Rani Martin

[Mica Milovanovic]

Mogu te samo uputiti na Emitor br. 3  sa pocetka 80-tih da bi shvatila sta sam 'teo da kazem. Ako nemas isti, sta da ti radim...

[PTY]

Hehe...to je zaista pre mog vremena Mićo. Ali zaista. A ni Martin nije više ono što je nekad bio.  (Izvinite svi vi Martinofili ali tako je.)

Nego Mićo, može li kakva referenca na štampu koja nije fotokopirana na A4 i to u ciglih 10 primeraka?  

[Lurd]

A ni Martin nije više ono što je nekad bio.  (Izvinite svi vi Martinofili ali tako je

Watch it now!

Martin je sada na svom vrhuncu, samo što ne piše više SF, a priče skoro nikako.

Mada, sada planira da napiše i objavi priču.

(auuu, kakva nenormalna situacija - javljamo kao vest da pisac treba da napiše priču).

[Mica Milovanovic]

Nažalost, lb, moji hvalospevi ranom Martinu ostadose zabelezeni samo u ranim Emitorima...
1. Usamljenost i kako je prevazici - u delima Džordža R. R. Martina - Emitor 3, april 1982. (moj prvi pokusaj sveobuhvatnijeg prikaza jednog pisca)
2. Utočište vetrova - Džordž R. R. Martin - Emitor 6, oktobar 1982. (prikaz - ovo vise nije A4 nego A5 )

[zakk]

hmhmhmm...
aj nešto ćemo već videti povodom tih tekstova...

[Aleksandar_B_Ned]

Цењена либеат, ево тог Мићиног рада.

ЕМИТОР бр. 3, април 1982, стр. 13-15


Миодраг Миловановић


УСАМЉЕНОСТ И КАКО ЈЕ ПРЕВАЗИЋИ  У ДЕЛИМА ЏОРЏА Р. Р. МАРТИНА

           Живимо заједно, делујемо и реагујемо једни на друге; али   увек и у свим околностима сами смо са собом. Мученици улазе у арену држећи се за руке; распињу их на крст саме. Љубавници у загрљају очајнички покушавају стопити своје одвојене екстазе у једну трансценденцију; узалуд. По самој природи ствари сваки је отелотворени дух осуђен да пати и ужива у самоћи.

                                                   ВРАТА ОПАЖАЈА – Олдос Хаксли


    Проблем човекове усамљености је основни проблем у делима Џорџа Р. Р. Мартина. Овај проблем, тако чест у савременој књижевности, појављује се у научној фантастици  негде крајем тридесетих и почетком четрдесетих година када, у Америци, свемирски поджанр достиже свој врхунац и када су писци, доследнији Ајнштајну, били принуђени да своје јунаке пошаљу на вишегодишња путовања свемирским пространствима. Међутим, најбоља прича те врсте није штампана ни у "Астаундингу", ни у "Галакси", већ у Кракову у збирци приповедака Станислава Лема ИНВАЗИЈА СА АЛДЕБАРАНА. Зове се "Чекић" и приказује лагано распадање свести човека који путује свемиром у друштву представника вештачке интелигенције.

Мартин овом проблему прилази са друге стране. Код њега, узрок самоћи није у свемиру него у људима.

Мартинове личности су људи неприлагођени свету у коме живе. То су помало романтичне особе које од живота траже нешто више од пуке свакодневице, али или немају снаге да нешто промене у свом животу или су у томе спречени од стране друштва у коме живе. У причи са дивним насловом "Са јутром долази измаглица", на планету на којој увек влада магла у којој су примећена створења налик на добре старе земаљске духове, послана је научна експедиција да утврди право стање ствари. Главни јунак је власник замка на тој планети у који долазе туристи жељни узбуђења. Он се противи истраживању, јер верује да постоје ствари које су далеко важније од истине. "Одговори. Увек морају да имају одговоре. Али питања су толико пута лепша." Наравно, утврђује се да су та створења само продукт човекове жеље да их види и пошто су на Земљи све ствари које би могле да изазову некакво узбуђење одавно нестале, човечанство губи и последње уточиште своје маште.

