SF protiv fantastike i horora by ABN

[Boban]

ma znam da brani, ali mi se ne dopada što tvrdi da ih ja napadam...

[Perin]

Ko? Pa ne znam baš, obradovala ga je vest za Tamne Vilajete, i podržava što radiš za fentezi, ali mislim...Ne znam, nisam pričao, ali čini mi se da ne podržava što ubijaš mlade ljude u pojam, to jest, što ubijaš njihove spisalačke pokušaje

[Boban]

koja je svrha podržavati beznadežne slučajeve, mislim, ko ima koristi od toga?
pa ni sami ti mladi ljudi nemaju koristi, bolje je na vreme da batale ono što im ne ide i potraže sreću na drugoj strani.
ne možemo dopustiti više taj komunistički princip podržavanja svega i svagoga za sve.

[Perin]

Pa, znam ja o čemu ti pričaš, ali opet, međ' svim tim početnicima, možda se pronađe i neki kome treba smernica, možda malo vremena, od kojeg bi se moglo nešto napraviti, uputiti ga, navoditi, natenane, lagano, pa možda nešto i bude

[Boban]

pa takvima pomažemo, zar ne?
Ne ubijamo svakoga u pojam, samo one beznadežne... e, sad, što njih ima više, jebiga... pa se stiče pogrešan utisak.

[scallop]

Dopalo mi se što je iz memle izvučena ova rasprava. Nekako mi se uklapa u promociju mojih knjiga. mnb ima pravo kad tvrdi: u koju tikvu duvaju izdavači i urednici, ta će i cvetati. Poneseni tim duvanjem i mladi pisci biraju svoje teme. Konjuktura je moćan pogon.

[PTY]

... ali opet, međ' svim tim početnicima, možda se pronađe i neki kome treba smernica, možda malo vremena, od kojeg bi se moglo nešto napraviti, uputiti ga, navoditi, natenane, lagano, pa možda nešto i bude

Onaj ko ti daje smernice napraviće od tebe 'pisca' sličnog sebi, pa ti sad biraj...

[Eriops]

Mnb još diskutuje na Tolkinu ; ima specifičan stil, i jako dugačke postove, pa ih mnogi preskaču, ali oni koji imaju strpljenja, mogu mnogo da nauče iz njih.
Čovek zna šta govori, i odlično poznaje materiju.
Problem sa piscima i izdavačima, kako ja bar vidim iz pozicije čitaoca, je često ignorisanje čitalaštva. Samo kod nas se može desiti da pisac kaže čitaocu- baš me briga za tvoje mišljenje, i onda se čudi što mu roman pročita 50 ljudi. Na Zapadu je piscima itekako stalo do mišljenja čitaoca, i animiraju ih na sve moguće načine. Dobro je što je Boban izneo dva poglavlja PS na net, pre objavljivanja, mislim da je to dosta pomoglo.

Vremena se menjaju, pa i ukusi- fakat je da je danas epska fantastika popularnija od klasičnog sf, fakat je da vampirski horor-ljubić serijali imaju odličnu prođu. Može se to nekom sviđat ili ne, ali tako je. Da bi se imao čitalac, moraju se pratiti i moderni tokovi. Današnja omladina raste na Hariju Poteru i Sumraku.

[angel011]

Kad možemo da očekujemo tvoj vampirski ljubić?

[Eriops]

Ja nisam pisac. Ja ću dati samo ideju, a ti napiši, pa od milionskog tiraža,
valjda ćeš mi dati bar 10 %  profita .
Šalu na stranu, mislim da je srpskoj fantazi sceni potrebno izvesno osavremenjavanje, i svežina. Puno je istorijskih tema, srpskog usuda, Kosova, Turske itd, slabo to interesuje nove generacije.

