Horor kao zanr - da li uopste postoji?!

[Will-O'-The-Wisp]

Prvo sve da pozdravim (posto sam novi ovdje)!  

No, mnogo ne gnjavim i da odmah predjem na stvar. Da li je horor uopste zanr, ber u knjizevnosti. Horor je, bar za mene, uvijek bio pokretacka snaga romana, bar kada su u pitanju oni romani koji hoce sebi da udare etiketu "horor".

Samo kad bacimo pogled na neke od kljucnih romana kada je u pitanju horor knjizevnost vidjecemo da pisci tih romana nisu imali nikakve namjere da "plase citaoca":

- Meri Seli - "Frankenstajn" - mnogi ga stavljaju u SF, a opet ga daasnji teoreticari uzimaju za jednog od romana koji su udarili temelje hororu (dakle, ona prica o bezimenom cudovistu - koje pripada ikonografiji horora).

- Henri Dzejms - "Okretaj zavrtnja" - psiholoski roman.

- R.L. Stivenson - "Doktor Dzekil i gospodin Hajd" - psiholoski roman; alegorijski prikaz podijeljene licnosti, odnosno onoga loseg i dobrog u nama.

- Brem Stoker - "Drakula" (jos ga nisam procitao, tako da ne mogu pricati o tome da li je Stoker htio da uplasi citaoca)

Horor (dakle, kao strah ili ono "BU!"   ) se moze javiti u razlicitim situacijama, a opet da te "situacije" ne pripadaju horor romanu. Evo, uzmimo za primjer Kingov roman "Vreca kostiju": nije horor, ali ima scena da se co'ek "otkine". Meni je i "Proces" bio na momente "creepy", ali opet tu ne pricamo o horor romanu.

Dakle, horor je emocija o kojoj se ne treba (ili mozda, ne moze pisati) pisati vec ce ona sama da dodje...


P.S. Mozda sam malo konfuzan, ali pokusacu da razbistrim moje misli u toku rasprave.

[Zombi]

Moram da ti kazem da ti zivis u ranom Srednjem veku.
Postojalo je nekada misljenje da je horor, kao komedija ili tragedija osobina nekog umetnickog dela, ali u poslednjih 20 godina horor je daleko nadrastao te okvire i postao punopravni zanr sa svojim osobenostima, podvrstama i specificnostima.
Za tvoju informaciju, takodje, u poslednjih 25 godina napisano je 98% svih horor knjiga i snimljeno 98% svih horor filmova od postanka sveta naovamo tako da je sigurno vaznije sta se tu dogadjalo nego u vreme Prvog srpskog ustanka.

[Melkor]

ali u poslednjih 20 godina horor je daleko nadrastao te okvire i postao unopravni zanr sa svojim osobenostima, podvrstama i specificnostima.

Ti navodis uspostavljanje horora kao posebnog zanra kao pozitivan napredak, dok upravo moze biti samo obrnuto. Ako jedan pravac upakujes u uske dimenzije zanra sprecavas njegovu dalju evoluciju. A to da je skoro sve napisano u poslednjih 20 godina je tacno, ali je tacno da je i sve napisano pre tih 20 godina mnogo kvalitetnije.

[Zombi]

Kazes da je sve sto je pisano u proslosti mnogo bolje od danasnjih dostignuca?
Ima nesto bolje od Barkerovih "Knjiga krvi"?
To je enciklopedija modernog horora!!!
Horor je postao zaseban zanr onog momenta kada su izasle "Knjige krvi".
Ne King, Barker je pobo koceve horor zabrana, samo vecina jos nije u stanju da shvati o cemu se tu zapravo radi.
King je bedni skriboman u poredjenju sa Barkerovom imaginacijom.

Bas bih voleo da vidim spisak svega vrednog a starijeg od 20 godina.

[Broker]

Ja se pitam sta u cistom hororu uopste ima vredno paznje?
To je za bolesne!

[Will-O'-The-Wisp]

Bilo da sma u srednjem vijeku ili ne - vrlo mi je tesko da posmatram horor kao zanr. Zanr znaci okvir, sto znaci da ne mo's da se "raspojas". King se definitivno raspojasao i zasao je u mainstream. Znaci sad, ako King nije u nekom hororu tipa "vidi co'ce krvi, 'ajde sad se plasi" to znaci da je skriboman i los pisac?!

Kod Barkera je horor na grafickom planu, dakle ono sto bi neki nazvali "gore". Tu horor (kao takav) nema svoju primarnu funkciju - dakle, da uplasi nekog vec manje vise da ga zgadi. Posmatraj to ovako - vecina prica iz Barkerovih "Knjiga krvi" (imam samo prve 3) bi izgledala kao Raimijeva "Zla smrt" ili Jacksonov "Mrtav mozak" - smijesno, groteskno, ali nikako strasno. Inace, da ne bdue zabune, meni je Barker vrlo drag autor.

Striktni zanrovski okviri su nesto . . . 'ajde, uslovno receno, lose. Treba se osloboditi stega i raditi ono sto se voli...

[Boban]

A znas li ti, Brokeru, sta je uopste horor?
Kad si poslednji put procitao neku horor knjigu?
Kao i u svakoj umetnosti postoje losi i dobri primeri.
Kad pricas o fudbalu neces pominjati Azerbedzansku ili Lihenstajnsku skolu fudbala, pa nemoj i o bilo kom vidu umetnickog izrazavanja suditi po marginalcima ili ekstremnim primerima.

[Linet]

Avaj, King je najavio da odlazi u penziju  ((
Postujem odluku, ali mi je zao.

[Boban]

King pati od nekakvog galopirajuceg gubitka vida za koji ne postoji lek.

[Linet]

Ozbiljno? Ja sam mislila da je u pitanju spisateljska blokada? E sad mi je duplo zao.  On je stvarno sjajan pisac.

[Boban]

King bi bio mnogo bolji pisac da nisu poceli da ga placaju po svakom slovu koje unese u knjigu pa su mu dela uglavnom bezrazlozno preobimna.

[Oto]

Bas bih voleo da vidim spisak svega vrednog a starijeg od 20 godina.

Dakle.

