?Tolkien para siempre o para nunca?

[Nimrodel]

Zanimljiva je podeljenost ljudi na ovom sajtu kada se govori o ovom autoru... ili se o njemu ćuti ili je stav isključiv po pitanju čitanja njegovog dela. O čemu se zapravo radi? Zašto volite ili ne volite Tolkina? Čime vam se on to zamerio ili čime vas je zadužio? I koliko uopšte poznajete rad ovog pisca?

[zakk]

Tolkina volim i rado sam ga čitao, al sad se ne bih vraćao bar koju godinu. Malo mi je smor jer sam, jelte, iščitao Hobita, Gospodara i Silmarilion x puta, i nije mi više to ono uživanje. Što se tiče "proširenog LotR univerzuma", da sam se dokopao svega toga dosta ranije, verovatno bih i to gutao.

[Boban]

Meni kod Tolkina najviše smetaju njegovi obožavaoci koji sasvim nalik Isusovim sledbenicima imaju potrebu da me prate u stopu i svedoče o veličini njegovog dela, kao da sam ja ovca koja ne ume sama da odredi šta je dobro za nju.

[Nimrodel]

@ zakk: Pre nekoliko godina se i nisi mogao dokopati knjiga nastajanja i knjiga koje je Kristofer Tolkin u brzini ispustio - tek je devedesetih počelo otkrivanje onoga što je ispušteno prilikom ishitrenog objavljivanja Silmariliona. Ako želiš, poslaću ti na mejl njegova priređena pisma koja sam uradila pre nekih dve godine - tu se nalaze samo ona koja se direktno odnose na Ardu, naslovi su na srpskom i svaki naslov u sadržaju je link. To je dobar početak za ono što te očekuje (a zaista je neverovatno ono što je sada dostupno javnosti).

@ Boban: Pa, dragi moj, tebi ne smeta Tolkin, već nesrećna grupacija ljudi koju nije sramota da sebe etiketira imenom fan... mislim, Britni Spirs ima fanove... Tolkin zaista nije bio seksi... ne verujem da ikada imao pločice po trbuvu, niti da je ispevao hit kakav je Toxic... Doduše, imao je neverovatan duh. Lolo, vidiš šta mi radiš, počele su brezobrazne misli  da mi se roje po glavi.

[Boban]

Ne. Prvo me je Tolkin smorio. U mladim danima sam nekoliko puta pokušavao i jednostavno nije išlo. A onda su mi na put pali razni propovednici veličanstvenosti Tolkina. Nisam odmah popizdeo, pokušavao sam još tu i tamo, među prvima u Srbiji sam objavljivao delove Silmariliona... ali na kraju mi je prepukao film i mnogo sam srećan što se pojavio onako dobar film da konačno vidim kako se sve završilo. Samo da nađem snage i odgledam kopije koje imam... negde na drugom delu sam se smorio i uopšte ne mogu da se motivišem i žrtvujem još 4 sata svog života da dogledam sve do kraja.

[Nimrodel]

Ih, pa ti to nisi ni pročitao... nemoj ni čitati, ni meni ne leži Viktor Igo, čitala sam ga samo zato što sam morala. No, po filmu nemoj montirati priču u glavi, jer je Džekson ubacio neke epizode koje je sam Tolkin izmenio još tokom pisanja II i III verzije (recimo, dolazak Vilovnjaka u Helmov ponor pripada starijem sloju priče, kada još uvek nije ni postojala Crna kapija i kada je jedini ulaz u Mordor bila Kirit Ungol bez Šelobe, već sa gomilom pauka, kao i u Hobitu, a ono pevanje Pipinovo pred Denetorom pripada takođe tom starijem sloju, gde je Denetor bio skroz drugačiji). U principu, Dve kule su ok, ako se gleda produžena verzija (mada i dalje ostaje gorak ukus u ustima zbog Faramira i Teodena), a Povratak kralja tek u produženoj verziji ima 2 minuta koja jesu pravi Tolkin (scena kada Eomer primeti Eovin pored mrtvog kralja).

Jedna zanimljivost za one koji ga vole - u prvoj verziji Družine prstena, konjanik na koga nailaze Hobiti nije Nazgul, već Gandalf, a Strajder je bio Troter i nije bio čovek, već Hobit-Šumar, vrsta koja nije baš dobrodošla u Okrugu... zaista je čudesan put nastajanja ove priče.

[Humbert Von Gikkemgen]

Ova izjava me strasno podsetila na reci jedne sagovornice "A, Dina, ma to je tako smor film, jedino sto valja je Sting, bas je cakan. A, a ima i knjiga? E, bas dobro sto je nisam citala...".

Uvek sam bio zagovornik toga da je Tolkina trebalo zabraniti zakonom pa stampati krisom na gestetneru i deliti po kruzocima, jer ovako kojekaki dobiju knjigu u ruke pa sernjaju i blesaju kao "Au Tolkin ovo, au Tolkin ono...". Jebote, sto idu i smaraju ljude i dosadjuju? To je kao oni sto ufate pa pustaju svoje stvari po zurkama i ubiju narod u pojam, u sred Stonesa on ti pusti neku placopickastu stvar da cujes solo na cimbalu. Pa nije bas sve za svakoga, mislim, neka ljudi citaju sta 'oce, kad bi svi citali Tolkina i Pika i Niksa i Gardnera i tako te, ko bi bre citao Danijelu Stil i Isidoru Bjelicu i njenu Cecinu biografiju. Onih nekoliko desetina miliona ljudi bi te sulude stvari i taj jereticki eskapizam ovako-onak citalio, a oni su ionako izgleda generalno svrstani u idiote...Bogu fala, i tu sam u dobrom drustvu i kako je krenulo, pakao mi ne gine
Mislim, sve je OK da se nekom nesto ne dopada, to tako i treba, i bas je ispravno... Fala bogu, ima nas raznih, ima koji nose cvece muskarcima, pa sta, stono rece Mao Ce, neka cveta hiljadu cvetova. Ja, eto, ne mogu da citam ruse i domace autore jer su me najgore smorili i ubili u pojam, jebote kad rusi krenu po stepi, pa idu, idu, a onda naidju na nekoga pa se pozdravljaju i golubaju se na 2 strane, udav zivi, ili npr. domaci etno-patos, brate ni pastete ne kupujem vise jer se bojim da ce da mi iznutra iskoce rusalke i zduhaci, a do pre 5 godina svi su mislili da je sandzama grad u Turskoj....

Kod Tolkina postoji izvestan fenomen, koji je pre 2 godine i definitivno dokazan na BBC-u kad su gledaoci u 8 meseci dugoj anketi na TV i po knjizarama i bibliotekama Tolkina izabrali za jednog od britanskih autora stoleca, gde su u studiu sedela neka 4 kriticara i srala onako svojski po njemu, a onda je troje priznalo da nisu nikada ni porcitali cak ni LotR a kamoli da shvataju ustrojstvo dela... Cetvrti nije hteo da prizna... Vrhunac u tom ludilu je po meni Zermein Grir koja je davala izjave u fazonu da "patuljci zive u rudnicima i rade sve" a hobiti su povlastena klasa koja zivi na racun drugih... Najzesce kritike Tolkinu dolaze bas od ljudi koji ga nikada nisu procitali do kraja.
Nije nikakvo zlo ne citati Tolkina ili reci da je nekome 1200 i nedao bog jos i Silmarilion pride mnogo za citanje i da smara. I to vazi ne samo za Tolkina nego za bilo kog autora. Jednostavno, nekome nije mozda jasno sta je pisac tu hteo da kaze ako je uopste hteo da kaze, ili pisac davi ko zmija zabu ili se navrzo na neku ideju ko smrt na babu pa ne pusta (da, Pulmane, nesreco, ako si naucio srpski, mislim na tebe!). To je licni stav i apsolutno je za respekt. Jedino onda treba biti malo rezervisaniji u kritici, jer licni stav nije opste mesto, pa cak ni kad je jedna Grirova u pitanju...

[Boban]

Pa sasvim je logično što Tolkina većma kritikuju oni koji ga nisu pročitali (dočitali do kraja); zar moram da pročitam 1200 strana da bih uvideo kako me uopšte ne zanima to o čemu dotični piše i način na koji piše?
To je kao kada bih ja tvrdio da niko ko nije odslušao sve Karleušine albume, dakle, svaku stvar od početka do kraja, nema pravo da priča kako to nije dobra muzika i kako to ne valja, ili svako ko nije iščitao svih 18 knjiga Isidore Bijelice.
Ja sam osposobljen da na osnovu jednog jedinog pasusa odredim da li će mi se nešto dopasti ili ne, kao što na osnovu prvih pet taktova neke pesme znam da li želim da slušam do kraja ili ne.

Nikada nisam pročitao Mahabharatu u 700000 stihova, ali sam s zadovoljstvom pročitao sažetu verziju na 200 strana; nadam se da će neko u skoroj budućnosti smoći snage da prepriča Gospodara Prstenova u knjižicu od 100 strana, ja bih to rado izdao sa mnoštvom lepih ilustracija i zgrnuo silne pare na tome.

[Nimrodel]

E, vidiš, Bobane, ovde se nećemo složiti, jerbo nisi u pravu. Naravno da svako ima prava da mu se nešto sviđa ili ne sviđa, ali ne može se imati validan sud, ako se ne pročita cela knjiga... ne ceo serijal, ali ceo roman mora, da bi čovek imao prava da nešto onako ili ovako karakteriše... Niko od nas nije obučen da na osnovu jednog pasusa donosi validan sud, jer postoji nekoliko stvari koje taj jedan pasus, poglavlje, pola knjige ne mogu pružiti da bi sud bio valjan (mada, naravno, uvek postoji i ona opcija koja se zasniva na ponašanju razmaženog deteta koje neće nikada uzeti čokoladu sa lješnjacima da jede, jerbo mora da se žvaće kada se naiđe na tvrdo).

Za razliku od cd-a Jelene Karleuše ili jedne njene pesme, jedan pasus GP nije dovršena celina... naravno da je dovoljno da se posluša jedan album ove estradne umetnice, jedna pesma, pa da se čovek odluči oće li je zbog njenog umilnog glasa i izdašne duše ili je neće... Kod GP je malo teže, jerbo je to jedan roman, nisu u pitanju delovi, već jedna knjiga koja je morala biti podeljena zbog tadašnje teške ekonomske situacije, da bi izdanje bilo jeftinije, nije to bilo autorova zamisao, lolo... Nisu u pitanju nastavci, već samo jedan roman... trilogija je formalna, kao što je i formalna podela Ane Karenjine.

Isti fenomen si ti osetio na svojoj koži u postovima dexe pantelejskog koji je komentarisao tvoj roman, donosio sud, a da ga nije pročitao... hoćeš li reći sada da je njegov sud u tim postovima validan, da je čovek u pravu i da tako treba raditi? I don't think so. Dexa ima pravo da kaže da je tvoj roman loš, tek pošto pročita knjigu, ne pre. Tvrditi da je to ispravno samo vodi u površnost, a od te iste i ti sam osećaš sečivo iz dana u dan. Uvek se nađu delovi veće forme koje je teže progunuti, ali kad čovek jednom počne, treba i da dođe do kraja da bi potvrdio svoje uverenje da nešto valja ili ne valja (to ti je isto kao kod Simonsovog Pada Hiperiona – da sam stala na polovini, rekla bih da je realizacija sjajna, ali došla sam do kraja i sada mirne duše mogu reći da su Kasadova i Rejčelina perspektiva zbrzane, da nisu najbolje realizovane i da ima grešaka – da l' zbog prevodioca, da l' zbog pisca (otac Dire u jednom momentu ima dve kruciforme, mesto jedne kako bi trebalo)).

Kao drugo, kao što ni Gorski vijenac nije za čitanje sa 16 godina, tako i neke druge knjige zbog mnogih stvari u vreme čitanja čoveku ,,ne legnu" na dušu... većini se obično nikada i ne vratimo, zbog horizonta očekivanja koji je težak i mučan, ali ponekad se dogodi da nešto pokušamo ponovo, da pročitamo i otkrijemo da onaj železni ukus u ustima od tog prvog nesrećnog čitanja nije pravi, da se ispod toga krije nešto dobro. U nekim vremenima smo prilježniji palpu, ljubićima, čitanju horoskopa, etiketa na šamponima i praškovima na wc šolji dok ujutru obavljamo bitan posao jer nam je dosadno, te stoga nam i ne odgovaraju neke knjige, ali to ne znači, a priori da su ti naslovi loši (sem u slučaju Ketrin Nevil i njenog Magičnog kruga, ono je loš roman čak i za slučajeve opstipacije – kako to znam, ah, pročitala sam do kraja, bez obzira što su naivne teorije zavere i jeftine scene rodoskvrnog seksa počele već u prvoj polovini romana – još su joj u pričanju samo nedostajali kepeci, pa da se kaže Vau, jebote, ovo je metafizika u vidu fekalca (kamiona koji čisti septičke jame)).

