Carl Barks

[Meho Krljic]

Sad sam video da je onlajn član foruma po imenu cbarks, a to me je asociralo na Carla Barksa, čoveka koji je do te mere uticao na moju percepciju, ne samo stripa i avanturističke proze nego literature uopšte da svaki put kada pomislim na to, moj mozak implodira i pretvaram se u biljku koja se u grčevima valja po patosu.

U svom tom uzbuđenju pre neki dan sam napisao jedan emotivan osvrt na radove pokojnog Barksa, pa koga zanima, evo teaser:

Carl Barks

Juče sam na jedan forum koji se bavi ilegalnom distribucijom kopirajtovanog materijala aploudovao 183 epizode stripa koje je nacrtao i napisao Carl Barks. 183 epizode možda zvuči kao mnogo, ali ovaj čovek je tokom skoro tri decenije rada za kompaniju Walta Disneyja uradio oko 500 epizoda stripa upisavši se pritom ne samo u listu najvažnijih autora u Diznijevoj ergeli, već i u listu najvažnijih pregalaca na polju stripa uopšte. Zašto? Kako? Sada ćemo videti.

Nemam nameru da ovde pišem nadugačko i naširoko o Barksovoj biografiji. To su, hvala Alahu, uradili kompetentniji, informisaniji i pedantniji ljudi od mene. Wikipedia sadrži izuzetno detaljno i čitko napisan entry o Barksu, pa svakoga ko želi podatke i činjenice uputio bih na sledeći link:

http://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Barks

Ono što bih ja voleo da postignem ovim mojim kratkim pisanijem bi bilo da uverljivo predstavim magiju koju vezujem za Barksove stripove i podelim je sa nekim slučajnim čitaocem. Stvar je u tome što sam primetio da me za sve Barksove poštovaoce koje sam upoznao vezuje jedna ista stvar: strast. Barks nije autor oko koga se lome kritičarska koplja i oko koga postoji mnogo diskusije. Činjenica da je njegov rad prekriven istorijskom patinom (na kaju krajeva, čovek se penzionisao sredinom šezdesetih a umro pre sedam godina) svakako pomaže da ma kako se neko oštrio da mu presudi i postavi ga na svoje mesto, od toga nema previše vajde - sud istorije o Barksu je već izrečen i teško da će ga išta radikalno promeniti. Barks je jedan od ljudi koji su istoriju koju mi poznajemo stvarali, on nije bio samo njen puki učesnik.

Dakle, Barksovi poštovaoci o njemu pričaju isključivo sa strahopoštovanjem i mnogo nostalgične izmaglice u očima kada u sećanje prizovu njegove najbolje radove. Zatšo, pitaće sa pravom neki neupućen, a dobronameran prolaznik. Da li je u pitanju samo žal za mladošću, za vremenom kada su ovi sedi i oćelaveli ljudi bili mladi i tonuli u strip avanture jednog nevinijeg sveta? Da li je, dakle, Barksov ikonički status samo posledica ružičastog filtera kroz koji neizostavno posmatramo svoju mladost (čak i kada je ona (a to je srazmerno često) bila ispunjena čemerom i frustracijom)? Ovo je legitimno pitanje, kako za nekoga ko je Barksa čitao pedesetih, u naponu njegove kreativne snage, kao i za nekoga, poput mene, ko ga je čitao sedamdesetih i osamdesetih u beskonačnim reprintma njegovih najboljih radova.

I odgovor je odgovarajuće prost: ne. Barks je jedan od autentičnih genija strip-medijuma, čovek koji je neke od temelja onoga što danas podrazumevamo za neraskidiv deo ove umetničke grane udario svojeručno.

Jedna od stvari koje svedoče o tome koliko je Barks bio poseban u odnosu na kolege je i činjenica da su u odsustvu bilo kakvog znanja o njegovom identitetu, čitaoci po pravilu i bez greške prepoznavali radove jednog posebnog autora, i tog autora imenovali za najboljeg. Walt Disney je bio dosta autoritarna osoba kada je posao bio u pitanju i njegova kompanija je oduvek bila vrlo dosledna po pitanju identiteta svojih brendova. Jedan od brendova je bilo i samo Diznijevo ime, pa je na stripovima crtanim i pisanim od strane stotina pregalaca širom sveta uvek stajalo samo ono prepoznatljivo Walt Disney. Ovo pravilo, sa retkim izuzecima važi i danas. Diznijevi crtači i pisci su tu da proizvode magiju u anonimnosti.