Kompletni: Sirli Dzekson, Kornel Vulric, Dzek Fini, Ricard Metison, Robert Bloh, Carls Bomon, Rej Bredberi, Stenli Elin, Dzon Vindem, Dzerald Kers

Veci deo: Teodora Sterdzena i Dzima Tompsona

Odabrani: DZ. G. Balard i Andjela Karter

Conjure Women i Our Lady of Darkness Frica Lajbera

Nightmares and Geezenstacks Fredrika Brauna

Kiss Kiss i Someone Like You Roalda Dala

Cold Hand in Mine i Painted Devils Roberta Ejkmena

Rani: Elison, Remzi Kembel, Tomas Tezijer, Tomas Heris, Dejvid Morel, Dzojs Kerol Outs, Carls Grant, Les Danijels, Majkl Mekdauel, Denis Ecison, Vitli Striber

Veliki horor romani sedamdesetih: Fury i All Heads Turn When the Hunt Goes By Dzona Ferisa, Isterivac djavola Vilijema Pitera Blatija, The Other Tomasa Trajona, Rozmerina Beba Ajre Levina

King do Cujo

Straub do Floating Dragon


Lista je daleko od kompletne. Tu je samo dvadeseti vek, samo ono sto mi je na brzaka palo na pamet. Nesumnjivo horor, nesumnjivo kvalitet. Oko stotinu knjiga.

Za godinu i po Knjige krvi bice stare dvadeset godina.

[Melkor]

Bas sam mislio da se pozovem na Ota u ovoj raspravi ali me je covek preduhitrio. Mora da mu je neko javio da su ljudi poceli da diskutuju o hororu pa ke resio da da svoj doprinos.

Napomena: sa njim ne diskutovati o ovoj temi. Predjite na neki bezazleniji sadrzaj.

[pera]

Ima nesto bolje od Barkerovih "Knjiga krvi"?

Ima. Kingov IT. Jedina knjiga koja me je svarno plasila
Barker je vise ogavan nego strasan, tu prvenstveno mislim bas na knjige krvi. Morela su svojevremeno optuzivali da je sa "rambom" napravio nasilni ekvivalent pornografije (sic!) a dok je Barker stigao na red vec su svi navikli na cerecenja u knjigama.

[Boban]

Ima. Kingov IT. Jedina knjiga koja me je svarno plasila
Barker je vise ogavan nego strasan, tu prvenstveno mislim bas na knjige krvi.

Ljudi su razliciti naravno, a nije valjda prvenstveni smisao horora da te plasi? Barker je u Knjigama krvi pomerio mnoge granice u shvatanju horora i postavio temelje za uvodjenje horora kao samostalnog zanra i nacine razmisljanja koji jos ni do danas nisu u potpunosti istrazeni i razradjeni.

Sto se romana It tice, verovao ili ne ja sam umirao od dosade. To je jedna apsurdno razvucena knjiga pretrpana bezbrojnim nepotrebnim i do apsurda razvucenim opisima. Da li je potrebno 70 stranica da se opise stanje u kome je neki protagonista kako bi se opravdalo ono sto je uradio. Zao mi je, ja sam u mladosti mnogo iscitao Cehova, Gogolja i Mopasana, koji su bili u stanju da jednom recenicom snime situaciju na nacin mnogo bolje nego sto je Kingu (ili mnogim drugim savremenim piscima, Lusbader, Sheldon...) moguce da urade u desetinama smarajucih stranica.

Ponavljam, King bi zaista bio genijalan da je u proseku 3× kraci u mnogim svojim ostvarenjima.

[Will-O'-The-Wisp]

King pati od degeneracije mreznjace. To nije bio aktivan proces, ali je ocigledno da je sada postao takav. Kako Boban rece: nema lijeka...

Takodje, King nastavlja da pise, ali nece vise da objavljuje knjige... Ima samo jos da zavrsi DT serijal. Stivi kaze da pocinje da se ponavlja i da jednostavno to vise ne zeli... Hoce, kako on kaze, da se povuce dok je jos na vrhu...

Zasto tolika hajka na Kingovo remek-djelo "It"? Djelo jeste preopsirno, ali ne vjerujem da je zamorno... Sto se tice "opisivanja stanja u kojima je neki protagonista bio" mislim da tesko mogu dvije recenice da objasne njegovo stanje. Mislim samo psihicko stanje (ma kakvo oni bilo) je dovoljno kompleksno da zahtijeva vise recenica, pa cak i stranica... Sta je trebao Dzojs da uradi sa "Uliksom" (sto puta sam se kanio da procitam ovu knjigu, ali jednostavno ne ide - desetak stranica i kraj!   ) - da ga smjesti na dvije stranice?! No, ovdje pricamo o "toku svijesti", ali to opet ne mijenja poentu.

Mozda King i nije najbolji stilista, ali ipak je to njegov stil . . . bar sto se tice ranijih djela. U npr. "Hvatacu snova" je definitivno patio od deskriptivne hipertrofije i roman je na momente bio zamoran, ali je to ipak roman koji je dosao poslije one nesrece i tu je King (bar sudeci prema doticnom djelu) pokusao da se "isprazni" - sto, opet kazem, i objasnjava labavu strukturu romana...


Nisam puno citao ovih novijih pisaca (nesto se nadje na net-u) jer jednostavno sam jedna od onih generacija ('84.) koja je okusila cemer devedesetih. Bili smo liseni svega, a da se nisam upoznao sa Kingom i Tolkinom ne vjerujem da bi volio knjizevnost. I citanje sam zavolio preko romana "To". E, sad kad se pogledam kakav sam bio tada - bjezao sam od knjige k'o djavo od krsta - i sada - ne moze mi da dan proci bez citanja lako mogu da trdim da "It" nije dosadan jer kad je samo naveo jednog "knjigomrzca" da zavoli citanje...      

[Hanibal]

Kompletni: .... Rej Bredberi... Dzon Vindem...

Veci deo: Teodora Sterdzena...

Odabrani: DZ. G. Balard...

Rani: Elison

Sta sve ljudi nece umisliti???!!!
Rej Breberi i Vindem kompletno horor pisci. Bredberi koji ima pola jednog romana sa naznakama horora i nekoliko prica od 500 koliko je napisao!!!!

[Melkor]

Lagano sticem utisak da ti sve u cemu ne siklja krva na sve strane ne smatras hororom.

[Boban]

Realno gledano, ni ja ne dozivljavam Breberija kao horor pisca, jedva kao SF pisca, on je naprosto pisac fantastike. E, sad, posto je kod Bredberija u vecini dela ugao gledanja baziran na ljudima samim, a najcesce ljudsko osecanje je strah, onda se, na nekakav takav uvrnut nacin Bredberi moze postaviti kao horor pisac, mada ipak mislim da je toliko nametanje horora preterano i neprimereno. Zar i Zlocin i kazna Dostojevskog nije knjiga o narastajucem stranu glavnog junaka. Zaista smatram da ne bismo smeli toliko da zastranimo u prosirivanju granica horora.

