Kotor vs. Dubrovnik

[Boban]

Nema spora da je Dubrovnik lepši, veći i poznatiji grad od Kotora.
Mislim na stari deo grada.
Sticajem nekih okolnosti, ove godine sam prvi put prilazio o jednom i drugom gradu s mora i tek je tako Dubrovnik grandiozan, a Kotor mimikrijski utopljen u okolna brda.
O lepoti Dubrovnika je već sve rečeno, ali mene doslovno proganja tema vezana za Kotor, jer smatram da taj grad nije iskoristio ni 5% svog potencijala.

Pre svega zidine koje natkriljuju grad su poluprohodne i polupristupačne, a svakako izuzetno teške za obilazak.
Frapantno je kako se Kotor zidine uopšte ne razaznaju niti sa 30 metara rastojanja s mora, utisak je kao da imamo selo pred sobom, Perast odaje mnogo zamamniji utisak.
Predlažem: izgranju nekog lepog dzinovskog sopenika statue na vrhu planine iznad, dobro osvetljenu i dominirajuću na tom prostoru... 30-50 metara "nešto" što bi simbolizovalo grad i li zaliv, a što bi vrlo brzo postalo turistička atrakcija i izazov (kao onaj spomenik iznad Ria)
Izgradnja žičare do vrha zidina ili čak do samog vrha planine, sa restoranima i pratećim sadržajima; možda čak i neki oblikom ludo zanimljiv hotel na vrhu umesto statue...
Obnavljanje i funkcionalno sredjivanje svih zidina u Kotoru, kapija i prostora (deo prema kanalu ima nekoliko hektara praznog prostora po kome nema ni mačaka, žalostan ishod nekakvog nesporazuma s malim privrednicima.

Kotor ima aerodrom na 8 km udaljenosti, najlepši zaliv Jadranskog mora oko sebe i gomilu lepih detalja u neposrednoj okolini (Perast i 5-6 ostrva sa crkvama na sebi) pa i sam Dubrovnik na sat automobilom ili morem, Lovćen iznad sebe... meni zaista nije jasno da se oko toga nešto ne preduzme i da li je moguće da niko ne vidi potencijal koji nudi Kotor.

Pogledajte ove zidine zarasle u korov:


I mnogo toga ovde:
http://www.plum-design.net/galerije/galerija33.php

[Loengrin]

Ah, Kotor!
Pa to je u davna vremena bio tako živ grad. Tu se dočekivala roba sa
istoka i umetnici sa zapada. Služio je i kao odmorište za bežaniju iz
krstaških ratova i kao neutralan teren za pregovore. Svojevremeno u
njemu su dobrim delom živeli katolici različitog porekla, a sad propada
verovatno, jer Crnogorci za razliku od Hrvata u Dubrovniku, ne mogu da
podnesu što im mestom dominira katedrala. Renovirana pre par godina,
ali nisam sigurna čijom zaslugom.

U Perastu nikada nisam bila, mada sam ga videla na snimcima, a sećam
se da je neki čovek, na moje pitanje gde je najlepše u CG otići na more,
bez razmišljanja uzviknuo - Perast! Eto razloga da ponovo odem u CG na
letovanje, iako sam čvrsto odlučila da neću više nikada.  

Za Kotor čisto sumnjam da će neko dići ruku samo travu da počupa, jer
sam videla kako Crnogorci gase požare u svojim brdima - nikako - čak ni
da pljunu na plamen, ali zato uz svetlost iste vatre igraju s pivom u rukama.  

--------------------------------------------------------------------------------
Plum-Design, sjajan sajt, već je neko pristojno vreme na netu, ne mogu
da verujem da sam baš juče na Sagiti htela da objavim link za taj sajt,
ali sam se plašila da će svi onako s visine graknuti:
AAA ZNAMO ZA TOOO!  

[Boban]

Dubrovnik je neosporno najveca atrakcija Jadrana, ali Boka ladno može da mu bude pandan ukoliko bi bili iskorišćeni svi resursi koji tamo postoje: desetine srednjevekovnih gradova, od kojih su praktično svi zarasli u korov.
Pogledajte samo kako jedna stvar izgleda spolja, a kako iznutra:



To je jednostavno zločin protiv čovečnosti:

[Loengrin]

To je kod Žanjica ili se varam?
Eeheee, tu dolaze nudisti na kupanje. Ljudi su lepo otkrili mesto kom niko ne prilazi, niko sem škorpija i zmija, mislim. Tople stene, duboko more, milion ježeva, pravi raj za slobodnjake!  

