CRNE CIPELE, Oto Oltvanji

[Lurd]

Naš drugar, kolumnista, rokenrol znalac, odlični pantomimičar, prevodilac i nadasve pisac Oto objavio je roman Crne cipele u izdanju B92. Nisam još pročitao kratki roman, koji se može naći po beogradskim knjižarama za 400 dindži. Jedva čekam!

Čestitke Otou i želja da samo tako nastavi.

Više informacija na sajtu Laze i Otovoj "ličnoj intenet prezentaciji"

[Mica Milovanovic]

E, pa, čestitam...

[Milosh]

Cestitam i ja! Taman da imam sta da citam sad kad sam dovrsio Strauba.  

[Ghoul]

Eeee, čestitam!
Zar se to već pojavilo u knjižarama? Sigurno?
Samo pre par dana sam čuo da je bio neki sjeb s koricama i da je zato izlazak pomeren za avgust...?

Ako je sve OK, tim bolje!

Rock on!

[taurus-jor]

I ja sam cuo ovo poslednje, ali vidim da sam demantovan.
Dakle:
       

[WARLOCK]

bravo! cestitam!    video sam reklamu na tv-u koje iznenadjenje

[angel011]

Super vesti! Cestitke i od mene!  

[varvarin]

ČESTITAMO !!

[Black Mamba]

pridruzujem se cestitkama... pa, javite ako se nekim cudom ovaj roman moze naruciti preko neta

[Jake Chambers]

Danas ga trazih v IPSovim Mamutjem, ali ne znaju nista o knjizi. Jos ne.

[sandman]

Vest da se jos jedan zanrovski roman probio izvan granice kruzoka je vredna divljenja. Svaka cast Otou na uspehu.

[sigismundus]

čestitke otu. jedva čekam, da pročitam.

[drf]

Bravo, Oto! Pomerajmo granice.

[king_mob]

1) bio sam nepripremljen. kako je reklama odmicala, postajao sam sve zbunjeniji (eufemisticka eskivaza). samizdat?! detektivi? RADNICKA KLASA (na to sam slab, sta cu...)? tajne službe i v.u.k.o.d.l.a.c.i? tvrdokuvana fantastika??? bio sam na ivici zirafinih suza, kada je obznanjeno ime pisca. ops! to ja zovem preokretom.
2) a bas sam pre nedelju dana razgovarao sa prijateljem koji je na kratko dosao iz budimpeste (zivi i radi), a na temu ovdasnje fantastike. dok je on reminiscirao na relaciji zlatna knjiga - skrobonjine price, ja sam trupkao nozhicom i pretio mu nekim novim (khmmmm) imenima, usput bezuspesno skrivajuci ocaj sto oto nema knjigu. ha!
3) i sad? jebiga, radno vreme. tek oko 18:30 cu se izmigoljiti i zapucati ka knjizari. the humanity!
4) + cu morati da from a buick 8 stavim na hold.

[edit: zafalio mi je zarez]

[Ivan Bevc]

Bravo majstore!!! Najiskrenije cestitke, narocito mi je drago sto je knjiga izasla za major izdavacku kucu koja ima medijsku podrsku pa ce knjiga stici do sireg auditorijuma.

Vec vidim Otoa na okruglim stolovima umesto Marka Vidojkovica  

[Nyarlathotep]

Ovaj naslov ce zasigurno produziti mrcvarenje Shepardovog "Trujillo", iz ruku mi otrgnuti Straubovu "Pricu o duhovima", i napokon me naterati da napisem recenziju za neke glavnotokovne knjizevne novine.
Jedva cekam.

Rock on buddy.

[dexa pantelejski]

Cestitamo. Prikaz tj. recenzija sledi u PRESSING-u 49. (septembar-oktobar).

[zakk]

1. roman je pitak, čitak i zanimljiv.  
2. za sada se ne nadajte kupovini istog u IPSovim prodavnicama

[Jake Chambers]

1. roman je pitak, čitak i zanimljiv.  
2. za sada se ne nadajte kupovini istog u IPSovim prodavnicama

Znaci ipak sam trazio u pogresnoj radnji

[Kunac]

Pročitano
Jeste pitko, čitko i (uglavnom) zanimljivo. Može da se bez problema pročita za jedno popodne.
O.O.  je spojio dve moje velike ljubavi: tvrdi krimić i horor, što svakako može biti interesantan melanž. Mada, mislim da se moglo i bez ovog žanrovskog preplitanja. Roman je prekratak da bi ovaj spoj 100% funkcionisao.
U svakom slučaju, čestitke i nada da će se uskoro pojaviti i nastavak. Sekvelizacija je, uostalom,  jedan od osnovnih principa pulpa. Bring it on!

