DEVETI KONKURS ZNAK SAGITE ZA DOMAĆU SF&F PRIČU

[dexa pantelejski]

Sta ces, ne mozemo svi da budemo tako lepi, pametni, kreativni i savrseni kao ti.

Nego, sta bi sa onom prvom glavom CRNOG CVETA?

Ajde, okaci je bre, ucini tako jedno dobro delo svim onim nepismenim i netalentovanim koji posecuju ovaj sajt.

Jebes Tolkina... Jebes Kinga... Daj da skinemo neku dobru foru od velikog pisca Bobana Kezevica.

[Mica Milovanovic]

Da li ovom izjavom podrazumevaš kako se čitalačke reakcije na fantastičnu književnost razlikuju od reakcija na književnost uopšte?

Grubo govoreći - da. Ili, možda malo opreznije rečeno: "...bi mogle razlikovati..."

Generalno, u vezi cele diskusije na ovom topicu mislim da dižete tenziju bez velike potrebe. Valjda nam je cilj da unapredimo domaću fantastiku, a ne da jedni drugima pokazujemo kako su glupi.

Dexo, to što sam te častio krompirićem znači samo da se ova priča i ja mimoišli, kako to Lazović kaže, iz iskustva, jer se vrlo često ne uspevam da nađem ni sa njegovim pričama, ali i sa Bobanom, što se lako može videti iz rezultata prethodnih konkursa   Ništa drugo.

I nisi u pravu kada kažeš da su se zamerke ticale pojedinosti u priči - bar što se mene tiče. Ako treba da ti analiziram šta mi se nije svidelo, može i to, ali privatno...

[No Dice]

Ne razumem oko cega se ovde vise vodi rasprava, kad je vecina ucesnika u njoj jasno stavila do znanja da je procena Deksine price vecinom zanovana na UKUSU a ne na nekim objektivnijim merilima.

Nekome nije legla, nekom jeste. Live with it.

[PTY]

U suštini, želeo bih da diskutujem sa Bobanovom tvrdnjom da je lakše pisati fantastičnu prozu nego realističnu prozu.

Mislim da je upravo ta zabluda pokopala žanr kao takav. Mislim da je ta krajnje maliciozna predrasuda dovela do atrofiranja bazičnih literarnih standarda a to je za posledicu imalo odlivanje inteligencije.

Ja sad sam u iskušenju da kontriram Bobanu kako su stvari upravo obrnute ali intimno verujem da je istina negde u sredini; podjednako je zahtevno stvoriti i održati uverljivu strukturu u realističkoj baš koliko i fantastičnoj prozi . Jedina (krajnje nesrećna) distinkcija je čitalaštvo u ovoj potonjoj; manje je zahtevno i manje je sposobno da reaguje na zahtevnost. A to je, po meni, upravo direktna posledica onog već pomenutog srozavanja standarda, zbog odliva inteligencije, zbog malicioznih pretpostavki kao što je citirana.

ps. Ti ćeš jednog dana ipak morati da sortiraš ovo trenutno sranje na uzroke i posledice; nakon toga, sve je lakše.  

[Nimrodel]

Pošto sam i ovde naišla na veoma zanimljivu polemiku oko priče Dexe Pantelejskog, eto, ovde ću postaviti osvrt koji uradih, u želji da analiziram Dexin davnašnji rad (sada zaista ne znam kako piše, a veliki je raspon u godinama da bih očekivala da je isti pripovedač u pitanju):

Osvrt na pričanje u pripoveci ,,Iza brega" Dexe Pantelejskog


Posle dužeg iščitavanja postova na ovoj temi i dužeg praćenja diskusije nekoliko ljudi na ovom sajtu, nisam mogla odoleti izazovu da se pozabavim ovom pripovetkom i da vidim zbog čega ima i napada, ali i priznanja.


Ono što se odmah da uočiti je činjenica da se ovo delo ne da tek tako lako podvesti pod samo jedan književni žanr. U njemu ima prisustva od bajkovitog, i od epskog, i od strave i užasa, i od lirskog i refleksivnog, a vrlo često i od istorijskog... u pitanju je prava temarska mešavina koja se ne da podvesti čvrsto ni pod jednu žanrovsku odrednicu – jedino što se sa sigurnošću može odrediti su rod i vrsta.

Ovu pripovetku ne treba uzeti kao reper za pričanje autora, s obzirom na to da imamo informaciju kada je nastala i znamo koliko je godina imao autor kada ju je pričao. Verujem čvrsto da bi danas ona mogla biti samo skica za neku dužu formu koja bi bila boje realizovana, pošto pretpostavljam da se autorova ruka do ovog vremena mnogo više ispisala. Ovaj osvrt će imati nekoliko etapa u kojima ću pokušati da ospoljim i sve vrline, ali i mane ovog dela, kao i samog pripovedanja Dexe Pantelejskog.

Jezik:

Vrlo često zvukovna ravan dela u modernoj literaturi biva zapostavljena, te stoga se i javljaju realizacije nekih odličnih ideja koje čak nisu ni deseti deo onoga što je sam pripovedač imao u glavi tokom trena nadahnuća. Problem se javlja u samom početku i dosledno ostaje prisutan do samog kraja pričanja. Jezik je i više nego moderan, sa velikim prisustvom termina koji su potrebni u naučnim radovima, ali ne i u delu u kome se teži da se postigne onaj epsko-bajkoviti patos sa primesama strave i užasa. Gledano leksikološke strane, javlja se manjkavost u samoj jezičkoj doslednosti, jer ćemo pored istorizama tipa sebar i arhaizama tipa težak, imati prisustvo termina tipa paganstvo, jeres, magija, ritual a jako se dobro zna da naša narodna tradicija te pojave imenuje drugačijim imenima – neznabožac, mnogobošci, vradžbina, bajalica, obred, itd. (recimo, glavni junak, Ivan Kosančić, susreće na putu do svoje posestrime Naise susreće devojku; e, sad to je sve u redu do onog imenovanja devojka – u našoj tradiciji, a bogami i pisanoj junak će obično sresti devojče (hipokoristik, ako je nepoznata mila i dobra) i devojčuru (pejorativ, ako je u pitanju ružna, zla ili usedelica)). Najgore je u unutrašnjem uhu zazvučala sintagma ,,... poče da čita nešto na Staroslovenskom". Pored toga što je pravopisno netačno napisana ova imenica, postoji opasan problem u samom fingiranju tog doba... U to vreme bi retko taj odavno nestali jezik, na kome inače nisu pisane crkvene knjige, imenovao na taj način, a postoji i problem u fingiranju i istorijske verodostojnosti – niko u tom dobu (sem popova glagoljaša u Hrvatskoj) nije umeo da čita nijednu formu glagoljice koja je bila pismo tog staroslovenskog jezika. (Po dolasku Ćirila i Metodija, odmah su počele da nastaju redakcije – tako da je kod nas taj nerazumljivi jezik bio crkvenoslovenski, a govorni srpskoslovenski, s tim da je teško da je to ljudima bilo nerazumljivo, jer će tek po Kosovoskoj bici Konstantin Filozof uraditi treću, regresivnu reformu pravopisa). Dakle, na zvukovnojezičkom sloju postoje manjkavosti koje su više odraz autorove neispisane ruke i velike ispunjenosti informacijama i želje da se one sve nekako jezički ospolje i prenesu dalje, drugima koji slušaju pričanje. No, mora se istaći da autor poseduje zamaman rečnik što opet ukazuje na to da je naš pripovedač čovek koji zna vrednost jezika i koji jeste uhvaćen u mrežu pričanja.

