Salonski razgovori

[sivka]

Domaća strip scena polako menja kulise.  Period odumiranja domaćeg stripa prolazi. Autori i crtači, stasali tokom osamdesetih i devedesetih godina, od kojih su neki  traženiji na stranom tržištu, polako se vraćaju u bazu, a u isto vreme izdiže se i grupa mladjih koji počinju da osvajaju simpatije domaće publike. Veliku ulogu u tome nose pre svega izdavači koji su se, ili tek bi trebalo da se opredele za domaći strip.

Zoran Janjetov, Željko Pahek, Bane Kerac, Aleksa Gajić, Dragan Lazarević, Dejan Nenadov, Bojan Đukić, Rajko Milošević, Saša Rakezić, Borislav Grabović, Milan Konjević, Boban Savić,  Dražen Kovačević, Saša Mihajlović i drugi danas poznati i priznati autori lakše objavljuju svoje albume kod uglednih izdavača u Evropi i SAD.
(Ako sam nekog zaboravila, nek ne zameri.)

Zbog političkih previranja, bedne ekonomske situacije, izdavaštvo je tonulo i propadalo. Da nije bilo entuzijazma pojedinaca, zaljubljenika u strip i povremene piraterije, ostali bi siromašniji za dobar broj dragih nam izdanja. Problem sa kojim smo se susretali je i čudna naša narav. Teško se odlučujemo da damo podršku svojim ljudima, svojim sunarodnicima, sugradjanima...

Salon stripa, četvrti po redu, dokazao je i jedno i drugo. Da imamo potencijale, da imamo izgradjene strip autore, da imamo publiku i da imamo malo entuzijasta koji bi da sve to ,,poguraju".  Ne kudim ja ovde organizaciju Salona stripa. Naprotiv. Ove godine je bila bolja no prethodne koja je bila bolja u odnosu na onu iz 2004 godine. Mislim da smo razmažena publika koja bi, najradije, da joj to što voli dodje na noge. SKC je bio pun pri otvaranju Salona, ali je sledećih dana publika bila malobrojna u odnosu na to kolika je prodavanost stripa, ako po tome možemo da merimo veličinu strip-publike. Da li je Internet ,,kriv" za to?  Informacije putem ovog medija dostupne su svakom ko ima: internet vezu, kompjuter i želju da nešto sazna.

Vlada Vesović je svojim misionarskim poduhvatom omogućio mnogim mladim ljudima da ustraju u opredeljenju da se posvete stripu. Kako je njemu bilo tokom svih onih godina kada su se izdavači polako povlačili sa scene verovatno će biti tema za strip ili intervju, ali ostavljam Vladu sa njegovim djacima za neku drugu priču.

Sada smo u periodu nagle razmene. Naši strip autori se afirmišu na stranom tržištu, a mi (srećom) ponovo uvozimo prava i objavljujemo strane stripove. Razmena je neophodna da bi se strip približio publici koja tek osvaja te prostore.

[Boban]

Mislim da smo razmažena publika koja bi, najradije, da joj to što voli dodje na noge.

Najgore je prošao System Comic na čije je predstavljanje došla samo jedna osoba. A nije čak bilo ni nekog paralelnog sporta kao opravdanje. Sećam se, jednom, nekada davno, beše zakazan razgovor fantastičara u Beloj Crkvi, ispostavi se da baš u taj čas fudbalska reprezentacija Jugoslavija igra zvaničnu utakmicu uz televizijski prenos. A u sali nema gde igla da padne. Možda je zaista beogradska publika na sve svikla i preterano razmažena; možda je vreme da se krene na karavan turneje po unutrašnjosti.

[marlowe]

Licno, ja bih voleo da imamo vise objavljenih domacih autora. Mislim da ce tako i biti.