SF ILI GLAVNOTOKOVSKA KNJIZEVNOST?

[Boban]

Tacnije, potrajalo je do posle II svetskog rata, kada je velika kriza desetkovala pored ostalog i proizvođače hartije pa više nije moglo da se štampa bezbroj svakojakih časopisa, te se prešlo na manjetiražne knjige gde se tražio veći kvalitet, drugačija urednička politika i gde su autori konačno bili oslobođeni nekontrolisanog uredničkog maltretiranja.

[Alibaba]

Ajde Corneliuse sto si stao ???  

Cekamo...

[Cornelius]

E, Viruse, dok me čekaš, ajde i ti dopiši malo.

[Alibaba]

Pa nisam ucen Ne znam

[Cornelius]

Niko se naučen nije rodio, kaže poslovica. Knjigu u šake, pa ćeš da postaneš učen.

[Alibaba]

Od ovog pa na gore 4 posta bolje da se zbrisu ... da ne povrede neciji mozak hahahahahaha

[Cornelius]

Pišući juče postove o prozi Zorana Živkovića, uporedih njegov stil sa Koeljovim, a on me odvede ka Borhesu. Ne zbog sličnosti, daleko bilo (mada i Borhes ima vrlo sveden stil), nego zbog razlike u duhovnoj i intelektualnoj snazi, pre svega, a potom i zbog "plagijata" zvanog "Alhemičar". U pitanju je "Priča o dvojici koji su sanjali", koju Borhes "navodi" kao jednu od priča "Hiljadu i jedne noći". Istovremeno, čitava "Opšta istorija gadosti", zbirka kratkih priča iz 1935, nadahnuta je prozom francuskog pisca Marsela Švoba, što je Borhes u početku krio, a kasnije priznao.

Za razliku od ravnog i neizražajnog Koeljovog duhovnog sveta, Borhesov bi mogao da se nazove baroknim. Barok je bio stil 18. veka (arhitektura, primenjene umetnosti, slikarstvo, vajarstvo) čija je glavna odlika bila prenaglašeno bogatstvo oblika. Proza Borhesa u sebi nosi pečat baroknog. Medjutim, ne u stilu, jer je njegovo pisanje svojevrsna redukcija. On niz dogadjanja svodi na jedan važan dogadjaj, rezimira fabulu, izbacuje opise i izbegava digresije. Dajući fabuli veći značaj nego likovima, Borhes sve vrlo vešto svodi na paradoks. Stanislav Lem u jednoj kraćoj analizi piše da su Borhesove priče konstruisani kao čvrst matematički dokaz. "Nemoguće je oboriti ih logički, makoliko postavka priče izgledala šašavo. Borhes to uspeva jer u svakom od slučajeva, on ne dovodi u pitanje strukturu modela koji transformiše."

Snaga Borhesovog stvaralaštva je u posebnosti koju ne nalazimo drugde. Naime, on stvara fantastičnu filozofiju koja njegove najbolje priče čini intelektualno i duhovno toliko jakim, da čitalac otkriva nove stvari i posle mnogo čitanja. Mnoštvo pisaca ume da zabavi, ali samo mali broj može da nas začudi, pouči ili takne u najudeljenije dubine duha. Elegancija i erudicija Borhesove proze, kondenzovala je u sebi mnoštvo romana i time očuvala snažan umetnički pečat.

Inače, slično Šekspiru, Borhesova nadahnuća dolaze iz drugih knjiga. Po njegovom mišljenju, književno stvaranje je više čitanje, nego pisanje. U tom svetlu, njegov opus predstavlja knjige o knjigama, knjige o književnosti do granice parodije. Istovremeno, njegova proza je kritika realnosti, kako u pogledu strukture priče (kritika romana), tako i u pogledu naše percepcije vremena, prostora i fenomena. Medjutim, takvim pristupom on je sebe ograničio odredjenim kulturno-mitskim izvorima. Po Lemovom mišljenju, Borhes nije imao dovoljno slobodnu i bogatu maštu. "Na početku karijere, on je bio bibliotekar, a to je i ostao, verovatno najbrljantniji od svih – kaže Lem. Odajući počast Borhesovoj stvaralačkoj snazi, Lem završava tekst pesimističnom notom. "On nam je objasnio rajeve i paklove koji će zauvek ostati zatvoreni ljudima. Mi gradimo novije, bogatije i strašnije rajeve i paklove, ali Borhes u svojim knjigama ništa ne zna o njima."

