana

[Hanibal]

Pokusao sam da je citam, ali tolika prisutnost feminiziranih i nesposobnih muskaraca u njenim delima uskracuje uzitak.

[Melkor]

To sto se ti ljudi ne zovu Konan Varvarin ne znaci da su nesposobni


Neverovatno, ali istinito, Brokeru

[Boban]

Nazalost, ispostavilo se da su "neopredeljeni" ljudi u smislu ne bas stroge definisanosti zensko/musko mnogo bolji umetnici nego oni koji su strejt. Razlog u tome lezi verovatno u drugacijoj tacki gledista i mogucnosti da se klacka izmedju jednog i drugog pola.
Ursula to savrseno pokazuje u romanu "Leva ruka tame" koje je po meni jedno od najboljih dela fantastike uopste. Jeste ona lezbejka, ali ima petoro dece, ali okusila je obe strane, a i njen protagonista u knjizi, od pocetnog stadijuma kada planetu hemafrodita posmatra neprekidno kroz dva pola, vremenom i postupno izvrce svoju tacku gledista i na kraju, pri susretu sa Zemljanima ima uzasan problem jer su Zemljani sada za njega neprihvatljivo mnogo polarizovani. Genijalno delo, genijalno izvedeno... nije mi samo jasno kakve sve svrake dobijaju nobelove nagrade, a ovu zenu potpuno zanemarise.

[Mica Milovanovic]

S obzirom na to da ovi Šveđani to izgleda dodeljuju po ključu
(odavno nije neki Mađar dobio, pa da nađemo nekog), ako dođe red
na AC/DC, "našoj" Ursuli rastu šanse na kladionici...

Šalu, na stranu, ako se izuzme poneko zastranjivanje, većina onoga
što je ova žena napisala predstavlja sam vrh fantastične književnosti...

[Linet]

Meni je "Covek praznih saka" mozda najbolja njena knjiga. Fenomenalna. Utopija koja funkcionise , ali ne utopijski, nego onako kako bi moglo i da se desi posle 170 godina postojanja... I covek cija mu kreativnost i "posebnost" ne dozvoljava da se cak i u takvo drustvo potpuno uklopi, nego mora da postane ambasador na drugom svetu da bi dovrsio svoju teoriju, svetu koji je suprotan svemu sto veruje.
Kad se ovako sazme, ne zvuci mnogo zanimljivo, ali kad se cita... Uspela je da glavnog "junaka" Sheveka oslika kao coveka, ne prototip ludog genija, njegove prijatelje i porodicu kao stvarne ljude kakvi bi i mogli da budu, drustvo u kome se krece i birokratiju koja cak i u takvom svetu postoji...
Ko ne procita kajace se! Ko procita kajace se jos vise - sto nema vise njenih knjiga prevedenih!
Nadam se da ce se neko naci da prevede "Rodjenje novog sveta" - to je zbirka prica koja je tek izasla, i sve su odlicne.

Branka

[Linet]

Spisak prica skupljenih u novoj knjizi "Rodjenje sveta":
- "Odrastanje u Karhidi" ("Comming of age in Karhide")
- "Slucaj Segri ("The Matter of Seggri")
- "Neizabrana ljubav" ("Unchosen Love")
- "Planinski obicaji" ("Mountain Ways")
- "Usamljenost" ("Solitude")
- "Stara muzika i robinje" ("Old Music and Slave Woman")
- "Rodjenje sveta" ("The Birthday of the World")
- "Izgubljeni raj" ("Paradise Lost")

Neke su vec ranije objavljivanje, neke nisu; neke se ustvari sastoje od dve-tri razlicite price spojene u jednu, da bi se oslikali razliciti pogledi na desavanja.

[tomat]

da oživim malo ovaj matori topik 

jel može neko da mi kaže koje knjige Legvinove su objavljene u serijalu koji su izdale Dečije Novine (sličan onom braće Strugacki)?

