Dejan Ognjanović: "Faustovski ekran"

[Boban]

upoznaš li ghoula, radovaćeš se što vrag i demoni ne postoje.

[Meho Krljic]

Ako vrag i demoni ne postoje, onda sigurno nema ni Boga. Jedno bez drugog ne ide.

[Boban]

ja se radujem takvom ishodu.
Postoje samo ljudi. I žene.
Nešto malo jestivih i većina nejestivih životinja te korisne i nekorisne biljke.
Prirodne pojave i minerali... sasvim dovoljno za pristojan život.

[Jake Chambers]

Ako vrag i demoni ne postoje, onda sigurno nema ni Boga. Jedno bez drugog ne ide.

Otkud ti to...? Možeš ontološki da podupreš tvrdnju?

[Meho Krljic]

Ne, ali mogu filosofski. Dobro je neprepoznatljivo bez zla što je već pominjani Kolakovski, recimo, izuzetno precizno dokazao u svojim radovima (na primer O Religiji), a i Majstor i Margarta (takođe već pominjani) je možda najuspelija umetnička forma ove ideje. Gospod zna da ljudska slobodna volja ne služi ničemu ako se čoveku ne da prilika da čini zlo, otud mu je potreban i rogati da te prilike proizvodi. Tako čovek uistinu može da bude spasen jer između dobrog i zlog bira dobro. Ergo, Vrag je nužan. Ako nema njega, onda nema ni Boga.

[Jake Chambers]

A ja ti opet kažem otkud ti to? Po čemu Bog nije mogao da se odluči (ako već uzimamo da je svemoćan) da NE STVORI demone... ili ako su oni već pali anđeli - da ih uništi? Šta ga sprečava... ako je svemoćan? I otkud ti to da je bog dobar?  
E da, tek filozofski ne možeš da dokažeš ništa... možeš da citiraš šta su neki mislili, ali da stvarno dokažeš - ne.

[Ghoul]

nije li malo apsurdno naklapati šta je sve bog 'mogao'?
budući da je navodno svemoguć, mogao je mnogo toga, uključujući i to da ne stvori ljude.
ali, po svemu sudeći, stvorio nas je; a biblija tvrdi da je (indirektno) stvorio i demone.

zapravo, meni nije jasno koji je zvanični stav, KAKO su od palih ANĐELA nastali svi oni grozni, krljuštavi, rogati, dlakavi, ogavni demoni? neki od njih su prikazivani sa vrlo elaboriranim telesnim svojstvima, pa mene zanima isto ono što je blejk već pitao:
WHAT IMMORTAL HAND OR EYE COULD FRAME THY FEARFUL SYMMETRY???

takođe, malo mi smešno potezanje reči 'dokaz' po pitanju sujeverica kakve su 'bog', 'đavo' i ostali neiskustveni, metafizički entiteti.

i, da li postoji takvo što kao što je 'teološki dokaz'?
i ima li on neku validnost za onog ko ne prihvata PREMISE VERE, tj ko nije vernik? odnosno, ako neko već JESTE vernik, šta će mu dokazi, koja je njihova poenta?

[Meho Krljic]

Dobro, naravno da materijalnog dokaza nema. Ovo je više akademska rasprava.

Džejk, malopojeftinjuješ raspravu. Bog jeste 'svemoćan', ali tu recimo postoji dosta disklejmera. Na primr, ako jeste 'svemoćan', ima li on mogućnost da bude grešan? Ups, eto paradoksa. Svemoć bi morala da podrazumeva i sposobnost da se greši, a opet, Bog je definicija bezgrešnosti. Kolakovski se lepo izvlači iz ovog pitanja elaboriranim objašnjenjem o prirodi Boga.