[Anonymous]

Sta sve ljudi nece umisliti???!!!

Pre nego sto se svi prepustimo opstem sablaznjavanju (???!!!), ne bi bilo lose malo obratiti paznju na ono sto citamo, umesto povoditi se za opstim predstavama i "bleferskim" znanjem.

Procitati, recimo, od korica do korica najvaznije zbirke Harlana Elisona (Deathbird, Strange Wine, ali i gotovo bilo koju drugu), videti malo o cemu se tu zapravo radi.

Prelistati Savremenike buducnosti Zorana Zivkovica i pokusati prebrojati koliko puta u esejima o Reju Bredberiju ili Teodoru Sterdzenu autor pominje njihove horor zbirke ili price - da bas ne bismo sukali rukave i prebrojavali koliko su od tih Bredberijevih "500 prica" stvarno naucna fantastika, a koliko nesto drugo. (Kako ono bese, "najbolji pisac naucne fantastike koji uopste ne pise naucnu fantastiku"?) Cinjenica je da je dobar deo Bredberijevog opusa tesko klasifikovati. Cinjenica je i da se mnoga velika horor imena otvoreno deklarisu Bredberijevim ucenicima (Tomas Monteleone, Denis Ecison, Dzo Lensdejl, F. Pol Vilson, Carls Grant, Robert Mekemon, sam King), sto se u njihovim delima i prepoznaje. Za koliko pisaca naucne fantastike (ili bilo kog drugog zanra) moze isto da se kaze? "Hororisti" su oduvek dozivljavali Bredberija kao svog, mnogo vise od "esefista", koje je ionako samo zbunjivao.

Podsetnik: potraziti negde koliko je tih "spornih" pisaca dobilo neku horor nagradu za zivotno delo.

Sto se Vindema tice, njega je od tehno-fetisa klasicara ocigledno vise zanimao uzas prouzrokovan naucnofantasticnim situacijama. Sta cemo sa njegovim pricama? (Zbirka Jizzle je cak pakovana kao horor.) Sa Midwich Cuckoos? (Roman po kom je snimljeno remek-delo natprirodnog horora, Village of the Damned, 1960.) A sa Krisalidima? Cak i Dan trifida - po kom je opet snimljen vodeci film u zanru invazije/katastrofe pedesetih i sezdesetih, omiljenom medju ljubiteljima strave - mnogi autoriteti smatraju cistokrvnim hororom.

A to vec nisam ja iz/umislio.

[Oto]

Elem. Prospustih da se prijavim malopre.

[Hanibal]

Sta li je King naucio od Bredberija?
Da su deca u opasnosti najbolje prodavani motiv.

Naravno da ce se svi pozivati na najboljeg pa nece valjda neko da kaze da mu je idol neki neuspesni pisac.

Da li sam ja blefer ili ne manje je bitno ali Dzon Vindem nije horor pisac.
U vecini njegovih dela predstavljena je vanzemaljska invazija a onda je i Velsov "Rat svetova" horor nad hororima.

Sterdzen? Interesantno je da su hororisti prigrabili sve netipicne SF pisce za sebe.

Zasto ne i Artura Klarka? Pa jeza koju dozivljavamo u knjizi "Ostajem na Marsu" ili strah putnika srusenog broda na Mesecu u "Zemljinoj svetlosti" nije manjeg intenziteta od vecine horor knjiga. Zar je Kristina Kingova jezivija naprava od Hala 9000? Od Kristine se moze pobeci a od Hala se nema gde.

[osipago]

ja san lipo govori da izbacite horor, jer san zna da će doć do ovakvih nepotrebnih prepucavanja ... po meni horor je podžanr naučne fantastike ili čiste fantastike

[Boban]

osipago, gde ti vidis prepucavanje i neprimereno ponasanje.
Koliko ja vidim ljudi sasvim pristojno iznose argumente, u svakom slucaju, daleko pristojnije nego sto se to moze zateci na slicnim mestima...
Pitanje horora uopste nije tako jednostavno kao sto moze izgledati na prvi pogled, a svakako nema nimalo istine u tvojoj "definiciji" istog.
Horor, pre svega, uopste ne mora u sebi da sadrzi elemente fantastike.
Postoje dva recimo strucna, naucno utemeljena misljenja o hororu.
Prvo, a to je stav pre svih Zorana Zivkovica (sa kojim sam danas proveo bar sat vremena razgovora samo o hororu) da horor NIJE zanr. On je to svojevremeno i napisao i objavio, a ja cu to okaciti negde okolo vrlo uskoro da se vidi ta strana medalje.
Drugo, postoji takodje utemeljeno misljenje novijih kriticara da horor JESTE zanr i oni takodje imaju svoje argumente.

Ja licno sam negde izmedju ta dva pogleda, tj, nisam siguran da sam u stanju da se odlucim, posebno sto elemenata horora zaista ima u bezbroj dela. Setite se filma "Divlja horda"... zar onaj pokolj na kraju nije cist horor.
Kada sam bio mali, mi smo horor zvali "strava i uzas", a u filmovima strave i uzasa napasnik je uvek bio natprirodno bice; no, vremenom su napasnici postajali sve manje fantasticni a sve blizi nama samima ili bar najblizim susedima. Zanr strave i uzasa se prelio preko trilera i postao horor... ili je to samo trenutna pomodnost?

[Boban]

Evo obecanog teksta Zoran Zivkovica o zanrovima gde se on posebno osvrnuo na horor.
Tekst ce kao i sve druge stvari biti postavljen na sajt i normalno ulinkovan, ali zasad ga evo ovde i ovako, za one nadam se ne retke na ovoj diskusiji koje zanima jedno strucno misljenje o stvarima oko kojih se ovde sporimo:
http://solair.eunet.yu/~kasandra/zanrovi.htm

Bilo bi lepo da dobijemo tekst ili bar link koji idu u prilog suprotnoj tezi, da horor jeste zanr.

