Najbolji srpski horor film

[Ghoul]

koji je, i zasto?

[Ghoul]

inace, namerno nisam stavio neke naslove radjene za TV (sem neizbezne LEPTIRICE), koji bi bili ozbiljni kontenderi, ali njih nije verovatno da je znacajniji populus gledao...

[marduk]

HOLY MADAFAKIN PLEJS!!!

Naj-horor [ako izuzmemo jos 1 zanrovski cist film, slasher tt.s] i filmski najpismenije odradjen film. Plus, najvise userivanja u gace!!!

Odmah iza njega bi stavio Deja Vu, i Variolu.

[Ghoul]

iznenađen sam (prijatno!) da od 8 glasača za sada niko nije glasao za LEPTIRICU, a to je prva asocijacija svima kad im pomenem domaći horor.

još prijatnije sam iznenađen plasmanom SVETOG MESTA (za koje sam i ja glasao): taj film nema ni približno slavu koju zaslužuje. bio sam zabezeknut kad sam ovog horor proleća u beogradu razgovarao sa nekolicinom zadrtih horor fanova koji su *tek tada* po prvi put gledali SM.
skrajnutost SM-a se videla i po tome što je za LEPTIRICU bila krcata sala, a onda su mnogi od te rulje izostali sa SM, koji je igrao odmah nakon L...

zapravo, tek sad kad sam malo sistematičnije počeo da kopam po domaćoj filmskoj publicistici video sam kolike se nepravde prema žanru uopšte, a hororu posebno, tamo nalaze. mislim na one najuglednije, na 'sineast' recimo, i na 'filmsku kulturu'. kakve su nebuloze tamo pisane to je da ne poveruješ. sve sam ih citirao u knjizi, na večnu sramotu.

takođe, pročešljao sam nekoliko stotina brojeva najuglednijih filmskih časopisa, i NIGDE ne nađoh NIJEDAN text o kadijeviću (izuzev kratkog, i solidnog prikaza SM-a iz pera A.D. Kostića u 'ju film danasu').

bruka.

inače, moja lična top lista srpskih horora izgledala bi ovako:

1. SVETO MESTO, 1990

2. VEĆ VIĐENO, 1987

3. VARIOLA VERA, 1982

4. LEPTIRICA, (TV) 1973

5. T.T. SINDROM, 2000

6. KIČMA, 1975

7. SAN DOKTORA MIŠIĆA, (TV) 1973

8. DAVITELJ PROTIV DAVITELJA, 1984

9. ČOVEK KOGA TREBA UBITI, 1979

10. ŠTIĆENIK, (TV) 1973

11. PROKLETINJA, (TV) 1975

12. ŠEJTANOV RATNIK, 2006

13. DEVIČANSKA SVIRKA, (TV) 1973

14. PUN MESEC NAD BEOGRADOM, 1993

[Tex Murphy]

Taman sam mislio da glasam za Leptiricu, ali Ghoul bi se naljutio pa neću  
A kad smo već kod skrajnutosti SM-a, negdje sam čuo da je Đorđe režirao još neki horor sa vampirima. Kako se to zove, valja li, itd?

[Melkor]

Dvoumio sam se izmedju Vec vidjeno (glasao) i Variola Vera...

Sveto mesto nisam, na zalost, gledao.

Posto smo masovnim psihozama svakodnevno okruzeni, od banalnih do ekstrema, strasniji mi je nekako Deja vu sa profilom licnog ludila (a i kad sam bio mali stvarno sam se uplasio, i plasio, od onog trenutka kada Nadarevic udje u plakar)

[milan]

Ista dilema kao i Melkor - ipak, glasao sam za Vec Vidjeno, to je film koji mi je kompletniji, a i odlepio sam na poslednji kadar sa lanchetom kojim ce Mustafa biti ubijen - lanche njegove majke...
(mada i Vrhovi Zelengore je prilicno strasan - sa tifusarima/zombijima)

[Death Wish]

VAMPIRI SU MEDJU NAMA!!!!

[Tex Murphy]

VAMPIRI SU MEDJU NAMA!!!!

Yeah! Bata Živojinović je uvijek bio srpska horor ikona. To je naš Peter Cushing.

[Agenor]

Ghoul, ako je to izvodljivo mogo bi da organizujes mali festival srpskog horora sa Dabicem, mislim da bi to bilo lepo da posle onog festivala italijanskog horora Nislije vide malo nase horore, jer puno ljudi nije gledalo sve filmove sa tvoje liste

[Tex Murphy]

Ja bi odma došo.