[Mica Milovanovic]

Kotor ima aerodrom na 8 km udaljenosti, najlepši zaliv Jadranskog mora oko sebe i gomilu lepih detalja u neposrednoj okolini (Perast i 5-6 ostrva sa crkvama na sebi) pa i sam Dubrovnik na sat automobilom ili morem, Lovćen iznad sebe...

i neopisiv smrad kanalizacije koja se neprečišćena izliva u najuvučeniji deo zaliva odakle nema kuda da ode...

meni zaista nije jasno da se oko toga nešto ne preduzme....

Zato što je Kotor u Crnoj Gori. Onog trenutka kada ne bude više u Crnoj Gori možda će biti neke šanse za njega...

[BladeRunner]

Kotor vs. Dubrovnik... e ovoga je bilo kroz istoriju. Recimo, 1354-e su Kotorani tužili Dubrovčane, jer su im ovi napadali brodove sa solju. Nego, to je bilo davno. Da vidimo kako je danas.   

   Priča o Kotoru je, kao i sve ostale priče, više priča o mentalitetu ljudi, nego o samom gradu. Potpuno se slažem sa Bobanom da nije iskorišteno ni 5% potencijala. Možda je potrebno napomenuti da se u Kotoru nalazi preko 60% sveukupnog kulturnog blaga Crne Gore, i to preko 50% nepokretnog i oko 70% pokretnog. Ono što se meni najviše sviđa, a sa čim volim da smaram svakoga ko mi dođe u goste, je činjenica da Kotor nije zamrznut grad. Na šta mislim? Ako neko ode u Veneciju, Dubrovnik ili gdje još sve ne, vidjeće presjek jednog vremena. To su gradovi zamrznuti u svom 15-16 vijeku, što ih, na kraju krajeva, i čini atraktivnim. Kotor je, sa druge strane, jedan konglomerat sveukupne istorije i kao takav, totalno jedinstven.

   Na ulazu u grad je petokraka (?) iz 1945, na glavnom trgu je Napoleonov teatar iz 19v, a na drugom je katedrala Svetog Tripuna iz 1166, na trećem pravoslavna crkva Svetog Luke iz 1195 i tako do kraja. Kotor nosi pečat svakog vremena i na pravi način pokazuje kako je koja sila prilazila gradu. Srbi - trgovci su koristili grad kao glavnu luku na Jadranu, pored Dubrovnika koji je, kao i Kotor, bio republika. Osnivali su bolnice, apoteke, crkve (pa i katoličke, naročito Jelena Anžujska, koja je gotovo čitav život provela kao katolkinja, da bi se na kraju zamonašila u pravoslavnom manastiru) i škole. Onda su došli Mleci. Oni su ga ozidali i utvrdili, tako da Kotor, što se tiče izgleda, najviše duguje njima, ako izuzmemo katastrofalne zemljotrese iz 1667-e, 1978-e i veliki požar iz 189_ i neke, ne znam napamet. Nakon njih su došli Francuzi koji su, shodno svojim sklonostima, osnivali pozorišta i muzička udruženja, a rušili crkve, od kojih su pravili barutane. Onda su došli precizni Austrijanci koji su uveli red u sve to, katastarski sredili grad, napravili kanalizaciju i žičaru od Kotora (Tabačina) do Njeguša (Krstac), a od građevina su ostavili ružnu i funkcionalnu zgradu suda (šta drugo?), kao i bezidejnu kuću Makin, koja je podignuta na groblju, a arhitektonski se nikako ne uklapa u Stari grad (iako je baš u toj nenormalnosti draž ). Austrijanci su inače išli na nekakvu ludu sintezu, tako da su više kuća prekrajali u jednu, dograđivali ih i pregrađivali, tako da je konačan izgled nadrealan (zgrada suda, koja je u stvari niz spojenih i zabetoniranih kuća). Na kraju su došli komunisti. E oni su stvarno face na jedan poseban način, pa ih zato evo u posebnom pasusu.