[Oto]

Vindem ce zauvek ostati SF pisac i to ne moze niko da izmeni - niti bi trebalo. Medjutim, iz ovog ili onog razloga, pokazalo se da su njegova dela citaocima dobrog horora izuzetno zanimljiva. (Za razliku od, recimo, Artura Klarka.) Da je on danas napisao te knjige, verujem da bi bile plasirane kao horor - kao u slucaju ovogodisnjeg nastavka njegovog najpoznatijeg romana, Noc trifida, koji je narucila stroga Vindemova zaduzbina. (Inace, uprkos casnim namerama angazovanog mladog pisca Sajmona Klarka, knjiga je navodno neuspela.) Ali cak ni to nije bitno. Vazno je da se u Vindemovom slucaju radi o dobrim knjigama.

Uostalom, kada je "zanrovski", horor je uglavnom nezanimljiv. Npr. na prste ruke mogu se prebrojati vrhunski vampirski romani. (Sasvim slucajno jedan od njih je Sterdzenov.) King u knjizi eseja Danse Macabre kaze da se horor raspoznaje po cetiri arhetipa - vampir, bezimeni stvor, vukodlak i duh - kako su predstavljeni u Drakuli Brema Stokera, Frankenstajnu Meri Seli, Doktoru Dzekilu i gospodinu Hajdu Roberta Luisa Stivensona i Okretaju zavrtnja Henrija Dzejmsa. To je teorija smisljena cirka osamdesete, te je pitanje koliko je primenljiva danas. Velika vecina zanrovski prepoznatljivog horora, pak, moze da se podvede pod ove kategorije. (Npr. zombi: ako je naglasak na njegovoj neutazivoj gladi, onda je vampir; ako je naglasak na reanimaciji, onda je Frankenstajnovo cudoviste, bla bla bla.) Problem sa ovom definicijom je sto postoje dela sa istim arhetipovima koja uopste nisu horor - ni zanrovski, niti "po atmosferi".

U tekstu objavljenom u Znaku Sagite 7 esejista Daglas Vinter tvrdi da su izdavaci i urednici krajem osamdesetih, u mahnitoj zelji da zarade sto vise na brzaka, neprirodno nametnuli horor kao zanr i marketinsku kategoriju, i tako mu prakticno ucinili medvedju uslugu: los glas i neminovnu smrt u drugoj polovini devedesetih (drastican pad godisnje objavljenih knjiga i jos drasticniji pad interesovanja medju citaocima). Danas, kada se ne pakuje agresivno, on ponovo belezi skok u oba.

[Boban]

Svojevremeno ja sam izneo jednu hipotezu, baziranu na nekakvom mom licnom osecaju, da je masovizacija horora isla ovim redom, ali naglo (postoji godina, recimo 1983. kada je UDESETOSTRUCEN broj naslova u odnosu na prethodnu)
Elem:
1. Tejnika snimanja filmova je naglo napredovala pocetkom osamdesetih i filmskim stvaraocima je bilo neophodno da pokazu tu svoju novu igracku, a kud cete bolje scenografije od horora i raspolucenih devojaka. Meni se naprosto cini, posto sam bio savremenik tog doba, da je bilo doslo vreme nekoliko uzastopnih godina kada su se ljudi utrkivali ko ce da smisli i snimi odvratniji, krvaviji i nakazniji film.
2. Posto Holivud voli da popularne stvari pretace u sve sto stigne, pored majica i figurica, krenulo je pisanje knjiga.

Mozda je bilo jos faktora, ali ja imam vrlo snazan osecaj da je upravo zelja filmskih stvaraca da pokazu preobrazaje i mogucnosti cerecenja, maskiranja i slicnih igrarija dovela do hiperekspanzije horora, a tako neminovno i do literarnih oblika.

Pogledajte sta je uradio Spilberg sa jurskim parkom... odjednom imamo mnogo filmova sa gigantskim zivotinjama...

[Nyarlathotep]

da Zivkovic svakako da iznosi i vise nego ocigledne cinjenice, samo u mnogome nepoznate mnogima. Nazalost.
Horror je atmosfera koja potpuno prozima "Agamemnona", prvu itragediju Eshilove "Orestije".
Horor prozima Vergilijevu "Eneidu",  Apujejevog "Zlatnog magarca" ... i tako sve preko Vebstera, Miltona, Sekspira, Kolridza .... Seli, Poa, Lavkrafta, Bloha ..... ma, horror se nalazi u knjizevnim ostvarenjima bez obzira na knjizevnu vrstu ili rod ....
Onaj horror kako ga ljudi danas kapiraju je klasicna katalogizacija, odlicnih kao i ocajnih ostvarenja ... do duse, katalogizacija radi lakse industrijalizacije same pojave. Horor je novac, a to nam pokazuju  Barker i King .. i mnogi. Sto ne znaci da su oni losi pisci ....
Po meni, iskreno, mozda malo i licno ... covek koji je najmanje od svih zaradio i koji je pisao fantastiku sa najintenzivnijim osecajem stravicnosti je H.F. Lavkraft. Njegova knjizevnost proistice cisto iz njegovog zivotnog stava prema svetu koji ga okruzuje, njegove erudiivnosti, savrsenog poznavanje knjizevne tradicije i samog poznavanja reci, stiha. Prihodi od pisanja koje je on ubirao, su smesni ... ni dovoljni da se prezivi. A svi ovi mocni pisci stravicne fantastike kidaju vene pred ovim klasicarom.
Uglavnom u pravu su i Todorov i Tamarin i Zivkovic i mnogi drugi. Horor nije zanr i to ga ne cini manje vrednim ... vec mu daje onu dozu opste univerzalnosti koja mu i dozvoljava da bude ono zbog cega ga mi i nazivamo hororom. On je svuda ... nije bitna forma ili vremenski period kada se javlja. Do duse neophodno je da to bude autorska knjizevnost .... za pocetak. Ostalo su nijanse ... koje oblikuju individue.
Horror je jedan od najboljih nacina da coveku saspes u lice ono sto porice,  cega nije svestan ili cega se jednostavno boji ...  ma sta jos sve ne

Horor je citanje izmedju redova.

pozdravi svima ....

[pera]

Ljudi su razliciti naravno, a nije valjda prvenstveni smisao horora da te plasi

Naravno da jeste. Ili bar da mi digne adrenalin na nacin razlicit od trilera i SFa. A koji bi smisao po tebi horor osim toga imao?

Sto se romana It tice, verovao ili ne ja sam umirao od dosade

Verujem
Doduse, ja citam malo na preskok tj. kad naidjem na neopravdano smarajuci deo (stranu, pasus, poglavlje...) ja to lepo preskocim
pa ako iz daljeg texta shvatim da sam nesto propustio ja se vracam nazad.

