METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[Meho Krljic]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/architects-2025-the-sky-the-earth-all-between

To! 

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/grima-flight-of-the-silver-storm-2025

[Meho Krljic]

Heh, dok režim ne može da skupi pedeset krštenih studenata da ih prikaže kao pošten svet koji bi samo da polaže ispite pa slika dede koji im donose ,,princes krofne što je baka spremila" a onda se vade princes krofne kupljene u supermarketu, protiv ovakvog bullshita se diglo i mlado i staro, pa na kraju i bend URGH! koji nismo čuli skoro deceniju i po. A to je samo jedna od divnih stvari ove nedelje u kojoj smo videli i pošten, častan odgovor građana na nasilje u formi šutiranja u dupe i udaranja kiobranom ljudi koji su se prodali za siću da brane otetu instituciju od onih kojima je oteta. Dakle, spremamo se za naredni vikend a to činimo i slušanjem metala. Jer metal je, ako ništa drugo, uvek bio uz narod i tu nema mnogo nejasnoća. Možda ste nekada imali BOLJI osmi Mart ali nikada niste imali METALNIJI. Ajmo.

Deo 1: BLACK METAL
Anticristo Ritual je split album španskih Licurgo i međunarodnog (špansko-argentinsko-čileanskog) projekta Impía Maleficencia. Po naslovu je valjda jasno da je ovo tr00 antihrišćanski blek metal, sirov, neprskan, neretko malo i monoton. No oba benda riljaju iz sve snage da prenesu svoju poruku i ta se iskrenost i požrtvovanost moraju prepoznati i ceniti. Nije da se pušta nekom koga hoćete da ubedite da je blek metal suptilna umetnička forma ali jeste da se pokaže da ovi ljudi ne odstupaju ni koraka:
https://impiamaleficencia.bandcamp.com/album/anticristo-ritual-licurgo-imp-a-maleficencia-split

Frankfurtski Verbluten imaju novi EP, Belagerung a koji znači da naslov njihovog prvog albuma od pre par godina, Goodnight, Goodbye, We Perish! Nije trebalo shvatiti bukvalno. Bend je i dalje tu i svira DOSTA DOBAR blek metal. Ima tu i, da primetimo, malo i nekakvog originalnog shvatanja ovog žanra, ne nekih velikih odstupanja od matrice (pola rifova su u tritonusu) ali Belagerung imaju gruv koji nije tipičan za moderni, ili bilo koji blek metal, i to im lepo leži. Neke gitarske teme su pritom vrlo pamtljive (ceo uvodni deo za Suzeränität je ODLIČAN), a produkcija je sasvim okej pa ovo izdanje može da se sluša sa uživanjem:
https://verbluten.bandcamp.com/album/belagerung

Šveđani Istapp slave ove godine dvadeseti rođendan pa je onda i četvrti album, Sól tér sortna, jedna primetno slavljenička ploča. Bend je uostalom napravio do sada najdužu pauzu između dva albuma, i ovde se čuje da je na pesmama rađeno studiozno sa tom mešavinom propisnog blek metal krljanja, vrlo razrađenih folklornih motiva, himničnih klin vokala... Produkcija je neobično čista za blek metal ali ovo je i muzika koja ima puno suptilnih elemenata u izvedbi i aranžmanima pa joj i odgovara čist, uredan zvuk. Istapp nisu nužno bend koji bih prvo naveo kada se zaklinjem u švedsku blek metal scenu, ali ovo je impresivan album koji bih svakom preporučio:
https://istappofficial.bandcamp.com/album/s-l-t-r-sortna

Finski Forsaken Land su na prvi utisak možda i premelodični za ono što ja uobičajeno tražim od blek metala ali njihov debi (?) EP, Nightwinds je odličan. Pretpostavljam da je ovo jednočlani projekat jer se naglašava da vokale ovde radi gost, ali muzika je napisana promišljeno, svirka je kvalitetna a produkcija dobra i ovo je rifaški, mošerski blek metal u kome je melodičnost zapravo lep ukras na propisnoj metal osnovi i ne kidnapuje ceo format kako bi ga odnela u pravcu ,,pop" muzike. Impresivno!
https://forsakenland.bandcamp.com/album/nightwinds

Abbashaitan su takođe iz Finske a omot za njihov treći demo snimak, Sorceritual, na kome dva originalna člana benda gutaju vatru obećava zaista dobru zabavu. To se i dešava, Sorceritual je estetski sirovi, old school blek metal, ali je muzički i kompozitorski vrlo zreo. Produkcija je jeftina, ali kako je ovo demo, ona mu i priliči, a ove četiri pesme su prijatne i dopašće se svakom tr00 friku:
https://abbashaitan.bandcamp.com/album/sorceritual

Da ponekad i ja nađem nešto prihvatljivo za sebe u britanskom blek metalu svedoči novi EP sastava Ninkharsag iz Liverpula koji je započeo kao solo projekat gitariste Paula Armisteada ali je sada pravi kvartet i zvuči, uh, odlično. Bubnjar Jay Pipprell (nekada i u Venom Prison) je svirao sa Armisteadom u Unsanctum i on je ovde motor koji vuče bend unapred a EP The Black Swords of Winter nudi melodični ali veoma oštri, agresivni blek metal koji se ne gubi u melanholijama i emotivnoj izmaglici nego ROKA. Ima tu veom pamtljivih, folkom inspirisanih tema i mada je produkcija možda mrvicu nabudženija nego što volim (ali miks ima lep, definisan bas a to je u blek metalu uvek praktično bonus) ovo je meni odlično, pitko izdanje:
https://ninkharsag.bandcamp.com/album/the-black-swords-of-winter
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/the-black-swords-of-winter

Sipmatični su i Niveous koji iz Viskonsina pričaju o snegu i ledu na svom debi EP-ju, Endless Snowfall a za ugledni Transylvanian Recordings. Ovo je otprilike onoliko atmosferičan blek metal koliko meni prija, sa prozračnom gitarom i dosta lelujavih harmonija u pozadini ali sa jakom bas-gitarom u centru miksa i moćnim, razornim bubnjevima. Bend me sa severa pa kapira tu ideju leda i hladnoće koju su u blek metal uneli Skandinavci i spaja je sa modernijim atmoblek pristupom ali i puno promena ritma i tempa i to dosta dobro sedi sve zajedno:
https://niveous-blackmetal.bandcamp.com/album/endless-snowfall
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/niveous-endless-snowfall

Ne zna se ko, šta i odakle je Seir ali demo snimak nazvan samo Demo ima tri pesme (i intro) pristojno agresivnog blek metala. Ovo je vrlo dobro producirano s obzirom na apsolutno low-profile nastup projekta i sklopljeno od ne preterano originalnih ali prijemčivih rifova, spakovano u aranžmane dimanične, pomalo trešerske provinijencije. Dobrih deset-jedanaest minuta krljanja s, jelte, mozgom ali i s energijom:
https://seir666.bandcamp.com/album/demo

Australijski projekat Tauremorna ima debi album i ovo je prilično lepa ploča blek metala koji je i sam zasnovan na rifovima i pretećim atmosferama, dovoljno kontemplativan za modernog blek metal slušaoca a dovoljno agresivan za tradicionalnu publiku. The Revelation of the Unholy Covenant su pravila da čoveka i produkcijski ovo zvuči uredno i efikasno ako već nije specijalno SKUPO, no, kvalitet rifova i ubedljivost u izvedbi su jaki aduti ove ploče:
https://tauremornaau.bandcamp.com/album/the-revelation-of-the-unholy-covenant

Wiedergänger je jedan Nemac koji sam pravi vrlo pristojan blek metal. Drugi album, za četiri godine, nazvan Stillborn Grace of Liberty je jedna vrlo sigurna kombinacija rifova, atmosfera, dobre produkcije i karakterne svirke. I to ne pričam samo po standardima koji važe za jednočlane blek metal bendove, ovo je naprosto pristojan album sa koje god strane da ga gledate, koji će svakom ponuditi po nešto dobro i nikog neće razočarati. Lepo, a i veoma je lepo da se plaća po želji:
https://wdrgngr.bandcamp.com/album/stillborn-grace-of-liberty

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Njemački Fairy Duster su više post-metal nego doom metal, ali debi album, Far from Light and Time im jeste dosta težak, spor i elegantan. Ovde svakako ima te uobičajene post metal izmaglice, pesme su dugačke, kontemplativne i imaju ,,gaze" dimenziju sa umiljatim, melanholičnim gitarskim temama u pozadini, ali dosta se ovde i lomi, pevanje je malčice ekspanzivnije nego što je za post-metal standard i sve u svemu doom komponenta ove muzike je dovoljno prominentna za moje potrebe. Poslušajte:
https://fairyduster.bandcamp.com/album/far-from-light-and-time

Tectonic Shifts su power tro iz Helsinkija sa debi EP-jem od pre tri godine i, evo, nastavkom ove. High Ground ima četiri pesme sporog, lepljivog doom-stoner gruva, nisko naštimovanih faziranih gitara i izmučenih vokala, Sve to radi upravo kako je zamišljeno, ubacujući slušaoca u hipnotički trans i držeći ga na udici umešnim dinamičkim varijacijama i melodičnim temama koje oplemenjuju taj meljući rif-rad. Sirovo producirano ali radi, rekosmo, upravo kako je zamišljeno pa se preporučuje od srca:
https://tectonicshifts.bandcamp.com/album/high-ground

Sporo, lepljivo i jako fazirano dobijamo i na trećem albumu španskih Red Eye. Nazvan III, album nam ovaj trio prikazuje u idealnom svetlu, sa nekim od najtežiih doom metal zvukova koje ćete čuti ove nedelje. Red Eye su vrlo usredsređeni na rif i težinu, ali su im pesme dovoljno pametno napisane da ne budu monotona procesija rifova, odnosno da repetitivnost bude oružje ovog albuma a da taj teški, opresivni zvuk na slušaoca deluje kao prekrivač ispd koga će moći da sanja psihodelične snove. Odlično je:
https://redeyeofdoom.bandcamp.com/album/iii
https://discosmacarras.bandcamp.com/album/iii

Power trio iz Virdžinije Wood Witch ima drugi album, Synna Modor i ovo je više nego dopadljiv okultni doom metal/ stoner rok zdravih, lepih rifova i veštičijih atmosfera. Ekipa koja radi tek šest godina se sa ovim izdanjem vrlo sigurno upisuje na listu savremenih doom bendova koji uzimaju sabatovštinu i generalni '70s okultni rok zvuk i transfiormišu ih u nešto savremeno, prijemčivo, prijateljski nastrojeno. Nema ovde, dakle, previše prljavštine ni u zvuku ni u koncepciji, a koju neretko čujemo kod modernih occult doom bendova, Wood Witch imaju uredno napisane pesme, prijatne harmonije, lepe vokale i kvalitetnu produkciju pa ih možete puštati i civilima i dobiti sasvim pozitivnu reakciju. Pritom, ideja i svežih tema ovde ima više nego što sam očekivao pa se bend kotira vrlo visoko na mojoj ovogodišnjoj, jelte, listi bendova koje treba preporučivati drugima:
https://woodwitch1.bandcamp.com/album/synna-modor

Ako ipak više volite nešto što je jeftinije u zvuku a spontanije u kompoziciji, evo su vam Solar Monolith iz Mičigena. Ovo je dvojac u kome jedan čovek svira bubanj, drugi svira bas gitaru i peva i oni tako prave prijatni, gruverski doom-stoner. The Crooked Path im je debi album i ovde ima i minijatura od minut i kusur, pa do osmominutnih epopeja. Svedenost zvučne slike može da bude problematična jer će svi ovi sabatovski rifovi koji se čuju neizbežno zazivati iommijevske solaže da ih oplemene, ali kad se naviknete, uživate u minimalizmu koji se čuje i, uostalom, u tim dobrim rifovima i fino to curi:
https://solar-monolith.bandcamp.com/album/the-crooked-path

O nizozemskom doom metal projektu Phantom Druid nisam pisao četiri godine ali nije se mnogo toga promenilo. OK, na petom albumu, The Edge of Oblivion, ovo je sada samo jedan čovek umesto dvojice, ali Tjeerd de Jong je i dalje neko sa ekspertizom da proizvede klasičan sabatovsko-pentagramski doom metal, sa pesamama koje su predvidive ali umiljate, izvedbom koja je neoriginalna ali karakterna i solidnom produkcijom. Sporo, teško, prijatno:
https://phantomdruid.bandcamp.com/album/the-edge-of-oblivion

Vandhali su simpatičan dvojac iz Denvera sa simpatični albumom doom metala naslovljenim Born in Evil i sešn basistom da popuni trio-postavu. Ovo je fin, spontan a pristojno napisan doom metal sa lepom dinamikom, pristojnim zvukom, bluzerski psihodeličnim prelivom i vokalima koji su apsolutno najslabija tačka cele konstrukcije ali ne smetaju PREVIŠE. Album je i prvi deo trilogije koja treba da se dovrši do kraja godine, pa kome se dopada, nek zna da nije gotovo:
https://vandhali.bandcamp.com/album/born-in-evil

Finski teškorokeri Kaiser imaju drugi album vrlo lepršavog stoner roka i jako nafazirane psihodelije. Nazvan, dosledno, 2nd Sound on ne ide onako sporo kako stoner rok ponekada nemaštovito misli da se mora i nudi dinamično aranžirane pesme, puno gitarske abrazije, dobre, melodične vokale, mnogo sabatovskih momenata... Sve je sjajno:
https://kaiserfuzz.bandcamp.com/album/2nd-sound

Naravno da Swamphead iz Masačusetsa sviraju močvarni sludge-doom metal. I to rade dosta dobro, treći album za četiri godine, Nightfall im je jedna sigurno odrađena kolekcija heavy bluzerskih rifova, teškog, sporog ritma i vrištanja. Ništa originalno, ali sve je DOBRO. Glasan, težak zvuk može da zamori uho ali su pesme solidno napisane:
https://swamphead.bandcamp.com/album/nightfall

Hermetičniji, klaustrofobičniji sludge metal stiže na albumu Teeth To Sky sastava Guiltless. Kako ovo objavljuje Neurot Recordings a u pitanju su članovi bendova poput Intronaut, Generation of Vipers itd. vrlo je lako unapred znati da li će vam se ovo dopasti ili će vas preplašiti (pa vam se onda dopasti). Pesme su teške i mučne, rifovi su disonantni i preteći i dosta se ponavljaju ali muzika ima i nepobitan gruv. Dobra, glasna produkcija, jak program:
https://guiltless.bandcamp.com/album/teeth-to-sky

Pyres iz Toronta su između prvog i drugog albuma napravili pauzu od dvanaest godina ali taj drugi album, Yun je vrlo dobar. Ovo je progresivni sludge metal, dakle, muzika velike težine i žestine ali ekspanzivna u viziji, zanimljiva u harmonskom šaranju, spremna da ide tamo kuda nekakav normalni sludge metal ne bi išao. Kao i obično, moram da kukam na previše nedinamičan mastering, pogotovo jer je sama muzika zanimljiva i ima dinamiku, ali pesme su dobre i album se i pored toga što se teško sluša lako voli:
https://hypaethralrecords.bandcamp.com/album/yun

O norveškim Kryptograf uvek napišem nešto lepo kada izađe novi album pa će tako biti i sada. Treći album, Kryptonomicon sadrži prošlogodišnji singl You and I i ceo je odrađen u poletnom hardrokerskom ključu, bez nekakve velike ,,doom" i ,,heavy psych" drame. No, bend je uvek dublji nego što na prvi pogled deluje sa pesmama koje psihodelične, okultne i doom elemente pažljivo pozicioniraju u svojim aranžmanima nudeći izgrađenom slušaocu mnogo materijala za naslađivanje, a u osnovi zvučeći kao veoma zdrav hard rok bend iz sedamdesetih koji svira pošteno, znojavo i za sve pare. Mnogo su dobri i zapravo sve bolji što su zreliji:
https://kryptograf.bandcamp.com/album/kryptonomicon

Finski mag psihodeličnog roka, Santtu Laakso izdao je ne jedan nego DVA albuma ovog Petka, a protivno svim logikama na svetu oba su odlična. Ja ne razumem kako on izbacuje ovoliko muzike sve vreme i da je ona ovoliko dobra, mada delom jeste tajna u tome da je njega osnovna struktura jednostavan, ritualni, repetitivni psihodelični rok koji izranja iz džemovanja. Ali graditi na tome stalno efektne improvizacije ali i propisne pesme sa strofama i refrenima, za to treba i talenat i paklena posvećenost. Dance of Destiny je Santtu uglavnom sam pod standardnim imenom Astral Magic (sa gostom na Moog solaži na jednoj pesmi) a Strange Vibrations sa albumom Altered States je projekat gde on i Shane Beck rade spoken word poeziju preko freeform sinti improvizacija i pulsacija. Evo ne znam dokle će ali nadam se da će još dugo moći:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/dance-of-destiny
https://astralmagic.bandcamp.com/album/altered-states

Ripple Music ove nedelje nudi Rainbows Are Free iz Oklahome i njihov album Silver and Gold, kao podsećanje na to koliko ova kalifornijska etiketa nepogrešivo nalazi bendove koji sviraju sporu, tešku a melodičnu, ekspresivnu i emotivnu muziku. Rainbows Are Free nisu ni čist doom metal ni čist heavy psych bend, nisu ni čist desert rock bend već nekako sve to jak oprirodno spajaju u album teškog, emotivnog roka, glasnog ali ne bez suptilnosti. Bend ima KARAKTER a to se najteže stiče:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/silver-and-gold

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Već smo slušali čikaški blackened speed metal projekat Speedpussy, a novi EP, Black Speed Death Rock and Roll, najavljivan za prošlo leto izašao je sada i prilično je dobar. Naravno, stilska deskripcija je već u naslovu ali ovo je napisano metodično, odsvirani vrhunski, snimljeno vrlo solidno. Pesme zapravo imaju više tog ,,black" sadržaja nego što biste očekivali pa uz propisan pankerski rokenrol ovde zaista ima i malo blek metal atmosfere i to je sjajna kombinacija. Zvuk je prilično prirodan ali je sve miksovano jako pažljivo i ovde nema pretrpavanja kakvo je karakteristično za moderni metal. Generalno odličan materijal – a koji plaćate po želji – i vreme da se razmišlja o debi albumu:
https://speedpvssymetal.bandcamp.com/album/black-speed-death-rock-and-roll

Dopao mi se i debi nizozemskih prog-thrashera Cryptosis pre četiri godine a isti izdavač, Century Media ima i nastavak, Celestial Death i ovo je i dalje ODLIČNO. Glavni trik koji Cryptosis izvode je da je to što je progresiva kod njih uglavnom u harmonskim ukrasima i malo razmetljvijoj svirci ali su pesme napisane da budu vratolomni, hedbengerski trešeri i energetski naboj nije pao ni trunku posle završetka pandemije. Celestial Death je u prvom redu zabavna, komunikativna thrash metal ploča a tek onda pristojno progresivni metal opus i mislim da se taj spoj dobrog songrajtinga i originalnih ideja jako lepo ponaša na ovom albumu. Svaka čast:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/celestial-death-24-bit-hd-audio

Kad smo već kod progresivnog thrasha, Alchemy iz Meksika se takođe mogu ovako opisati mada je njihova muzika zaista zanimljiva mućkalica raznih metal i rock pristupa. Debi album, The True Journey Begins ima mnogo thrash rifova i nerovzne energije sa promenama ritma i tempa, ali je istovremeno sklon prog-rokerskim metrikama i harmonijama kao ispalim iz šesnaestobitnih video igara. Kad se na to doda funkcionalan miks (bez neke velike, jelte, filozofije, al zdrav) i relativno ravna krivulja energetske varijacije, rekao bih da Alchemy imaju odličnu osnovu a da sigurno nisu još realizovali sav svoj potencijal. Al vrede da se čuju:
https://alchemyhmo.bandcamp.com/album/the-true-journey-begins

Španci Avlak imaju drugi album, Blasphemous, i to je fin paket treš metal rifova sa malčice kenibalkorpsovskih triola u gitarskim temama. Sama muzika je grvuerski srednjetempaški thrash, ali sa jednom relativno ozbiljnom dispozicijom, kako i dolikuje albumu sa ovakvim nazivm i omotom. Ovde, dakle, nema nekakvog groove metal poziranja, a produkcija je prilično kvalitetna i u službi relativno kompleksnih aranžmana. Fin paket:
https://avlak.bandcamp.com/album/blasphemous-2

Maltuka su odličan bergenski black thrash sastav sa EP-jem Black Rite za Holy Roller. Za razliku od većine black thrash bendova koji sviraju jednostavnu, primitivnu, sirovu muziku sa ,,blackened" vokalima i od Motorheada se supstancijalno razlikuju samo pod lupom, Maltuka imaju punokrvan, moćan thrash metal zvuk, kompleksne kompozicije sa puno rifova i promena tempa i ritma, vokale koji su samo blago ,,zacrnjeni" i, uopšte, nude značajno raznovrsniji, teži program od standarda. I to je divno osveženje. Ovo su odlično napisane, besprekorno odsvirane i producirane pesme kvalitetnog, zrelog thrash metala koji od black metala uzima samo najefektnije detalje da pojača svoj arsenal. Izvrsno je:
https://maltuka.bandcamp.com/album/black-rite 

Brazilski Whipstriker postoje od 2008. godine i mada im je Cry of Extinction peti album, on i dalje zvuči onako sirovo i napaljeno kako se nadate da će biti od benda koji se zove, da ponovimo Whipstriker. Ovo je, dakle, black thrash sa prijatnim retro šmekom, dovoljno heavy metal elemenata u svojoj postavci, a opet jednostavan, grub a dovoljno rafiniran, pre svega prodoran i energičan a onda i psihodeličan na onaj metalski, satanski način. Ima tu i jedna obrada Destruction (a koje ćemo niže hvaliti za novi album) a poslednja pesma je naslovljena Military Scum, da bi svima bilo sve jasno. Odlično:
https://whipstriker-brazil.bandcamp.com/album/cry-of-extinction