[Berserker]

Covek praznih saka (Dispossessed)
Svet se kaze suma
Rokanonov svet
Planeta izgnanstva
Grad opsena
Leva ruka tame

Dobar izbor, jer sve knjige pripadaju hainskom ciklusu, i ima ih iz prehainskog/hainskog i posthainskog doba (Rokanonov svet/Planeta izgnanstva/Grad opsena se citaju upravo tim redom) a njene najbolje knjige su takodje ukljucene (preostale 3).

[tomat]

a jel poznato nekom kako se kreće cena ovog kompleta na tržištu polovnih knjiga?

[scallop]

Ne znam zašto niko ne pominje "Čapljino oko" i "Zemljomore". "Čapljino oko" ima muškarca za glavni lik u prvoj polovini, onda ga ubije i u drugoj polovini je to ženski lik.

[Berserker]

Nisam ih spomenuo jer su gore navedene knjige komplet "Decjih novina", dok je "Capljino oko"  izaslo u Kentauru, a  "Zemljomorje" u Polarisu. Inace, zaista se slazem u vezi kvaliteta, pogotovo Zemljomorje (ustvari prve tri knjige, cetvrta "Tehanu" je potpuno podbacila) mi je jedna od 3 najdraze knjige epske fantastike.

[vilja]

Nema veze što je nisu izdale "Dečije novine," ali STALNO SE VRAĆAJUĆI KUĆI je meni divna knjiga...

[JasonBezArgonauta]

Nema veze što je nisu izdale "Dečije novine," ali STALNO SE VRAĆAJUĆI KUĆI je meni divna knjiga...

... i njena najbolja, definitivno.
Šteta što je kod nas objavljena osakaćena za prateću "Music and Poetry of the Kesh" audio kasetu.

[angel011]

Gde je to "kod vas"? Ja dobila i kasetu uz knjigu...

[Meho Krljic]

I ja.

Mada, ne bih ovu knjigu nazvao najboljom. Najimpresivnijom, možda, u smislu truda i metodičnosti, ali u smislu sadržaja i snage, ipak prednost dajem klasičnim delima hainskog ciklusa i Čapljinom oku.

[JasonBezArgonauta]

Gde je to "kod vas"? Ja dobila i kasetu uz knjigu...

Pa, ovde kod nas. Polarisovo izdanje. Knjigu sam kupio kod "Bate". Nije bilo kasete. Jel to išlo posebno?

[angel011]

Polarisovo izdanje sam kupila i ja, direktno od Živkovića. Uz knjigu je išla i kaseta.

[JasonBezArgonauta]

I ja.

Mada, ne bih ovu knjigu nazvao najboljom. Najimpresivnijom, možda, u smislu truda i metodičnosti, ali u smislu sadržaja i snage, ipak prednost dajem klasičnim delima hainskog ciklusa i Čapljinom oku.

I ti si dobio kasetu? Zezate me? Pa ja sve ove godine tako intenzivno napljuvah Zoću zbog toga da...
Inače, mogu i hoću da "STALNO SE VRAĆAJUĆI KUĆI" nazovem najboljom i najimpresivnijom, ali svakako i gore pomenuti naslovi spadaju u njen best of.
I bilo koja zbirka priča, takođe.
U pravu je Boban za one svrake i Nobelove nagrade, ali ne važi to samo za Ursulu.

[JasonBezArgonauta]

Polarisovo izdanje sam kupila i ja, direktno od Živkovića. Uz knjigu je išla i kaseta.

Thanx za informaciju. Moram to izjuriti u digitalnom obliku. Ima li to ko?

[anabel]

ja sam davno deklarisani obozavatelj Ursule te sam tako sve njeno citala vise puta....ipak najdraza mi je novela "Bafalo cure izlazite li veceras" iz Monolita broj ups zaboravih koji

[angel011]

6

[Meho Krljic]

Jasone, ta kaseta se dobijala ako kupiš direktno od Živkovića i eksplicitno tražiš kasetu, plus doplatiš za nju. Pošto je svaku sam nasnimavao (ili davao sinu da to uradi). Ne verujem da je išla uz knjige u knjižarama.