[Nimrodel]

Pripovedanje:

Pripovetka je ispripovedana u auktorijalnoj pripovednoj situaciji, iako se sve vreme teži da se pripovedanje maskira u personalnu, no, pažljivom čitaocu sam pripovedač ne može da izmakne i biva ospoljen na jednom prilično neobičnom nivou za pripovetku ovakvog karaktera. Da, naš sveznajući pripovedač se najčešće vidi u pasažima koji najčešće imaju ulogu retardacije, bilo to namera samog autora ili ne. Retardacija kao postupak je jedna od osnovnih pojava u epskoj poeziji, ali u ovoj pripoveci nije srećno realizovana. Mesto da se pripovedač pojavljuje kao neko ko će dati katalog junaka, opreme, mesta ili kao neko ko će onako usputno ispričati lokalnu legendu narodnim jezikom, on se pojavljuje poput nekog kustosa, turističkog vodiča, koji čitaocu baca pred noge podatke o tom i tom mestu ili tom i tom liku (recimo, zastoj radnje kod Bigoša ili onaj nesrećni pasaž o poreklu srpskog imena Vilin-kraljice). Pripovedač je tu jednostavno zaboravio na hronotop i krenuo da daje nešto poput reportaže, prosto previdevši da ti pripovedni postupci postoje u našoj usmenoj tradiciji i da se ti umeci u priču drugačije realizuju u skladu sa samim hronotopom priče. Zato je i rečeno da bi pre ovo mogla biti skica našeg autora, nego dovršeno pričanje. Potrebno je ove pasaže drugačije oblikovati i jezički ih patinirati regionalizmima ili tvorenjem specifičnog idioma. Takođe, prisustvo deskripcija sa lirskim motivima više narušava nego što pomaže oblikovanje priče koja ne bi trebalo da poznaje taj, pomalo sentimentalistički, pristup pejzažu ovog sveta. No, naš pripovedač je i veoma ambiciozan, jer se u ovim retardacijama vidi težnja fingiranja svekolike razuđenosti samog narodnog pričanja i omaž nekim tipskim likovima i univerzalnim motivima bez kojih ne bi bilo bajki.

[Nimrodel]

Likovi i motivacija:

Ovaj deo je bio najteži i verovatno će ovo dužinom biti najduže. Ova pripovetka poseduje široku paletu likova koji proističu i iz epske tradicije, i iz narodnih bajki, ali i iz same istorije. Ono što se odmah mora napomenuti je činjenica da epski junak nije koncipiran tako u svesti čitalaca kao lik koji prvo promišlja pa tek onda dela. Kraljević Marko, Miloš Vojinović, Miloš Obilić ne razmišljaju, oni delaju, a potom samo sumiraju ono što je počinjeno (izuzeci od ovog klišea su recimo, Hektor, Odisej, Banović Strahinja, ali njihovo razmišljanje se ne bazira na preispitivanju moralnih i verskih načela i analiziranja, čak i oni više zaključuju i prihvataju te oštre zakone epskog sveta). U ovome je sadržan glavni problem u afirmaciji Ivana Kosančića kao junaka ove pripovetke. Ivan Kosančić nije istorijska ličnost, ali on je odavno postao deo onog kolektivnog nesvesnog, tako da većina nas ima već neku sliku u glavi o tome kakav bi mogao biti. Pripovedač kao da je zaboravio na ovaj fenomen, tako da Kosančić veoma sporo dela, od njega pravi promišljenog, veoma obrazovanog čoveka, koji je filozof i teolog, sa manirima, maltene, jednog viteza okruglog stola. Njegov unutrašnji jezik je profinjen i sofisticiran, vrlo često u teškoj zapitanosti, što je u potpunom sukobu sa kolektivnim viđenjem epskih junaka. Samim tim pasažima koji više odgovaraju govoru sv Avgustina u Ispovestima, naš pripovedač pada u drugu zamku nedoslednosti. Pripovedač za samog Ivana Kosančića na samom početku kaže sledeće:

,,Sedeo je tako nem pred ovim njenim rečima, tačno je znao kakav ritual sa njegovim mačem misli da uradi ta očajna, sujeverna žena i baš zbog toga se kolebao. Od kad zna za sebe gnušao se praznoverja i trudio se da prostodušnoj sebarskoj svetini objasni razliku između hrišćanske vere i njihovih duboko ukorenjenih paganskih praznoverica i strahova, a eto, sad ova mala žena dolazi sa molbom čije ispunjenje se kosi sa njegovim osnovnim uverenjima i predodžbama o Bogu i svetu koji je On ljudima skrojio. Da bi ispunio njen zahtev morao bi da pogazi sve ono što jeste."


Kao što vidimo, u sam njegov lik nas pripovedač uvodi vizijom čoveka koji ima Veru, koji se gnuša praznovernih trica i kučina, da bi mu darivao pobratimstvo sa vilama, znanje o starim obredima i bajalicama, susret sa Čuvarom prelaza, borbu protiv natprirodne sile. Ovde se javlja nedoslednost u samom formiranju karaktera Ivana Kosančića i pripovedač je odgovran za lošu motivaciju delanja ovog junaka. Pokušajem modernog pristupanja slikanju hommo interiora Kosančićevog, pripovedač je prekršio glavni zakon koji je u samom ustrojstvu junaka epskog miljea – junak bez ikakvog dokazivanja ima Veru a priori, on se nepravda ni sebi ni drugima za ono što čini, on je sav u hommo exterioru, a posrednim načinima pruža uvid u svoja ubeđenja – epski junak prvo dela, pa tek posle promišlja i to uvek u smeru zaključka ili da je postupio pravedno poštujući više zakone, ili da se ogrešio. (Primera za ovo ima mnogo – kralj Artur je hrišćanin, u potrazi za svetim gralom, ali on sadejstvuje sa Gospom od Jezera i Ekskaliburom kao sa nečim što jeste u ustrojstvu tog sveta, on ne kontemplira o praznoverju, on prati obrazac koji je od starine nametnut, on prati zakone koji su vrlo često nadređena kategorija onima koje su postavili sami ljudi; Kraljević Marko prvo ubija brajena mu Andrijaša, Musu Kesedžiju i ganja po Miroču vilu, pa tek onda promišlja o svom činu – ne pita se, samo konstatuje; Miloš Vojinović izlalzi na mejdan vojvodi Balačku, bez ijedne reference o tome da li hrišćanstvo priznaje postojanje takvog bića.)
Kako Kosančić može imati karakternu doslednost i učestvovati u doslednosti samog pričanja, kada je prepun unutrašnjih solilokvija o Veri, a prihvata postojanje onoga u šta ne bi trebalo da veruje?