[Джон Рейнольдс]

Не видим проблем у томе. То "осавремењивање" заправо може значити само копирање страних трендова, а ако домаћи писци желе "свежину", могу је најлакше остварити тако што ће своје приче сместити локално, на ово поднебље. Не само што је то читаоцу блиско само по себи, него не постоји страни узор или бар пандан с којим би се дело домаћег писца могло упоређивати што је у старту лоше. Јер, зашто би ико читао лошу копију кад може бољи оригинал? А "праћење трендова" обично испадне килаво. Имај на уму да су успешне новије књиге домаће фантастике, Дексина, Скробоњина и Кнежевићева све имале локални шмек и локалне приче.

Да ли младе слабо интересује српска историја, то је већ питање за разматрање. Прегласни су они којима смета празилук у сопственом дупету да бих био сигуран у истинитост такве изјаве. Можда је ближе истини да их интересује мало тога или ништа, па и историја. Ипак, било како било, нисам претерано меродаван за фентези. И са Мартином сам се једва изборио, а ако је он врх модерног фентезија - до qрца.

[scallop]

Problem sa piscima i izdavačima, kako ja bar vidim iz pozicije čitaoca, je često ignorisanje čitalaštva. Samo kod nas se može desiti da pisac kaže čitaocu- baš me briga za tvoje mišljenje, i onda se čudi što mu roman pročita 50 ljudi.

Problem sa čitaocima je što se takvi kao ti uporno javljaju i iznose bezvredna mišljenja. Takve čitaoce kao ti ću uvek ignorisati, jer njima niti knjiga koristi, niti oni koriste knjizi.

[Boban]

svako se bavi svojom istorijom, ali su Ameri uspeli da svoju uvale kao svetski trend...

[Lord Kufer]

Ameri lažu o svojoj istoriji više no Srbi...

[Eriops]

Ja samo hoću reći, da bi voleo da srpska fantazi scena doživi neki svoj masovniji hit, komercijalan, pa neka je i manje umetničke vrednosti, ali da otvori vrata popularnosti žanra, da on zainteresuje širi krug ljudi.
Scallop- ovo što si sad napisao samo govori o tvojoj aroganciji i umišljenosti.
Nemoj onda da kukaš po topiku o Kičmi noći, zašto te niko ne čita i ne komentariše.

[scallop]

S tobom je arogancija nemoguća. Ne znam na koliko sajtova su ti već objasnili da nit znaš da čitaš, niti da pišeš. A, voleo bi da savetuješ, samo kad bi umeo.

[Eriops]

Ma važno je da ti znaš, pusti mene.
Išao si čak toliko daleko, da si savetovao nekim mojim prijateljima da se ne druže sa mnom- treba da te je sramota godina koje imaš, i ugleda kojim se dičiš.

[Boban]

eh, mora da si mu se zamerio, i rekao negde da njegova proza ne valja... tako to ide u zemlji Srbiji, tante za kukuriku...

[Eriops]

Nisam neprijatelj domaće fantastike, pa ni njegove. Zavoleo sam domaću fantastiku i populariso je koliko sam mogao- makar nekoliko ljudi je pročitalo te knjige, zahvaljujući i mojim prikazima i komentarima, bez obzira što ne umem da čitam i pišem, i jedva natucam slova .

[scallop]

eh, mora da si mu se zamerio, i rekao negde da njegova proza ne valja... tako to ide u zemlji Srbiji, tante za kukuriku...

Ma, jok. Zamerio sam se ja njemu kad sam na SFtimu napisao da je skoro izgubljen slučaj za pisanje, posle upornog postovanja svojih prepričavanja i kukumavčenja da sa piscima u pokušaju treba biti pažljiv i blag. Trebalo je da ga preporučim tebi, pa nek tvoja proza ne valja.

