Esejčić o Betmenu, maznut sa danas-a

[Mixitron M. Storm]

http://www.danas.co.yu/20030806/commedia3.html


Borislav Stanojević
"Niz ove ulice zla, mora hoditi čovek koji po sebi nije zao, koji je neukaljan i neuplašen." definisao je Rejmond Čendler u svojoj Jednostavnoj umetnosti ubistva heroja-detektiva, koji sjajno opisuje jedan aspekt Betmena.
Taj Betmen, koga je Čendler dobro poznavao, rođen je 1939, u senci Supermena, godinu dana starijeg, humanoidnog vanzemaljca koji se samo izdaje za čoveka i natčoveka. Supermenove nadljudske, gotovo božanske moći, dopuštaju mu da bude pomirljivo milosrdan, popustljiv i zaštitnički prema svojoj poočimskoj vrsti. Uz sve svoje sveznanje (superbrzi i nezaboravljajući um je jedna od njegovih moći), on poseduje kompleks usvojenika i interesi velike zemlje koja mu je majka i njene vlade koja mu je otac, zaslepljuju njegovo (usvojenjem nametnuto) srednjezapadno protestantsko pravdoljublje. Supermen je pomalo izgubljena vanzemaljska izbeglica, koja je vaspitana da glumi finog američkog građanina-poluinteligenta (novinar je), koji se po potrebi SAD (a u skladu smernica koje stižu od njene vlade i simuliraju ne samo državne već i planetarne interese) pretvara u svemoćno super-oružje, najzad realizovanog, nacističkog Ubermenscha. A sve dobrotvorne Supermenove misije, koje ova, u suštini mlakonjasta dobričina-optimista, čini da bi svet spasao raznih beda koje ga stiskaju, vlada SAD (pošto ne bi bilo moguće pa otud ni uputno da ga spreči) dopušta i marketinški, bar delimično, pripisuje sebi i čuvenom "American Dream/Way-u". Supermen je beskonačno zaposlen, baš kao da je super-hrčak, u svom beskonačnom točku globalnog spasavanja.

ŠAMAN PROTIV DEMONA
Betmen je rođen starmali, one noći kada mu je, na njegovu sopstvenu nemoć, sitni ali naoružani džeparoš ubio roditelje. I to zato što je otac bio dovoljno čovek da se, goloruk, odupre pištolju i svemu što on simboliše. Na sreću, dečak Brus Vejn je rođen za velika dela, pa gnev koji raste u njemu, ne može da ga okuje u sićušnoj osvetoljubivosti jednog Monte Krista. Mali Vejn u jednom gargantuanskom obrtu volje uspeva da, kao tigra, zajaši sopstveni gnev i iskoristi njegovu energiju, a ne dozvoli da ga ovaj proždere. "Kriminalci su sujeverna, kukavička gomila", kaže mladić Brus, shvatajući da njegova osveta ima smisla samo ako se proširi na kompletan kriminogeni aspekt društva. Njegov pravedni gnev na zlo je takav i toliki da ga mora odmah, na prvi pogled, razlikovati od ostalih, apatičnih lica u gomili. On jeste bio čovek, ali ga volja da ljudski odbrani sve što je ljudsko od svega što je neljudsko, čini nadčovekom. Kada šaman od demona brani ljude svog naroda, on je jedan koji mora postati mnogi: tu svoju volju i transformaciju on simboliše maskom. "Zato moja maska", nastavlja mladić, "mora uterivati strah u njihova srca. Moram da postanem biće noći, crno, strašno...kao...kao..." I zaista, duboko svestan potencije svog gneva da bude noćni, crni i strašan, vampirski opasan i po njega i po sebe ako nije zauzdan, Betmen prihvata kao olakšanje slepog miša koji u tom času uleće u njegovu sobu. Leteći sisar, simbol vampirizma, savršena je maska za gnevnog čoveka koji više niti može niti sme biti samo to - gnevan čovek: takav je i jedini sisar koji leti i ne sisa mleko, već krv. Mutacija nužna za opstanak vrste. Ljiljak-Čovek, Betmen je rešen.
Sve do Milerove grafičke novele Povratak Mračnog viteza, latentni sukob dva principa nadljuskosti, Supermenovog - naizgled "sunčanog, apolonijskog" (po pogrešnoj analogiji sa ničeanizmom) ili "novozavetnog" (po identičnoj grešci vezanoj za Hrista) i Betmenovog - ne manje pogrešno pripisanog "mračnog, dionizijskog" i "starozavetnog" isprva nije ni uočen, pa su njih dvojica najbolji prijatelji i saborci u svetom ratu protiv zla i zločina. I što se više izdavači, autori i čitaoci i njihovi stripovi opamećuju, dva superheroja se sve manje podnose, sarađuju samo kad moraju, "ali se poštuju". Tek u Povratku, Miler, inače strip-crtač, profesionalac ali širokih horizonata, dovoljno radoznao i pošten (iako ni dovoljno obrazovan, ni mudar ni talentovan scenarista i pisac) nabasaće na pravi sukob: Betmen je dovoljno gnevan da postane mudar - postaje anarhista koji shvata da sukob sa kriminalom nužno vodi do sukoba sa vlašću (jer, kako Volter kaže, velika pljačka nije moguća bez države), pa je jedini moguć metod prave borbe anarho-teroristički, a revolucija je jedini ishod. Betmen, nateravši gnev da mu bude energana, od sebe pravi najpametnijeg i najmudrijeg i najveštijeg i najjačeg čoveka na svetu - sve je to nužno da bi se taj svet menjao, t.j. da bi se apatične kreature u njemu pokrenule da shvate nuždu promene u ono za šta su se uvek samo izdavali - u ono što je njegov otac bio po cenu smrti, u ljude.