Ono što još dodatno para dobro formiran svet priče i dobru motivaciju tragičkog uključenog u motiv strave i užasa je motivacija povampirenja, nesmirivanja u grobu devojke Đurđije. Još je Aristotel u svojoj Pesničkoj umetnosti postavio glavne zakonitosti tragičkog, a najbitnija od njih je, parafraziram, da  je najbolji efekat tragičkog postignut kada pravednik bez ikakvog razloga pada u nesreću i sa nje strada. Ovde se vidi pokušaj realizacije takvog tipa motivacije kroz onaj čuveni motiv ,,ne daj me, majko, za nedraga", toliko puta ponovljen u našoj lirskoj i lirsko-epskoj poeziji:

"Volim s dragim po gori oditi,/ glog zobati, s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati,/ neg' s nedragim po dvoru šetati,/ šećer jesti, u svili spavati."


No, problem se javlja zbog posredne, dovoljno neprikazane krivice Ivana Kosančića. Đurđija će ustati iz groba, bez toga da mi znamo da li je možda potajno volela Ivana, da li ju je Ivan odbio, a pouzdano znamo da je za neželjeni plan za udadbu saznao tek po Đurđijinom samoubistvu... u čemu je zapravo onda opravdanost njegove krivice i Đurđijine optužbe? Iako se obično u našoj tradiciji pravednik vampiri ako je nešto naopako krenulo prilikom samog obreda, neopojanog groba, njegovog nesrećnog rođenja u crvenoj košuljici – ovde na formalnoj strani imamo motivaciju za ustajanje iz groba (samoubistvo i obred u kojem je mač zadržao deo bivstva devojke), ali sadržinski je ta motivacija mnogo labavija – Đurđija se neupokojava da bi kaznila narod i vojvodu, s tim da su njeni stavovi koji bi trebalo da opravdaju njeno ustajanje poput onih koji će se javiti mnogo kasnije u literaturi – žena koja poseduje samosvest, koja se suprotstavlja društvu gazeći duboko ukorenjene patrijarhalne običaje, koja više nalikuje savremenoj ženi.

Ova pripovetka je ogroman izvor za jednu dobru polemiku i za pitanje da li je ovde pre bilo od uticaja Nastasijevićevih ,,Zapis o darovima moje rođake Marije", ,,Reč o zlom udesu Marte devojke i momka Đenadija" ili je autor rabio i neke postupke sa Zapada, gde postoji veliki procvat u pisanju alternativnih istorija.  Moram istaći da je u pitanju jedan veoma smeo pokušaj i da se sam autor opskrbio velikim znanjem iz istorije, no, takođe moram nadodati da bi trebalo ponovo da se prihvati tastature i da ovu pripovetku nanovo ispriča, i u novom pričanju da ispoštuje poetičke zakone, jer šteta je da jedna ovako lepa i ambiciozna ideja ostane realizovana na nivou koji se više može nazvati prvim ili drugim slojem stvaranja jedne ozbiljne priče.

Dexo, hvala ti na ovom lepo provedenom vremenu i dao bog, te te više mi čitali. (Izvinjavam se zbog eventualnih grešaka u kucanju – nisam sam tekst dovoljno sa te formalne strane revidirala.)

[Ghoul]

nimrodel, hvala ti što postojiš (i što imaš toliko slobodnog vremena)!

[PTY]

Odlično, odlično!

Eh, samo da je Oto onomad priložio ovakvu argumentaciju... ne bi danas bilo nikakvih nesporazuma između nas dvoje.

[dexa pantelejski]

Nimrodel, svaka cast.  

Da je ovde malo vishe ljudi ciji saveti su konstruktivni i dobronamerni (a ne kao u slucaju nekih drugih cije zamerke imaju cilj da unize autora i cisto su destruktivne i svadjalacke prirode) ovaj sajt bi bio izvor pozitivnih vibracija i kreativne energije.

Sa masom tvojih zamerki se slazem, samo sto bih dodao da sam vec uradio neke korekcije. Puno njih. Ovo u vezi jezika mi je na vise mesta ispravio Gula, a i kasnije sam krenuo da tabanam kroz kilometre istorijske i ine gradje tako da sam dosao do puno raznih saznanja. Vremenom "knjige na staroslovenskom" su zamenile "knjige starostavne", Kulu - "pirg", a zastavu - "steg" i tako dalje... Mnogo vishe sam se upoznao sa jezikom, obicajima, mitologijom te istorijom. I to je jos uvek malo. Navukao sam kuci toliko gradje da me plasi kad cu sve to da procitam. IZA BREGA zasluzuje jednu zestoku reviziju, bukvalno da se napise ponovo i postavljajuci je ovde upravo sam zeleo da dobijem korisne osvrte kakav je ovaj tvoj.

Ipak, tvoje najostroumnije zpazanje jeste da je to SKICA. Proba za nesto vece i grandioznije.

Da se stvari menjaju i da se mogu ispraviti potkrepicu jos necim. Naime, BOBAN je istakao pocetak price kao veoma losh.

Dexa se slozio.

Evo izmene koja je nastala u medjuvremenu.

Zamire dan nad Radan planinom i svet gubi svoju boju, svetlost i smisao. Ponire u mrak iz koga se rodio, nestaje pred očima koje su videle dovoljno lepote i previše greha, bledi i prosenjuje se, dobijajući novi oblik, nepoznat i nedokučiv. Tone u crnilo iz koga je isplivao, u svoju senku, u bezvremeni grob, gde eonima čeka odgovor na pitanje koje se niko nije usudio da postavi. Ljudima se ponekad čini da na toj ivici noći, gde iščezava svaka nada a počinje večiti mrak, postoji pukotina u finom tkanju beskraja, tačka sa koje sve počinje i u kojoj se sve završava. To je, naravno, samo još jedna varka kojom Stvoritelj obmanjuje tužne oči što sneno klize po horizontu i srca koja sanjaju o dalekim svetovima koje su ljudi zauvek izgubili onog trenutka kada je Eva zagrizla jabuku, ali ipak, čak i sama pomisao da se baš iza prvog brega, negde u Srbiji, makar na tren otvaraju kapije sa čijeg praga blistaju svetla nekog boljeg sveta, u duši ljudskoj budi nadu da negde, u maglinama vremena, čeka toliko željeno spasenje. A nekim ljudima je i ta nada, ma koliko lažna bila, sasvim dovoljna.

