Filmski program BEOKONA

[crippled_avenger]

OK, za mene invalida, i emigraciju, kako je izgledao filmski program? Jeste li zadovoljni? Ko su favoriti? Ko bi po vama bio interesanatan da radi celovečernje flickove, bring it on!

[WARLOCK]

Dunwich horror je zakon!Steta sto film Milana Konjevica "pacovi u zidovima"zvuk je kasnio,glupa tehnika ,ne znam kako je publika uspela da prati ovaj film valda je bilo utiska,"uber soldat je katastrofalno prosla sa zvukom tako da je ispala komedija tako da su svi pukli od smeha..

[zakk]

nama u kabini apsolutno nije bilo jasno zasto se to desavalo, i bas nam je bilo krivo.

dopalo su mi se uglavnom sve. riblock je odličan. trailer za šejtana je raspametio publiku! oba puta! i navijali su za vreme filmova!  

danas (hm, u nedelju) nisam skoro nista pogledao osim opet trailera i dunwitch trilogije, koja je super. a publika je aplauzom pozdravila ime Rose Micić

[Milosh]

Ja sam u globalu vrlo zadovoljan i pojedini su me filmovi prijatno iznenadili. Stoji za taj tehnički gaf s poslednja tri filma koji je nažalost pogodio odlične filmove Milana Konjevića, ali ja sam se trudio da pratim, uprkos desinhronizaciji, i mislim da je "Pacovi u zidovima" remek-delo, i najbolji od svih filmova viđenih na reviji. Prava je šteta što Konjević (do sada) nije snimio sličan dugometražni film tj. što mu nije data šansa da pokaže šta sve zna na nešto širem planu. Filmovi Mladena Đorđevića su već dobro poznata stvar, a ja lično preferiram kraće "Žive mrtvace" u odnosu na srednjemetražnu "Glad", dramaturški je nekako kompaktniji i jači, mada i "Glad" sigurno vredi videti zbog sjajne atmosfere i još boljih, pažljivo doziranih, efekata.

Filmovi koje bih ja posebno istakao kao najveće otkriće su: "Gej Kiler", Vanje Čankovića i "The Dunwitch Horror" trilogija, Marka Milovića. "Gej Kiler" je kratak i žestok film čiji horor efekat proizilazi iz sjajnih krokija patologije svakodnevnice; po meni, ovo treba da bude uzor svima koji žele da snime ozbiljnu socijalnu dramu, a umesto toga nam isporučuju nešto što nema veze ni sa stvarnošću ni sa mozgom generalno. Takođe, poigravanje očekivanjem gledalaca je za svaku pohvalu, film traje svega 7 minuta a sadrži čak dva vrlo suptilna obrta. "The Dunwitch Horror" se možda ne može pohvaliti razrađenom dramaturgijom i nekako se prvenstveno obraća Lovecraft fanovima, ali zato je tehnički gotovo besprekorno sproveden u okviru ograničenih produkcionih uslova. Sjajna fotografija i vrlo kompetentna režija/montaža, a i gluma baba-naturščika je ubedljiva. Efekti su iznenađujuće solidni, a ja sam viđao znatno slabiji CGI u mnogim američkim dugometražnim filmovima.

Najzabavniji deo festivala je bio Lakobrija&Co. "Pacijent" trilogija je neka vrsta ogleda poigravanja sa svim mogućim horor klišeima, uz eksperimentisanje s efektima. Treći deo (iako produkciono najzahtevnjiji) je i najslabiji, predug je, a i nedostaje glavni star predhodnih "Pacijenata": Miroslav Lakobrija himself koji je kao glumac takođe sjajan, a naročito kada se ide na svesnu parodiju kao u odličnom "Oni su", koji je meni omiljeni Lakobrijin film.

Zanimljivi su i filmovi Srđana Stojanovića, a naročito s obzirom na to koliko je čovek bio mlad kada se upustio u snimanje istih. "Lift" je moj favorit.