USPON MRAVA, JEDNOG OD NAS
Betmen zna da vlada ima samo onu moć koju joj je njen narod dao, i pošto vlada tu moć loše koristi, ili je, preciznije, dobro koristi u loše svrhe, narod joj tu moć mora oduzeti. Gnevni Mračni vitez je isprva sve, i zatočnik slabih i mentor onih koji ne shvataju koliko su zaista jaki ili koji snagu usmeravaju u pogrešnom pravcu, i revolucionarni vođa, strateg, planer... Sve. Ali on je natčovek koji pokazuje da to svako može biti. I da, on je gnevan na sve nas koji to i dalje ne shvatamo. Naročito je gnevan na božanski moćnu prišipetlju Supermena, tog nevoljnog i nesvesnog globalnog policajca oligokrata koji manipulišu njegovim kompleksima i prilično tupoumnom dobrotom. U takvom totalitarizmu, superheroji su, naravno, strogo zabranjeni, osim onih koji su dobro kontrolisani. Ergo, sukob između Supermena i Betmena je neumitan. Ali kao i u trci između Ahila i kornjače, ishod je jasan. Božanskom Supermenu među mravima je lako da se suzdržava. Betmen počinje kao jedan od od nas mrava, od onih što se ne uzdražavaju nego udaraju svog bližnjeg, i to naročito onda kad padne, kako se ne bi ponovo digao. Betmenova volja izuzima ga od istih, čini ga daleko jačim mudrijim i sposobnijim od Supermena. Kao usamljen natčovek, sam za sve, a protiv svih, on to mora biti.
A onaj ko je spoznao svoje najdublje ponore i vinuo se do svojih najviših visina, može poslužiti samo kao ponos svoje vrste, njegova harizma nadoknadiće sve njegove nedostatke i on ne može biti poražen ni od onih koji mu žele samo pad (oligokrate), a kamoli od onih koji mu se dive, kao većina pogrešno usmerenih nasilnika ili nadljudski moćan, iako zbunjen (i to toliko da ga Betmen tek teškim batinama može naučiti pravoj, humanoj pameti), vanzemaljac zaljubljen u ljudski rod.
Mračni vitez, sa svim svojim zauzdanim gnevom, onaj je kome će se svi oni koji drže do opstanka ljudskoti, pridružiti. To, dakako, važi i za Supermena.
Bez obzira na to što su autori kao Alan Mur (Watchmen, 1986. i V for Vendetta, 1990.) i Grant Morison (Akham Asylum, 1989., opet se radi o Betmenu) mnogo talentovaniji i pametniji, obrazovaniji pisci, anarhističke smernice koje daje Miler, kako na psihološkom tako i na socio-političkom planu, oni su prisiljeni da prate, često retko ingeniozno razrađuju i obogaćuju, ili prosto polemišu sa njima.
Povratak mračnog viteza samo je potvrdio da je lik Betmena najuticajniji lik koji je XX vek dao. I, ispravno sastrugan kao palimpsest ispod svih komercijalnih lakirovki, najbolji portret sume njegovih stremljenja.
Grafička novela u znaku Betmena
Maske stripa ili nove forme sinteze umetnosti
Osamdesetih i devedesetih, na anglosaksonskom tržištu, nastupa ogromna promena u načinu marketinga, dizajna i percepcije stripa. Stara kolporterska prodaja krahira, a zamenjuje je specijalizovana mreža prodavnica za ljubitelje (tu se prodaju samo stripovi). Do 1995, 90 posto svih stripova prodaje se kroz ovaj kanal. Ono što je sedamdesetih počelo kao mala tvrdokorna grupa "fanova", koji prave kolekcije od svojih omiljenih naslova i religiozno prate karijere svojih autora poput Ditka, Steranka, Adamsa i, posebno, "Kinga" Kirbija, postaje sve ozbiljniji supkulturni fenomen, dobija obeležja opsesije: uostalom "fan" i jeste skraćenica od "fanatik". Posebno superherojski strip odgaja sui generis soj "fanova", agresivnih, organizovanih i angažovanih poput anarho-terorističke armije ili masonsko-templarske lože, ili, po nekima, prosto, gomile eskapističkih šmokljana. Alternativno tržište preprodaje "kolektibilija" proizilazi iz zelotskog kolekcionarstva i uvodi kupovanje stripova radi kasnije preprodaje sa profitom, što omogućava izdavačima i nove, nezapamćeno visoke cene strip svezaka i ohrabruje eksperimente sa njihovim obimom, formom i sadržinom, pa i izborom autora. Kada su najznačajnije svetske aukcijske kuće Sotebi i Kristi prodale neke očuvane stripove za astronomske sume novca, i strip izdavači i strip-"šmokljani" doživeli su satisfakciju pred ozbiljnim slikarstvom i galeristikom (i njihovim prezrivim stavom prema stripu), koje su takve aukcije izmislile kao komercijalnu apotezu tzv. "ozbiljne umetnosti".
Ova situacija je omogućila da iz stripa, koji nikada nije postao medij za sebe i po sebi, izmutira jedna nova sintetska likovno-literarna forma, grafička novela. Po opštem slaganju, prva grafička novela, bila je posvećena Betmenu, verovatno jedinoj autentičnoj ikoni 20. veka. Bio je to Povratak Mračnog viteza Frenka Milera iz 1986. (izdavač DC). B. S.
Internet-alternativa: kratki igrani film
Dead End, ili rasprava o mački i šišmišu
Posvećeno duši moje Mačke, koja, takođe,
nije umela da se preda
Postoji kratki igrani film, sa gornjim naslovom, koji kruži digitalnim, nekomercijalnim putevima. Na njega mi je ukazao moj prijatelj, a duh moje pokojne mačke je insistirao da taj film prikažem. Ako ne shvatate, dovoljno je da zavolite bilo koju mačku i doživite da ugine. Shvatićete šta je to "dead end" (ćorsokak).
Po svemu sudeći, Sendi Kolora, scenarista i reditelj ovog filma je majstor maske. Na odjavnoj špici vidimo da Kolora ima svoj studio SFX maski i animatronike (lutke-roboti za potrebe filma). Dakle, sasvim je prikladno da majstor maski napravi makar kratak film o Betmenu, majstoru maski.
I zaista, film počinje kao rasprava o maski.