U tom smislu treba shvatati i ideju o Božijoj dobroti. Nije ono što čini Bog dobro jer je dobro već jer ga čini Bog, dakle On je etalon Dobrog, moralni i vrednosni stožer univerzuma vernika. Da bi se to dobro ipak i od drugih prepoznalo kao takv, potrebna je njegova suprotnost, inače to ostaje samo prazna reč. Ergo, naravno da bi Gospod mogao da uništi đavla i ekipu, ali ko bi onda definisao Zlo? I kako bi ljudi onda biralid a čine dobro?

[Jake Chambers]

@Ghoul: Bog je isključivo verska kategorija - ili veruješ, ili ne. Ali opet treba razvrstati njega od onoga što je (navodno) stvorio.

[lilit]

Ne, ali mogu filosofski. Dobro je neprepoznatljivo bez zla što je već pominjani Kolakovski, recimo, izuzetno precizno dokazao u svojim radovima (na primer O Religiji), a i Majstor i Margarta (takođe već pominjani) je možda najuspelija umetnička forma ove ideje. Gospod zna da ljudska slobodna volja ne služi ničemu ako se čoveku ne da prilika da čini zlo, otud mu je potreban i rogati da te prilike proizvodi. Tako čovek uistinu može da bude spasen jer između dobrog i zlog bira dobro. Ergo, Vrag je nužan. Ako nema njega, onda nema ni Boga.

Problem s Ghoulovom percepcijom ima korene u tome sto nit je citao Kolakovskog niti Bulgakova.

[Ghoul]

Problem s Ghoulovom percepcijom ima korene u tome sto nit je citao Kolakovskog niti Bulgakova.

ne vidim kako je moja percepcija povezana sa kolakovskim, niti kako i zašto je baš on pronikao u srž svega pa je non plus ultra za ova pitanja, ali samo da dodam da kolakovskog JESAM čitao (istina ne sve, ali jesam kluč nebeski i razgovore s đavolom, te stoga molim da mi se ne amputira ovo ono bez dovoljne provere izvora!).
dakle i da jesam i da nisam čito, bolje dajte neke argumente nego : reko ovaj, reko onaj. šta kaže lilit? koja je, baj d vej, čitala i f. ekran... ali mudro ćuti...

[lilit]

ne vidim kako je moja percepcija povezana sa kolakovskim, niti kako i zašto je baš on pronikao u srž svega pa je non plus ultra za ova pitanja, ali samo da dodam da kolakovskog JESAM čitao (istina ne sve, ali jesam kluč nebeski i razgovore s đavolom, te stoga molim da mi se ne amputira ovo ono bez dovoljne provere izvora!).
dakle i da jesam i da nisam čito, bolje dajte neke argumente nego : reko ovaj, reko onaj. šta kaže lilit? koja je, baj d vej, čitala i f. ekran... ali mudro ćuti...

pa koliko vidim cito si samo beletristiku od Kolakovskog. napokon shvatih zasto se toliko razilazimo.

nego, Lilit jeste procitala FE i nasla je da je to jedna prilicno informativna knjiga za nju kao laika.
Stil pisanja mi se nije preterano dopao, ali ne mogu svi imati taj talenat.
Dalji komentari s moje strane nisu uputni posto se ne osecam dovoljno kompetentnom, a mislim da moj subjektivni osecaj i nije od nekog znacaja.

[Boban]

Ako je Bog svemoguć da li može da stvori kamen koji ne može da podigne?
Ima bezbroj ovakvih potpitanja, no, kako bog nije stvar postojanja ili nepostojanja, nego stvar vere, onda nema nikakvog smisla raspravljati ni da li postoji đavo, te je cela priča samo koketiranje ljudskog uma sa ovom temom, intrigantna, ali ništa više od toga.

[Jake Chambers]

Nego, Lilit jeste procitala FE i nasla je da je to jedna prilicno informativna knjiga za nju kao laika.

Pobogu ženo - bez i trunke želje da omalovažavam knjigu cenjenog autora - i sastav toalet papira na omotaču je informativan.