Moja sećanja na stripove iz detinjstva su prepuna prijatnih reminiscencija na epizode Paje Patka (i njegove familije) koje su bile nepogrešivo lepše nacrtane od drugih i nepogrešivo dublje i bogatije napisane. U našem neznanju (u kome barem nismo bili usamljeni), moj brat i ja nazivali smo ove stripove 'prvom klasom'. Razume se, u pitanju je bio Barks. Američki strip-čitaoci iz četrdesetih i pedesetih su za, njima takođe nepoznatog autora izmislili ime 'the good duck artist'. Barks je postigao nemoguće: usred kompanijske dezidentifikacije i usred rada koji je trebalo da se svodi na prostu reprodukciju unutar zadatih granica, jedan čovek je izgradio svoj autorski identitet i bio prepoznat.

Ostatak na:

http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=73942

[Jake Chambers]

Oprosti mi, ali nemam vremena da sad čitam ovo, samo ću reći da mi je izuzetno drago što volimo JOŠ jednu istu stvar. Ja sam kao klinac šizio na Diznijeve priče koje je on radio, ali bih BUKVALNO dupe prodao za neke od ulja na platnu sa Bajom i ekipom koje je on slikao...





Njam!

[Meho Krljic]

Dupe, a? Hmmm, dogovorićemo se...

Ma, nije taj moj tekst bogznakako pametan, ali je nadahnut obožavanjem. I to je nešto...

[Jake Chambers]

Hoćeš da kažeš da imaš neku od slika?

[Meho Krljic]

Ne, samo pokušavam da sebi obezbedim malo dupeta na osnovu prevare & opsene... I ja bih, priznajem, voleo neko od njegovih ulja... Čisto dekadencije radi...

[jaki Thor]

Može li dupe za moje maslinovo ulje??

[lilit]

i ja volim carla barksa, ali sta god da napisem posle tvog, prelepog, teksta, zvucace rastimovano .

takodje, bila sam slobodna da procunjam po tvom blogu gde sam nasla svasta, let say, zanimljivo (ponesto i jako poznato & familijarno), kao i jednu veliku istinu koje sam ponekad svesna, ali ovako na ekranu me bas drmnula (iako saljivo napisana).
neke stvari je bolje ne videti u eksplicitnom obliku.

Total
Ne smem ni da pokušam da izračunam koliko ovo sve vremena zahteva. Nisam se ni dotakao činjenice da sam kupio još i pet knjiga ovog meseca (koje ću čitati za otprilike mesec dana kada se izborim sa monstruoznom monografijom o Islamu koju trenutno šamaram). Uh, kad se sve sabere, makar i približno, postaje jasno da je potreba da čovek radi da bi preživeo jedno od najgorih prokletstava današnjice. Protiv ove pošasti modernog doba treba se boriti na svaki način, pa makar se u toj borbi i sagorelo. Rezultat rata je u krajnoj liniji nebitan, sve dok se u samom ratu uživa.

nadam se da se ne ljutis sto sam copy/paste i offtopicovala.

[Jake Chambers]

Ne, samo pokušavam da sebi obezbedim malo dupeta na osnovu prevare & opsene... I ja bih, priznajem, voleo neko od njegovih ulja... Čisto dekadencije radi...

Si siguran da te žena bez razloga pita da li si peder?
I da, just for the record, jokes about my ass su dozvoljene samo... prijateljima. I neću da čujem više ni reč na tu temu. Ne moramo da uništimo baš svaku temu.

[Meho Krljic]

Jake, OK, shvatio sam da me smatraš za neprijatelja. Dobro... Šta da se radi...   A kad mi definišeš šta je to peder, onda ću ti i odgovoriti na pitanje.  

Lilita, ne ljutim se, naravno, a i nije neki oftopik pošto i sama tema nije nešto mudra niti inspirisana samo sam hteo da sa nekim podelim ljubav k Carlu Barksu...

I da, taj tekst koji si citirala je pisan davno, kao što rekoh i tamo i danas su stvari još gore.... Zanimljivo je razmišljati u kakvom će svetu naša deca živeti...

[lilit]

Lilita, ne ljutim se, naravno, a i nije neki oftopik pošto i sama tema nije nešto mudra niti inspirisana samo sam hteo da sa nekim podelim ljubav k Carlu Barksu...