Dakle, dragi Bobane, Tolkin ne treba da ti se sviđa, nemoj ga čitati, ali nemoj biti ni toliko otrovan kada govoriš o tome... jednostavno, nemaš pravu argumentaciju, jerbo nisi pročitao ceo roman... davati sud tek tako je površno, a ti to ne bi trebalo da nudiš ljudima, ne ti nisi površan, lolo... jedno je ponekad biti dežurni klovn i zabavljati ljude (recimo, ja da imam sise ko Džejmi Li Kertis, ubij me, ak' ih ne bih uslikala i metula za avatar sa sve tekstom, Moje dojke, komata dva – još malo pa nestalo), ali uz dlaku ići stalno može samo dovesti da se ista nađe na jeziku, ali sa pogrešne rupe (a mladica se, recimo, nije plaknula po obavljanju jutarnjeg posla, da košmarne slike).

A što se tiče GP slikovnice ili u 100 strana, de nabavi prava za to i ja ću ti to upriličiti... Ako hoćeš, nabavi prava od Harper-Kolinsa sa sve blagoslovom Tolkin klana, a ja ću ti ga smestiti u takvu knjižicu i biće valjano... duša bi mi krvarila kada bih videla da je neko to iskasapio i još pride radio to ko mesar iz mog dućana... radije bih onda da ja budem taj neurohirurg, pa bar da se uradi valjano izdanje za decu. Da znaš da si me prepao. Nemoj se sa tim stvarima zezati... molim te, dušo (opis Nimrodelinog ponašanja: trep, trep i reči Ah, dragi gospodine, ja sam samo jedna žena u ovom surovom svetu muškaraca...)

[Boban]

Pa ako roman ima 2000 strana ne mora.
Poređenjenje s dexom ne stoji jer ja ne pokušavam svoj stav naturiti kao objektivnu slabost knjige, niti me to zanima, sve vreme pričam da je MENI dosadno, smarajuće i potpuno neuverljivo/nezanimljivo.
Probao sam ko zna koliko puta... jednostavno mu ne verujem nista, kada počnu dijalozi sa pasusima po nekoliko strana dobijem poriv da preskačem i onda znam da je kraj. Ja sam odrastao na frapantno dobrim knjigama poput Ajvanhoa, ne mogu da podnesem realno mnogo slabija dela.

Napravićemo dogovor za skraćeno izdanje.
Zaista sam zainteresovan za to.
Videću oko autorskih prava kako se radi s tim, tj. da li postoji procedura da se nikome ništa ne plati, osim piscu, naravno.

Ali moraćeš mnogo da vežbaš da bi to odradila.
Nabavi skraćeno izdanje Mahabharate, to je praktično etalon kako se te stvari rade.

Možda na kraju uspemo to izdanje da prodamo i napolju i oparimo se, jer bi takva knjiga definitivno naišla na veliki prijem kod brojnih čitalaca koji su je doživeli isto kao ja, ali neće to javno da priznaju.

Nim, verovala ti ili ne, ali mnogo više je ljudi čije se mišljenje o Tolkinu poklapa s mojim nego s tvojim ili de hammovim. Što pre to prihvatiš, pre ćeš dostići unutrašnji umetnički mir i napraviti taj korak unapred koji ti je neophodan za uspešno pisanje.
Što se trep treptanja tiče, slobodno računaj da ćeš dobiti upalu očnih mišića... bez ikakvog rezultata naravno.

[sandman]

Ajvanho nije ni priblizno na 2000 strana vec na cetri puta manje. Sta si zapravo procitao na 2000, a da ti nije bilo smorno?

Znam gomile ljudi koji su skloni da daju kriticki sud o nekoj knjizi samo na osnovu njene debljine. Ima cak onih kojima granica nije na 500 strana vec na 200 ili neverovatnih 100 i sve preko toga im je automatski dosadno, razvuceno, neubedljivo, konfuzno, lose pisano. Fascinantno kako se grupacija tolkinomrzaca poklapa sa grupacijom ljudi nesposobnih da procitaju duze knjige.

Po meni uspesna analogija sa tolkinomzcima su ljudi koji ne mogu da izdrze film duzi od sat i po (isto fascinantna kategorija), a ne karleusomrzci.

[Humbert Von Gikkemgen]

Pa sad, onolko kolko ja poznajem Nimrodel, mislim da bi ona pre napravila umetnicki mir sa zrnom iz Magnuma i kadom punom sumporne kiseline nego sa bilo kim ko kao jedan od argumenata za pljuvanje iznosi broj strana. Kratko i brzo nije uvek dobro, i tu se moje misljenje poklapa sa vecinom zenske populacije koja preferira suprotni pol. OK, ako neko voli quickstand u liftu od podruma do 7 sprata, ne branim, i ja sam kao mali citao Luna kralja ponoci, i to po 6 za dan, taman kako valja, i bas sam uzivao u tome

Skracena izdanja bilo cega su neverovatno perfidna izmisljotina namerena da ljude nacini mediokitetnijima nego sto vec jesu. Iz njih mozes da saznas sta se onako, okvirno desava u knjizi i ko je ubica i jesu li se uzeli na kraju. Ali, to ti je kao sto dizelasi gledaju francuske film noir, na fast forward, pa onda sta uhvate. Ciljna grupa Riders digest izdanja su pretplatnici na National Equirer iliti Treceg oka. Naravno da ne mozes da odvojis dovoljno vremena da procitas Mahabharatu od 700000 stihova, ne samo zato sto neces ni shvatiti pola od toga vec zato sto se ne bavis time, nije ti zivotni poziv i usmerenje. Ali, 200 strana nije dovoljno da se stvori kriticko misljenje o delu, osim na nivou zanimljivo, do jaja i znao sam da je batler ubica.

Meni je jasno da postoji vise ljudi koji se slazu sa tvojim misljenjem o Tolkinu nego sa mojim ili necijim drugim, ali to je izmedju ostalog i zbog toga sto vecina ljudi ima zivotnu filozofiju i umetnicku percepciju, stajaznam, prosecnog fudbalera. Da citiramo prerjanicu literarne kritike, Dragisu Binica, koji je na pitanje sta sada cita, posto su mu saigraci redjali Anu Karenjinu i Budenbrokove (valjda se toga secaju iz skole) onako najpostenije rekao "Sta da se lazemo, citam samo Teks Vilera i tako te stvari."
Aferim, brate, E to je covek. Ispao je pametniji od svih njih, jer ga nije blam da kaze sta jeste a sta nije. I tu je ispao bolja faca od vecine literarnih kriticara.
Ja kad zelim da donesem sud o autoru i da ga napljujem i nahvalim potrudim se da proucim njegovo delo pre nego sto javno, u drustvu sebi ravnih, gde se moje misljenje bar naoko respektuje, kazem da je neko smor i govno. Sad, poredjenje sa Karleusom je veoma glupo, pa se malo cudim tom gestu. Kada bi neko citao Tolkina svaki dan preko 9 od 10 raspolozivih elektronskih medija, onda bi mogao da kazes da je uzas i peder. Ovako, na moju zalost, ja preterano dobro poznajem opus te i slicnih interpretatorki, bez sopstvene krivice.
Jedna je stvar reci smorilo me, nemam vremena da citam stvari duze od 200 strana, ne razumem nista, ali reci da je neko ovakav i onakav na osnovu toga sto mene mrzi da listam strane, dakle, mislim, stvarno...
Divim se sposobnosti koju posedujes da ocenis po koricama i pasusu delo, ja sam za sada uspeo samo kod hrane da na prvi zalogaj shvatim ocul' jest' il' cu se pobljuvati. I tu nisam skroz siguran, jer, ranije sam to radio na izgled, pa se ispostavilo da sam propustio gomilu stvari koje su bas ukusne. Sa muzikom sam isto smatrao da sam posrkao sve sto se ima posrkati pa kad mi se smanjio nivo hormona u krvi, pod stare dane jurim neke stvari da ih nanovo, natenane preslusam, stono bi rekli "to look with the eyes unclouded".

Opet kazem, ja ne branim pravo nekome da ima stav, ali se bojim da povremeno ljudi pokusaju da svoj stav nametnu kao pravilo, npr. kada ti dajes komentar "mnogo više je ljudi čije se mišljenje o Tolkinu poklapa s mojim", nije mi jasno dal' tu ubrajas sve ljude, samo pismene i ulaze li tu u skor i poklonici literarnog opusa npr. D. Cosica, R. Karadzica, M. Ulemeka i M. Lazanskog ili se koncentrises na poklonike fantasy literature.
Ja bih mogao reci da si ti npr. retka pojava medju osobama sa mozgom sa kojima sam ja komunicirao po tome sto otvoreno i konstantno kritikujes Tolkinovo delo. Ali, i to je stvar okruzenja i sopstvene percepcije. Kao sto sam uvek tvrdio, Tolkin je nesretno promovisan kao delo za masovno konzumiranje, ali on to nije, jer, gle cuda, ima tu malo vise od dugih dijaloga, pesmica i patuljaka. Ali, nadjavola i Volsunga Saga, Nibelungenlied i Beovulf su isto tako dugacka dela, pa jos kripticno pisana, te je sada tesko o tome pisati.

[Nimrodel]

Eh, Bobane, tol'ke zavodnice ne dobiše upalu očnih mišića od silnih afektacija, no, dobro je, brineš za moje zdravlje, a to znači da treptati ne moram, da si mi već zavoleo dušu... uh, a ja sam se već počela jediti i sekirati kako ću i šta ću kad nemam grudi kano gore pomenuta dama, niti duge noge za igranje (Breno, vrati se, sve ti je oprošteno   ).

Ne rekoh li ti, junošo, ta ti ga i nemoj čitati, a što se tiče mišljenja onih drugih ljudi, pusti, bolan, kraju, većina misli takođe da je Karneksov mesni narezak mnogo bolji od nareska 29. novembra, a opet mene zabole patika, jerbo ne konzumiram to jestivo (kao ni tofu, jebla ih soja i zdrav život, daj ti meni nešto valjano da groce počastim, pa makar većina urlala to je kancerogeno).

Nego, lolo, sam' ti nabavi prava (a tu ćeš dopanuti mnogijeh muka, jerbo se njihovi vlasnici pale na šuške, ali i na poštovanje tamo neke umjetničke promisli počivšeg Ruela... nikako pred njima ne nositi parole: Ne volem Tolkina, Tolkin sosajeti je drek preispoljni i Kisele kiše u Amazoniji nisu štetne), ne beri brige za vežbanje, nabavićemo sva skraćena izdanja po principu - Guliver za đecu (izbačene sve scene eksplicitnog seksa).  

I nemoj biti takav baksuz, nije ni dexo pokušavao da nametne nešto kao objektivno, on je direktno išao na tebe, što jeste hrabro i drčno, al' na čast ne služi... Dakle, sudove treba davati argumentovano i tek po čitanju. Nismo na pijaci pa da se gložimo oko brnze (sira) koji smo osmotrili, a probali nismo. Uh, Bobane, naježih se od te slike, ti i ja na pijaci, jemo sira i maštamo o onom Bavaria siru sa plavom i belom plesni i dobrim maslinama... erotika, ba, suštinska.

[Boban]

Ja nisam o Tolkinu presudio na osnovu debljine i pogresno pretpostavljene nesposobnosti da iscitam delo takvog obima, nego na osnovu neposrednih stvari, beskrajnih smarajucih dijaloga, neuverljivih likova i postavki, pa opet drzanja govorancija preko svake mere, gde zaboravis i ko je poceo da prica i o cemu. Jasno sam rekao gore da ne zelim da citam delo u kome pisac nije u stanju da se obuzda.
Ista kob prati i Stivena Kinga pa mu ne smeta da bude jedan od najpopularnijihpoisaca na svetu. Ljudi vole da im neko detaljno i opsirno objasni sve u sitna crevca. Ja ne volim. To me vredja i kao coveka i kao ljubitelja knjizevnosti.

[Lurd]

Čekaj, a šta te to kvalifikuje kao ljubitelja književnosti? Sam si rekao da si čitao do svoje 15. godine, a da od tada čitaš tri knjige godišnje. To znači da si za ovu 31 godinu pročitao 93 knjige. Toliko ja pročitam za tri godine, a Melkor verovatno za šest meseci. Ne bih želeo da zvučim prozivački, ali voleo bih kada bi nam ti sada nabrojao jedno 10 "frapantno dobrih knjiga" napisanih u poslednjih 30 godina. Dakle, od 1975. i kasnije. Samo da vidimo čime barataš.