[Jake Chambers]

Ako je Bog svemoguć da li može da stvori kamen koji ne može da podigne?
Ima bezbroj ovakvih potpitanja, no, kako bog nije stvar postojanja ili nepostojanja, nego stvar vere, onda nema nikakvog smisla raspravljati ni da li postoji đavo, te je cela priča samo koketiranje ljudskog uma sa ovom temom, intrigantna, ali ništa više od toga.

Naravno da može. I isto tako može i da učini da taj kamen nestane... takvim glupostima su se od vajkada bavili zatupljeni zapadnjački umovi - još u srednjem veku... ali ti si svakako u pravu.

[Boban]

da, da, poput Lajbnica.
Ti kao teolog nisi smeo niti da pogledaš njegovu Teodosiju (Théodicée, 1710) koja je nastala kao pokušaj da se dokaže da Bog postoji i zauvek zapuše usta nevernicima, pa je ispala knjiga kao krunski dokaz protiv Boga te se proganja već stotinama godina.

[Jake Chambers]

Um... nas su u stvari ohrabrivali da čitamo sve. Kako bi drugačije znali išta ako čitamo samo svoje? Mada... kako se naši teolozij ponašaju... oni ne čitaju ni svoje.  

[Boban]

Ali ovu knjigu nisi čitao, a ja ne mogu da zamislim ikakvu raspravu o Bogu bez poznavanja ove knjige koja je esencija svega do čega ljudski um može da dođe kada je ta tema u pitanju.

[Nyarlathotep]

Kad smo vec kod svega toga: nije Teodosija, vec Teodikeja.  

[Boban]

Lajbnic, Teodikeja, Plato, 1993...

Ja imam esej na temu ove knjige objavljen pre 100 godina u nekom srpskom časopisu i tamo su ovu knjigu nazvali Teodosija.

[Nyarlathotep]

jebiga, Srbi...

[Alex]

Ako je Bog svemoguć da li može da stvori kamen koji ne može da podigne?

Ovo je čisto logička stvar i ne mora da ima veze sa Bogom.

Biti svemoguć uopšte nije kontradiktorno. (Nije nemoguće  

Čovek/bog ne može u istom trenutku da želi (radi, ispunjava) dve oprečne stvari.

U jednom momentu ako želi da ne može da podigne kamen koji je stvorio tako će i biti. U drugom, ako želi da ga podigne podići će.

Ni svemoguć ne može da učini da istovremeno pada kiša i ne pada, da je dan i da je noć, da je i toplo i hladno...itd

[Ghoul]

samo da podsetim:

petak 8. juna
u 19h
u Rimskoj dvorani Bibl grada Bg
predavanje
ĐAVO NA FILMU
by Dejan Ognjanović
uz pripomoć Srđana Vučinića

posle priče, film
FAUST by F.W. Murnau (1926)

[Boban]

Zapravo, atmosfera Rimske dvorane je savršena za ovu promociju.
Možda bi bilo dobro da bude ugašena elektrika a jedino osvetljenje da stiže od par lojanica nalepljenih na okolno kamenje.

[Ghoul]

Zapravo, atmosfera Rimske dvorane je savršena za ovu promociju. Možda bi bilo dobro da bude ugašena elektrika a jedino osvetljenje da stiže od par lojanica nalepljenih na okolno kamenje.

dobar predlog; proslediću ga masteru ceremoniae!

[Boban]

petak 8. juna
u 19h
u Rimskoj dvorani Bibl grada Bg

Jebiga, ovo ti je velika konkurencija, na 130 metara udaljenosti:

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=4588

Realno, promašujete se za koji minut, čovek lepo može da ode na Kališ, pogleda otvaranja, pogleda eksponate, a zatim se prošeta do Rimske dvorane... al' zamalo. Vodim decu sa sobom i ne bi ih izlagao iskustvu viđanja s tobom... sedećemo na klupi, odmah preko puta i jesti sladoled. Ja ću osluškivati potmule zvuke iz podzemlja i nadati se da na granici čujnosti ulovim vrisku i samrtni ropac... tvoj naravno.