Kad Necrochakal kažu da sviraju blackened thrash metal, to zapravo podrazumeva vrlo tehnički kvalitetan thrash, odsviran strahovito brzo i disciplinovano, samo sa prelivom black metal divljačnosti odozgo. Debi album ekipe iz Atine, Golgothian Orgies of Bestial Lust, prepun je sažižućih rifčina, mitraljeskih blastbitova i promuklih urlika, bez tamo neke atmosfere, teatra, bez za blek metal skoro prirodne gizdavosti. Ovo je serija kratkih rundi u kojima primate po pičci isto koliko dajete pa ko na kraju ostane na nogama nek slavi. A da ne pominjem omot na kome, jelte, đavo, umotava svoj penis oko krsta. Odlično je:
https://flogarecords.bandcamp.com/album/golgothian-orgies-of-bestial-lust

Cranium Drain iz Vašington Disija i Zapadne Virdžinije sebe opisuju kao blackened rock'n' roll i heavy metal bend, ali debi album, Death Dealers im dolazi iz smera thrash metala i suštinski baštini za thrash karakterističnu disciplinu i energiju u svojih sedam pesama. Ovo su ambicioznije napisani komadi od po šest i (skoro) sedam minuta, ali muzika svakako ima taj jedan radnički i seljački, sa-obe-noge-na-zemlji šmek i mada su pesme komplikovanije nego što zvuk – čvrst i zdrav – sugeriše, one svejedno imaju šarm klupskih mošpit hitova. Fino:
https://craniumdrain.bandcamp.com/album/death-dealers 

Eye Rake iz Arizone imaju užasan omot za svoj minialbum Race To Oblivion, ali je muzika odlična. Ovo je punokrvni, zreli, odlično producirani thrash metal koji radi sve što su radili vaši omiljeni bendovi iz osamdesetih ali sa nekim svojim šmekom. Ima tu malo te neke ruralne neposrednosti, ali muzika je u tehničkom i kompozitorskom smislu na visokom nivou i samo joj fali to neko preozbiljno shvatanje same sebe. Naprosto, ovo je ozbiljno po definiciji i to da je mošerski veoma kapacitetno mu je prednost a ne mana. Sjajno:
https://eyerake.bandcamp.com/album/race-to-oblivion

Destruction ne pokazuju znake posustajanja ni posle četrdesetdve godine rada. Sedamnaesti album legendarnih nemačkih trešera zove se isto kao prošlogodišnji najavni EP, Birth of Malice i, pa, dobar je. Mislim, nema neke filozofije ovde, svi znaju kako Destruction zvuče, disciplinovano i upeglano u muzici a divljački i varvarski u vokalima Marcela Schirmera i to je ovde sve netaknuto. No, kvalitet pesama je i dalje na visokom nivou, produkcija je puna i zdrava a bend i pored DUBINE koju njihova muzika ima ne gubi ni na oštrini. Dakle, ovde ima i shred/ prog preliva, ima heavy metal epike ali je ulična trešerska agresija netaknuta. Pa svaka čast:
https://destruction.bandcamp.com/album/birth-of-malice
https://www.youtube.com/watch?v=mSC7MNt8yBA&list=OLAK5uy_mFh15SxxJO1Q2Do-pzDqb2tufwQbvKEYk

(nastavak u sledećem postu)

[Meho Krljic]

A evo ih i Transgressive koje sam pominjao prošle nedelje. Remember Us to Death je EP sa dve pesme od kojih je naslovna pesma o genocidu nad trans populacijom što se izvodi na zapadu, pogotovo u SAD i UK. Pa eto!!!!! Druga je obrada Aus Rotten, dakle, Fuck Nazi Sympathy, naravno i tu nema bogznašta da se objašnjava. Transgressive sviraju sve kompleksniji i bolji thrash i ovo je odlično:
https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/remember-us-to-death

Fast Food su krosover treš ekipa iz Astragana u Rusiji i njihov drugi album, Eat 'Em All, je odličan. Uprkos, jelte, šaljivom, satiričnom naslovu, ovo je vrlo tehnički kvalitetna ploča energičnog, brzog old school crossover thrash zvuka, puna pesama koje socijalni bunt i gnev uparuju sa pažljivo napisanim rifovima i sve stručno aranžiraju za maksimalnu penetraciju u srce i dušu slušaoca. Odlična produkcija, sve je odlično:
https://fastfoodthrash.bandcamp.com/album/eat-em-all

Kalifornijski Dying Breath pak mešaju mošerski, uličarski metalizirani hardcore sa death metalom pa im je istoimeni minialbum ispunjen do vrha teškim gitarama niskog štima i meljućim mošerskim ritmovima. Ima ovde dosta energije i autentičnosti a mada bend ne izmišlja ništa novo u svom odabranom stilu, rifovi su zdravi i moćni, pevanje ubedljivo (mada monotono) a zvuk dobar:
https://dyingbreathca.bandcamp.com/album/dying-breath

Ako ipak pravi ulični, siledžijski hardcore povezujete pre svega sa Njujorkom, tu su vam Combust i njihov album Belly of the Beast. Ovo je za nijansu, naravno, bogatije od '90s moshcore standarda, današnji bendovi u ovom stilu se manje stide ukrštanja sa metalom i komplekssnije gitarske ponude, ali na jelovniku je dvanaest jezgrovitih, kratkih pesama srednjeg, mošerskog tempa (čak i sa nakolonima old school repovanju), sa teškim gitarama i jakom produkcijom. Fino:
https://bbbrecords.bandcamp.com/album/belly-of-the-beast

Filadelfijski Staticlone su nastali od benda Blacklisted, a Better Living Through Static Vision im je debi album i izašao je za Relapse. I mislim, neće Relapse da objavi baš BILO KAKAV hardcore album pa je ovo DOBAR hardcore album. U osnovi D-beat ploča ovo je muzika koja uprkos kratkoj formi i rigidnoj viziji ima mesta i za malo refleksije, slojevitije emocije, a sve to kroz muziku koja sprinta napred bez stajanja i gazi jako teškim zvukom. Odličan, zreo hardcore za matore pankere kojima još nije dosta akcije:
https://staticlone.bandcamp.com/album/better-living-through-static-vision

Za publiku koja voli melodični crustcore, imamo bogatu ponudu na split albumu meksičkih Los Revolucionarios i švedskih Myteri. Bendovi zvuče vrlo slično sa kombinacijom kvalitetne, energične svirke, dobre produkcije i oprobanih d-beat formata preko kojih idu lepe melodije. Spoj sirovosti i melanholije ovde vrlo dobro pali i nemam ni najmanju zamerku na ovo kvalitetno izdanje koje će biti publikovano i na vinilu:
https://losrevolucionarios.bandcamp.com/album/los-revolucionarios-myteri-split
https://myteriswe.bandcamp.com/album/split-w-los-revolucionarios

I gore i dole pominjem par death metal bendova koji omažiraju Cannibal Corpse u svojim rifovima, ali evo, čak i Forced To Suffer iz San Hozea, koji su nominalno hardkor bend imaju te karakteristične hamering momente u svojim rifovima što su ih death metalci iz Bafala činili popularnim pre trideset i kusur godina. Forced To Suffer naravno, imaju u svojoj muzici dosta death metal elemenata i dobar deo EP-ja Forged on Hate se može opisati kao slamdown, dakle, ekstremnija varijanta beatdown hardkora sa namernim naklonima slamming death metalu. I to je lepo. Mislim, dobro ja napisano, ljudi odlično sviraju a produkcija je taman kako treba za ovu tešku, gruversku, metalsku muziku:
https://forcedtosuffer.bandcamp.com/album/forged-on-hate

Razorblade iz Pitsburga imaju zaista čudne varijacije u zvuku na svom, hm, albumu, Razorblade, gde su neke pesme masterovane MNOGO tiše od drugih. Dosta to zasmeta u slušanju predviđenim redosledom, ali sve pesme su DOBRE. Bend sebe opisuje rečima ,,Thrash Metal Punks" ali za nas matorce, ovo je prosto hardcore thrash ili ako više volite – crossover. Dakle, brzo, zapaljivo, sa jakim rifovima ali sa kratkim pesamama i bez mnogo mrsomuđenja. Miks je prilično dobar, zvuk zdrav kad apstrahujemo te čudne odluke u masteringu i ovo je aspolutni biser hardkorpanka u sudaru sa andergraund metalom. Prelepo:
https://razorbladepgh.bandcamp.com/album/razorblade

U ne znam već kojoj potvrdi teze da Portland u Oregonu izrađa samo iznadprosečno dobre i iznadprosečno ZAJEBANE bendove, imamo album Stress Test benda Stress Test i to je JEBANJE KEVE. Izbeći ću, naravno, iskušenje da svaki portlandski hardcore bend poredim sa Resist ili nedobog Poison Idea ali Stress Test, iako ne zvuče kao ni jedan od ova dva benda, IMAJU tu neku karakternost, tu neku energiju koja je skoro pa razmetljiva kako klasični pank i hardkor zvuk nekako čini bezobraznijim, besnijim, a opet prijemčivijim nego što to rade kolege iz drugih gradova. Ovo je vrlo heavy muzika, bliska metalu po zvuku i disciplinovanosti svirke ali su pesme u dobrom broju slučajeva ispod minut i, da ponovim, JEBU KEVU.
https://stresstestpdx.bandcamp.com/album/stress-test

Ingrown iz Ajdahoa su i album nazvali Idaho, da li da ispoštuju ili da kritikuju, to ćete saznati kada ga preslušate, ali dok ga slušate imaćete neodoljivu želju da se pobijete sa nekim. Ovo je kombinacija thugcore težine i klasičnog hardcore thrash rešetanja sa samo dve pesme koje prebacuju dva minuta, užasno teškim zvukom i više zlovolje nego što ste videli u sve tri sezone serije Močvara ZAJEDNO. Slušajte samo pesmu Ingrown i recite mi da vam ne proizvodi skoro letalne količine adrenalina:
https://ingrownhc.bandcamp.com/album/idaho

hiss iz Los Anđelesa su hardkor duo bez bubnjara ali danas kad postoje pametne mašine bubnjar vam i ne treba. A kad to kažem ja koji sam bubnjar onda znate da je istina. Enivej, ovo je jednostavna muzika vrlo ravne dinamike pa tu bubanj i ne treba da se ističe nekom inventivnošću, ali EP Midcentury je inače IZVRSTAN. Pričamo o sirovom ccrustcoreu sa death metal produkcijom pa ko TO voli nema šta da čeka. Šest kratkih pesama besa i agresije ko kuća:
https://hissbrutality.bandcamp.com/album/midcentury

Omegalith je zanimljiv ,,cyverpunk" bend iz Nju Džersija jer EP  We're Just Mean daje propisan hardkorpank, dakle, ono, PRAVOVERAN, za šutiranje i voženje skejta, ali uz dodatnu dimenziju korišćenja elektronskih instrumenata. Kombinacija radi sjajno a remiks na B strani je još luđi. Ovo je najava albuma i taj album će vredeti čuti:
https://omegalith.bandcamp.com/album/were-just-mean

Ne znam da li mi se ikada ovoliko dopao ijedan album čiji autori sebe opisuju i klasifikacijom emoviolence. Mislim nekako, taj koncept mi nikada nije bio OVAKO ubedljivo realizovan kao na albumu Slow Burn sastava Dead Hour Noise iz Lansinga u Mičigenu. Ovo je zaista perfektno odmerena kombinacija powerviolence sprintova, sporih, mučnih, disonantnih (post)hardcore klecanja i strastvenih, vrištećih vokala. Produkcija odlična, bend piše raznovrsne pesme a da ne odstupa od agresije ni za milimetar, ima mesta i za komad od sedam i po minuta koji opušteno ide u mathcore smeru i bend je zapravo VEOMA eksperimentalan a da to nekako ne gura u prvi plan nego samo razvaljuje. Mnogo dobro:
https://deadhournoise.bandcamp.com/album/slow-burn
https://zegemabeachrecords.bandcamp.com/album/slow-burn

Donekle uporediv je četvrti album švedskih This Gift Is A Curse, naslovljen Heir. Ova ekipa je evolirala od sludgecore/ black metal kombinacije prema nekakvom emotivnijem hardkor izrazu ali Heir je,d a ne bude zabune, vrlo žestoka ploča. Epskog zahvata i jako glasnog zvuka ali sa dovoljno vrištanja i strahovito brze svirke da se ja ne osećam izdano. Moćno je:
https://thisgiftisacurse.bandcamp.com/album/heir

Degenernation su ekipica iz Nirmberga čija muzika je kombinacija hardkora, grajndkora i blek metala. Debi album, Leidbilder je jedna prljava, ružna, možda malo i mučna kolekcija pesama sa vrištanjem i testerisanjem ali su te pesme kvalitetno odsvirane, solidno producirane i kratke su, okretne, pa je album dinamičan i zabavan. A plus ga plaćate koliko hoćete:
https://degenernation.bandcamp.com/album/leidbilder-album

Imamo i Downed iz Osake, isto hardkor bend u čijoj se muzici beatdown, grindcore i death metal slobodno i bez stida mešaju. EP  Love My Death je BRUTALAN ali vrlo kvalitetan sa moćnim, tvrdim zvukom, izvanredno žustrom izvedbom i četiri pesme non-stop prebijanja. Ovo su uradila samo dva čoveka, iako je bend nominalno kvartet, i jako je dobro, pa se nadamo i nekom albumu u skorije vreme:
https://downed.bandcamp.com/album/love-my-death

Bostonski The Long Wait su jedan od onih bendova kod kojih se hard rok i pank rok prirodno spajaju. Album The Long Wait je, dakle, ploča pitkih teškorokerskih pesama koje ne smaraju sa mnogo stilizacija niti se lože na nekakve rekonstrukcije ove ili one ere u istoriji rokenrola, nego samo baštine dobar rif, dobar gruv, pristojan refren. Nije PRETERANO ambiciozno ali kad se sluša fino curi, sa teškim, zdravim zvukom i puno relaksirane energije:
https://thelongwait1.bandcamp.com/album/the-long-wait

Man Stabbed je jedan čovek iz Mineapolisa a Where the Sun Don't Shine mu je album sa deset kratkih ali ne MIKROSKOPSKI kratkih pesama. Ovo jeste grindcore, da ne bude zabune, ali je razrađeniji, sa aranžmanima, promenama ritma i metrike i mada naravno čovek koristi mnogo već poznatih pristupa sa sve false grind disonancama i vokalima koji vrište ali se reči razaznaju (NEKAD JE TO BILA BLASFEMIJA DECO), sve je to vrlo dobro, dinamično aranžirano, okej producirano i isporučuje svu grindcore energiju koja nam treba. Plus, cena je koliko vi kažete:
https://manstabbed.bandcamp.com/album/where-the-sun-dont-shine

Nije teško pogoditi šta sviraju Indonežani Grindfection, no, pošto su ovo Indonežani njihov EP Infeksi Dendam se sastoji od pet pesama koje su za grindcore podugačke – minut i po do dva – i producirane srazmerno kvalitetno. Ovo je grindcore sa dovoljno thrash metala i panka u svom zvuku da bude prijemčiv i ljudima kojma je grind isuviše agresivan ili isuviše sirov. Grindfection sviraju tehnički veoma kvalitetno a pesme su pune prijemčivih rifova i pankerske himničnosti pa je grind komponenta pre svega u tim  čestim smenam tempa i u grubljim vokalima. Izuzetno pitko i prijatno:
https://grindfection1.bandcamp.com/album/infeksi-dendam

Za sirov, ulični grindthrash bacićemo se do Memfisa. Korroded imaju demo snimak Augment to Kill koji je na kraju masterovao Will Killingsworth, ali čak i njegov, jelte, profesionalni touch ne oduzima ovoj muzici njenu imanentnu štroku. Bend svira, da se razumemo, veoma dobro, i već ima iza sebe jedan album, ali zvuk je ovde tako prljav da je to milina. Old school krljačina kakvu smo voleli pre trideset godina a koja nije izgubila na šarmu ni danas:
https://korroded.bandcamp.com/album/augment-to-kill

Bayonet Dismemberment je, složićemo se, dobro ime za slamming death metal bend, ma odakle došao a ovaj Bayonet Dismemberment dolazi iz Vankuvera i ŠAMARA. Mislim, lepo šamara, novi EP, Tomb of Sand ima sve što treba da ima jedan ovakav bend: dobar, zapaljiv gruv, kvalitetnu, napucanu produkciju (Cameron Argon radio mastering i to ispalo sjajno), rifove koji omažiraju Cannibal Corpse u UKUSNOJ meri, solidne vokale. Bayonet Dismemberment su pritom i profesionalniji i komunikativniji od 90% slem bendova koji još nisu snimili prvi album, pa im želim i puno sreće a i skoro pojavljivanje sa tim nekakvim debi albumom. Ako bude dobar kao ovaj EP, a koji je odličan, slava im je zagarantovana. Makar u srazmerno maloj zajednici ljubitelja ovakve muzike, jelte.
https://bayonetdismemberment.bandcamp.com/album/tomb-of-sand

Imamo još omažiranja Cannibal Corpse u gruverskom, srednjetempaškom, odlično produciranom modernom death metal okruženju a u pitanju je bend Morgue Terror koji je i sam iz Bafala pa se sličnost sa Kenibalima prirodno nameće. Enivej, Sickening Slabs Of Brutality je split između ovog benda, kanadskih Consuming Misery i jednočlanog Dreg Heap ali ni jedan od ova dva druga benda nije svoj materijal stavio na Bandcamp pa slušamo samo Morgue Terror. Ali oni su odlični. Mislim, ne sad ORIGINALNI na bilo koji način, ali ove dve pesme su kvalitetno napisan, odsviran i snimljen death metal inspirisan pomenutim sugrađanima i drugim bendovima njihove generacije i ako volite takav zvuk, ovo je vrlo lepo:
https://morgueterror716.bandcamp.com/album/sickening-slabs-of-brutality-split

Imamo još prljavog slema. Necrambulant iz Arizone imaju drugi album, Upheaval Of Malignant Necrambulance i ovo je kao da slušate neki stari album Devourment ali tako što ste glavu stavili u kazan u kome se krčka čorba od sveže nabranog šumskog korenja i pečuraka. Ne ORIGINALNO, ali autentično, Necrambulant zvuče kao da ništa drugo u životu ne umeju da rade do da prže ovaj neljudski, teški death metal i to je, sa sve starinskom produkcijom nekako prelepo:
https://www.youtube.com/watch?v=QXUQvsnY2AQ&list=OLAK5uy_n1ZHoSvAi55w3wZxd1b2grH5xtAXSO-RM

Impurist su – makar u hronološkom smislu – deo novog talasa britanskog death metala, sa debi EP-jem prošle godine  i njegovim nastavkom, nazvanim Evolving Cortex, pre neki dan. Evolving Cortex je sirova, skoro pa podrumska produkcija brutalnog death metala spakovanog u tri pesme maračnih, pretećih rifova, energičnog blastovanja, dinamičnih aranžmana. U ovoj je postavi i Jon Rushforth, bivši bubnjar Gorerotted i Hellbastard, a tu je i Ben McCrow, aktuelni pevač Extreme Noise Teror pa je jasno da je ovo pedigrirana ekipa i to se u muzici i čuje. Ako se na stranu stavi namerno sirova produkcija, muzika je besprekorno izvedena i napisana sa ambicijom da nanese maksimalna šteta. Odlično je:
https://783label.bandcamp.com/album/evolving-cortex

Tu su i Trench Foot, takođe Britanci, takođe nov bend ali sa decidno old school zvukom. Ovde na kraju krajeva svira još jedan član Hellbastard, gitarista Max Baker pa je i muzika udobno smeštena u tradiciju engleskog hardkor i death metal rokanja i rolanja. No, EP Cavernous Necrophagy  (bend još nema album) je napisan izvrsno, odsviran jako žestoko i brzo pa ovo nije samo nostalgična reminiscencija na devedesete već demonstracija sveže krvi i puno strasti:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/cavernous-necrophagy

Prošle nedelje sam pominjao Christiana Badiu i njegov Massacred a evo ove nedelje imamo novi EP tog projekta, Promo 2025, kao novi početak za Massacred i to je, evo, SASVIM OKEJ. Nekog velikog odmaka od predloška (a to je OBOŽAVANJE Morticiana) nema, ali zvuk OVOG deathgrinda je pristojan (dakle na granici razaznatljivog a ne ispod nje), rifovi su teški i dobri a pesme su kratke, energične, sa prostorom i za apsolutni pokolj u mošpitu ali i za relaksiran hedbeng. Fino je i nadam se da je ovo početak uzlazne putanje za ovaj projekat. Plaćanje, naravno, kako sami odlučite:
https://massacredeathgrind.bandcamp.com/album/promo-2025

Oh! Ne znam odakle su ispali teksaški Terror Corpse ali debi (?) kaseta, Systems of Apocalypse im RAZBIJA. Ovo je old school death metal i deathgrind bez poziranja i konceptualizacija, agresivan, neodoljivo zarazan, sa isto onoliko panka u svom DNK koliko i, jelte, finijih metalnih gena. Zvuk je pritom odličan, hrskav, dovoljno prirodan, bez previše kompresija i peglanja a pesme su non-stop krljačina i zabava. I kratke su i slatke. Ako volite stari Carcass, Dead Infection i takote klasičare, a fantazirate da su iz Teksasa, OVO JE TO:
https://terrorcorpse.bandcamp.com/album/systems-of-apocalypse