Mozda ni ovo nije idelano i verovatno moze i bolje, ali je sigurno kudikamo bolje od prethodne verzije. Sta kazete?

Ono sto me ipak, najvise cudi, jeste da je i ova i ovakva verzija pripovetke bila dobro plasirana na konkursu. Ja ne zelim da zbog tog plasmana dovodim ocene i kredibilitet zirija u pitanje vec kvalitet OSTALIH PISACA kojis u na taj konkurs poslali svoje price. Zasto neko od njih ne bi postavio svoj rad pa da vidimo na cemu smo.

A ti Libeat? Sta cekas? Prilozi nesto svoje na sto za vivisekciju. Onomad si pricala o nekakvim mudima.

[dexa pantelejski]

Libeat
Eh, samo da je Oto onomad priložio ovakvu argumentaciju... ne bi danas bilo nikakvih nesporazuma između nas dvoje.

Libeat, nema sta Oto ovde bilo kom od vas da prilaze i obrazlaze, niti on niti bilo koiz zirija. Nit ti imas pravo da to trazis od njega. Niti ja.

Evidentno je da Boban na ovaj ili onaj nacin pokusava da i neke druge ljude uvuche u svoje paranoicne tripove i besmisleni sukob koji se stvorio tamo u Lazi. Evidentno je i da mu Oto zbog ovog ili onog smeta pa hoce da ga diskredituje na svakom koraku. Cak i kroz pricu da je eto na proslogodisnjem konkursu dao sedmicu jednoj loshoj noveli. Zao mi je samo sto se ja dovodim u vezu sa svim tim zbog proste cinjenice da sam tu istu novelu napisao.

Bobanova posla. Paranoicna i glupava.

[drf]

Dexa, ima Libeat prica, napisana po željama jednog Lurda, otvorena za predloge, priloge i seckanje. I moja. I još dve. Topic: Bobi ne shvata koncept kera, Zabava.
Tu se, sporo, odvija javno tesanje priča.
Tu možeš pomoći svojim uvidom. Možeš i iskoristiti priliku da ocrniš, slobodno je. I hrabro od libeat.

[dexa pantelejski]

A znaci tome sluzi taj topic sa nevidjeno inteligentnim imenom. Je l su price toliko loshe pa ste stavili takvo ime topicu da niko ne skapira o cemu se radi?

Aman ljudi, dajte topicima imena koje svako moz razume, dosta s tim egzibicionizmom.

Ja sam vecinu Lidinih prica cito, tako da sam upoznat s materijom. Ne bih da ih "ocrnjujem" pre svega zbog toga sto sam ja njen omiljeni pantalejac a ona meni najdrza tetka iz dijaspore. To nema nikakve svrhe. A i tako bi skakao sebi u usta, ja, naime, o vecini njenih pisanija imam pozitivno misljenje.

S druge strane ona mene, to je vec ocigledno, nije ni citala. Pogledaj samo njene komentare iznad, jasno se videlo da je pricu preletela pogledom, iscupala par losih mesta i to upotrebila protiv mene kao autora.

Boban je vec treca prica. Pazi, njemu se ne svidja sto je Gula cito Cvet PREBRZO, a onda mu se ne svidja sto sam ja cito PRESPORO. U oba slucaja je na negativne kritike reagovao veoma, veoma konstruktivno. Gulu je optuzio da mu replicira zbog negativnih kritika In Vivo a ja mu ne valjam jer sam alkos, balavac i skriboman i jer su mi u vojsci sjebali mozak (sto je delimicno tacno, ali kome nisu?).

To sto je on sam nikakav pisac nema veze. I sto je Crni Cvet slabo napisana papazjanija u kojoj je kulminacija kad glavni junak davi svoju dragu u KACI ZA KUPUS, nije bitno. Dok god je intelektualnih gromada poput Jerkova i Stankovica Bobi ne mora da brine za dobre recenzije.

[drf]

A znaci tome sluzi taj topic sa nevidjeno inteligentnim imenom. Je l su price toliko loshe pa ste stavili takvo ime topicu da niko ne skapira o cemu se radi?

Ima tu razvoj, kad budeš imao slobodnog vremena iščitaj. Ili nemoj. Skrivanja nema - to je najogoljenija stvar na sajtu.
Ime sam ja stavio. Ponekad mi se čini da ima smisla. Ponekad mi se čini i da moja zabrinutost za Bobijevu (Lavićevu) sudbinu ima smisla i može biti metafora. To čto se meni čini, ima značaj "kao kad zlatna ribica prdne"; ono što me raduje jeste pojavljivanje dobronamernih ljudi koji učestvuju u stvaralačkom procesu.
Nemam nameru da se mešam u izlive strasti i ratove između ljudi koji su na istoj strani. Kad pročitam tvoju priču, imaću mišljenje o TOJ priči. Ne o tebi. Možda ću imati i koji predlog za poboljšanje, naravno, iz mog ugla, koji nije najvažniji. Ni presuda.
Ako si već formirao mišljenje, ono citirano, prosto zaboravi. Ili se bavi.

[PTY]

Bobane, kriv si za sve.  

Kriv si i za kacu za kupus.

(A lepo sam ti rekla da negde ufuraš bar smokvin list! Uopšte nisi u toku sa sveckim trendovima, gaddem!   )

[dexa pantelejski]

Ja sam svoje misljenje formirao na osnovu onog sto sam do sad procito. Bobanov roman mi se nije dopao ne zbog toga sto ga je Boban piso vec zato sto je stvarno slab. Lidine price mi se svidjaju ne zato sto su njene vec zato sto su stvarno dobre. I tu nema sta da se doda.

Nemam nameru da dajem bilo kakve komentare i savete u vezi njihovih dela jer ni ja sam od njih nisam dobio nista konstruktivno sem beskorisnih trabunjanja. A i zasto bih? Da nece mozda da mi kazu "hvala"? Osim toga, ko sam pa ja da njih savetujem? Nek pice svoju pricu a ja cu svoju.