[Ghoul]

mnjehh...

oni najbolji sa ove liste već su prikazani, pre samo pola godine, na manifestaciji HOROR U BEOGRADU.

dakle, igrali su LEPTIRICA, SVETO MESTO, VEĆ VIĐENO i T.T. SINDROM, a ubrzo potom kroz bioskope je prošao i ŠEJTANOV RATNIK.

ne vidim da je smisleno organizovati tako nešto toliko brzo nakon ovoga, plus ne mogu to ja, iz niša, da organizujem za beograd.

a da pravim festival horora u nišu, za jedva 10 posetioca, možda bih i pomislio, ali samo kad tako nešto ne bi zahtevalo mnogo cimanja i akanja za malo/nimalo feedbacka.

zapravo, predložiću to dabiću i NKC-u, najzad, oni mi izdaju knjigu o srpskom hororu, ovo bi moglo biti neka vrsta promocije: videćemo da li je samo finansijski izvodljivo da se svi ti filmovi, i eventualno neki autori, dovedu u niš.

ali, ponavljam, u nišu nema publike za kulturna dešavanja, a naročito za ovakvu vrstu zbitija.

no, videćemo.
predlog je ok, ali videćemo koliko je realan i izvodljiv.

[Tex Murphy]

ali, ponavljam, u nišu nema publike za kulturna dešavanja, a naročito za ovakvu vrstu zbitija.

Pa to nije niki problem. Pribjegnete jednostavnom bosanskom receptu kad se organizuje npr. skup neke stranke ili postavljanje kamena temeljca za Ferhadiju - posjetioci se dovezu autobusima iz raznih drugih krajeva.

[Ghoul]

ali, ponavljam, u nišu nema publike za kulturna dešavanja, a naročito za ovakvu vrstu zbitija.

Pa to nije niki problem. Pribjegnete jednostavnom bosanskom receptu kad se organizuje npr. skup neke stranke ili postavljanje kamena temeljca za Ferhadiju - posjetioci se dovezu autobusima iz raznih drugih krajeva.

sjajna ideja (kao i svaka tvoja)!

samo još da nađem stranku koja će sad, pred izbore, da stane iza revije srpskog horora, i da da pare za sve te autobuse i ostale financijske zahteve za organizovanje tako nečega...

[Tex Murphy]

Njušim određenu dozu ironije u tvom glasu  

[Kastor]

Glasao za Već Viđeno kao jedan od najboljih filmova srp. kin. (da, i van žanra).  

Sveto Mesto na drugoj poziciji ,posle koje sledi par neupražnjenih mesta. S.(&)M. nikada nisam gledao u bioskopu, pa je utisak verovatno mnogo bleđi nego što bi trebalo.  

Hteo sam malo duže da obrazložim, al' me mrzi malko...

[Tex Murphy]

S.(&)M. nikada nisam gledao u bioskopu, pa je utisak verovatno mnogo bleđi nego što bi trebalo

I tend to disagree. Neki filmovi (pogotovo horori) ostavljaju mnogo bolji utisak pri kućnom prikazivanju, ako je moguće u solo varijanti. Mislim da to važi i za SM.

[krema]

Definitivno Sveto mesto, broj 1, Vec vidjeno 2, ali nije mi jasno sto na listu uvrsti neke od ovih filmova poput Davitelj protiv davitelja, Pun mesec(to su vise komedije nego horori), a ni Variola mi nije bas horor.

[taurus-jor]

Sveto mesto je neprikosnoveno. Evo ga sada i na DVD-u.
Na drugom mestu je Variola vera.
Na trecem je Leptirica.

Vec vidjeno jeste remek-delo, ali kad se najveci deo filma sazaljevam nad glavnim junakom - u sustini tragicnim likom - tesko da mogu da pricam o sustinskom hororu. Zato ga stavljam na cetvrto mesto.

Peti je - TT Sidrom.

[WARLOCK]

za mene cist zanrovski horor tt.sindrom zatim leptirica,pa 'vec vidjeno" koji je kao triler-horor..zasto variola vera je horror? to je film katastrofe   ..sve ostalo su mi komedije..

[taurus-jor]

Pa, jeste film katastrofe. Ali je i film strave. Te dve stvari se ne iskljucuju. Zatvoreni prostor, nevidljivi neprijatelj (virus kao bauk iz tame), jasno nastojanje Markovica da publiku zastrasi (1) nagovestajima uzasa velikih boginja (2) sve groznijim prizorima bolesti (3) uz tenziju koja raste kako boginje napreduju po stadijumima i sire se po bolnici dok se ta bolnica zatvara u - klaustrofobicnu tamnicu. Tu su i trodimenzionalni likovi u cije se cipele lako ulazi.