[vilja]

ja sam davno deklarisani obozavatelj Ursule te sam tako sve njeno citala vise puta....ipak najdraza mi je novela "Bafalo cure izlazite li veceras" iz Monolita broj ups zaboravih koji

Jel to ona priča o umrloj devojčici koja traži svoje oko i njenoj prijateljici lisici koja komunicira sa svojim...hmm.. izmetom?  Hehehe kada sam  prvi put pročitala BAFALO CURE...bila sam ubeđena da je teta Ursula bila na nečemu dok je pisala. I dalje to mislim...

[angel011]

Devojčica nije umrla, preživela je pad aviona, samo je izgubila oko. Prijateljica je kojot. Da, to je ta priča.

[JasonBezArgonauta]

U kratkoj formi, moj izbor bi bio ONI ŠTO ODLAZE IZ OMELASA iz DVANAEST ČETVRTI VETRA.
Evo šta Ursula kaže na tu priču:

  Središnja zamisao ovog psihomita, žrtveno jagnje, pojavljuje se u 'Braći Karamazov' Dostojevskog i nekoliko ljudi pitalo me je, prilično sumnjičavo, zbog čega sam odala priznanje Vilijamu Džejmsu. Reč je o tome da nisam bila u prilici da ponovo pročitam Dostojevskog još od dvadeset pete, koliko god da sam ga volela, pa sam naprosto zaboravila da je koristio tu zamisao. Ali kada sam je srela u Džejmsovoj 'Moralni filozof i moralni život', bilo je to sa šokom prepoznavanja. Evo kako to Džejms daje:

     Ili, ukoliko nam se ponudi hipoteza sveta koji nadilazi utopije gospode Furijea, Belamija i Morisa i gde bi milioni bili trajno srećni pod jednim prostim uslovom: da određena izgubljena duša na najdaljoj ivici stvari mora da vodi život samotnog mučenja, šta drugo to može biti to što ćemo smesta osetiti do jedne određene i nezavisne vrste osećanja, iako bi se u nama pojavio poriv da prigrabimo sreću ponuđenu na takav način, koliko bi gnusna stvar bilo uživanje u njoj kada se svesno prihvata kao plod takve pogodbe?

     Dilema američke savesti teško da može bolje da se izrazi. Dostojevski je bio veliki umetnik, i radikalan, ali njegov rani socijalni radikalizam preokrenuo se i od njega stvorio žestokog reakcionara. Dok Amerikanac Džejms, koji deluje tako blago, tako naivno džentlmenski - pogledajte kako kaže 'nama', pretpostavljajući da su mu svi čitaoci pošteni kao on sam! - bio je, ostao i ostaje istinski radikalni mislilac. Smesta posle odlomka o 'izgubljenoj duši' on nastavlja:

     Sve uzvišenije, prodornije ideje su revolucionarne. Predstavljaju sebe mnogo manje prerušene u dejstvo prethodnih iskustava, nego u verovatne uzroke budućih iskustava, faktore pred kojima okolina i lekcije kojima su nas do tada podučavali moraju naučiti da se povijaju.

     Primena ove dve rečenice na ovu priču, na naučnu fantastiku i na sva razmišljanja o budućnosti, sasvim je neposredna. Ideali poput 'verovatnih uzroka budućih iskustava' - kako prefinjena i uzbudljiva primedba!

     Razume se, nisam pročitala Džejmsa i odmah sela i rekla: sada ću da napišem prilču o toj 'izgubljenoj duši'. Retko se dešava tako prosto. Sela sam i započela priču, naprosto zbog toga što mi se tako prohtelo, bez ičega na umu izuzev reči 'Omelas'. Ona potiče od znaka pored puta: Salem (Oregon) unazad. Zar vi ne čitate znakove pored puta unazad? POTS. IROPSU aced. Oksicnarf Nas... Salem jednako šelomo jednako salaam jednako mir. Melas. O, melas, Omelas. Homme hlas. "Odakle dobijate ideje, gđo Legvin? Od zaboravljanja Dostojevskog i čitanja znakova pored puta unazad, razume se. Odakle drugde? 