[Morticia]

Pure poetry.

[Boban]

Htedoh da uđem na promociju, ali je bilo toliko osvetljeno, da sam sa samih vrata pobegao glavom bez obzira.

[Ghoul]

da, organizator je bio suvise konvencionalan glede mojih zamisli, jedva je dopustio da u pozadini ide muzika koju sam poneo, ali glede svetla bio je neumljiv.
kasnije doznadoh da je njegovo bobanochanstvo navratilo, ali smesta bilo odvraceno odsustvom tame, njegovog prirodnog elementa...

[Ghoul]

večeras na RTSu:
POSLEDNJE HRISTOVO ISKUŠENJE

prevod by Ghoul

[Ghoul]

Večeras u 21.05 ide prikaz Faustovskog ekrana na trećem programu Radio Bg-a.

autor: Dejan Petrović (to je onaj što je piso o hororu u STATUSU)

taj isti text kasnije izlazi na artiji, u GRADINI (valjda ovoj sa SF tematom)

[Ghoul]

a dok maštam o II izdanju, najzad pronađoh u svojoj arhivi sliku koju bih najrađe video na korici (obrađenu, naravno, ne CB as is.

ko prvi pogodi iz kog je ovo filma, ima 30% popusta na EVENTUALNO II izdanje!
(naravno, ako ga ne bude bilo, 30% od ništa je - ništa!  )

[Shozo Hirono]

Barbarella !!!

[mac]

Hmm, nije ovo anđeo, vidi mu kandže. Anđeli imaju manikirane ruke.

[pilot babo]

La Chiesa (Michele Soavi)

Jel' da?

[Ghoul]

La Chiesa (Michele Soavi)

Jel' da?

brrrrrrraaaaaaavoooooo!!!!

molim te podseti me na moje obecanje kad/ako ikada izadje II izdanje fausta

[Ghoul]

neoprostivim previdom tek sada spazih da je još pre 8 meseci libeat ostavila jedan sasvim neumeren, pristrasan i sajdkikerovski izliv nježnosti prema mom faustovskom zlodelu, ovde:
http://art-anima.com/forum/viewtopic.php?t=129

a pokvareni jor me je uhvatio na spavanju, i u intimi sobe koju smo delili u sloveniji (sa acom r. kao trećim čovekom) usnimio moje pravo lice!

[Bab Jaga]

Khm, na nešto mi to podsjeća:

[Boban]

ma satanisti imaju dva-tri motiva koje vrtljaju sve vreme, nije ni čudo što se sve toliko puta ponavlja.

[Meho Krljic]

Satanizam - firma proverenih vrednosti!!!

[Ghoul]

milosh je rekao:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5994

[Bab Jaga]

milosh je rekao:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5994

The page cannot be displayed

[angel011]

Meni normalno otvara.

[Ghoul]

ma može, baba, možda imaš neku bubu ili su oni baš tog trena nešto fixali sajt.

za svaki slučaj, evo kopi pejst texta, a za sličice ipak odi tamo:

FAUSTOVSKI EKRAN – Dejan Ognjanović
Đavo je u detaljima
Faustovski ekran Dejana Ognjanovića, u podnaslovu: Đavo na filmu, jeste zbirka eseja kroz koje se proučava estetski, ideološki i filozofski tretman đavola na filmu, od rođenja pokretnih slika do danas. Preko klasika kinematografije sve do nešto opskurnijih naslova
Miloš Cvetković


Ognjanović se bavi refleksijama arhetipskih slika zarobljenih na filmskoj traci, ali isto tako i ukupnim kontekstom vremena u kojem su filmovi nastajali. Uvodni deo Faustovskog ekrana (Matična biblioteka Svetozar Marković, Zaječar)predstavlja sažetu biografiju Princa tame preko zaleđa u vidu knjiga, slika, zapisa i legendi, koje je vekovima čekalo da bude ovaploćeno kroz novi medij. Kada se to napokon desilo, đavo je konačno došao po svoje, tj. po sopstveni trenutak slave kao jedan od sada već ultimativnih filmskih negativaca.