[Eriops]

Opet ti na lični nivo, uporno i uporno  .
I opet mešaš stvari. Vidiš, i Boban mi je jako iskritikovao jednu priču ; tačnije, rekao je da ništa ne valja. Ja zbog tog nisam menjao svoj vrlo pozitivan utisak o njegovom romanu i pisanju. Niti bilo koja moja opaska o tvom delu ima veze sa ličnim- umem da razlučim lično i profesionalno.
Što se tiče ,, kukumavčenja '' neko ko je zreli pisac, a upada na topik o tuđoj knjizi, i žali se što ljudi ne komentarišu njegovu, svakako ne bi trebalo da ikom drži lekcije, bar ne lekcije o kukumavčenju.
Moja reakcija prema tebi nije zbog pisanja- svako ima pravo i subjektivni ukus da kritikuje kako hoće, i to nije ništa sporno. Sporno je da ti prelaziš na teren ličnog, ,, savetujući '' ljude koje znam da se ne druže sa mnom. Sve što tražim od tebe je da ne uplećeš lično u ovo.

[PTY]

eh, mora da si mu se zamerio, i rekao negde da njegova proza ne valja... tako to ide u zemlji Srbiji, tante za kukuriku...

To dosta toga objašnjava.

[Nightflier]

Mogao bih i ja da se javim na ovom rezurektovanom topiku - i pomalo nakaradno nazvanom. Podrazumevaću da se pod "fantastikom" podrazumeva epska fantastika sa svim pripadajućim podžanrovima, a pod "hororom" urbana fantastika sa pripadajućim podžanrovima. Mića je pre izvesnog vremena postavio broj godišnje objavljenih knjiga raznorazne fantazijske provinijencije sa podelom po žanrovima i tu se vidi sve veća prisutnost urbane fantastike/paranormalne romantike. Možda je to delimično i stoga što sada najmanje polovina čitalaca otpada na lepši pol, a i spisateljica ima daleko više nego pre dvadeset ili trideset godina, kada se formirao ukus većine naših urednika. Rekao bih da svako vreme, svaka decenija nosi svoja pravila i svoje heroje. Ovde je, čini mi se, reč o duhu vremena na delu. Na kraju, dok se mi sada i ovde bavimo urbanom fantastikom, "Sumrakom" i "Poterom", na zapadu se uveliko oživljava tradicija palpa i zlatnog doba, u čemu trenutno prednjače pisci poput Mjevila i Martina i urednici poput Dozoa i Andersa. Šta ima još da se kaže?

[scallop]

Možda je to delimično i stoga što sada najmanje polovina čitalaca otpada na lepši pol, a i spisateljica ima daleko više nego pre dvadeset ili trideset godina, kada se formirao ukus većine naših urednika.

Dobro je da je neko konačno primetio da u korpusu fantastike, kao uostalom i u bilo čemu, postoje uzročno posledične veze. Jedino bi bilo dobro da se sve komponente korpusa sagledaju i njihovo dejstvo proceni da bismo imali validno mišljenje. Publika i urednici su samo jedan deo.

[Boban]

Brkate pojmove.
Prvo, žena čitača je uvek bilo; zar mislite da su kentaurovi tiraži od 8000 primeraka držale samo muške ruke?
Drugo, precenjujete uticaj čitalaca. Masovni čitaoci su MARVA BEZ MOZGA koja trči na utabane staze; oni su bitni za izdavača i marketing i ukupnu dobit, ali ne i za pisca. Čitaoci čitaju ono što im se potura pod nos. Evo, konkretan primer, znam jedan veliki kružok žena-ćitača gde fantastika ne zalazi, ali godinama nije bilo nijedne knjige Mono&Manjane koja je kružila, niti je ijedna ikada preporučivana. Sada, najednom, svaka druga knjiga koja se čita je M&M, jer oni drže Vulkan i zasipaju nas sa svojim naslovima iz magacina, inače prisutnim godinama već na tržištu. Da li se promenila svest čitalaca otvaranjem Vulkana? Naravno da nije, to je i dalje ta ista statična gomila koja otvorenih usta guta ono što veliki orlovi donesu i bace prema njima.
Treće, urednici rade u okruženju pisaca koji rade u okruženju uspešnih pisaca i planetarnih hitova i svako bi malo da se ogrebe.
Četvrto, izdavači forsiraju nastavke; pamtim još pre 25 godina kada je GP agencija koja je tada držala 79% američkih autora za Evropu počela da nutka nastavke i serijale jer je to siguran i lak put do uspeha izdavača: čitaoci su već svikli na naslov i autora, treba im samo draškati zagolicanu maštu "šta je bilo dalje"... ali toga je uvek bilo; pa i Mark Tven je napisao dva nastavka Toma Sojera jer je neko procenio da će to imati prođu.