[angel011]

Na početku karijere, on je bio bibliotekar

I predstava raja mu je bila i ostala biblioteka.

[Meho Krljic]

Ali i pakla. Ili sam ja vrlo pogrešno razumeo tu priču.

[Cornelius]

Borhesova biblioteka je kao i Borhesova stvaralačka metoda – jedinstvo suprotnosti. Njegova literatura se nalazi na crti gde se suprotnosti odbijaju, a potom se opet sastaju, da bi se potom odbile, i tako u nedogled. Čitav njegov opus je zasnovan na ovom mehanizmu, što je istovremeno i slabost i snaga njegove proze.

[Cornelius]

Zanimljivo razmišljanje francuskog (glavnotokovskog) pisca i akademika Žana d'Ormesona po pitanju naučne fantastike:

"Poreklo naučne fantastike je prilično jasno. Ona je, na prvi pogled, izašla iz pitanja u vezi budućnosti. U to se najlakše poveruje. U stvari, naučna fantastika proizilazi iz socioloških i metafizičkih preispitivanja. Kroz sociološka pitanja, sve utopije su vezane za društvene, političke i ekonomske uslove koji se dešavaju ljudima. Toj kritici sadašnjosti nadodaje se, manja ili veća zabrinutost za budućnost (što je već bio slučaj sa pričama Sebastijana Mersijea ili Retifa de la Bretona). Od 19. veka, prisustvujemo radjanju velikih pitanja u naučnom društvu. Dosta tih pitanja su užasavajuća i izazivaju razvoj metafičke zabrinutosti za budućnost. Danas, naučna fantastika nije daleko od književnosti straha. (...) Ta okrenutost naučne fantastike prema velikim pitanjima, čini je možda posebnom vrstom književnosti vezane za krizu. (...) Zato se mnoge velike teme našeg vremena pronalaze u njoj: kriza politike, nauke, psihologije, u kratko: kriza svih velikih vrednosti koje nam predlaže moderni svet. Istovremeno, čini mi se da naučna fantastika u sebi nosi odredjeni broj rešenja kojima može da se prevazidje ta kriza. Verujem da se tu radi o jednoj mitologiji iz koje će se roditi nove vrednosti, sposobne da vode naš savremeni svet."

[Mica Milovanovic]

Iz koje je ovo godine?
Mnogo manje poznajem francusku teoriju SF-a...

[Cornelius]

Iz 1976. U pitanju je jedan intervju vezan delimično za SF, a delimično za opštu književnost. D'Ormeson govori o svekolikoj naučnoj fantastici, ne samo o francuskoj.

[Mica Milovanovic]

Zato se mnoge velike teme našeg vremena pronalaze u njoj: kriza politike, nauke, psihologije, u kratko: kriza svih velikih vrednosti koje nam predlaže moderni svet. Istovremeno, čini mi se da naučna fantastika u sebi nosi odredjeni broj rešenja kojima može da se prevazidje ta kriza. Verujem da se tu radi o jednoj mitologiji iz koje će se roditi nove vrednosti, sposobne da vode naš savremeni svet.

Izgleda da je malo promašio...
Ne pamtim da je svet bio dalji od rađanja novih vrednosti...

[Cornelius]

Iz njegovog intervjua proizilazi da klasična i glavnotokovska književnost ne mogu da odgovore očekivanjima današnjeg čoveka. Naime, glavnotokovska književnost nije u mogućnosti da prenese vrednosti koje su se pojavile posle II svetskog rata. On smatra NF za književnost "želje", odnosno, on vidi naučnu fantastiku kao ljudsku "želju". Dokle NF postoji, čovek ima želje i napreduje. Kada nestane želja, nestaće i naučna fantastika.

Čuj, malo je pesnički, ali mi se dopada na koji način je on to skockao. Inače, on je dobar pisac i zanimljiv čovek.