Nije li baka čisto zlato?

[JasonBezArgonauta]

Jasone, ta kaseta se dobijala ako kupiš direktno od Živkovića i eksplicitno tražiš kasetu, plus doplatiš za nju. Pošto je svaku sam nasnimavao (ili davao sinu da to uradi). Ne verujem da je išla uz knjige u knjižarama.

E, ovo na Zoću i liči.

[scallop]

U kratkoj formi, moj izbor bi bio ONI ŠTO ODLAZE IZ OMELASA

Nije li baka čisto zlato?

"Omelas" je i moj izbor kada su u pitanju kratke priče Ursule Leguin. Nisam video kraću definiciju utopije u literarnom obliku od ove. Nema utopije dok jedno dete pati. Eksplicitno, programski, uz samo jedan anagram, koji je, takođe, direktna aluzija.

Baka je utopijsko-komunjarsko (ovo nije pežorativ, jer su i moji stavovi tu negde) čisto zlato. "Dispossesed" (Čovek praznih šaka) je u sličnom prostoru - Samo čovek oslobođen potrebe posedovanja je slobodan. To bi neko mogao da pripiše staroj indijskoj priči "o košulji srećnog čoveka". Ali, tu treba postaviti granicu. Knjiga mora da nam se dopadne i da je razumemo. Danas se zadovoljavamo samo prvim delom ove tvrdnje.

[Mica Milovanovic]

Melas. O, melas, Omelas. Homme hlas.

Melas. O, melas, Omelas. Homme helas.

[Melkor]