[jel_smetam]

..pravo osvezenje...   radi li se na necem novom Oto?

[crippled_avenger]

Cestitam! Ako ima neko da donese kopiju hendikepiranom Sagitasu, bio bih zahvalan...

[Ivan Bevc]

Da utesim suboticke fanove Oltvanjijeve proze, Crne cipele bi trebalo da su stigle u suboticki IPS (Korzo) u prvoj turi je stiglo svega nekoliko komada (po difoltu se saljem toliko, ipak je to mala knjizara, manager nije znao za geografsku pripadnost pisca) i odmah je bilo razgrabljeno, sada je poslato znatno vise.

[crippled_avenger]

Danas sam kupio knjigu. Lepo izgleda.

[Jake Chambers]

Napokon sam video u jednoj IPS radnji knjigu...ali ja sam je kupio jos ranije

[Ghoul]

Kad već niko neće, evo Macan prikazao Ota:
http://mcn.blog.hr/

[crippled_avenger]

Evo ja cu napisati prikaz, ostalo mi je jos malo do kraja. Nazalost, nemam Kuncev kapacitet da procitam knjigu za popodne. Mada, pre ce biti da nemam Kuncevo popodne.

[crippled_avenger]

OK, evo prikaza.

Na pocetku bih istakao da imam duboko postovanje prema opusu Otoa Oltvanjija i velike simpatije prema liku & delu. Trud koji ulaze kako u svoj rad, tako i u pracenje svega onoga sto se desava u njegovoj struci, i konacno, pokusaji da to sve prenese kod nas, zaista zasluzuju ne samo pohvalu vec i apanazu Ministarstva kulture.

Nazalost, posto zivimo u ovom jadu od zemlje u kome smo se zatekli, Oto do sada nije stekao nijedan od takvih oblika sigurnosti. Otud je njegovo kretanje uprkos svim priznanjima, i dalje hod po minskom polju.

Sa kratkim romanom CRNE CIPELE stao je na minu. Ja se licno nadam da je neispravna i da joj je prosao rok trajanja. I da nece detonirati kada napravi sledeci korak. Ukoliko mina ne eksplodira, ipak CRNE CIPELE treba da mu sluze kao nauk kako otprilike izgleda mesto gde je mina ukopana.

Mina je u ovom slucaju kvalitet romana CRNE CIPELE, zaista zacudjujuce niskog nivoa. Potencijal mine da ne detonira je u tome sto kod nas nema zanrovske literature pa samim nema ni kritike koja ce prepoznati sve nedostatke romana. Ima srecu i da je B92 izdavac pa ce i taj brend sam po sebi zamajati citaoce i javnost. Naravno, objavljivanje lose knjige ne mora biti kraj karijere za pisca. Narocito ne u Srbiji. Ali, kada nesto izadje za kredibilnog izdavaca kao sto je B92, onda bi bilo dobro da ima uspeha jer oni ipak vode racuna o tome.

Vidim da je Aleksandar D. Kostic potpisan kao jedan od dobrotvora ovog romana, pa sam spokojan da CRNE CIPELE nece biti demistifikovane. Recimo, on realno jeste jedan od nasih najvecih poznavalaca zanrovske literature. Dobro je imati ga na svojoj strani.

A opet zapanjen sam nabrojanim imenima, oznacenim kao `citaci`, koja su dopustila Oltvanjiju da ovaj tekst smatra zavrsenim. Gotovo sam siguran da nije rec o slucaju kada je tekst toliko los da ima ogranicen prostor za napredovanje, pa da ljudi odustanu kada ga doteraju da bude manje los.

Uopste nemam nameru da se postavljam kao ekspert za literaturu, jer nisam. Medjutim, mislim da po odredjenim zanrovskim i stilskim opredeljenjima, CRNE CIPELE spadaju u knjizevnu teritoriju u koju se razumem.