Konektikatski death metal vunderkind Nikhil Talwalkar koga znamo po legendarnom solo slem projektu Anal Stabwound sada svira bubnjeve u postavi Chordoma a u kojoj su još dvojica veoma iskusnih muzičara sa masom paralelnih projekata. Debi izdanje, EP Chordoma je skoro do anihilacije brutalan death metal/ deathgrind sav u vrlo mehaničkim hromatskim rifovima i nadljudskom brzinom ispaljivanim flažoletima, bizarno neparnim ritmovima, mitraljeskim blastbitovima i smenama tempa koje mozak ne uspeva da prati. Ali ako vam Chordoma polome mozak to je, da se razumemo, dobro. Činjenica je da je ovo muzika pre svega za najutreniranije među nama, sa zvukom koji je strahovito ispresovan i svirkom koja ni jednog trenutka ne popušta taj sveopšti juriš na čulo sluha pa ako ste neko kome to zvuči kao dobra zabava, izvolte u salonu:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/chordoma

Laknat je treći album za singapurski Cardiac Necropsy, trinaest godina posle drugog i, mislim, bend postoji preko trideset godina pa je ovo prijatan, klasičan, old school death metal. Mislim, svež po zvuku i izvedbi ali nikako originalan po idejama. No, Cardiac Necropsy imaju i zanat i srčanost i sve to meni zvuči baš kako treba, žestoko, agresivno a opet pitko i komunikativno. Zvuk malo, jelte, nesavršen ali nekako ta sirovost u miksu i masteringu ide uz muziku koja je bezobrazno razigrana.
https://youtu.be/Bsh6aNkdpz8

Rusi Massuffer sviraju vrlo strejt death metal na svom albumu Колосс Пустоты. Iako sebi pripisuju nekakve tech-death elemente, istina je da momci iz Petrograda prže mošerski, energični death metal koji je blizak hardcoreu po svojoj neposrednosti i štagod da od tehničkog programa ovde postoji – a postoji – u službi je pitkih, ložačlih pesama radije nego neke puste demonstracije navežbanosti. Ovo je vrlo gruverski, vrlo pitko i lako se sluša. Možda i prelako, bend u nekim pesmama samo niže rifove kao da su besplatni i ne čuje se neko, jelte, suptilnije aranžiranje, ali je to sve ipak generalno vrlo prijatno za moje uho:
https://masssuffer.bandcamp.com/album/-

Teško je ne voleti makar malo melodični death metal kada ode celim putem do folklornih ,,ditty" melodija i epske atmosfere pijane žurke. Parižani Erocis rade baš ovo, pa im debi album, The Sunken Lands zvuči kao da slušate Blazon Stone ili neki drugi danas popularni piratski metal bend ali sa blastbitovima i death metal vokalima pored veselih popevki sviranih na klavijaturama i melodičnih multitrekovanih refrena. Zabavno je i ko to ovde ne čuje NIJE MU DOBRO:
https://erocis.bandcamp.com/album/the-sunken-lands

E, sad, oklendski Dawn of Ouroboros nisu bend po nekom mom najužem ukusu, ali ne mogu da ne primetim da im je treći album za pet godina, Bioluminescence, prilično impresivan. Ovde me u dobroj meri odbija zvuk, nabudžen do besvesti sa svim instrumentima natrpanim na sredinu miksa i letalno preglasnim masteringom, ali u muzičkom smislu me je skoro i protiv moje volje odobrovoljio taj progresivni black death metal sa nemalim prelivom blackgaze melanholije (pa i metalcore šaranja). Mislim, da se razumemo, ovde se KRLJA za sve pare a pevačica Chelsea Murphy ostavlja srce na terenu i sve je i pored visoke konceptualizacije i naklonu atmosferičnijim podžanrovskim formama jako energično. Eto. Nisam ni ja od kamena:
https://dawnofouroboros.bandcamp.com/album/bioluminescence

Da se vratimo malo u klasičnije death metal vode pomoći će nam španjolski veterani Avulsed. Bend je aktivan od ranih devedesetih pa je i zvuk na osmom albumu, Phoenix Cryptobiosis pomalo nalik na devedesete, relaksiraniji i manje napadan nego što je danas standard. I pesme imaju šmek koji naprosto dolazi uz veterane koji su taj death metal bicikl terali po kvartu već mnogo puta, pa je ovo ploča iznenađujuće zaraznih melodija i, uh, pevljivih refrena. Da sve ovo dobijamo i pored toga što je Dave Rotten promenio celu postavu i u grupi su sada sve nove face je posebno simpatično:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/phoenix-cryptobiosis

Klasika mi pada na pamet i sa debi albumom švedskih Impurity koji se zove The Eternal Sleep iako su ovo mladi momci – svi sem jednog rođeni u ovom veku – i nemaju decenijskog iskustva. Ali kad ih čujete jasno vam je da su još u kolevci zadojeni Nihilistom, Graveom i Dismemberom jer je The Eternal Sleep toliko klasičan ,,chainsaw" Swedish Death Metal album da vas skoro natera da se preispitujete jeste li možda greškom pustili nešto staro trideset godina. Kažu da je imitacija najiskrenija forma laskanja ali sve te teorije na stranu, Impurity PRŽE jak i prijemčiv death metal teških a melodičnih gitara i zverskih vokala. Pa ko to ne voli nek zaobiđe a mi ostali da se poslužimo:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/the-eternal-sleep

Evo nam i trećeg albuma nešvilskog death metal trija Act of Impalement. Profane Altar ponovo izdaje ugledni Caligari Records i to je ponovo izuzetno dobra kombinacija kavernoznog old school death metala i malo doom metal sporosti. Act of Impalement su rafinirali izraz tako da je imanentna sirovost (i surovost) njihove muzike spakovana u kratke, efektne pesme koje imaju vidnu hardcorepunk neposrednost, jasne centralne teme i njihovu doslednu razradu. Kratak, sladak i odličan album death metala za ljude koji vole mrak, podzemlje, izolovanost:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/profane-altar

Pretpostaviću da je finski Corrupted Spawn jednočlani projekat jer o njemu nemam podataka a muzika na EP-ju Voidspire ZVUČI kao da ju je pravio jedan čovek. Ali jedan solidno sposoban čovek. Nemamo ovde neme velike uzlete originalnosti i inspiracije ali IMAMO kvalitetan, tvrd mošerski death metal dobrih rifova, pristojnog zvuka. Kogod da ovo svira, svira odlično, zvuk, miks i mastering su takođe solidni i izvesna svedenost u viziji koja na kraju daje pomalo monotone rezultate je jedina stvar koju možda mogu da zamerim. Ali rifovi su uglavnom lepi a pesme kratke pa sam spreman da praštam!
https://corruptedspawn.bandcamp.com/album/voidspire

Italijanski prog-death veterani Sadist imaju novi album i to je sada već uhodana šema gde dva glavna člana, gitarista Tommy Talamanca i pevač Trevor Nadir uzmu neku dobru ritam sekciju i snime ploču. Ovog puta to su bubnjar i basista inače bliskih prog-metalaca Fate Unburied a čiji su članovi radili i koncerte Sadist, a muzika na albumu Something to Pierce je relaksiran progresivni, kinematski metal koji, istina, i dalje zadržava death metal abrazivnost u dovoljno meri ali nema problem da poseže za bliskoistočnim temama, tradicionalnim instrumentima i drugim ,,nemetalskim" elementima kada je to oportuno. Ovo je, dakle, death metal koji se ne trudi da DOKAŽE svoj death metal staž nego shvata death metal kao jednu od formi muzike kao takve i album veoma profitira od ovakve filozofije. ,,Progresivni metal" često ume da bude tek gomila žanrovskih obaveznih sastava dok Sadist naprotiv ovo shvataju kao licencu ali i dužnost da eksperimentišu i, na ovom albumu, mislim, eksperiment donosi više dobrih nego loših rezultata:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/something-to-pierce

Kanađani Begrime Exemious dadeset godina rada obeležavaju minialbumom  Festering in the Void  sa dve nove pesme, novom verzijom jedne stare i sa nekoliko obrada. Ovo je veoma dobar old school death metal, odsviran poletno i produciran hrskavo, novi materijal je odličan, a obrade uključuju Nunslaughter, Bolt Thrower, Entombed i Carcass pa znate da je ovo žurka koja se ne propušta:
https://begrimeexemious.bandcamp.com/album/festering-in-the-void

Hallucivore bi bio neko ko se hrani halucinacijama, a to je i ime novog bostonskog death metal benda (sa blek metal elementima) čiji debi minialbum, Shrouded in Exogaian Petrichor, mogu da sa ponosom kažem, NEMA vidne elemente uticaja Cannibal Corpse. Ne da je to nešto loše, jelte, ali Hallucivore su dosta originalni a to je osvežavajuće. Ovo je hermetična, mračna muzika, ali, opet, muzika dosta teatralnog formata, sa pesamama koje zvuče epski i moćno.Produkcija je iznenađujuće ,,mekana" sa dosta dinamičnim zvukom i bez jakih kompresija, pa onda neke pesme zvuče i malo hipnotički, sa utapanjem slušaoca u bujicu zvuka. A što je opet sasvim okej, Hallucivore očigledno teže tom pomerenom, halucinantnom efektu i postižu ga poštenom, znojavom svirkom radije nego nekakvim studijskim efektima. Meni je ovo odlično:
https://hallucivore.bandcamp.com/album/shrouded-in-exogaian-petrichor

Nemački ,,death metal tenk" Scalpture ima novi album. Smešteni na dobro poznatoj i svima dragoj teritoriji između Bolt Throwera i švedskog death metala Scalpture na Landkrieg ubacuju ukusne i dobrodošle elemente mračne melodičnosti između mrvećih rifova. Štim je nizak, zvuk težak, mastering možda malo preglasan za moje nežne uši ali bend svira odlično i pesme su odlično napisane tako da nema neke ozbiljne zamerke. Samo nek se gazi:
https://scalpture.bandcamp.com/album/landkrieg
https://youtu.be/Xg7W_gTTtMc

Death Pulsation je novi švedski death metal bend sa old school dispozicijom i tamnim, kavernoznim zvukom. Ipak, demo, nazvan samo Demo – ali u izdanju pouzdanog Caligari Records – izdvaja se kvalitetom pesama i zbilja divljačkom svirkom. Kroz sve tri pesme ovaj kvartet, kome ne znamo prava imena, zvuči kao da bičuje svoje instrumente i ne da im da se odmore ni sekunda, proizvodeći kovitlac užarenog metala i hektolitre znoja. Predobro je:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/demo-18

(kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Znate da su stvari zaista dogorele do nokata kada se URGH! oglasio novim singlom prigodno naslovljenim Pumpaj, a posle četrnaest godina mirovanja. I, ZNAM, znam, generalno ne pišem o singlovima ovde ali ovo je em relevantno, em bend ima protekciju na ime decenijskog poznanstva, em je u pitanju i najava novog albuma pored toga što je iskaz podrške aktuelnim protestima u Srbiji. Pritom, zanimljivo je čuti, posle doslovno tridesečetriri godine od osnivanja prvu otvoreno angažovanu pesmu ovog benda. Naravno, rani grindcore materijal je imao tekstove koji su se bavili socijalnim i političkim pitanjiam (Acid Reign, A Day in the Life, Let's See What You Give itd.) ali to su ipak bili tinejdžeri koji pričaju o opštim mestima socijalne osvešćenosti, a Pumpaj je komad urađen sa tri i po decenije dodatnog životnog iskustva i, jelte, preživljavanja MNOGO toga. I zvuči zdravo, sa za URGH! standardnim kombinovanjem '90s alternative, industriala, repa, samo sve zrelije, jednako lično kao pre ali angažovano i angažujuće kao nikad pre. Dakle, pumpaj:
https://youtu.be/Lc0fzYiCgNs?list=OLAK5uy_kmID47UY6GuflHEVTF5vMpVKixvVYpeQM

Apeiron Necrosi su math rock ekipa iz Bolonje sa albumom  Sogni Bagnati. Naravno, ovo je moderan math rock pa u njemu ima dosta posthardkora, zvuk je težak a muzika napeta, sa agresivnim vokalima i jednom generalno pretećom dipozicijom. Što je meni sasvim okej. Album je, naravno, pun komplikovanih ponavljajućih ritmičkih struktura i disonantnih tema ali mu ta ,,pank" dimenzija daje komunikativnost koja prija. Dobar zvuk, dobar trud:
https://apeironnecrosi.bandcamp.com/album/sogni-bagnati

Déhà je novi EP, That Which is Dead Shall Live Again snimio bukvalno u Četvrtak i Petak i odmah objavio jer taj čovek ne gubi vreme. Ovo je čist, eksplicitan omaž bendu Jesu i zvuči IDENTIČNO kao Jesu sa sve vokalima za koje bih pomislio da je Justin samo Justin koji je naučio da malo bolje peva. Enivej, ako volite heavy shoegaze, vrlo emotivan, sanjiv i rasplinut, ovo se plaća koliko želite:
https://deha.bandcamp.com/album/that-which-is-dead-shall-live-again

Imaju dva francuska benda sa imenom Human Eyes jer Francuzi nisu normalni. OVAJ Human Eyes je osnovan pre šest godina, nominalno je death metal bend, ali novi EP, Fission Organique je više progresivni (death) metal u kome čujem više Gojire nego, ne znam Cannibal Coprse. I dobar je. Pevanje na Francuskom je uvek dobra ideja, svirka je kvalitetna a pesme su prilično zanimljive:
https://humaneyesmetal.bandcamp.com/album/fission-organique

Također Francuzi Protonoise cepaju solidan noise rock na albumu Memento Mori. Ovo je sedam čvrstih, energičnih a rokerskih pesama koje imaju tragove pitkije alternative i grandža ali je na meniju prevashodno napet, žestok program kratkih direkta pravo u zube, pa ko izdrži. Pritom, gruv je dobar, zvuk je dobar, pevanje je dobro a gitare samo prže. Lepo!
https://protonoise.bandcamp.com/album/memento-mori-2

Kanađani The Death Wheelers su ime uzeli po kultnom motorističkom filmu iz ranih sedamdesetih pa je i njihova muzika nekakav nestašni bajkerski highway rock'n'roll, samo sviran sa punom svešću o čitavim istorijama heavy metala i punk rocka koji su se u međuvremenu desili. Novi album, The Ecstasy Of Möld je veoma žestoka ploča instrumentalne rokčine, rokačine i metalčine, sa dovoljno kinematske širine da zadovolji akademike ali sa dovoljno masti i znoja da zadovolji i nas, gladne mase. Ima ovde ponovo malo surf rock evokativnosti, ali je metal u prvom planu:
https://thedeathwheelers.bandcamp.com/album/the-ecstasy-of-m-ld

U sličnom stilu, samo MNOGO sirovije sviraju Scootergypsy a što je generalno jedan baja iz Arkanzasa ali mu na albumu Motorcycle Mayhem pomažu još dva muzičara. A to sve pijano i drogirano što bi rekla ona navijačka pesma. Mislim, Motorcycle Mayhem zvuči kao Motorhead na speedu a ako znamo da je Motorhead već aluzija na uzimanje speeda onda je Scootergypsy, jelte, jedna prelepa ali opasna igra iz pidizanja uloga u nebesa. Ali isplativa! Album je veoma zabavan i kogod da voli motoristički speedrock sviran vratolomnim tempom za koji bi i pokojni Lemmy rekao da mora malo da se uspori, ovde će se mnogo lepo provesti:
https://scootergypsy.bandcamp.com/album/motorcycle-mayhem

Britansko-američki Grey Mountain svoj debi album Grey Mountain najavljuju kao death-doom ploču ali ovo je isto toliko i hardcore i post metal, sa elementima grindcorea i black metala i ambicijom da se eksperimentiše, a koja muziku, ta ambicija, ume da odvede u neočekivane strane. U osnovi uvek dobijate žestok, energičan metal andergraund mirisa tako da tu nema straha a bend ima dosta zanimljivih ideja i produciran je pristojno pa sve to vredi čuti:
https://greymountain.bandcamp.com/album/grey-mountain

Deathless Legacy imaju šesti album, Damnatio Aeterna i njihov teatralni horor metal je u dobroj formi. Bend je italijanski i snima za Scarlet a što podrazumeva solidnu dozu kiča u zvuku ali sa Deathless Legacy kič ima jednu prefinjenu patinu, jednu otmenost koje mnoge kolege ne umeju da postignu. Ima ovde odličnih operetskih tema a pevačica Steva Deathless nastupa sa uobičajenim autoritetom pa ko voli ne treba da propusti jer se ovde radi mnogo i dobro:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/damnatio-aeterna

Bečki sastav Küenring u jednoj svojoj kratkoj biografiji naglašava da su svi članovi komšije, što je jako slatko. Muzika im je, kako takođe kažu, veoma inspirisana hevi metalom iz osamdesetih, pa se tu navode Judas Priest i Scorpions, ali novi, treći album, In Search of Paradise ima u sebi i dosta NWOBHM elemenata. No, Küenring se izrazito trude da imaju svoj zvuk pa je ovo veoma melodično, a energično svirano, bliže, zapravo bendovima iz sedamdesetih poput Thin Lizzy (pa i Scorpionsima iz sedamdesetih) nego onome kako su Judas priest zvučali u osamdesetima. I sve je to jako simpatično, sa jednom neskrivenom, optimističnom pop dimenzijom u samim temama, dok je svirka pošteno znojava i rokerska. Ugodno:
https://kuenring.bandcamp.com/album/in-search-of-paradise

Myth Carver su iz Teksasa a Twist of Fate im je prvi EP posle par singlova i solidno je to. Ovo je sirov, bučan hevi metal koji se oslanja na '80s predloške ali je agresivniji i kompleksniji od onog što obično podrazumevamo pod zvukom osamdesetih. Recimo da se za Myth Carver mogu naći preteče u zvuku Mercyful Fate i sličnih bendova, pa ako vam paše nešto što nije OTVORENO progresivno ali je dosta progresivno uz sav klasični mač-i-magija cheese, ovo je dosta dobra ponuda:
https://mythcarver.bandcamp.com/album/twist-of-fate

Overdrivers su ,,najfrancuskiji australijski bend" kako sami za sebe kažu a novi album, Glory or Nothing im je, pa, kao AC/DC sa dozom američkog sleaze metala iz osamdesetih a koji je i sam bio pod uticajem AC/DC. Zvuči li vam to kao dobar provod? Suštinski je solidno, sa bluz i bugi osnovom i gitarskom grmljavinom koja SVE duguje braći Young, refrenima koji su za treskanje nogama na koncertu i horsko pevanje pa to da je bend neoriginalan i da je master albuma previše ravan (ili je to tako Youtube kompresija unakazila) sem kad nalete solaže, ne smeta mnogo:
https://www.youtube.com/watch?v=l_CVtaumb5Q&list=OLAK5uy_nnFCv1AmTCkAeTBOJevpUbszPoH9R31fI

Adamantis su masačusetski bend u kome sviraju dva člana Maidenhead ali za razliku od thrash-death ekscesa tog benda, Adamantis su melodični, pa i solidno epski heavy metal projekat. Pevač Jeff Stark (koji peva u još nekoliko projekata, uključujući tribjut bend The Cultu) je verovatno nešto što najpre zapazite na albumu Reforged, drugom za ovu ekipu, sa njegovim snažnim glasom, visokim registrima koje sa lakoćom pohađa, i generalnim autoritetom koji emituje. No, i ostatak grupe je vrlo solidan i ovo su epske, melodične pesme inspirisane, između ostalog, Majklom Murkokom pa ako vam je do malo sword and sorcery maštarija u prijatno mošerskom okruženju, izvolećete:
https://adamantismetal.bandcamp.com/album/reforged

Isti izdavač, grčki No Remorse Records ima i drugi album benda Throne of Iron iz Indijane, a koji smo već slušali više puta. Ovo je isto melodičan, fantazijski heavy metal, sa vokalnim harmonijama i epskim zahvatom ali kako ni kolege Adamantis ne pate od pretrpanog miksa i prebudžene produkcije, ni Adventure Two, kako se ovaj album zove, nema te probleme. Naprotiv, ova prijatno sirova, pomalo old school produkcija muzici daje solidnu patinu i sav taj cheesy dungeons and dragons program ovde zvuči simpatično i toplo. Na prošlom izdanju benda sam kukao da pevač toliko izlazi iz registra da je muzika skoro neslušljiva i ovde su se stvari popravile pa, iako situacija nije savršena, mislim, da stvari stoje sasvim prihvatljivo. Ovo ipak, na kraju dana, IMA DUŠU:
https://throneofiron.bandcamp.com/album/adventure-two

Epski i vrlo cheesy melodični heavy metal stiže nam iz Atine na debi albumu benda Dragon Skull. Mislim, bend se zove kako se zove, pevač se zove Ares, album se zove Chaos Fire Vengeance i ovde praktično znate hoće li vam se ovo dopasti pre nego što krene prvi takt. No, pesme su vrlo solidno napisane, zvuk je prilično dobar – pogotovo gitare imaju lep "panč" a i vokali su teksturirani i živi – i ako volite taj epski, herojski heavy metal, ima ovde vrlo lepe muzike:
https://dragonskull.bandcamp.com/album/chaos-fire-vengeance-2

Imamo još Atinjana. Stygian Path na svom debi albumu takođe sviraju jako melodičan, jako epski i prilično cheey heavy metal. Razlika je u izraženijoj folklornoj komponenti a koja naravno odlično leži uz tu cheesy, raspevanu koncepciju muzike. The Lorekeeper je korektno producirana i vrlo dobro odsvirana ploča melodične, emotivne i optimistične muzike koja se pritom drži klasičnog heavy metal izraza u presudnoj meri pa je meni time bliskija. Slatko je:
https://stygianpath.bandcamp.com/album/the-lorekeeper

Losanđeleski Angel Fury definitivno imaju najkičastiji omot ove nedelje, ali EP Majic Eyes im je muzički odličan. O ovom žensko-muškom heavy metal bendu sam povodom demo snimka od pre dve gofdine rekao nekoliko lepih reči a Majic Eyes je unapređenje na svim frontovima. Produkcija je sada vrlo solidna a pesme su energičnije i mada i dalje čuvaju melodičnost i, jelte, prijemčivost koja je bendu prirođena, bliže su metalu, koristeći power pop elemente kao začin. Meni se ovo jako sviđa jer je i dalje svedeno i sirovo a nekako epski i himnično u isto vreme, pa izvolite:
https://angelfury.bandcamp.com/album/majic-eyes

ALBUM NEDELJE

Italijanski Midryasi's Kult je neka vrsta andergraund supergrupe za ljubitelje kultnog doom metala i blek metala, još jedan power trio (sa članovima  Cultus Sanguine, Doomsword, Agarthi/ Fiurach) i još jedno podsećanje koliko je italijanski okultni/ doom andergraund bogat. Debi EP je izdao jednako kultni Caligari Records i  Mountain Devil je verovatno najboljih četvrt sata metala na koje ćete naleteti slučajnom pretragom interneta. Ovo je naprosto fenomenalno prirodan okultni doom metal sa samo malo blek metal arome, zarazan kao triper a sladak kao med, prepun prirodne, neusiljene psihodelije i relaksiranog, optimističkog satanizma. Tri pesme ALI KAKVE i odličan zvuk garantuju izvanrednu zabavu svakome kome je okultni doom metal na srcu:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/mountain-devil

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/destruction-birth-of-malice-2025

[Meho Krljic]

 


Imam samo jednu primedbu: thrash, ne trash. Takve greške prave ljudi koji ne slušaju metal i naša je sveta dužnost i grešno zadovoljstvo da ih ispravljamo i osećamo se nadmeno. Zato mi ne smemo da ih pravimo.