[Nyarlathotep]

Zanimljiv pristup ....

[Melkor]

malo komplikovan, doduse...

[pera]

malo komplikovan, doduse...

Ne, tokom godina je postao potpuno automatski, bar kad su strane u pitanju.
Naravno, ako krenem i provrtim trecinu knjige bez da nadjem nesto zanimljivo onda menjam knjigu, a ne da posle kukam kako sam procitao 3000 strana i umro od dosade

[Boban]

xex... to sada ove generacije koje su osudjene da citaju megalomanske romane mogu i moraju tako.
Nekada su pisci bili placeni po romanu, ista cena bez obzira da li je 200 ili 500 strana i naravno da su pisali onoliko koliko je trebalo, poneki cak i skracivali.
Onda je u USA uvedeno placanje po reci i odjednom smo dobili romane od po nekoliko hiljada stranica. Pisac se obaveze da ce da napise npr. dve knjige godisnje i onda lepo sedne i udri, udri, gomile nepotrebnih opisa, prisecanja i ostalih stvari... potrose po pedeset stranica da opisu ceo zivot do detalja jedne od zrtava nekog nadolazeceg Zla, a pritom uopste nije bitno ko je zrtva jer je nadolazece Zlo krenulo da koka celo naselje prekoredno... i ta zrtva se vise nikada nigde ne pomene.

Ja sam odrastao na piscima kod kojih se nije smeo preskociti niti jedan pasus, a kamoli desetina stranica.

Bas me zanima kako bi se osecali ovdasnji mladi pisci koji nude svoja pisanija na citanje kada bismo im rekli da to samo malo prelistamo, procitamo prva dva-tri upravna govora i ako ne osetimo prosvetljenje, ostavljamo stvar?

p.s.
Kad smo vec kod mladih pisaca, gde nam je Miko; pise novu pricu ili je zakljucio da je to prezahtevan posao u ovoj fazi njegovog zivoa?

[Miko]

Tu sam, tu sam. Bio sam par dana offline, pa sam izgleda propustio sjajnu diskusiju.
Spremam nesto za konkurs, bice prica ili dve...

p.s. Jos uvek se ne smatram piscem, ali se nadam da cu to jednog dana postati

[Boban]

Spremam nesto za konkurs, bice prica ili dve...
p.s. Jos uvek se ne smatram piscem, ali se nadam da cu to jednog dana postati

I ja se iskreno nadam, ako ni zbog cega drugog, ono zbog svih onih nesretnih clanova zirija koji budu morali da citaju tvoje (i ne samo tvoje) price koje ce, kako vidim, poceti da stizu u naletima...

Ima najava da su pojedini clanovi zirija odlucili naprasno da posalju price na konkurs kako bi se spasli... naravno, kao i prilikom ranijih takvih pokusaja, doci ce do zaturanja njihovih posiljki i ipak ce morati pred streljacki stroj.

[Miko]

Ko im je kriv, bolje da su rovove kopali
Ama nije valjda da je to najtezi posao na svetu?

[Will-O'-The-Wisp]

Rej Bredberi pise prozu koju mozete samo definisati kao "proza Reja Bredberija" i nista drugo. Kad zujim po netu cesto naletim na pricu kako je "Something Wicked This Way Comes" jedan od najboljih horor romana. NIJE! Kakav mrceni horor!? Ono mozda kada je u pitanju atmosfera ima elemente horora, ali opet nije roman kao roman - horor djelo. Opet dolazimo do one price kako horor nije zanr, vec mozda "strategija"...

Neko je pomenuo Hala iz Klarkove "Odiseje" i kako je on strasan. Nisam citao doticni roman, ali sam gledao Kjubrikov film (znam da to nije isto, ali 'ajde de!) i Hal me je uzasavao. Ono sto je zanimljivo jeste da nikome nije palo na pamet da ovaj roman nazove horor romanom (napominjem da pricam iz ugla gledaoca filma!). Naucna fantastika je zanr, horor nije vec samo jedbna vrsta strategije, odnosno nacin na koji pisac pise...

Mozda pogresno nesto shvatam ali vecina teoreticara zanr definisu kao nesto sto je "ograniceno". Dakle ima par tema koje ce da razradjuje na 1001 nacin. Moze li neko da mi kaze cime je horor ogranicen????????????

Ponovo kazem da su npr. odlicni filmovi slapstick splatter filmovi kao Dzeksonov "Mrtav mozak", Rejmijeva "Zla smrt" ili Gordonov "Re-animator" odredjeni kao horor filmovi, a opet to i nisu. Ima scena da ti se prevrtne stomak, krv se mjeri u hektolitrima, kasapnica u stilu najbolje italijanske skole horora, a opet - ja sam vriskao od smijeha . . . ne vjerujem da je problem do mene jer svi koji su gledali ove filmove su pisali od smijeha. Nije to smijeh tipa "he, he, he - sad cu da se userem u gace" vec onaj "zdravi smijeh" prouzrokovan vizuelnim humorom kojim doticni filmovi odisu. Koliko su ovi filmovi zanrovski odredljivi ja to ne znam...

Nyarlathotep: "Horor je citanje izmedju redova."

Will-O'-The-Wisp: "I can't agree more!"


P.S. Boban je apsolutno u pravu kada prica o nekim piscima koji pisu samo zbog love (tj. ona prica da im se svako slovo naplacuje). Vazno je da je knjiga dobra, a ne da li ima 100 ili 1100 stranica...

[Mica Milovanovic]

Nije pametno raspravljati sa ZŽ o teoriji književnosti, pa makar i posredno preko Bobana, ali, po meni, ključ za razrešenje našeg pitanja je li horor žanr ili nije leži u jednoj Zoranovoj rečenici u tekstu:

"Ako kao merilo za razlikovanje žanrova uzmemo prirodu svetova koji se u njima zamišljaju, onda se pokazuje da je horor sasvim ravnodušan prema tom merilu, odnosno može se javiti u celom rasponu proznog kazivanja, od realističkih dela do čiste fantastike. A ako se nešto može javiti svuda, onda to nikako ne može biti posebnost jedne vrste. Horor, dakle, nije differentia specifica. Horor ne može biti žanr, bar ne iz ugla merila za koje smo se mi ovde opredelili."