I da, taj tekst koji si citirala je pisan davno, kao što rekoh i tamo i danas su stvari još gore.... Zanimljivo je razmišljati u kakvom će svetu naša deca živeti...

ma to oko oftopikovanja se malo salim (s onim s kim smem   ), ali me ipak zanima da li tvoja gornja recenica implicira da na mudrim_topicima_ozbiljnih_forumskih_diskusija nije uputno OT?

kad vec pomenu svet_u kojem_ce_ziveti_nasa_deca mislim da ce njima npr. nintendo DS biti nesto sto je nama baja patak. malo banalizujem, naravno, ali i sam znas da svaka nova generacija ima svoje ljubavi.
nadam se da ce da zazive i one prakticne e-books.
(stvarno sam nekriticni fan novih tehnologija, a ovih dana toliko opsednuta igricom big brain academy za nintendo DS, da spravicu krijem od rodjenog deteta, igram u kupatilu i ne mogu da mrdnem sa C+ )

anyway, hvala sto si me podsetio na carl barksa... to je ustvari moja poenta.

[Meho Krljic]

Nema na čemu.

Nego, mislim da ću da kupim DS čim neko ishakuje jebenu spravu i omogući mi da igram piratovane kartridže na njoj. U stvari, neko je to već uradio, ali nemam gde da kupim taj addon...

Bek tu topik. Ne, ne mislim da ozbiljni forumi nemaju oftopikovanje, mislim da forum koji drži do sebe zna kada da dopusti oftopikovanje jer vodi plodnijoj raspravi.

A kad sam spomenuo 'našu' decu (ne mislim na svoju naravno, mje pesme su moja deca) više sam mislio na preobilnost informacija i kulturnih sadržaja. S druge strane, možda samo ja to vidim kao preobilnost pošto sam mator i oldskool, navikao na šturost pa mi sve što mi je sad dostupno deluje kao teški overkill. Pretpostavljam da će naša deca mnogo lakše razdvajati bitno od nebitnog...

[lilit]

A kad sam spomenuo 'našu' decu (ne mislim na svoju naravno, mje pesme su moja deca) više sam mislio na preobilnost informacija i kulturnih sadržaja. S druge strane, možda samo ja to vidim kao preobilnost pošto sam mator i oldskool, navikao na šturost pa mi sve što mi je sad dostupno deluje kao teški overkill. Pretpostavljam da će naša deca mnogo lakše razdvajati bitno od nebitnog...

razumem. s tim sto su mi pojmovi bitno/nebitno (tu spada i - prirodno ) neki od omiljenih za beskonacne diskusije, ali ne bih sad tim putem.

meni je mnogo bitna danasnja sirina i dostupnost informacija na svim nivoima (a znam da je i tebi, pa cu da prekinem s pisanijem o tome). naravno, naci ce se neko ko ce da kaze da se radi o prividnoj dostupnosti, ali cak i da je tako (a nije) i to mi odgovara.

[Meho Krljic]

Da, slažem se da je bitno/ nebitno u najmanju ruku subjektivna stvar ali tako sam ovaj pojam i iskoristio. Mislim, vrlo plastičan primer je upravo dat u blog postu koji si citirala sa količinom muzike ili stripa koja je nabavljena samo 'da stoji' i drugom količinom nabavljenom samo informacije radi. Iz trećeg dela, dakle, nabavljenog sa idejom konzumiranja, jedan veliki deo će posle određenog vremena preći u jednu od ostale dve kategorije. Volim da zamišljam da će naši potomci imati mnogo bolji osećaj za distribuciju unutar ovih kategorija...

naci ce se neko ko ce da kaze da se radi o prividnoj dostupnosti

Taj neko neće biti u pravu. Mogli bismo da pričamo o prividnoj relevantnosti informacija u svetlu njihove lake dostupnosti, ali dostupnost je van svake sumnje.

[Alex]

Meho:

Svejedno, uskoro će copyright na ove likove isteći (ako već nije) i oni će biti u javnom vlasništvu. Dizni će i dalje držati trademark, ali će svako moći da pravi nekomercijalne stripove sa ovim likovima..

Šta to znači i odakle ti to? Kako može Dizni da izgubi prava - šta gubi a šta zadržava? Šta su to nekomercijalni stripovi (i sad svako može da crtra stripove sa Pajom i družinom kod svoje kuće i da ih deli prijateljima i rodbini)? Kad tačno ističe copyright?