[Meho Krljic]

Da ne filozofiramo mnogo. Svi znamo šta je danas i zašto smo tu gde jesmo. Što kažu pametniji: ako još niste izabrali stranu, izabrali su je za vas, pa vi vidite. Evo malo svežeg metala iz proteke nedelje da vidamo junačke rane ili slavimo herojske pobede, ali sutra ne sme da bude isto kao i danas. Vidimo se na ulici. Budite bezbedni i ljuti.

Deo 1: BLACK METAL

Galgenfrist je klasičan primer gikovskog blek metala u kome jedan momak iz Nemačke sedi i piše pesme sa srednjevekovnih melodijama i teksotvima o ,,zamkovima, ruševinama, tmini i mržnji". No, demo snimak koji smo dobili na uvid, Nebelfestung, nudi iznenađujuće SOLIDNO napisane pesme. Produkcija je, naravno kršina, ovo je kućni snimak u pravom smislu te reči, ali ta naglašena sirovost ovoj muzici daje patinu i šarm a muzika je melodična, melanholična i energična u tačno idealnom odnosu pa se ovo sluša sa uživanjem. Iskreno i, jelte, iz srca, koliko god da se loži na mrak i mržnju, ovo je jako prijatno:
https://galgenfristbm.bandcamp.com/album/nebelfestung

Donekle sličan program dobijamo na split albumu Decimation of the Spirit a koji dele nizozemski Marrow of Man i oregonski Nightmare Effigy. U pitanju su u oba slučaja jednočlani blek metal projekti sa naklonom melodičnim, pa, u slučaju MoM, i srednjevekovnim temama, te sa jeftinom, sirovom  produkcijom. Ali su oba benda tr00 i pesme su pristojne. Imam ja neku granicu do koje mogu da slušam taj moderni, melodični blek metal sav u atmosferama i melanholiji, naravno, ali ovaj EP me do nje nije odveo i sasvim je prijatan u onome što nudi:
https://marrowofmanbm.bandcamp.com/album/decimation-of-the-spirit-split-w-nightmare-effigy
https://nightmareeffigy.bandcamp.com/album/decimation-of-the-spirit-split-w-marrow-of-man

Imamo gomilu bendova koji se zovu Moria jer je Tolkin popularan među gikovima, a najnoviji je Moria iz Poljske, jedan čovek ali puno talenta. Debi album, Path Of The Dead je odlično produciran, odlično napisan i zanimljiv black i black death metal opus sa za poljsku očekivanim nivoom kvaliteta na svim frontovima. Muzika ima i epsku dimenziju i znojav mošerski rad, zvuk je zdrav, pesme su kompleksne a pitke i sve je vrlo lepo:
https://moria11.bandcamp.com/album/path-of-the-dead

Veoma su slatki masačusetski Necralant sa svojim trećim albumom Uphevil. Ovo je pripremano četiri godine pa su pesme vidno raznovrsne a da je sve opet suštinski pitak, neposredan satanistički blek metal koji voli melodiju, ali je sirov u duši. I produkcija je takva, ne nešto preterano skupa ali ni preterano jeftina, taman kako treba da sve zvuči živo i ubedljivo, pa se album sluša sa osmehom i u dobrom raspoloženju:
https://necralant.bandcamp.com/album/uphevil

Nisam očekivao da bend Helvitnir, norveško-švedsko-maltežanski projekat okupljen da svira vrlo strejt blek metal kao sa početka ovog veka i daškom melodičnosti, na svom debi albumu zvuči ovako... obično? Wolves of the Underworld je ugodan, prijatan album, posebno meni koji volim ovakav stil, ali je istovremeno urađen samo sa zakonskim minimumom mašte i inventivnosti u pisanju pesama. Imajući u vidu da je ovo bend koji je svoju postavu solidifikovao prošle godine kada je u nju došao Hellhammer iz Mayhem da svira bubnjeve, čovek bi očekivao nešto više... avanturističkog duha ili makar radoznalosti. Umesto toga ovo je niz savršeno korektnih pesama kakve ovi muzičari pišu u snu i kakv se su drugi muzičari napisali a onda sebi rekli da mogu bolje i ostavili ih na hardu da čekaju neka gora vremena. Malo je i do zvuka koji uprkos trudu osobe nadležne za miks da se svi instrumenti čuju (i, evo, bas-gitara se čuje, čak i akustična gitara koja prangija preko električne) na kraju sve u masteringu natrpava na gomilu i aktivno me odbija od slušanja, ali je malo i do toga da ovde zaista fali inspiracije. Izdavač, ugledni Dusktone navodi da je ovo za ljubitelje Marduka, Setheriala, Dark Funerala i Necrophobica, ali album meni najviše zvuči kao restlovi koje su Dark Funeral ili Naglfar snimili tokom sesija za album a onda ih izbacili sa izdanja da ne kvare opšti utisak. Možda sam jutros samo ustao na levu nogu ali ovo je tek prihvatljivo.
https://dusktone.bandcamp.com/album/wolves-of-the-underworld

Artavoz su blek metal duo iz, pretpostavljam po imenima, Gruzije, sa debi albumom Lashkari Satanis i ovo je jako simpatično. Ljudi, inače sa iskustvom sviranja u više takođe prilično nepoznatih bendova, ovde rade melodični, srednjevekovnim temama inspirisani blek metal sa prstohvatom dungeon syntha i to su lepe, fino napisane pesme evokativnih melodija i poštene, znojave svirke. Produkciujska svedenost ovde radi u korist muzike koja za štimung i atmosferu poseže za harmonijama i temama radije nego za nekim velikim efektima i budženjima a dungeon synth kompozicije su old school, kratke i slatke. Vrlo lep album i odličan debi:
https://artavoz.bandcamp.com/album/lashkari-satanis

Za debi album dvojca Ordo Karnivorum sam pre dve godine pisao ,,Ordo Karnivorum su dva ozbiljna Rusa (ili bar tako izgledaju na slikama) sa debi albumom, Noir a koji nudi vrlo kvalitetan moderni blek metal." Ne naročito iznenađujuće, ozbiljnost i kvalitet su očuvani i na novom albumu, The Restless i ma koliko da je ovo zaista i dalje moderni blek metal, na pola puta između atmosferičnog šugejza i post-metala, Ordo Karnivorum i dalje pišu vrlo dobre pesme, umeju da atmosferu temperiraju distinktnim rifovima i sviraju energično i ubedljivo. U produkcijskom smislu je ovo takođe vrlo jako mada je mastering preglasan za moj ukus i muzici poprilično zaravnjuje dinamiku, no bend je sada ful kvartet i svirka je odlična. Jako, jako solidna ekipa koju vredi i dalje verno pratiti:
https://svanrenne.bandcamp.com/album/the-restless
https://ordokarnivorum.bandcamp.com/album/the-restless
https://slowsnowrecords.bandcamp.com/album/the-restless

Gerhana je malajska reč za pomračenje a istoimeni malezijski bend ima vrlo prijatan demo naslovljen In the Abyssal Depths. Mislim, ,,prijatan" ako volite sirovi, mračni blek metal koji od atmosfere ima reminiscencije na stare horor filmove a od rifova propisan thrash i punk asortiman. Sve je to sklopljeno sasvim lepo, odsvirano najpoštenije moguće i producirano adekvatno sirovo tako da je meni bio užitak da ga poslušam:
https://gerhana80.bandcamp.com/album/in-the-abyssal-depths-demo-mmxxv

Grčki duo Mournful Moon načelno nije po mom ukusu što se tiče stilskog opredeljenja, ali... ispostavlja se da im je drugi album, Twilight, My Passion prilično odličan. Ovo je sirov a melodičan blek metal sa izraženom gotskom crtom i nekako je ta kombinacija jednostavnih aranžmana, svedene produkcije i svirke sa emotivnim gotskim temama i melodijama dobitna. Ovo mogu da slušam u krug, da ga pevušim i da uživam. Ko je TO očekivao?
https://mournfulmoon.bandcamp.com/album/twilight-my-passion

Naravno, debi album benda iz Ohaja, Genocidal Rites je MNOGO bliži mojim normalnim preferencama. Naslovljen  Genocidal Upheaval of Subservient Abrahamic Law i očigledno usmeren da sruši avramske religije kako zna i ume, ovo je komad bestijalnog, energičnog blek metala koji pakuje dvanaest pesama u dvadesetosam minuta, ima solidan zvuk i ubedljiv nastup. Pesme su naravno brutalne i agresivne, ali imaju dinamiku, promene tempa, neku atmosferu. Solidno!
https://genocidal-rites.bandcamp.com/album/genocidal-upheaval-of-subservient-abrahamic-law

,,The time has come..." kažu u najavi svog debi albuma čileansko-nemački Vel´Har, a ja ne mogu da u sebi ne dodam i jedno ,,and so have I" pošto sam nedopustivo previše vremena u životu proveo igrajući Devil May Cry 4. ,,Devil" je, naravno sasvim adekvatan svat da se zazove u pogledu albuma Proskynesis jer on i počinje apstraktnim a atmosferičnim introm dužim od četiri minuta koji se zove Invocatio. Ima još tih ,,filmskih" momenata na ploči a ostalo je prilično solidan, satanistički ali moderan blek metal sa mnogo mračne, spooky atmosfere i smenama sporije, evokativne svirke sa junačkim jurišima napred. Iako snimano u švedskoj, ovo niti je preproducirano niti ulickano preko neke prihvatljive mere, sa legitimnim ljuljanjima u tempu tokom brzih delova što moram da cenim. Ima to dušu, a veoma je epski, cheesy i nekako MILO:
https://velhar214.bandcamp.com/album/proskynesis

Mislim, kad vidite da se druga pesma na EP-ju Svirep zagrebačkih Svirep zove Corpse Paint and Bullet Belts nećete morati da čujete ni jednu jedinu notu pre nego što izvadite pare. Jer, NARAVNO da je ovo old school blek metal sa elementima thrash i speed metala, ali, možda neočekivano, i kompozicijski i svirački i produkcijski je i moderniji i kvalitetniji nego što očekujete. Očekujte mnogo jer Svirep RULAJU:
https://svirep.bandcamp.com/album/svirep

Volite li baš, ono, pravi war metal? Bluthammer iz Nemačke računaju da volite pa im je EP Iron Eagle Division pet pesama u manje od četvrt sata konstantnog black-death šamaranja. Produkcijski i svirački ovo je disciplinovanije od klasičnih war metal brljotina a što doduše znači i da se čuje da su rifovi JAKO prosti, ali u tome je i šarm ovog izdanja: prost rif, pošten blastbit, sotonski vokal i sve je na svom mestu. Daunloud se ne plaća:
https://bluthammer.bandcamp.com/album/iron-eagle-division

Švicarski industrial black metal duo Borgne ima deseti album, Renaître de ses fanges i ovo je veoma pošteno i na liniji onoga što je bend do sada radio samo još ubedljviije i sigurnije. Pričamo o agresivnom blek metalu kod koga ,,industrial" komponenta znači da su bubnjevi programirani i da ima dosta klavijatura, te da se mnoge fraze ponavljaju priliačn broj puta ali sve to važi i za običan blek metal. Borgne sve to rade jako autoritativno i tu je njihova diferencija specifika, sa podugačkim fino napisanim pesmama koje idu napred neumoljivom žestinom i ne uzimaju taoce:
https://borgne.bandcamp.com/album/rena-tre-de-ses-fanges

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Ima više bendova sa imenom Mourning Star jer, jelte, primamljiva je to igra reči. Kolumbijski Mourning Star nastao je pre dve godine nakon oduševljenja Candlemassom, a sa željom da se klasični doom metal spoji sa malo adekvatnih death metal elemenata. Demo (ili EP) Mourning Star sa tri pesme pokazuje da je napravljen srećan spoj pa se ovde doom metal atmosfera i gruv venčavaju sa malo death metal rifova kao ispalih iz Bolt Thrower kuhinje. Produkcija ovog materijala je, jelte, vrlo jeftina i ovo neće slušati niko ko nije ozbiljno investiran u andergraund, ali meni se sve to vrlo dopada, od tih bolttroverovskih rifova, preko pitkih aranžmana pa do zvonkog ženskog vokala koji svemu daje meru epskog. Plaćate koliko želite, a ako bend nastavi da marljivo radi postaće legendaran:
https://mourningstardm.bandcamp.com/album/mourning-star

Torpedo Torpedo deluje kao šaljivo ime za nekakav kafanski kaver bend ali ova ekipa iz Beča, osnovana 2020. godine zapravo svira vrlo ozbiljan, melanholičan stoner rock/ heavy psych sa solidnom dozom post-rock nežnosti u zvuku. Debi album, Arrows of Time je elegantna, neužurbana procesija pesama koje idu polako, teme razvijaju dostojanstveno i ne moraju da gaze preteško da bi zvučale epski. Ima ovde distorzija i buke, naravno, ali su to alatke a ne krajnji cilj. Lepa ploča:
https://torpedotorpedo.bandcamp.com/album/arrows-of-time

Imamo i drugi album švajcarskih Gentle Beast, jednu prijatnu ploču rifaškog, bluzerskog stoner roka odsviranog i snimljenog sa osećajem dza dinamiku i postepeno građenje svog argumenta. Naslovljen  Vampire Witch Reptilian Super Soldier (...From Outer Space), album zapravo uopšte ne zvuči naglašeno šaljivo i prijatna kombinacija atmosferičnih rifova sa melodičnim refrenima ga vozi sigurno i bez gubljenja koraka:
https://sixteentimes.bandcamp.com/album/vampire-witch-reptilian-super-soldier-from-outer-space

Za nešto teže, ali sa ipak dosta elegancije tu je drugi album britanske postave Rustorm. Ovo su u suštini dva tipa sa istorijom sviranja u thrash, progressive i sludge bendovima i idejom da u ovom projektu spoje doom, industrial i groove metal. Novi album, Gravity, tri godine posle debija je zapravo zaista malo kao da slušate Godlfesh sa doom vokalima. A što, jelte, nije nimalo rđava ponuda. Zvuk je jako težak a muzika smišljeno monotona, no to se sve lepo temperira vokalima koji su na idealnoj sredini između doom metal melodičnosti i crustcore laveža. Ima ovo neke lepe epike u svojoj svedenosti i generalno je ugodno:
https://rustorm.bandcamp.com/album/gravity-album

Return From The Point Of No Return je novi album grčkih stoner rok veterana Nightstalker posle šest godina pauze i pošto ovo izdaje Heavy Psych Sounds Records, znate da je big deal. Nightstalker imaju zdrav, kvalitetan zvuk i psihodelične, gruverske pesme, produkcija je čista a energična i sve je od prve do poslednje note jako ukusno. Album za uživanje:
https://nightstalker.bandcamp.com/album/return-from-the-point-of-no-return
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nightstalker-return-from-the-point-of-no-return

An Evening With Knives su ajndhovenski alternativni stoner bend sa dosta zdravim, ložačkim gruvom. Novi album, End of Time ima dosta propisnih heavy metal rifova ali je u osnovi uvek zdravo rokersko nabadanje i mada ovo nije tipičan sastav za Argonauta Records, naravno da se kvalitetom uklapa u njihov katalog:
https://aneveningwithknives.bandcamp.com/album/end-of-time

,,Alternativno" je kako bih opisao viđenje doom metala i kod finskih Hanging Garden. Novi EP, The Unending je definitivno PREVIŠE melodičan i teatralan za moj ukus, ali je ovde standardna doom i melodeath matrica vrlo dosledno ekstrapolirana sa mnogo nestandardnih instrumenata i aranžmanskih rešenja u kombinaciji. I onda to svakako vredi da se čuje:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-unending
https://hanginggarden.bandcamp.com/album/the-unending

I Museum Of Light iz Sijetla u svojoj muzici imaju dosta elemenata alternativnog roka, mada su težina i energija koju isijavaju najbliže onome što zovemo post metalom. No, ovaj trio ima srazmerno kratke i jezgrovite pesme koje se ne gube u širini svoje melanholije, a pritom su i dosta rokerske tako da je to prilično originalna i zdrava kombinacija. Abum Diviner ima čak jedanaest pesama ali to je sve ekonomično, promišljeno, dosta raznovrsno i ugodno
https://museumoflightband.bandcamp.com/album/diviner

Naravno da bend sa imenom Smoke Sun svira stoner rok. Nemački projekat nudi prijemčivu kombinaciju doomerskih rifova i melodičnog, upečatljivog pevanja na (mini)albumu Aclys, sa dosta zdravim, hrskavim zvukom pa, evo, poslušajte:
https://smokesun.bandcamp.com/album/aclys

A Poljaci Leash Eye eksplicitno sviraju stoner rok namenjen vozačima i kamiondžijama. Album Destination: 125 je ploča energične svirke, hardrokeskih rifova, himničnih refrena, koja će se dopasti svakome što voli da podigne kriglu piva i tapka nogom u klubu dok bend trese sa bine, svestan da klasične rokerske fore nikad ne izlaze iz mode. No, album je napisan i aranžiran JAKO DOBRO i ovo nije tezgica koju čujete i zaboravite. Naprotiv, pesme su odlične, pevanje sjajno, orgulje imaju smisleno mesto u aranžmanima i ovo svako ko voli rokčinu i rokačinu mora da čuje:
https://leasheye.bandcamp.com/album/destination-125

Jesse Stilettö su uprkos imenu bend a ne čovek. Bar tako tvrde! Dolaze iz Mineapolisa i debi abum, Jesse Stilettö, im je fina kombinacija hard roka i space rock psihodelije. Iako pričamo o suštinski retro konceptu Jesse Stilettö se ne iscrpljuju u rekonstrukcijama tuđe muzike i pišu kvalitetan i smislen sopstveni materijal pa onda i obrada Blue Oyster Cultove Stairway To The Stars legne sasvim prirodno u miks. Vrlo solidno.
https://jessestiletto.bandcamp.com/album/jesse-stilett

Nomadic Rituals su, pak, bend za publiku koja mrzi svu tu rokerštinu i priznaje samo nihilistički, mrveći, ružni sludge doom metal kao relevantan. Ekipa iz Belfasta ima šest pesama na albumu Fust i prvo što moram da pohvalim je da ovo nije izmasterovano tako da vam aktivno ozledi bubne opne. Nomadic Rituals žele da vam bude neprijatno ali zato što su pesme mračno intonirane i imaju mrtvački (a prijemčiv) gruv i brutalne vokale, a ne zato što im je mikseta cela bila u crvenom sve vreme. Dakle, živ zvuk, solidan gruv, a pesme poduže, teške, ali zanimljive. Dobitna kombinacija:
https://nomadicrituals.bandcamp.com/album/fust

Rwake iz Arkanzsasa nisu snimili studijski album skoro deceniju i po pa se zato njihova šesta dugosvirajuća ploča zove The Return of Magik. Izašao ponovo za Relapse, ovo je vrlo lep spoj sludge i doom metal osnove sa malo ekspanzivnijom, eksperimentalnijom nadgradnjom tako da i old school publika bude zadovoljna ali da se privuku i novi slušaoci, skloni hardcoreu, posthardcoreu, mathcoreu, progresivi. Pritom, ovo nije sad neki high-concept komplikatorski materijal nego ploča koja ROKA i ima neodoljiv gruv. Ali pametan:
https://rwake.bandcamp.com/album/the-return-of-magik

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Sardinijski sastav The Wrestlers debituje istoimenim albumom i ovo je odmah ploča kakvu bi sebi poželeo bilo koji mladi thrash metal sastav. Naprosto, muzika je ovde jednostavna, neposredna, ložačka, pesme su napisane dobro, bez previše filozofiranja, a svirka je odlična. Naravno, produkcija je dosta jeftina,ali bend ima karakteran, ubedljiv izraz i zvuči iskusnije nego što biste očekivali (mada je istina i da se pod ovim imenom, sa promeljivom postavom radi već sedam godina). Pritom, iako sam potencirao jednostavnost, ovde se da čuti sasvim dovoljno klasičnog heavy metal uticaja spojenog sa pankerskom neposrednošću da bend zvuči zrelo daleko preko granice koju biste očekivali imajući u vidu mladost. Odličan album i fantastičan prvenac:
https://thewrestlerss.bandcamp.com/album/the-wrestlers

Breakneck iz  Nove Škotske ne sviraju nešto preterano brzo i lomljenje vrata je kod njih više rezultat opakih mošerskih rifova srednjeg tempa. Bend je negde između crossover thrasha i Slayera a EP Breakneck ima šet pesama (plus intro) dobrog zvuka i divljačke svirke. Kad je ovako dobro i ne mora da bude brzo:
https://breakneck902.bandcamp.com/album/breakneck