A ovo za pasuse i ostalo - ma daj. To bi bilo kao kada bih rekao da sam pre 15 godina pročitao tvoju priču "Protiv Irvinga" i da ne moram sada da čitam CC jer znam da je loš.

[Boban]

To da li sam ja kao pisac los ili nesposoban ne moze da promeni cinjenicu o Tolkinu kao megasmaracu. Nemojte se samo pozivati na popularnost jer je onda knjiga "Dinastija" jos bolja jer je prodata u vecem broju primeraka i kod nas i u svetu.
Mozda je Tolkin najbolji fantazijski roman svih vremena, ali ovako odokativno verujem da ne postoji knjiga od koje je vise ljudi odustalo u nekom stadijumu citanja. Valjda to nesto govori.
Nemojte slusati samo glas onih koji hvale niti onih koji kude, najbolje se stvari vide ako otkrijes sta misle oni koji cute. Ja sam cesto glasnogovornik onih koji cute.

Sto se Crnog cveta tice, Lurde, javio mi se urednik jedne britanske izdavacke kuce koji objavljuje kratku fantastiku, rekao da je odusevljen Crnim cvetom i trazio mi nesto slicno, duzine oko 100 strana, da objavi. Na nevidjeno. I to valjda nesto govori.

[Lurd]

Ma sve je to lepo, ali daj ti kaži šta ti čitaš i šta je to frapantno dobro kada je Tolkin loš. To, samo to kaži. 10 knjiga iz poslednjih 30 godina. Pa nije to toliko teško.

Osim toga, niko nije pominjao popularnost dela kao neki argument.

I to da je CC loš sam rekao samo poredjenja radi, na isti način koji si ti radio.

[Boban]

Svake godine zapocinjem citanje nekoliko stotina knjiga, ali zavrsavam samo one koje s moje tacke gledista to zasluzuju. Ne citam smarace, praznoglavce i one koji zloupotrebljavaju to sto su placeni po ukucanom slovu. Ta jedna zavrsena od 50 zapocetih vredi u mojim ocima mnogo vise nego kada bih sve privodio kraju. Jednostavno, nemam vremena da se smaram sa svakojakim tupostima i eksperimentima i pokusajima pisanja i nizerazrednim tracerajem, mirne savesti, citam do kraja samo one koji VREDE.

[Lurd]

citam do kraja samo one koji VREDE.

KOJE

KNJIGE

VREDE?

Poimence. Hajde, bre, siguran sam da može sa apstrakcije da se predje na konkretne naslove.

Znaš, stvarno je bezveze da se za glavnu zamerku romanima uzima dužina, a još bezveznije je kada to radi čovek koji ne zna Strauba, Vulfa, Martina. I pre nego što počneš da me gadjaš demagogijom toga da si ti to objavio, reći ću ti samo - znaš na šta mislim i nemoj da se foliraš.

[Nimrodel]

Bitno je da se ova tema ne pretvori na izvršavanje zabave na teveju, što bi rekao Stole Piksi.

Bobane, samo budi određeniji, da ne bi bilo da sam sebi upadaš u usta, misliš, čitaš do kraja samo one knjige koje po tebi i tvojim merilima vrede? Ovo pitam jer si rekao u jednom od prethodnih postova da ne namećeš svoj vrednosni sud ostalima.

No, bilo kako bilo, meni i dalje zaista nije jasno kako neko može da govori o nečemu što nije pročitao... doduše, iz Bobanovog opisa GP se vidi da ga nije čitao, da je štrpnuo malo od Družine prstena, ali ja to stvarno i poštujem... jebaga, ne leži svakome sve, samo mi smeta to što se govori sa takvim žarom o nečemu što se nije pročitalo. To je već dunsterski stav i to suviše podseća na ono što Srbija jeste - svak' daje sebi za pravo da sve ocenjuje, kritikuje, da o svemu daje sudove, iako realno čak nije ni prošao pored toga. Lično se ne bih usudila, recimo, da govorim o Vilijamu Gibsonu - jebaga, nisam ga čitala... ždraknula sam u njegove "Sve zabave sutrašnjice", nije mi prijalo u tom momentu, te sam batalila... no, ako me neko pita za njega kakav je pisac, zaista ću rizikovati da ispadnem glupa u društvu i reći - ne, ne znam kakav je, nisam ga čitala. Tako je i sa Teri Pračetom, pročitala sam dva njegova romana, nije mi prijalo, ali mi ne pada na pamet da kažem da je loš pisac - jednostavno, he is not my cup of tea.

Što se tiče priče o dugim dijalozima i ostalom, well, prvi put čitam da se Tolkinu to zamera... obično mu se zameraju deskripcije i pevanja, crno-bela podela sveta (kakva glupost), što je i logično, jer da su ljudi prilježni tome, Prust bi svima bio pisac No 1, zar ne?

Treba poštovati stav ljudi koji ga ne vole, jerbo mnogi pak ne vole neke druge stvari (recimo, ja nikada ne bih skočila sa padobranom, kakav sam baksuz ni rezervni mi se ne bi otvorio). Ali... (dramska pauza u cilju upotpunjavanja mojeg teatralnog nastupa), ne može se govoriti valjano o nečemu što nije pročitano... pošteno je reći da nešto nije pročitano jer se čitalac u početku dosađivao, ali tvrditi da nešto ne valja bez čitanja je više nego neozbiljno, jer uvek postoji rizik od nepravednog i lošeg suda.

[Humbert Von Gikkemgen]

Xa, xa, xa, ajde malo copy-paste:

"...i one koji zloupotrebljavaju to sto su placeni po ukucanom slovu..."
"... i trazio mi nesto slicno, duzine oko 100 strana, da objavi..."

Pa zar to nije plaćanje po ukucanom slovu, samo na sitno, jer im je budžet tanak....

Nemoj pogrešno da me shvatiš, meni je stvarno drago što postoji velika šansa da ćeš plasirati reč i van granica zemlje, i da da Bog i junačko zdravlje da to bude bar jednom godišnje, ali je malo smešno da se priča o plaćanju po slovu kada je to što pisci, kada izdavači vide da su dobri pisci, rade. Pišu za pare ili za slavu, pa posle drže predavanja "Kako sam napisao dobru knjigu" a ljudi im plaćaju piće i klopu . Naročito je malo nezgodno to pominjati u kontekstu naše priče o Tolkinu, kada već svi znaju (ili bi trebalo da znaju kada pričaju o tome) u kom tiražu i u kom finansijskom aranžmanu je objavljeno prvo izdanje Gospodara prstenova. Deluje kao da si želeo da Tolkina nabediš da je pisao dugu knjigu da bi ga platili što više, a ubeđen sam da nisi tako mislio. Na kraju krajeva, čovek nikada više nije objavio in persona ništa od tog materijala, trebalo je da se upokoji da vidimo ostatak tog impresivnog rada. Nije on kriv što mu se knjiga prodala dobro. Niti je njegova krivica što to nikako nije smelo da se desi, ili što se nekom ne dopada što se dobro prodaje...

Vidiš, ni ja ne poznajem knjigu koju je više ljudi pročitalo, a da ima više od 250 strana (ne, to NIJE Biblija, reč je o Novom Zavetu, a on je kraći ;> ), što valjda nešto govori.... Ili možda neko od vas zna neku knjigu od 1200 strana koju je pročitalo oko 80.000.000 ljudi (cifra od PRE one transvestije od filma, pu, pu, pu, da ne čuje zlo)?

Što se tiče ćutanja i nećutanja, oprosti, ali neki ljudi ćute kad nemaju ništa pametno da kažu, ili nemaju pojma šta bi rekli jer oni ništa pod milim bogom nisu tu razumeli. I nisam siguran da im treba ili da žele glasnogovornika. Nisam, u stvari, čak ni siguran da bi uspeli da izgovore ili ispravno napišu tu reč. Niti verujem da su uopšte čuli za KNJIGU Gospodar prstenova i za Tolkina.

S druge strane, opštepoznata stvar je da BK NIKADA ne ćuti i ne okleva da kaže svoje mišljenje, trebalo-ne trebalo. I tako i treba da bude, i potpuno je pravilno. To je lični stav i normalno je da ga čovek ima. Ali, po tvom tonu, ti ovde istupaš ne samo kao izdavač, pisac i poznavalac već kao predstavnik, po tebi, velike grupe ljudi koja tvrdi da nešto ne valja ni pišljiva boba. Što znači da postavljaš svoje mišljenje kao opšte i merodavno. A argumenti su vam na nivou "majke mi", "garantovano" i "da mi umre razredni starešina ako nije". Jer ne čitate knjige duže od 150 strana ili možda, mislite da ste dvaputvišebolji patkogovoritelji od ostalih ili kakoli već to ide u onoj smornoj knjizi...

Tolkin sigurno nije najbolji pisac na svetu, niti je najbolji pisac fantasy literature uopšte. Da jeste, to bi stvarno bilo tužno, jer bi to značilo da više nemam rašta knjige kupovati... Ali, ne samo po mom ličnom i neukom mišljenju, već po mišljenju mnogih, uključujući tu i neke ljude koji se literaturom i fantasy literaturom  svih boja i oblika, lingvistikom, avanturističkim i romanima paralelne istorije i tako tim tričarijama bave mnogo duže i ozbiljnije nego većina od nas ovde, on je sigurno u vrhu onoga što se danas smatra pod fantasy literaturom. To NE znači da mora svima da se dopada, niti da treba da bude obavezna literatura za čitanje (iako će to biti, obrni-okreni, pre nego mnoge druge stvari). A pošto je proteklo više od 50 godina od prvog izdanja te knjige imamo tu i uključen faktor vremenske distance i poslovičnog suda istorije... Ostala mišljenja su, na žalost, u domenu personalnog osećanja, percepcije i shvatanja. Ako ja kažem (a što da ne kažem) da mi se ič ne dopada "Zločin i kazna" i da su mi "Braća KaramazGovi" smorni do bola  i likovi su mu ionako psihološki preeksponirani i deluju izveštačeno kao iz muzeja voštanih figura, ali posle talasa tropskih vrućina, sa pokvarenom klimom, i da u stvari i ne mogu da maknem dalje od 50tak strana, a, da, da ne zaboravim, da mislim, ne, da znam da delim mišljenje sa bar još 4,5 milijarde ljudi na ovoj planeti ne čini Dostojevskog lošim piscem.

[Lurd]

Samo a propos u čega se pretvori topik. Nije mi bila namera da ponovo ubijam još jedan Nimrodel(k)in topik, ali sam namerno želeo da zauzmem jedan malo više blunt stav da se ne bi u moru slova izgubila i demagogijom maskirala činjenica da Boban ovde, u stvari, ne zna o čemu priča.

Naravno, ne bih to radio da je to samo napisao kao svoj stav, ali ovo ostalo prosto mami na drugačiji diskurs.

Izvinjavam se, Nim. No, ako hoćete da nastavite u dosadašnjem tonu, samo recite i nema me.

[Lurd]

Jao, Gikkemgenu, šta reče za Karamazove. Jao.

[Boban]

Lurde, još uvek te drži opsesija da u svemu dokazuješ da ja ne znam šta pričam i da su sve moje reči posledica proizvoljnih kombinacija nasumičnih natuknica.
Zar je toliko teško prihvatiti neke stvari i pomiriti se spoznajom o sopstvenoj ograničenosti?

O ukusima ne vredi raspravljati, a nema načina da se dokaže da je Tolkin veliki pisac u smislu čisto literarnih kvaliteta, jer je on milionima kilometara daleko od toga. To valjda nije sporno. Vizija koju je osmislio jeste grandiozna ali ništa više od toga.

80 miliona je pročitalo Tolkina; ma hajde, pa računa se da je preko 120 miliona pročitalo Tarzana, brojke ne znače ništa jer u Kini postoji godišnji dečji almanah sa tiražom od 320 miliona primeraka. Što je brojka veća, to znači da je u pitanju stvar bliža mediokritetima. Ne postoji mogućnost da neko zaista posebno i izuzetno delo dobije ovako veliku stvarnu popularnost jer svet jednostavno ne funkcioniše tako. Izuzetne stvari su samo za izuzetne umove, a Tolkin, sem obima i nazovi grandioznosti ima malo toga superiornog u odnosu na druga dela.

Ja sam pisac, kakav-takav, ali pisac i meni jednostavno smeta kada u nekom delu naiđem na elementarnu nesposobnost da se izbori sa prostim zanatom. Možda je to moj umišljaj, poremećaj, štagod, ali bre Tolkin nije ni u prvih 1000 pisaca na mojoj listi prioriteta koje treba pratiti i eventualno se na njihovom primeru učiti.