U pitanju je naravno merilo za koje smo se opredelili. Ono što veoma dobro važi za distinkciju SF-a, F-a i realistične proze ne mora da bude jedino merilo. Kriminalistički roman i ljubić pripadaju istoj prirodi sveta, ali nesumnjivo su oba žanrovi. Po nekom merilu...

Zašto onda horor ne bi bio? Po nekom drugom merilu...

[Boban]

Upravo to... po definiciji zanra kako je ZZ postavio, horor nije zanr, ali postavlja se pitanje da li je ta definicija zanra odrziva u ovim savremenim uslovima.

[Nyarlathotep]

Sasvim je u redu polemisati sa ZZ,  naravno ako imamo argumenata za takvu raspravu. Ako smo se vec  dotakli i  Zivkovicevog ogleda  "O zanru" moramo tekst malo pazljivije tumaciti, doduse nista pazljivije od bilo kog teorijskog teksta slicne prirode, ali svakako ne smemo sebi dozvoliti improvizacije kako je to ucinila Mica Milovanovic (bez ljutnje).
Zoran kao jedan od najvecih strucnjaka za teoriju fantasticne knjizevnosti (kod nas) iznosi vise nego ocigledne cinjenice. Na neke od njih cu ovde ukazati prisutnima, cisto da se ne bi "akcentovali"  pogresni delovi teksta koji nemaju nikakvo dublje znacanje.
Tekstove koji govore o raznim knjizevno-teorijskim pitanjima ne smemo ovako povrsno posmatrati.
Mica je obratila paznju na sam kraj pasusa "Horor ne moze biti zanr, bar ne iz ugla merila za koje smo se mi ovde opredelili" koji je tumacila vrlo slobodno kao merilo za koje se Zoran Zivkovic opredelio. Merilo? Teorija knjizevnosti od Aristotela, Platona, Horacija ... Boaloa ... Jakobsona, pa kasnije, do svih danas "zivih i mrtvih skola" nije nista drugo do skup merila i pravila kojima su se odredjivale estetske i ostale vrednosti. Merilo je nesto vrlo relativno, ono moze da varira i u okviru same jedne knjizevne skole, neka merila su cesto i proizvod pojednica. Proucavajuci sve njih zakljucio sam samo jedno .... nema merila. Postoje istine i zablude, a svaka knjizevna skola sa sobom vuce po malo od oba  ... Zoran nije zakleti zastupnik nijedne skole ... on se koristi raznim teorijskim dostignucima iz opste knjizevne tradicije i licnim zakljuchcima. Da se vratim na tekst: "Ako kao merilo za razlikovanje zanrova uzmemo prirodu svetova koji se u njima zamisljaju" ... znaci "priroda svetova" koji se u raznim zanrovima svojstveno njima zamisljaju je ta  differentia specifica koja ih razgranicava. Horor ih sve prozima.  Kao primer da su kriminalisticki roman i ljubic (?!?!) posebni zanrovi i da pripadaju istom svetu (ovozemaljskom) uzmimo dva ostvarenja jednog velikog pisca .... mesto krim. romana uzmimo Barkerovu pripovetku "Kako krvare pljackasi" i mesto ljubica (!?!!?) uzmimo "Kabal". Kratku pricu "Kako krvare pljackasi" svako da krase karakteristike krimi romana (motiv, radnja) a roman "Kabal" je vise nego prozet ljubavlju. Glavni zaplet i pravi pokretac romana kao i sam kraj istog je u znaku ovog osecanja. Ljubav u ovom romanu pobedjuje smrt, ili se bar udruzuje s' njom. Svet je isti, a svako od njih nosi sebi svojstvene zanrovske karakteristike, znaci - razliciti zanrovi. A oba su ... sta? .... prozeta istom atmosferom i predstavljaju tako dobru hororcinu.
Krimic i ljubic a horor?
Zasto? Evo ukratko ispravke u tumacenju ... kada Zivkovic kaze svetovi, ne misli bukvalno na svet kao na prostor na kome neka civilizacija egzistira. Znaci ne misli na Tolkinov " Middle earth", niti na Pracetov "Discworld", niti na svet Kingove tetralogije "The Dark Tower", ni na Lavkraftove svetove snova, ni  na svet iz Barkerovog romana "Imagica" .... a sigurno nije mislio ni na rasute senke Ambera. Kada Zivovic kaze "priroda sveta" on to malo dublje posmatra, misli na opsti ton dela, atmosferu koja sam taj svet prozima, a da pri tom nije bitno da li se fabula dela razvija na Zemlji ili na Hiperionu. Zivkovicev "svet" nije nista drugo do svet posmatran iz perspektive aktera radnje samih dela. Sekspirov "Macbeth" je jedno od najvecih ostvarenja horor knjizevnosti a radnja se odigrava u Skotskoj (na Zemlji), sredinom XI veka. Cuo je Zivkovic i za krimice i za ljubice i  oni ne pripadaju istoj prirodi sveta. Priroda (znaci ne ona organska) u kojima se odigrava radnja krimi romana nije ista kao i priroda ljubavnih romancica. Svaka je obojena sopstvenim nijansama i ispunjena sasvim razlicitim nabojima. Naravno, niko ne kaze da se zanrovi ne mogu mesati i da to konstatno ne cine ...  
Sazetije: "priroda sveta" kao differentia specifica nije nista drugo do knjizevna struktura sveta, posmatrana ocima pisca, pazljivog citaoca ili cak i samog knjizevnog lika koji dela, postoji i razmislja u tako konstruisanom svetu. "Prirodu sveta" cine motivi, psiholoska pozadina likova itd. Kada posmatramo ovakvu "prirodu sveta", na ovaj nacin, onda koristimo tzv. "unutrasnji pristup" proucavanja ... to je ono sto Zivkovica izdize od formalistickog posmatranja. To je razlikovanje zanrova po unutrasnoj strukturi ne po formi dela, i ja se uglavnom sa takvim tumacenjima slazem.
Eto, da se ne raspadnem u daljim digresijama prestacu. Jer ako nastavim zavrsicu na koje sve nacine razdvajamo zanrove ... a to bi ubilo i moju volju za zivotom a kamoli vasu.
Stoga, nadam se da sam nekome mozda po nesto i razjasnio ... ili da sam bar nekoga naveo na razmisljanje.
Ostali - oprostite mi.    

U svakom slucaju ZZ je definitivno u pravu.
Pozdravi ....