Heathen i dalje u postavi imaju dva originalna člana iako je sanfranciskanski thrash bend osnovan pre više od 40 godina a debi album imao 1987. Heathen nisu bili preterano produktivni, sa samo četiri studijska albuma do danas i jednom povelikom pauzom u radu, ali sudeći po njihovom aktuelnom živom albumu, nisu izgubili entuzijazam. Bleed the World: Live je ploča kvalitetnog '80s thrash metala koja, istina, počinje pesmama sa najnovijeg studijskog albuma iz 2020. godine, ali ima i stari materijal i zvuči sigurno, ubedljivo, snažno. Ovo je i u old school momentima vrlo dobro, sa podsećanjem da je thrash metal osamdesetih mogao da bude ne samo melodičniji nego što je danas ,,dopušteno" već i da je prostor za eksperimentisanje donosio mnogo iznenađujuće svežih rešenja. Vrlo lepo:
https://heathenthrash.bandcamp.com/album/bleed-the-world-live

Recimo da i treći album takođe sanfranciskansih Nite ide u ovu sekciju iako Nite ne sviraju thrash. No, njihova kombinacija rokerskog, old school heavy metala sa ,,blackened" formatom je svakako najbliža DUHU thrash metala. Nite su nov bend, osnovan 2018. godine a   Cult of the Serpent Sun im je treći album za pet godina i ovo je pitka, zabavna kolekcija rifova i mošerskog gruva. Blackened kumponenta je tu za publiku koja ne bi ni u ludilu slušala ,,običan" heavy metal, ali sve to zajedno ima šarma i lepo curi:
https://nitemetal.bandcamp.com/album/cult-of-the-serpent-sun

Tiktaalika možda ne zvuči kao me za thrash metal bend ali ova ekipa iz Londona na debi albumu, Gods of Pangaea svira i dosta thrasha, unutar svog progresivnog metal formata. Plus pogledajte taj crtež na omotu: ČIST THRASH. Ovo su dva člana progresivnog benda Haken, plus bubnjar Darby Todd koji je zabeležio svirke sa Devinom Townsendom, Joeom Lynnom Turnerom, Keejem Marcellom, pokojnim Garyjem Mooreom itd. Uprkos ovom vrlo old school pedigreu, muzika koju Tiktaalika voze je moderna, moderno producirana sa thrash metal osnovom i dosta progresivnih ideja u tretmanu tema, melodija, aranžiranju pesama itd. Ovo je debi album za projekat osnovan ove godine – mada suštinski nastavak solo albuma Charlieja Griffithsa iz Haken a koji je on izdao pre tri godine – tako da će biti zanimljivo videti kako će se sve u budućnosti razvijati:
https://insideoutmusic.bandcamp.com/album/gods-of-pangaea-24-bit-hd-audio
https://www.youtube.com/watch?v=Nb1G2G0cpqI&list=OLAK5uy_mWhYvT8CuutfVCqZRek1wHO4AkvCncI7Y

Pesme na drugom albumu pariskih Burning Dead su predugačke za ono što bend ima da ponudi u smislu pisanja i aranžiranja, ali moram da hvalim ambiciju. Into the Abyss je u suštini ploča srednjetempaškog thrash metala koji hoće da sačuva uličnu relevantnost ali i da ima složenije kompozicije i to je nekako simpatično. Rifovi su jednostavni ali imaju šarma, ritmovi su hedbengerski a pevačica Drina Hex (aka Monika Dunaj) je kad peva manje ubedljiva nego kad vrišti pa je dobro da uglavnom vrišti a tada je ODLIČNA:
https://burningdead.bandcamp.com/album/into-the-abyss

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Iako njemački Outburst naslovom svog debi albuma, Devouring the Masses, aludiraju na ime drugog albuma kultnih Vio-Lence, muzički ne liče na njih. Outburst su više old school speed-thrash u zvuku i pristupu, tehnički korektni ali filozofski okrenuti sirovosti, štroki, panku. A što je sasvim okej i ovo je ploča sasvim prijemčivog speed i thrash metala koja će vas zabaviti, razgaliti, možda i nadahnuti:
https://youtu.be/e2TBUWhLwh0

Wolfenstein iz Bafala izgledaju i zvuče kao da su ispali iz osamdesetih ali nisu. Ovo je mlad bend a Capital Punishment, debi album je, jelte, ploča snimljena SADA. No, njenih 27 minuta sirovog thrash metala su 27 minuta LEKOVITOSTI. Ovo je divljački i tehnički u idealnom odnosu, producirano krvoločno i ispaljeno u smeru slušaoca sa najgorim namerama. Ako vam nedostaju bendovi poput Bloodcum ili ranih Nuclear Assault u vašoj metal dijeti, Wolfenstein su bukvalno spas:
https://wolfensteinny.bandcamp.com/album/capital-punishment

Iako termin killscreen zvuči opasno, u pitanju je pre svega izraz iz sveta videoigara. Bend killscreen sa Floride, sa svojim albumom killscreen ne pokušava da se predstavi opasnijim nego što jeste ali nudi zanimljivu kombinaciju panka i stoner roka u osam pesama rokanja i rolanja. Veliki deo publike ovde verovatno neće lako svariti jeftinu, sirovu produkciju, ali bend svira momački, trudi se da pesme budu inventivne i ima ovde mnogo štofa. Plus, kupovina je po ceni koju određuje kupac pa ako vam se dopadne možete momke da ispoštujete LJUDSKI:
https://killscreen-sa.bandcamp.com/album/killscreen

Cult of Power su iz Rusije, debi album im se isto zove Cult of Power i ovo je metalizirani hardkor koji zvuči pankerskije od onog što inače slušamo pod ovakvim etiketama. Album ima metal (uključujući black i death metal) elemenata ali su pesme u principu jednostavne, rifovi prosti i prijemčivi a sama izvedba je relaskirana i ne odiše siledžijstvom koje je skoro pa pravilo za metalizirani hardkor danas. Vrlo solidno:
https://cultofpower.bandcamp.com/album/self-titled

A Demonize iz Raleja u Severnoj Karolini sviraju dosta trešerski metalizirani hardcore. EP An End to the Means sa svoje četiri pesme zvuči kao da je ispao iz ranih devedesetih ili poznih osamdesetih, nudeći perfektnu kombinaciju pank direktnosti i thrash ukrasa. Jeftino snimljeno ali ima šmeka:
https://demonizehc.bandcamp.com/album/an-end-to-the-means

Ukko's Hammer iz Denvera ne stavljaju tag ,,stenchcore" da njime opišu svoj debi album, Ukko's Hammer, ali ova muzika je BAŠ to, ružna, prljava kombinacija sirovog metala i mračnog panka, kao nešto ispalo iz Ujedinjenog kraljevstva i poznih dana osamdesetih godina prošlog veka. No, produkcija je dobra, pesme su pisane ambiciozno i aranžirane zrelo i Ukko's Hammer nisu nekakav drunkpunk eksces, već vrlo kvalitetan bend namenjen ljudima koji cene autentični andergraund:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/s-t-11

Hrvatsko-ukrajinski Boneash zato svira vrlo pristojan melodičniji crustcore. Album Remnants sa svojih trinaest pesma ima sve nežne, melanholične harmonije koje možete poželeti sebi u prolećno jutro, navučene preko energične D-beat osnove. Ugodno je od početka do kraja sa odličnom svirkom, dobrom produkcijom i bez nekih velikih ambicija da se luta daleko od efektne, funkcionalne osnovne postavke. Cena za daunloud je koliko date:
https://boneash.bandcamp.com/album/remnants

Ako vam je teško da dočekate novi Propagandhi koji je ove nedelje najavljen, možete žeđ malo utažiti slušanjem albuma Return of the Ham lasvegasovskih Battering Ham. Ovaj šaljivi trio svira IZUZETNO dobar melodični hardcore sa jasnim korenima u Propagandhi/ NOFX zvuku, sa mrvicom metala dodatom u miks, a album traje manje od sedamnaest minuta, sa deset pesama energične, melodične svirke i komičnih tekstova. Zabavno:
https://batteringham.bandcamp.com/album/return-of-the-ham

Brazilska jednočlana old school grindcore atrakcija Agamenon Project je napravila godinu dana pauze pa se vraća three-way split albumom #01_25 - Agamenon Project x Sistema Bestial x JankaxNeni. Zna se kako AP zvuči a ostala dva benda su još više lo-fi i ovo je izdanje samo za publiku iz najdubljih andergraund kazamata. Plaća se po želji, of course.
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/01-25-agamenon-project-x-sistema-bestial-x-jankaxneni

Ahhh, Chain Snatcher iz Litl Roka imaju novi album, Nothing to Lose. Pošto je u pitanju powerviolence ekipa, onda i ovih deset pesama jedva prebacuje petnaest minuta ali ovo je i prilično originalan powerviolence sastav koji stručno spaja pankersku jednostavnost, moškor siledžijstvo i powerviolence kompaktnost u jednu, uh, kompaktnu celinu. Sve što sam do sada čuo od Chain Snatcher bilo je odlično ali ovaj album je najbolji i muzički i produkcijski i u smislu autentičnosti. Sjajno:
https://chainsnatcher501.bandcamp.com/album/nothing-to-lose

Mislio sam da bend sa imenom Concrete World ima da bude ulični metalizirani hardcore, ali Demo 2025 sastava iz Severne Karoline zapravo nudi podrumski, ali ne i nezanimljivi apokaliptični goregrind. Drugim rečima, bend zvuči kao rani Regurgitate, sa ,,produkcijom" koju morate naučiti da volite, bolesnim, disonantnim rifovima i neljudskim vokalima, ali tekstovi su zapravo tematski negde na drugoj strani i to je osvežavajuće. Cenu sami određujete:
https://concreteworld.bandcamp.com/album/demo-2025 

May Darkness Come je peti album za španski death metal sastav Mass Burial i mada ne razumem kako bend sa više od dvadeset godina iskustva završi sa produkcijom koja zvuči kao da je album sniman na dečijim igračkama radje nego na pravim instrumentima, sama muzika je okej. Ovo je besan, divalj death metal bez mnogo velikih ideja i ambicija da se izmišlja topla voda, ali... šamara i to je dovoljno. Plus, naravno, svirka je više nego korektna i kad se malo naviknete na taj čudan mastering, bude to odlično:
https://massburialdeathmetal.bandcamp.com/album/may-darkness-come

Ignominious iz Ohaja u svom death metalu imaju i malo groove metala a što, ako mene pitate nije IDEALNO, ali ako volite groove metal onda će to celu ponudu učiniti slađom. Novi EP ovog kvarteta, 400 Million Tons of Flesh na omotu ima džinovskog aligatora koji proždire automobile, a četiri pesme koje se tu čuju su, pa, zabavne, dobro producirane sa čak refrenima za koje je zamislivo da će ih publika izvikivati na koncertima zajedno sa bendom. Simpatično je:
https://ignominious.bandcamp.com/album/400-million-tons-of-flesh

Švedski Eldfödd i njegov demo Beyond the Fire je, naravno, mnogo više po mom ukusu. Ovo je razarački old school death metal švedskog ukusa a koji pravi samo jedan čovek, lica namazanog korpspejntom, ali ga pravi ODLIČNO. Demo ima dve pesme koje zvuče kao da ste uzeli Dismember i Unleashed iz 1993. godine i rekli im da imaju pola sata i dvadeset dolara da naprave demo. Rezultat je spoj IZUZETNE ekspertize, bolesno ložačkih melodija i nezauzdane energije, spakovan u korektnu ali vrlo jeftinu produkciju. Neki ljudi su NEPRAVEDNO mnogo talentovani a Sebastian Tamstedt je jedan od njih i nadam se da će sa ovim projektom (ili nekim drugim) ostvariti andergraund slavu koja mu po svakoj osnovi pripada. Demo plaćate koliko hoćete, i ne smete ga propustiti ako volite švedski death metal:
https://eldfdd.bandcamp.com/album/beyond-the-fire

I prvi album benda Tentacult iz Sakramenta mi je bio odličan pre dve godine a sada imamo nastavak, ponovo na Transylvanian Recordings i to je i dalje odlično. Tentacult svoj death-doom metal sviraju sa više elegancije, promišljenosti pa i melanholije od većine kolega i Untamed Revulsion sa svojih šest pesama ide odmereno i metodično gradi atmosferu, puštajući da evokativne teme slušaocu napumpaju očekivanja da bi onda prešli u ozbiljna prebijanja. Zvuk je sada više ,,heavy" nego na prvom albumu ali je sve i dalje prilično živo i dinamično i ovo je jako dobra i sveža, još malo pa progresivna ploča u svojoj žanrovskoj niši. Jako dobro, ne propustite:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/tentacult-untamed-revulsion
https://tentacult.bandcamp.com/album/untamed-revulsion

Confronting Rot su dva momka iz Santjaga sa debi EP-jem Deranged i ovo je simpatična kombinacija disonantnog death metala i melodičnih, šrederskih solaža. Nekako svako ovde dobija nešto za sebe: hardkor mošeri puno vratolomnih momenata sviranih i srednjim i brzim tempom, a gitarski gikovi lepe komponovane solaže. Produkcija je možda i neočekivano solidna imajući u vidu da je ovo prvo izdanje benda iz Čilea ali očigledno je iz kvaliteta pesama da ovo nisu početnici pa se onda tu išlo i u pravi studio, doveden je pravi sešn-basista da odsvira itd. Vrlo dobro:
https://confrontingrot.bandcamp.com/album/deranged

Za brutalni tehnički death metal ćete se obratiti bendu Thanatophobia, takođe dvojcu koji čine jedan muzičar iz Rusije i jedan iz Belorusije. Ova dva čoveka zajedno sviraju i u blek metal triju Ater Sanguis ali Thanatophobia im je glavni propjekat sa evo četvrtim albumom u tri godine. I nije to loše mada nije ni sad otvaranje nekog novog horizonta; ovo je tech death koji se trudi oko pesama i ima jeftinu ali vrlo funkcionalnu produkciju, gde ,,brutalna" komponenta formalno postoji ali je muzika dinamična, slojevita, nije sva u crvenom sve vreme i zapravo ima prostora za atmosferu, kontemplaciju, refleksiju. Na momente me Thanatophobia podseti na eksperimentalnije bendove iz ove branše tipa Afterbirth i Artificial Brain i to je solidna pohvala kada dolazi od mene, a Twilight Space Theatre je album vrlo vredan malo vaše pažnje i vremena:
https://lordofthesickrecordings.bandcamp.com/album/twilight-space-theatre

Enmity / Trojan je split EP bendova Enmity i Trojan. Ovi prvi su death metal sastav sa Balija ali nimalo nalik na uobičajeni indonežanski death metal koji ovde promovišem. Muzika Trojan je jednostasvnija, gruverskija, bliža srednjetempaškom hardkoru a pritom producirana dobro i naštimovana nezamislivo nisko. Nešto ovako teško odavno niste čuli. Enmity su, pak međunarodni projekat (Francuska, Grčka, Indonezija, Jordan) i njihova muzika je srednjetempaški gruverski death/ thrash. Dakle za nijansu su komunikativniji i zvuče kao mračnija Sepultura iz poznijih faza što NIJE LOŠE. Solidan materijal sa obe strane, dobri, iskusni muzičari i pristojna produkcija:
https://enmitymetalband.bandcamp.com/album/enmity-trojan

Buried je ekipa iz Finiksa u Arizoni koja na zanimljive načine spaja sabatovski proto-doom metal sa death metalom po uzoru na, recimo Death. EP Infect & Replicate ima četiri pesme dobrog gruva koji osvežavajuće NIJE zategnut do pucanja i ispunjen notama i udarcima tako da nema prostora za vazduh već, pa, to, gruverski, prijemčiv, a opet HEAVY i šmekerski intoniran. Dobar zvuk, puno karaktera, DOBAR BEND:
https://buriedband.bandcamp.com/album/infect-replicate

Iako se Cartilage iz San Franciska računaju i u grindcore, njihov  najnoviji EP, Tales from the Entrails: A Necrology je zapravo izvrstan primer za to kako se grindcore, goregrind i death metal kombinuju u nečemu što zvuči kao da su Carcass nastavili sa svojim šloki old school grindcore zajebavanjem paralelno sa razvojem svoje melodeath karijere. Dakle, ako volite Carcass iz bilo koje faze, Cartilage će vam biti zanimljivi jer preuzimaju DOSTA od britanskih uzora, ali nezavisno od toga, ovo je izdanje sa odličnim zvukom, vrlo ubedljivom, vitalnom svirkom, puno lepih rifova:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/tales-from-the-entrails-a-necrology

Već par meseci gledam najave za novi album CrusHuman iz Merilenda, a čiji je crtež na omotu veoma efektan. Mislim, čim vidite kako Besides IZGLEDA, znaćete i kako zvuči. Ovo je death metal bez mnogo velikih stilizacija, neposredan, zasnovan na dobrom rifu i gruvu, razgovetan i zavodljiv. Iako sviraju i nešto brže od njih, CrusHuman će sigurno biti simpatični svakome ko voli Obituary ali i svakome ko voli death metal čija je agresivnost lepo izbalansirama plesnom prijemčivošću. Horror Pain Gore Death Productions kao izdavač ovde garantuju kvalitet a bend sa devet pesama u ni pola sata muzike garantuje da vam neće dosaditi. Kip it old skul!
https://hpgd.bandcamp.com/album/besides

Ritual of Decay iz Finiksa imaju vrlo težak zvuk na novom EP-ju, Among Riotous Eaters of Flesh, sa niskim štimom i debelim gitarama i sve je vrlo blisko švedskom chainsaw death metal zvuku, sa rifovima koji kombinuju teksturu i evokativnu melodiju, zverskim vokalima, mošerskim programom. Ali bend je pritom veganska dvojka iz Arizone a tekstovi mu se bave pravima životinja. Što se kaže, Hey, Siri, show me a perfect death metal band for generation Z outcasts, i Siri izbaci ovo:
https://ritualofdecay-maggotstomp.bandcamp.com/album/among-riotous-eaters-of-flesh

Slušali biste death metal – lože vas tehnička nabrijanost i avanturizam u komponovanju i aranžiranju muzike – ali vam smetaju teme tekstova koje su uglavnom zasnovane na prepričavanju 3-4 horor filma? Za vas su Ade iz Rima, death metal bend koji se bavi rimskim carstvom u svojim tekstovima. Supplicium je četvrti album ekipe, posle šestogodišnjeg perioda u kome su se izbacivali samo singlovi i ovo je IZVRSNO. Pričamo o death metalu koji ima i energiju, brzinu i agresivnost sa jedne ali onda i maštovitost, melodičnost, entuzijastična istraživanja folklorne tradicije sa druge strane. Zvuk i svirka su vrlo dobri ali same pesme su ovde glavne zvezde sa tradicionalnim instrumentarijem koji se fino kombinuje sa električnim asortimanom:
https://adelegions.bandcamp.com/album/supplicium

,,Ali Mehmete", kažete vi, ,,ja sam fina devojka i volim muziku za koju se obučeš u večernju toaletu da bi je slušala sa dignitetom! Imaš l i ti neki death metal koji se u klapa u to?" E, pa, naravno da imam, dobro je da ste pitali, jer, evo, švajcarski Kerberos imaju drugi album, Apostle to the Malevolent i to je jedna zabavna orgija simfonijskih aranžmana i proggy death metal rifova. Mislim, ovaj bend se ne šali i kod njih su simfo i operska dimenzija vrlo izražene, ali pesme su napisane da budu ZABAVNE, miks lepo razdvaja instrumente a mastering ne oduzima muzici dinamiku pa je ovo ekstremno pitko i prijatno izdanje:
https://kerberosband.bandcamp.com/album/apostle-to-the-malevolent

Dobro, a da li imamo ove nedelje death metal zasnovan na egiptološkim istraživanjima? Ali da nisu Nile? Imamo! Rusi Ibu en Waab imaju vrlo ugodan debi album, Funeral Texts Of Tombs koji konceptualno ne smišlja ništa novo što pomenuti Nile nisu već smislili ali je sve nekako VRLO DOBRO ovde. Svirka je energična, živa, ubedljiva, pesme su klasični death metal komadi ali sa dobrim ,,severnoafričkim" rifovima, a produkcija je puna, kvalitetna. Meni je ovaj album zvučni ,,comfort food" i preporučujem konzumaciju u neumerenim količinama:
https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/funeral-texts-of-tombs

Bukvalno ne razumem kako od silnih sajd-projekata članovi švedskih Wombbath još imaju vremena i da prave nove albume matične postave, ali evo, Håkan Stuvemark, Johnny Petersson i kolege su izbacili sedmi album, Beyond the Abyss, ponovo za singapurski Pulverised Records i ovo je naravno, vrlo ubedljiva ploča švedskog death metala u prepoznatljivom Wombbath stilu. U prvom redu moram da pohvalim produkciju koja nije tako smuljana kako se na nekim recentnim izdanjima Stuvemarkovih i Peterssonovih projekata znalo čuti, ovo je metal koji jeste naštimovan nisko ali zvuk ima zdrav frekvencijski opseg i svirka zvuči dinamično. Pesme ne donose ništa REVOLUCIONARNO novo, ali kombinacija melodičnosti, epike i pankerske neposrednosti koja karakteriše zvuk Wombbath je i dalje prisutna i RADI POSAO. Mislim, sve nekako zvuči kako treba i bend je pristojno inspirisan da isporuči tako da, izvolite:
https://pulverised.bandcamp.com/album/beyond-the-abyss