E, sad, dolazimo do poente, mnogo je lakše razvlačiti serijal u nedogled u fantastici i pratiti sage o porodicama, klanovima, planetama ili čemu god kroz stotine i hiljade godina nego kroz SF. No, da li je baš tako? Da li je Helikonija SF ili fantastika. Epska fantastika je zapravo podgrupa SF-a, "mač i vrač" podžanr, jer u ogromnom broju slučajeva zamišljeni svetovi se mogu podvesti pod naučne termine poznatog svemira. A magija i čarobnjaci... par zar srednji vek nije bio pun toga i zar Merlin nije istorijska ličnost. Zar pretpostavka da magija postoji nije zapravo SF zamisao drugačijeg ustrojstva sveta.

Kada ja kažem "SF, F &H" u podnaslovu Znaka sagite, to fantastika odnosi se na razne vidove fantastike koja nije SF, a nikako na epsku fantastiku, a horor na klasičan žanr "strave i užasa": čudovišta, vampiri, vukodlaci, duhovi, pa ajde i zombiji; ne na hororr kao atmosferu straha.
Nažalost, terminološki haos u ovom veku potpuno je pobrkao sve ove stvari i često se frljamo s pojmovima a da nemamo jasnog pojma na šta se zaista odnose.

[pokojni Steva]

Nešto mi to sa hororom ne paše baš naj naj.

[Džek]

Boban priča o silovanju nemogućnosti definicije nepreglednih podgrupa fantastike.
Ko da su svi silovatelji, pa navaljuju da definišu nešto što nema definicije. Jes lepa mentalna rekreacija, al ne vodi ničemu.
Vodi samo u iskrivljenje osnova žanra. Bez veze.

Evo primer.
Kako bi definisali film Alien 2?

Horor ili SF?
Oba segmenta su intenzivno zastupljena, prepliću se svakom sekundom filma...

Čak, imamo i slasherske scene, a isto tak, imamo i "tvrdi" SF...
Pa kako da ga u svojoj kolekciji svrstam?
Horor ili SF?

[pokojni Steva]

A jel?

[Džek]

Aha....

[pokojni Steva]

Mmmmm, da...

[Džek]

Trio Da-Da-Da - 1982

[pokojni Steva]

Anyplace, Anywhere, Anytime

[Boban]

Već bila rasprava oko toga da li je horor žanr ili ne.
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=32.0

Definitivno horor se javlja na dva načina, u užem smislu kao žanr, a u širem kao osećanje koje izaziva. mnogo komplikovano i verovatno nerazrešivo.
Alien 2 je naravno SF.
Pa osnovno i preovlađujuće ljudsko osećanje pred vanzemaljcima je strah, dakle,  svaki film koji se bavi prvim kontaktom, osim Bliskih susreta, počiva na dominirajućem strahu. Rat svetova Velsa, horor bez premca... to je besmisleno posmatranje horora kao dominantnog i sveprožimajućeg žanra.

[pokojni Steva]

Složićemo se da je "mnogo komplikovano i verovatno nerazrešivo".

[Boban]

ali nas to neće sprečiti da imamo mišljenje i da ga ostrašćeno zastupamo i nemilice branimo...

[pokojni Steva]

Itekakao!