Hteo sam donedavno da za neki ozbiljniji casopis napisem svoje vidjenje Cveta ali sam odustao. Jednostavno nemam nameru da trosim energiju na takve stvari. Loshih romana kakav je Cvet ima na tone, zasto pisati o njima i davati im znacaj koji sami po sebi ne zasluzuju? Jos ce posle Boban prica kako me je Oto ili Gula ili ne znam ko nagovorio/poplatio ili sta vec da to ucinim.

[dexa pantelejski]

Libeat, ti si beznadezan slucaj.

[Boban]

Dex, ako ti ne vidis da ti je Nimrodel saranila pricu kao naobjavljivu i slabu, onda nemamo sta da pricamo vise.
Da li je moguce da si toliko ogranicen i usredsredjen da u tekstovima svojim ili tudjim vidis samo ono sto ti odgovara.

[dexa pantelejski]

Bobane, CITAS LI TI UOPSTE ONO STO JA NAPISEM?
CITAS LI UOPSTE STA BILO KO DRUGI NAPISE?

Mislim, znam da ti je to smaranje ali moram da pitam

ODAKLE TI TO DA MISLIM DA JE NIMRODEL SAHRANILA MOJU PRICU?
I sto je jos vznije:
Zasto bi tako trebao da mislim?

Pa ja sam odusevljen njenim komentarom. I to svako normalan moze da vidi. Kakva su ovo glupa pitanja?

I uz to sam joj i zahvalan. Mnoge sugestije cu uvaziti. Stvari oko kojih se ne slazem (nema ih mnogo) cu nastaviti u privatnoj polemici.

[dexa pantelejski]

BOBAN
onda nemamo sta da pricamo vise.

Ma da, kako da ne.
...to si rekao vishe puta i to ne samo meni.
pa opet tras po starom.

vidim da se i ti dobro zabavljas.

sto bi prekidali?

[dexa pantelejski]

btw ja sam se vishe puta slozio da je OVA VERZIJA koju sam postavio na topicu SLABA.

ne vidim u cemu je problem?

sto nemam Stankovica i Jerkova da mi kazu da nije tako?

[Boban]

Ti si jadna, ljubomorna, netalentovana kreatura koja moze samo da smrdi u životu, što uspešno i radi.

[dexa pantelejski]

E, moj Knezevicu... Sta da ti kazem posle jedne ovakve recenice?

Neke stvari imaju granicu ali ocigledno ne i tvoj prostakluk i nevaspitanje.

Interesantno je da je neko kao ja uspeo da te izbaci iz takta. Sta li ti tek rade ovi gore po Lazi? I da li se tako ophodis sa SVIM ljudima ili samo sa onima koje mozes bez posledica da zgazis kao bubasvabe?

Posto je ovo TVOJ sajt, i posto si ti kao neki DOMACIN, ne zelim posle ovog posta bilo sta da ti odgovorim. Tvoja KUCA - tvoja PRAVILA IGRE. Niti da na uvredu uzvratim uvredom jer bi na taj nacin pokazao da nisam nista bolji od tebe. Moje je samo da se mirno povucem sa ovog foruma jer ne zelim da se upustam u bilo kakve kontakte sa lepo vaspitanim likovima kakav si ti.

Molim te samo da ovu poruku koju si napisao NE OBRISES za razliku od nekih prethodnih.

[Ghoul]

Ma daj Dexo, kakvi su sad to defetizmi!
Pa posebna draž (i unikatnost) ovog foruma je u tome što gazda & moderator prednjači u vređanju i rasističko-sexističko-nacionalističkim i drugim šikaniranjima svojih forumaša! Pa to nema nigde!
Sedi i uživaj!

[Izitpajn]

Pa, kad se već javno šamara...

Meni kod Dexine priče stil nije najveći problem. Mislim, stil se razvija s vremenom i čovjek prije ili kasnije nauči preskakati nepotrebne, patetične, razvikane metafore koje zvuče dobro samo autori i ekipi iz društva književnika i ako je ovo zbilja jedna od ranijih priča, jebiga, može se oprostiti. Čitao sam i gorih.

Osim toga, kad sam se uspio probiti kroz neke pretjerano slikovite momente, bilo je tu i dobrih sličica; cijela ideja s "rajem koji je tu na zemlji, samo iza brda" mi je okej, pogotovo što se sjećam sličnog osjećaja dok sam bio klinac. Bilo neko brdo iza moje sobe i svaki zalazak sunca sam razmišljao kako to izgleda s one strane, sve crvenonarančasto, preosvijetljeno i toplo, dok se ovdje spušta noć... Ali dobro, da ne digresiram...

Ono što mene iritira kod dobrog dijela fantsyja općenito, a konkretno i u ovoj priči, je totalno odsustvo bilo kakvog realizma. Ova priča se definitivno uklapa u ono što je Boban spomenuo da je bilo kakav F lakše pisati jer "autor izmisli sve što mu treba", a ne mora se truditi da priču prilagodi nekom postojećem sustavu.

Kao prvo, prosvijećeni vlastelin koji se brine, ej, brine za svoje kmetove, razgovara s njima, objašnjava im stvari, želi da shvate... Alo??? Ako bi htio da mu priča dobije oštricu, da postane pravo književno djelo, autor ne samo da bi bilo dobro, nego bi morao ocrtati svog glavnog lika onako kako su takvi likovi u to doba zaista i izgledali - kao svinje koje trgaju piletinu rukom kojom su trenutak ranije obrisali nos; kao sadističku gamad koja seljake koji su se okupili najprije išiba, čisto da se zna tko je tko, a tek onda ih pita u čemu je problem; kao neobrazovanu seljačinu koja se najprije usere kad se spomene duh, a onda ide tražiti vezu kod rodbine da se nekako riješi napasnika (napasnice).

Drugo, ako je mač glavna komponenta rješenja priče, onda bi se, molim lijepo, o tom maču trebalo znati nešto više. Ovako, imam osjećaj da je ova priča samo dio nekog serijala koji nisam pročitao, a u kojemu se objašnjavaju sve one naznačene stvari, a koje vise same za sebe i ne reflektiraju se ni na što. Koja je poanta onog čudovišta na raskršću? Što priča gubi ako izbaciš tu scenu? Tko je zapravo sestra glavnog lika? Otkud vilenjaci u familiji?

I ono najegore od svega: u priči uopće nema nikakve dramske napetosti. Lik prijeđe pola šume tražeći "lopova koji je potjerao ovce" dok, čitatelj, naravno, od početka zna što će naći. Problemi pred koje se glavni lik stavlja nisu problemi nego zastavice kraj kojih mora proći da bi stigao do cilja; ni u jednom trenutku ne dolazi u obzir da on to neće napraviti, jer on je jebeni superheroj.