U CRNIM CIPELAMA se najpre primecuje zanrovska neopredeljenost, koja se onda preliva i na pripovedanje, pa samim tim i na opsti kvalitet romana. Naime, u CRNIM CIPELAMA se ne razaznaje da li je rec o romanu glavnotokovske umetnicke ambicije kome je struktura krimica i horora samo pripovedacka staka, ili je pak rec o romanu koji prevashodno zeli da ispuni citalacku funkciju krimica i horora, pa da onda kad to prevazidje postane umetnost.

Ukoliko je rec o prvom slucaju, sto ne mora da cudi zbog vec navedenog nepostojanja zanrovske scene u Srbiji, onda su CRNE CIPELE krajnje isprazan roman, lisen ikakvog kontemplativnog ili konotativnog potencijala, sa obiljem zakrzljalih krokija zanrovskih postapalica.

Ukoliko je pak bilo drugo opredeljenje, onda su svi zamasi krimica i horora promaseni. U CRNIM CIPELAMA nema ni intrige, ni strave, ni napetosti. Nazalost, cini mi se da ova dijagnoza nema mnogo veze sa izvesnom otupeloscu mojih receptora za navedene osecaje. Plasim se da ovaj film ne moze da dotakne ni nekog neupucnog citaoca jer Oltvanji ni na jednom od ovih efekata ne insistira dovoljno.

Ipak, verujem da upravo ta zanrovska neodredjenost pomaze romanu da bezi od kriterijuma koje podrazumeva opredeljnje, i bude bezbedan na nicijoj zemlji.

Ove dijagnoze se mogu objasniti nedostacima na vise nivoa.

Pripovedanje je svedeno, sto je za svaku pohvalu, sa ozbiljnim problemom ritma i lakoce izlaganja. Neke situacije su nepodnosljivo tesko opisane. Primer za to je prepad na savsko skladiste u kome je propusteno da se citaocu ubrizga adrenalisnka injekcija pred ostatak knjige. Pisanje je nepodnosljivo liseno visprenosti i smisla za humor. A i pokusaji da se nesto opise ili objasni na duhovit nacin su bolno neuspeli jer se barem u ostalim, suvim delovima, pisac ni ne trudi da nas nasmeje.

Jezik je sterilan. Sve je napisano nekim lepim jezikom iz pismenog sastava, kao neki malo bolje utemeljeni clanak iz uglednog casopisa. Krimi pisci sa svojom ljubavlju prema jeziku i manipulisanju jezikom ponekad sticu prerogativ pesnika. CRNE CIPELE su samo srocene i tu se jezicki zavrsavaju Oltvanjijevi zahvati.

Nazlaost, sadrzaj CRNIH CIPELA nije dovoljno zanimljiv da se samo sroci pa da tako opstane. Zapanjen sam nedostatkom maste. Medjutim, artificijelnost Oltvanjijeve Srbije je uvredljiva. Naime, mozda roman ovakvog kredibiliteta moze da funkcionise u Americi gde produkcija zanrovske literature cveta, velikim delom i zato sto Amerikanci o svemu tome saznaju preko literature. Medjutim, u Srbiji je VECINA dejstava tajnih, paravojnih i zvanicnih formacija DOKUMENTOVANA, tacno se zna ko su ti ljudi, kako izgledaju, govore, jedu i kako zive. U Srbiji se SVA ubistva dokumentuju u visokotiraznoj DNEVNOJ stampi. Literatura bi trebalo da nas odvede korak dalje u tu materiju, a ne da bude naivna, bazirana na nekim inostranim interfejsima.

Da je roman smesten u Hrvatskoj, mozda bih mogao popiti takvu naivnost i izvestacenost. Ali, u Srbiji to zaista nema smisla. To jest, ima ukoliko se dovoljno vesto uradi. Ukoliko to nesto stilizovano moze da izazove bilo kakav intelektualni, emotivni,fiziolski ili kakav god efekat.

Fanovski zaklon vezivanja glavnog junaka za detektivske romane jeste znak velike slabosti. Nije nesto sto se ne moze prevazici, ali u ovom slucaju ostaje samo znak velike slabosti. zato sto asociranje na literaturu podrazumeva sposbnost da je prevazidjes. A CRNE CIPELE to sigurno ne mogu sa svojim sub-zanrovskim dometom.

Moguce je da su neki od ovih nedostataka postojali i u ranijem Oltvanjijevom pisanju, ali mozda su bili prikriveni kratkom formom.
   