   Ulazna vrata od Starog grada im se nisu dopadala, iako su poticala iz 13v. Razlog : svaki osvajač je nešto dodavao tim vratima. Izvorna vrata su bila bez ukrasa, pa su im Mleci dodali malo baroka i svoj grb - lava (16v), Austrijanci su kasnije dodali iznad toga dva grifona koji pridržavaju austrijski grb, ali mletački nisu dirali. Komunisti su išli čekić logikom, tako da su u martu 1945-e uništili sve te grbove, da bi uklesali onaj FNRJ (taj ima pet buktinja) i napisali 'Tuđe nećemo svoje nedamo'. Kako nešto baš i nisu bili pismeni, to su ovo 'ne damo' napisali zajedno, pa su to poslije ispravljali, tako da danas to liči na 'Tuđe nećemo svoje nnedamo', što je urnebesno. Ruku na srce, meni su ova današnja vrata pet puta draža od onih starijih, jer su... duhovita. Mislim da bi ih tako i Konan preuredio. Jedini kip na Jadranu koji je pokazivao zanatliju u prirodnoj veličini, bio je u Kotoru... do kobnog marta 1945-e. On je slomljen, zato što je nesretnik bio zanatlija = radnik = obespravljeni radnik (komunistima su svi radnici prije komunizma bili obespravljeni) = rob = čekić (bez srpa). Ona žičara koju sam prije pomenuo je rasformirana. Vodovod je srušen, potpuno. Danas sam (slučajnost) bio na Njegušima i kod druga, inače Petrovića rodom, prelistavao monografiju Petrovića iz 1910 koja je štampana u Zagrebu u 10 primjeraka, a koju je kralj Nikola podijelio svojim ćerkama i prvim rođacima (tako je moj drug i dobio). Njeguši (ko ne zna, u pitanju je mjesto iznad Kotora) su tada imali vodovod koji je bio povezan sa kotorskim vodovodom. Imao je i umjetnički isklesan lik Franje Josifa, kao i veliki austrijski grb. Van pameti je ono što se zaista desilo, a to je da su komunisti srušili taj vodovod i povadili cijevi. Njeguši ni dan danas nemaju vodu. Isto je bilo i sa žičarom. Mislim da bi se dosta ljudi zblanulo da su, kao i ja, na običnoj njeguškoj livadi između par ovaca vidjeli bačeno zvono. Kad sam mu prišao, pročitao sam da je to zvono koje je neki od Karađorđevića svečano poklonio dinastiji Petrović, a koje je izliveno u Rusiji 1905-e godine. Strašno je da se takvi ostaci istorije koji bi u svakoj normalnoj državi bili čuvani po muzejima, razvlače po poljanama. Nego, da ne širim priču, ovo su komunisti i njihov mentalitet.

   Tako smo došli do današnjice. Šta je, ovako objektivno, urađeno u Kotoru u zadnjih 10 godina? Osvijetljeni su bedemi (donacija Amerikanaca). Završeno je obnavljanje Katedrale (finansirao Vatikan još od 1978-e, dobili priznanje za najbolju restauraciju prije par godina od Unesco-a ili tako nekoga). Odveli kanalizaciju iz zaliva Kotor-Trašte vodovodom (opet Amerikanci). Konačno rade tunel (treba da ga završe u julu sledeće godine, ovo uradili zato što su ga kao završili prije 5-6 godina, ali ko je prošao tim tunelom, zna u kakvom je jadnom stanju bio). Zatvorili najstariju galeriju u Starom gradu na glavnom trgu, a umjesto nje otvorili telekomovu podružnicu (ovo bila glavna tema zadnjih mjeseci, potpisivala se i peticija za očuvanje galerije, uzalud). Sve u svemu, ništa pametno. Kotor propada.