Gutnoose iz Čikaga sviraju NARAVNO slamming death metal pa je istoimeni debi EP malo više od deset minuta propisne lomljave, dobro producirane i ubedljivo odsvirane. Ovo je ,,uličnija", hardcoreu bliskija verzija slema koja ne samara tehnikom i orijentisana je pre svega na konstantni brutalni moš, pa su pesme kratke, rifovi ložački, teme pesama uglavnom vezane za nasilje. Ako volite Peeling Flesh i celu tu podgrupu ekstremnog metala koju oni simbolizuju, Gutnoose su TAČNO za vas:
https://gutnoose.bandcamp.com/album/gutnoose

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Ugly music for beautiful people je slogan pod kojim bristolski Autoslaughter promoviše svoj demo naslovljen  Joy - Live Demo 2025. Ovo je živi snimak, napravljen pred publikom i osobeni spoj metala, nojza, emoa itd. je u vrlo solidnoj kondiciji na ove četiri pesme. Trio proizvodi jako mnogo buke ali smisleno, sa dosta emocije i zadovoljava potrebe širokog, jelte, slušalačkog spektra. Sirovo, surovo a duševno i naravno po ceni koju sami odredite:
https://autoslaughter.bandcamp.com/album/joy-live-demo-2025

Hahah, o božesvetijebem, u koju uopšte sekciju smestiti split album Invader / Mystvale kad su šveđani Invader i sami ekipa koja meša death metal, crossover thrash i hardcore, a onda je sa druge strane finski Mystvale koji radi dungeon synth? Eklektična kombinacija, ali znate šta? ODLIČNO je. Invader prže energičan metal na idealnoj sredini između death metala i crustcorea, sa teškim, zdravim zvukom i mošerskom pravovernošću a bez gubljenja u baroknim aranžmanima dok je Mystvale za najmanje tri-četiri pedlja iznad dungeon synth proseka koji čujem slučajnim uzorkovanjem na Bandcampu. Mislim, čovek zna da napiše PESMU a onda toj pesmi svedeni, jeftini sinti aranžman daje DUŠU. Svaka čast:
https://invaderhc.bandcamp.com/album/split
https://morgulnath.bandcamp.com/album/split

Black & Damned su možda malo previše cheesy za mene, ali nemački power metal je cheesy po definiciji pa onda valjda svako zna šta da očekuje na trećem albumu ove petorke iz Štutgarta. Naslovljena Resurrection, ovo je ploča epskih tema, teatralnih gestova, ispeglanog, ne baš dinamičnog zvuka, ali ako volite po neki dobar rif, stručno ,,šredovanje" u solažama i te himnične refrene uz koje prosto vidite orke kako nadiru preko brega dok u jednoj ruci stežete mač a u drugoj štit, ovo je za vas:
https://youtu.be/vACsqNBfC88

Kad smo već kod cheesy muzike, drugi album danskih Trold zvuči kao da ste uzeli saundtrak neke igre sa SNES-a i napravili JuTjub rekonstrukciju njenih tema u modernom blackened folk metal stilu. Mislim, supersimpatično je sve to, ali je skoro pa infantilno u tome koliko je preslađeno i napisano a pogotovo producirano da bude na prvu loptu. Ali nije da kod mene to ne pali, jelte, pa ću reći da je I Skovens Rige sasvim ugodno provedeno vreme:
https://troldband.bandcamp.com/album/i-skovens-rige

Prvi album francuskih heavy metalaca Hush, izašao tamo negde 2008. godine  zvao se Erotic Game pa je sada razočaranje da se treći zove samo generičko Forever More, a sad čak imaju i pevačicu u bendu pored pevača Teda! No, to što nema mnogo erotike u najavi ne znači da je ovo rđava ploča. Naprotiv, solidna je, sa modernim heavy metalom izmešanim sa malo '80s šmeka za jednu sasvim urednu i zabavnu kombinaciju. Produkcija je jako bučna, pevanje na Engleskom ume da budu malo i čudno, ali su melodije dobre, refreni ložački, energija poštena:
https://hushmetal.bandcamp.com/album/forever-more-2

ALBUM NEDELJE

Dva albuma nedelje jer danas IMA DA SLAVIMO pa makar izginuli. Prvi je iz Njujorka i, uh, nemam skoro ništa novo da kažem o bruklinskim Sanhedrin povodom njihovog četvrtog albuma. Ovo je i dalje PERFEKTAN spoj klasičnih heavy metal ideja i jedne iskrene, neposredne razrade tako da svaka pesma na Heat Lightning zvuči kao da je nastajala od nule, kroz umetničku obradu životnih iskustava članova ovog fantastičnog trija, radije neko kao deo već etabliranog muzičkog žanra. Erica Stoltz (ex-Amber Asyslum ali i članica neverovatnog Hammers of Misfortune) je i dalje aposolutna zvezda ovog projekta, sa autoritativnim sviranjem bas gitare i izvrsnim pevanjem, ali ceo bend je sjajan, i tako je osvežavajuće čuti heavy metal koji je otresao sa sebe poluvekovne naslage obaveznih sastava i žanrovskog nameštaja i zvuči ponovo NOVO:
https://thesanhedrin.bandcamp.com/album/heat-lightning

A Rumuni VokodloK su svoj debi album snimili još 2003. godine, pa posle pravili veliku pauzu i evo sad nastavka u novj postavi 22 godine kasnije. Ali The Egregious Being je vredelo čekati jer ova ploča puca od invetivnosti, spajajući folklorne elemente sa zujećim, oštrim black death metalom. Ovo je producirano pažljivo, da se ne pretera sa budženjem ali nije sirovo ni po kom osnovu a pesme su raznovrsne i zanimljive, pune odličnih rifova i ubedljivog krljanja:
https://vokodlok.bandcamp.com/album/the-egregious-being-2

[Meho Krljic]

Režim ulazi u stadijum ogoljene sile i potpune informativne disocijacije, trudeći se da puštanjem manjih, jelte, riba da budu linčovane po unutrašnjosti nekako smanji pritisak opšteg gneva usmeren prema vrhu piramide. Jasna taktika, videćemo koliko uspešna jer je bes zaista na istorijski visokom nivou nakon prošlonedeljnog napada na mirne građane, šesnaeste smrti od pada nadstrešnice, jasne poruke građanima da država ne pripada njima već partiji. Na sve to, noćas nam je umro i jedan od jako dragih mačora koji je sa nama živeo više od deceniju, pa ćete mi oprostiti što sam besan i tužan u isto vreme. Ali valjda baš zato imamo sreće što iza ovih mojih reči sledi cunami metala.

Deo 1: BLACK METAL

Nisu svi blek metal bendovi fokusirani samo na satanizam, demone, ratove, egzistencijalnu filozofiju i samoubistva, neki se bave i, pa, finijim temama. Recimo, jednočlani kvebečki Ethyl se bavi alkoholom i njegovim efektima na ljudsko telo i rasuđivanje. In Vino Veritas je drugi album ovog projekta i u pitanju je, kako se i nadate, iznenađujuće PITAK i suptilan blek metal koji ne akcentuje agresiju ali ni neku šugejzersku atmosferu već se lepo vozi u svom srednjem tempu i meditira nad psihoaktivnim svojstvima alkohola. Jako dobar koncept i ubedljiva izvedba:
https://ethylmetal.bandcamp.com/album/in-vino-veritas

Ne znamo ko su i odakle su Osgraef al znamo da im album Reveries of the Arcane Eye prilično jako bije. Ovo je moderni, moderno producirani blek metal ali onaj kome koreni ne leže u šugejz emotivnosti, već pre svega u besu i agresiji. Produkcija je otud bučna a muzika ,,atmosferična" jer mnogi gitarski rifovi zapravo imaju samo smenu dva dugačka tona, ali to treba da bude atmosfera pre svega pretnje i razngevljenosti. I okej, pristojno je mada ne MNOGO maštovito, sa pesmama koje prebučna produkcija čini da zvuče monotonije nego što jesu. Ali ako se troši u malim dozama, bude zabavno:
https://youtu.be/sEryB7LkFDU

Za nešto sirovije, bliže old school prljavštini tu je Gryla, jednočlani projekat iz, naravno, Norveške.    Torbjørn Kirby Torbo ima svega osamnaest godina a Redeemer's Festering Carcass mu je drugi album pod ovim imenom i mada ne pričamo o nekoj sad PREPAMETNOJ muzici, mladalačka energija i antihrišćanski bunt su sveži, autentični i prijemčivi a tehnički kvaliteti albuma su na sasvim pristojnom nivou. Dakle, vriska, udaranje, testerisanje, ali onako, LJUDSKI:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/gryla-the-redeemers-festering-carcass

Još sirovine? Kalifornijskog tipa? Ima. Iron Spire su Kombinacija blek metala i panka iz Zlatne, jelte, države a istoimeni EP im je old school, praktično nostalgičan u svojoj aranžmanskoj svedenosti i jednostavnosti rifova. Ipak, ovo nije ni glupo ni dosadno, pa je čak i zvuk sasvim pristojan i za publiku kojoj je moderni blek metal suviše upeglan, suviše emo, suviše pretenciozan, Iron Spire su osveta iz podruma:
https://ironspire.bandcamp.com/album/iron-spire 

Turci Moribund Oblivion rade već duže od četvrt veka i imaju gomilu album, ali od 2022. godine u osveženoj postavi (u kojoj imate i jednog momka našeg porekla po imenu Emir Ćosović). Tako onda novi album, The Dying Race zvuči jako kvalitetno, jako profi, sa osam pesama modernog blek metala koji se bavi egzistencijalnim temama, ima dosta promena ritma i tempa, energičan je i atmosferičan u pravilnoj meri. Nema u zvuku Moribund Oblivion ničeg što do sada nismo čuli od drugih bendova ali nivo ozbiljnsti sa kojim je ovo napravljeno je visok i album, solidno produciran, se sluša sa uživanjem:
https://moribundoblivionofficial.bandcamp.com/album/the-dying-race

Aran Angmar su, uh, isuviše moderan bend za mene. Ovaj internacionalni projekat (Grčka, Nizozemska, Italija) nekolicine inače vrlo zaposlenih muzičara je vrlo profi produciran, napisan da bude prijemčiv i publici kojoj bi Burzum bio previše tr00, a da opet ne izdaje blek metal matricu ni na jedan supstancijalan način i mada je sve to suviše komunikativno i previše ,,producirano" za moj ukus, treći album, Ordo Diabolicum ima dosta lepih mediteranskih motiva među svojim rifovima da ne mogu da se mnogo ljutim. Ima tu lepote, ima himničnosti ima propisnog metalskog cheesea, pa kamen bi proplakao:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/ordo-diabolicum

Razume se, Nattverd su znatno više po mom ukusu. Iako imaju istog izdavča (nizozemski Soulseller Records), Nattverd su znatno bliži nekom old school idealu, sa hladnim, satanskim blek metalom napravljenim u majci Norveškoj i produciranim iznenađujuće dobro. Peti album projekta, Tidloes naadesloes ima prijatno dinamičan miks i master a muzika je utemeljena u old school neposrednosti i epici koja više zvuči kao da prema vama maršira armija orka a ne da letite na krilima zmajeva, ako mogu tako da se izrazim. Prelepo je, dakle:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/tidloes-naadesloes

Uhka je blackened metal punk projekat iz Finske. Delo uglavnom jednog čoveka, EP  Yön Tälle Puolen ima četiri pesme poštene, sirove rokačine sa blek metal gitarama i pank nervozom u isporuci a koja podrazumeva česte promene ritma i tempa. Produkcijski je ovo, naravno, svedeno i jeftino ali svaki zvuk je na svom mestu a boje, ma koliko sirove bile, su lepe. Prija to:
https://uhkabm.bandcamp.com/album/y-n-t-lle-puolen

Heruka su italijanski simfo-blek metal bend ali novi EP, Panacea nema simfonijskih elemenata i nudi samo odlično napisan, energičan, ekspresivan blek metal. Heruka vole filozofske teme i poetsko izražavanje u tekstovima (koji su na Italijanskom), a muzika je žestoka, sa puno progresivnih elemenata u pesmama koje karakteriše visokooktanski, furiozan izvođački modus. Dobra produkcija zaokružuje ovaj IZVRSNI EP sa šest pesama od kojih su pet potpuno nove. Sjajno:
https://herukaproject.bandcamp.com/album/panacea

Blood Chariot iz Portlanda u Mejnu sviraju blek metal ali njihov prvi EP, Chariot of Blood sa svoje dve pesme nudi muziku koja je blek metal samo u osnovi, sa razradom koja je bliža stoner roku i doom metalu. Ovo je odlična kombinacija jer Blood Chariot blek metal koriste samo kao readymade formulu za muziku koja je ekspresivna i emotivna, a svirka im je gruverska pa i psihodelična na način na koji to kolege uglavnom ne rade. Zvuk zanimljiv, bend raspoložen, materijal odličan a cena koliko date:
https://bloodchariot.bandcamp.com/album/chariot-of-blood

Cosmos je ime prvog EP-ja solo projekta Magnus Madrugoth a što je pseudonim bubnjara po imenu Edson Cremildo Litsur, jednog vrlo zaposlenog momka na andergraund metal sceni Mozambika. O ovoj sceni naravno, ja ne znam ništa ali Edson svira u nekoliko bendova različitih podžanrovskih orijentacija, od metalkora do blek metala, a mada je Cosmos relativno monoton materijal, on ima pravoverni fokus na ono što je u blek metalu bitno, dakle ima KARAKTER i nešto da kaže. Lepo!!!
https://magnusmadrugoth.bandcamp.com/album/cosmos

Jeste dosta šmekerski kad vas nema petnaest godina posle prvog albuma pa objavite drugi album i on ODLIČAN. Peleponesko-atinski No Hand Path se u svojoj muzici bave unutrašnjim životom i filozofskim pitanjima, promišljajući tradiciju, religiju, porodicu, naciju, a sve to ide na podlozi kvalitetnog, atmosferičnog, ali oštrog blek metala. Ovo nije muzika izrasla iz shoegaze zvuka i album Μυστικισμός της Ενηλικίωσης je disonantniji, hipnotičniji, opasniji od onog što makar ja podrazumevam pod standardnim atmoblack zvukom, ali on jeste i melodičan i neće vas odbiti od sebe prenapucanom produkcijom koja implodira bubne opne. Vrlo dobar povratnički album:
https://nohandpath.bandcamp.com/album/-
https://flogarecords.bandcamp.com/album/mysticism-of-coming-of-age

Cradle Of Filth su jedan od onih bendova čija mi muzika nikada nije ništa značila ali se mora poštovati grift koji traje evo, već duže od tri decenije. Dani je uspeo da blek metal iz nihilističke, andergraund muzike za sociopate i suicidalne usamljenike pretvori u seksi reviju dekadencije i vikend-blasfemije za opštu populaciju i, evo, to i dalje funkcioniše. Novi album, The Screaming Of The Valkyries nije manje kič od bilo kog prethodnog ali je respektabilno dobro napisana i odsvirana ploča melodičnog, populističkog ali KVALITETNOG blek metala sa gotskim i romantičarskim prelivima, dok nivo teatra koji Dani proizvodi, iako visok, i dalje ne zaklanja taj kvalitet muzike.
https://cradleoffilth.bandcamp.com/album/the-screaming-of-the-valkyries
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nKsxA-foIs6cQfksRVxPqWTeVX73KEr-c

Kome je to ipak previše komercijalno, evo mu novog albuma ukrajinskih depresivaca i atmosferičara, Drudkh. Ne znamo postavu koja je svirala na Гра тіней (Shadow Play) (mada Metal Archives pominje pevača Thuriosa i gitaristu Romana, ali to može biti samo učeno nagađanje), ali ovaj album zvuči zrelo, bogato i ubedljivo možda i više nego i jedna ploča ovog projekta do sada. Blek metal je ovde stručno izmešan sa šugejzerskim popom a pesme su promišljene, odmereno aranžirane, kontemplativne a i dalje žive. Rana faza ove grupe u kojoj se štancovalo po nekoliko albuma godišnje je svakako bila uzbudljiva ali sada sa pauzom od tri godine između dva izdanja, a koja se poklapa sa trajanjem rata u Ukrajini, Гра тіней ima posebnu težinu. Nisam čovek naročito dobro baždaren na blackgaze ali ima bendova koji opravdaju čitave žanrove u kojima sviraju. Drudkh su bez sumnje jedan od njih a ovaj album im je izvrstan:
https://drudkh.bandcamp.com/album/shadow-play

Iz Ukrajine stižu i Bahmuth, bend za koji nisam siguran ni koliko članova ima. Forenzičkom analizom njihovog instagrama utvrđeno je da postoje najmanje dva čoveka u ovoj postavi, jedan da svira gitaru a jedan da svira bubnjeve, a ako ih je više, nek praštaju što sam ih propustio. No, važnije je da se istakne koliko je debi album ove ekipe, Serpent's word, FENOMENALAN. Isprva sam bio malo sumnjičav, na ime dosta ravnog, nedinamičnog zvuka ali kad čovek stvarno posluša kako ovi ljudi sviraju shvati da je ovo beskompromisan, razarački blek metal baš onakav kakav ja najviše volim. Dakle, rifčine, brzina, bastbitovi, promukao, ispucao vokal, jedna sofisticirana agresija u svemu što bend radi, prepuna detalja i dobrih ideja, ali stavljena u format furiozne, paklene izvedbe. Jako dobro pisano, fantastično odsvirano i da je producirano malo skuplje, izašlo bi na crtu bilo kom albumu bilo kog švedskog blek metal benda iz klasične epohe. Ali i ovako je, rekosmo FENOMENALNO:
https://bahmuth.bandcamp.com/album/serpents-word

Zar je već prošlo skoro tri godine od poslednjeg albuma njujorških Imperial Triumphant? Njujorški avangardni blek metal sastav, istina je, pravi tako kompleksne i semantički guste ploče da čoveku i treba dosta vremena da ih obuhvati uhom i intelektom, da ih pravilno prouči, provari, oseti. Ni šesti album, Goldstar nije izuzetak sa muzikom koja je multižanrovska i nadžanrovska na jedan vrlo osoben način. Tako u pesmi na kojoj gostuje Thomas Haake (iz Meshuggah) slušate svojevrstan džez i folk u kombinaciji sa blek metalom a naredna, Hotel Sphinx, je halucinatan spoj džez-fank gruva, blek metalskih blastbitova, disonantnih gitara i melodičnih refrena. Imperial Triumphant su pravi primer kako eklektičnost ne znači svaštarenje, pa čak ni crpljenje energije iz sudara suprotnosti. Njihova muzika se upravlja višim logikama i filozofijama nego što je žanrovska razdela, pa je i Goldstar – inače odlično miksovan i prilično dobro izmasterovan da se ipak očuva nekakva dinamika – primer kako možete ostati ,,stvarno" metal bend a ipak svirati muziku koja po emotivnoj zrelosti, intelektualnom kapacitetu i generalnoj umetničkoj ambiciji spada u vrhunsku avangradu. ,,Izvanredno", rekao sam čak i pre nego što sam stigao do pesme u kojoj imamo Thomasa Haakea na bis a sa njim svira i Dave Lombardo, LIČNO:
https://imperialtriumphant.bandcamp.com/album/goldstar-24-bit-hd-audio

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Iako naslovljeni Psychedelic Riffage From Under the Ground of Budapest vol.1 i  Psychedelic Riffage From Under the Ground of Budapest vol.2, novi albumi mađarskih Psychedelic Source Records su apsolutno freeform džem bez mnogo ,,rifova" a sa mnogo kroišćenja efelata da se individualni gitarski tonovi produže, saviju i transformišu u čitave ravni zvuka i boje. Ovo su prva dva prvi u nizu albuma koji će biti objavljivani tempom od jednog nedeljno na Bandcampu kolektiva, a snimljeni su tokom serije setova u budimpeštanskom klubu Riff (otud i naziv albuma), ,,jednom od poslednjiih bastiona pravog andergraunda u Mađarskoj"  koje su Bence i ekipa radili kao predgrupa drugim bendovima tokom poznog Februara. Svi daunloudi će biti prodavani po ,,plati koliko želiš" ceni, kako ovi ljudi i inače rade a ovih sedamdeset i kusur minuta prelepog psihodeličnog džemovanja (na drugom albumu sa dodatim moog sintisajzerom i trubom) su idealni i za neobavezno slušanje u pozadini i za intenzivne hemijski pojačane sesije dubokog slušanja. Izvrsno:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/psychedelic-riffage-from-under-the-ground-of-budapest-vol-1
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/psychedelic-riffage-from-under-the-ground-of-budapest-vol-2

Italijanski stoner rokeri Turbobobcat su album Space Gargoyle snimili još  pre pandemije, ali je iz nekog razloga tek sad donesen na svetlo dana. Razlozi verovatno nemaju veze sa kvalitetom materijala jer je ovo ODLIČNA, bučna rokenrol svirka, sa idealnim odnosom barskog hard rok gaženja i suptilnijih psihodeličnih gestova. Dakle, ovde dobijate šest pesama velikih bluzerskih rifova, moćan, agresivan gruv, himnične refrene ali i zanimljiv gitarski rad sa pametnim korišćenjem efekata da se dobije taj ,,space" kvalitet. Veoma je dobro:
https://turbobobcat.bandcamp.com/album/the-space-gargoyle

El Zahir su meksički stoner rok bend čiji istoimeni album odiše garažnom energijom. Ovde ima devet pesama koje zvuče kao da su snimljene u podrumu, tokom teškog drogeraškog džemovanja, sa dodatkom semplova iz filmova (uključujući Sama Jacksona iz Pulp Fiction) i ako vam nije bitno da muzika zvuči ulickano i upeglano i cenite znoj, dim i sirovu psihodeliju, ovde ima dobrog gruva i lepih tekstura.
https://elzahir.bandcamp.com/album/el-zahir

Brathair je još jedan od projekata Petea Campbella iz Pentagrama i odličan je. Debi album Thicker Than Water je najvećim delom napisan i snimljen od strane samog Campbella, ali sa doprinosima drugih kolega i zvuči kao jedna zrela, pitka a ne plitka ploča doom/ stoner rocka. Pesme su spore i podugačke ali imaju neodoljiv gruv, rifovi su doomerski melodični a vokali uglavnom jako dobri. Dobrodošlo podsećanje da doom metal – i uopšte, muzika – sa karakterom osvežava svoj žanr i seća nas na to zašto ga volimo:
https://brathair1.bandcamp.com/album/thicker-than-water

