'Atlantida', Borislav Pekić

[Lord Kufer]

сур, сура^ суро 1. а. који је боје олова или
пепела, пепељастосив, сив: ~ камење, сури
облаци, суре војничке кабанице. — У нео-
бичном задовољству севаху му суре очи.
Јакш. Ђ. Бијела села украј сињег мора, кб
галеби на хридинам сурим. Фран. 6. натуш-
тен, тмуран (р времену и временским појава-
ма). — И сама природа . . . у суре јесење
дане плаче. Скерл. Јутро је. Суро, шкуро,
шкиљавоЈ слинаво. Крл. в. сиров, груб. —
Оца ми је жао. Он је човек сур и мрк и тешко
сноси сиротињу. Сек. 2. безередан, једноличан;
суморан. — Његови флуидни, лепи стихови
утичу на жене . . . теше их за ране које
грубости живота задају, дају боје сурим ег-
зистенцијама. Скерл. Кад ти порастеш^ биће
на свету за све људе места и рада, развед-
риће им се судбина сура. Макс.

[Ygg]

Suru, suru
Po mosuru
Pogladiš mi,
Seko, kuru!

[scallop]

Kao i neki drugi i ja vrlo pažljivo pišem svoje postove, pokušavam da ne preteram, tako da se osečam neugodno kad me ispravljaju ili uteruju u nešto što nisam ni napisao, a ni mislio. Takođe, neprijatno je kad se na moju opasku o čudnom citatu sve odjednom pomeri na skali intenziteta par stepenica naviše i na kraju dobijem blok ženskih oponenata koji deluju unisono u pravcu da ja omalovažavam Pekića, prevodioce i ko zna šta još. Čak Zosko pominje neko izvlačenje očnjaka. Sve što sam ja želeo je da Kufer ponovi ono šta je jako dobro obrazložio u vezi sa pominjanjem boja u literaturi i on je to ponovio. Valjda imam prava da njemu verujem više?

[zoskoz]

sura - srbska rijec
s obzirom da do veceras nisam znao sta znaci, a spoznao je prije 30 godina



eto, srbstvo spaseno, zemlja se vrti dalje.
nastavite

[Mme Chauchat]

Ja sam unisoni blok? zbogom okrutni svete!

[Lord Kufer]

Kako treba reći? Plavo nebo ili nebo plave boje?
Da li se plavo odnosi na nebo ili boju?

Čovek u mišje surom odelu - to je okej.
Tu je bilo sporna jedino reč suro, koja se danas retko koristi, pa je neko pomislio da je neprirodno njeno korišćenje u srpskom. Ispostavilo se da nije.

Mnoge nijanse boja su dobile ime po karakterističnim predmetima, biljkama, biljnim organima  , krznima životinja, mineralima.
Po meni, jedino je sporno ovo dodavanje "boje", jer mislim da je nepotrebno.
Čitam Velikog Gecbija i tu ima kosa boje slame, tepih boje vina, kosa boje žutog jesenjeg lišća. Ne znam, možda sam postao preosetljiv na te stvari od onog časa kada sam to osvestio kao problem?
Ja bih verovatno naginjao varijanti jasnog poređenja - tepih crven kao vino, umesto tepih boje vina. Ili: kosa nalik na slamu.
Jebiga, ima vina raznih boja... Možda je tepih bio beo...

U govornom jeziku uobičajeno je da se greši, pa i kad se piše na forumu, ali kad se piše priča ili roman, trebalo bi o ovome voditi računa.

[Mica Milovanovic]

Ja sam unisoni blok? [/size] zbogom okrutni svete!

Ne, ti si ženski blok...

[JasonBezArgonauta]

Ha, evo novih naslovnica automagično mesto starih

Aaaaaaaaa, pa nećemo ih tek tako prepustiti zaboravu.

[HAL]

Never forget!

[Barbarin]

 

[crippled_avenger]

Poznato je da sam ja uz određenu uzdržanost i dosta raznih primedaba poštovalac Pekićevog BESNILA.

Pa ipak bile su mi potrebne bukvalno decenije da pročitam njegovu ATLANTIDU. Započinjao sam je u više navrata pa sam onda nekako prirodno prekidao i nisam joj se vraćao.

Sada sam se zainatio i pročitao sam ATLANTIDU do kraja. Dakle, kako rekoh, BESNILO uvažavam, čak mi se i dopada, ali uzdržano. ATLANTIDA je ipak bez ikakve dileme jedna skribomanska budalaština koja je nepodnošljiva za čitanje, i kao žanr, i kao nešto što pretenduje da je visoka književnost, i kao štampana stvar bilo koje druge vrste.

Ta količina pretenzije spojena sa takvim banalnim pulpom, i sve to onda izvedeno na jedan način koji je možda ondašnjem čitaocu bio manje smešan nego današnjem, ali svejedno mora da je delovao užasno, čini da se samom sebi divim kako sam uspeo da istrajem u čitanju ovoga.