   Šta, i pored svega, može da se vidi u Kotoru? Evo na random šta mi pada na pamet. Može da se vidi najduži balkon na Jadranu (55 metara). Može da se vidi izvor gdje je Marku Kraljeviću Novak Kovač iskovao mač (Gurdić), pa mu Marko - car onda otkinuo ruku da ne kuje 'ni bolju ni goru', ali mu plati suvim zlatom neku pogolemu svotu, tako da Novak više nije morao da radi (a nije ni mogao, jel). Može da se vidi najstariji natpis na slovenskom narodnom jeziku na primorju uopšte (Crkva svete Ane). Ovo je jako zabačena, a izuzetno lijepa crkva, koja se nalazi u dvorištu jedne kuće (bukvalno). Tu je i katedrala Svetog Tripuna, 1166, simbol Kotora, sa dva zvonika različite visine, za šta su krivi zemljotresi, a ne arhitekta. U nju, u srednjem vijeku, je dolazio svako ko drži za sebe (kuriozitet : dolazili Žil Vern i Bajron). Dalje, može da se vidi pravoslavna crkva Svetog Luke, koja je podignuta kao katolička, pa je katolici poklonili pravoslavcima u srednjem vijeku. Ona je iz 1195-e, imala je dva oltara do dolaska Austrijanaca, a i danas se vidi mjesto gdje je nekad bio jedan oltar. Dalje, Kotor ima Pomorski muzej, koji je veći od dubrovačkog, a i uređeniji. Tu je i crkva Svetog Mihaila sa lapidarijumom (IX-XVII vijek). Današnji izgled crkva duguje zemljotresu, jer je 1667-e, kad je stradalo 2/3 grada, došlo do rušenja dva zida, dok su preostala dva, iz IX vijeka, ostala. Kasnije su dozidani ovi porušeni u XVII vijeku, da bi 1978-e zemljotres opet srušio jedan zid, koji je podignut... iz kog vijeka je ova crkva, to više niko ne zna. Nezaobilazna je i crkva Svete Ozane u Starom gradu, 1221 godina, koja ima zanimljiva vrata koja opisuju njen život (vrata su podijeljena u dvadesetak slika). Drugi simbol Kotora je legendarna česma Karampana. Ovo legendarna zato što je ključna u jednoj od 4 legende o postanku grada. Karampana je dobila ime po lancu javnih kuća koji se nalazio u zabitom kraju Venecije, a kod nje su se preko dana sastajale Kotoranke i ogovarale sve živo i mrtvo, a uveče su se kotorski mladi parovi tu... sastajali, pa je tako i dobila ime. Jednom godišnje, kad su karnevali, izlazi istoimeni šaljivi list, i to tako traje evo već sto i nešto godina. Zanimljiva je i uska ulica koja se zvanično zove 'Pušti me proć'. Ona povezuje dva važna trga (trg Svetog Luke i Svetog Mihaila), a široka je taman da jedno može proć. Savremeni Kotorani ovu ulicu često zovu Mačijom ulicom, zbog karakterističnog mirisa kojim ona zapahava prolaznike (jednog). Od palata, tu je palata Beskuća. Oni su slavna kotorska porodica koja nije imala nijednu kuću, pa su se zvali Beskuće, pa su onda postavili sebi cilj da imaju sto kuća, pa su se jedno vrijeme zvali Stokuće (stvarno su imali 100 kuća), da bi, na kraju, opet sve izgubili, i opet se prozvali Beskuće... (španske serije su mačiji kašalj za sve ovo). I da ne dužim, gradski sat, Kneževa palata, Providurova palata, Stub srama itd itd.

   Šta ne može da se vidi u Kotoru? Ono što je najvažnije : bedemi. Da je sreće to bi bila glavna kotorska atrakcija. Bedemi su dugi preko 4km, visoki na mjestima preko 20 metara, debeli od 2-16 metara... i zabrasli, zapušteni, u očajnom stanju. Na vrhu bedema, gdje je pogled nevjerovatan, kako u pravcu Starog grada, tako i sa druge strane gdje je ogroman usjek, nema prosto ničega. Da je to sređeno, pa da se na vrhu tvrđava San Đovani pretvori u hotel, Kotor bi bio nešto sasvim posebno. Obnavljanje uništene žičare bi bilo takođe atrakcija kakvu Boban pametno pominje i mislim da bi sa tim malo šta moglo da se takmiči. Mogućnost da se za pola sata žičarom izađe na snijeg, a onda spusti na more i dođe do marine, je nešto sa čim bi se na Jadranu malo šta moglo takmičiti, ako govorimo o turizmu. Dalje, relikvijarum Katedrale Svetog Tripuna, izuzetno vrijedan, nije otvoren za javnost i ne izlaže se uopšte. Razlog je taj što opština nije spremna da obezbjedi prostor gdje bi se ovo moglo izlagati, a sveštenici nisu blesavi da im daju nešto tako vrijedno na čuvanje. Veliki plato iznad Starog grada (iznad glavnog trga, pozdrav Bobanu i Joru) je totalno neiskorišćen... a biće tako i narednih 20 godina, zbog lokalnih gluposti (čovjek zakupio i sa pravom se inati, jer mu ne daju da radi kako je bilo dogovoreno). Ko mi god dođe u Kotor od gostiju/prijatelja, vodim ga gore, a to turistima ne pokazuju zbog grafita, iako su grafiti zdravo duhoviti (zamislite Dubrovnik sa grafitima?). Kotor je i dalje ogledalo vremena i ljudi koji u njima vladaju, pa i kad su ti ljudi idioti.