Od ovih novijih FDU produced meni se dopao "Slatki miris naftalina" prema kome su neki bili rezervisani; bitno je drugačiji od većine drugih s programa i više je neka vrsta romantične komedije, skoro pa "ženski film", ali meni je to bilo vrlo simpatično, i što je bitno film ima glavu i rep, za razliku od... Za razliku od recimo "Engrama" koji vizuelno izgleda lepo, ali je u svemu ostalom kompletan promašaj, a naročito kada je reč o scenariju. Iz prve ruke čujem da je vrla rediteljka iskasapila originalni scenario tako da je izgleda ona isključivi krivac za ovaj promašaj, čisto da se zna. "Dosije pacov" ima sjajan koncept, još bolju Evu Ras, ali je pomalo rasplinut, da je kraći i fokusiraniji bio bi još bolji, ali i ovako to je sasvim solidan film.

Od minijatura da spomenem "Slatkiš", prava bombonica od filma.

Trejler za "Šejtanovog ratnika" je...  

[crippled_avenger]

SLATKI MIRIS NAFTALINA je klasik. Jelena Tvrdisic je jedan od najtalentovanijih studenata rezije na FDU! mislim da bi ona mogla imati zaista ozbiljnu karijeru.

Konjevic je takodje zanimljiv lik, on je sad asistent na FDU, nekada je bio nerazdvojan sa Zekom a onda su se razisli. on je sa Mladenom Djordjevicem radio omnibus, dve price bazirane na paganskim tradicijama kod nas, zvao se NEKRSTENI DANI. nazalost, uprkos ambicioznom nudjenju, nisu ga spakovali.

koliko znam, problem Konjevicevih celovecernjih scenarija je u prevelikoj derivativnosti i vezanosti za horor, i uopste zanrovske, idiome koji kod nas naprosto ne mogu da se smeste. nisam nista citao, ovo govorim po cuvenju.

ENGRAM sam kako vec negde rekoh gledao intoksikovan i slabo se secam utisaka.

DOSIJE PACOV je po meni promasaj. fancy fotka Igora Vukovica (on slika Djukeliceve reklame) je opteretila film nepotrebnom staticnoscu. scenario je banalan i potpuno besmislen, i ovaj film je daleko od onoga sto je trebalo da bude.

Cankovicev film sam gledao u SOK KORIDORU. Aca mi ga je takodje jako hvalio i rekao mi da ce upisati reziju. jel upisao? nisam odavno bio do faksa...

Mladen ce pre ili kasnije snimiti film. njegov problem nije konjevixcevskin ali jeste u nerazumevanju za zanr koje vlada kod nas. medjutim, citao sam njegov novi skript i mislim da bi ovo mogao biti film koji ce konacno snimiti.

[Milosh]

SLATKI MIRIS NAFTALINA je klasik. Jelena Tvrdisic je jedan od najtalentovanijih studenata rezije na FDU! mislim da bi ona mogla imati zaista ozbiljnu karijeru.

Pa režiran je bez greške, koliko ja mogu da primetim, a i scenario je fokusiran i bez rupa; jedino što nekome može da ne prija tematika, ali to je već i stvar ukusa.

Konjevic je takodje zanimljiv lik, on je sad asistent na FDU, nekada je bio nerazdvojan sa Zekom a onda su se razisli. on je sa Mladenom Djordjevicem radio omnibus, dve price bazirane na paganskim tradicijama kod nas, zvao se NEKRSTENI DANI. nazalost, uprkos ambicioznom nudjenju, nisu ga spakovali.

Pominjao je Konjević u razgovoru pred projekcije i neki omnibus koji je trebalo da radi sa Zekom i pokojnim M. Kresojom. Mene su ovi njegovi filmovi podsetili na Gorana Markovića iz najboljih dana.

ENGRAM sam kako vec negde rekoh gledao intoksikovan i slabo se secam utisaka.