[Ghoul]

naravno da katastrofa ne isključuje horor, štaviše, film katastrofe se često u nekim napisima smatra pod-žanrom horora (što ne mislim da je ispravno, ali ima mnogo primera u kojima su ti žanrovi vrlo bliski).
otud mi je bezvezno čuđenje nekih glede VARIOLE, i usklici: 'hej, pa to je film katastrofe!'

da, deco, jeste, kao što su i hičkokove TICE film katastrofe, kao što je i AJKULA film katastrofe, kao što je i PIRANA film katastrofe, itd.
sapientis sat.

ko i dalje ima nedoumice, može da pogleda u mojoj knjizi 'U brdima, horori' VRLO OPŠIRNO poglavlje o VARIOLI (čini mi se da je čak najduže u knjizi), u kome podrobno analiziram i, nadam se, dokazujem, da VARIOLA ima više nego jake i nedvosmislene elemente horora.

inače, u pravu je jor, suviše patetičan 'monstrum' je kontraproduktivan za izazivanje strave, i on, takav kakav je, donekle umanjuje dejstvo tog 'hermafroditskog' filma (kako ga je sam marković nazvao): zapravo, ako se pomnije zagleda, deja vu boluje od mnogih slabosti koje su rezultat markovićeve nesigurnosti, nesposobnosti, nespremnosti da se potpuno prepusti žanru, odnosno da ga ispoštuje do kraja.
žanrovski gledano, deja vu je mnogo više horor, ali formalno gledano, variola je mnogo čistiji i dosledniji film.

[krema]

Ok, fino si objasnio za Variolu,ali kako me mozes ubijediti da je Davitelj horor. Tesko da bilo ko moze prepoznati Taska Nacica i Nikolu Simica kao glumce u hororima Taj film je stoprocentno komedija.

[WARLOCK]

fino ste objasnili!   izgleda da cu morati reprizirati variolu jer nisam gledao vec10 godina.. davitelj ne bi trebao uopste da spada u horor zanr daleko je od toga.

ps.eto pa vidi! na imdb da vidite koji zanr su upisali
http://www.imdb.com/title/tt0083275/ na koji nacin bi ste objasnili
ni sam Goran Markovic ne bi priznao da je horor.

[Ghoul]

Ok, fino si objasnio za Variolu,ali kako me mozes ubijediti da je Davitelj horor.

uopste nemam nameru da te ubedjujem: film u podnaslovu ima 'komedija strave i uzasa', autori koriste vrlo samosvesno tradiciju horora, kao i postupke karakteristicne za taj zanr, ukljucujuci i omaze, aluzije, citate, itd. tako da se DAVITELJ definitivno naslanja na kanon horora.

sad, cist horor nije, naravno, ali sta pa jeste?
koliko 100% 'cistih' horora mozes da nabrojis?

ako mislis da 'komedija' smeta hororu, da li onda smatras da BRAINDEAD, ili EVIL DEAD 2, ili REANIMATOR nisu horori?

a ti, miki, jebote, do juce si se prema tom istom imdb-u zvao ZMIROSLAV, kako mozes da njih uzimas kao merilo bilo cega?

[angel011]

DAVITELJ je horor-komedija.

Što se tiče toga da su na imdb-u VARIOLU svrtali u drame, pa, nije da baš ne može i tako. Samo što po istom ključu i PTICE, PSIHO, ili, čak, KLATNO STRAVE možemo da svrstamo u drame. Naročito ako smatramo da horor nije žanr.  

[WARLOCK]

znam da mnogi grese na imdb-u ,volim mesavine horor komedije,kao klinac nisam voleo domace filmove e bi ga odrastao sam uz holivudske ..dok sam gledao davitelja kao klinac nisam smatrao da je horor..jedino hororom sto sam smatrao je leptirca. Steta sto mi nemamo domace filmove do sad da bi nabrajali cist horor.  Sto se tice Mladena Djordjevica filma "Glad" 55min.koji je mogao blizu da bude celovecernji fim za oko 70 min. zamalo da bude kako je hteo reditelj,mogli bi ucvrstiti u listu domacih..

[Tex Murphy]

znam da mnogi grese na imdb-u

Pa ima, ne znam, možda sam i ja nekad zlzlzlzzllzlzlzlzlzlzlz, ali ima, pa greši čovek  

[krema]

Definitivno je u filmu upotrebljeno sijaset zanrovskih klisea, ali to opet nije razlog za svrstavanje u zanr. Pogotovo zato sto cjelokupna atmosfera filma, pa i ti horor elementi, sluze za pojacavanje komediografske namjene filma, nista drugo. Ako bi vec morali ovaj film svrstati u neki zanr onda ne bi bio ni horor komedija, vec vise parodija na horor.
Medju nasim hororima je zaista tesko bilo koji cisto kvalifikovati kao horor, jer je cinjenica da smo mi takav narod da, ko god radi film, pa makar on bio i horor pokusaj,na kraju uvijek u njemu bude uvijek mnogo elemenata komedije. Ali takvi smo u svemu, kad sve bacamo na salu. Ako bih onda neki izdvojio kao cisto zanrovski, onda bi to sigurno bio TT sindrom, iako najvise volim Sveto mesto.