U poslednja dva broja Egmontovog Miki Mausa - srpsko izdanje, nalazi se priča iz dva dela u kome Paja i sestrići traže nestalog Deda Mraza. Crtež neodoljivo podseća na najbolji crtež PP-a (valjda Barksov), ali se u priči nalaze i takvi detalji kao što je lap-top. Ovo znači da se radi o novom savremanom crtaču, ali izuzetno kvalitetnom koji sjajno kopira rad starih majstora.
Međutim, moguća je i varijanta da je stari strip docrtavan i prepravljan kako bi se u njega ubacili neki moderni elementi koji bi nagovestili da se radnja odvija danas. Ali sem kompjutera sve ostalo (avioni, automobili) su kao iz 50-ih godina, uključujući Pajin TV - jedan od prvih modela.

Voleo bih da čujem neko mišljenje...

[Meho Krljic]

Aleks, čekiraj sledeću wikipedia stranu:

http://en.wikipedia.org/wiki/Mickey_Mouse_Protection_Act

A glede nekomercijalnih stripova: pa, baš kao što sam rekao , moći ćeš da napraviš strip sa Mikijem ili Pajom i da ga publikuješ ali ne i da ga prodaješ, zbog trejdmarka.

Zanimljivo je da je i moj brat reagovao slično kao i ti videvši pomenutu epizodu Paje Patka, rečima da je ovo neko ko skoro avršeno imitira Karla Barksa. ja ne mislim da je sličnost tolika ali uticaj se svakako ne može poreći. Barks je ipak za mnogo ljudi DEFINICIJA Paje Patka. Radovi Dona Rose su dobri, ali Barks je i dalje THE MAN.

[Jake Chambers]

Hm jebote ja sam davno prestao da čitam Diznija Ogromnu hrpu nemačke verzije Mikijevih Zabavnika (2 i po godine brojeva) dao sam drugovom bratu kad sam hteo u manastir... sad imam samo par onih debelih nemačkih svesaka sa stripovima od 50-60 strana (doduše, sad samo u njima i mogu da uživam)... vidiš, morao bih nekako da nabavim te brojeve iz Nemačke...

[Meho Krljic]

Džaba kad je to na nemačkom........... Meni je otac pobacao kolekciju Mikijevih Zabavnika kada sam otišao u vojsku. Kolekciju u koju sam slupao mnogo para i godina. Ponekad se samom sebi divim na uzdržanosti kad se setim da je i danas, posle više od petnaest godina taj čovek živ i relativno zdrav...

[Jake Chambers]

Pa meni NIJE džaba! Evo sad gledam neke Rosine stripove na amazonu... Baja i izgubljena biblioteka (izlazilo 1993 u MM u Nemačkoj) i Tajna nestalih stubova... eh kako je lepo znati da sam to čitao dok je izlazilo Najbolje u svemu je što sam iz toga naučio TOLIKO toga o istoriji Vidiš, možda to kupim sad...

[Meho Krljic]

Haha, da, i meni je Karl Barks (za Rosu sam već bio mator)podario više znanja o istoriji nego moja sirota profesorka Dragana Dragaš, koja se toliko trudila...

[Alex]

Jedini razlog zašto nisam dovoljan "ekspert" za Karla Barksa (prepoznavanje stila i sl) je taj što sam i ja ostao bez svoje kolekcije Mikijevih Zabavnika - delom krivicom "starijih" koji su me nagovarali da se rešim stripova za decu, delom svojom krivicom - jedan broj MZ-a i to baš sa najboljim epizodama PPatka sam menjao za neke strane Marvelove stripove, što računam sebi u veću životnu grešku. Malo mi je lakše kad vidim da nisam jedini.

A izvesni Al Talifero, zar i on nije jedan od poznatijih crtača Donalda & comp?

[Alex]

Al Talifero? Proverićemo ko je to...

Koje su to epizode koje si menjao za Marvele, čisto me zanima?

Ma to je bilo pre 100 godina.

Sećam se epizode gde sestrići pokušavaju da prevare Paju sa novčanikom na uzici, ali on uvek pređe njih.

Pa ona kad Paja poludi ili "pomajmuni" pa priča nešto kao "agl dagl".