Поред тога, његови јунаци не могу ступити у контакт са другим људима. Разлог за то лежи дубоко у човековој природи. Главна јунакиња новеле "Песма за Лиу" каже: "Како уопште људи могу рећи нешто само речима? Како могу знати? Чак и када воде љубав, опет су одвојени."

Као последица те њихове романтичности и неспособности контакта јавља се усамљеност.

"Познајем усамљеност, она је била тема мог живота", каже Мартин у причи "Друга врста самоће". То није усамљеност настала због физичке издвојености, већ због дубоког јаза који те особе дели од осталих људи. "То је усамљеност људи затворених у себе. Усамљеност људи који су толико пута рекли погрешну реч да немају храбрости да више било шта кажу. Усамљеност, не због даљине, већ због страха. Усамљеност људи који седе сами у намештеним собама јер немају куда да иду и никога да са њиме поразговарају. Нема лепоте у тој врсти усамљености, нема циља и поетике. То је бесмислена усамљеност."

И, када се нађу у таквој ситуацији, они као и сви сањари, покушавају да нађу излаз међу звездама. Не због тога што ће у свемиру наћи друштво, или што ће доживети пустоловине, већ зато што ће, суочени са његовим бесконачним пространством, бар доживети једну другу врсту усамљености. То ће бити "узвишена, трагична усамљеност, коју човек страсно мрзи, а ипак је толико воли да жуди за њом."

Наравно, бекство међу звезде, као и свако друго бекство, није решење и Мартинов јунак, суочен са стварношћу, бива поражен.

Ипак, овај проблем најбоље је приказан у већ поменутој новели "Песма за Лиу", објављеној у часопису "Analog Science Fiction – Science Fact" и награђeној исте гoдинe наградoм Хјуго.

Ево укратко садржаја: Лиа и Роб, обоје Таленти, она телепата, он способан да "чита" осећања, долазе на планету Шкин да испитају зашто људи масовно приступају тамошњој "религији". Наиме, хуманоидни становници Шкина после навршене четрдесете године допуштају да им се на глави развије паразитско створење Гришка, које их полако убија. За време док је Гришка на њима они осећају неизмерну љубав прома свету, повезану са осећањем безграничне среће. На крају, у тренутку смрти, придружују се Унији свих дотад умрлих становника Шкина, у једно ново биће-стање у коме постоји вечито заједништво, припадање и срећа. Лиа је, као снажнији Таленат, од тренутка доласка на Шкин засута бујицом снажних осећања и не може се одупрети зову љубави који избија из тог бића, и придружује им се, док Роб ипак успева да му одоли и оде.

У овој новели поново срећемо обичне људе – Нормалне, како их Лиа зове – који у људском друштву не могу наћи разиог свом постојању и прикључују се једној страној цивилизацији. Као разлог зашто то чине један од њих каже: "Једном сам управљао компјутерима. Али мој живот је био празан, брате. Имао сам само машине, хладне машине." Он, и њему слични, траже и налазе излаз у Гришки.

Међутим, поред Нормалних, у новели се појављује и пар Талената који нису толико одвојени једно од другог. Они су, захваљујући ванчулним способностима, у могућности да сруше баријеру човекове подсвесне заштите своје индивидуалности која онемогућава упознавање другог бића, неопходни услов за постизање међусобног спајања, прожимања. Али и Лиа и Роб могу то да по стигну само у тренутку док воде љубав. Оног монента када се одвоје једно од другог свако је поново сам.

Лиа, дошавши на планету на којој су милиони хуманоидних створења већ постигли стање сталног прожимања и среће, не може да се одупре тој тежњи која постоји у сваком човеку, и да схвати да је Унија можда прави излаз за Шкине, али не и за човека. На планети и даље постоје људи који не могу разумети Унију, а самим тим је и прихватити као пречицу на свом путу до среће.