Naime, u karakteristično betmenovskoj atmosferi (noć, kiša, dim i magla, krovovi), Betmen stiže svog najznačajnijeg neprijatelja, odbeglog manijaka Džokera. Posle kratkog obaveznog šaketanja, nikad brže uhvaćeni "možda genijalni ljudski um iz neke daleke budućnosti" (Grent Morison) prebacuje Betmenu da je njegovo ludačko lice jedino lice/maska koju Džoker ima, dok maskirani vigilant ima izbor lica, t.j. maski. I dodaje da ga zato Betmen nikada neće ubiti: on je stvorio Džokera, on mu je "tata"! Betmen uzvraća da je šljam kao što je Džoker razlog zbog kog Betmen postoji. I tada film počinje da nas uverava kako se radi samo o maloj kemp prevari. Naime, iscereni Džoker je iznenada povučen uvis i samo još njegove noge se koprcaju izvan ivice krova, iznad iznenađenog Betmena. Betmen je prevaren, njegov neprijatelj je skončao od tuđe ruke. I te kako: Džokerov otmičar i ubica je - Alien! Štaviše, monstruozni vanzemaljski žohar je već i na palom Betmenu, a tren pre no što ga ubije i samog ga prostreli drugi čuveni vanzemaljski istrebljivač/lovac - Predator! (U ovom trenutku, uobičajeni filmski gledalac, koji ne poznaje svet stripa i rod grafičke novele, i ne može znati da se Betmen već sukobljavao sa ovim holivudskim rezidentnim "elijenima", frknuće sa prezirom i odbiti da dalje gleda takvo "svetogrđe".) Ali Betmen se ne predaje. On će se sukobiti sa novom opasnošću. I pobediti. I podići svoje sečivo da dokrajči palog Predatora, jer je evolucionistički svesnom Betmenu jasno da se radi o sukobu vrsta u kome ne može biti obzira. Ali zvuk iza leđa ga upozorava da nisu sami. Ispred njega pojavljuje se nekoliko Predatora. Kao da to nije dovoljno, iza njegovih leđa izroni još par Alien-a. Ali Betmen ne beži. On samo vadi još jedno bet-sečivo. I zatamnjenje počinje.
Ako mislite da Dead End, pod ovim okolnostima, može da znači kraj Betmena, "silno, ovaj, silno grešite, sinak".
Betmen je oduvek opkoljen. I nikada se nije predao.
A da bi zaštitio svoju vrstu, spreman je i da ubije pripadnike druge. Ali on nikada nije žalio da svoj život da za nas sve, poručuje nam i Sendi Kolora.
A šta smo mi to uradili od svog života, da ga toliko zadužimo? Čak i moja mačka je čitavog svog života bila lepa, slobodna i samosvojna. Ponosna i dostojanstvena, čak ni pred smrću nije uzmakla. Ona je služila na čast svojoj vrsti. A mi?
Ako se sve ovo zapitamo, shvatićemo zašto ovaj film iako kratak, nije ni mali, ni naivan. B. S.
Jedna u seriji kompjuterskih igara o čoveku-šišmišu
Batman: Vengeance
Čovek-žaba, Čovek-pauk, Čovek-moljac... Iz neobjašnjivog razloga Čovek-šišmiš je uvek bio dve dužine ispred ostalih animalistički nastrojenih maskiranih heroja. On ne spada u super heroje, njegove moći da leti, bije i izdržava udarce isključivo su plod mehaničkih džidža-bidža iz domaće radinosti. No, to nije razlog zašto je Batman (poznatiji kao Bjetmen) bolje prošao kod publike od milion sličnih. On je fenomen, savršena hemijska formula oprobana kroz hiljade stripova, filmova, igračaka i ko zna čega još. A da! Tu su i arkadne tabačine i pucačine na konzolama pa i kompjuterima.
Kao da već ne znamo sve o Crnom vitezu (zvuči kao alter ego nekog porno glumca) i njegovim kompanjonima: Albertu, Robinu i Šišmiš-devojci, ova igra nas stavlja za komande kostimiranog policajca grada Gotama. Igra počinje bukvalno - praskom! Istog trenutka kreće akcija - eksplozije, šorka, skakanje i spasavanje lepih devojaka. Džokerove siledžije obezbeđuju fabriku hemikalija koja samo što nije eksplodirala, nevina devojka sedi zavezana za bombu sa porukom za Betmena. Ovo je devojka koju Betmen nije trebalo da spasi, jedna poruka koju bi bilo bolje da nije pročitao. Stvari se odvijaju vrtoglavom brzinom dok Betmen spasava izvesnu Meri Flin kojoj Džoker preti otmicom sina. Ali kao i u stripu (inače ova epizoda je čista kopija "A girl to die for") stvari nisu kao što izgledaju i Betmen će se začas naći opkoljen prijateljima i neprijateljima, optužen za napad na komesara Gordona, ometanje javnog reda i mira... uobičajene stripske stvari.
Na nesreću, vaš uticaj na razrešenje ove zavrzlame svodi se na tešku dilemu: aperkat ili kroše? Koleno ili maj-geri? I to non-stop. Skakanje po krovovima nekako je uvek bio Betmenov fah, a ako u čabar ulijete i more dobre tabačine, vožnju Šiš-automobilom i Miš-avionom i sve to prelijete uobičajenim voznim parkom Betmenovih arhineprijatelja dobijate sliku kako Batman: Vengeance izgleda. Na veliku nesreću komande za upravljanje kamerom, pa i samim Kostimiranim krstašem (ovaj Betmenov nadimak je čak besmisleno komentarisati), očajne su. Recimo da bih lakše menjao programe TV daljincem koji uopšte nema baterije nego što bih mogao da nateram Betmena da se glatko kreće po običnom hodniku koji skreće. Svi su protivnici, bez izuzetka, retardirani i slabo umeju da iskoriste ovu Betmenovu smetenost u prostoru. Razne igračke omogućavaju Betmenu da se njiše i skoro leti svojim plaštom, gađa šurikenima i odbija metke šiš-pidžamom. Grafika je odlična a animacije pokreta stvarno prvoklasne. Pri standardnoj razmeni udaraca mogu se videti uticaji kung-fu filmova ali i matrix fore na koje smo već oguglali. Velika je šteta što se veći deo borbe provede a da ni ne vidite protivnika, kontrole su tako smotane da tuča protiv dva protivnika predstavlja pravu noćnu moru.
Ali zabava je tu. Kao i odlična atmosfera, mračan koncept grada Gotama. Stripske kockaste brade i tako to. A onda, posle sve trke i nadmudrivanja sa zlikovcima Betmenu najviše prija jedan dobar šiš-ćevap! Radoš Vuković
Preporučeno štivo