Australijanci Amammoth imaju drugi album, a izdavač je sardinijski Electric Valley Records i ako znate ovu firmu, znate i da se njihova izdanja kupuju na neviđeno. Distant Skies and the Ocean Flies je, dakle, dobra ploča sporog, otmenog a i dalje sirovog, svedenog stoner-dooma u kome nema ni skupih studijskih efekata ni nekakvog simfonijskog aranžiranja pesama. Bend se oslanja na zdrav, suv zvuk, tešku, sporu svirku i pesme dovoljno dugačke da se veliki, zarazni rifovi urežu u vašu moždanu koru. Samo za inicirane, ali veoma dobro:
https://evrecords.bandcamp.com/album/amammoth-distant-skies-and-the-ocean-flies

Iz Australije su i Ghostsmoker a njihov debi album, Inertia Cult je više blackened sludge-doom metal nego stoner rok, a što biste možda zbog imena očekivali. Svakako, Ghostsmoker isporučuju kvalitetan spor, bolestan gruv, sa teškim, repetitivnim rifovima, mamutskim gruvom i blek metal vokalima i to je jedna odmah razumljiva i – ako ste žena ili čovek pravog kova – prijemčiva kombinacija. Ovde vam neće biti prijatno ali treba naučiti voleti i neprijatnost:
https://ghostsmokerau.bandcamp.com/album/inertia-cult-2

Znate kako Šveđani potpuno dominiraju u modernom hard roku? Caboose su više stoner rok bend, ali album Left For Dust pored svih fazova i niskih štimova ima i tu neku nestašnu, mangupsku dimenziju koja mu dodaje ne baš GLAMUR ali ga izvlači iz prašine u kojoj se valja većina stoner kolega. Naravno, ovo JESTE dosta štrokavo i Caboose polivaju bluzerskim rifovima i maste wah-wahom, no sve na gomili ima i bezobrazluk što će se dopasti i sleaze metal publici. Sve je to bluz, sve je to rokenrol. A u ovom slučaju VRHUNSKI rokenrol:
https://caboosefuzz.bandcamp.com/album/left-for-dust

Imamo još hardrokerskog materijala. Deaf Revival su dva lika iz Memfisa sa albumom pravoverne teškorokerske cepačine naslovljenim Desperate Music, Desperate Times. Nema ovde neke pretenciozne reinvencije tople vode, da se razumemo, ali Deaf Revival imaju zdrav, glasan zvuk, dobre rifove, odličan vokal i generalnu energiju ekipe koja u Petak uveče nastupa u lokalnom klubu i voljna je da vam na sat vremena izbriše sećanja na sve što vas u životu muči izvan tog prostora. Snažno, glasno, šmekerski:
https://www.youtube.com/watch?v=B-ZkKoEiGOE

Za porciju PRAVOG i odličnog stoner roka ove nedelje poslužićemo novi album benda Fuzz Evil iz Arizone. O njima sam već pisao pre dobrih sedam godina, ističući sjajan i funkcionalan spoj na Stooges nalik garažnog roka i sporog, teškog, jako faziranog stoner zvuka . Sa vremenom zvuk benda je dodatno sazreo, pesme su dobile skoro ritualan kvalitet i to su sada opušteni, veoma gruverski komadi od po šest ili sedam minuta koji pritom imaju i potrebnu rokenrol dramu u sebi. Dakle, himnične refrene, ložačke solaže, sve što treba, a sve to na podlozi ULTRA hevi gitara i bolesnog, iznurujućeg ali neodoljivog gruva. Fantastično!
https://fuzzevil.bandcamp.com/album/smear-merchants

Kako Thrill Jockey poslednjih godina praktično ne znaju da objave loš album tako ću vam odmah reći i da Drop Out III britanskih eksperimentatora i post-rokera Gnod udruženih sa njujorškim White Hills UOPŠTE nije loš. Ali da zahteva slušaoca radoznala duha i širine interesovanja, to da. Stavljam ga u ovu sekciju jer dobar deo pesama ima izraženu psihodeličnu notu, ali ploča će biti zanimljiva i post-rokerima, metalcima, svima koji vole malo deep listening ugođaja izmešanog sa električnim gitarama. Trn on, tjun i i znate već sami dalje:
https://gnod.bandcamp.com/album/drop-out-iii

Ako volite doom metal al da je BAŠ spor, tu su Finci Oakmord i njihov treći album, Take the Step. Osnovani pre šest godina, negde pred pandemiju, Oakmord su duo vrlo iskusnih muzičara sa gomilom sludge i doom projekata u kojima sviraju. Pod ovim imenoim prave funeral doom, dakle, najsporiju, najdramatičniju, najemotivniju itd. varijantu doom metala pa i Take the Step zvuči svečano, teško, bremenito emocijom. No, Oakmord ne preteruju sa dužinom a što ih izdvaja od funeral doom sabraće i sasestara. Prva dva albuma trajala su po pola sata, ovaj je duži ali su pesme urednih pet-šest minuta u proseku, bez mnogo iskakanja i sa jasnom vizijom da se svečana, ozbiljna tema dodeljena svakoj od kompozicija lepo istraži i sahrani da bi je nasledila naredna. Bogat, snažan zvuk takođe ostavlja jak dojam sa gitarama koje imaju prostora u miksu da se lepo rašire i slušaocu ponude višeslojno iskustvo i prostor da u njega uđe i izgubi se. Jako, jako dobro:
https://oakmord.bandcamp.com/album/take-the-step


Uranus Space Club na papiru deluje kao neka neslana šala ali ovaj poljski stoner rok bend je jedna od najboljih stvari koje ćete čuti ove nedelje, pa verovatno i ove godine. Album Space Pleasures je stoner rokerska ploča utoliko da ima moćan bubnjarski gruv i razjarenu basčinu u srcu benda, ali Uranus Space Club programski traže spojeve sa fankom i džezom pa pričamo o ploči gde pored dva nabrojana instrumenta iz obaveznog sastava imamo i izvrsno korišćene orgulje a onda i saksofon. Dakle, za bend bez gitare u postavi, Uranus Space Club ne samo da prave POŠTEN i bučan rokenrol nego je taj rokenrol onda lansiran u svemir da kreira kosmički disko i psihodelični fank zajedno sa heavy psych programom i to je IZVRSNO. Nema pevanja ali i ne treba!
https://uranusspaceclub.bandcamp.com/album/space-pleasures

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Lajpciški trešeri Exxperior imaju četvrti album, Exxtreme i to je ploča sa šesnaest (!!) pesama ekskstremno žestoke svirke. Bend radi već deceniju i po a članovi sviraju u gomili death metal, crust i thrash ostava pa je Exxtreme jedna gotovo razmetljivo kvalitetno odsvirana ploča pesama koje idu ekstrmeno brzo, briju strahovito oštrim rifovima i na sve načine pokazuju da je Exxperior na vrhu lanca ishrane. Ta kombinacija old school thrash i crossover energije sa zaista divljenja dostojnim tehničkim kvalitetima izvedbe me je kupila na keca ali i pesme su napisane vrlo dobro, sa puno smislene muzike spakovane u kratke formate. Izvrstan, IZVRSTAN thrash:
https://exxperior.bandcamp.com/album/exxtreme

All Against iz Lisabona imaju zaista zanimljiv treći album. Straight Down to Hell je, tehnički gledano, ploča izmešanog thrash i groove metala, dakle, ne moj prvi izbor koktela ako bih se pitao, ali bend piše tako dobre i zanimljive pesme u kojima je melodičnost i himničnost u idealnoj opoziciji sa žestinom kojom se svira da sam ostao zatečen i prijatno iznenađen. Thrash komponenta je ovde besprekorna sa ubitačnom svirkom kakve se ne bi stideli Dark Angel ili Sepultura iz poznih osamdesetih, dok su melodične, groove teme iznenađujuće efektne i podižu album na naredni nivo komunikativnosti i značenja. Sjajno je, kao neka Metallica koja je šutnula Larsa iz postave 1987. godine i dovela Devina Townsenda da radi sa njom šta hoće:
https://ragingplanet.bandcamp.com/album/all-against-straight-down-to-hell

Iz iste države su i Raging Slayer a njihov debi album, Catatonic Symphony je jedna orgija thrash metal užitka. Iako veoma tehnički impesivan ovaj album pre svega osvaja svojim old school pristupom pesmama koje su bazirane na thrash i speed idejama iz osamdesetih, pa onda sklopljene i odsvirane u savremenom stilu. To je uglavnom sve delo jednog čoveka u domenu kompozicije, a koga znamo samo pod pesudonimom Slaytanic Speedball Possesser, no i njegovi saradnici na ovom albumu su sjajni i ova ful-kvartet postava zvuči jako autoritativno i moćno. Osam pesama koje imaju finu dinamičku i harmonsku širinu ali i album usredsređen na isporuku koncentrisane energije pravo u vašu facu – čist užitak. Ako, dakle, volite pomenute Dark Angel ili Speulturu iz osamdesetih ovde se nećete razočarati:
https://selvajariarecords.bandcamp.com/album/catatonic-symphony

Ne znam da li ste 39 godina sa zadržanim dahom čekali da izađe drugi album američkog thrash metal benda Predator, ali evo ga i DOBAR je. Ili makar vrlo zanimljiv, sa kombinacijom thrasha i heavy metala koja ima u sebi dosta progresive i svežih ideja.  U ovoj verziji bend čine samo dva čoveka, ali samo jedan od njih, Jeff Prentice, je u bendu od osnivanja, i verujem da je autor većine muzike na ploči Unsafe Space, dok kolega Frank Forray (iz Ninth Circle) svira bas i ritam gitaru. Dakle, ovo je više studijski projekat nego što očekujem da Predator uskoro vidimo na turneji ali album je zaista dobar, sa finim old school '80s šmekom ali i tim originalnim, svežim idejama koje sam pominjao. Plus tekstovi su old school konspiratologija kakva je u speed i thrash metalu osamdesetih umela da bude pobrkana sa socijalnom angažovanošću, tako da, sve se uklapa! Odlično je ovo:
https://fighter-records.bandcamp.com/album/unsafe-space

A Italijani Awaken The Night na svom debi albumu skoro da zvuče kao da su ga snimali osamdesetih. Mislim, nazvan je Total Kommando, to bi trebalo da sugeriše kakva je ovde muzika. A prelepa je, naravno, sa pankerskim speed metal čukanjem koje zvuči kao da je napravljeno u šupi, snimljeno u šupi i pušta se u šupi gomili pijanih tinejdžera sa repovima i brkovima da se šutiraju ko nenormalni. Old school orgija za one koji znaju:
https://awakenthenight666.bandcamp.com/album/total-kommando

Filipinci Rabies sebe opisuju kao ,,treš metal manijake" pa možete da mislite kakav im je živi album, naslovljen jednostavno Live. Dobar je, onako, divalj, razjaren, a opet tehnički disciplinovan sa jakim, nabudženim živim zvukom a koji opet dopušta da se čuje dinamika u svirci. Koncepcijski, bend voli da naloži dobrim rifom, da uhvati jak tempo i da posoli sirovim, vrištećim vokalom. No, u moru blackened thrash bendova u kome se danas davimo, Rabies se izdvajaju značajno tehničkijom svirkom i kompleksnijim aranžiranjem pesama. Album je snimljen u studiju, dakle, publike nema, ali je svirka veoma ubedljiva, pesme su sa dosadašnja dva albuma i kraćih izdanja i ovo je svojesvrsni best of, pa ako do sada niste slušali Rabbies, ovaj mosh-friendly album je idealan za upoznavanje:
https://rabiesattack.bandcamp.com/album/live-2

Onda imamo Norvežane Corroder sa EP-jem Pyres of Uncreation kao primer KVALITETNOG black thrash zakucavanja. Četiri pesme na ovom materijalu (plus intro) su nekomplikovane ali kvalitetno napisane i odsvirane, usmerene na neumoljiv juriš napred uz mračne, preteće rifove, promukli lavež pevača, jak tempo. Ima ovde više sofisticiranosti nego što ovaj moj kratki opis sugeriše i pesme su zaista dobre a zvuk ugodan tako da Corroder od mene dobijaju jake preporuke:
https://corroderofficial.bandcamp.com/album/pyres-of-uncreation

Trepidation iz Nju Hempšira imaju savršen demo naslovljen Demo 2025. Ovo je lo-fi powerviolence hardcore koji, kada je ozbiljan, nudi destilovanu brzinu, nervozu i agresivnost, spakovane u letalne, male, efektne doze. Kad se šali, sasvim je pristojno duhovit a onda i iznenađujuće uspešno eksperimentalan. Jako dobro i jako MANIČNO:
https://trepidationbandnh.bandcamp.com/album/demo-2025

BENLÅS su danski kvartet osnovan prošle godine koji u osnovi svira hardkorpank ali je njihova muzika otvorena za svaku perskeptivu pa je debi EP, #1 ugodno svaštarski. Ne u nekom specijalno postmodernom smislu, ovo nije napadno eklektično već četiri pesme samo organski i spontano spajaju pank, hardkor, rok, metal itd. u skladnu, energičnu i melodičnu celinu. Zvuk je heavy i teksturiran, svirka moćna, sve je odlično a plaćate koliko hoćete!
https://benlaas.bandcamp.com/album/benl-s-1-ep

Soul Exchange iz Teksasa, pak, sviraju sasvim strejt metalizirani hardcore sa dosta uličnog, siledžijskog mirisa, ali i sa dobrim metal rifovima, zdravim gruvom, kvalitetnim heavy zvukom. Demo snimak Promo 2025 ima tri pesme i predstavlja ih u vrlo povoljnom svetlu pa ako volite ovakav stil, cena je ona koju sami odredite:
https://soulexchangetxhc.bandcamp.com/album/promo-2025

Trauma Shot su tri lika iz Vinipega koji sviraju metalizirani hardkor u stilu kasnog krosovera ili ranog metalkora. Dakle, ima ovde tog ,,gangsterskijeg" gruva u najavi ali EP Where Weakness Dies je još uvek dosta baziran na panku i thrash metalu i meni to, razume se, prija. Četiri pesme oštrine, energije, ukusno oblikovane agresije za ljude koji znaju:
https://traumashot.bandcamp.com/album/where-weakness-dies

Ill Natured su australijski hardcore bend sa dosta death metala u svom zvuku. EP Cryptic Psychosis posledično bije vrlo teškom pesnicom, nudeći mrveće bas bubnjeve, puno divljačkog gruva, psihotične vokale. Ako volite težak a ipak donekle i topao zvuk, te tribalnu energiju circle pita, ovo će vam doneti lepe trenutke:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/cryptic-psychosis

Metalcore ili makar hardcore sa dosta metalcore šmeka stiže nam iz susedne Hrvatske sa EP-jem kvarteta Survived by Nothing. Naslovljen Welcome to your Grave ovo je izuzetno kvalitetna procesija konzistentno disonantnih gitara, nu-metalskih vokalnih afektacija pored klasične uličarske geng-ekspresije i nervoznih, plesnih ritmova. Odlično je ovo i napisano i producirano i mada stilski ne pripada krilima hardkora i metala koje ja posebno volim, pesme su toliko dobro napisane a te gitarske disonance su toliko nametljive da mi se dopalo MNOGO više nego što sam očekivao. Plus cena je koliko date a što je EKSTREMNO fer za ovako dobar materijal. Metalkor, braćo, a ne zvona i praporci:
https://survivedbynothing.bandcamp.com/album/welcome-to-your-grave

Absolute Powerforce iz Sent Luisa imaju finu pank komponentu u svom zvuku. EP Bite Down je svakako taj moderniji, metaliziraniji hardcore, ali rifovi su jednostavni, svirka lepršava, pevač i pored promuklosti ima intonaciju koja podseća na stare straight edge bendove iz osamdesetih, tako da je meni ovaj materijal nekako lepo legao. Produkcija odlična, a siledžijski, pa i praktično nu metal delovi su šarmantni i doprinose ugođaju, Pored toga, cena je koliko kupac odredi:
https://absolutepowerforce.bandcamp.com/album/bite-down

Za nešto raznovrsniji ugođaj imamo Italijane Stormo koji sviraju onu danas dosta popularnu i često vrlo uspešnu kombinaciju hardcorea, posthardcorea, mathcorea i screamoa. Album Tagli/Talee ima pesme praktično blek metal furioznosti, ali sa više ,,gejz" melodijčnosti i screamo vokalima, ali i pesme sa elektronskim bitovima, pesme složenih, matematičarskih metrika itd. Sve je to odsvirano vrhunski, napisano kurčevito ali sa potrebnom teorijskom i tehničkom podlogom i producirano korektno pa Tagli/Talee preporučujem iz sve snage:
https://stormo.bandcamp.com/album/tagli-talee-2

Caesar Augustus iz Kolorada prave, za mene, vrlo lep spoj više podžanrova hardkorpank muzike, pa je minialbum The Ides of March skoro idealna i skoro idealno uzbudljiva ploča u kojoj posthardcore, screamo, mathcore i thrashgrind stoje u savršenom odnosu. Ovo je ekspresivno, emotivno a istovremeno blago distancirano i formalizovano visokim tehničkim kvalitetima i istraživanjem efekta disonanci i doslednih repeticija na slušaoca. Pritom, zvuk je živ, dinamičan, svirka IZVANREDNA a pevanje savršeno. Ako ovaj bend ne bude veliki makar u okvirima andergraund scene kojoj pripada, biće to nepravda kosmičikih razmera. Savršeno je i jedini problem je što bend ne prodaje digitalni daunloud kako bi vas ubedio da kupite kasetu.:
https://caesaraugustus.bandcamp.com/album/the-ides-of-march
https://fiadh.bandcamp.com/album/the-ides-of-march

(kraj u sledćem postu)

[Meho Krljic]

Ekstremno sam prijatno iznenađen albumom Phobophlyptix benda Phobophlyptix iz Los Anđelesa. Ova kombinacija panka, metala, thrasha, crossovera i grindcorea kao da pogađa sve idealne kombinacije između ovih formi energične, brze muzike, nudeći pritom stalno sveža, zanimljiva rešenja. Osnova je srazmerno jednostavna, sa kratkim pesmama – samo jedna prelazi dva minuta, a većina je kraća od minut – i sirovijim zvukom ali su kompozicije napisane pametno, gitarske harmonije su sjajne a pevačica odlična. Moćno!
https://phobophlyptix.bandcamp.com/album/phobophlyptix

Koravidanje iz Kvebeka su ove godine svakog meseca izdali po jedan album. Naravno, sve je to lo-fi, kućni grindcore ali sa novim albumom, Old Style, eksperimentalna dimenzija je još izraženija, sa mnogo korišćenja ,,found sound" materijala i generalne zajebancije koja oštar, napadački grind stavlja u možda ne baš AVANGARDNU ravan, ali je svakako izdvaja od OBIČNE generalne zajebancije. I Old Style plaćate po želji:
https://koravidanje.bandcamp.com/album/old-style

Istajemo u sličnom prostoru sa novim albumom veteranske grind-noise postave iz Ajove, Captain Three Leg. Album Wet With Blood ima čak 46 pesama i traje manje od petnaest minuta a glavna razlika u odnosu na ovakve projekte iz na primer osamdesetih i devedeseth je da je produkcija dobra a svirka kvalitetna. Pesme su... uglavnom šaljivi krateži sa tekstovima koji se razumeju, više powerviolence nego noise ili grindcore pa kome treba TO, ovde ga ima dosta. Digitalni daunloud plaćate koliko hoćete:
https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/wet-with-blood

Kod Španaca atxurra se death metal i hardkor prirodno mešaju. EP Mailu / Iltze / Buru je brutalan, težak, agresivan, tamnih tonova i sirovog zvuka, ali su pesme jednostavne i neposredne i death metal rifovi idu uz ukusnu hardcore ekspresivnost. Prijatno je to:
https://atxurra.bandcamp.com/album/mailu-iltze-buru

Rale iz Severne Karoline sviraju vrlo neobičan progresivni death metal na svom novom EP-ju, Spirit Death. Ovo je nastavak njihovog prvog EP-ja iz 2021. godine i u vrlo eksplicitnom gestu odmaka od ,,obične" death metal matrice, interesantna je kombinacija klasičnih death metal elemenata (hromatski denflovani rifovi, izmučen gruv sa stalno promenljivim ritmom, ekstremni vokali), psihodeličnih space rock pasaža, pa čak i art rock tema. Kad se čovek malo navikne na zvuk, pred njim se ovaj materijal otvori kao višedimenzionalan krajolik zvuka i boja, harmonija i tema i bude to ODLIČNO. E, sad, nadam se da će bend uskoro imati i album jer mislim da pokazuje veliki potencijal da priča duge narative koji ne treba pustiti da vene. Ako vam se dopao smer u kome su Blood Incantation poveli svoj death metal poslednjih godina, Rale će vam biti dragoceni:
https://ralenc.bandcamp.com/album/spirit-death

Liverpulski Pithy najavljuju album demo snimkom sa dve pesme nasloveljenim Album Promo 2025 i ovo je užitak za svakog ljubitelja čistog, old school brutal death metal zvuka. Nije da takve muzike nemamo i danas u zadovoljavajućim količinama, ali ipak je lepo čuti da to neko radi ovako kompetentno, uzimajući formu ultimativne agresivnosti (blastbitovi čine oko 80% svog ritma koji se ovde čuje) i unutar nje praveći zanimljive, okretne pesme. Suffocation iz svoje rane faze su očigledna preteča za Pithy ali naravno da danas imamo još ovakvih bendova koji brutal death metal sviraju u jednom prečišćenom izdanju, spajajući sirov, funkcionalan zvuk sa dobrom tehničkom ekspertizom i fokusirajući se na precizno nanošenje štete. I Pithy stoje rame uz rame sa mnogo iskusnijim postavama. Odličan demo, i jedva čekam album a ove dve pesme platite po izboru:
https://pithy.bandcamp.com/album/album-promo-2025