"Људи су одувек посезали за нечим, неким, тражећи. Говор, Таленат, љубав, секс, све су то делови исте ствари, истог трагања. И богови такође. Човек је створио богове јер се плашио самоће, празног свемира, пољане која тоне у мрак."

Унија можда представља крајњи циљ борбе против самоће једне цивилизације, али, каo што каже незаборавни Нобусуке Тагоми: "Човек мора да настоји да нађе свој пут." И зато трагање не сме бити прекинуто док се не нађе начин да се људи "досегну и споје, и да не буду сами, а да ипак остану људи."

Роб успева да победи своју љубав и одлази у свемир да настави потрагу, а са њим, на моје велико задовољство, и Џорџ Р. Р. Мартин.

[sigismundus]

ej, mica, da li bi to ovo prebacio u latinicu, da te mogu normalnoo čitati. kao i ostali svet. i baš me zanima tvoj tekst. preveo sam i lonely songs of larren dorr, kao i the second kind of loneliness.

[Lurd]

EMITOR br. 3, april 1982, str. 13-15


Miodrag Milovanović


USAMLJENOST I KAKO ЈE PREVAZIĆI U DELIMA DŽORDŽA R. R. MARTINA

Živimo zaјedno, deluјemo i reaguјemo јedni na druge; ali uvek i u svim okolnostima sami smo sa sobom. Mučenici ulaze u arenu držeći se za ruke; raspinju ih na krst same. LJubavnici u zagrljaјu očaјnički pokušavaјu stopiti svoјe odvoјene ekstaze u јednu transcendenciјu; uzalud. Po samoј prirodi stvari svaki јe otelotvoreni duh osuђen da pati i uživa u samoći.

VRATA OPAŽAЈA – Oldos Haksli


Problem čovekove usamljenosti јe osnovni problem u delima DŽordža R. R. Martina. Ovaј problem, tako čest u savremenoј književnosti, poјavljuјe se u naučnoј fantastici negde kraјem tridesetih i početkom četrdesetih godina kada, u Americi, svemirski podžanr dostiže svoј vrhunac i kada su pisci, dosledniјi Aјnštaјnu, bili prinuђeni da svoјe јunake pošalju na višegodišnja putovanja svemirskim prostranstvima. Meђutim, naјbolja priča te vrste niјe štampana ni u "Astaundingu", ni u "Galaksi", već u Krakovu u zbirci pripovedaka Stanislava Lema INVAZIЈA SA ALDEBARANA. Zove se "Čekić" i prikazuјe lagano raspadanje svesti čoveka koјi putuјe svemirom u društvu predstavnika veštačke inteligenciјe.

Martin ovom problemu prilazi sa druge strane. Kod njega, uzrok samoći niјe u svemiru nego u ljudima.

Martinove ličnosti su ljudi neprilagoђeni svetu u kome žive. To su pomalo romantične osobe koјe od života traže nešto više od puke svakodnevice, ali ili nemaјu snage da nešto promene u svom životu ili su u tome sprečeni od strane društva u kome žive. U priči sa divnim naslovom "Sa јutrom dolazi izmaglica", na planetu na koјoј uvek vlada magla u koјoј su primećena stvorenja nalik na dobre stare zemaljske duhove, poslana јe naučna ekspediciјa da utvrdi pravo stanje stvari. Glavni јunak јe vlasnik zamka na toј planeti u koјi dolaze turisti željni uzbuђenja. On se protivi istraživanju, јer veruјe da postoјe stvari koјe su daleko važniјe od istine. "Odgovori. Uvek moraјu da imaјu odgovore. Ali pitanja su toliko puta lepša." Naravno, utvrђuјe se da su ta stvorenja samo produkt čovekove želje da ih vidi i pošto su na Zemlji sve stvari koјe bi mogle da izazovu nekakvo uzbuђenje odavno nestale, čovečanstvo gubi i poslednje utočište svoјe mašte.

Pored toga, njegovi јunaci ne mogu stupiti u kontakt sa drugim ljudima. Razlog za to leži duboko u čovekovoј prirodi. Glavna јunakinja novele "Pesma za Liu" kaže: "Kako uopšte ljudi mogu reći nešto samo rečima? Kako mogu znati? Čak i kada vode ljubav, opet su odvoјeni."