Naime, u ranijim pokušajima odustajao sam jer mi je bilo dosadno i konfuzno, kriveći sebe da možda nisam koncentrisan. Međutim, svih tih decenija bio sam ipak dovoljno koncentrisan ze većinu drugih knjiga, što će reći da ovo nije delo superiorne sofistikacije već naprosto jedna skribomanija, ili ako je nekome lakše logoreja u kojoj se masa reči troši da se kaže nešto bitno jednostavnije. A onda kad dokučimo šta se kaže, shvatamo da je to moronski.

Taj pokušaj da se kao spoje drevni mitovi i SF pulp miteme uopšte ne mogu da protumačim, da li se Pekić zajebava i parodira žanr, ili ipak možda pretenduje da se malo izrazi kroz moderne tehnologije i u to tumačenje neću ulaziti jer je sama knjiga dovoljno glupa da bih još i ja oko nje ispadao glup.

Ta samouverenost sa kojom je ova salata od reči napisana svedoči o jednoj nesputanoj sujeti koja je naravno u izvesnoj ali bitno manjoj meri potrebna da bi čovek sa bilo čim u stanju da izađe u javnost. Ali da bi se sa romanom kao što je ATLANTIDA izašlo u javnost, potrebno je biti baš jako sujetan i lišen bilo kakvog dodira ne samo sa samokritičnošću nego i elementarnim ukusom.

Istini za volju, ja ne znam kako je sam Pekić vrednovao ATLANTIDU, možda ju je objavio znajući da je to budalaština, ali šta sad napisalo se, on je bio sklon da piše puno, pa nema neke veze, ali ovo je što se mene tiče - uprkos evidentnom trudu da se ovolika hrpetina ničega nakuca - praktično neobjavljiva.

Pre nego što se potegne kontraargument da se eto štampaju i gore knjige od ove, naročito u lokalnom SFu itd. to nije nikakav argument jer ovo je roman koji ipak nije nastao u nekim poluinternim i izolovanim okvirima žanrovske scene, kao što uostalom ni na njoj mnogo toga što je slabije od ovoga a pritom gotovo sve je manje pretenciozno.

[Truman]

Hehe, i ja smatram da je Pekić težak skriboman ne baš sjajnog stila, ali mi se recimo Atlantida dopala (Besnilo još više), pre svega na nivou priče. Ukusi se razlikuju...Roman koji mi deluje kao totalni promašaj je 1999.
Od ostalih Pekićevih dela najbolje mi leže njegove priče.

[Alexdelarge]

ono što je za scenaristu nepodnošljiva logoreja za drugog je erudicija.

[Truman]

ono što je za scenaristu nepodnošljiva logoreja za drugog je erudicija.

Erudicija je jedno, stil i talenat za pisanje su drugo. Recimo, Umberto Eko je bio izuzetan erudita ali je ipak umeo lepo i da piše.

[Alexdelarge]

ono što je za scenaristu nepodnošljiva logoreja za drugog je erudicija.

Hehe, i ja smatram da je Pekić težak skriboman ne baš sjajnog stila, ali mi se recimo Atlantida dopala (Besnilo još više), pre svega na nivou priče. Ukusi se razlikuju...Roman koji mi deluje kao totalni promašaj je 1999.
Od ostalih Pekićevih dela najbolje mi leže njegove priče.

jesi li ti uopšte čitao zlatno runo, kako upokojiti vampira, hodočašće arsenija njegovana, novi jerusalim itd.?

kakav crni skriboman ne baš sjajnog stila. pekić je poznat po obimnim istraživanjima, proučavanju građe i akribiji, za razliku od pravih skribomana koji pišu iz glave,stihijski i bez jasnog plana. on nikad nije pisao na isti kalup, već su mu knjige žanrovski raznovrsne. rečenice su razgranate, barokne, preciznog rečnika. ne znam šta je za tebe sjajan stil ali meni je pekić sinonim za stilski perfekcionizam.

[Truman]

ono što je za scenaristu nepodnošljiva logoreja za drugog je erudicija.

Hehe, i ja smatram da je Pekić težak skriboman ne baš sjajnog stila, ali mi se recimo Atlantida dopala (Besnilo još više), pre svega na nivou priče. Ukusi se razlikuju...Roman koji mi deluje kao totalni promašaj je 1999.
Od ostalih Pekićevih dela najbolje mi leže njegove priče.

jesi li ti uopšte čitao zlatno runo, kako upokojiti vampira, hodočašće arsenija njegovana, novi jerusalim itd.?

kakav crni skriboman ne baš sjajnog stila. pekić je poznat po obimnim istraživanjima, proučavanju građe i akribiji, za razliku od pravih skribomana koji pišu iz glave,stihijski i bez jasnog plana. on nikad nije pisao na isti kalup, već su mu knjige žanrovski raznovrsne. rečenice su razgranate, barokne, preciznog rečnika. ne znam šta je za tebe sjajan stil ali meni je pekić sinonim za stilski perfekcionizam.

Čitao sam sve osim Zlatnog runa. Oprosti mi na tome što mi se njegov "ćoškasti" stil ne sviđa.

[Truba]

ko će ove cigle čitat?