Blago tebi. Ja sam ga gledao pri čistoj svesti, i i dalje mi nije jasno šta je razlog za njegovo postojanje (osim ako je neko želeo da vidi spoiler davljenje Pauline Manov na velikom platnu)

DOSIJE PACOV je po meni promasaj. fancy fotka Igora Vukovica (on slika Djukeliceve reklame) je opteretila film nepotrebnom staticnoscu. scenario je banalan i potpuno besmislen, i ovaj film je daleko od onoga sto je trebalo da bude.

Ja mislim da je promašaj prejaka reč, ali da je film mogao biti bolji to jeste. K'o sto rekoh, svideo mi se blairwitchovski koncept jako, a i posle "Engrama" sve  je napredak.

Cankovicev film sam gledao u SOK KORIDORU. Aca mi ga je takodje jako hvalio i rekao mi da ce upisati reziju. jel upisao? nisam odavno bio do faksa...

Nije, ali mlad je on, maybe next time...

Mladen ce pre ili kasnije snimiti film. njegov problem nije konjevixcevskin ali jeste u nerazumevanju za zanr koje vlada kod nas. medjutim, citao sam njegov novi skript i mislim da bi ovo mogao biti film koji ce konacno snimiti.

Nadajmo se.

[taurus-jor]

A, tu li si postovao.

Okej, ponoviću i ovde. I drago mi je što čujem da se Slatki miris naftalina dopao i Crippleu. Meni je film legao super. Cripple, ako poznaješ Sonju, pozdravi je od mene. Glumi odlično. A i dobro izgleda.

A sada...

PRVI DAN

1. Riblok iz Dunava (trejler)
- Kiklop, u stilu Godzile, napada Beograd. Izgleda toliko dobro da Lakobrijinog animatora treba bičevati ne bi li završio sa poslom na celom filmu.

2. Žur živih mrtvaca
- Haos na žurci koju organizuju "gradske ribe", očajne što nemaju frajere. Zanimljiva režija Siniše Dugonjića, uz sjajan smisao za crni humor. Ipak je moglo bez onoliko gadosti na tako kratkoj metraži. Specijalni efekti su okej, ali trebalo bi da su u svrsi priče. Volim šašave zombi melodrame u kojima uobražene gradske nazovi ribe bivaju pojedene, ili se same pretvaraju u zombije, pa žderu "nezainteresovane" muškarce.

3. Uber soldat (prikazan drugog dana, jer je prvog dana disk bio zaturen)
- Jedna ozbiljna zamerka: uvod i epilog su nepotrebno dati na engleskom jeziku. Pravio ga je Srbin, treba da je na srpskom, a uvek se može staviti engleski titl. Deluje kao ulagivanje strancima uz ignorisanje domaće publike. Kada se to ostavi po strani, film je tehnički solidno urađen. Čak je i napet.

4. Oni su
- Duhovita i maštovita ideja, sa puno crnog humora. Efekti se prepoznaju, ali su dati sa ukusom. Nezaboravni momenti: (i) Lakobrija ostavlja poruku: "Mama, otišao sam da me otmu vanzemaljci" i (ii) Lakobrija sa rasporenim stomakom ide po buvljaku i zaustavlja ljude, govoreći im: "oni su dobri... oni su dobri..."

5. Pacijent
- Kopija sa n-tog VHS presnimka povremeno je gubila boju, ali je horor treš humor ipak vrcao. Hvala Bogu da se videlo kad je zubati "pacijent", ganjajući one dve maloletnice, stao na grabulju.

6. Pacijent 2: Povratak pacijenta
- Ubedljivo najbolji segment trilogije. Pomahnitali zubar i leteći jezik su za pamćenje.

7. Pacijent 3
- Tehnički najuspeliji, ali najdosadniji deo trilogije. Osvetljenje je u stilu boks-crnaca-u-tunelu, a česta upotreba slow motiona narušava ritam nečega što bi trebalo da je kratko a efektno. Zanimljiv mi je jedino detalj sa zubatim manijakom koji džedži na drvetu i podjebava, a kojeg onaj tip skine tako što sekirom obori stablo. Ako ste u sali čuli nekog ko se dere: "Timbeeeer", to sam bio ja.