[Agenor]

Pa ako se tako gleda i u T.T.Sindromu u najtezim trenutcima za aktere filma, okrece se malo na salu(scena kada profesor sedi vezan za stolici u sobi sa Tijanom i pita je kako se zove......da ne zavrsavam znate o cemu govorim)

[taurus-jor]

Ako bismo se hvatali za prisustvo komicnih elemenata, onda bismo kao horore morali da diskreditujemo i Noc vestica, Zoru mrtvaca, Duboko crveno...  

Mi zapravo govorimo o preovladjujuchem oslanjanju na komediju, koje je zaista simptomaticno za srpsku kinematografiju i ono sto se zove srpski horor film.

Pravih ostvarenja strave i uzasa imamo uistinu malo. Sveto mesto, TT Sindrom i eventualno Variola vera jedini su se u tom smislu priblizili zanrovskoj cistokrvnosti - ako je ona uopste moguca. Od kratkometraznih srpskih filmova to se moze reci za Pacove u zidovima Milana Konjevicha, Glad Milana Djordjevicha, treci deo Danickog uzasa Marka Milovica, Tunel smrti Miroslava Lakobrije a mozda i Uber Soldat Vladimira Milosevica.

Ono sto kvalifikuje neki film za pripadnost horor zanru jeste preovladjujuchi ton dela, a ne puko posezanje za motivima koji su za zanr karakteristicni.

[---]

kolega jor, mozno li je vam, pazalsta, elaborirat "preovladjujuci ton dela"? ne znadem nista o kororu, ali volio bik znati u kom znacenju uzimate rijec "ton", i ima l ko da se ne slaze. fala.

[taurus-jor]

U prevodu:

Kljucna emocija koju film u celini izaziva. Atmosferu koju pravi.

Je l' film hoce da nasmeje?

Je l' film hoce da uplasi?

Ako hoce i jedno i drugo, sta preovladjuje?

Ako hoce da uplasi, da li to cini pukim "bu", ili nastoji da izazove dublje i trajnije osechanja jeze i(li) groze koje dobija na snazi kako film odmice?

[---]

sta zeli vestern? melodrama? avantura? borilacki film?

[Ghoul]

sta zeli vestern? melodrama? avantura? borilacki film?

ovo nas vraća na staru priču o tome kako definisati žanr, i o tome sam već pisao.
ipak, ukratko: horor se, prema Ognjanoviću (videti 'Poetika horor žanra' u Zborniku Matice Srpske, coming soon), definiše
a)   estetičkom namerom (izazivanje strave, jeze, šoka, groze...)
b)   formalnim postupcima kojima se ta namera ostvaruje
c)   prepoznatljivim motivima i ikonografijom.

i sve dok govorimo o klasičnom hororu, ovo je manje-više OK.

malo je teže u fijoke razvrstati sve ono što je rađeno u poslednjih 50-ak godina, kada sa sazrevanjem žanra bivaju sve češća mešanja žanrova, parodije-persiflaže, meta-žanrovska dela (kakav je DAVITELJ), artsy-horror tj. autorsko-avangardna dela koja se koriste horor postupcima (POSSESSION Zulavskog, ili SANTA SANGRE Jodorovskog, ili LOST HIGHWAY Lyncha, itd.)...

to što je jor nazvao 'tonom' dela samo naizgled deluje kao nekakva proizvoljna neopipljivost, ali se ipak može konkretizovati i opisati preko postupaka kojima je ostvarena. dakle, ako je preovlađujući ton horora – jeza, strava, klaustrofobija, paranoja, nesigurnost, ugroženost, itd. – oni se ostvaruju preko vrlo konkretne ikonografije, ambijenata, motiva, načina pisanja odnosno snimanja (uglovi, rakursi, osvetljenje, montaža... muzika... šminka, maska... scenografija... gluma...)

[---]