Kao posledica te njihove romantičnosti i nesposobnosti kontakta јavlja se usamljenost.

"Poznaјem usamljenost, ona јe bila tema mog života", kaže Martin u priči "Drugo dete samoće". To niјe usamljenost nastala zbog fizičke izdvoјenosti, već zbog dubokog јaza koјi te osobe deli od ostalih ljudi. "To јe usamljenost ljudi zatvorenih u sebe. Usamljenost ljudi koјi su toliko puta rekli pogrešnu reč da nemaјu hrabrosti da više bilo šta kažu. Usamljenost, ne zbog daljine, već zbog straha. Usamljenost ljudi koјi sede sami u nameštenim sobama јer nemaјu kuda da idu i nikoga da sa njime porazgovaraјu. Nema lepote u toј vrsti usamljenosti, nema cilja i poetike. To јe besmislena usamljenost."

I, kada se naђu u takvoј situaciјi, oni kao i svi sanjari, pokušavaјu da naђu izlaz meђu zvezdama. Ne zbog toga što će u svemiru naći društvo, ili što će doživeti pustolovine, već zato što će, suočeni sa njegovim beskonačnim prostranstvom, bar doživeti јednu drugu vrstu usamljenosti. To će biti "uzvišena, tragična usamljenost, koјu čovek strasno mrzi, a ipak јe toliko voli da žudi za njom."

Naravno, bekstvo meђu zvezde, kao i svako drugo bekstvo, niјe rešenje i Martinov јunak, suočen sa stvarnošću, biva poražen.

Ipak, ovaј problem naјbolje јe prikazan u već pomenutoј noveli "Pesma za Liu", obјavljenoј u časopisu "Analog Science Fiction – Science Fact" i nagraђenoј iste godine nagradom Hјugo.

Evo ukratko sadržaјa: Lia i Rob, oboјe Talenti, ona telepata, on sposoban da "čita" osećanja, dolaze na planetu Škin da ispitaјu zašto ljudi masovno pristupaјu tamošnjoј "religiјi". Naime, humanoidni stanovnici Škina posle navršene četrdesete godine dopuštaјu da im se na glavi razviјe parazitsko stvorenje Griška, koјe ih polako ubiјa. Za vreme dok јe Griška na njima oni osećaјu neizmernu ljubav proma svetu, povezanu sa osećanjem bezgranične sreće. Na kraјu, u trenutku smrti, pridružuјu se Uniјi svih dotad umrlih stanovnika Škina, u јedno novo biće-stanje u kome postoјi večito zaјedništvo, pripadanje i sreća. Lia јe, kao snažniјi Talenat, od trenutka dolaska na Škin zasuta buјicom snažnih osećanja i ne može se odupreti zovu ljubavi koјi izbiјa iz tog bića, i pridružuјe im se, dok Rob ipak uspeva da mu odoli i ode.

U ovoј noveli ponovo srećemo obične ljude – Normalne, kako ih Lia zove – koјi u ljudskom društvu ne mogu naći raziog svom postoјanju i priključuјu se јednoј stranoј civilizaciјi. Kao razlog zašto to čine јedan od njih kaže: "Јednom sam upravljao kompјuterima. Ali moј život јe bio prazan, brate. Imao sam samo mašine, hladne mašine." On, i njemu slični, traže i nalaze izlaz u Griški.

Meђutim, pored Normalnih, u noveli se poјavljuјe i par Talenata koјi nisu toliko odvoјeni јedno od drugog. Oni su, zahvaljuјući vančulnim sposobnostima, u mogućnosti da sruše bariјeru čovekove podsvesne zaštite svoјe individualnosti koјa onemogućava upoznavanje drugog bića, neophodni uslov za postizanje meђusobnog spaјanja, prožimanja. Ali i Lia i Rob mogu to da po stignu samo u trenutku dok vode ljubav. Onog monenta kada se odvoјe јedno od drugog svako јe ponovo sam.