Al Taliaferro
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search

Charles Alfred Taliaferro (August 29, 1905 - February 3, 1969) known simply as Al Taliaferro was a Disney Comics artist who used to produce Disney comic strips for King Features Syndicate. Many of his strips were written by Bob Karp.

He is best-known for his Donald Duck comics, but he started out by lettering the Mickey Mouse strips (March 1931 - July 1932), and drew the Bucky Bug comics in 1932 as well as Silly Symphonies pages from 1932 to 1939. Taliaferro co-created a number of characters, including Huey, Dewey and Louie, Bolivar, Grandma Duck, and arguably Daisy Duck. He drew Donald Duck comic strips from 1938 until his death in 1969 in Glendale, California.

[Meho Krljic]

Zanimljivo. Moram da iščupam koje je konkretno stripove radio da to izoveravam. Proklet bio Dizni i njegova korporativna filosofija u kojoj siroti autori nisu mogli da dobiju ni tračak slave...

[Jake Chambers]

Ne diraj mi Dizni!!!  

[Meho Krljic]

Ama, nemoj da ih braniš. Svaka čast na umetnosti ali poslovno, to su gadni fašistoidni kapitalisti i nesrbi.

[Jake Chambers]

Rekoh, ne diraj mi Diznija. To je svetinja svakog deteta.

[Meho Krljic]

Da, ali ja sam poznat po svojoj mržnji prema deci.

[Alex]

Taliafero je očigledno radio isključivo novinske stripove - kod nas najviše objavljivane u Politici i Zabavniku ranije.

Svejedno, radi se o još jednom velikanu stripa.

[Jake Chambers]

EEEEEEE!!!! Napisao sam prekjuče mail nemačkom izdavaču Diznija da pitam da li mogu da se pretplatim odavde na njihovu ovu debelu mesečnu svesku... i .... MOGU!

[lilit]

nesto sam sigurna da cete svi da se radujete sa mnom



Will you be in Austria between March 25, 2007 and November 4, 2007? In that case you should try to check out the exhibition of Barks artwork that will take place during those dates at the Karikaturmuseum in Krems (koji je na 40 km od Beca!!!!).

The Show "Die Ente ist Mensch geworden das zeichnerische Werk von Carl Barks" consisted of more than 400 original art works, 290 from the collection of Gottfried Helnwein.

eto, sta da vam kazem. ko dodje, mozda se zrtvujem, pa odemo zajedno.  

[Meho Krljic]

               

[zakk]

               

lakše malo meho, traje to do novembra. do tada možemo da isfinansiramo i utreniramo tim koji će sve to da pokrade i okači na naše zidove!

[lilit]

ja juce posetila izlozbu, a moj novi idol se zove - Gottfried Helnwein.
evo fotki iz Kremsa: http://picasaweb.google.com/lilit612/CarlBarks?authkey=5mwOixMQrD0

[Man Of Steel]

Upravo sam pogledao cene ulja na platnu gosn Carlsa i mogu vam reci da svi mi zajedno nemozemo sebi priustiti njegove slike!

[Man Of Steel]

Taliafero je očigledno radio isključivo novinske stripove - kod nas najviše objavljivane u Politici i Zabavniku ranije.

Svejedno, radi se o još jednom velikanu stripa.

Sto se ovih politikinih novinskih stripova tice imam male Paje i Mikije na kilo!Kome treba morace da priceka dok ne nabavim jedan mali skenercic!

[marlowe]

Tekst iz Politike, prenose StripVesti:

    U SENCI VOLTA DIZNIJA

    Karl Barks, tvorac Paje Patka, do pred kraj života nezasluženo je ostao skrajnut u priči o slavnom junaku stripa

    Specijalno za ,,Politiku"

    Beč – Voltu Dizniju, ocu besmrtnih crtanih junaka sa kojima poslednjih šezdeset godina odrastaju deca širom sveta, automatski se pripisuju sve tvorevine vezane za multimilijardersku zaostavštinu koja nosi njegovo ime. Ono što se premalo spominje jeste da je Dizni uz sebe imao tim crtača koji su zauvek promenili svet stripova i crtanih filmova, a čiji je talenat i predanost poslu uspeo dobro da unovči.