Junaci su krajnje povrsno postavljeni, bez ikakvih psiholoskih nijansi. Oni su napisani tek kao funkcije koje na neki nacin usmeravaju i daju smisao svim tim ukucanim slovima na papiru. Njihova nerazvijenost nije bliska cak ni petparackom romanu, u kome povrsni i klisetizirani likovi imaju neku vlastitu petparacku atraktivnost. Ovde ni toga nema.

Dijalozi su krajnje neuverljivi. Ovakvi kakvi su, mozda bi bolje stajali u neupravnom govoru. Proza naravno dopusta dijalogu da bude slabiji, nije to dramska umetnost, ali i proza ima svoje granice. Konacno, u prozi je jezik podjednako vazan kao unutar dramskog dijaloga, pa nema opravdanja za ovako krute dijaloge. Na djalog naravno utice ponovo to pitanje duhovitosti, ali i znatno konvencionalniji kriterijumi jezika vezanih za profil junaka i pretpostavke kakav jezik koriste.

Konacno, dolazimo do paradoksa, CRNE CIPELE se zaista brzo citaju. Da li je to kompliment? Verovatno jeste. Ali, plasim se da to brzo citanje proistice iz apsolutnog odsustva sadrzaja. Samim tim, nema tu supstance koja treba da se svari. Slova se samo trpaju u mozak.
Da zaista nisam licno bio zainteresovan za roman, verovatno mu se posle prve pauze u citanju ne bih ni vratio. Zaboravio bih ga.

Ja i posle CRNIH CIPELA mislim da je Oto jako talentovan pisac. Medjutim, naprosto ovo nije roman koji on ume da napise. Treba da pise o onome sto ZNA. Ne samo da ce onda to pisanje imati kredibilitet, vec ce ga istinski inspirisati da isporuci nesto sadrzajno. Tek kada bude poznavao materiju o kojoj pise, do izrazaja ce doci njegov trud i pismenost. Paradoksalno, takav poznavalac pop kulture Prvog sveta, napisao je roman koji svojim nedostacima nedvosmisleno pokazuje zasto smo Treci svet, a istovremeno daje i za pravo autistima cije nas pisanje i drzi u tom Trecem svetu. Otou je srce na pravoj strani. Cini mi se samo da je svoju misiju shvatio previse lezerno.

Cini mi se da su on i hardboiled, a bogami i Underworld Srbija, u raskoraku.    

U tom smislu, naravno CRNE CIPELE imaju moju bezrezervnu podrsku i nemojte se cuditi sto cu ovaj roman hvaliti i preporucivati u svakoj prilici.

[Lurd]

Gademi, lenj sam i slabe volje, a prvu rečenicu moram da posvetim kriplu. Ukratko, grešiš silno, sinko, u mnogim stvarima, ali Me-mrzi-da-sad-objašnjavam®. Ali, samo jednu rečenicu moram, pisac proznog dela nema baš nikakvu obavezu da činjenično korespondira sa vanproznom realnošću. Može, dakle, da radi šta god hoće.

Što se mene tiče, uživao sam u Crnim cipelama, ali sa zadrškom. To je dobrim delom posledica toga što ja volim duže forme, navikao sam na njih i takav tempo i način pripovedanja. Imam problema sa kraćim formama, a kratak roman mi je posebno problematičan. Još jedna otežavajuća okolnost za mene je ta što sam se bacio na Otoa posle Strauba, koji ima izrazito (ja se izvinjavam) bremenit izraz, sa gomilom slojeva. A bogami i ne sećam se kada sam čitao nešto na srpskom što je duže od 50 strana. A jeste Mi nismo bolesni, ali i pre toga ko zna kad.

E sad, meni je glavni problem Cipela bila struktura romana, to jest smetalo mi je što vidim spisateljski postupak, na šta nikada ne obraćam pažnju, a ovde mi je upalo u oko. Nije strašno. Ma nije ništa strašno, ali meni je zasmetalo.

Čini mi se i da glavni junak malo škripi. Naravno, svi znamo da jeftini izdanci pop kulture pravilno utiču na razvoj svesti i ukusa, ali mi se čini da je glavni junak malo previše sofisticiran i intelektualan za tipa koji je uz krimiće završio na brodogradilištu.