   Što se tiče poređenja Kotora i Dubrovnika, to je poređenje na štetu Kotora, ako gledamo samo Stari grad. Dubrovački Stari grad je veći i neuporedivo sređeniji od kotorskog i, što je najvažnije, Dubrovčani su imali snage i pameti da svaku ulicu pretvore u nešto od čega mogu da zarade, što zna svako ko ga je obišao. Kotorani, u svom addagio stilu, prosto nemaju volje da se, pored svojih problema, još i sa turistima zamajavaju. Tu dolazimo do paradoksa da bi većina Kotorana voljela da njihov grad ostane taman onakav kakav je sad. Dakle prosječan Kotoranin bi volio da ima turista, ali ne previše, da mu ne smetaju. Takođe, ljeti da se organizuju karnevali za turiste, ali pravi maskenbali su oni krajem februara, kad od gostiju nema žive duše. Stari grad da bude montipajtonovski neuredan, kao što je sada, jer to ostavlja prostor za kultna mjesta omladini u odrastanju (već pomenuti plato je mjesto gdje se skuplja dekintirana omladina sa pivom - odatle grafiti). Dalje, svaki normalan Stari grad na kugli zemaljskoj ima zakon protiv klima uređaja (Dubrovnik), zato što remete izgled grada, ali Kotoranima to baš nešto i ne odgovara, jer bi im ljeti bila jaka vrućina. Toliko o zrelosti današnjih Kotorana i njihovom odnosu prema turizmu.

   Sa druge strane, ako posmatramo Kotor u sklopu Boke kao cjeline (a većina stranaca ga tako i posmatra), onda se Dubrovnik ne može porediti sa Kotorom. Naravno da Kotor ovo nikada neće znati da iskoristi. Kotor nema prepoznatljivost sa mora, a ovo gore što sam naveo (žičara ili obnavljanje San Đovanija) je manje realno od SF filmova koje komentarišemo na ovom forumu. Ako ćemo o potencijalu i o šbb kbb varijantama, mislim da bi dobro obnovljen Kotor turistima bio neuporedivo atraktivniji od Dubrovnika. Ovo kažem zato što Kotor ima prirodnu ljepotu (zaliv, Dubrovnik nema), zaleđe (Lovćen ili Ivanova korita, koje Dubrovnik nema), i svoj Stari grad (Dubrovnikov ljepši, ali da preurede Kotor, i on bi imao šta da pokaže... u stvari, i ovako osakaćen ima). Preuređene kotorske zidine bi bile zanimljivije od dubrovačkih, zbog pomenute klisure sa druge strane koju 90% ljudi koji dolaze u Kotor ne vide, jer prosto ne znaju gdje je. Naravno, ovo se nikada neće dogoditi, a ja Kotoru predviđam klasično krpljenje rupa. Dakle, kad se koji zid obruši, oni će ga vjerovatno podignuti, ali da bilo šta započnu/preurede, oni nemaju ni volje ni vremena. Najgori scenario katastrofe, koji je mnogo realniji od ovog super veselog preuređivanja, je da se Kotor da ljudima koji prosto neće znati da ga cijene, koji bi preuredili stare kuće, a nove zidali u svom palanačkom stilu i uopšte, koji bi od Kotora napravili Budvu, užasnu kakva je danas, bez ikakvog reda i smisla. Između ove dvije krajnosti, odnosno totalnog sređivanja i tajkunskog preuređivanja, današnja sredina u kojoj se Kotor nalazi i nije toliko loša.

   Još mi je samo ostalo da se osvrnem na komentare :

Loengrin

Crnogorci za razliku od Hrvata u Dubrovniku, ne mogu da podnesu što im mestom dominira katedrala

Pogrešno. Crnogorci su prosto lijeni, a mjestom ladno može da domira i Tadž Mahal.

Loengrin

Za Kotor čisto sumnjam da će neko dići ruku samo travu da počupa, jer sam videla kako Crnogorci gase požare u svojim brdima - nikako - čak ni
da pljunu na plamen, ali zato uz svetlost iste vatre igraju s pivom u rukama.

Opet pogrešno. Crnogorci ne igraju sa pivom u rukama, jer bi došlo do prosipanja piva. Mislim da je ovo univerzalno pravilo, te je kao takvo primjenjivo i na Srbe, Hrvate, Slovence itd.

Mica Milovanovic

i neopisiv smrad kanalizacije koja se neprečišćena izliva u najuvučeniji deo zaliva odakle nema kuda da ode...