[Mica Milovanovic]

Hm... Onda bi bilo zanimljivo porediti njega i njegovog zemljaka Uelbeka. Obojica su se "našli" u SF-u, ali polazeći sa potpuno različitih stanovišta...

Ima li šta prevedeno kod nas od njega...

PS. Ghoule, znaš li da je na prošle godine (2006) u Hrvatskoj objavljena Uelbekova knjiga o Lafkraftu? Kupio sam je juče... Prevela i priredila Milena Benini...

[Cornelius]

Mićo, Žan d'Ormeson nije nikada pisao NF. On je posle zavšenih studija filozofije bio na funkciji u Unescu, potom je radio kao novinar i urednik, a u medjuvremenu je pisao romane i postao akademik. Inače, on je predložio Margaret Jursenar za člana Akademije.

[Mica Milovanovic]

Nisam ni mislio da je pisao SF. Ne bi mogao da postane akademik u tom slučaju...   Mislio sam na njegovo zanimanje za SF... Znaš li da li je uopšte prevođen na naš jezik(e)?

[Cornelius]

Imaš dve prevedene knjige Žan d'Ormesona (u zagradi su godine francuskih izdanja):

Bog - život i delo (74)
Priča Jevrejina lutalice (93)

[Kastor]

Čekajte, kako Priča Jevrejina.... nije fantastika?

EDIT: Nije NF, pretpostavljam da je odgovor, istrčao sam se.

[Cornelius]

"Jevrejin" ima elemente fantastike.

[Ghoul]

PS. Ghoule, znaš li da je na prošle godine (2006) u Hrvatskoj objavljena Uelbekova knjiga o Lafkraftu? Kupio sam je juče... Prevela i priredila Milena Benini...

ne znam za hrvate, ali imam to na engleskom, čim je izašlo.
to je jedna od 3-4 najbolje studije o njemu ikada, i rado bih je preveo kad bi neki izdavač bio zainteresovan...

[Mica Milovanovic]

Hrvatsko izdanje ima Uelbekov tekst, zatim prevod 3 priče: Snovi u vještičinoj kući, Iza zidova sna i On, a na kraju je dat spisak odabranih pojmova vezanih za Lavkrafta, sa komentarima... Knjiga ima oko 270 strana i nije skupa za hrvatske pojmove - oko 10 evra...

[Ghoul]

Hrvatsko izdanje ima Uelbekov tekst, zatim prevod 3 priče: Snovi u vještičinoj kući, Iza zidova sna i On, a na kraju je dat spisak odabranih pojmova vezanih za Lavkrafta, sa komentarima... Knjiga ima oko 270 strana i nije skupa za hrvatske pojmove - oko 10 evra...

hmm, bizarno: hrvati su u svoj izbor ipak stavili neke sekundarne priče, ne tako bitne kao THE CALL OF CTHULHU i THE WHISPERER IN DARKNESS, koje krase usa izdanje.
takođe, ovo usa izdanje ima predgovor stivena kinga.

s druge strane, NE sadrži 'spisak odabranih pojmova vezanih za Lavkrafta' (koliko strana, koji pojmovi, koliko nadugo objašnjeni?).

u svakom slučaju, uelbekov text zauzima tek 100ak strana, ostatak su dodaci.

[Mica Milovanovic]

I u hrvatskom izdanju ima oko 100 stranica Uelbekovog teksta.
Prevoditeljica napominje da su na hrvatskom objavljene "Planine ludila" i dve njegove zbirke i da zato daje priče koje nisu objavljene.
Pojmovnik na kraju je dug oko 65 stranica i, iako to ona ne potvrđuje, moguće da je nastao na osnovu  The Encyclopedia Chulhtiana - Daniela Harmsa (navodi ovu knjigu u jednoj referenci). Evo ti par pojmova na "A" - a svaki je objašnjen sa nekoliko redova - do pola strane...
Al Azif
Algol
Alhazred, Abdul
Allen, Zadok
itd.
Nema predgovora Stivena Kinga...