Takodje, nisam najbolje razumeo, -------------SLEDI SPOJLER ------------ zašto je Brka odabrao baš Marjana, kao i motivaciju svih junaka.


Laura je sjajno napisana i mislim da je ozbiljna zamerka što je nema još i što nema više seksa.

Svidja mi se generalni seting, atmosfera (ali je kraaatkoooo!), mitska podloga i opšta paranoja, ali generalno imam utisak da romanu fali još jedno 200 strana da bi bio po mom ukusu.

Mislim da na ovom forumu ne treba trošiti reči koliko pojava jedne ovakve knjige za mejnstrim izdavača znači za našu mršavu književnu scenu.

I da. Sebi sam kupio jedan primerak, a poklonio sam još četiri.

[crippled_avenger]

Lurd, primecujemo iste nedostatke (nacin pisanja, providan spisateljski postupak, ne valja ti glavni junak sto je osnov zanra kojim Oto pledira da se bavi, odvec intelektualni ton, nemotivisanost, neprilagodjeenost sadrzaja formi) samo sto ja za razliku od tebe, to smem da pretvorim u ostriji utisak dok ti uprkos svim ozbiljnim nedostacima koje si naveo KAZES da si uzivao.

Kako li tek izgledaju knjige u kojima ne uzivas?

Zato dovodim u pitanje da li ti je Oto zaista prijatelj kada na takav nacin ekonomises svojim utiscima? Zasto ne nazoves posledice pravim imenom kod tako kardinalnih nedostataka. Na taj nacin ces mu najbolje pomoci. A znam, da si ti JAKO DOBRO UPUCEN u razmere svakog nedostatka koji si naveo.

Kad je rec o osvrtanju na stvarnost u proznom delu, pisac nema nikakve obaveze. Osim da bude zanimljiv. Nazalost, CRNE CIPELE su manje zanimljive od onoga sto nas okruzuje. U tome je problem. pa sam u tom cilju naglasio da treba dostici sve ono sto je poznato & interesantno u stvarnosti, i u prozi ga produbiti i prevazici ono sto te okruzuje. To Oto nazalost nije uspeo.

Kad si vec pomenuo citanje stvari na srpskom, mislim da je to verovatno i Otov problem. Ako vec ne vidite dovoljno srpskih uzora, uzmite hrvatske knjige. Radunovic ih je, na svoj nacin, uzeo i u njima nasao barem jezicko zaledje. Tamo ima sjajnih i hrabrih stvari!

[Lurd]

Cripple, nije meni problem da kažem šta zaista mislim. Ti ne vidiš našu razliku u pristupu knjizi i deljenju utiska. Ja to iznosim kao čitalac, a ti kao kritičar. Meni je u suštini bitno da mi knjiga ide, sasvim sam odustao od kritičkog pristupa zarad čistote uživanja.

Dalje, ništa ja ne krijem, samo se razlikuje oštrina tona. Ja ne mislim da su Cipele loše, mislim da su mogle da budu bolje, ali su daleko od loših. Ako treba da se sublimira u jednoj rečenici, ostao mi je utisak nedovoljnog uživanja. Voleo bih da je bilo još koječega.

Knjige u kojima ne uživam uglavnom više i ne čitam. Ili čitam na osećaj ili na preporuku. Za neke knjige sam ubedjen da mi se neće svideti i zato ih ne čitam i jako retko pravim ustupke. Naravno, i revidiram svoje stavove. Eto, pre neki dan sam kupio Naživo, jer sam shvatio da posle dve godine ne mislm više da to neminovno nije vredno čitanja.

[crippled_avenger]

Odlicno si ovo dijagnostikovao.

Ja definitivno imam prilicno opterecenje kriticarskim pristupom.

[crippled_avenger]

Prikazi su, kako sam i ocekivao, prilicno pozitivni. VREME je imalo nesto duzi a EVROPA nesto kraci prikaz romana i oba su pohvalna. Jeste li naisli na jos neki?

I uostalom, jel jos neko procitao roman? Kakvi su vam utisci?