[Nimrodel]

Takođe, dragi Bobane, nema načina da ti dokažeš da on nije veliki pisac, jer si tek ti milionima kilometra daleko od mogućnosti da to učiniš. Ne lupaj, stvarno si preterao sa tim. Odrastao čovek, a lupeta gluposti.  

[Lurd]

Ne, Bobane, nije to tako, a i ta tvoja petty paranoja sproćim mene ne sakriva činjenicu da ti ne znaš da napišeš ono što sam tražio od tebe. I nekako sam znao da ćeš nastaviti sa šupljom i praznom pričom.

Podseća me ovo na tvoju priču o ABN-u i njegovom poznavanju materije. U čemu je onda razlika izmedju vas dvojice?

I ranije smo se raspravljali oko Tolkina, ali tada smo stali na razlici u ukusima. Mislim, ne znam šta da kažem. Ja ću Tolkinu da zamerim gomilu literarnih stvari, ali zamerati mu na fakin dijalozima je čist blef.

A ne znam dovoljno tvoj rad da bih znao kakav si pisac.

[Alex]

Bejah mlađi kad pročitah GP, tek krenuo na fax, pa nije isključeno da bi danas moje mišljenje bilo nešto drugačije.

Onda, ako se dobro sećam, smatrah da je roman dobar, mada sa poprilično nedostataka - mana. Takođe bilo mi je jasno da je značaj dela veći nego nj. kvalitet, jer predstavlja grandioznu viziju, kojoj je uvek moguće vraćati se kroz razne oblike, a i preteča je ili utemeljivač jednog žanra.

Moj prijatelj "fan" gospodara se onda praktično uvredio i jedva izgladih odnose, jer je samo "dobar" za njega ponižavajuća etiketa. Ništa ispod remek dela ili bar "odličan".

Neku godinu kasnije, ja preporučih knjigu mom drugom prijatelju, a on pročita prvi tom i tu stade. Sad se ja naljutih na njega - pročitaj do kraja, to je neozbiljno! Hoću, hoću -  ali do danas nije.

Bobanov stav jeste subjektivan, ali je svaki stav/kritika nekog dela subjektivna. Čovek može težiti objektivnosti, ali je to ideal, koji je nemoguće ostvariti. Ono što nazivamo pravom ili stvarnom vrednošću nekog umetničkog dela, možemo dobiti kao srednju vrednost mišljenja mnogih ljudi u prostoru i vremenu, ali iz kategorije onih koje određena vrsta umetnost interesuje i dotiče više nego ostale: Umetnici sami, ljubitelji, poznavaoci, kritičari, teoretičari i dr. Kada je neko delo kultno, ako se ne uvažava mišljenje nikog izvan tog kulta dolazimo do neobjektivne - jednostrane slike.

Ja ne spadam u poznavaoce književnosti, pa ni SF&F, iako sam iz ovih žanrova pročitao daleko više knjiga od prosečnih ljudi, koji čitaju knjige. Kad su strip i film u pitanju tu sam na svom terenu i ako ova tema dođe i do filmske verzije javiću se ponovo jer ljudi koji puno čitaju obično ne poznaju film, ne shvataju ni suštinu tog medija, posmatraju ga kao inferiornu umetnost u odnosu na književnost, a posebno su problematični kad su ekranizacije u pitanju jer im je glavno merilo kvaliteta koliko je knjiga doslovno preneta što je potpuno pogrešno.

[Humbert Von Gikkemgen]

Evo, ovde Boban zlonamerno, kao i uvek kada treba da podvuče svoje mišljenje nekakvim argumentima koji su jači od "ja kažem tako a vi sada odmah na kolena da metanišete, al da vam ostane crveno na čelu od patosa", navodi priče o prodaji pulp fiction izdanja, zaboravljajući da je Tarzan dužine taman kako on voli, za jedan malo gadniji zatvor, a da GP nije stvar koja je prodavana na trafici. Niti je ikada bila ono što kažu "pristupačna" cenom, iz samog podatka da ima nesretne 3 knjige. A ako se već dobacujemo ciframa iz prodaje, čak je i kod nas, u samoupravnom socijalizmu, u prvom izdanju izašao u okviru edicije koja mu je dala mesto kakvo stvarno zaslužuje, jer je u Nolitu bilo ljudi kakav je Nikola Bertolino, koji je uprkos limitima svoje primarne profesije, koja ovakav vid literature kod nas još ne priznaje, smogao hrabrosti da kao urednik i recenzent izda Tolkina u ovoj ediciji. A, ako je to nekom krivo, ili možda smatra da je truput pametniji od Bertolina, e, jebiga, sažaljevam slučaj.
Da li je Tolkinov roman toliko dobar da ga treba uzdizati u nebesa i zvati 'Remek-delo'? Ja ne bih bio spreman da tvrdim bilo šta, naročito da nekome prišivam jednu tako visoku i nedovoljno definisanu kategoriju kao što je remek-delo. I koji su to reperi kojima tvrdimo da je nešto remek-delo? Kvalitet, postojanost, uticaj na svet? Znamo da to kod umetnosti nije lako tvrditi (pogledajte samo Nobelovu nagradu za književnost) i najlakše prolazimo ako se ne izjašnjavamo o statusu ičega u umetnosti mnogo mlađeg od renesanse. Za jedno 100-200 godina, videćemo šta će čitati i izučavati i kakav status će nešto imati. Danas, bogu hvala, uz blagodet elektronskih medija i metoda prenosa informacija, ne možemo govoriti o situaciji da neko delo koje je nadnaravno dobro padne u zaborav samo zato što nije bilo trenutno popularno i aktuelno. Sve iz 20. veka pa i ranije, ostaće izloženo sudu kritičke misli i analitičkog pručavanja nevezanog za trenutne zahteve i hirove tržišta, ako se do tada ne poništimo kao vrsta. Ja kažem samo ovo: Meni se Tolkin kao pisac sviđa, volim čak i 'marginalna' dela, tvrdim da je imao i da ima veliki uticaj na modernu književnost i da bi stvari bile mnogo drugačije bez njega. Ne mislim da je moje mišljenje apsolutno i zabole me pipica koliko ljudi misli kao ja.

Tvoj sud je merodavan koliko svačiji, i nema ničega što tebe kvalifikuje više ili manje da pričaš o tom delu, naročito što se tvoje poznavanje Tolkinovog rada svodi samo na par stvari. To se, naravno i vidi iz tvoje priče o dijalozima, jer je to jedino sranje koje mu dokoni popovi, u nedostatku jarića u proteklim godinama, nisu zamerali. Znači, stigao si do rođendanske proslave i tu je tvoj fokus postao zamućen. OK, respect that, ali nemoj, molim te, sada da se penješ na prste i dobuješ po grudima (u stilu već narečenog Tarzana) i isturaš svoje mišljenje kao glas miliona iz pustinje. O tome koliko je neko dobar u literarnom smislu ili nije, e to pitaj Nimrodel, ima da ti kaže sve kako jeste, jer ona nema običaj da a priori štiti svoje mišljenje o nečemu izvitoperujući činjenice. Ako nema literarnih kvaliteta u Tolkinovom delu, to može ona da ti kaže. Ovo što si ti napisao je opet tvoje mišljenje i ne vidim kako može da bude "nesporno". Ili ti možda smatraš da smo svi mi preispoljni idioti koji ne umeju da prepoznaju i razlikuju dobro i loše, pa sad ti treba da nam ukažeš na to?
O Tolkinovom delu i njegovim literarnim kvalitetima su odavno svoje rekli daleko veći igrači i od mene a bogami i od tebe, kao što su Harold Blum, Ursula LeGuin, Tom Šipi, pa i Edmund Vilson, Filip Toinbi i ;ak i Žermein Grir (sa poslednja 3 imaš sličnosti jer nikada nisi pročitao delo koje kritikuješ) pa onda, "Zar je toliko teško prihvatiti neke stvari i pomiriti se spoznajom o sopstvenoj ograničenosti?"
Zašto TI od "suprotnog tabora" očekuješ da se pomiri sa tvojim mišljenjem i ispod redova mu naturaš ograničenost, kad sam priznaješ da imaš areal jednog naprstka jer kažeš da nisi pročitao ni 10% knjige? Ja npr. ne očekujem od tebe da spoznaš sopstvenu limitiranost i nemam apsolutno NIKAKVU želju da te ubeđujem da je bilo čiji roman dobar ili ne.

Ima li nešto loše u tome da kažeš onako, prosto, e meni se ne sviđa Tolkin uopšte i smorio me pa nisam mogao da pročitam više od 150 strana, inače ne volim duge i smorne knjige? Zašto moraš da obrazlažeš svoje mišljenje plitkim argumentacijama u kojima indirektno ljude koji nemaju ništa protiv Tolkinovog dela izvrćeš podsmehu jer vole nešto što je "milionima kilometara daleko od  literarnih kvaliteta" i "ima plitke dijaloge"? Koliko si TI to ubermensch da možeš nečije literarne kvalitete da spoznaš iz delića opusa i pogledanog dela filma? Šta je to što tebe čini pametnijim od npr. Lurda ili mene ili Nimrodel, pa imaš tako snishodljiv ton u diskusiji o delu o kome ne znaš mnogo, osim da se tebi ne dopada?

Ne sporim ja pravo da kažeš da se tebi Tolkin ne dopada. To je ispravan stav. Nisi jedini i ima vas mnogo, bogu hvala )u pozadini se čuje hor "Što je više kleveta i laži, Tolkin nam je miliji i draži..." ). Imaš ti saboraca i istomišljenika. Praktično svaki drugi pisac fantasy-ja sa anglosaksonskog govornog područja prodat u sumnjivom (i po njemu nedovoljnom) tiražu, većina ljudi sa Oksforda koji su nešto piskarali ili predavali nešto vezano za engleski jezik i kulturu, kao i skoro svi britanski, američki i australiski komunisti, socijalisti, feministi i borci za prava homoseksualaca su u toj ekipi. Na žalost, većinu njih danas možeš naći samo u zbornicima radova o Tolkinu, i da nije samog Tolkina, njih bi "oduvaja vetar"... Pa i nesretnog Toinbija više pamte po izjavi iz 1961 "luckily, Tolkien's work had passed into a merciful oblivion" nego po bilo čemu što je napisao.
Ali, ne možeš svoj sud naturati kao jedini i najbolji, jer on to nije, au contraire. Niti postoji ikakav dokaz da si ti referentno mesto za knjige koje nisi pročitao i da sa tobom deli mišljenje imaginarna gomila tebi jednakih, koji su pametniji od one gomile koja ima suprotno mišljenje. Još manje mogu da progutam tvrđenje da je jedna gomila veća od druge, jer ni ti ni ja nemamo takve informacije. Ali, ja ne tvrdim ništa, samo branim stav da ne možeš tumačiti 10 Božjih zapovesti na osnovu prve 2 samo zato jer si gorući grm i tvrditi da i većina grmova, gorućih ili ne, misle isto. Možeš da imaš lično mišljenje i to je kraj.


To Lurd: Pa šta, što Boban može, a ja ne mogu? Imam da pljujem ša mi se pljuje, i šta mi možete Šalim se, nisam ni čitao Karamazove, al' gledao sam film i čitao sam u srednjoj školi jednu lepu kritiku, pa mi to daje za pravo da istupim u ime potlačenih koje profesori i književnici dave nesretnim Dostojevskim, da se čuje lament masa nad literarnim ekvivalentom Gobija.

To alexts: Vezano za ovaj film, ako ikada dođe do te priče, filmu kao takvom ne mogu nešto specijalno da zamerim. Mislim, svi mi imamo svoje predstave o kastingu i o tome dal' Liv Tajler izgleda više kao prodavačica blatvursta na Oktoberfestu nego kao vilovnjačka princeza, ali on nije film "po knjzi", već "film po motivima knjige", i to je jedina stvar koju ja, kao amater, mogu da mu zamerim. Znači, ne moraš doslovno preneti delo, ali ne smeš menjati suštinu dela, što je PJ radio. Napravio je film koji je, po mom neukom mišljenju, zanatski odličan, zabavan i veoma 'gledljiv', ali je jedino sporno to što je menjao osnovu priče. Knjiga i film su 2 entiteta.

[Nimrodel]

Mesire, ne volite karanfile?
(Jedno pričanje za Bobana Kneževića uz zamišljene kaficu i ratluk)


Priča o Džonu Ronaldu Ruelu Tolkinu nije nimalo jednostavna i veoma je teško u samo jednoj studiji reći sve ono što se zapravo krije iza njegovog najpoznatijeg romana Gospodar prstenova. Naravno, pošto je i ovaj tekst jedan od onih za internet konzumaciju, pokušaće se na jedan prijemčiv i pregledan način prikazati sve ono što je bitno i što čitaoci propuštaju kada sa čitanjem stanu negde kod Bilbove rođendanske zabave.