bome, to jeste stara prica i na nju se, da prostis, vracamo, a delom i zbog toga, bojim, sto je stara. ognjanovic je lijepo povezo i sumirao te odlike definisanja zanra, ali ih nije izmislijo, jer su one vec, praktichno, opshte mesto teorije filmskih zanrova. jeste tuzhno sto se te osnove moraju dokazivati u srpskoj situvaciji, ali, avaj, sto rekla moja strina: tako je kako je  
najpre, ako definishemo zanr prvenstveno na osnovu njegove namere (ili "tona", za koji ne mislim, bogume, da je "neopipljivost"), problem nastaje u "izolovanju namere". sta je intencija vesterna ili melodrame? sta one "zele" da izazovu? takodje, odgovor na pitanje "sta film zeli" postavlja onog ko definishe zanr u povlascenu poziciju, iskljucujuci razlicitost i brojnost uloga posmatracha. koga to "plashi" film? kako se bira ili svodi na nzs gledalac u kom film treba da neshto izazove? (kronenberg je izjavio, citao sam u nekom casopisu (izvinjavam se sto nemam precizne podatke, verujte mi na rech), da je njemu najstrashniji film "blue lagoon" iz 1949, film koji je - ljubavni. da, kronenberg je mozda hteo da se nashali, ali ko mu moze osporiti pravo da se uplashio od priche o idilichnoj mushko-zenskoj vezi? da li je, onda, "blue lagoon" horor?)
takodje, "estetichka namera" horor filma mozda i stoji, ali ako uzmemo taj kriterijum u sluchaju definisanja horora kao zanra, da li isti kriterijum mozemo primeniti u drugim zhanrovima? kako je taurus jor gore lepo rekao, mozemo u nekim: komedija mozda zeli da nasmeje, horor da zaplasi, a porno film da izazove seksualnu zhelju u gledatelju (ovo poshlednje je, s oproshtenjem, najopipljiviji dokaz "namere filma"). ali onda izgleda kako se neki zanrovi definishu na osnovu namere, a neki samo na osnovu "prepoznatljivih motiva i ikonografije".
ovo poslednje je vrlo zanimljivo i daleko korisnije od "estetichke namere". medjutim, jos je andrew tudor, 1974. godine (!), pisao o problemima definisanja zhanra na osovu ovog kriterijuma.
da skratim kolko mogu, problem je u logici. pretpostavimo, na primer, kaze tudor, da treba da definishemo vestern. uzecemo odredjenu grupu filmova i reci da oni sadrze "konvencije vesterna", ali kako smo odabrali te filmove? tako sto smo najpre pretpostavili da ti filmovi sadrzhe potrebne zanrovske konvencije. ili, kako tudor kaze:
"we are caught in a circle which first requires that the films are isolated, for which purpose a criterion is necessary, but the criterion is, in turn, meant to emerge from the empirically established commom characteristics of the films."
i onda mozete reci sledece: ili ste uzeli a priori kriterijum po kom defnishete filmove kao pripadnike jednog zanra, ili se oslanjate na "kulturni konsenzus" o tome sta se smatra, u ovom primeru, vestern filmom.
e, taj konsenzus je jos zabavnija zabava. "kulturna pretpostavka" ukljuchuje gledaoca kao vazan faktor, ali ne bilo kog gledaoca, kome cemo mi neopravdano pripisati  "reakciju" na film da bismo taj film mogli prosto strpati u zanr koji nam se svidja, vec vishe teorijski problem gledaoca, njegovih ocekivanja, njegove kulturne i socio-istorijske pozicije, i tako dalje. to je doprinos koji je josh strukturalizam dao filmskoj teoriji, a njime nastavila da se bavi dekonstrukcija, i prenebregavati tu cinjenicu da bi se ponovo uveli notorni i gotovo enciklopedijski kriterijumi za definisanje zhanra znachi samo jedno, shto znamo svi - da se srpska kinematografija i filmska teorija, nazhalost, nalaze josh u jaslicama. shto je za plakati, ako znamo na kom je nivou, u staroj jugi, bila filmska misao (uf, evo je ta omiljena penzionerska fraza), misao iz koje je proistekla ta, i meni daleka i problematichna, teorija severina franica, ili rasprava petrica i stojanovica itd.
sto se mene tiche, mislim da je problem sa tim autorsko-zanrovsko navek bio u nedovoljnoj informiranosti, ali ajde to i nekako, nego jos ima i pretpostavka, koja nije pogreshna, ali postoji pojava da se tumachi kao jedina, ne znam o'kle to, da je zanr "vrednosna" a ne "klasifikaciona" kategorija. o tome se moze prichati nadugachko i nakratko.
eto, sad chekam ognjanovicev esej (a nachekacu se dok to vidim, ovde ZMS ne stizhe redovno, pih), pa da napishem odgovor pun sumnjicavosti i relativisticke teorijske ciglje. ah, dragi moji, kak bi lijepo bilo imati sve te clankove i zglobove u jednom struchnom filmskom chasopisu... srpski "cahiers du cinema", pa da vidish shta je tucha.
al kad sam se probudio, noge u lavoru. eto ti.