[Lurd]

Ja sam počeo da čitam onaj u vremenu i odustao sam kod mesta kada onaj idiot piše o tome kakvi su to ljubitelji horora.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

A pod 'neshto kraci prikaz' u EVROPI se krije ovaj tuzni minjon pun opshtih, bilo kakvog konkretnog znachenja oslobodjenih, mesta-"CRNE CIPELE su prvi potpisani solistichki roman Otoa Oltvanjija.U kombinaciji tvrdokuvanog krimica,fantastike i horora,on pleni artikulisanim jezikom i neistroshenom bibliofilijom i obuhvata kriminalistichke potencijale nashe knjizevnosti koji su praktichno po prvi put dobili podrshku elitnog izdavacha."
Shta je Vesna Tashic htela da kaze ovim nizom,it beats me!Svestan sam 2 bitne chinjenica-da EVROPA ni inache ne posvecuje vishe prostora prikazima knjiga, kao i da su CRNE CIPELE opterecene nizom krupnih manakoje je teshko obrazloziti na tako malo prostora,ali mislim da ovo delo ipak zasluzuje malo vishe!

[Ghoul]

kriminalistichke potencijale nashe knjizevnosti

   

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Nadam se da si shvatio da je ovo bio citat jednog nemushtog mini-prikaza dat u celosti,a nameravano znachenje tog dela rechenice sa 'kriminalistichkim potencijalima nashe knjizevnosti' prevazilazi moje kognitivne spossobnosti u ovaj kasni sat,a,bojim se,i moju skromnu pamet uopshte!
Osim toga,ovo odrednicu 'elitni izdavach' bih ja lichno dosta obazrivije koristio i njome svakako ne bih nikad oznachio izdavacha koji se dichi poduhvatima tipa nesuvislih pisanija Marka Vidojkovica,novogodishnje pripovetke Antonija Munjosa Moline pisane po narudzbini za potrebe NY specijala madridskih dnevnih novina preimenovane,za potrebe srbijanskog trzishta, u kratki roman,kuvare izmutirane u porodichne sage,ljupke a bezbojne bestselere 'neuter' usmerenja koji mnogo bolje funkcionishu na nivou fenomena kao shto su 'Prva damska detektivska agencija' i 'Zirafine suze',pa onda trinkerske nebuloze dodatno opterecene podrazumevajucom auto-dramatizacijom u obliku autobiografskih spisa Radeta 'Orihi,orihi...' Sherbedzije....a nekada su tu bili Gajto Gazdanov,Alesandro Bariko,Dzenet Vinterson,Deze Kostolanji i Vitold Gombrovich!
'...belu bluzu suza kvasi...'        

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Lavina je krenula-u danashnjem 'Danasu' je objavljen opshirniji prikaz,u sushtini hvalospev, iz pera Mice Vujichica,krcat meni teshko shvatljivim umnim vratolomijama-"...Ukoliko je posmatrate kao ogranichenu zanrovsku prozu,onda biste CRNIM CIPELAMA mogli zameriti izvesnu zanrovsku neopredeljenost,mogucu jezichku neujednachenost i nedostatak tvrdjih zapleta.Ali ukoliko je posmatrate kao pseudozanr,onda biste mogli otpisati neke nedostatke ove knjige.Tada biste mogli pohvaliti igru sa 'crnim cipelama' koja nudi neverovatno metaforichko dejstvo  i,recimo,prvu rechenicu koja kaze da od shpica crnih cipela trnu zubi."
Da naglasim-ovaj odlomak je josh i najsuvisliji deo te recenzije!
Ali ako ovo posmatrate kao pseudokritiku,mozda stvari dobiju i dodatni smisao!

[crippled_avenger]

Sto se Mice Vujicica tice, znam coveka. Ne mogu nista da tvrdim ali mogu da pretpostavim o cemu se radi u ovom tekstu. Po ovom tekstu bih rekao da je on nezadovoljan romanom ali da pokusava da ga promovise. E sad, kako bi zadrzao odredjeni ugled i dostojanstvo kod onih koji su citali roman, a sada vec nema sumnje da roman ima nedostatke koji se ne mogu prikriti, on ne moze da ga eksplicitno pohvali jer nema argumente koje pri zdravoj pameti moze izneti u korist tog stava. Zato nedostatke pokusava da proglasi za prednosti i tako se samo zapetljava. Mica je naprosto takav, on najvise voli da afirmise ljude i dela. No, posto i ja mislim da o CRNIM CIPELAMA treba pozitivno govoriti u javnosti, programski podrzavam ovaj tekst. Medjutim, trapavo je ispao. Steta.