Nastanak čitave priče:

Pisanje čitave priče je trajalo dugo, moglo bi se reći ceo jedan ljudski vek. Sve je počelo veoma rano, kada je mladi Ronald Tolkin još kao dečarac počeo da smišlja nepoznate jezike, da im daje oblik i značenje i kada je spoznao jezičke zakonitosti. Same reči nisu ispunjavale svrhu, nisu imale težinu u značenju, iako su posedovale čak i sopstvenu gramatiku. Ronald Tolkin je u jednom trenu shvatio da iza jezika mora stojati istorijska težina, da mora postojati narod koji ga govori ili ga je govorio, da bez žive reči koju bi ljudi izgovarali, ne može biti ni naslućena estetika njenog fonetičkog i prozodijskog ustrojstva. I tako je sve počelo – od reči, od jezika koji su se lagano rađali iz indoevropskih i semitskih korena. A pošto reči služe da bi se nešto njima prenelo, tako je i čudesna priča o ljudskom rodu i smrti počela da se rađa.

Dvadesetih godina XX veka, kada je zbog I svetskog rata na umetničku scenu stupio deo mladih ljudi koji je sebe nazivao kasnije Izgubljenim generacijama, među njima se lagano oblikovala i figura mladog Ronalda Tolkina, koji je bio u rovovima, koji je pre rata bio član kluba u kome su se govorile stare poeme (kao Beovulf, kao Ser Gavejn i Zeleni zmaj), u kojem je prvi put i pročitana njegova Pesma o Earendelu i čija su dva člana poginula u ratu (a klub se sastojao od četvorice). Već tu u tom vremenu, kada je Tolkin otkrio da nije pesnik, zametnulo se pričanje čiji smo svi mi nastavak do dana kada Zemlje više ne bude.

U tom dobu je nastajao prvi sloj onoga što danas znamo kao Silmarilion, a pošto je Tolkin još uvek bio mlad, njegovo pričanje je bilo više okrenuto ka tvorenju istorije Starijeg roda i Zemlje same. Neki bi rekli da je u pitanju eskapizam, ali potonje godine će pokazati da se ispod sve ga toga krije mnogo dublji problem. Tridesetih godina XX veka, on počinje pričanje za svoju decu, koje će izrasti u njegov roman-prvenac Hobit. Hobit je nastajao na temljima iz Beovulfa, Čudesne zemlje Snerga Edvarda Vajk-Smita i Pesama o Bimbl Beju samog Tolkina. Za to vreme, on već uveliko drži predavanja o Beovulfu na Kembridžu i govori i o postulatima onoga što se naziva vilinskom pričom. No, odmah se mora napomenuti da Hobit iz  1937. godine nije ovaj kojeg mi danas poznajemo. Da, ovaj roman je zaista bio pisan za decu, što se da videti i po samom pripovedaču u romanu koji se vrlo često obraća čitaocima, objašnjava i smeje se sa njima. Hobit doživljava veliki uspeh, pogotovo u SAD, ali ni tada niko zapravo ne zna da je ova priča samo jedno zrnce koje se iskralo iz ogromne alternativne istorije ovog sveta.  Manje poznati Tolkin je uveliko član čuvenog kluba Mastiljare, uveliko sa Klajvom Stejplsom Luisom raspravlja o poetici romana koji govori o putovanju kroz prostor ili o putovanju kroz vreme. Tada i bivaju postavljena poetička načela koja će eksplicitno biti izrečena u mističnom spisu  Notion Club Papers i kojih će se do dana današnjeg mnogi veliki pisci postmoderne i sf-a držati. Njih dvojica će ući u opkladu – K. S. Luis će napisati priču vezanu za putovanje kroz prostor (Perelandra), a Tolkin će pak pisati priču o putovanju kroz vreme, čiji je jedan segment i Gospodar prstenova.

Za sve to vreme, Tolkin piše verzije Silmariliona i u tom vremenu nastaje i koncept (priča) Izgubljenog (Pravog) puta, koji će svoje istorijsko utemeljenje naći u Beovulfu, jezicima, kolektivnom nesvesnom i još nekim tekstovima iz predčoserovskog doba (Etelvardov Letopis – Genealogija engleskih kraljeva, Vilijam od Malmsberija – Genealogija). Već tu, u tom segmentu, počinje račvanje priče koju je tek devedesetih godina XX veka ugledala šira čitalačka publika. Pošto je Hobit doživeo veliki uspeh, izdavač Rejner i Anvin traže od Tolkina da uradi nastavak Hobita, našta sam pisac neće blagonaklono gledati, jer se ne deklariše kao pripovedač za decu. I tako počinje pisanje Gospodara prstenova koje će trajati malo više od deset godina i koje će biti prekidano stalnom Tolkinovom unutrašnjom borbom sa samim pripovedanjem nečega što postoji odavno – pričanje čitave istorije Zemlje-Arde i večita zapitanost koja proističe iz osećanja izgona i problema smrtnosti uz stalno vraćanje na poetičku istinu – pripovedanje je zasebno biće i vrlo često jače od samog pripovedača.

Gospodar prstenova u prvim verzijama zaista nalikuje na nastavak Hobita. Njegov koncept u početku se zaista vrti oko prokletstva zmajskog blaga i potrebe da se večito luta (što jeste u neku ruku travestija priče o Andvarijevom blagu do blaga Nibelunga – Edde, Volsunga, Nibelunglied), ali ubrzo tok priče biva promenjen, jer sam pisac kreće putanjom većeg otpora i tako nastaje ono što danas nazivamo ljudskim ili smrtničkim izvorima o istoriji Zemlje-Arde. Pisanje Gospodara prstenova se nekoliko puta prekida i to na duže vremenske periode, jer Tolkin ima obaveze na svom univerzitetu, jer je II svetski rat, jer paralelno piše i još neke tekstove koji treba da upotpune ljudsku perspektivu istorije koja je prikazana u samom Silmarilionu sa vilovnjačke tačke gledišta i onoga što nazivamo dostupnim Znanjem.

[Nimrodel]

Po završetku pisanja Gospodara prstenova, dešava se nekoliko neverovatnih stvari. Pošto je Tolkin još na samom početku stvaranja ovog romana obavestio izdavače da zapravo Gospodar prstenova nije nastavak Hobita i da nije roman za decu, i zato što je uveliko počeo da realizuje ono što predstavlja alternativnu tradiciju i istoriju, on piše ponovo poglavlje Zagonetke u tami, čisto kao probu, da bi zahvljujući nesporazumu, Rejner i Anvin izdali novog Hobita, u kome će se napokon pojaviti logična veza između ova dva romana (u Hobitu iz 1937. godine, Golum i Bilbo zaista igraju igru zagonetki, ali nema veze prsten i Sauron, i Golum pošteno predaje prsten i njih dvojica se prijateljski rastaju). Evo pisma koje je Tolkin uputio svom izdavaču vezano za novog Hobita:

129 From a letter to Sir Stanley Unwin 10 September 1950
[Allen & Unwin asked Tolkien to supply a 'precise wording' for a note in the new edition of The Hobbit which would explain the changes in the new text.]
Well, there it is: the alteration is now made, and cannot, I suppose, be unmade. Such people as I have consulted think that the alteration is in itself an improvement (apart from the question of a sequel). That is something. But when I tried to consider 'a precise wording' for a note on the revision in an English edition, I did not find the matter as simple as I had thought.
I have now on my hands two printed versions of a crucial incident. Either the first must be regarded as washed out, a mere miswriting that ought never to have seen the light; or the story as a whole must take into account the existence of two versions and use it. The former was my original simpleminded intention, though it is a bit awkward (since the Hobbit is fairly widely known in its older form) if the literary pretence of historicity and dependence on record is to be maintained. The second can be done convincingly (I think), but not briefly explained in a note.
In the former case, or in doubt, the only thing to do, I fancy, is Just to say nothing. I am in doubt, so I propose at the moment just to say nothing; though I do not like it. There is, in any case, I take it, no question of inserting a note into the American reprint. And you will no doubt warn me in good time when an English one becomes necessary.
In the meanwhile I send you a specimen of the kind of thing that I should want to insert in an altered reprint – if I decide to recognise two versions of the Ring-finding as part of the authentic tradition. This is not intended as copy; but if you would return it, with any comment you like, it would be helpful.

(Humphrey Carpenter, The Letters of J. R. R. Tolkien, Houghton Mifflin Company, Boston, 1981, 142. p.)

Te 1950. godine, kada je izašao Hobit kojeg mi danas poznajemo, Rejner i Anvin zbog ekonomske situacije u zemlji odbijaju Tolkinu da Gospodar prstenova i tadašnji Silmarilion zajedno izađu – štaviše, traži se podela romana na nekoliko knjiga, zbog isplativosti izdanja. Tolkin je očajan zbog tako krutog stava i prekida saradnju sa njima, da bi prešao u izdavačku kuću Kolins, na nagovor jednog od njihovih čelnih ljudi – Miltona Voldmena koji je obećao da će vilovnjački izvor – Silmarilion i ljudski izvor dela istorije Arde Gospodar prstenova izaći zajedno... nažalost, Voldmen je samo prolongirao i odugovlačio izlazak, tako da je došlo do prekida saradnje. Tolkin se vraća Rejneru i Anvinu i po cenu odricanja od svog sna da ljudima napokon pokaže pravu priču o putovanju kroz vreme, za njih izdaje Gospodara prstenova bez Silmariliona i to sa pauzama – roman je podeljen – 1954. izlaze Družina prstena i Dve kule, da bi 1955. istovremeno i u Kraljevstvu i u SAD izašao Povratak kralja.

Opet, bez obzira na izlaske Toma Bombadila i Farmera Džajlsa od Šunke, u kojima se sadrže samo parcijalni segmenti iz različitih perioda same istorije Evrope (Srednje zemlje), on nastavlja sa tvorenjem dve glavne perspektive viđenja istorije Zemlje-Arde, obezbeđujući ,,dokumentarne" tekstove, inkorporirajući ih u pravu poznatu istoriju i time fingirajući istoriju od samog nastanka univerzuma do današnjih dana (tačnije do utorka 12. juna 1987. godine i malo potom, kada se događa ogromna oluja u kojoj su novi Aelfin i Voronve-Treovin izgubljeni u potrazi za Pravim putem).

Tolkin je do samog kraja života radio na dva glavna izvora (vilovnjačkom i ljudskom), to jest, na dve glavne verzije iste priče – na Ravan svet verziji u kojoj se sadrži ispričana istorija od strane Eldara na Tol Ereseji i na Okrugao svet verziji, koja se zasniva na priči da je Zemlja od samog starta bila okrugla i koja odgovara ljudskom viđenju stvari.

Nažalost, nijedan izdavač nije bio spreman da izda ovako obimno delo, a Tolkin je pak bio u stalnom redigovanju verzija, tako da za svog života nije uspeo da vidi objavljenu Istoriju Arde i to iz obe perspektive i njihovim dokumentima. Umire 1973. godine, a njegov sin, Kristofer Tolkin već 1977. izdaje Silmarilion, ali samo deo koji se odnosi na vilovnjačke i mešovite vilovnjačko-ljudske izvore, što u neku ruku biva katastrofalno, jer čitaoci dobijaju samo parcijalnu informaciju, ne znajući da postoji i druga istorija koja pripada nama samima i koja otkriva šta je centralna tema celog dela. Sve do devedesetih godina XX veka, čitaoci imaju mahom pogrešnu sliku o tome o kome je i kome zapravo pričana cela priča. No, Kristofer Tolkin je ipak na kraju uspeo da objavi sve i što je najbitnije u napomenama koje prate draftove i tekstove na mnogo mesta priznao da je pogrešio u izboru tekstova koji su ušli u kanonizovani Silmarilion. Tek je posle toliko godina, napokon celovita Tolkinova priča o putovanju kroz vreme i Čovek Aelfin je napokon izronio iz tih stranica i svetu doneo pričanje i jedne i druge strane.

Zanimljivost:

Tolkin je tek sa svojih šezdesetak godina života mogao reći da više nema novčanih problema i on je bio jedan od najboljih boraca protiv piraterije u izdavaštvu. Zahvaljujući velikom poštovanju svojih čitalaca, uspeo je šezdesetih godina da pobedi Ejs Buks iz SAD, koji je piratski izdao Gospodara prstenova – posle ogromnog bojkota u knjižarama od strane čitalaca, ovaj izdavač je morao da plati Tolkinu za prava.

[Nimrodel]

Mali nagoveštaj onoga što jeste Gospodar prstenova ili same promisli autora

Već je nekoliko puta ranije pomenuto da zapravo postoji nekoliko verzija iste priče o istoriji Zemlje-Arde. Pošto je za čitavu priču o ovome potrebno napisati minimum jednu veliku knjigu, ovde će se reći samo osnovno, što bi moglo biti dobar vodič za buduće čitaoce koji žele da vide Gospodara prstenova na pravi način i za one koji bi da pročitaju i ono što je bilo pre, ali i posle kraja III doba i početka IV doba Arde.