Loša konstrukcija priče najviše upada u oči na kraju: tip dolazi kod sestre, sestra mu kaže recept za rješenje problema, on odlazi kući, primjenjuje recept, uspijeva, i - GOTOVO! Ej, gdje si ti učio pisanje? Kao prvo, ako u priči postoji neki plan, onda ili opišeš plan, a izvođenje preskočiš, ili preskočiš iznošenje plana, a onda opišeš njegovo izvođenje. Naravno, osim u slučaju kad plan ne uspije i krene drugi stupanj sranja iz kojeg se glavni lik treba iskoprcati. I onda imaš dramu.

Evo, ovo je onako, površna kritika koju sam napisao pod temperaturom tako da sam vjerojatno malo manje rječit nego što bih bio, ali vjerujem da će poslužiti.

Just for the record, pokušao sam pročitati ono Bobanovo 9. poglavlje, ali sam odustao. Em je riječ o sredini knjige (ili sam nešto krivo shvatio? Netko je spominjao nekakav drugačiji raspored poglavlja ili...?), em mi se ne da čitati filozofiranje zapakirano u beletristiku. Mislim, lijepo je kad se čovjek raspiše kako bi pokazao svoj razmahani literarni talent, ali je poželjno da u svoj toj skribomaniji, bar ako je riječ o fantasy romanu, bude i nekog sadržaja. A ako želi liriku, neka piše pjesme.

Eto. A sad, da pružim priliku za uzvrat, kliknite ovdje, pa neka okupljeni malo vide što je dobar fantasy.

[Mica Milovanovic]

Em je riječ o sredini knjige (ili sam nešto krivo shvatio? Netko je spominjao nekakav drugačiji raspored poglavlja ili...?)

Nije, to je početak knjige... pa se knjiga račva... ali pustiću Bobana da i tebi pošalje primerak... mada to definitivno nije nešto što bi ti se svidelo.

Bio sam u Trogiru pre nedelju dana i pokušao da kupim nešto od hrvatske fantastike, ali tamo osim dve Future (jedna nova jedna stara) praktično ničeg nema. Gde su te vaše knjige što ih sami izdajete? Našao sam samo i kupio Blackout Pasinija, ali posle videh da uludo bacih 99 kuna. Nit tanje, nit skuplje, nit gluplje knjižice.

Ali bilo je lepo podsetiti se hrvatskog primorja. I svaka čast na autoputu.

[Nimrodel]

Ja se izvinjavam za pisanje ovog osvrta, nije mi bilo namera da nekoga sahranjujem... zaista sam želela da uradim nešto dobro i konstruktivno. Mislim, ovako bi trebalo da razgovaramo o književnosti, uz dužno poštovanje prema samom autoru i što objektivnije. Da, priča u ovom obliku nikako nije za objavljivanje - no, i sam autor je rekao da je već bilo revizija i da će ih biti još.

@ Ghoul: Nemam ja, dušo, vremena, stvar je u dobroj organizaciji i malo spavanja - danas sam tumačila Iza brega, dok sam paralelno kuvala ručak i zezala se sa vešom... posle se išlo na posao. He, danas je za klopu bilo svačega, a ja sam se smrzla - ne dihtuju mi prozori na poslu... ako na kraju ne zaradim giht, ništa nisam uradila.

[Izitpajn]

Gde su te vaše knjige što ih sami izdajete?

Ako misliš na "Biblioteku Sfera", to ti se definitivno više isplati javit na mail i pokupit usput od izdavača. Knjige su u knjižarama 140 čuna (ako se ne varam, 1500 dinara), dok su ovako 80 (850-900 dinara).

Našao sam samo i kupio Blackout Pasinija, ali posle videh da uludo bacih 99 kuna. Nit tanje, nit skuplje, nit gluplje knjižice.

Hehe, jel to ono za što je Ghoul pitao jel dobro, pa sam ja odgovorio "Jel baš moram pročitat pa ti onda reć ili mogu odmah?" pa netko rekao "Što, pa sadržaj dobro zvuči"?

Inače, od hrvatskog SF-a definitivno preporučam "Sablju" Ivana Gavrana. Ima 500 strana, na mahove početnički pisano i nađe se zamjerki, ali ima briljantnih, ali zbilja briljantnih scena zbog kojih mu oprostiš skoro sve. Jedino što mi se čini da je malo skupa, mislim da je na Sferakonu, dakle s laganim popustom, bila 150 kn ili tako nekako.

[Izitpajn]

E, da, zaboravih   Ovo možeš dobiti za 65 kuna Samo što treba dogovoriti primopredaju (u knjižarama je duplo skuplje).

[Mica Milovanovic]

Knjige su u knjižarama 140 kuna (ako se ne varam, 1500 dinara), dok su ovako 80 (850-900 dinara).

Kod vas bar ima razloga što niko ništa ne čita. Kad bi ovde SF romani bili 800 dinara možda bih mama nekog pisca kupila primerak...

Što se tiče ponude, OK, mada sam krajnji duduk za hard SF... kad prvi put budem dolazio u Zagreb, ili suprotno, imaj me u vidu...

[No Dice]

Ej, pa gde nestade onaj Bonbanov post o tome kako on ne brise svoje postove?! Mogao bi se zakleti u Bobana da je pre samo par sati bio ovde...

[Boban]

Ja ne brišem tuđe postove, a svoje editujem i brišem, kao što i drugi to rade.
Doduše i ovo vrlo, vrlo retko, a taj post je prozivka Dexi, medjutim, u trenutku kada sam ga postavio nisam video da mi je on vec poslao zahtev da ga eliminisem sa diskusije pa je ispalo da ga nakon toga prozivam, a on nema mogucnost da odgovori.
Bilo kako bilo, da li ste ikada videli da je vlasnik nekog foruma ovoliko strpljiv sa ljudima koji ga pljuju, posebno sa ovako malo stvarnih argumenata, kao što mene ovde povremeno snalazi?

[KulFejs]

Kako to misliš... da ga eliminišeš sa diskusije?

[Lurd]

Kako to misliš... da ga eliminišeš sa diskusije?

Ćuti, bre, sad ti. Nemoj da se predomisli. A i vreme ti je da menjaš avatara.

[KulFejs]

Ne, Lurde, neke stvari na ovom forumu su odavno otišle u kurac. Vreme je da se pozdravimo lagano, ali pre toga bih da od Bobana dobijem odgovor.

[Boban]

Pa lepo. Ovde svako malo kako se neko naduri, traži da obrišem njegov nik.
Ali ja to više neću da radim.
Pogrešio sam što sam i Otoa obrisao.
Učestvovanje je dobrovoljno, a kada čovek reši da ode, kao sada Dex, treba to prihvatiti i ostaviti ga na miru.
A postovi da ostanu...