1939 - DETECTIVE COMICS
Prvo pojavljivanje Betmena. Čovek-šišmiš pohodi mračne ulice Gotam Sitija. Čedo strip-umetnika Bon Kejna je u prvoj inkarnaciji bilo mnogo brutalnije i jezivije nego tokom '60-ih i '70-ih, znatno bliže savremenoj verziji ovog mračnog krstaša. Tokom '80-ih godina prošlog veka, Betmen se vraća detektivskim korenima, spreman da se uhvati u koštac sa ozbiljnim društvenim problemima kao što su narkomanija, prostitucija, organizovani kriminal.

1986 - THE DARK KNIGHT RETURNS
Prekretnica u istoriji američkog stripa, i jedno od najzanimljivijih delova sage o Mračnom vitezu, ova mračna anarhistička priča Frenka Milera nam pokazuje svet u kome se Betmen penzionisao, i obrazlaže njegovo postojanje kao neophodnost. Betmen se vraća iz penzije, progonjen svojim unutrašnjim demonom, ne bi li se prvobitno obračunao sa mladim kiber-pankerskim bandama, no ubrzo to prerasta u borbu sa samim američkim poretkom. Usred kulminacije hladnog rata, odvija se konačni obračun između Betmena, predvodnika nove generacije anarho-vigilanata i Supermena, svedenog na tajnog potrčka američke vlade.