Lia, došavši na planetu na koјoј su milioni humanoidnih stvorenja već postigli stanje stalnog prožimanja i sreće, ne može da se odupre toј težnji koјa postoјi u svakom čoveku, i da shvati da јe Uniјa možda pravi izlaz za Škine, ali ne i za čoveka. Na planeti i dalje postoјe ljudi koјi ne mogu razumeti Uniјu, a samim tim јe i prihvatiti kao prečicu na svom putu do sreće.

"LJudi su oduvek posezali za nečim, nekim, tražeći. Govor, Talenat, ljubav, seks, sve su to delovi iste stvari, istog traganja. I bogovi takoђe. Čovek јe stvorio bogove јer se plašio samoće, praznog svemira, poljane koјa tone u mrak."

Uniјa možda predstavlja kraјnji cilj borbe protiv samoće јedne civilizaciјe, ali, kao što kaže nezaboravni Nobusuke Tagomi: "Čovek mora da nastoјi da naђe svoј put." I zato traganje ne sme biti prekinuto dok se ne naђe način da se ljudi "dosegnu i spoјe, i da ne budu sami, a da ipak ostanu ljudi."

Rob uspeva da pobedi svoјu ljubav i odlazi u svemir da nastavi potragu, a sa njim, na moјe veliko zadovoljstvo, i DŽordž R. R. Martin.

[Mica Milovanovic]

Prilikom prekucavanja teksta (mislim da je taj broj još bio šapirografisan) - potkrala se greška koja je ispravljena na poslednjoj strani Emitora (naslov Martinove priče je, naravno, Druga vrsta samoće, a ne Drugo dete samoće).

Hvala Aci i Lurdu...

U vreme pisanja teksta Martin je uglavnom objavljivao priče: evo bibliografije do 1882:
Night Shift (1973)  
Override (1973)  
With Morning Comes Mistfall (1973)  Nebula (nominee) Hugo (nominee)
FTA (1974)  
Run to Starlight (1974)  
A Song for Lya (1974)  Nebula (nominee) Hugo
And Seven Times Never Kill Man (1975)  Hugo (nominee)
...For a Single Yesterday (1975)  
Night of the Vampyres (1975)  
The Runners (1975)  
The Storms of Windhaven (1975) (with Lisa Tuttle)  Nebula (nominee) Hugo (nominee)
Fast-Friend (1976)  
In the House of the Worm (1976)  
The Lonely Songs of Laren Dorr (1976)  
Meathouse Man (1976)  
Men of Greywater Station (1976) (with Howard Waldrop)  
Nor the Many-Colored Fires of a Star Ring (1976)  
Patrick Henry, Jupiter, and the Little Red Brick Spaceship (1976)  
Starlady (1976)  
This Tower of Ashes (1976)  
Bitterblooms (1977)  
The Stone City (1977)  Nebula (nominee)
Weekend in a War Zone (1977)  
Call Him Moses (1978)  
Sandkings (1979)  Nebula Hugo
The Way of Cross and Dragon (1979)  Nebula (nominee) Hugo
Nightflyers (1980)  Hugo (nominee)
One-Wing (1980) (with Lisa Tuttle)  Hugo (nominee)
Guardians (1981)  Hugo (nominee)
Remembering Melody (1981)

Do tada je već imao objavljene 4 zbirke:
A Song for Lya: And Other Stories (1976)
Songs of Stars and Shadows (1977)
Sandkings (1979)
Nightflyers (1981)

Kao i dva romana:
Dying of the Light (1977)
Windhaven (1980) (with Lisa Tuttle)

Do te iste godine kod nas su bile objavljene tri njegove priče:
1. Odabrane naučnofantastične priče, 1979 George R.R. Martin Čovjek iz mesarnice (Meathouse Man)
2. Sirius 57, mart 1981 George RR Martin - Ratni brod (Warship)
3. PZ 1536 05.06.1981 Džordž R.R. Martin - Planeta zmajeva