[Boban]

Imena zvezda stara 4000 godina. Drevni arapski izrazi... Kakve veze sve to ima s Lavkraftom?

[Mica Milovanovic]

Al Azif je izvorni arapski naslov knjige koju objavljuješ, i objavljuješ...  
Algol se pominje u priči Iza zidova sna...
Abdul Alhazred je autor gorenespomenutog ostvarenja...
itd. itd...

[Boban]

hm... otkud ti ideja da bih ja izdavao tako nešto.
Mislim da sam preprodao projekat.

http://www.posluh.hr/mezmera1/bazaar/necronomicon.htm

[PTY]

Uuuuuu, ma kako si mi samo odjedared post'o drčan. Verovatno zato što pomenuti kvalitet kupuješ u dragstoru, kvartalno, po sto grama, uz popust.
A ne sećam se nešto da si demantovao tu kontroverzu kad je bila sveža iz moje tastature; ne sećam se niti jedne jedine takve tvoje izjave, upućene niti meni niti ikom.

Naravno, sad kad ti je mas' otišla u propas', sad je verovatno pravo vreme da ispipavaš koliko to stamine Libeat ima, po pitanju (već javno od dobrog Bevca osporenog) tretmana privatne joj prepiske.

Moral đajant, indid.

[Boban]

O čemu ti pričaš uopšte, devojko?
Kakve kontraverze, šta nisam dematovao, koga sam sada prodao?

[Cornelius]

Čitao sam jedan deo prepiske Olafa Stepldona i H. Dž. Velsa izmedju 1931. i 1942. godine. U prvom pismu Stepldon za "Rat svetova" kaže "scientific romance". U prepisci se spominju filozofske teme, sociologija, marksizam, Gandi, Oldos Haksli i Somerset Mom. Njihova pažnja je okrenuta ka estetskom i ideološkom značnju njihovog pisanja ili ka intelektualnim raspravama. Stepldon razmatra duhovna pitanja, a Vels, u poznim godinama, ima vrlo materijalistički pristup. Medjutim, ni u jednom trenutku, ova dva pisca ne vide sebe kao autore naučne fantastike, žanrovske autore, niti razmišljaju o bilo kakvoj getoizaciji njihovog stvaralaštva. Oni sebe očigledno vide kao pisce glavnog toka, a svoja dela ne kao zabavno štivo, nego kao umetničku tvorevinu. Da li bi oni to uspeli da su živeli u Americi gde je "pulp" regulisao šta i kao će pisac da piše?

[Ghoul]

Oni sebe očigledno vide kao pisce glavnog toka, a svoja dela ne kao zabavno štivo, nego kao umetničku tvorevinu. Da li bi oni to uspeli da su živeli u Americi gde je "pulp" regulisao šta i kao će pisac da piše?

ovo je stvarno nepotrebna i NETAČNA simplifikacija.

piscu koji ima INTEGRITET, čak i u AMERICI, palp *nije* regulisao šta će i kako da piše.
primer: lavkraft.

nešto stariji primer: birs.

[Cornelius]

I jeste i nije simplifikacija. Jeste, jer nisam proucio nekoliko stotina slucajeva, nego sam naveo Stepldona i Velsa. Nije simplifikacija, nego dedukcija, jer je dobrih pisaca koji su se brinuli o estetici i duhovnosti bilo strasno malo, dok je s druge strane bila legija pisaca pulpa. Navesti samo Lavkrafta i Birsa, kao primer da nisu svi... isto je  simplifikacija. U svemu je uvek bilo neuporedivo vise smeca nego dobrog.

[Ghoul]

svejedno, gornja tvrdnja, van svakog kontexta, pravi problematičnu dihotomiju: englezi=umetnici i filozofi kao pisci, ameri=pulp akcija i žanr i zajebancija.