8. Tunel smrti
- Super vežba iz režije, koja je, na žalost, predugačka. Nešto strašno zajebano, u čijim se očima gledalac nalazi, ganja sirotog Lakobriju po domaćem velegradskom podrumu. Ali, baš kao u Alienu 3, kad se point of view čudovišta suviše koristi, stvar postaje mehanička. Da je trajalo četiri minuta, bilo bi ok. Ali sedam je već previše.

9. Gej kiler
- Kvalitet slike je odličan, a nije ni čudo s obzirom na kameru koju Vanja poseduje. Vrlo efektan vic, sa osećajem za detalj i, uopšte, za nimalo razblaženo i neisfolirano prikazivanje stvarnosti. Ne znam šta mi je bilo užasnije: ubistvo geja koji je dao kintu za malo zadovoljstva u parku, licemerno dupelizaštvo tipa koji mu je to zadovoljstvo pružio ili fašisoidni "obični" ubica, koji je obojicu priklao uz nihilističku izjavu: "Mrzim pedere, a mrzim i klošare". Iako je ovo delce neizbrušeno, iako nema elemnte fantastike (progledali smo mu kroz prste zbog horora), najmlađi autor na ovoj smotri pokazao je zavidnu dozu vizuelnog i pripovedačkog talenta.

10. Slatki miris naftalina (film iznenađenja, u režiji Jelene Tvrdišić)
- Tehnički najprofesionalnije ostvarenje na festivalu. Teško je poverovati da ova crnohumorna melodrama sa natprirodnim elementom nije celovečernji film. Odlična Sonja Kolačarić se pojavljuje u dvostrukoj ulozi džanki-rokerke-siročeta i njene prababe-duha, koja želi da je odvrati od sumnjivih veza zarad prave ljubavi. Šarmantno i umetnički uspelo, a ko ne voli melodrame - to je njegov problem. Zašto neki od najuspelijih domaćih filmova imaju veze sa grobljem?

11. Glad
- Najduži film na programu (55 minuta). Mladen Đorđević, kroz priču o kanibalizmu u jednoj srpskoj kafani, kao da govori o nedavnom vremenu u Srbiji kada je starost (politički SPS establišment) uništavala mladost, i kada je mladost mogla da napreduje samo ako bi se i sama uklopila u taj sistem - postajući sve ono što je prezirala. Danijel Sič - pisac-intelektualac bez posla koji poslužuje u kafani - prihvata faustovsku pogodbu sa matorim kanibalima, ali mu kao "ulaznica" bude servirana (bukvalno na poslužavniku) njegova draga. Pomalo razvučen film, sa neubedljivim likom Sičove devojke (Paulina Manov), ipak pogađa metu. Sič je u glavnoj ulozi podnošljiv, Manova je solidna, dok su njihove starije kolege Petar Kralj, Predrag Ejdus i Olivera Marković u vrhunskoj formi. Sičovo snoviđenje sa berouzovskom pisaćom mašinom pun je pogodak, i takođe je jedino drastično mesto u stilski suzdržanoj "Gladi", koja se oslanja na saspens i postepeno razrešavanje misterije.