[Mica Milovanovic]

Alien 2 je naravno SF

Kao i Planeta majmuna... 

[scallop]

Postoji pravilo: Kad god neko sveže ofarba zid, neko odmah preko njega napiše: Džaba ste krečili.

[PTY]

Alien 2 je naravno SF

Kao i Planeta majmuna...  

Planeta Majmuna je SF samo utoliko što je sci-fi deo SF žanra. (ovo nije ustupak tvojim argumentima, ovo je samo trezveno sagledavanje i drugarsko priznavanje kvalitete istih.  ) Planeta Majmuna je predstavnik najmanjeg žanrovskog nazivnika, kojeg karakteriše uglavnom najprepoznatljiviji deo ikonografije žanra, zajedno sa najdirektnijim pristupom izvesnim najčešće i najprostije obrađivanim temama. Sci-fi je, zato, podskup unutar SF žanra a karakteriše ga do-krajnosti-pojednostavljenost (neki bi rekli glanc banalnost, ali neću danas...  ) svakog bogovetnog aspekta, to od zahtevnosti samog zapleta i karakterizacije likova pa sve do morala svetonazora, dubine tematskog istraživanja i književne vrednosti teksta uopšte.

Da sad ne ulazim u detalje koji su Eastona iz Analoga naterali da to sumira aforizmom "what's wrong with SF is sci-fi", reći ću ti samo da NE smatram kako je sav sci-fi automatski šund ali JESTE po pravilu žanrovski kič, što ga, naravno, čini izuzetno zabavnim, privlačnim i nadasve zahvalnim za 'prvi kontakt' sa žanrom SFa. Na bazi klasifikatorskog sagledanja korpusa u tom podskupu, karakteristike sci-fi dela primarno slede krajputaše same pulp tradicije, te su, stoga, primarno predstavljeni bazičnim skeletonom nepokolebljive moralnosti, kroz koju se čitalac lako poistoveti sa delom čak i bez zavodljivo infantilnog šarma same ikonografije: taj skeleton nudi o bazičnu borbu dobra vs zla, to obavezno preko privlačno simpatičnog junaka, po svim merilima reprezenta zdravog malograđanskog morala. Naravno da su, samim time, i teškoće koje junak prevazilazi poreklom striktno iz istog moralnog skeletona tog i takvog svetonazora, pa se zato finalne pobede isporučene striktno bez kompeksnosti zapleta koji bi mogao svojim zahtevnijim dilemama surovo da povredi nežne moždane centre zadužene za visočije intelektualne funkcije.   Takva dela su, stoga, tipična sredstva za isporuku judeohrišćanskog morala, te su time i, oćeš ti to ili nećeš, sadržajno metaforična; majmuni u Planeti Majmuna su uzurpatori civilizacije koja pripada belom čoveku, subhumanoidni foliranti koji su sirotom belcu ćapili njegovu od-boga-danu civilizaciju i onda je, naravno, do temelja sjebali, jer šta pa majmun zna nego da imitira sebi superiorne? Majmuni tu govore ukradenim jezikom našeg belog junaka, jašu njegove konje, sede na njegovim stolicama i žive u njegovim kućama na kojima se uglavnom pentraju po lusterima. Prijemčivost takve premise je opčinjavajuća, jer oh kako mi mislimo da smo bolji od majmuna, oh kako mislimo da su svi na svetu od nas gluplji, oh kako smo mi sami sebi vrh evolutivne lestvice,  zar ne? ali naravno, tu leži i mali problem morala, samoizabranog pa time i ispravnog, jer ako smo mi superiorni, onda nam je garant i moral takav, pa se uporno traži zdrav razlog da se čak i tako nezahtevan zaplet moralno opravda, i eto ti tako razloga i povoda za njahnjah moralnu dijalektiku, ali, da se razumemo, samo između striktno definisanih koncepata najbazičnijih vrlina.

No dobro, batalimo mrsomudiju, ostanimo samo na formalnim žanrovskim značajkama.