činjenice su sledeće:
-u engleskoj je fantastika imala bolju reputaciju nego u americi, i nije bila ŽIG za ozbiljne i dokazane umetnike (praktično nema bitnijeg eng. pisca 19. veka koji nije pisao horor, odnosno ghost stories, od dikensa do henrija džejmsa), uključujući stivensona, velsa, vajlda itd. s druge strane, u americi tog vremena (kraj 19. i poč. 20. veka) e.a. po je još uvek gledan s podozrenjem, kao čudak a ne kao klasik, a retki savremeni pisci zainteresovani za fantastiku (birs, čejmbers...) pisali su je sporadično, i bez stalne publike ili ozbiljne kritičarske recepcije.
-takođe, engleska u to vreme NIJE imala značajnije palp izdavaštvo, pa otud nije ni mogao palp da bilo kome bilo šta diktira.

ipak, ovo su GLOBALNE, opšte tendencije, i – kao što rekoh – to ne znači da je palp suvereno vladao američkim fantastičnim pismom tog doba, niti da (neki) američki pisci nisu sebe OZBILJNO shvatali i sa ozbiljnim ambicijama pisali o ozbiljnim temama u fantastičnom ruhu. zbog toga, prava distinkcija treba da glasi 'dobri-loši pisci' a ne 'engleski-američki'.

[Cornelius]

Malo si ekstrapolirao, ali nije bitno. Nema podele na engleski i americki, sto ti dobro znas. Postoje samo uslovi u kojima se stvara u okviru jedne sredine. I to znas. Tako je u Engleskoj dobar pisac onoga sto mi zovemo NF bio priznat kao umetnik, zbog duze tradicije (o tome je vec ovde bilo reci). U Americi je NF izdavastvo bilo okrenuto brzoj zaradi (stereotipi, prekrajanje, formatovanje...). I to znas, a vec smo caskali o tome nesto iznad. U principu pricamo o istim stvarima.

[Ghoul]

pa jeste, u principu pričamo o istim stvarima.
ja sam samo reagovao na tvoje pitanje: ''Oni sebe očigledno vide kao pisce glavnog toka, a svoja dela ne kao zabavno štivo, nego kao umetničku tvorevinu. Da li bi oni to uspeli da su živeli u Americi gde je "pulp" regulisao šta i kao će pisac da piše?''
moj odgovor na ovako postavljeno pitanje glasi: ''Da, uspeli bi, jer piscima poput njih palp ništa nije regulisao.''

[Boban]

Budimo realni, pre 130 godina u Americi je vladalo totalno divljastvo, 90% njene teritorije je bilo pokriveno "zakonom jaceg" sa beskrajnim progonima i ubijanjem nebelog stanovnistva na svakom koraku; na drugoj strani, Englezi su tada vec imali nekoliko industrijskih generacija i prilicno sredjene uslove za zivot i rad na svojoj teritoriji.
Porediti autore koji su stvarali tamo i amo je neprimereno.

[Cornelius]

Budimo realni, pre 130 godina u Americi je vladalo totalno divljastvo, 90% njene teritorije je bilo pokriveno "zakonom jaceg".

Onda cemo da poredimo sa Srbijom. Uslovi su bili isti.

[Cornelius]

Čitajući jedan tekst, pao sam na nekakav esej Philippa Sollersa, francuskog savremenog i glavnotokovskog pisca, gde se kaže:

"Na primer, pisac kao Barouz (koga smatram za jednog od velikih, a možda i najvećeg pisca naučne fantastike), upotrebljava pri stvaranju romana, materijale dostupne u naučnim revijama. Značaj takavog postupka je ukazivanje u samom pisanju, da je paranoja fundamentalna dimenzija nauke. Većina pisaca naučne fantastike ne uspeva to da uradi, jer kroz svoj jezik oni izražavaju samo neurotičnu stranu sveta. Prava naučna fantastika današnjice, bila bi ona koja bi uzela u obzir sve elemente proizašle iz naučnih diskusija, vezujući ih za psihotično iskustvo dato kroz jezik. Tretirati nauku u fikciji ukazivalo bi da moć i znanje nauke mogu da se vrate u obliku psihoze."

Potom razradjuje, ukazujući da se današnja naučna fantastika zadovoljava "dogadjajnim" elementima u naraciji , ali ne ide ka istraživanju nesvesnog. Takodje, Sollers misli da NF može da bude zanimljiva po obradjenim idejama, ali da je dosadna i stereotipna u obradi. Potom razvija deo u kome kaže da je NF krajnje ozbiljna u svom pristupu, bez mnogo pokušaja ironije. Za njega NF ostaje previše realistična i kao svoje uzore naučne fantastike, pored Barouza, on stavlja Džojsovo delo Finnegan's Wake. Potom razradjuje problematiku pisanja romana sa težištem na jezik i meta-jezik.