[Ghoul]

ma ne kažem da sam to izmislio, ali s druge strane, nigde na srpskom još nisam video tu priču lepo, argumentovano obrazrazloženu, sistematski, zaokruženo (a naročito ne kad se radi o književnim žanrovima, što mi je zapravo uža struka; naša književna teorija daleko više zaostaje od filmske).
što se tiče filma, tu se, makar na engleskom, ima koješta pametnog pročitati, recimo u Steve Neale, Genre and Hollywood, Routledge, London and New York, 2000 ili u nešto starijem zborniku Barry Keith Grant (ed.), The Film Genre Reader II, University of Texas Press, Austin... ali na srpskom vrlo malo ili nimalo.

zapravo, DALEKO NAJBOLJI rad na temu ne samo horora, nego i žanra uopšte, na SH jeziku, jeste  (sasvim predvidivo) rad jednog hrvata:
Turković, Hrvoje, 'Modeliranje ugroženosti: Film strave', Pitanja, br. 4-5-6, Zagreb, 1989.

kažem ovo 'predvidivo' kao kompliment, jer je najbolji postojeći naš rad za definisanje književnih rodova, vrsta i žanrova takođe delo jednog hrvata, Pavla Pavličića (dodatno predvidivo zato što čovek nije samo teoretičar nego i istaknuti praktičar žanra, konkretno: krimića).

e, žiko, da si čito turkovićev esej ne bi ni potezao tu priču o ličnim strahovima i Crony citatu, jer poenta je ova: horor se ne bavi pojedinačnim strahovima i fobijama, već univerzalnim, rasprostranjenim strahovima.
zato, neozbiljno je pominjati takve stvari: mene lično, recimo, UŽASAVAJU holivudski mjuzikli i melodrame iz 50ih, kao i 90% onoga što se DANAS prodaje kao 'komedija', ali to što me ti filmovi ispunjavaju gnušanjem, gađenjem, stravom itd. je moja lična stvar: oni nisu pravljeni da bi izazivali takva osećanja i sasvim sigurno nisu horori.

ti se, ako te dobro razumem, zalažeš za univerzalni kriterijum diferencijacije žanrova?
moj anal-retentive mind bi takođe voleo da tako nešto uradi, ali bojim se da to nije moguće, odnosno da se ne mogu svi žanrovi odrediti po istim parametrima.
tzv. 'telesni žanrovi' (po lindi vilijams), dakle, horor, melodrama, pornić – mogu na osnovu esteske namere, takođe i komedija i akcija, jer su definisani preko određenog EFEKTA koji im je primarni cilj. kod njih možemo da govorimo o est. nameri kao o bitnom faktoru.

kod drugih žanrova, npr. SF, ili western, ne postoji jasna, određena est. namera i oni se moraju odrediti drugačijim merilima: western je, čak, najlakši zalogaj, i o njemu je najviše i pisano (ne znam da li zato što većina film. teoretičara voli westerne, ili zato što su toliko ograničeni i shematizovani da se lako mogu odrediti svojim podnebljem, istorijskim periodom, vrstom likova i ambijenata i tema kojima se bave)...

moja teorija horora svakako uključuje gledaoca, odnosno čitav taj aspekt 'horizonta očekivanja' koji je fundament za svaki žanr, a kod horora posebno izraženo jer se horor više nego neki drugi žanrovi oslanja na svest gledaoca o pravilima žanra, o tradiciji, o onome što se u datoj situaciji može ili ne može očekivati... te, prema tome, pokušavam da se udaljim od jaslica koje pominješ.

tebi za utehu, pomenuti esej o poetici horora, zajedno sa još 10ak drugih, planiram za zbirku mojih eseja o horor žanru koja će se, ako sve bude ok, pojaviti iduće godine u knjiškom obliku pa nećeš morati da ih juriš po ovim ili onim časopisima...

[---]

ma ne kažem da sam to izmislio, ali s druge strane, nigde na srpskom još nisam video tu priču lepo, argumentovano obrazrazloženu, sistematski, zaokruženo (a naročito ne kad se radi o književnim žanrovima, što mi je zapravo uža struka; naša književna teorija daleko više zaostaje od filmske).

eh, bacushka gule, znadem ja da ti znadesh kako nisi izmislijo tu prichu, samo provociram najgoru agoru, ili sto bi srbi lijepo povezali, nadgornjavanje   bez sale, drago mi je da si pokushao da tu prichu uoblichish i argumentovano iznesesh, i voleo bih da tvoja knjiga ima mnogo veci uticaj nego sto predvidjam da je srpska moto kultivatorna javnost, da prostu ove zenskinje, odluchna da primi.

zapravo, DALEKO NAJBOLJI rad na temu ne samo horora, nego i žanra uopšte, na SH jeziku, jeste (sasvim predvidivo) rad jednog hrvata:
Turković, Hrvoje, 'Modeliranje ugroženosti: Film strave', Pitanja, br. 4-5-6, Zagreb, 1989.

ako mogu da dodam, sasvim predvidivo - hrvoja turkovica. on je zaista jedan od najboljih filmskih teoreticara i esejista koje je YU film ikad imao (i ima), a jebaji ga, nije da se lozim na biografije, ali biti master na NYU ipak neshto znachi. njegove radove, u nekoj revalorizaciji bivseg ju filma, treba pazljivo prochitat'. nego kako.