Normalno je da takva simplificiranost NE može ponuditi književnu vrednost, pa se stoga moramo baviti ostalim aspektima koje ijedna gomila sitno kuckanih pisanija može da ponudi; u takvom bavljenju, čak ni tebi tako pristrasnom garant nije promaklo da sci-fi ne pati odviše od povinovanja logici niti zdravom razumu, a to pak, nije boljka koju gorepomenuta dihtomija u potpunosti može da opravda. Razlog je prost – sci-fi pišu i čitaju ljudi skloni eskapizmu a takvima zdravo puca učkur na gaćama na sve evolutivne i ine besmislice Planete Majmuna, pošto poenta tu ionako nikad nije bila na suludom pitanju "da li je nešto tako uopšte moguće" nego na zabavi koju nudi izbegavanje ozbiljnog razmatranja teme, izbegavanju ekstrapolacije na bazi trenutnog znanja. Zašto? Pa zato što niti pisci niti čitaoci NE poseduju to konkretno znanje a po pravilu ih i mrzi da ga steknu. Imaš ti i majmune i putovanje kroz vreme i u filmu Altered States ali čisto sumnjam da je to film o kom bi nas dvoje mogli da vodimo raspravu koja traje sad već punih pet godina, zar ne?    

[Gaff]

     Ko o čemu, Mica i Amanda o Planeti Majmuna...
     I iako se slažem da je kvalitet samog dela u najmanju ruku "questionable", ipak ne shvatam od kada kvalitet određuje šta spada u žanr?
     Odreći se svih onih dela koji spadaju u sci-fi, a zarad postojanja čistokrvnog SF-a unutar žanra - to mi se čini čak i nemoralnim (ako je usporedim sa sličnim idejama koja odbacuju "nečistokrvne"). Neću da dužim. Poenta je da Planeta Majmuna jeste naučnofantastično delo iz jednostavnog razloga: jeste, sci-fi je deo SF žanra.

[scallop]

Nisam znao da postoji roman "Planeta majmuna" sa sumnjivom književnom vrednošću. Takođe, duboko verujem da je sci-fi nastao (Oh, Bože, ja pojma nemam da postoji, više ne znam odakle potiče SF, a odakle Sci-fi, možda je SyFy nešto treće? ) posle tog filma.

[PTY]

   
    I iako se slažem da je kvalitet samog dela u najmanju ruku "questionable", ipak ne shvatam od kada kvalitet određuje šta spada u žanr?
   

Eh, vidi, to za kvalitet je malko čupavo... slutim da se nas dvoje referišemo na potpuno različite stvari kad kažemo "kvalitet".

Jedna od baza za definicijsko određivanje SF teksta je procena kvaliteta njegovog "naučnog" dela; ako delo ne uspe da zadovolji u toj kategoriji, ono naprosto ne spada u SF žanr. E sad, ne mislim ja time da opovrgavam bilo kakve druge književne kvalitete koje to delo poseduje, nego prosto tvrdim da takav tekst nema makar jedan konkretno kvalitet koji je u datom slučaju neophodan. Uostalom, čitao si onu Suvinovu analizu Dr Džekil/Mr. Hajd; sigurno ne misliš da je Suvin tom delu osporio bilo kakve književne kvalitete, ali ipak, jeste ustvrdio da to delo ne spada SF nego u širu fantastiku, uz obrazloženja koja su, bar meni, potpuno shvatljiva.

Po meni, problem leži u činjenici da je kod sci-fi korpusa književni kvalitet već sam po sebi dubiozan, tako da se svaka negativna (pr)ocena žanrovske pripadnosti automatski izjednačava sa procenom samog kvaliteta, mada to zaista nije namerno. Uostalom čak i Mića pretpostavlja da je moje osporavanje Planete bazirano na mojoj proceni njenog vaskolikog siromaštva u svim kvalitativnim domenima...