Kasnije je toga bilo mnogo više (evo bilbiografije do 1992, manje više kompletne)
4. PZ 1567 1982,0108   Džordž R.R. Martin Brzina svetlosti (FTA)
5. Monolit 1 1984 Džordž R.R. Martin & Liza Tatl Oluje Vindhejvena (The Storms of Windhaven)
6. Monolit 1 1984 Džordž R.R. Martin Pesma za Liu (A Song For Lya)
7. Najbolje svetske SF priče 1984 1984 Džordž R.R. Martin Begunac (The Runaway)
8. Sirius 96 1984,06 George R.R. Martin Zvjezdana (Starlady)
9. Sirius 99 1984,09 George R.R. Martin Kraljevi pijeska (Sandkings)
10. Borba 1984,0929   Džordž R.R. Martin Brže od svetlosti (FTA)
11 Najbolje svetske SF priče 1985 1985 Džordž R.R. Martin Brže od svetlosti (FTA)
12 Sirius 114 1985,12   0 George R.R. Martin Sumaglica stiže s jutrom (With Morning Comes Mistfall)
13. Sirius 117 1986,03 George R.R. Martin Druga vrsta samoće (The Second Kind of Loneliness)
14. PZ 1795 1986,0523 žordž R.R. Martin Kako su tuneli bili mračni
15. PZ 1796 1986,053   Džordž R.R. Martin Herojeva sudbina
16. Sirius 139 1987,12 George R.R. Martin Za jedan čas prošlosti (... For a Single Yesterday)
17. Sirius 145 1988,06 George R.R. Martin Heroj (The Hero)
18. Alef 8 1988,3 Džordž R.R. Martin Garda (Guardian)
19. Sirius 152 1989,01 Vikend u ratnoj zoni   (Week-end in a War Zone)
20. Monolit 7 1992 George R.R. Martin Trgovina kožom   (The Skin Trade)
21. PZ 2125 1992,0918 Džordž R.R. Martin   Brže od svetlosti
22. Futura 1 1992,1 George R.R. Martin Put križa i zmaja (The Way of Cross & Dragon)
23. Znak sagite 2 1993,04 George R.R. Martin Noćni letači (Nigtflyers)
24. Monolit 6 1991,01 George R.R. Martin Portreti njegove dece (The Portraits of His Children)

[Lurd]

Hvala, Mićo, care! Imaš li ti sve to? Vidim koliko stotina gomila priča nisam pročitao. Odlično je što si objavio bibliografiju na srpskom, kompletna bibliografija može se naći na netu.

Jebi ga (IJU! rekao bi Aben), ja sam pročitao sve romane, a čovek je slavu stekao u pričama.

Mada, prosto se zapanjim kada vidim koliko su te priče dobre. A i deluje mi pomalo neverovatno da je skoro tačno na prelasku dekada promenio žanr. Na samom početku osamdesetih objavio je SF Guardians, a osmah zatim i horor Remembering...

Mada br. 2, to i nije tako precizno, jer se posle pojavila zbirka Tuff Voyaging.

Uostalom, šta ja serem, ima ko to zna...

[sigismundus]

hvala vam mnogo na latiničnoj verziji. baš sam uživao. fini tekst, mica.
ne bi, da cepidlačim, samo ispravite naslov, originalni, kod bjegunca. To je The Runners. Zato, da sve bude cakum pakum. Uzgred, kod nas je to bilo prevedeno Ljudje na begu. Ljudi, koji beže. Jer to nisu stvarni begunci, nego ljudi, koji beže, pred sobom i životom. Super je ovo. Takovih tekstova i razmišljanja bi na ovom sajtu moralo biti daleko više. A priznajem, da sam se zablenuo, kad sam video, koliko je priča več prevedeno. A ja se u Sloveniji trudim, da napravim jednu bednu autorsku kolekciju. Prevedeno več imam: The Runners, Sandkings, With Morning Comes Mistfall, Lonelly Songs of Larren Dorr, The Second Kind of Loneliness. Trebam još par priča.  
Eh, da. Da nema Bobana, ne bi bilo dugih tekstova. Ne bi bilo Nightflyersa, ni Windhavena, ni Skin tradea, ni Song for Lya, ni Portraits of his Children. Ma zadužio nas je Boban, više što mislimo. A ne sečam se, ko je izgurao Meathouse Man u Terry Carrovoj kolekciji najboljih priča godine.
Ja bi skoro predložio, da se ovaj tekstič stavi posebno pod science fiction. Da više padne u oči.
Još jednom hvala.