    U Muzeju karikature smeštenom u austrijskom gradiću Kremsu u toku je izložba posvećena Karlu Barksu, tvorcu Patkovgrada i njegovih poznatih stanovnika: Paje Patka (onakvog kakvim ga danas poznajemo) Raje, Gaje i Vlaje, Proke Pronalazača, Buldoga, Baje Patka, Pate, Mage Vračević i mnogih drugih pernatih junaka. Kuratori izložbe u Kremsu su legenda austrijske karikature Manfred Deiks i kontroverzni umetnik austrijsko-irskog porekla Gotfrid Helnvajn.

    Premijerno pominjanje imena Paje Patka u Avanturama Mikija Mausa (1931) prolazi nespektakularno: ,,Miki ima puno prijatelja... Horacija, Belku i Paju Patka." Prolaze još tri godine pre nego što njegovo ime dobija konkretan lik: animatori Dizni studija Art Babit i Dik Humer kreiraju za film ,,Mala mudra kokoška" (1934) prvu verziju Paje Patka. Međutim, na najpoznatijoj patki na svetu je od momenta njenog prvog pojavljivanja izvršen dobar deo ,,hirurških zahvata". Otkako je Karl Barks počeo da radi na njegovom imidžu, Paji se skratio vrat, kljun mu je postao četvrtastiji, glava oblija, a na šakama je dobio prste. ,,Očovečavanje" patke nije teklo samo vizuelnim prilagođavanjem njene fizionomije ljudskoj – ona je decu najviše osvojila svojom ćudljivom naravi. Za razliku od stalno ,,dobrog" Mikija, Paja Patak zna da izgubi nerve, lenština je, naivan i daleko od nepogrešivog; takoreći prvi junak Diznijeve radionice koji odstupa od roditeljskih pravila lepog ponašanja, a da nije negativac.

    Po izbijanju Drugog svetskog rata, Barks daje otkaz i okušava se kao odgajivač pilića u Kaliforniji, a paralelno radi kao slobodni crtač. Početkom 1940. izdavači dolaze do zaključka da bi crtane figure iz filmova mogle dopreti do mnogo šire publike pretvaranjem u strip-junake, i kreću da regrutuju afirmisane animatore. Na osnovu poslatog scenarija za jedan neostvareni film o Paji Patku i njegovim nećacima, Barks počinje sa intenzivnim radom na novom konceptu ,,zajednice patki" zajedno sa Džekom Hanom, kolegom-autorom iz Dizni studija. Barksu je pored samog scenarija ponuđena i sloboda menjanja sadržaja. Epizoda nazvana ,,Blago pirata" pojavljuje se 1942. u devetom broju časopisa ,,For kolor komiks" renomiranog izdavača Vestern pablišing.

    Baja Patak, Pajin bogati a škrti ujak, pojavljuje se tek 1947. u priči ,,Božić na medveđoj planini", ali veoma brzo počinje da deli glavnu ulogu sa svojim slavnim nećakom. I, naravno, tamo gde je puno novca, tu su i opaki lopovi – Buldozi se pojavljuju u Patkovgradu godinu dana kasnije.

    Interesantan podatak je da Barks sve do svoje pozne starosti nikada nije napustio SAD i da su sve njegove pačije avanture po belom svetu bile inspirisane člancima iz Nacionalne geografije ili turističkih časopisa, vestima i dokumentarnim televizijskim filmovima.

    Tokom dvadeset četiri godine rada za studio Dizni, Barks je iscrtao 6.215 tabaka stripova, 190 naslovnih stranica i 396 scenarija, od čega je sačuvano svega 200 crteža i nekoliko naslovnih strana. Razlog za to je sasvim banalan: davnih 1950-ih niko nije ni sanjao da će stripovi namenjeni masovnom konzumiranju jednoga dana dobiti na ceni. U vreme u kojem se objavljivalo i po dvadeset serija nedeljno, originali su zauzimali dragoceni prostor. Paja Patak se proteklih nekoliko decenija pretvorio u mašinu za pravljenje novca, a cene Barksovih crteža penju se i do petocifrenih iznosa.

    Izložba traje do 4. novembra ove godine.

    Marina Bauer

Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 18.04.2007.godine

[lilit]

    Izložba traje do 4. novembra ove godine.

Btw, karta je 9 evra, a s istom kartom se moze uci i na izlozbu posvecenu Marleni Ditrih u "Österreichische Filmgalerie" (takodje u Kremsu i na nekoliko koraka od "Karikatur Museuma" (6. maj - 25. novembar).

[Meho Krljic]