Vilovnjački izvori:

Prvo što se mora istaći kada govorimo o ovim tekstovima je sledeće – Silmarilion i njegovi Aulindale, Valakventa i Kventa Silmarilion, takođe i nekanonizovane verzije među kojima se nalazi i čuveni Pad Numenora, opisuju prva dva razdoblja Zemlje i ono što je bilo pre, no, čitalac mora biti obazriv i stalno imati na umu da ovo dolazi od onih koji jesu u sadejstvu sa Silama sveta, imaju veće Znanje, više toga im je otkriveno, ali ne razumeju najbolje smrt, zavide Ljudima na njoj smatrajući da je ona dar Ljudima od strane Tvorca i vezani su za sudbinu Arde pri pevanju – njihov put je već određen. Njihovi izvori dolaze posredstvom čoveka Aelfina (Vilin-prijatelja) koji je uspeo da pronađe usamljeno ostrvo Tol Ereseju na koje smrtnik može da kroči, ali se ili vraća izmenjen ili umire (što će biti i opisano u slučaju svetog Brendana u pesmi o njegovom putovanju). Nekoliko Vilovnjaka prihvataju Aelfina (Alvina) i pričaju mu istoriju koju su Ljudi zaboravili. Ta istorija govori da je Zemlja nekada bila ravna, da su Ljudi i Melkor po ustrojstvu slični, da je Zemlja zapravo osujećena vizija koja je zamišljena pri stvaranju, da je Stariji rod – Vilovnjaci zapravo bio stvoren da bi pripremio svet za Mlađi rod – Ljude, koji treba da naslede Zemlju. Ovaj deo priče više govori o Padu samih Vilovnjaka, nego što se bavi pravom prirodom Ljudi i padovima velikih majarskih duhova i samog Melkora. U ovoj verziji će biti rečeno da su Orci zapravo mučeni i degenerisani Vilovnjaci, ovde će biti otkriveno da postoji zakon koji je štitio Orke u zarobljeništvu, ovde će se govoriti o borbi Vilovnjaka protiv Melkora (koji jeste kao Miltonov i Njegošev Sotona – pali arhanđeo koji je iz Slobode volje prešao u Samoslobodu) i o onome šta zapravo znači biti inkarnat - otelotvoren. Ovde biva i otkriven hesiodovski princip sveta, svako novo doba je gore od onog prethodnog – tako da Gospodar prstenova samo prividno ima srećan kraj. Svet je u stalnom opadanju. U ovoj perspektivi postoji Pravi put i Sunce i Mesec su mlađi od dva drveta. No, ovde će biti otkriven princip vezivanja Starijeg i Mlađeg roda, ali ne i ono što se dogodilo kasnije – sve do IX veka nove ere i poslednjeg vezivanja dva roda. Takođe, ovi izvori otkrivaju ko su zapravo Istari, pod kojim uslovom su poslati na smrtne obale i zašto je samo Olorin položio test. Takođe, ovi izvori će napokon kroz priču o Itrin Luin čarobnjacima otkiriti i kakav je bio karakter Ljudi od Istoka. Jezički će ova perspektiva biti potpuna, jer Vilovnjaci imaju svoje jezike – kvenju i sindarski koji jesu normirani i imaju svoje korene u indoevropskim jezicima, a takođe se služe vestronom.


Ljudski izvori:

Ljudskim izvorima pripadaju Hobit i nekanonizovani tekstovi Notion Club Papers, Drowning of Anadune (Potapanje Anadune koje je analogno vilovnjačkoj verziji priče o Padu Numenora) kao i Okrugla verzija Aulindalea, Athrabeth Finrod ah Andreth (Razgovor Finroda i Andrete), Adanel's Tale (Adanelina priča) i delovi pričanja u tekstu Myths Transformed (Promenjeni mitovi). U ovim tekstovima se čuju Ljudi koji su ostavljeni i napušteni od strane Sila sveta, prisutne su velike rupe u Znanju i ovde se otkriva ono što će se nastaviti u samom Gospodaru prstenova, centralna tema – Ljudi i smrt. Napokon se saznaje kako su Ljudi dobili na dar smrt i čemu se to Stariji rod nada. Takođe, u ovim izvorima se nalazi tvrdnja da je Zemlja oduvek bila okrugla, da je Sunce bilo pre Dva drveta (čuvena priča o Arie i Melkorovoj požudi) i tu će napokon biti ispričana priča i o hrišćanskom svecu sv Brendanu, i o svim Earendilima i Aelfinima koji su se tokom vremena pojavljivali da tragaju za Izgubljenim putem, kao i priča o Kralju Šivu, poslednjem vezivanju Ljudi i Vilovnjaka. Ovde će se lik Saurona-Zigura još surovijim pokazati, jer ovi izvori pripadaju Ljudima Srednje zemlje – Ljudima Sumraka. Takođe, u ovim izvorima će se ponovo pojaviti polemika o poreklu Orka, tako da se javlja mogućnost da su to zapravo i osujećeni Ljudi i Druadani. Jezici koji se koriste u izvorima (pričanja, pesme) su mahom staroengleski (scene koje opisuju Aelfina iz mračnog srednjeg veka) i adunaički (scene koje govore o potapanju Anadune (Numenor) koji je nastao na temeljima sumersko-akadskih epova i hebrejskog (recimo, adunaički Numenor naziva Jozajanom) – naravno, adunaički se javlja kao normiran jezik.


Mešoviti vilovnjačko-ljudski izvori:

Akalabet  i Gospodar prstenova su nastali na temeljima obe tradicije i u njima se vidi spoj pričanja obe rase. U ovim izvorima će ponovo biti istaknut problem centralne teme – odnos Ljudi i smrti i njihovog osećanja izgnanstva. No, mora se napomenuti da ovi tekstovi ne pripadaju samo tradiciji Ljudi Sumraka, već i onih Edaina koji su na poklon dobili dug život i Numenor (Anadunu, Atalante, Avalone, Jozajan) iz kojeg su mogli videti besmrtne obale. Gospodar prstenova je zapravo samo mali segment priče koja se da naslutiti u samom pričanju Faramira o tipovima Ljudi, velikom talasu koji poklapa zemlju i grobnicama Rat Dinena.


Nažalost, ovo je tek slabo zagrebana površina alternativne istorije koju je Tolkin stvorio – mnoge stvari nisu ni pomenute. No, bitno je napomenuti da je Tolkin koristio postupke koje su kasnije toliko dugo rabili postmodernisti – moglo bi se reći mirne duše da u njemu imamo jednog od preteča postmoderne. Neverovatnim fingiranjem dokumentarno-istorijskog, jezičkog i narodnog stvaralaštva na temeljima postojeće istorije, jezika, mitova, bajki i saga, uspeo da da svoju priču približi ravni mogućeg, referencijalnog, tako da iznova i iznova tvori utisak verovatnosti svog pričanja. Zahvaljujući činjenici da je centralna tema njegove priče zapravo problem smrti i propadljivost materijalnog, čini se da je blizak razmišljanjima mnogih ljudi na ovom svetu, a ujedno nastavlja priču koju su pre njega započeli Milton, Blejk i naš Njegoš u Luči. Time će se i završiti ovaj nedovoljni tekst o onome šta se krije iza svega:

208 From a letter to C. Ouboter, Voorhoeve en Dietrich, Rotterdam 10 April 1958
As for 'message': I have none really, if by that is meant the conscious purpose in writing The Lord of the Rings, of preaching, or of delivering myself of a vision of truth specially revealed to me! I was primarily writing an exciting story in an atmosphere and background such as I find personally attractive. But in such a process inevitably one's own taste, ideas, and beliefs get taken up. Though it is only in reading the work myself (with criticisms in mind) that I become aware of the dominance of the theme of Death. (Not that there is any original 'message' in that: most of human art & thought is similarly preoccupied.) But certainly Death is not an Enemy! I said, or meant to say, that the 'message' was the hideous peril of confusing true 'immortality' with limitless serial longevity. Freedom from Time, and clinging to Time. The confusion is the work of the Enemy, and one of the chief causes of human disaster. Compare the death of Aragorn with a Ringwraith. The Elves call 'death' the Gift of God (to Men). Their temptation is different: towards a fainéant melancholy, burdened with Memory, leading to an attempt to halt Time.

(Humphrey Carpenter, The Letters of J. R. R. Tolkien, Houghton Mifflin Company, Boston, 1981, 267. p.)

[Lurd]

Nimrodel, čemu sve ovo? To jest, šta je glavna vrednost Gospodara prstenova i Silmariliona?

[Boban]

Ne, pitanje treba da glasi: zašto treba pročitati GS, a ne osam drugih knjiga.

Sa lista popularnosti SF&F knjiga od pre 15 godina, ja sam pročitao 47 knjiga od 50.
Zar sam ja najgori što među tri nepročitane spada i GP?
Možda neki od vas imaju pročitan GP i još svega 3-4 knjige od tih  50.
Ko je onda na većem gubitku?

Nim, izvini za reči koje slede, ali boli me dupe u kakvom je stanju Tolkin bio kada je smišljao GP, pisao ili šta već. Mene zanima samo konačan proizvod, a to je jednostavno nedovoljno dobro da bih mu posvetio i toliko vremena koliko zahteva prosto čitanje.

[Ghoul]

Ne, pitanje treba da glasi: zašto treba pročitati GS, a ne osam drugih knjiga.

Ovo je već nešto smislenije postavljen problem: upravo iz OVOG razloga sam čak 2put do sada počinjao pa ostavljao GP.
Tačnije, prvi put me smorio pre svega svojom predvidivo retardiranom agrarnom dobroćudnom vizijom i simpatijom prema mould-hugging hobitima, a II put kad sam se uhvatio knjige –svestan svih njenih idejnih ograničenja, kad sam prosto hteo da uživam u starostavnom, arhaičnom engleskom jeziku – ostavio sam je na kraju I knjige, jer sam shvatio da mi GP ne pruža ni približno toliko zauzvrat u odnosu na vreme&trud koje joj dajem, odnosno – da me čekaju druge, bogatije, pametnije, dublje, ili barem ZA MENE korisnije i prijatnije knjige od ove. Pa sam se njima i okrenuo.

Dakle, da sumiram – nije stvar u dužini knjige PER SE (jer sam čitao *mnogo* debelih knjiga, uključujući i ovde nepravedno ocrnjenog Dostojevskog), već u tome da mi ovo konkretno delo nije bilo vredno vremena i truda koje bih mogao pametnije da upotrebim na neke druge knjige.

[Lurd]

Ali velika razlika izmedju tebe i Bobana je u tome što ti umeš da odgovoriš na postavljeno pitanje.

[Boban]

Lurde, ti i ja se ne razumemo, definitivno.
Ja ne razumem tvoja pitanja, ti ne razumeš moje odgovore.
Tvoj i moj univerzum praktično nemaju dodirnih tačaka.

[Nimrodel]

@ Boban: Ako je jedino što si mogao izvući u kakvom je stanju bio Tolkin iz onoga što sam napisala, onda tu postoji problem... ili u načinu na koji sam pisala ili u tvojoj aspiraciji informacija - ovde se već vidi tvrdoglavo ne, inat koji zaista ničemu ne vodi. Još na početku rekoh, a potom i ponovih - niko ne bije po ušima da se nešto pročita, ali čim se ne pročita onda se automatski gubi pravo i na kritiku, punktum. I nemojmo ovde o čitalačkom stažu, jerbo nije primereno, jerbo ćemo se svesti na reči mog starog babajka - moja usta kad mene ne bi hvalila, ja bih sve 'vako, 'vako, rukicama razvalio. Prečesto se uopšte u postovima poteže to čuveno - ja sam ovo ili ja sam ono... disbitno je u ovom kontekstu, jer u samom početku postoji problem - nije pročitano, a kad je takvo stanje, onda zaista ne vidim odakle se crpe argumenti. Bobane, zaista imaš sve moje dužno poštovanje i zaista mislim da ljudi ne treba da čitaju ono što im ne prija - ali pričati toliko drčno o nečemu što se ne poznaje... to se već dragi moj naziva taštinom, a taština pak vodi u autoritarnost, a složićeš se sa mnom, autoritet je ono što gradiš godinama, ne autoritarnost. Batali GP i Tolkina, ali i batali da ga ocenjuješ, jer si tu zaista na nepoznatom terenu. I o kojih osam knjiga govoriš? Od onog što sam nabrojala većina ne spada pod kategoriju knjiga. Nemoj biti toliko tvrdoglav - na takav način se u književnosti ne brani stav i to se ne odnosi samo na ovaj slučaj - za svakoga bih tako odreagovala - mislim da je zaista bilo dosta dunsterštine.