[---]

nista ja tu bogami nisam skontala

[Meho Krljic]

Haha, ni ja, ali Barouz i Džojs kao primeri naučne fantastike??? Er, what?

[Cornelius]

Sollers je cudan lik. Njegovi tekstovi i pojavljivanja u javnosti su vezana za provokaciju i izazivanje paznje. Istovremeno, on je relativno dobar pisac. Mislim da je hteo da kaze kako Barouz ne upotrebljava nauku da bi iz nje iznedrio dogadjajnu struju nalik klasicnim NF delima. On je upotrebljava nauku da bi izrazio sopstvene strahove. Potom ima citava prica onjegovim eksperimentima sa jezikom i meta-jezikom, kao i za njegovo zanimanje za uvrnutost coveka i sveta. Finnegan's Wake je uzet za primer jer je po Sollersovom misljenju prilicno hermeticno delo, jer sve sto je zamislivo, to je vezano za realnost. Samo je nezamislivo iskorak iz realnosti.

Inace, Sollers je uzeo to prezime kao pseudonim (na latinskom oznacava - sve u umetnosti) i tada zapoceo svoja istrazivanja formi. Neki ga smatraju za foliranti, a neki za genija. Cilj sâmog autora je da nikoga ne ostavi ravnodusnim.

[Tex Murphy]

Barouz naučna fantastika??? Čuo sam da je napisao jednu naučnofantastičnu knjigu, ali čini mi se da gro njegovog opusa zauzimaju knjige o Tarzanu.

[Meho Krljic]

Napisao je TAJ Barouz dosta priča koje se dešavaju na Marsu i koje jesu naučna fantastika. Palpčina, ali Sf palpčina...

Za ovo drugo, šta ja znam. W Barouz i Džojs teško da se mogu svrstati u SF jer, ipak, oni slične motive tretiraju na sasvim drugi način čime jasno istupaju iz žanrovskih okvira...

[Cornelius]

Tarzan je Edgar Rajs, a Naked Lunch je Vilijem (alkos, narkos, peder, etc.). Na ovog drugog je mislio Sollers.

[Nyarlathotep]

Naked Lunch je Vilijem (alkos, narkos, peder, etc.).

kakvo etiketiranje starog dobrog Billa Burroughsa, jednog od najvecih knjizevnih umova XX veka.

Nisi mogao da dopises i: veliki knjizevnik, antropolog, filozof, sociolog, pop ikona, likovni umetnik, itd. itd?

[Cornelius]

Naked Lunch je Vilijem (alkos, narkos, peder, etc.).

kakvo etiketiranje starog dobrog Billa Burroughsa, jednog od najvecih knjizevnih umova XX veka.

Nisi mogao da dopises i: veliki knjizevnik, antropolog, filozof, sociolog, pop ikona, likovni umetnik, itd. itd?

Radi brzeg prepoznavanja. Narod ga vise pamti po tome, no po knjizevnim delima, antropoloskim studijama, slikama ili uticaju na bit generaciju.

[Nyarlathotep]

Radi brzeg prepoznavanja. Narod ga vise pamti po tome, no po knjizevnim delima, antropoloskim studijama, slikama ili uticaju na bit generaciju.

Sto ne znaci da po njegovom delu ne treba da bude pamcen, naprotiv. Covek je nepojmljivo veliki um i naveliko uticajan i proucavan pisac.
Jasno, naravno, heheheeh, raja uglavnom pamti po socnim detaljima. Onda za pola velikih knjizevnika oduvek, mozes isto to navesti...

[Cornelius]

Ma, jasno. Ali, to je cena slave.

[Kastor]

Ajde, ajde, pomisliće Harvi da je Barouz i pisao o homoseksualzmu pa neće pročitati knjigu.
Harvi, zajmi Naked Lunch i čitaj.