kažem ovo 'predvidivo' kao kompliment, jer je najbolji postojeći naš rad za definisanje književnih rodova, vrsta i žanrova takođe delo jednog hrvata, Pavla Pavličića (dodatno predvidivo zato što čovek nije samo teoretičar nego i istaknuti praktičar žanra, konkretno: krimića).

e na ovo "pavle" bi ti izitpajn mogo stosta prigovoriti , ali ja cu ocutati, kao pristalica srpskog hegemonizma kraljevina jugoslavije... pavlicic je ne samo odlican pisac, nego, ako se ne varam, i ko-autor scenarija za onaj ludi "ritam zlocina". ta njegova knjiga, "sve sto nam o krimicu", odlican je primer kako se zanimljivo pise o zanru... vidis, moji pusti snovi su da se podu'vatim knjige o jugoslavenskom krimicu, kao sto se ti poduhvati knjige o srpskom hororu,  svaka ti dala mesa sa ovala. velim da bi stvarno bilo zabavno & korisno procesljati te ju krimice i "krimice", kao i radove na tu temu, a pavao pavlicic stoji kano klisurina na prvome mjestu u tom rasma(t)ranju.

horor se ne bavi pojedinačnim strahovima i fobijama, već univerzalnim, rasprostranjenim strahovima.

af kors, sto reko cou jun fat u "obracunu u hong kongu", samo je dobro bilo to rascistiti da bi se moglo postaviti pitanje koje mene kopka ki kopejka. cijim univerzalnim strahovima? kako se oni menjaju i da li se menjaju u razlicitim kulturama i istorijskim kontekstima?  
i eto, jope mi se desilo da nisam jasan, sta ces, nisam zika nego zbrka, cek da probam da razjasnim.
prvo, nije mi cudno sto tvoj kakav vec um zeli univerzalni kriterijum razlikovanja zanrova, jer to je sluchaj kod sviju koji se poduhvate tog coravog posla: pre ili kasnije vide da nesto ne shtima, da moze i vako i nako, da neki zanrovi mogu na osnovu efekta, neki ne mogu, nekima se radikalno menja ikonografija a nekima ne, i onda sta ti preostaje (znam iz iskustva )? samo da potrazis univerzalna resenja, stabilne strukture, koje se nalaze na najvecoj polici, tj. u mitologiji, ili u narodnoj/usmenoj knjizevnosti. to sam prilichno siguran da znash iz knjizevne teorije zanrova (ijao, mito, bekrijo, secam se kakav je to veseo cas bio na opstoj knjizevnosti, samo mi nosati smo preziveli). cim je formalistima zapelo, prop, kaler, surio, fraj & ostali su potegli mitologiju i jungove arhetipove (ima li tu "univerzalnih strahova"?). medjutim, ni to nije upalilo, al ne bih sad o tome, zhurim prema kraju.
e sada, drugo. sta ka'm ja, ili se bar trudim da ka'em. pa ukratkim pantalonama i prostom kroju, da su zanrovi kategorija fleksibilnija od misljenja u formulama i klasifikatorskoj svemoci "onog koji definise i razlikuje". zato dovodim u pitanje (cush, dovodim ja, svashta), cekaj, ponovo, dovodi teorija u poslednjih dvadesetak godina, kriterijum namere, kao i kriterijume ikonografije, pa cak i gledaocevih ocekivanja. mislim da nije problem u samim kriterijumima, koji mogu biti zgodna stvar za praktichno klasifikovanje u videotekama, nego je stvar, rekla mi dekonsrukcija, u nachinu misljenja koji ocigledno ne moze da obuhvati fluidnost pojma zanra. zato sto je zanr uvek uslovljen "kulturnim konsenzusom", cak i socijalnim uslovima u kojima se menja i taj pojam "univerzalnog straha", zato sto se zanr "odupire" kalemljenju na nesigurno odabrane "utvrdjene temelje", poput arhetipova i mitologije, ili famozne "diferencija specifika". drugim rechima, ono shto mene interesuje, bla bla, jesu modusi misljenja o zanru, pre nego sama teorija zanra, ali koga to zanima, imamo situaciju.
u to ime, drago mi je da si se bavio i gledaocem, sve zvuchi kao jedna uoblichena i zaokruhena stvar, bash kako treba, ali da ne pricham nado'vat, ocekujem tu knjigu s ove strane duge gde padaju zvezde.
i ako svima nije na nos izaslo, i dalje nocom sanjam sarmu od kupusno lisce i seriju knjiga (ili casopisa) koja bi ponovo ramotrila, analizirala i vrednovala nasledje jugoslovenske kinematografije, i pokushavala da prodrma trenutnu situaciju u srpskom filmu. radicu na tome, danas kada postajem pionir.  
haug.[/quote]