[Nyarlathotep]

Mada, Boban je u pravu ...
u savremenim uslovima kada isti zanr obuhvata:  knjizevnost, strip, animirani film, igrani film, muziku ili cak i kopjuterske igre .... klasicni teorijski pristupi zakazuju.
Ja sam pricao samo o knjizevnosti ....

[Anonymous]

Kada Zivkovic kaze svetovi, ne misli bukvalno na svet kao na prostor na kome neka civilizacija egzistira.

Beskrajno hvala na prosvetljenju...

Šalu na stranu (daleko od toga da se ljutim, imaš dobar pristup, ženama treba sve detaljno objasniti), ja sam samo pokušao da se ne upetljavam previše u teorijsku raspravu sa differentiama specificama i sličnom teškom artiljerijom preuzetom od Suvina i ruskih formalista (mogu, ako treba) i na relativno jednostavan način pokušam da pokažem da možda postoje i drugi načini da se odredi žanrovska pripadnost nekog dela.

Po meni, to što se bavimo fantastičnom književnošću i stalno imamo potrebu da tražimo ono što nas odvaja od matice književnosti verovatno nas ograničava u mogućnosti da prihvatimo da je horror žanr.

Nyarlathotep, ako nađeš jednog čoveka koji je pročitao "Kabal" i kaže ti
da je pročitao "ljubić" a ne "horror", možda si me i ubedio.

Sa druge strane, zašto se uopšte u ovo upuštam kada horror i ne volim.

Mića Milovanovanović (otprilike ovako izgledam   i nisam "ona" )

[Nyarlathotep]

E, Mićo to što nisi žensko u mnogome menja stvar. šalim se ... nanravno.
Mada nije loš Darko i Rusi ... ima tu šta da se nauči. Ako ne ništa onda drugo, dobro ih je barem posmatrati fenomenoloski.
"Kabal" nije ljubic, niti sam to hteo da kažem. Da se ložim na takve stvari proucavao bih Eriku Jong, a ne Lavkrafta, Dansanija i ostalu bratiju.
pozdravi  ....

P.S. I ja izgledam sličcno ...  

[Anonymous]

"Kabal" nije ljubic, niti sam to hteo da kažem...
Ma znam da nisi, šalio sam se... Diskusije treba da budu zanimljive...

Da budem jasan, smatram da što je Suvin postavio, a Zoran u pojedinim delovima donekle produbio, predstavlja izuzetan doprinos teoriji književnosti u oblasti razgraničenja naučna fantastika-fantastika-ostatak...

S druge strane, više intuitivno nego što to mogu precizno definisati, smatram da horror (u smislu dela koje se pišu u poslednjih 30-tak godina) poseduje nešto što ga jasno razlikuje od ostatka...
Ako uzmeš pomenuti (jedva čitljivi) Kabal, i daš ga 100 ljudi (ako nađeš toliko mučenika - Skrobonja bi ti bio zahvalan) siguran sam da će bar 95 reći da je to horror. Po meni, to horror čini žanrom. Bez obzira na to što su ti ljudi, verovatno, do toga došli prevashodno gledanjem filmova.

Dobro, gde su ti ljubitelji horrora? Oto?

Mića

[Will-O'-The-Wisp]

Ako uzmeš pomenuti (jedva čitljivi) Kabal, i daš ga 100 ljudi (ako nađeš toliko mučenika - Skrobonja bi ti bio zahvalan) siguran sam da će bar 95 reći da je to horror. Po meni, to horror čini žanrom. Bez obzira na to što su ti ljudi, verovatno, do toga došli prevashodno gledanjem filmova.

Mico, kad ljudima pustis AC/DC svi ce poskakat i rec' da je to heavy metal mjuza. Ne pricam ovdje samo o laicima, vec i o onima "strucnijim" koji AC/DC trpaju u metal muziku.

Da li ovo cini AC/DC heavy metal bendom?! Ne vjerujem... Posto sam pasionirani ljubitel metala ne volim da se tamo trpaju stvari koje to nisu (pa cak ni AC/DC sigurno pored Iron Maidena prvi na mojoj ljestvici omiljenih bendova). AC/DC jeste "tvrd" bend koji istini za volju nema ni jedan element metala. Oni su vise mjesavina hard rock-a, blues-a, pa cak i boogie-ja + neka specificnost koji samo oni posjeduju.

Da li znaci da ako vecina govori da je AC/DC metal bend - da to oni jesu?! Ne!

Svima je lakse da nazovu jedan film horor filmom nego da kazu: "To je krimic sa ljubavnim elementima, a ima elemete horora."

Niko mi jos nije odgovorio (dakle, odnosi se na one koji zastupaju tezu da je horor zanr) na pitanje: koji su to elementi (zanrovske odrednice) koje horor cine zanrom???

[Oto]

Pokušavaš da se izvučeš iz polemike, Mićo? Baš kada sam najviše uživao u tvojim komentarima.

Ova diskusija nije od juče, naravno. Poslednji put kada sam učestvovao u njoj, pre desetak godina, služio sam se terminima "horor u užem" i "širem smislu" da bih pojednostavio život sebi i drugima.

Horor u "užem smislu" je žanr. I on postoji.

U "širem smislu" je Vinterova "emocija", a Živkovićev "ton". Sve ono što nervira žanrovske čistunce, a ljubitelji horora gutaju ne trepćući. Ne kažem da i tu nema problema (King je na svoju listu "sto preporučenih" u Danse Macabre strpao Sto godina samoće i Kortasarove priče), ali bilo kakve definicije obično prave probleme. Tu su još famozni "izuzeci koji potvrđuju pravila", trista drugih čuda.

Problematika koju Boban često pominje (fantastični vs. nefantastični horor) oličena je u dvojici pisaca iste generacije: Ričardu Metisonu i Robertu Blohu. Dok još horor nije postojao kao žanr - ili bar izdavačka kategorija - Metison je svoje radove objavljivao kao naučnu fantastiku, a Bloh svoje kao krimiće. Danas se niko ne buni kada ih nazivaju horor piscima, jer svi osećaju da je to ono o čemu su oduvek pisali. Sasvim sigurno to sami pisci nikada nisu poricali.