Did Ursula Le Guin Change the Course of SFF?  Ryan Britt    
Only a brainwashed alien from a dimension in which creativity didn't exist would be unaware that Ursula K. Le Guin is a prolific badass of a writer. But did she literally change both the fields of science fiction and fantasy forever? Last night at The Center for Fiction, a stellar panel discussed the influences of Ursula K. Le Guin and one assertion was particularly interesting; the possibility that Le Guin was one of the best science fiction writers of the latter-half of the 20th century not only because of her innovation, but also because of her plurality.
   The panel was moderated by Tor Books's very own David Hartwell, and consisted of Michael Swanwick, N.K. Jemisin, Ellen Kushner, and John Wray. Of everyone involved, Wray was the only author not specifically a science fiction or fantasy writer, though totally has a deep love, respect, and knowledge of the genre. Both he and Ellen Kushner briefly touched on the notion of NOT writing books and stories in the style of one's literary heroes, (like Le Guin) before getting into the expansive discussion of Le Guin as undeniable influence on the genre fields. Here, Swanwick asserted that trying to measure Le Guin's importance to the field was like trying to figure out "what salt means to the sea." Hartwell mentioned that the Encyclopedia of Science Fiction considers Le Guin to be one of the best SF writers of the latter 20th century. Hartwell also said that Robert Heinlein once told him that Le Guin was the "best writer of her generation."
In speaking about the social importance of Le Guin, N.K. Jemisin mentioned an essay by Pam Noles called "Shame" which explores the minority experience of reading A Wizard of Earthsea, specifically, the revelation that a good majority of the characters are not white. This, Jemisin feels, is a major contribution Le Guin gave to SFF literature, the notion that the reader would find "some one like them" in those pages. Swanwick chimed in saying that in terms of progressive notions that Le Guin actually helped to create certain sparks of the feminist movement. He went out to point out that he grows a bit impatient with some of his younger students who retroactively believe Le Guin was not "feminist enough" with the Left Hand of Darkness because the male pronoun is used as the default for the hermaphroditic inhabitant of Gethen. Swanwick feels that what is forgotten here is the notion that it's not that the book doesn't age well, it's that the book helped to create the conversation younger people are even having. "The question I asked myself," Swanwick said, "was: How could someone even conceive of this!?" And if one looks at it that way, the revolutionary notions behind Left Hand of Darkness are fairly clear.
The entire panel talked a lot about the social science aspect of Le Guin's work with Ellen Kushner noting that she uses Le Guin a lot in her conversations with friends "who think they don't like science fiction." John Wray said that the nice thing about Le Guin's work is that not only is there an "economy" to the social science components of her work but that if you disagree with aspects of the philosophy he feels that "Le Guin would have been okay with that." Kushner agreed noting, "Le Guin likes discourse."  This notion of plurality was further affirmed by Hartwell reminiscing about a time in which he was editing an anthology of traditional hard SF, while Le Guin was working on an anthology that was untraditional and therefore essentially the exact opposite kind of book. "She sent me a postcard right after both books came out saying that she thought it was a good thing for science fiction for both of the books to be released and that she hoped I agreed with her. And I did!"
In terms of her influence on the panel's writing specifically, N.K Jemisin noted that Le Guin made a big impact on rediscovering her love of short stories. Jemisin cited "The Ones Who Walk Away from Omelas" as a major revelation as the story caused so much "pain, because it's intended to be a painful story." Jemisin previously felt she didn't need nor understand the medium of short fiction, but after some prodding from peers and reading the short fiction of Le Guin, she thinks totally differently.
Swanwick, Kushner, and Jemisin all also pointed out how Ursula K. Le Guin made certain strides for the genre of fantasy, insofar as the Earthsea books didn't necessarily follow the formula of Tolkien. Swanwick said, "Prior to Tolkien, every single fantasy novel was totally unique" while Kushner, said that she felt like she was "betraying her (Tolkien) people by liking A Wizard of Earthsea better than Lord of the Rings. The panel all pointed out that they loved the works of J.R.R. Tolkien, but as Jemisin noted earlier in the evening, a reader could find themselves in the pages of Le Guin and maybe not in Return of the King.
It seems pretty plausible that for both science fiction and fantasy, Le Guin did change everything, and universe in which we didn't have her works would be an alternate dimension of much less innovative, and perhaps not as profound socially progressive speculative fiction.

[Truba]

ja sam baš neki dan nabavio
Pričanje, Stalno se vraćajući kući, Zemljomorje, Tehanu, Nebeski strug, 12 četvrti vjetra
a na putu je Čapljino oko koje sam već čitao

čitao sam i prvu knjigu Zemljomorja s onog CDa... izgleda super
njen stil mi se svidja mada mislim da većina njenih knjiga ima određeni modus zapleta...što mi je istovremeno super i bezveze

nedavno sam čitao priču Prostranije od carstva i sporije u izdanju nekih dzepnih knjiga zajedno sa Klarkom
sasvim solidna ideja i zanimljiva priča eh sad pitanje je je li ta ideja postojala dok je priča nastajala ili je ona pokrenula tu ideju
ili je sve to skupa ideja koja je rasla i nastajala
elem jedva čekam da krenem čitati što je nabavljeno

[Stipan]

Prostranije od carstva i sporije je iz Hainskog ciklusa koji čini veći deo njenog opusa.

[Meho Krljic]

Pričanje čitaj poslednje, jer je ionako napisano nakon ostalih knjiga koje pominješ a i mene je taj roman užasnuo svojim pamfletskim političarenjem. Mislim, dobro, pošteno je da se nekadašnji naglašeni levičar pod stare dane malo trgne i okrene reflektor svoje kritike i prema "našima" i pokaže kako revolucije jedu svoju decu i sve to, ali kako je knjiga napisana, to me je odbilo, sa radnjom i likovima podređenim političkim konceptima umesto da bude sklada i harmonije kao u Čoveku praznih šaka ili Čapljinom oku...

U svakom slučaju, ne bi bilo loše da pročitaš originalni hainski ciklus i pre Pričanja i pre Stalno se vraćajući kući...