[KulFejs]

Pa lepo. Ovde svako malo kako se neko naduri, traži da obrišem njegov nik.

Obzirom na atmosferu celog foruma, predložio bih ti da to uvedeš članovima kao opciju u profilu.

[Boban]

Ne može da se namesti, a nema ni potrebe.

[Lurd]

Vidi, Trole. Stvari jesu otišle u kurac i još uvek odlaze, ali nije fora, bar meni, da odlazim kada nešto odlazi u kurac. Ako mi je iole stalo, trudiću se da popravim i radim šta mogu. Nije da to baš ovde radim, ali zato i ne kukam da je postalo govnjivo. Ako mi smeta, uradiću nešto po tom pitanju.

To što članovi odlaze se ne može svesti pod jednu kapu. Zbog Otoa mi je baš žao, ali neću da napušavam i vredjam Bobana dok se ne vidimo da mi objasni neke stvari.

Za dexu - pa što kažeš Lucanu, he has long overstayed his welcome. Koliko vidim, samo njegovi drugari iz kraja su normalno razgovarali sa njim. Meni je u početku i delovao kul i pokušavao sam da vodim normalne razgovore, ali kada je neko takav i vidiš da ne može normalno da se razgovara, onda batalim. A i ogroman problem, bar meni predstavlja to ogromno nepoštovanje prema ženama. Ako si vulgaran, nevaspitan, ljut i šta ja znam, MORAŠ imati makar malo poštovanja prema ženama. E, zato mi je i drago što je otišao, jer kad god sam morao da čitam neki njegov post, izazivao je bes u meni, a ništa nisam mogao da uradim. Zabole me i za pravdu i za kvalitet priča i ljubomoru i sujetu i ostalo.

[Boban]

Ništa ne odlazi u kurac, to je najobičnija tranzicija na forumu; svi dolaze i odlaze, samo neki se zadrže duže, neki kraće, neki se vraćaju više puta, a neki protrče u jednom danu... Zar Nimrodel ne vredi kao petnaest uvređenih persona?

[Jake Chambers]

Vredi i vise. I drago mi je sto je resila da ipak dodje. Koga nema, bez njega se moze, a ne vidim zasto zaliti i za nekim ko se ne pojavljuje na forumu dok mu se ne pomene ime...

[KulFejs]

Ja uopšte ovde ne govorim o Deksi i za njega. Čovek ima prste, pa će da otkuca već, ako mu je stalo.

Ako se ceo forum sastoji isključivo od napušivanja kurcem na relacijama već poznatim, i ako ne postoji apsolutno ništa pozitivno što se radi od čelnih ljudi, stvarno ne vidim zašto bih i dalje gubio vreme ovde. Nisam internet zavisnik.

Taman sam sam se ponadao da će konačno nešto pozitivno da se desi sa ovim konkursom Znaka sagite, a vidi u šta se tema pretvorila.

Znaš, kada sam prvi put došao na ovaj forum očekivao sam gomilu tema o proteklim brojevima Znaka sagite, razgovore saradnika, prevodilaca, pisaca... a odmah po dolasku me je dočekala Bobanova prozivka ABN-a, koja je, po mojoj skučenoj percepciji prostor-vremenskog kontinuuma na ovom webuđelaru postala prava lavina imbecilizma sa svih strana.

Ne kapiram, Lurde. Ovde niko ne govori o samom Znaku sagite, budućim planovima, analizama i želji da se fantastika predstavi domaćem fandomu u cilju stvaranja tržišta. Majku mu, pa posle toliko vremena masmediologije na Balkanu sa sve internetom Boban i njegovo izdavaštvo su manje-više na istom mestu kao pre 25 godina.

Znaš, potpuno si u pravu. Počeću manje da pišem ovde, za početak. Ako želim nešto da promenim, učestvovaću na konkursu. Od ostalog nema vajde. Nema ni od konkursa, koliko sam shvatio, ali ko me jebe kada sam sisoje za fantastiku.

[KulFejs]

Zar Nimrodel ne vredi kao petnaest uvređenih persona?

Vredi mnogo više. Veruj mi, znam.

[No Dice]

Nikako ne volim kad se ljudi koji se pozivaju na demokratiju ponasaju nedemokratski.

Svako ima pravo na svoje misljenje, i da, poenta je u tome, Lurde, sto mu ne mozes nista... Kao sto ni ja ne mogu tebi, iako i mene mozda nervira svaki tvoj post. Which is fine, because it was meant to be that way in the first place.

A to ko vredi koliko striktno je licna opservacija. Mislim da se iste, kada stizu od ostrascenih ucesnika u diskusijama, mogu mirne duse podvesti pod kojesta.

I know I did.

[Lurd]

Bilo je komentara na svaki broj Znaka sagite, ali...takva su vremena.

Ne znam šta da ti kažem. Ja imam nekoliko neostvarenih tema o kojima sam hteo da postujem, ali mi se nekako nije dalo...O Vulfu i Novom suncu, o SF Martinu, sada o Blue Rose trilogiji, o fenomenu tzv. paralelne fantastike, ali...ne znam ni zašto sam napisao ovo, ne bih voleo da ti sad odeš.

[Dreamlord]

Forum treba voditi kao diktator a ne davati mnogo slobode...

Uvek sve preraste u veliko pljuvanje i slicno. Postoji razlika izmedju ostre argumentovane diskusije i namernog vredjanja maltretiranja i slicno. Prema tome nek pocne Boban da deli banove, prvo privremene a posle moze i IP da blokira...

Steta je kada forum gubi dobre clanove. U pravu je kad kaze Boban da je forum tranziciona stvar i to je tako svugde, ne samo ovde. Ali prepucavanja treba zaustaviti.

Iskreno, zeleo sam u startu kada sam se registrovao da ucestvujem u diskusijama o SF-u jer sam takodje veliki fan i mislim da bih mogao da doprinesem nekoj diskusiju. Kada sam bacio pogled na diskusije video sam da ja tu nemam sta da trazim i ne zelim da ucestvujem u takvoj vrsti diskusija.

[PTY]

Kada sam bacio pogled na diskusije video sam da ja tu nemam sta da trazim i ne zelim da ucestvujem u takvoj vrsti diskusija.

Ta izjava bi donekle imala nekakvog smisla da je nisi ovde izjavio. Kapiraš?

Za sve vas pridošlice u zadnjih par meseci - shvatite da je džapanje neophodno. Niti konverzacija niti sajtovi ne crkavaju od džapanja; oni crkavaju od i zbog letargije.

I flegmatičnosti.

I politike ne-mešanja, ne-marenja, ne-napora.