Rani istorijat đavola na filmu prati istoriju filmske umetnosti u trenutku kada je evropska kinematografija dominirala i kada je ova vrsta tematike tretirana krajnje ozbiljno. Međutim, stvari su se ubrzo promenile, i prvobitno hronološko izlaganje koje kreće od Praškog studenta (Der Student von Prag, 1913), Golema (Der Golem, 1920) i Fausta (Faust, 1926), u kasnijim poglavljima se svodi na analizu motiva koja realno nema više razloga da prati striktno hronološki tok.

Uz sve veću dominaciju američke kinematografije i sve veće profilisanje sâmih filmova, i đavo je dobio sopstvenu fioku – horor film. Već u uvodnom delu Ognjanović citira sineastu i antropologa Ričarda Stenlija, autora Peščanog đavola (Dust Devil, 1992), koji zapaža kako su sva takozvana velika pitanja (duha, duše, večnosti, Boga, đavola...) prognana u geto žanra. Noviji istorijat đavola na filmu zato postaje istorijat savremenog horora, a činjenica je da je jedan od filmova koji su definisali savremeni horor – Rozmerina beba (Rosemary's Baby, 1968) – istovremeno i jedan od ključnih filmova ove tematike.

Ono što može da podeli čitaoce je povremeno vrlo oštar i beskompromisan polemički ton samog autora, koji u analizi filmova ne zauzima uvek ugao objektivnog posmatrača koji secira delo već svoju oštricu zna da usmeri i na autora dela, pa i širi društveni kontekst u kom su filmovi nastali i iz koga se i danas posmatraju. To, naravno, nije loše, osim kada se u nekoliko navrata otrgne kontroli pa priča krene u pravcu ad-hoc teorija kojima se iz previše ličnog ugla preispituje i kritikuje kako organizovana religija tako i vera sâma. Za tako nešto u ovako ustrojenoj knjizi od 275 stranica naprosto nema dovoljno mesta.

Iako ovakav pristup daje izvesnu svežinu (a i buntovništvo autora se zgodno uklapa u legendu o Luciferovom padu), više je smetnja koja dovodi i do preteranih digresija u analizi, kao u poglavlju o Isterivaču đavola (The Exorcist, 1973) gde se neki možda bitniji, filmskiji motivi guraju u drugi plan, ili u poglavlju o Isterivanju đavola iz Emili Rouz (The Exorcism of Emily Rose, 2006), koje deluje pomalo redundantno i poput proširene fusnote za priču o Isterivaču đavola.

Onda kada je Ognjanović prvenstveno fokusiran na raznorazne implikacije kompleksne simbolike đavolovog lika, tada uspeva da ispiše najbolje redove, u kojima na intrigantan način bogat zanimljivim referencama analizira poznate naslove poput Gospodara pakla (Hellraiser, 1987), Anđelovog srca (Angel Heart, 1987) i, za neke pomalo neočekivano, Hotela izgubljenih duša (Lost Highway, 1994), gde je demonska priroda tipične linčovske petlje iz koje nema izlaza tek moguće tumačenje filma, ali prilično lucidno.

U poglavlju o kultnom filmu Sudnji dan (El Dia de la Bestia, 1997) dolazi se do zanimljive priče o zemaljskom paklu i zlu savremenog društva, gde sâm đavo na neki način postaje suvišna figura. Među najuspelijima su i poglavlja o manje poznatim filmovima kao što su Peščani đavo (Dust Devil, 1992) i Satanin mali pomoćnik (Satan's Little Helper, 2004).