Djelimično pogrešno. Kanalizacija se odvodi, od pretprošle godine, na otvoreno more, ali kad su jake suše ili jake kiše, zna da se osjeti miris (smrad) mediterana.

Mica Milovanovic

Zato što je Kotor u Crnoj Gori. Onog trenutka kada ne bude više u Crnoj Gori možda će biti neke šanse za njega...

Nažalost, tačno. I što vrijeme više prolazi, sve tačnije. Pozdrav.

[Mica Milovanovic]

Djelimično pogrešno. Kanalizacija se odvodi, od pretprošle godine, na otvoreno more

'Oćeš da kažeš da je kanalizacioni sistem Kotor-Trašte konačno proradio? Povlačim sve što sam rekao... Možda i moj zavet da više neću da idem na Crnogorsko primorje...

[Mica Milovanovic]

...

[Ghoul]

...

Ostade čoek bez reči!

(A i ja sam! Super post, runneru! Beskrajno zanimljiv i informativan! Hvala!)

[Boban]

Turisticki ideal Crnogoraca: da im od kuce saljemo pare postom i ne dolazimo uopste.

Ogroman broj ljudi koji odsedaju u Dubrovniku prave izlete u Boku (Dubrovčani pizde zbog toga jer im to odvlači poprilično love), bar u Herceg-Novi i zaista je blamaža što im se nema mnogo više ponuditi od relativno jeftinih restorana i opuštene zabave do kasno u noć.

[Loengrin]

Blade pored tebe je sjajno grešiti  

[PTY]

Eto! Eto zašto mi nikada mi neće biti jasno sve to kukumavčenje i jugo-nostalgija!

Mislim, evo danas Bobana živog i zdravog posle slikanja na neprijateljskoj teritoriji, (sa sve tri prsta u prvom planu) a ja mogu da se opkladim sa njime u svu kintu mi u džepu da u Tiletovoj jugi to sa prstima ne bi prošlo.

Pa ono, kad se sve zbroji i oduzme, ispada da su neke stvari bogami i unapređene raspadom zemlje, a Bobane?  

[Loengrin]

Neke i nisu, na primer više ne mogu da te uhapse zbog verbalnog nacionalizma i šovinizma. Dakle -Živela opšta pljuvačina!  

[Tex Murphy]

Kotor, Dubrovnik, sve su to selendre u poređenju sa Bijelom (mislim na dio uz obalu)  

[Boban]

Ako ćemo tako, Beograd SVAKOG DANA u godini ima izmedju 100 i 300 hiljada turista (računajući i poslovne pridošlice, naravno), što je nesravnjivo više nego bilo koja palanka na moru.

[Loengrin]

Kotor vs. Dubrovnik ... vidim da smo iscrpli temu kad se gađamo Bijelom i Beogradom.

Pošto se vidim vraćaš na domaću teritoriju onda ti predlažem Srebrno Jezero vs. Palić  .

Ah da, Bobane, zvanično obećavam da ću ovde postovati kratku priču o doživljajima iz Kotora i okoline, čisto dok tema ne umre skroz.

[Boban]

A dok čekamo Loeninino �ivotopisje, evo još malo priče u slikama.

Najvece ostrvo Bokakotorskog zaliva, trenutno zvano Sveti Marko, potpuno je nenastanjeno godinama, zbog prekomerno namnozenih poskoka; tu su bile one divne polinežanske kućice (500 njih) koje su pre 20 godina bile ispunjene do poslednje tokom sezone... Sada su to samo hrpe urušene drvenarije i bezbroj upozorenja da se ne prilazi zbog zmija.










Nedaleko odatle Gospa od Milosrdja:

[Lurd]

Što su dobre fotke! Prosto miriše more!

[Boban]

Jebes snimanje s broda.
Najbolji uglovi su iz balona...

[Loengrin]

Tetka mi tu ima kuću, ne na ostrvu, nego tu na kopnu, a ja se zarekla ne samo nikad više u CG (to možda i pogazim), nego i nikad ikad više kod tetke na letovanje.

Inače u manastiru Gospa od milosrđa je 1996 ili '97. nakon što je renoviran, prvi put nakon dugo vremena krštena jedna devojčica i time je manastir zvanično proradio (za sve koji umeju da plivaju   )

[Boban]

Tetka mi tu ima kuću, ne na ostrvu, nego tu na kopnu

Mozda neka od ovih, to je sadasnji pogled s ostrva na "onu stranu"... gradi se uzurbano i nemilosrdno; za koju godinu nece postojati kvadratni metar bez betona ili cigle...