DRUGI DAN

12. Živi mrtvaci
- Đorđevićev duhoviti omaž Romerovoj "Noći živih mrtvaca", smešten u egzotiku srpskog sela za vreme NATO agresije. Projektili sa osiromašenim uranijumom pali su kraj lokalnog groblja, radijacija je digla mrtvace. Seljak kojem je sin poginuo u ratu suočava se sa ovom najezdom i ne želi da ga sahrani, već ga čuva u kući - pomalo se nadajući da će sin da oživi. Opet su tu očite političke alegorije - seljak na zidu ima sliku Slobodana Miloševića, ali i arhanđela Gavrila. Prvo je zagledan u svog politčkog boga, a onda mu se pogled seli na zaboravljenu duhovnost u vidu znamenja Strašnog suda, koji se dešava tu u komšiluku. Mrtvaci provaljuju, sin oživljava i preobražava zabludelog oca u zombija, da bi zajedno, ovoga puta na istoj strani, krenuli put zore da menjaju svet. Film je, kao i "Glad", malkice usporen, ali ne na štetu ritma. Valja istaknuti dirljivo duhovitu scenu u kojoj otac, u društvu mrtvog sina gledaju dvoboj Luka i Vejdera u TV piratizovanom "Povratku džedaja" (sve sa crnom flekom u uglu, da drski agresor ne bi mogao da tuži žrtvu za povredu autorskih prava). Urnebesan je i komšija koji dovodi muriju ne bi li ubedio seljaka da sahrani sina "jer se oseća i smrdi, jebote!" Prilično uspela koreografija mrtvaca, bez preterivanja u scenama kanibalizma.

13. Star Wars - Photon Tide, to jest Relja Trajković (još jedan film iznenađenja)
- Odlično snimljen vic, sa finim osećajem za ironiju, koji ga čini najboljim filmićem u trilogiji Star Wars omaža.

14. Duel
- Džedajština u, čini mi se, tramvajskom depou na beogradskoj obali Dunava. Prilično uverljiva koreografija troboja između dvojice džedaja i jednog sita najveći je kvalitet Filipovićevog ostvarenja. Film je totalna posveta famoznom mačevanju iz Fantomske pretnje i sem egzotike srpskog, urbanog okruženja ne nudi ništa više. Svemirski brod mi je na prvo gledanje izgledao okej, ali kada sam video Galaxy Hype Monitor, shvatio sam da to može puno bolje.

15. Galaxy Hype Monitor
- Divljački dobro snimljeno. Lukas bi se itekako počešao po glavi i umesto da autore tuži (Srđan Stojanović i Vladimir Milošević), verovatno bi autorima ponudio posao u ILM-u. Sa sižejne strane, sve se svodi na politički nekorektno anketiranje stanovnika Tatuine (Pobunjenici ili Imperija?) sve do logičnog kraja (planetom vlada Imperija). Vrlo stripovski, sa prizvukom video igre. Što je najvažnije - efektno i duhovito.

16. Oh, ne!
- Srpski osmi putnik, kojeg je Srđan Stojanović snimio kad je imao 15 godina, nakon što je dobio profesionalnu kameru. Zajebancija sa formom nemog filma (fotografije, dijalog-ekrani) daje super rezultate, ali su u glavnim ulogama kadriranje, montaža, gluma, atmosfera, detalji. Čovek je rođeni režiser. Dajte mu da snima nešto dugometražno.

17. Lift
- Ponovo Stojanović, i ponovo blistava režija. Klaustrofobija skučenog prostora i atmosfera beznađa majstorski su dočarani, a posebno se ističe glavni glumac koji u tih par minuta postiže ono što gomila sadašnjih "zvezda" srpskog filma nije u stanju. Čovek ne otvori usta gotovo nijednom, a njegovo lice kazuje sve. Svesti ovaj film na antireklamu za koka-kolu (što on nije, već bihejvioristika studija bezizlaznosti - tip sedne da pije tek kad potpuno izgubi svaku nadu) znači potpuno ga banalizovati.

18. Danvički užas
- Duhovit, ali i vrlo atmosferični omaž H.P. Lovecraftu, sa tri babe-naturščika koje prizivaju demona u šumi, kraj srpskog sela. Odvalio sam se od smeha kad su krenule da pričaju. Dobri efekti, još bolja fotografija. Vrlo fin početak za Marka Milovića.