Polemike i sajtovi jednako crkavaju od mediokriteta sa kojima se ne stiže nikuda sem u rezignaciju.

Ovaj sajt postoji od 2002 a registrovana sam na njega kada je bio svega nedelju dana star. Ovaj sajt je video sve ove probleme i razmirice i neslaganja i kavdženja upravo zbog tolerancije ne samo Bobana kao moderatora nego i baze ljudi koji su starosedeoci na sajtu.  Ovaj sajt je doneo više kreativnih rezultata nego svi ostali za koje znam a to je upravo zbog karaktera sajta: raznorazni ljudi dolaze i odlaze ali sajt i ideja koju reprezentuje ostaje. I nije slučajnost da je srpska žanrovska scena neuporedivo aktivnija, vitalnija i kreativnija nego hrvatska (izi i žiljak, nemoj mi se sad durite, ovo je lični stav   ) upravo zbog tog upliva i mešanja stavova, mišljenja i aktivnosti.

Niko nije ovde da preobraća. Ovde se nude opcije i traže istomišljenici a centripetalna sila će eventualno da uradi ostalo.

Ko hoće da diskutuje, dobrodošao je.

Ko neće - ne mora.

I baš kao što ničiji dolazak nije garancija poboljšanja isto tako ničiji odlazak (pa ni moj) neće rezultirati impaktom većim od lastavičjeg prdeža.


a sad, nazad na topik.

[Dreamlord]

Tebi moja izjava moze da ima smisla ili nema, ja tu nista ne mogu. Cinjenica je da je to bio moj prvi post u ovom delu foruma. Zeleo sam da kazem nesto, pre svega apelujuci na moderatora. Mislim da postoje ljudi koji dele moje misljenje. Redovno postam u diskusijama o stripovima i slobodno pogledajte tamo bar nije bilo nikada ovakvih prepucavanja. Zato i postujem.

Moje licno misljenje je:

Neka su svi ovde neka muda i napravili bum na nasoj SF sceni posle onakvih pljuvanja, provokacija sve bih ja to proterao s' foruma. Da tu spadas i ti libeat, dexa itd.

Nista licno. Ne poznajem te i nemam pojma kakva si osoba, predpostavljam prijatna. Ali onakva prepucavanja, mrljavljenja i slicno odavno nisam gledao. To me podseca na B92 forum i politicke rasprave izmedju clanova, koje su sve osim politicke. Koliko god diskusije bile konstruktivne a onako bljutave, treba im stati na put.

Ja znam da sam nov ovde i neko ko nije doprineo forumu skoro nista, tako da ovo sto pisem i nema neku tezinu kod old school clanova. Ali vredi da se kaze...

[Mica Milovanovic]

Forum treba voditi kao diktator a ne davati mnogo slobode...

Vidi, u životu sam svašta naučio, a jedna od najvažnijih stvari je činjenica da kada se vlast koncentiše na jednom mestu, to nikako ne može da bude dobro. Suština dobre vladavine je distribucija odgovornosti. Ali to i nije tako važno.

Možda ono što ljudi, koji su već četvrt veka okupljeni u klubu LK oko ideje da ovom narodu treba više fantastične književnosti da bi bio bolji, rade nije u svakom trenutku idealno, ali mislim da ćemo se složiti da napretka ima.

Napretka ne bi bilo da je bilo ko bio diktator, ma kako njegova bila pametna, bio to Zoran Živković, Boban Knežević, Radmilo Anđelković, Fipa, Skorobonja, ili neko od ove talentovane mlađarije, čiji zadatak mora biti da nas nauči pameti.

Međutim, ono što je bilo ko bi se pojavio u ili oko kluba u svakom trenutku mogao dobiti od svih nas, jeste otvoren sud o onome što radi.

To je veoma često bolno i može delovati neprijatno. Meni je Boban sa moje 24 godine, posle mog šestomesečnog pisanja jedne priče detaljno objasnio zašto je bolje da se manem pisanja i posvetim vodoprivredi. To jeste bolelo. Ali mislim da je to jedna od najboljih stvari koja mi se dogodila u životu.

Ta iskrenost, ta otvorenost koja nekada ide do granica pristojnosti, jedino je na čemu ću ja insistirati dok god budem u klubu. A mislim da moje mišljenje deli još ljudi.

[PTY]

Tebi moja izjava moze da ima smisla ili nema, ja tu nista ne mogu. Cinjenica je da je to bio moj prvi post u ovom delu foruma. .

Nisi shvatio šta sam htela da kažem.
(Mada, pre će biti da ja nisam izabrala najsrećniji izraz.)

Tvoja izjava itekako ima smisla ali nije primenjiva na moju konkretno situaciju.

Nisu svi sagovornici isti i nisu sve konverzacije iste; evo na primjer, ti i ja se ne slažemo po ovim konkretno pitanjima pa je ipak naša konverzacija uljudna i donekle konstruktivna. I čak da nas dvoje sada zaključimo kako se definitivno ne slažemo ni po jednom pitanju pod kapom nebeskom, naša konverzacija nikada neće kliznuti van granica uljudnosti i civilizovanog opštenja.

Zašto?

Zato što te smatram za normalnog sagovornika i dokle god mi ne dokažeš suprotno, ophodiću se prema tebi kao prema sagovorniku sa čijim mišljenjem se možda i ne slažem ali sam definitivno u stanju da ga uvažim.

Taj benefit svako ima (pa i isti ovaj deksa je imao) kada se prvi put pojavi na forumu. Ali taj i takav kredit može svakoga da odnese tek na kratku distancu; nakon toga, čovek preko sopstvenih izjava postaje sopstvena kreacija. Normalno, zar ne? ovde na netu, ti si zastupljen svojim izjavama i načinom na koji te izjave plasiraš.

A svi mi imamo  izvesne standarde kojima definišemo i rangiramo svet oko sebe, pa tako i naše sagovornike – i koliko god si ti po mojim standardima vredan civilizovanog opštenja toliko deksa (ili bilo ko poput njega) više nije. Pogledaj samo topike na ovom podforumu, pogledaj koliko njih završava njegovim postom i upitaj se zašto. Taj čovek ništa dobro nije na ovaj sajt doneo te se ja ne osećam nimalo obavezna da sam tim čovekom komuniciram sem na način koji on najbolje (a verovatno i jedino)  razume.

E sad, to je već pitanje ličnog izbora i moralnog stava. Očigledno je da bi ti drugačije reagovano na neke stvari no što ja reagujem. Ali to je već pitanje etike i niko tu nije apsolutno u pravu, sem privatno i za samog sebe.

U svakom slučaju, cenim tvoj stav, veoma i krajnje iskreno, iako ga trenutno nalazim sasvim neprimenjivog na sopstvenu dilemu.