Sasvim je moguće prepoznati i priznati žanrovske aspekte dela bez da se ulazi u sam kvalitet proze; drugim rečima, ima tona literarnog šunda u kome se lako prepoznaju svi elementi neophodni za pripadnost žanru, dok s druge strane ima tona dela izuzetne umetničke vrednosti, koji ipak ne zadovoljavaju sve uslove da ih se prepozna kao žanrovska ostvarenja. To uopšte nije pitanje vrednovanja po kvalitetu, nego po značajkama vrste/žanra; ti možeš mirne duše da podeliš grupu ljudi na one ispod 1.5m i na one iznad te granice, i tako ćeš naprosto dobiti dve grupacije koje sadrže visoke i niske ljude, pa niko normalan neće uzeti tu i takvu klasifikaciju da na njoj dokazuje koja od tih grupacija sadrži 'pametnije' ljude, zar ne? za takve procene postoje drugačiji metodi vrednovanja i drugačiji aršini; ovo je vrednovanje za striknu pripadnost žanru, ništa više od toga.

[angel011]

Nisam znao da postoji roman "Planeta majmuna" sa sumnjivom književnom vrednošću.

Postoji. Po njemu je napravljen film.

[Gaff]

     Jesam čitao i ako se dobro sećam, on tvrdi da samo zbog uvođenja jednog, od stvarnosti otuđenog elementa - ono automatski ne pretvara delo u SF. I jasno, Dr/Mr je prvenstveno kvalifikacija društva, čoveka i sve to, a tek onda sve drugo. I jasno, priča bi savršeno funkcionisala i bez "napitka". I tu se ja ne slažem - u priči postoji napitak, pa stoga na neki rudimentaran način Dr/Mr jeste mešavina koja sadrži razne elemente, pa tako i elemente SF-a. Na neki način to jeste SF. Na isti način kako je Alien 2 prvenstveno horor, ali ipak i naučna fantastika.
    I kako bi mi bilo jasnije: koji naučni element ti u Planeti Majmuna smeta? Putovanje do Betelgeza ili pronalazak Kipa Slobode? Evolucija majmuna ili genetski modifikovani kućni ljubimci?
    (I da, jasno mi je da je rasprava neozbiljna)

[Boban]

Roman se zove "Zavoleo sam divlju ženu", ali ono što Amanda izgleda ne zna, jeste da postoji pet direktnih nastavaka Planete majmuna (ili četiri) gde ima dosta nadogradnje i pretumbacije osnovnih ideja; pa se ispostavlja da su zapravo ljudi sami sebe sjebali i tako dalje...

[angel011]

"La planete des singes" je negde prevedeno kao "Zavoleo sam divlju ženu"?

[Boban]

Films and television series based on Pierre Boulle books

    * The Bridge On the River Kwai (1957)
    * Planet of the Apes (1968)
    * Beneath the Planet of the Apes (1970)
    * Escape from the Planet of the Apes (1971)
    * Conquest of the Planet of the Apes (1972)
    * Battle for the Planet of the Apes (1973)
    * Planet of the Apes - TV Series (1974)
    * Return to the Planet of the Apes - Animated TV Series (1975)
    * Planet of the Apes (2001)

[PTY]

    Jesam čitao i ako se dobro sećam, on tvrdi da samo zbog uvođenja jednog, od stvarnosti otuđenog elementa - ono automatski ne pretvara delo u SF. I jasno, Dr/Mr je prvenstveno kvalifikacija društva, čoveka i sve to, a tek onda sve drugo.