1988 - A DEATH IN THE FAMILY
Kada su urednici i scenaristi odlučili da Betmena za pedeseti rođendan vrate korenima, to jest da ga ponovo pretvore u melanholičnog samotnjaka vođenog osvetom, potpisana je smrtna presuda izvesnom Džejsonu Todu, drugom Robinu, Betmenovom mladom pomoćniku. Mnogi istoričari pop-kulture su tvrdili kako je Robin, sa svojim mladalačkim entuzijazmom, odeven u jarke crveno-žuto-zelene krpice, neophodna protivteža depresivnom i mračnom alter-egu milijardera Brusa Vejna, te je zato samim čitaocima dato da glasaju hoće li dotični poginuti od ruke Betmenovog zakletog neprijatelja, Džokera, ili ne. Uz malu većinu, smrtna kazna je potpisana, a Betmen dobija još jednu dušu na savesti i razlog više da nastavi beskrajnu borbu protiv zločina.

1988 - BATMAN: YEAR ONE
Osavremenjivanjem i pripremanjem Betmena za ulazak u devedesete u velikom stilu, Frenk Miler se vraća čoveku-šišmišu, pripovedajući o prvim danima njegove borbe protiv kriminala, produbljujući psihološke aspekte njegove želje za osvetom, kao i lik njegovog budućeg prijatelja i saradnika, komesara Gordona.

1988 - BATMAN: THE KILLING JOKE
Dugo očekivana novela renomiranog gurua svih strip-scenarista, Alana Mura, bavi se večitim konfliktom između Betmena i Džokera, pripovedajući Džokerovo poreklo i njegovu neraskidivu vezu sa Betmenom. Ova postmodernistička priča protkana je fantastičnom dvosmislenošću vizuelno-jezičke naracije tokom prelaza iz kadra u kadar, sa scene na scenu.