Već se pominjalo kako Bredberijeva zbirka The October Country ili roman Nešto zlo nam se privlači suvereno dominiraju svakom listom "najboljeg horora". Ovde valja napomenuti da to nisu liste običnih internet fanova, već velikih poznavalaca materije koji se razlikuju po starosnoj dobi, interesovanjima i stavovima (Pola Guran, Stiven Džons, Daglas Vinter, Stenli Vijater). Kada su Džons i Kim Njumen svojevremeno organizovali knjigu eseja "100 pisaca (svih žanrova) bira svoju omiljenu horor knjigu" budući učesnici se potukoše oko toga ko će uzeti Bredberija. To je nešto što jednostavno ne može da se ignoriše zabijanjem glave u pesak i ponavljanjem: "Nije horor, nije horor". King u DM na dvadesetak strana vrlo detaljno obrazlaže zašto je Nešto zlo remek-delo modernog horora, koga zanima može da proveri.

A tu su i izuzeci koji povtrđuju ili ne potvrđuju pravilo. Imamo čitavu seriju veoma popularnih romana nastanjenih gotovo isključivo vampirima, a koji nikako nisu horor. Ako je ikada postojao ljubić - s elementima pikarskog romana - koji se izdaje za horor, onda su to "nedela" En Rajs. S druge strane, imamo Sudar Dž. G. Balarda koji je formalno daleko od svih klasičnih repera "strave i užasa", a nabijen upravo istim.

Dodatno zbunjuju "namerni" žanrovski miksevi - eto nevolje - koji nisu postojali u vreme kada je nastajala većina relevantnih teorija žanra (čak i one novije). Jako je teško klasifikovati pisce kao što su Din Kunc ili Tim Pauers (koji je, inače, u svom poslednjem romanu Declare potpuno poludeo i spojio špijunac u tradiciji Džona le Karea sa fentezijem. Zvuči odvratno, ali je u praksi fenomenalno. To, opet, nije sprečilo International Horror Guild da mu dodeli nagradu za najbolji prošlogodišnji roman, po meni potpuno pogrešno što se kategorije tiče.)

Slipstrim nismo ni dotakli. (Sada već ozbiljno počinje da boli glava.)

Ali, jednostavno, postoje dela koje se ne mogu svesti ni na šta drugo, nikakvim putovanjem od Beograda do Novog Sada preko Japana (iako bi možda put bio prijatniji). Jednostavno su horor, jer funkcionišu po njegovim zakonitostima i ne zanimaju ih pravci kojima bi išli drugi žanrovi. Romani kao što je krivac za čitavu lavinu, Isterivač đavola. (Na šta bi se on sveo, "duhovni krimić", "hrišćansku fantastiku"? Opet se putuje za Japan.) Tu su i Isijavanje, The Haunting of Hill House Širli Džekson, priče Roalda Dala, čitav opus Remzija Kembela, da pomenem samo neke. Najzabavnije od svega je da su i u prošlosti postojali pisci koji se ne mogu isfiltrirati ni u šta drugo (M.R. Džejms, Artur Mejčen...). U još daljoj prošlosti postojalo je nešto što se zove "gotski roman", koji jeste potekao od viteškog romana, ali je svojevremno bio zaseban, vrlo prepoznatljiv žanr. Imamo čitava dela, kao što je Straubova Priča o duhovima, koja su izgrađena na postmodernoj svesti o postojanju žanra po imenu horor.

I, na kraju, niko do sada nije pomenuo da u većini evropskih i američkih knjižara postoje odeljci i police koji se tako zovu. Prilično indikativno za našu dilemu, zar ne?. Postoje i očigledna, "površinska" obeležja: crvena slova sa kojih kapa krv, "noć", "mračno" "smrt" u naslovu, prepoznatljiva slika na koricama, baš kao i kod drugih, slavnijih i priznatijih žanrova. (Jedno vreme se, zbog velike popularnosti The Shining-a, slepo kopirao gerund u naslovu, jer se verovalo da će čitaoci tako već na prvi pogled prepoznati o čemu se tu radi. Kao što i jesu. Samo što je posle određene doze The Searing-a, The Piercing-a i ostalog, dosadilo. Kome ne bi.)

[Mica Milovanovic]

Niko mi jos nije odgovorio (dakle, odnosi se na one koji zastupaju tezu da je horor zanr) na pitanje: koji su to elementi (zanrovske odrednice) koje horor cine zanrom???

Ma, znam da nisam, i, ne, Oto, ne pokušavam da se izvučem iz diskusije, samo to što tražiš nije tako lako definisati... Šta je uopšte u književnosti pa lako definisati...

Oto je pisao i pisao i najjači argument mu je u poslednjem pasusu kad je rekao nešto slično kao i ja - da u većini evropskih i američkih knjižara postoje odeljci i police koji se tako zovu.

Hajde da pokušamo sa kontranapadom. Šta je, po tebi, žanr?

[Boban]

   
Konacno sam se setio.
Dva dana pokusavam da se presaberem koji ono bese PRVI horor film u kome zlo nije bilo natprirodno i konacno mi je malopre sinulo: "Grad koji se uzasavao zalaska Sunca".
Uspeh tog filma je pokrenuo citavu lavinu "masakr" horora, on je bio zapravo preteca citave serije bez kraja... seca li se iko tog filma?

[godclone]

Kad vec pomenusmo doticnu...
Prica" Lutrija"je jedna od onih prica u koju se mnogi moderni pisci horora zaklinju, sto bi znacilo da je to horor prica. Ne bas- mozda bismo je mogli svrstati u slipstream koji je Oto pomenuo(a Gibson krstio ukoliko se ne varam), i to je upravo ono sto izludjuje zanrovske cistunce. Dela koja ne poseduju odredjene karakteristike i osobenosti koje najcesce vezujemo za horor, vec samo malo izmenjeni ugao dozivljavanja realnosti(Sale i Oto, opet). I tu pocinje haos...
U krajnjoj liniji -zar je zaista bitno? Dobra proza je dobra proza i dok se neki upinju da strpaju odredjene pisce i dela u okvire zanra, autori se samo mudro smeskaju...

[Pennywise]

   
Dva dana pokusavam da se presaberem koji ono bese PRVI horor film u kome zlo nije bilo natprirodno i konacno mi je malopre sinulo: "Grad koji se uzasavao zalaska Sunca".
Uspeh tog filma je pokrenuo citavu lavinu "masakr" horora, on je bio zapravo preteca citave serije bez kraja... seca li se iko tog filma?

Kako da ne!
Bio sam cetvrti ili peti razred osnovne skole kada se to davalo u nasem bioskopu. U secanju mi je samo ostala scena one jurnjave kroz kukuruzna polja. A onda je dosao "noc vestica" i zabrana odlaska u bioskop oko pola godine jer sam se bukvalno istraumirao gledajuci ovaj film.