Tačno. Isto tako, on tamo jasno locira trenutak u kom roman očigledno prestaje da bude SF i postaje fentezi – u momentu kada su transformacije krenule nezavisno od korištenja napitka. Dakle, to je trenutak u kom su proizvoljnosti nadvladale uzročno-posledični sled koji je roman do tada negovao, i tako naraciju priklonile neobjašnjenoj fantastici. A to nas dalje vraća na Ursulino pravilo: izmisli ti u prozi što god te volja, ali kasnije poštuj očigledne zakonitosti za sve to što si tako drsko izmislio. Ja bih još dodala "i objasni", ali okej, ja jesam naklonjena hardSF-u, tako da bi time možda i skrajnula, sve i sa genijalno izabranim primerima. Naime, uvek je zeznuto ispomagati se primerima; primeri se biraju da ilustruju opšte, generalno značenje argumenta, i to funkcioniše samo dok ti sagovornik ne posegne za (po temu skroz nerelevantnim) specifičnostima, koje svaki primer neminovno sadrži. Otud (moje ustezanje) i odluka da ignorišem Bobanovo potprcavanje. Eto.  

I kako bi mi bilo jasnije: koji naučni element ti u Planeti Majmuna smeta? Putovanje do Betelgeza ili pronalazak Kipa Slobode? Evolucija majmuna ili genetski modifikovani kućni ljubimci?

Slutim da si i ti skrajnuo u kasnije nastavke prvog filma, no dobro, nije bitno. Zapravo, po meni tu i nema pojedinog naučnog elementa koji bi se mogao ilustrativno izdvojiti - generalna premisa te evolucije je neuka, pa stoga i besmislena. Mi, naravno, možemo sad ovde naširoko o nedostatku naučnog znanja u toj premisi, ali kontam da to nije potrebno, pošto je glavnina argumentacije već ponuđena u Suvinovoj elaboraciji gubitka neophodnog nivoa ekstrapolacije u Džekil/Hajdu. Ono što je bitnije, po meni, je primena te Suvinove argumentacije na sci-fi korpus; naravno da većinu korpusa označava hronična manjkavost znanja i sposobnosti samih autora, i naravno da je iluzorno tu očekivati ma kakvu kompetenciju. Ali, opet ponavljam, ne tvrdim da ceo korpus potiče od onih-što-ne-umeju-bolje; znatan deo sci-fi korpusa potiče od vrlo kompetentih autora, koji su u sci-fi svrnuli kako zbog njegove komercijalnosti tako i zbog žešćih mogućnosti urnebesnog parodiranja svega i svačega + zdrave zajebanacije uopšte. (Kardov serijal o Enderu je dobar primer i mada ne posedujem ni mrvu želje za ponovnim overavanjem tog serijala, ipak mi je ostao u sećanju kao vrlo zabavna palpčina.)

Tako da je itekako moguće razlikovati nameran sci-fi od nenamernog;  naime, prvi pišu maestralni autori za zajebanciju, pare i slavu, dok ovaj drugi pišu svi ostali. Konzumenti se također jasno dadnu diferencirati; kontam da većina to čita u nekoj normalnoj razvojnoj etapi – baš kao što su u normalnoj razvojnoj etapi čitali Pepeljugu i Trnoružicu – da bi se kasnije posvetili zahtevnijem korpusu žanra.

"La planete des singes" je negde prevedeno kao "Zavoleo sam divlju ženu"?

kikikiki... Pazi da je gosn Mića to ne samo čit'o nego ima i primerak.  

[Gaff]

I kako bi mi bilo jasnije: koji naučni element ti u Planeti Majmuna smeta? Putovanje do Betelgeza ili pronalazak Kipa Slobode? Evolucija majmuna ili genetski modifikovani kućni ljubimci?

Pitanje se odnosilo da li pričamo o knjizi ili o filmu.

[PTY]

I kako bi mi bilo jasnije: koji naučni element ti u Planeti Majmuna smeta? Putovanje do Betelgeza ili pronalazak Kipa Slobode? Evolucija majmuna ili genetski modifikovani kućni ljubimci?

Pitanje se odnosilo da li pričamo o knjizi ili o filmu.

ah to... pa, ja knjigu nisam overila, moja diskusija sa Micom se uvek odnosila striktno na prvi film.