@ Lurd: Krajnji proizvod, pitaš? Krajnji proizvod je sledeći - jedna ozbiljna saga o padu onih koji su nosioci slobodne volje, o onome šta donosi želja za moći i snagom van svog prirodnog ustrojstva, saga o junaštvu i veri i priča o večitoj tugi koju ljudi nose zbog toga što su samo bačeni i ostavljeni na zemlji koja ih vuče sebi, a vole ovaj svet i vole život. Šta misliš, šta zapravo Sauron radi na Srednjoj zemlji i zašto su Ljudi sami u svojoj borbi? Dovoljno je samo ispratiti reči Aruenine u dodatku upućene Elesaru na samrtnoj postelji, pa da se čoveku koža naježi, da ne govorim o paljenju svetionika i Imrahilovom izjahivanju za Faramira, pa da se oseti ono iskonsko epsko.

@ Ghoul: Ah, dragi moj, naravno, još jednom ponavljam, ni ne treba čitati ono što duši ne leži... zamisli samo situaciju da ti ja kažem da uživam u Šolohovu (pu, pu, zlu ne trebalo). Poenta nije u tome da se kudi takav stav, jer to jeste fer... ali isto tako, ne sme se dozvoliti ljudima da nameću neko mišljenje većini, a da pre toga nemaju valjanu argumentaciju - jedno je to bilo u srednjoj školi kada su se mlađim generacijama punile glave čuvenom ocenom da Ana Karenjina smara... jebote, tad se cede bubuljice i puši na partizanku u školskom wc-u, ali ovde, na mestu gde se ljudi slove kao neki poštovaoci književnosti ne sme biti takvog govora. I sam to znaš. Uostalom, kada budem imala vremena, možemo izvesti eksperiment da pokažem koliko niste u pravu što dajete ocene za nešto što niste pročitali - evo, Ghoule, kada budem počela sa čitanjem tvog romana, mogu od samog starta voditi javni dnevnik čitanja - iznenadićeš se kada budeš video koliko će mi početni postovi biti ili pogrešni ili površni ili sa uskim tumačenjem, a potom videćeš i kad završim kako izgleda studija po čitanju, kada se vidi sve - sviđalo se to meni lično ili ne... onda ćeš videti kako se menja slika pročitanog. Možda ćete onda videti koliko je ovakav način razgovora o književnom delu ishitren i površan - a vi to ne bi smeli sebi da dozvolite, nikako.

[Boban]

U osnovi, Tolkina treba pročitati u nekim mladim danima, kada čovek može da padne na svu tu patetiku, kao što treba pročitati 30-50 drugih SF&F knjiga i odgledati 30-50 ključnih filmova; sve to je neophodno kao početni kapital za praćenje bilo čega u fantastičnoj umetnosti; važi naravno i za nefantastične okvire. Kako neko može da pokušava da piše kratke priče, ako nikada nije pročitao ništa od Čehova. Neke osnove su neophodne, Tolkin je verovatno obavezno štivo za pisanje epske fantastike, ali možda i nije. Čudno je kako su najpopularnije knjige zapravo literarno inferiorne. Pogledajte samo "Peštanu planetu", najpopularniji SF roman u Americi decenijama već, pa to je zbirka pogrešnih literarnih postupaka, sintagmi i stila. Očigledno, da bi se nešto zapatilo kod njšire čitalačke mase mora da bude prilagođeno podmediokritetskim normama. Žao mi je što nisam dočitao Tolkina do kraja jer bih vam time izbio jedini argument koji imate protiv mene kada komentarišem njegovo stvaralaštvo.

p.s.
Da li ste znali da sam ja uradio index pojmova u Tolkinu (izdanja Stilosa)? Mesec i po dana krvavog znoja na pronalaženju gde je šta pomenuto. Možda mi se zbog toga i smučila ta knjiga.

[Humbert Von Gikkemgen]

I evo, QED, samo da zaključim sledeće: kaže ghoul "...nepravedno ocrnjen Dostojevski"...
Jel ja to nemam pravo na sopstveno mišljenje, ili šta? Ili ne smem da izrazim svoje mišljenje konta opšteprihvaćenog i uvreženog? Kako to da je Dostojevski nepravedno ocrnjen a Tolkin nije? Jel dovoljno biti rus ili treba da uđeš i u lektiru ili ti je neophodna i baba i sekira? BTW, dotičnog Fjodora sam čitao, ali sam upotrebio ružnu i nepravednu konstrukciju da bih provocirao reakciju. Naravoučenije basne, ako svojoj gledaš u ćitap, ejvala ćeš i mojoj!

Svako čita prema svojim mogućnostima i prema sopstvenom senzibilitetu i osećanju. Ghoul je npr. u LotR video pastoralu i mould-hugging hobite. Ja nisam. Meni je još pre više od 20 godina, kada sam ga prvi put čitao u prevodu, ostavio gorak uskus nepravde prema ljudima i osećaj prolaznosti, smrtnosti i lagane dekadencije i demencije koju nose buduća vremena. Jebiga, takav sam čovek. Bog te pita šta sam ja video u nekim knjigama koje on drži visoko na kuli obožavanja literarnih vrhunaca. Moguće da bih ih ja menjao za etiketu Head&Shoulders-a u trenutcima jutarnje defekacije, smatrajući ih za ne više od senzacionalistički pisanih skripti za kasapine-pripravnike...
Ali on bar lepo navodi lepo "ili barem ZA MENE korisnije i prijatnije knjige...". Pošteno. To je odraz ličnog stava. (BTW, greška je uzimati LotR za uživanje u arhaičnom jeziku, za to služi Silmarilion, ali, naravno, ne mora svako to da zna. Ja sam se npr. zaje**o i uzeo da čitam Silmarilion neposredno pošto sam pročitao LotR, a bez dobrog rečnika uz sebe, a od Interneta nije bilo ni ideje. Bože, kakve su to muke bile, ali slatke )

Ja sam pročitao i LotR i uz njega još gomile i gomile knjiga, red je da se i ja pofalim. Nisam brojao, ali beše mnogo u 3 lepe materine. Što sam tek čitao kad sam bio mlađi, bože mili to je čudo jedno, prava noćna mora za 3 beogradske biblioteke, čije su mi članske karte ponosno virile 3 prsta iz džepa, u TILE poretku, da se sve 3 vide Sad, dal su baš sa knjige bile sa liste ne'ak'ih najboljih knjiga ovoga ili onoga, iskreno, mene to nikada nije ložilo, te top liste i tako to. Ni muziku nisam slušao tako, pa mi se nije primilo ni kod knjiga. Bivalo je dobrih, i boljih od LotR, ali što je bilo đubreta to boli glava. Ali, knjige koje sam počeo a nisam prešao pola, vraćao sam u biblioteku posle 3 dana i nikada nisam ozbiljno i žustro kritikovao! Nemam na to prava jer nemam pojma šta se tu nalazi.
Uvek sam suzdržan kada govorim o autorima čiji opus dovoljno ne poznajem i ograničavam se na ona dela koja sam pročitao. Kada kenjam o onom što ne poznajem, onda mu to dođe ko da bacam izmet uvis, iznad glave. Neću nikog da pogodim, ali ako se malo duže zadržim na istom mestu, sigurno neću imati problema sa mestom u autobusu...

[Humbert Von Gikkemgen]

I evo, u starom stilu, ti Bobane nastavljaš da eksponiraš sopstveni ego i opet svrstavaš ljude prema svojim merilima. Pričaš o patetici knjige koju nisi video osim kroz indeks i nazivaš njene čitaoce generalno podmediokritetskim. A kako bi nazvao nekoga ko kritikuje nešto što je prešao kroz indeks pojmova? Neukim, zluradim, zavidnim ili samo onako, kuckaš da ti se prsti ne ukoče, pa šta ispadne? Ili to praviš šlagvort za sopstvenu čitalačku publiku, koja nije karakterisana kao 'masa', pa je samim tim i iznad mediokriteta koji čitaju Herberta, Tolkina, pa što da ne i Hemingveja, a i Glišića, Nušića i ostale koji se dobro kotiraše onomad u zlosretnoj nam zemlji? Je l' to stav 'što se prodaje, to je glupo i prilagođeno mediokritetima i nižnjim duhom, a ovo se ne prodaje, pa je to elitističko'?

Pa što nisi, jadan ne bio, tako pričao kada smo onomad pričali o turbo folku, nego nisi dao na Karleušu i ne dade nikom da to nazove muzikom mediokiteta i morona? Tu si, ako se sećam imao izjavu 'kako neko može da bude prakljača ako zarađuje milion evra godišnje'. Budi bar dosledan, ako nisi realan.

Ponovo, osim sopstvenog mišljenja, koje je sumnjivog kvaliteta, jer govori o nečemu o čemu imaš predstavu koliko i o seksualnom ritualu kod orijaškog pasanca (ili si možda taj Opstanak gledao do kraja, pa si tu bolje potkovan) kakav argumet ti daješ da bi nekog ili nešto nazvao podmediokritetskim? Pitam se samo koliko si uopšte stvari koje si zdušno pljuvao u svojoj bogatoj karijeri uopšte i pročitao, a koliko je toga na nivou "rek'o mi jedan čovek"...

[Boban]

A prema čijem merilu da formiram sopstveno mišljenje nego prema svom?
Neću valjda konsultovati enciklopedije ili guglati?

Za tvoju informaciju, Hemingvej je jedan od nepismenijih (ako ne i najnepismeniji) među onima koji su dobili Novelovu nagradu za književnost.
I to je naravno moje mišljenje, ali ne samo moje.
Kao što nisam jedini koji tvrdi da je Tolkin najobičniji smarač, samo što vi verski fanatici njegovog pisanija to ne želite da vidite.

[Nimrodel]

Nije jedini argument nečitanje, daleko bilo, ali koje druge argumente da potegnemo i da bude fer odnos u kritici onoga što je ovaj autor uradio? Ja bih se rado podufatila sa tobom i to po sumo fazonu i razgovarala, branila ili se slagala, kada bi tu bilo drugih argumenata, ali njih nema... Ajmo ovako, nabroj ili citiraj, parafraziraj ono što si našao u GP kao loše pripovedno rešenje, kao loš zanat, kao površno, a ja ću onda braniti ili se slagati... drugačije ne može, jerbo davanjem opštih ocena na osnovu sopstvenog praga sviđanja nije nešto što se može uzeti kao predmet mudre rasprave - odokativni govor vodi samo u nadmudrivanje, takmičenje u disciplini Ispo sam pametniji, napušio sam toga i toga, što čitavu priču čini zaludnom, jer je ionako previše takvog govora na srpskoj književnoj sceni.

Evo, ti pomenu dijaloge u kojima se zaboravlja ko je počeo da govori, reci mi, misliš li na Rođendansku zabavu ili Elrondov savet? Navedi mi mesta koja jesu problematična, imenuj problem, a onda ćemo videti koliko ćemo ja ili ti biti u pravu... hajde da vidimo jedan civilizovan govor ljudi koji sutra mogu u radosti i veselju otići u Rađevinu i najesti se prasećeg pečenja, a opet na ovom mestu se mogu ravnopravno pošibati ko titani i još pride stvoriti dobru raspravu koja će biti na čast ovom forumu... Daleko bilo od toga da moramo biti istog mišljenja ili senzibiliteta za dobro u književnosti, ali veoma je bitno da se na pravi način imenuju problematične pojave, da se pokažu ta mesta kao primeri, a onda i videti šta se krije ispod svega toga... Eto, zaboravimo činjenicu da delo nije pročitano, neka se pokaže na segmentu šta je ono što ne valja i odakle mišljenje da je u pitanju nešto loše.

[Nimrodel]

Verski fanatici?! Gde, jebote?! Al Džezira nije prenela nikakvu poruku, nikakav snimak... gde su... Jesu l' šiiti ili suniti, ja li more bit' Amfilohije radović sa autobusom punim ćetnika?

[Boban]

Nim, mene je GP smorio pre 25 godina. A poslednji put sam ga listao pre 18 godina, i to 45 dana neprekidno po 15-20 sati dnevno. Vađenje indexa je višestruko vraćanje na iste pasuse i rečenice, desetinama puta više nego što je potrebno za prosto čitanje. Ali zaista sam od tada radio mnogo drugih stvari da bih se više ičega sećao.
Mogao bih i sada da iščitam tu jebenu knjigu, ali onda bih, za kaznu, doživotno objavljivao tekstove pljuvanja po istoj i na svakom koraku ukazivao na sve moguće propuste.
Osnovao bih fondaciju za borbu protiv Tolkina... ne teraj me da trošim ovu ograničenu količinu kreativne energije na takve budalaštine.