[Irena Adler]

A meni se baš čini da su likovi u Čoveku praznih šaka podređeni političkim konceptima. 
Međutim, sasvim je moguće da je moja perspektiva iskrivljena.

[Truba]

Prostranije od carstva i sporije je iz Hainskog ciklusa koji čini veći deo njenog opusa.

znam da je iz Haina i činim sve da nabavim komplet knjige i priče iz tog ciklusa
izuzetno zanimljiv svijet

[Meho Krljic]

A meni se baš čini da su likovi u Čoveku praznih šaka podređeni političkim konceptima. 
Međutim, sasvim je moguće da je moja perspektiva iskrivljena.

Činjenica je da ima više od 20 godina od mog čitanja tog romana. Kako ga ja pamtim, ovo jeste izuzetno pamfletski roman ali opet glavni lik ima dubinu i tri dimenzije i nije rob ideologije. Ali svakako bih morao ponovo da pročitam roman pre nego što krvlju potpišem ovu izjavu. Istini za volju, posle Pričanja sa zebnjom pomišljam da su možda i stari Ursulini romani bili pamfletski ali da sam ja bio mlad i nezreo i neizgrađena ukusa.

[Truba]

A meni se baš čini da su likovi u Čoveku praznih šaka podređeni političkim konceptima. 
Međutim, sasvim je moguće da je moja perspektiva iskrivljena.

jesu to je više no očito... možda bi zlobnik rekao da je knjiga zastarjela jer se očito vidi hladni rat ili na kraju krajeva dva suprotstavljena bloka ili ideologije
meni je super legla dva puta sam je čitao posljednji put prije pola godine
ima zaista genijalne dijelove od kojih se osjećam super mada moram priznati da sam se za vrijeme sukoba osjećao izgubljeno 

[Irena Adler]

A meni se baš čini da su likovi u Čoveku praznih šaka podređeni političkim konceptima. 
Međutim, sasvim je moguće da je moja perspektiva iskrivljena.

Činjenica je da ima više od 20 godina od mog čitanja tog romana. Kako ga ja pamtim, ovo jeste izuzetno pamfletski roman ali opet glavni lik ima dubinu i tri dimenzije i nije rob ideologije. Ali svakako bih morao ponovo da pročitam roman pre nego što krvlju potpišem ovu izjavu. Istini za volju, posle Pričanja sa zebnjom pomišljam da su možda i stari Ursulini romani bili pamfletski ali da sam ja bio mlad i nezreo i neizgrađena ukusa.

I ja sam poslednji put čitala pre dosta godina, i sklona sam da se složim sa tim da glavni lik nije rob ideologije. Međutim, moj je utisak bio da je sve u toj knjizi - likovi, zaplet, ma baš sve - podređeno jednoj providnoj političkoj ako ne baš propagandi onda recimo agendi. Pri čemu ni te suprotstavljene političke ideje nisu naročito originalne (niti naročito dobro zamaskirane). Sad, moj problem može biti upravo taj što nisam roman čitala u pravo vreme (dok sam bila mlada i nezrela ), nego kad mi je već svih tih političkih priča bilo preko glave, pa je moj pogled u stvari posledica toga.

@Black swan
Zastarela ili ne, moja primedba bi upravo i bila da je taj sukob ideja (levice/desnice, kapitalizma (ili liberalizma)/komunizma (ili anarhizma) nedovoljno...oneobičen.

[scallop]

Ko o čemu, baba o uštipcima. I mnogi romani na Zapadu koji vam se dopadaju imaju političku konotaciju, pa ništa.

[Irena Adler]

Ali se sa njihovom političkom konotacijom slažemo .
Sad bez šale, nije (moj) problem u političkoj konotaciji nego u tome što je previše očigledna.

[angel011]

A meni se baš čini da su likovi u Čoveku praznih šaka podređeni političkim konceptima. 
Međutim, sasvim je moguće da je moja perspektiva iskrivljena.