[Ghoul]

možda će vas zanimati da čujete da je goga marković ušao u knjigu 501 BEST DIRECTORS (in Quintet's series of "Before You Die" film books), verovatno u velikoj meri zahvaljujući svojim žanrovskim radovima, koje sam ja slao priređivaču, s. schneideru.

u svakom slučaju, ja ću da pišem odrednicu o njemu, kao i još o ovim režiserima:

james WHALE
sogo ISHII
jan SVANKMAJER
alejandro JODOROWSKY
KIM KI-DUK

inače, sema gage i kusturice, nema više nijednog srbina među 501 all time best.
takođe, nema nijednog hrvata.  

[lilit]

bila sam mala kad sam gledala leptiricu i dan danas vucem traume   . skoro sam ga ponovo gledala i sad mi zao zbog toga posto sam izgubila onaj lepi osecaj strave pri pomisli na taj film.

poslednja dva filma sa spiska nisam gledala, ali ostatak mi je zanrovski potpuno razlicit.
mene je najvise uplasio vec vidjeno. to mi je jedan od najboljih domacih filmova ever , a mustafa mi je uvek bio simpatija  .

variola mi bas i nije horor (ja imam svoju definiciju horora: horor je sve ono sto me uplasi   ), sveto mesto je dobar film, a pun mesec nad beogradom je cista komedija.

[angel011]

Sa tvojom definicijom horora, meni ni jedan film ne bi bio horor.  

[Bab Jaga]

takođe, nema nijednog hrvata.  

Zašto me tu ne čudi?  

[Kastor]

ako mislis da 'komedija' smeta hororu, da li onda smatras da BRAINDEAD, ili EVIL DEAD 2, ili REANIMATOR nisu horori?

Glede EVIL DEADa, pazite ovo:
http://www.evildeadthemusical.net/home.php

[Ghoul]

zanimljivo ovo glasanje: budući da je internet hajp (a i 3D hajp) toliko mnogo na strani LEPTIRICE, ne znam kako da objasnim činjenicu da u ovom ZS glasanju SVETO MESTO vodi za više no duplo više glasova!?

[Jepika]

1. Kičma (ujedno i najbolji film ikada snimljen na ovim prostorima)
2. Variola Vera
3. Sveto Mesto
4. Deja Vu
5. Štićenik

recimo da bi tako išao top 5

[Albedo 0]

wtf is Kičma? Ovo?

http://www.filmovi.eu/filmovi/kicma-(1975)

[Ghoul]

1. Kičma (ujedno i najbolji film ikada snimljen na ovim prostorima)
2. Variola Vera
3. Sveto Mesto
4. Deja Vu
5. Štićenik

recimo da bi tako išao top 5

preteruješ za kičmu, ali ok, drago mi je da sam taj skrajnuti, zaboravljeni film otkrio širim masama, prvo u knjizi U BRDIMA, HORORI: SRPSKI FILM STRAVE, 2007. (detalji o sadržaju, pa time i o uvrštenim filmovima, ovde: http://ljudska_splacina.com/2009/09/u-brdima-horori-srpski-film-strave.html ) a onda i u NOVIM KADROVIMA, gde sam angažovao čoveka da napiše, avaj, na kraju je ispalo, prilično slabašan textić, baš o tom filmu.

u vreme kad sam počinjao da pišem BRDA (2005-06), za KIČMU nije znala ni većina kolega (kritičara) koje sam pitao, kao ni većina filmadžija, a danas o KIČMI pričaju ljudi, amateri, entuzijasti, fanovi po forumima, i to kao o hororu, što niko nikad nije činio, ni kad je izašla, ni kasnije...

[Jepika]

Upravo sam preko u brdima i saznao za Kičmu. 

E, sad to koliko je to zaista horror je diskutabilno. Na čelu ove liste mi je iz prostog razloga što mi je najkompletniji i najbolji od svih domaćih filmova sa elementima horora, ne zato što je najbolji horor u užem smislu.

[Albedo 0]

Pogledao sam Kičmu i moj komentar je - ma daj.

[Ghoul]

Upravo sam preko u brdima i saznao za Kičmu. 
E, sad to koliko je to zaista horror je diskutabilno.

dobro je, barem nisi johnny come lately, ko neki.

a naravno da je to diskutabilno, ne samo za KIČMU nego i za neke druge filmove obrađene u toj knjizi - ja sam ponudio jedno čitanje, jedno tumačenje, i čak i tada (u slučaju KIČME) priznao da je to možda pomalo nategnuto, odnosno da to svakako nije žanrovski film, ali se sa njime dodiruje i donekle preseca u nekim značajnim aspektima.

uostalom, čitali ste svi knjigu, da se ne ponavljam.