[Nimrodel]

Joj, dragane, pa zar je toliko vremena proteklo? Jebem ti, a te godine je i drug Tito umreo... justly spoken, my lord. Isto tako i ja, čitala sam sa svojih 20 Ulisa Džojsovog sa sve Parijevim objašnjenjima i vjerojatno bih bar u jednom postu rekla da ga je Džojs baš utulio, mada za ozbiljniju studiju, morala bih ga ponovo pregumati, a onda bi mi možda i bila dobra scena sa onom devojkom koja se ljulja i Leopoldom Blumom, koji je kano Odisej što je Nausikaju spazio, posmatra... ipak 20 i 30 godina jesu razlika... sa 20 sam mislila da je Kijanu Rivs baš sladak, sav popeglan i sa frizuricom ko da su ga krave lizale - neat, a danaske se ložim na baje ko što je bio Li Marvin, onako smrdljive i neobrijane... nešto se promenilo, čudo božje. Da i vidiš to je fenomen, sa 20 sam tamanila kevin ajvar i obožavala onu njenu sarmu kad je zapeče u rerni, a danas je drugačije... sve sam se nešto probesnela i razmazila, oćem lignje na žaru, te izvoljevam i volim da izedem i salatu od mušlji, škampa i hobotnica sa sve fino obarenom blitvom... a to košta, buraz moj. Čudno, čudno, kako se tako ljudi menjaju, pa i ono što vole (doduše, porniće i dan danas volem, ali pod uslovom da im je radnja dobra i da imaju dobre dijaloge).  

[Lurd]

U je. Ja ti kažem da nabrojiš "x frapantno dobrih knjiga u poslednjih y godina", ti kažeš "ne razumem pitanje". Pa jebote. Kolicni IQ treba da se ima za tako nešto?

A i to me podseti na našu prvu raspravu na ovom forumu pre tri godine, pošto si i tada demagogisao i nisi hteo da objaviš šta čitaš i šta si čitao.

Dakle, istina je da svako ima pravo na svoje mišljenje (i treba), ali je istina i da nečije mišljenje vredi više od nečijeg drugog.

[Humbert Von Gikkemgen]

Da, verovatno je i Hemingvejevo delo jedno od najmediokritetskijih koje postoji, ali, hvala silama neba, ima ko će da popravi to, i da silinom masmedija poturi te bljuvotine širokim narodnim masama.
A kada se pominje Hemingvej i njegova nepismenost (što, btw, ima i na guglu i na altavisti i na jahuu i na teomi i na vivisimu i znam ih još mnogo, a uči se i u školi, ko ima dobrog profesora i ne spava na času), molim ti se, o veliki guru, prosvetli nas molim te mudrošću svemira, da li su i Nušić i Glišić, koji su takođe pomenuti sa Hemingvejem, bili karmički nepodobni i nepismeni?

I čitaš li postove uopšte, ili su i oni predugački? Aman čoveče, ne teram ja tebe da formiraš svoje mišljenje prema ičijem, ali, života ti, zaman, prestani da naturaš sopstveno! I to je jedina stvar. Nemoj ti meni da pokažeš svoj, neću ni ja tebi moj.
Jedini verski fanatik ovde, koji ne ume da prizna da postoji i drugo mišljenje, za sada ispadaš ti. Jer ga braniš kao jedino ispravno. Ne dopuštaš da neko može da ima drugo mišljenje jer je odmah podmediokritet i plebs neuki, koji ne bi prepoznao dobru knjigu ni da ga ova prekolje i opaše crevima. A nisi jedini koji se javio da pljuje Tolkina. Ali, ostali su decidirano rekli da je to NJIHOV stav i nisu smarali druge, koji se ne slažu sa tim. Jedino si ti istupio kao vođa ugnjetenih narodnih masa i nipodaštavaš i tuđa dela i tuđa mišljenja. I to postaje naporno, jer prelazi u manirizam.

Vađenje indeksa (a nisi ti jedini veselnik koji je to radio, ima nas još štono vađasmo indekse vo vremja ona, pa ja ne naučih ništa iz tih silnih knjiga i indžijela, no sam opet jednako ih morao čitati i divaniti što u njima ima pečaćeno) je ekvivalent čitanju štiva koliko i učenje jezika iz rečnika ili sociologije iz telefonskog imenika. Ali, ko zna, možda je tebi od prirode dato da možeš što mi, podmediokriteti, verski fanatici, konzumenti đubreta, i šta još ima a da smem da napišem ovako javno, ne umemo, nego moramo, bedni, celu knjigu da pročitamo i opet ne vidimo da nije dobra. Slepi kod očiju. Mozak na otavu, sedi drvo na drvo, lezi lebu da te jedem. Naopako.

Ne moraš ti da osnivaš nikakvu fondaciju, tvoj stav prema Tolkinu je, mislim, bio poznat i onim labudovima što su lipcali od ptičjeg gripa u Hrvatskoj nekidan. Samo je fenomenalna ostrašćenost sa kojom pokušavaš da ubediš ljude da je on jedini ispravan, da iza tebe stoje široke narodne mase i vaskolika literarna i kritičarska scena. A nije tako. I još ga nisi ni pročitao.

Ja ne videh da sam igde napisao nešto u stili da "onaj ko čita Tolkina je jedini pravi poznavalac literature jer je on vrhunski pisac 20. stoleća, što je dokazano više puta, a dela su mu za razliku od mnogih složena na više ravni i treba imati osećaj da bi se uopšte sagledao čak i prvi sloj ispod osnovne priče o hobitima i o prstenu, a ko to nije video ima mozak k'o Beviplex, ni crtu po sredini."
Naprotiv, više puta pomenuh da ima boljih dela od Tolkinovih. Za razliku od toga, ti tvrdiš da je "Tolkin loš pisac, da je tanak u dijalozima, da smara i da je u tri lepe daleko od književnosti i da tu jebenu knjigu čitaju podmediokriteti, te da je to mišljenje velikog broja ljudi". Ima tu još, al' me mrzi da čitam tvoje nadahnute postove, u kojima a priori omalovažavaš ljude, u fazonu koji je, sudeći po nekim komentarima ovde i na drugim postovima, već klasika. Pa jebote patak sa Ilidže, to meni baš onako, liči, kao neki literarni džihad, prava književna kristalnaht. Ko nije sa nama, taj je protiv nas.

Opet i ponovo, da sam sebe rezimiram, u redu je da se tebi ne sviđa Tolkin, u redu je da ga nisi pročitao, ima dosta ljudi koji nisu i neće, niti ga vole. Nema u tome ništa čudno, strano ili nejasno. Što bi svi voleli isto? Kako bi ja onda u poslastičarnci kupio prices krofne kad bi svi voleli princes krofne? Treba neko da jede i tulumbe i šampite i šamrolne, a krempite mogu i ja, fala. Ali, nije u redu da svoje mišljenje daješ kao opšte i ultimativno, a još manje je da žučno raspravljaš o delu koje ne poznaješ. Tj., ako ja pitam 'Bobane, šta ti misliš o princes krofnama', u redu je da kažeš 'e, to sranje, pa ja to ni mrtav ne bih probao, ni da je za lek, liznuo sam fil jednom i samo što se nisam pobljuvao', ali nije u redu da stojiš na ulazu u poslastičarnicu i da pričaš ljudima 'e, ono sa testom dole i poklopcem odozgo a između neki žuti kao krem što liči na gnoj, e to ne valja ništa, verujte mi, video sam kad su ga iznosili i bljak je. To kupuju samo glupaci i budale, podmediokriteti i neznalice. A ne pričam samo ja tako, gomila ljudi ne voli te glupe kolače'. Punktum.

[Humbert Von Gikkemgen]

Dakle, istina je da svako ima pravo na svoje mišljenje (i treba), ali je istina i da nečije mišljenje vredi više od nečijeg drugog.

Možda, Lurd, ali taj neko bi trebalo da zna o čemu priča. Ali ne verujem da si ti ikada u životu promenio svoje mišljenje o knjizi ili slici ili pesmi zato što ti je to npr. Boban ili bilo ko drugi rekao.
I, hajde sad, uzmi primer, imaš knjigu koja ti se dopala i baš si je onako, fest, sa guštom pročitao, i to celu, pa možda čak i dva puta! Ko to može da dođe, čije bi mišljenje vredelo više od tvog, da ti kaže da je knjiga đubre, a ti da se složiš? Ima li neko takav autoritet za tebe? I uopšte, postoji li osoba koja može da ti kaže, a ti da mu 100% poveruješ, bez ostatka i tračka sumnje, da nešto valja ili ne valja, da je nešto dobro ili nije?
Mislim, ne govori o situaciji da, ti kao dođeš do bunara i taman za'vatiš vode da se napiješ, a priđe ti tip u žutom zaštitnom kombinezonu, sa sve onim bocama na leđima,  k'o iz "Kasandrinog mosta", i kaže "Ja mislim da ta voda nije dobra za piće." Treba biti moron pa ne smatrati da njegovo mišljenje o kvalitetu te vode ne vredi više od tvog.
Ali, sediš u kafani, piješ pivo (ili šta već piješ, ako uopše sediš po kafanama), i negde na trećem ti pomeneš kako ima neka knjiga za koju znaš i čuo si o njoj i ljudi misle da je dobra i ima dobre kritike i tako to, pa ćeš da je uzmeš da pročitaš, a čovek ti kaže "Ma nemoj, skroz je bez veze, moje mišljenje je da je to dreš.". I ti ne pročitaš nikada tu knjigu i jer misliš da je njegovo mišljenje vrednije od tvog. Ima li ga takav a da je živ čovek? A?

[Humbert Von Gikkemgen]

Nimrodel, jesu li to oni dobri, sa dobrim kadriranjem i super kamerom a la Kurosawa, kadrovima od 10 minuta, maestralnom montažom i napetom radnjom, bez CGI, gde se oni uzmu na kraju? Uh, ja ginem za muzikom iz pornića, naročito kad je svira Klaus Šulc

[Boban]

Aman čoveče, ne teram ja tebe da formiraš svoje mišljenje prema ičijem, ali, života ti, zaman, prestani da naturaš sopstveno!

E, sad smo došli do ključnog mesta.
Pa i ja neću da mi neko svedoči više o vrednosti Tolkina. Pun mi je kurac decenijama već brojanja da je Tolkin najveći, da se obavezno mora pročitati, da je nezaobilazan, da je ovo ili ono... to je bre jedna temeljita i solidna knjiga jedva natprosečnih literarnih vrednosti ali ako dobijam 80x godišnje natuknicu da je najbolja a potpuno bez dileme nije, onda ja okrećem ćurak i počinjem da serem po Tolkinu. Jednostavno ne volim ljude kojima su usta puna Tolkina i o čemu god da se povede razgovor, pre ili kasnije se stigne do Tolkina, kao da je on izmislio književnost i fantastiku uopše (kada kažem fantastiku, mislim na fantastiku u širem smislu, ne na žanr mača i vrača. Cela hajka na Tolkina s moje strane je u stvari samo posledica prekomerne i predosadne presije da se to delo OBAVEZNO mora pročitati. Izjednačavam ga s verskim fanatizmom iz ličnih razloga, jer je sistem napada na nedužne prolaznike potpuni isti koji primenjuju Protestanti, a to je posebno poglavlje u mom životu.

Pisci Silverberg i Martin u svetu fantastike su retka dva primera postojane višedecenijske prisutnosti sa brojnim natprosečnim delima; od drugih imamo tek tu i tamo poneki blesak ili sev. I tako to funkcioniše u stvarnom svetu. Po mom gledištu nema pisca ili muzičke grupe koja je u osnovi svega i kojoj se pokorno i neprekidno treba vraćati. Eto, Lurd toliko neargumentovano veliča Martina da je na dobrom putu da ga ogadi nekim ljudima; meni ne, naravno, ali ja i nisam mnogo bitan.

Pre 15 godina Tolkin je mogao da bude jedan od 20-30 pisaca o kojima vredi raspravljati, danas, posle hiljada raznoraznih pritisaka sa svih mogućih strana da mu se prizna mesto vrhunskog božanstva u svetu fantastike, Tolkin je u mom univerzumu izgubio i tu poziciju i postao pisac koga ću ismevati gde god stignem, jednako argumentovano kao oni koji tvrde da je najbolji.

Znam da su moje reči o Tolkinu ispod nivoa koji taj pisac zaslužuje, ali su horde bezumnih obožavalaca učinile da pri pomenu Tolkina osetim samo gorčinu u ustima, i želju da povredim. Kao i Protestante i zapravo pripadnike svih ostalih verskih kultova i sekti, računajući i Pravoslavlje koje nas prožima.