Jesu, ali to nije ni blizu Pričanju.

[Meho Krljic]

Ali, Skalope, pa i pričamo o romanu sa Zapada koji nam se dopada.

A meni se baš čini da su likovi u Čoveku praznih šaka podređeni političkim konceptima. 
Međutim, sasvim je moguće da je moja perspektiva iskrivljena.

Činjenica je da ima više od 20 godina od mog čitanja tog romana. Kako ga ja pamtim, ovo jeste izuzetno pamfletski roman ali opet glavni lik ima dubinu i tri dimenzije i nije rob ideologije. Ali svakako bih morao ponovo da pročitam roman pre nego što krvlju potpišem ovu izjavu. Istini za volju, posle Pričanja sa zebnjom pomišljam da su možda i stari Ursulini romani bili pamfletski ali da sam ja bio mlad i nezreo i neizgrađena ukusa.

I ja sam poslednji put čitala pre dosta godina, i sklona sam da se složim sa tim da glavni lik nije rob ideologije. Međutim, moj je utisak bio da je sve u toj knjizi - likovi, zaplet, ma baš sve - podređeno jednoj providnoj političkoj ako ne baš propagandi onda recimo agendi. Pri čemu ni te suprotstavljene političke ideje nisu naročito originalne (niti naročito dobro zamaskirane). Sad, moj problem može biti upravo taj što nisam roman čitala u pravo vreme (dok sam bila mlada i nezrela ), nego kad mi je već svih tih političkih priča bilo preko glave, pa je moj pogled u stvari posledica toga.

@Black swan
Zastarela ili ne, moja primedba bi upravo i bila da je taj sukob ideja (levice/desnice, kapitalizma (ili liberalizma)/komunizma (ili anarhizma) nedovoljno...oneobičen.

Svakako da je Čovek praznih šaka ideološko štivo, čak do granice pamfletskog, ali moje sećanje mi veli da ipak funkcioniše kao roman u kome zaista imamo čoveka koji zaista ima duh i emocije i intelekt i on nisu nužno sinhronizovani i samo u službi ideje i ideologije, da ima prostora i za empatiju i za promišljanje anarhističkog uređenja itd.

[scallop]

Uvek su očigledne, samo neke ne želimo da vidimo.


Ne, ne pričate. Pričate o političkim konotacijama koje vam se ne dopadaju.

[Meho Krljic]

Ja ne pričam o političkim konotacijama koje mi se ne dopadaju, ali dopuštam da se ne izražavam dovoljno artikulisano pa to nije jasno.

Dakle, meni u Pričanju ne smetaju političke konotacije, čak se sa njima slažem: revolucionarni pokreti su izrodili režime koji su se okrenuli protiv prošlosti po cenu uništenja i vrednih stvari iz te prošlosti; takođe safizam je kul. Dakle, ne smetaju mi te konotacije niti ideje niti bilo šta u ideološkom smislu. Smeta mi način pripovedanja, isforsirano posipanje pepelom nekadašnjeg revolucionara (autorke) i podređivanje pričanja i likova tom posipanju pepela, bez prostora da likovi imaju svoj život izvan ideološke ravni itd.

[Irena Adler]

@angel
Moram priznati da Pričanje (još) nisam pročitala. Potrudiću se da to ispravim. 

@Meho
Kao što rekoh, ovo je bio samo moj utisak, veoma uslovljen raznim okolnostima. Ne mislim da sam obavezno u pravu.

@scallop
Rekla bih da nisu sve stvari svima podjednako očigledne. I da to zavisi, između ostalog, od gorenavedenih raznih okolnosti. Meni je,  prosto, politička agenda toliko upadala u oči, da nisam u Čoveku praznih šaka uspela da vidim bilo šta drugo. Ali opet, vrlo je moguće da je to samo moj problem. Usput, ja prosto obožavam političke konotacije, samo ne volim kad od njih ne vidim...sve ostalo.