[angel011]

Lurde, sto se zanrova i Martina tice, secam se da sam citala neki intervju iz vremena kada je Martin uglavnom pisao SF; na pitanje da li pise uglavnom SF jer ne voli fantasy, Martin je odgovorio da on jako voli fantasy, ali da se u tom trenutku SF bolje prodaje. Mislim da je taj intervju objavljen u Monolitu 1, ali nisam sigurna (please, neka me neko ispravi ako gresim).

[Mica Milovanovic]

baš sam uživao. fini tekst, mica.

Hvala Žiga. To je, inače, prvi autorski tekst koga sam u životu napisao a da je vezan za SF - ako se ne računa jedan zajebantski prikaz aktivnosti Kluba "Lazar Komarčić" objavljen u "Omladniskim novinama" nešto ranije tog meseca...  

Pre toga sam za prve Emitore napravio adaptaciju tekstova Pitera Nikolsa "Monstrumi i kritičari", ali to je bio uglavnom prevod...

Da nema Bobana, ne bi bilo dugih tekstova. Ne bi bilo Nightflyersa, ni Windhavena, ni Skin tradea, ni Song for Lya, ni Portraits of his Children. Ma zadužio nas je Boban, više što mislimo. A ne sečam se, ko je izgurao Meathouse Man u Terry Carrovoj kolekciji najboljih priča godine.

Tako je Žiga. Monolit je upravo i nastao iz tog razloga.

Greška u naslovu Begunca je verovatno posledica greške u knjizi. Ispraviću.

Što se tiče Carrove kolekcije, moraćeš da nađeš nekog Hrvata. Ovde kod nas se misli da je to "dar s neba", čista slučajnost da je nekome u izdavačkoj kući dopala pod ruku zbirka najboljih priča te godine i da je dao da se prevede... Ja sam imao tu zbirku u originalu, potpuno je identična, tj. nije bilo ovdašnjih uredničkih intervencija. Ta zbirka je fenomenalna i toplo je preporučujem svima koji je još nisu pročitali.

Za Lurda...
Nemam sve te rane zbirke. Mislim da sam imao dve od te četiri rane zbirke. Nešto je pogubljeno prilikom prevodjenja, ali i seljenja... Mnoge od njegovih priča sam čitao po antologijama i časopisima. Pokušaću da kod matorih vidim da li je nešto od toga preteklo... U svakom slučaju, imam sve što je ovde objavljeno, a da nije Politikin zabavnik i Borba.

[PTY]

Zahvaljujem svima.

LM, sad kad imamo crno na belo ondašnjeg i današnjeg Martina, da dodatno raspalimo ovdašnje Martinofile.  
Dakle, ne tvrdim da je to isključivo posledica šaltovanja sa SFa na fentezi ali! Martin piše romane kao da ga plaćaju po reči! Mnogo razvlači, da tako kažem.

E sad, okej, znam da neki od vas vole epike i epopeje, ali... od Fevre Dream naovamo, stvarno nemam strpljenja.  

[angel011]

Zahvaljujem svima.

LM, sad kad imamo crno na belo ondašnjeg i današnjeg Martina, da dodatno raspalimo ovdašnje Martinofile.  
Dakle, ne tvrdim da je to isključivo posledica šaltovanja sa SFa na fentezi ali! Martin piše romane kao da ga plaćaju po reči! Mnogo razvlači, da tako kažem.

E sad, okej, znam da neki od vas vole epike i epopeje, ali... od Fevre Dream naovamo, stvarno nemam strpljenja.  

Placanje po reci je u Americi (i ne samo Americi) uobicajen metod.