1989 - ARKHAM ASYLUM
Jedno od istinskih remek-dela devete umetnosti. Psihološka autopsija Betmenove povezanosti sa panteonom svojih mahnitih arihineprijatelja, koja motive crpe iz najraznovrsnijih izvora, od biblijske borbe svetog Georgija sa aždahom, do Hičkokovog Psiha. Škotlanđanin Grant Morison, u saradnji sa najvećim vizuelnim umetnikom današnjice, Dejvom Mekinom, opisao je Betmenovu odiseju kroz čistilište ludnice Arkam, gde su utamničeni svi njegovi neprijatelji. Ova grafička novela je jedna od najboljih analiza Betmenovih višestrukih ličnosti, oličenih u njegovim kriminalnim rivalima. Još jedna prekretnica - strip je u potpunosti naslikan tehnikom ulja na platnu, prkoseći žanrovskim klišeima.

1994 - BATMAN ADVENTURES: MAD LOVE
Posle nebrojenih autora koji su od sredine '80-ih analizirali Betmena i njegove suparnike, tandem odgovoran za animiranu seriju Batman Adventures, Pol Dini i Brus Tim, opčinjavaju fanove romantičnom pričicom o Džokerovoj životnoj saputnici, Harli Kvin.

1994/5 - KNIGHTFALL, KNIGHTSEND
Betmen se sukobljava sa manipulišućim gigantom Bejnom, koji mu lomi kičmu. Slomljeni šišmiš prepušta kostim mladom, ali psihotičnom vigilantu Azraelu, koji eliminiše Vejna, ali vremenom postaje previše brutalan prilikom izvođenja pravde. Betmen u međuvremenu prolazi kroz dug i mukotrpan proces rehabilitacije i ponovnog dokazivanja svojih sposobnosti, ne bi li postao dovoljno dobar da ponovo bude čuvar Gotama. Kada Azrael odbije da mu prepusti Betmenov identitet, dolazi do sukoba starog i novog čoveka-šišmiša, sukoba mudrosti i veštine sa tehnologijom i brutalnošću.

1995 - BATMAN: VENOM
Pošto Betmen ne uspeva da spasi devojčicu od kidnapera usled nedostatka fizičke snage i izdržljivosti, počinje da se snabdeva novom steroidnom drogom, usled koje gubi humanost i saosećanje. Devojčicin otac, naučnik, isprva ga snabdeva drogom besplatno, no kasnije Betmen mora da ispunjava određene zadatke kako bi potkrepio svoju prljavu naviku. Zanimljiv put snažne ličnosti do ivice narkomanske propasti došao je iz pera dugogodišnjeg scenariste i urednika Betmenovih naslova, Denisa O'Nila.

1997 - BATMAN: BLACK AND WHITE
Najbolja antologija kratkih priča o Tamnom vitezu okupila je najpoznatije svetske scenariste i ilustratore da, svi na osam strana, predoče svoju viziju Betmena. Neki od saradnika su: Nil Gejmen, Majkl Alred, Brajan Boland, Aleks Ros, Hauard Čejkin, Denis O'Nil, Bil Sjenkjejevič, Mebijus, Katsuhiro Otomo, Brus Tim, Met Vagner... Dobitnik mnogih prestižnih nagrada, ova zbirka predstavlja sjajno štivo i za one koji ne čitaju stripove.

1999 - BATMAN: CATACLYSM I NO MAN'S LAND
Betmen je u proteklih šest decenija izgubio i povratio sve što mu je bilo važno: razum, identitet, sposobnost kretanja, dostojanstvo, humanost, ljubav... Čak su i Robini dolazili i odlazili. Suočavao se sa svim mogućim neprijateljima, od kriminalnih vođa, do samih koncepata zavisnosti, besmislene osvete, nečiste savesti. No, jedini neprijatelj kojeg nije uspeo da porazi jeste sila prirode. Kada posle velikog zemljotresa gotovo ceo Gotam siti leži u ruševinama, američka vlada proglašava vanredno stanje, evakuiše preživele, i grad proglašava ničijom zemljom. U njemu ostaju sirotinja, kriminalci i ljudi koji ne žele da napuste rodni kraj. Rađa se postapokaliptično društvo kojim vladaju različite bande i klanovi, večito sukobljeni oko teritorije bivše metropole. Betmen šest meseci putuje svetom kao Brus Vejn, tugujući za svojim gradom, a kada napokon ode u grad bezakonja, suočen je sa tuđom sredinom, gde mora da osnuje sopstveni klan, prilagođavajući se zakonima novog društvenog poretka.

D. Roganović