Đavo u stripu prenesen na film, đavo u animiranom filmu, đavo kao zavodnik, priče o modernim faustima i antihristima... Detaljno nabrajanje svih tematskih jedinica zauzelo bi previše prostora, pa opet nisu svi bitniji naslovi iscrpljeni kroz ovo izdanje. U tom smislu bilo bi lepo videti prošireno izdanje s poglavljima o Princu tame (Prince of Darkness, 1987) ili recimo Raskršću (Crossroads, 1986).

Ognjanović se ne zadovoljava time da nešto opiše, već želi da se zapitamo kakva se sve konotativna značenja kriju iza filmova. Istina, povremeno naš narator zna da pretera stavljajući sebe u prvi plan, ali nije lako takmičiti se za pažnju sa đavolom lično. Zato, uz sve zamerke te vrste, evidentna strast u odnosu na materijal u kombinaciji sa akademskom temeljitošću čine ovu jedinstvenu knjigu vrednom pažnje.

[Ghoul]

Ono što može da podeli čitaoce je povremeno vrlo oštar i beskompromisan polemički ton samog autora, koji u analizi filmova ne zauzima uvek ugao objektivnog posmatrača koji secira delo već svoju oštricu zna da usmeri i na autora dela, pa i širi društveni kontekst u kom su filmovi nastali i iz koga se i danas posmatraju. To, naravno, nije loše, osim kada se u nekoliko navrata otrgne kontroli pa priča krene u pravcu ad-hoc teorija kojima se iz previše ličnog ugla preispituje i kritikuje kako organizovana religija tako i vera sâma.

"U 'Kako delovati rečima' Džon L. Ostin uspostavio je razliku između konstativa i performativa. Dugo su filozofi smatrali kako je jedini zadatak iskaza da opiše neko stanje stvari. U skladu sa tim shvatanjem iskazi su prosuđivani kao istiniti ili lažni. Prema Ostinu, ovaj kriterijum se može primeniti samo na jednu vrstu iskaza i to su konstativi. Pored njih postoje i performativi koji ništa ne opisuju, ni o čemu ne izveštavaju i zato nisu istiniti ili lažni i njihovim izricanjem izvodi se neka radnja. Konstativi su informativni i deklarativni (iskazi-deskripcije), dok su performativi delotvorni (iskazi-radnje).
Zato bi dobra književna kritika trebalo da bude performativna, a takva može biti jedino ako se interpretator osmeli da krene jednom neispitanom stazom, ako se pozicionira unutar a ne izvan teksta i dopusti da se teorijski pristup i književni tekst međusobno izmeštaju i informišu. U razgovoru sa Derekom Etridžom, Žak Derida kaže kako književna kritika, naravno ona koja je vredna pažnje, implicira čin, književni potpis ili kontrapotpis. Ona predstavlja inventivno iskustvo jezika, tj. upisivanje samog čina čitanja u polje teksta koji je čitan."

gornji citat primeniti i na filmsku kritiku i esejistiku.

[Milosh]

Slažem se u principu s ovim gore napisanim, ali si u citiranom delu ispustio ovu veoma bitnu rečenicu:

Za tako nešto u ovako ustrojenoj knjizi od 275 stranica naprosto nema dovoljno mesta.

[Bab Jaga]

ma može, baba, možda imaš neku bubu ili su oni baš tog trena nešto fixali sajt.

Bit će da je ono drugo, sad i meni se normalno otvara, ali svejedno hvala na prijepisu!  

[Ghoul]

hvala na prijepisu!  

slovo po slovo sam kuckao, samo za tebe!  

[Bab Jaga]

Za tako nešto u ovako ustrojenoj knjizi od 275 stranica naprosto nema dovoljno mesta.

Ja sam to protumačila da treba napisati veću knjigu.

[Bab Jaga]

slovo po slovo sam kuckao, samo za tebe!  

Ovo bi lijepše izgledalo kao posveta na samom djelu.