A kad je rec o `elitnom izdajniku`, pardon, htedoh reci `elitnom izdavacu` (uvek mi se imenice i delatnosti na temu izdavanja pomesaju kad se setim B92), ja sam jos u svom izvornom komentaru anticipirao da niko nece da se zamera sa B92, jer oni zaista nisu normalni ljudi i niko ne zeli da ga ufiksiraju poput Michael Myersa, pa makar da je u pitanju i njihova, ipak sekundarna, izdavacka delatnost.

Konacno, evo Micinog teksta:

Od špica crnih cipela trnu zubiOto Oltvanji: Crne cipele, Samizdat B92, Beograd, 2005.


 

Mića Vujičić
Svako može biti Agata Kristi, ali malo ko Herkul Poaro, napisao je u prologu svoje krimi priče "Mit o kazni" Srđan V. Tešin. U njegovoj prozi večito se glože pisac i njegovi pobunjeni junaci koji hoće da od pisca otmu svoju sudbinu. Čak ni kada im pisac zapreti karabinom, oni ne menjaju mišljenje. Dok Srđan V. Tešin pokušava da smiri tu pobunu koja postaje sve glasnija i svakog dana preti da pređe u revoluciju, glavni junak "okultnog trilera" Ota Oltvanjija "Crne Cipele" pokušava da povuče granicu između stvarnog i književnog sveta. Pokušava da odgovori na pitanje da li je on, imenom i prezimenom: Bruno Kostić, privatni detektiv zadužen za preljube i slično, zapravo Herkul Poaro, Agata Kristi, ili možda nešto treće. Da li živi u "radničkoj ili detektivskoj priči" i da li može postati književni junak. Da li je pravi život u krimiću ili je pravi život na Novom Beogradu? Gde se završava stvarnost, a gde počinje žanr roman?
Ovo sa "žanr romanom" je prvi zaplet. Primetno je da je stalni atribut romana Crne cipele žanr roman, baš kao što uz ime pisca Ota Oltvanjija uvek ide ono da je autor žanr proze. No, razlika između njega i prosečnog pisca žanr romana jednaka je razlici između Supermena i Klarka Kenta. Dok žanr-pisac zna jedino pravila svoje dramaturgije i ima registrovanu firmu za izmišljenje dobrih zapleta, Oto Oltvanji (1971) caruje njegovim svetom. On drži u džepu čitav taj globus, zna sve pisce i sve junake, zaplete, ali poznaje i film i pop kulturu. Baš zbog toga u čitavu materiju ne ulazi samo sa sveskom pravila koje određuje fah, već kao neko ko poznaje sva lica toga sveta. On je, može biti, neka vrsta žanr-intelektualca koji, zahvaljujući svom čitalačkom trudu, sad može da pravi egzibicije. Može da se cinično igra zapletima i peripetijama, likovima, da hoda na rukama i tako stvori pseudopalp, koji u isto vreme predstavlja i krimić i ogled o krimiću, uz šta ide i nekoliko ozbiljnijih stvari gratis. Ili, ako ćemo parafrazirati estonsku narodnu poslovicu koju Oto Oltvanji navodi u prologu drugog dela, a koja kaže da vuk ima snagu jednog čoveka, ali um devetorice, mogli bismo reći da Oto Oltvanji ima snagu jednog žanr pisca, a um devetorice njih.
Sad sve zavisi od toga kako odlučite da posmatrate celu stvar. Ukoliko je posmatrate kao tvrdo ograničenu žanrovsku prozu, onda biste Crnim cipelama mogli zameriti izvesnu žanrovsku neopredeljenost, moguću jezičku neujednačenost i nedostatak tvrđih zapleta. Ali ukoliko je posmatrate kao pseudožanr, onda biste mogli otpisati neke nedostatke ove knjige. Tada biste mogli pohvaliti jaku igru sa "crnim cipelama" koja nudi neverovatno metaforičko dejstvo i, recimo, prvu rečenicu koja kaže da od špica crnih cipela trnu zubi.
Dakle, složena je ovo stvar. Netrpeljivost između pisca i književnih junaka koje je isti stvorio, već pomenuti Srđan V. Tešin razrešava tako što baca karabin, diže ruke od svega i poručuje čitaocu da sam napiše priču. Možda bi najbolje rešenje ovog slučaja bilo da se ovaj prikaz ovde zaustavi, a da svako uzme Crne cipele i donese sud. Ipak, ukoliko je na raspolaganju još nekoliko rečenica, treba napomenuti da je dobro što autori poput Ota Oltvanjija otvaraju jedno novo poglavlje u domaćoj prozi, poglavlje koje se u svetu davno rascvetalo. Crne cipele nadovezuju se na zanimljivu knjigu Ratka Radunovića Mi nismo bolesni (Narodna knjiga), koja, igrajući se opet žanrom, u pozadini nudi kratku istoriju palp filma. Zanimljivi i novi svetovi. Obavezno ih posetite.