19. Danvički užas: Endgame
- Drugi deo Milovićeve trilogije "Danvički užas". Trio srpskih baba iz prvog filma taba se sa demonom nasred seoskog druma. Ludo zezanje, sa svim dobrim elementima prvog filma. E, ljudi, režiser je čak "naterao" prirodu da se neprirodno ponaša - u skladu sa bizarnim događajima.

20. Danvički užas: The Bloodline
Tehnički najbolji i najjezovitiji film u trilogiji: dete se ušunja u baba-Rosinu garažu, gde dotična veštica (jedna od one tri) samo što je nacrtala pentagram, ali je verovatno u međuvremenu otišla da skuva ručak:) Dete, šta će jadno i naivno i radoznalo, otvori Nekornomikon i eto nama belaja. Milović je fantastično odradio scene u kojima se zaposednuta devojčica bije sa babom - sve sa rotiranjem glave u stilu "Isterivača žavola" i raspadanjem u stilu Karpenterovog "Stvora".

21. Engram
Zanimljivo izgleda, ima finu atmosferu, a priču je pojela maca. Kažu mi da je rediteljka isekla barem trećinu scenarija svojih kolega . sve sa scenama u kojima se objašnjava ko koga, kako i zašto. Ima dela kojima objašnjenja nisu potrebna. Ovo za njima vapi, jer se ne može baš sve svoditi na atraktivnu vizuelnost - u ovom slučaju na razbacivanje tom vizuelnošću. Učešće na Roterdamskom festivalu ne znači obavezno i kvalitet - meni, možda, najslabije ostvarenje na filmskom programu BEOKON-a.

22. Dosije: Pacov
Eva Ras neprijatno ubedljivo glumi ženu koja je ubeđena da je pohodi duh umrlog muža, u jednoj beogradskoj kući. Film ima formu lažnog dokumentarca o natprirodnim pojavama, a režiserka Mina Đukić može da se ponosi onim što je snimila. Kompleksno, a svedeno. Konačnog odgovora nema. Ako i duhovi ne postoje, uvek su tu ljudi koji svojim ponašanjem stvaraju duhove od drugih ljudi - javašlukom, nehatom, korupcijom i podbacivanjem svojih nedela pod tepih. Odlična priča.

23. Slatkiš
Zločesta, animirana minijatura u režiji Siniše Dugonjića a iz pera Đorđa Bajića. Briljantno.

24. Pacovi u zidovima (prema motivima priče H.P. Lovecrafta)
Ludilo četiri ranjenika sa fronta, koji se leče u jednoj sobi. A možda i nije ludilo. Možda su pacovi zaista u zidovima. A možda ni soba nije ono što izgleda. I ti bolničari - ko su oni zaista? Još jedna odlična studija klaustrofobiji i bezizalznosti, sa odličnom interakcijom glumaca. Dijalozi su na nivou, kao i gluma. Rastko Lupulović demonstrira sve ono zbog čega je smatran velikom nadom. Šteta što se zamonašio. Nadam se da režiseru Milanu Konjeviću ništa slično neće pasti na pamet, i da će snimiti još nešto ovako dobro.

25. Čekanje
Ako se izuzme drvena gluma glavnog glumca, sve ostalo radi u korist možda najnapetijeg i najbolje režiranog filma na festivalu (opet Milan Konjević). Paulina Manov, kao šalterska radnica, pokazuje da ume fino da glumi. Ko je odbegli ludak i ubica na železničkoj stanici u Kraljevu saznao je veoma mali broj ljudi, jer je projekcija bila prekinuta zbog kašnjenja zvuka (zamor materijala na čitav dan opterećenom laptopu) pa ponovljena - ovoga puta sa više nego prepolovljenom publikom. Neverne Tome su, naime, otišle da prate Kviz.

[milan]

Drago mi je da vam se dopadaju filmovi koji su stari vise od deset godina... i mali update - nisam vise asistent na FDU i trenutno radim na novim strip izdanjima Luxor Comicsa i jos nekim stvarima vezanim za stvari koje volim...