[Black Mamba]

moze li se knjiga ikako naruciti preko neta? ili ako je neko voljan da mi je posalje mozda.... che platim...

[sandman]

Mislim da nema razloga ni za neke preterane hvalospeve a ni za pljuvanje.

Posle prvih desetina stranica, nakon sto sam prevazisao pocetna prevelika ocekivanja o nekakvom Morrisonski hype-ovanom "literararnom stripu" gde se mesaju demoni i radnicka klasa kako sam zbog neceg uobrazio da Otov "prvi" roman mora da izgleda Crne Cipele su tekle pitko, bez velikih uspona ali ni padova. Treba primetiti da je Otov svet vrlo stabilan, nepretenciozan i pazljivo uklopljen u ex-Yu paranoidnu mitologiju tako da u potencijalu moze da iznedri i dovoljno zanimljiv nastavak, ili cak vise nastavaka. Mozda gresim u proceni ali tim svojim kvalitetom podsetio me je dosta na Millerov Sin City - znaci stvar pripremljena da nas lozi na etape.

Najzesce mane: nedovoljno fatalne plavuse i nedovoljno prokleti junaci

U poredjenju sa Straubovom "Pricom o duhovima" koju sam u isto vreme citao ovo je po meni bitno jaci roman, jer ne razocarava krajem i vraca ulozeno

[KulFejs]

Aman, već ste počeli sistematski da kasapite knjigu. Sad ću iz inata da je kupim i pročitam.

[Kunac]

Avaj! Knige se i pišu da bi bile kasapljene i obožavane!

Nego, ovo je zapravo drugi roman ovog autora, zar ne? Prvi je publikovan u legendarnoj ediciji X-100. Da li je neko pročitao prvenac i kakvi su utisci?

[taurus-jor]

Meni se roman dopao. Stil je odličan, a priča znalački vođena. Milje je zastrašujuće poznat i opipljiv, a Oto ga se uspešno uhvatio u onoj priči koja je objavljena u Pressingu. Menjanje vizure iz prvo u treće a potom opet u prvo lice učinjeno je svrsishodno. Nemotivisano-tipizirano ponašanje glavnog junaka u prvoj trećini romana iskupljeno je motivom koji se pojavljuje kasnije i ubacuje "kockicu". Poneki likovi bljesnu - na primer Laura Vidalski-Tošić i Guza. Ostali su, prosto, funkcionalni, mada to ništa nije pežorativno. Kondenzacija podataka uglavnom mi nije smetala, ali pomalo jeste ono uredno uklapanje svih kockica.

Bravo za završnu transformaciju.

I opet da ponovim, roman mi se dopao, ali nije mi bolji od genijalne Opscene.

[dexa pantelejski]

Hmmm... OPSCENA? To je isto Otova stvar?

[Ghoul]

Hmmm... OPSCENA? To je isto Otova stvar?

Jebo te, dexo, čoek ti tolke poene dao, mogo si bar s opusom da mu se malo upoznaš

[dexa pantelejski]

Pa jebga, znas i sam da ne moz da se dodje do svega.

Aj sad posteno kazi kolko ljudi mogu da dodju do INTRIGANTA?

Taj broj pressinga je razgrabljen i sad posto su CIPELE izasle svi ga traze a ja nemam odakle da dam.

Cito sam dosta od Ota, sto tekstova, sto proze, nemo me streljas sto nisam cito SVE, pa makar i mozda najbolju pricu koja je objavljenja GDE?

[dexa pantelejski]

umalo da zaboravim

www.ekstragedza.tk

malo reklame nije naodmet

[zakk]

mislim da OPSCENA i nije objavljena (je l?). biće u sada-već-famoznom-porno-projektu-koji-nikako-da-završimo

[dexa pantelejski]

Pa sta onda koj moj palamudi ovaj Gul?