Imprecation iz Hjustona su predstavnici baš pravog andergraunda. Aktivni od početka devedesetih (sa jednom većom pauzom), i sa tri albuma i gomilom kraćih izdanja iza sebe, ovi su Teksašani pre par godina izgubili jednog od dvojice osnivača, bubnjara Rubena Elizonda koji je umro od COVID-19 infekcije. Ali ne pre nego što je snimio bubnjeve i klavijature za nekoliko pesama na novom albumu, Vomitum Tempestas. I onda je ovo istovremeno i posveta preminulom saborcu i nastavljanje njegove vizije ali i veoma prijemčiv album death metala sa izraženim satanskim i okultnim dimenzijama. Zaista, Imprecation kao da nemaju ništa sa onim kako se death metal razvijao poslednje tri decenije i njihova muzika reflektuje opsesije koje su black, speed i rani death metal bendovi imali još osamdesetih, sva u mračnoj atmosferi i sa jednom dopadljivom, komunikativnom crtom u svojoj srži. Nije ovo ploča za svakoga ali za ljude koji znaju da cene andergraund doslednost ovo je praznik:
https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/vomitum-tempestas

Defenestrated Treachery iz Visonsina su gomila klinaca koji prave vrlo dopadljiv slamming death metal. Osnovani pre dve godine sada imaju nekoliko snimaka iza sebe, a kao najnoviji stiže nam EP Mummified By A Repulsive Arachnid Evolution koji ne preteruje sa količinom muzike – tri pesme, relativno kratke – ali nudi pošten, plesni slem iznenađujuće dobre produkcije. Sa dva pevača u postavi naglasak je na mnogo neljudskih, tuđinskih vokalnih akrobacija a rifovi su kako treba da budu, zarazni i lepljivi. Ništa preterano originalno ovde nećemo čuti, naravno, ali pričamo o vrlo zdravom, vrlo poštenom andergraund metalu koji će prava publika umeti da ceni:
https://defenestratedtreachery.bandcamp.com/album/mummified-by-a-repulsive-arachnid-evolution

Iz Arizone dolaze četiri momka po imenu Forgotten Graves a koji na istoimenom minialbumu sviraju iskren, pošten, pa i originalan death metal. Osvežavajuće čuti bend koji je čvrsto ukorenjen u žanru a da opet nije sedamstota kopija nekog poznatijeg benda i Forgotten Graves sa svojim prijatnim "blackened" šmekom nude death metal ekspresivnog pa i komunikativnog kvaliteta a da se hedbengerski kapacitet uvek pažljivo neguje. Pritom izdanje se plaća koliko  vi kažete:
 https://forgottengraves.bandcamp.com/album/forgotten-graves-2

Bodybox sa Floride kombinuju brutalni death metal i metalcore u nešto što, uh, nije deathcore. Prvi album ove momčadi (zbunjujuće nazvan 3) je bliži slamcore predlošcima ali najveći deo vremena je kao da ste nekako prirodno izmešali slamming death metal i beatdown hardcore. Što je za mene legitimna kombinacija i kada na stranu stavim koliko je ovo glasno masterovano i da nema šanse da ceo album izdržim u jednom slušanju, mislim da je muzika SASVIM OKEJ:
https://bodybox-maggotstomp.bandcamp.com/album/3

Gates to Hell iz Kentakija i sami kombinuju death metal i hardcore ali ovo je bliže trenutno dosta popularnom formatu u kome sviraju Peeling Flesh i neki od bendova o kojima sam pisao poslednjih nedelja. Death Comes to All, drugi album ove ekipe je vrlo sigurna smena mošerskih rifova, šuterskih pasaža i slemova, stvorena da mase na koncertima ubaci u akciju. Nije da ovde nema i poneki ,,tehničkiji" ispad, ali Gates to Hell prevashodno žele da vas vide kako igrate, pa tako i sviraju. Zvuk na albumu vrlo težak i tvrd, ali pesme imaju više od jedne dimenzije:
https://gatestohell.bandcamp.com/album/death-comes-to-all

Uvek je osvežavajuće kada death metal bendovi (i ostali bendovi iz ekstremnijeg krila naše omiljene muzike) pevaju na maternjem jeziku a taj maternji jezik im nije Engleski. O Mađarima Rothadás sam imao sve najlepše da kažem i pre četiri godine kada im je izašao prvi album a segedinska dvojka je za novi album samo rafinirala svoj i inače veoma zdravi zvuk i koncept. Töviskert... a kísértés örök érzete... lidércharang je album izšlifovanog, odlično napisanog death-doom metala sa stručnim korišćenjem svedenog arsenala rifova i harmonija kakvom bi trebalo podučavati death metal bendove što smatraju da ako pesma nema bar trocifren broj rifova ona još nije gotova. Tibor i Lambert pišu ekonomično, aranžiraju vrhunski, sviraju sjajno i producirani su odično i ovo je zaista izvanredan primerak old school death metalčine koja ZNA ŠTA RADI i to radi mnogo dobro:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/t-viskert-a-k-s-rt-s-r-k-rzete-lid-rcharang

Colpocleisis dolaze iz Liverpula i, pošto su se nazvali po hirurškoj intervenciji kojom se skraćuje vaginalni kanal, jasno je da sviraju slamming death metal. Generalno sam nesklon promovisanju bendova kod kojih se da namirisati mizoginija, makar sakrivena iza medicinske terminologije ali Colpocleisis u tekstovima kao da se bave nasiljem i užasom mnogo opštijeg tipa pa ću ih ovog puta propustiti. Bend inače ima već dva albuma – muzičari su veoma iskusni i sviraju u desetinama projekata – a Mosaic of Morbid Manifestation im je najnoviji EP i ubedljiv je, sa kvalitetnim, teškim zvukom i pesamama koje u pravilnoj meri kombinuju besmisleno brze blastbitove (sa onim dobošem koji besmisleno jako zvoni) i zarazne mošerske slemove. Nisu originalni, ni koncepcijski ni muzički ali su vrlo dobri u ovome što rade tako da, evo:
https://colpocleisis.bandcamp.com/album/mosaic-of-morbid-manifestation-ep

Vrlo prijatan old school death metal stiže na debi albumu glazgovskih Rancid Cadaver. Mortality Denied je ploča brijućih rifova, iznurujućih ritmova, grlenih vokala, kao da ste celu karijeru Cannibal Corpse spakovali u pola termosa, dopunili tekilom, rashladili pa se polili po glavi. Produkcija je prilično dobra (sem tog doboša koji mi je nešto visoko, ali dobro), sa bogatim zvukom gitara, lepim razdvajanjem instrumenata i dovoljno dinamičnim masteringom a pesme su pune evokativnih rifova i dobrog gruva. Odobrava se:
https://rancidcadaver.bandcamp.com/album/mortality-denied

I Rotted Tower iz Nju Džersija su za istu publiku, iako je njihov debi EP, Blessed Ruin možda za malu, malecnu nijansu melodičniji. Ali zaista za nijansu, sa vrlo malo black metal šmeka ubačenog u old school death metal gruv i prebijanje. Mračan, hrskav zvuk, fina svirka, prijemčive pesme, nemam zamerki, naprotiv!
https://rottedtower.bandcamp.com/album/blessed-ruin

Onda imamo Devil Mass iz Teksasa kojima je death metal samo jedna od komponenti na debi albumu, Communion. Ovo je zapravo mračna, satanska kombinacija death metal težine, blek metal oštrine i doom metal mučnine, jedan zaista bolestan opus pesama koje se trude da vam argumente Nečastivog iznesu u najprijemčivijoj formi. Ili bar najprijemčivijoj formi ako ste već sami došli na pola puta do pakla i pitate se kako je tamo. Devil Mass će vam pokazati da je dosta dobro nudeći okultnu, ritualnu muziku za inicijaciju i potonuće:
https://devilmass.bandcamp.com/album/communion

Horrendum Vermis dolaze iz Buenos Airesa i njihov death metal ima dosta osoben zvuk. Ne da bend na svom četvrtom albumu, Temple ov Morbid Divinities, beži daleko od žanra ali za grupu inspirisanu Lavkraftom, Horrendum Vermis imaju iznenađujuće mnogo melodije. No, ovo nije melodeath bend, osnova muzike je uvek meljući, teški death metal gruv, niskog štima, hrapave teksture, dubokog, neljudskog vokala. Horrendum Vermis onda stručno oplemenjuju taj bazis promišljenim temama i melodijama za muziku koja ima znatno više karaktera od prosečnog ,,cave metal" benda inspirisanog lavkraftovštinom a da ne napušta njemu fundamentalnu hermetičnost. Sjajno.
https://horrendumvermis.bandcamp.com/album/temple-ov-morbid-divinities
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/temple-ov-morbid-divinities

Poljaci Embrional su jedna vrlo iskusna ekipa sa članovima koji su svirali ili sviraju u Squash Bowels, Ulcer Uterus i još gomilama bendova iz sfere ekstremnog metala. Otud i album Inherited Tendencies for Self-Destruction, četvrti za više od dve decenije rada, zvuči vrlo sigurno, rutinirano pa i old school. Nema ovde, dakle, nekih velikih novih ideja niti formata za death metal, ali ko voli tehnički izbrušen, sigurno napisan, naprosto kvalitetan death metal po šnitu Vadera i Lost Soul, sa Embrional će se lepo provesti:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/inherited-tendencies-for-self-destruction

Dva člana kanadskih blek metalaca Wilt su, sa još jednim drugarom osnovali i bend Oobris Ios a koji svira death metal sa nešto blek metal preliva u zvuku. Debi EP, Vospat je ploča sa solidnih šest pesama atmosferičnog, mračnog ali maštovitog death metala koji nije eksplicitno zasnovan na Lovecraftu ali će prijati svakome ko se loži na Lovecrafta. Oobris Ios imaju neki svoj kosmoliški mitos o kome raspredaju priče u svojim pesmama a te su pesme spore, lepljive, teške, mračne i, ako ste narihtani kako treba, neodoljivo zamamne.
https://oobrisios.bandcamp.com/album/vospat

Za još zanimljivog death metala koji se ne odriče osnova žanra ali voli da eksperimentiše tu su Pyramid Mass iz Virdžinije. Ovaj bend ima iza sebe jedan album a novi EP, Gargling Rot je slično atmosferičan, spor i težak kao i u slučaju prethodnog benda, samo sa više harmonskog raspona, razrađenijim atmosferama, trudom da se kreira jedan praktično kinematski opus. Odlično je to, sa dosta finim odnosom doom metal tehnika i agresivnijih death i black metal ispada, a zdrav, ne prebudžen miks je masterovao maestro James Plotkin. Za svakog ko voli svemirsko-pećinski death metal ovo je obavezno štivo:
https://pyramidmass.bandcamp.com/album/gargling-rot

Nisam siguran zašto se Throne iz Mičigena vode kao melodični black-death metal bend kad im je drugi album, That Who Sat upon Him, Was Death skoro pa čist death metal, sa blasfemičnim, mračnim tekstovima, vratolomnim blastbitovima i mnogo duplih kikova u srednjetempaškim delovima. Istina je da gitare POVREMENO zabodu neki tritonus ali većina rifova su čisto death metal krvoproliće, sa puno denflovanja i denflovanih tremolo rifova. No, mislim, precizno žanrovsko određenje i nije bitno, ovo je agresivan, moćan ekstremni metal sa mnogo promena ritma i tempa, napadačkim stavom i dobrom produkcijom, ako volite Hate, Hate Eternal itd, volećete i Throne:
https://thronemetal.bandcamp.com/album/that-who-sat-upon-him-was-death

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Bouncing Spiders nisu metal bend ali ovaj projekat iz Tampe nudi neodoljivu, pa i dosta old school kombinaciju postpanka i indastriala sa darkvejvom, sintpopom i (malo modernijim) sintvejvom. EP Interlink je naprosto šarmantno nestašan, sa pet pesama ritam mašine, distorzirane električne gitare, nazalnih vokala pod efektima, svega što vole mladi. Ako ste devedesetih godina prošlog veka bar jednom izašli na Akademiju, slušali ste ovakvu muziku. I bilo vam je do jaja. A i sad će:
https://bouncingspiders.bandcamp.com/album/interlink

Vražiji Francuzi još uvek pronalaze načine da nas zapanje. Contemplation je, tako, bend koji doom metal spaja sa dub tehnikama i na rege nalik ritmovima i, uh, to... funkcioniše? Ozbiljno, drugi album ovog jednočlanog projekta iz Francuske, Au bord du précipice je neobično zanimljiv spoj sporog, teškog, mračog doom metala i propisnog rege gruva sa sve dab tehnikama igranja sa prostorom i vremenom. Imajući u vidu da i dobar deo doom metala, baš kao i dobar deo rege daba traži onu psihodeličnu ravan na kojoj će svestan deo vaše ličnosti da se isključi a da kontrolu preuzmu atavistički instinkti, ovakav spoj je na papiru sasvim prirodan, ali to da ga pre Matthieua Ducheinea niko nije (uspešno) uradio svedoči o činjenici da se neki senzibiliteti teško spajaju. No, on to radi. Ne sa lakoćom, uz dosta frikcija ali to su DOBRE frikcije, zanimljivi neskladi, koji proizvode dobre nove muzičke horizonte. Masiv rispekt:
https://metalcontemplation.bandcamp.com/album/au-bord-du-pr-cipice

SpiritWorld nisu bend za mene, ali ako ste ikada pomislili da bi Metallica samo profitirala od uvođenja više country & western elemenata u svoju muziku, treći album ovog lasvegasovskog benda je ispunjenje vaših snova. Helldorado je album velikih rifova, srednjeg, teškog tempa i izvikivanih stihova, i apsolutno prebučnog masteringa, ali da to ne bude najobičniji thrash/ groove – iako jeste većinu vremena – tu ima malo zapadnjačkih stilizacija. I okej, ko voli, svideće mu se:
https://spiritworldprophet.bandcamp.com/album/helldorado-24-bit-hd-audio

Young Widows iz Kentakija sviraju noise rock sa dosta simpatičnih bluz momenata i zvonkih gitarskih gestova. Album Power Sucker je energičan, maštovit i ma koliko da u njemu ima i preteće i destruktivne sile, on pre svega osvaja inventivnošću, obećanjem avanture, dobrim zvukom i znojavom svirkom. Prošle godine smo imali povratničke albume nekoliko ključnih noise rock bendova iz devedesetih ali ekipe poput Young Widows pokazuju da je ova muzika živa i zdrava u rukama mlađe generacije i da brige NEMA:
https://youngwidows.bandcamp.com/album/power-sucker

Naš zajednički prijatelj iz Novog Sada, najvredniji čovek na svetskoj grindcore sceni i dobri duh svega što je živi u pravom andergraundu, Žarko Gladić, mi je pre par meseci pominjao da se Iggor Cavalera INTENZIVNO bacio u smeru proizvodnje power electronics muzike za prave harsh noise frikove i sada imamo materijalni dokaz. Neon Gods / Own Your Darkness je split album power electronics i ambient muzike između Iggora i Shanea iz Napalm Death gde svaki od njih daje po jedan komad a u trajanjima od 19 i 13 minuta. Shaneova strana je manje zanimljiva iako je to kompetentan dark ambient od sorte kakvu je njegov nekadašnji kolega Mick Harris pravio pre trideset godina. Iggor, pak, prolazi širim spektrom zvuka i tekstura nudeći kompleksniju kompoziciju, ekspanzivniju viziju i naprosto bolji program. Vredi da se čuje!
https://coldspring.bandcamp.com/album/neon-gods-own-your-darkness

Ove nedelje imamo dosta kvalitetnog heavy metala rađenog u NWOBHM stilu a Nijemci Defender su prvi u nizu sa svojim debi albumom, Dying to Live. Bend radi skoro deset godina i ima iza sebe nekoliko kraćih izdanja pa je Dying to Live jedna vrlo zrela ploča, vrlo disciplinovano producirana. I zapravo možda nedostatak malo štroke i uličnog šmeka i jeste najveći nedostatak ovog materijala, ali Defender svakako pišu himnične, pamtljive teme i sviraju ih ubedljivo. Nema u njihovoj muzici, dakle, nekog POSEBNOG karaktera ali ima mnogo kvaliteta i ja sam više nego zadovoljan izborom ovih brzih, energičnih a melodičnih pesama:
https://defender-metal.bandcamp.com/album/dying-to-live
https://www.youtube.com/watch?v=PAoE7uDtG1I

Tokijski Hell Freezes Over su 2020. godine taman imali debi album kad je krenula pandemija i to je poremetilo MNOGE planove. Otud je novi, živi album, Live After Corona neka vrsta povratka SA OSVETOM. Materijal obuhvata najveće hitove sa debija plus sa EP-ja od pre i posle a izvedba je žestoka, entuzijastična, ne uvek tehnički perfektna ali slatka. Ovo je heavy metal koji se ne stidi da bude sirov, niti cheesy, da ode u speed metal smeru ali da svira i ulični, himnični marš i to je jako lepo:
https://hellfreezesover.bandcamp.com/album/live-after-corona

NIKO na svetu ne radi simfonijski power metal kao Japanci. Dokaz A: Schönberg. Muško-ženski trio iz Čibe na svom četvrtom albumu, Resurrection Σ, donosi visoki kič, neodoljivi cheese, superiorni spoj propisnog power metala i zaslađenih, vrlo pop tema, melodija i ženskih vokala. Kada to pomnožite sa horskim refrenima i operskom grandioznošću dobija se nešto što ćete ili voleti ili baš baš mrzeti. Pošto sam ga uvrstio u pregled jasno je sa koje strane JA stojim. Schönberg su uprkos imenu manje dodekafoničan a izrazito melodičan bend čije orkestracije i električni instrumenti lepo stoje u skladnom, relativno jeftinom miksu dok pevačica Naru izvlači visoke tonove sa lakoćom od koje se čovek malo naježi. No, meni je najvažnije to da su ENERGIČNI, te visok tempo i šrederske solaže u meni nalaze najvernijeg saveznika i ovom albumu dajem sve palčeve na gore:
https://schnberg.bandcamp.com/album/resurrection

Soulspell je brazilski projekat koji već dobrih dvadesetak godina radi kombinaciju melodičnog power metala i opere i mada to zvuči kao užasan kič u najavi, istina je i da je ovo prilično ukusna muzika. Mislim, metal je kič PO DEFINICIJI ali novi album Soulspell, naslovljen Spirits of Ghosts (Vidite? Kič!) je napisan odlično, aranžiran sjajno, produciran pažljivo i odsviran i otpevan veoma pošteno sa jednom zapravo zanimljivom dimenzijom alternativnog metala u svom tom operskom power metal cheeseu. Mislim, ovo je PAMETNA muzika pored sve svoje nakinđurenosti i to treba prepoznati i ceniti:
https://innerwound.bandcamp.com/album/spirits-of-ghosts
https://layarenjana.bandcamp.com/album/spirits-of-ghosts

Kryptoportikus je zanimljiv studijski projekat nemačkog gitariste i producenta Chrisa Techritza koji piše pesme i svira a vokale mu radi Franz Herde, čovek koji ima punih sedamdeset godina i aktivan je na metal sceni decenijama ali uglavnom u malim bedovima za koje niste čuli. Deluje kao nekakav neobičan koncept ali debi album projekta, Dark Rainbow, je prosto ODLIČAN moderni, progresivni heavy i thrash metal. Dakle, ne nekakav ,,progresivni metal" koji podrazumeva djent i jazz zarobljene u neugodnom braku, već propisan HEAVY metal sa rifovima i žustrom svirkom, ali napisan sa ambicijom da bude ekspanzivniji, dublji, ZANIMLJIVIJI od proseka. Rezultat je ploča koja se sluša sa pažnjom od početka do kraja, hrskavog, čvrstog zvuka, pamtljivih tema, raznovrsnog ali uvek smislenog sadržaja. Techritz je maštovit i spretan kompozitor i aranžer dok je Herde izvrstan pevač i, uz gostovanja članova Blind Guardian, Violent Heart, Mynd, Bleeding i još nekoliko bendova, ovo je neočekivano odličan album. Ne propustite:
https://fastball-music.bandcamp.com/album/dark-rainbow

Progresiva kakvu MANJE volim ali ne mogu da ne ispoštujem dolazi nam na prvom albumu španskog projekta Dissocia. Ovo su Daniel Flys iz Persefone i Eternal Storm, te Gabriel Valcázar koji svira bubnjeve u Wormed i Cancer i imamo posla sa dva IZUZETNA muzičara koji na albumu To Lift the Veil rade tehnički vrlo autoritativno spajanje raznih žanrova metala (i nemetala, kad smo već tu) za nešto što će biti bučno, ekspresivno, tražiti vašu nepodeljenu pažnju sve vreme. No, primetio sam da mi pažnja popušta i pored bravurozne svirke ova dva muzičara. Flys je sjajan pevač sa velikim rasponom tehnika, brz, kvalitetan gitarista a Valcázar je, kao što već znamo, zvijer. Album meša melodični death metal, metalcore, simfonijsku grandioznost, synthwave teme i teksture, i sve radi pri brzinama gde se čista tehnička izvrsnost muzike još bolje čuje. No, velikim delom mi ovde smeta taj ekstremno napucani mastering koji jako zamara uši i znači da posle izvesnog vremena više ne čujem suptilne detalje u svirci nego samo zid zvuka. Ako ste mlađi od mene, mislim da je ovo vrlo vredno vaše pažnje.
https://dissociaofficial.bandcamp.com/album/to-lift-the-veil 

Frostborn su sa Islanda i istoimeni EP sa dve pesme nudi sladak heavy metal. Ne mnogo retro, ne mnogo moderan, ali distinktno skandinavski, sa znojavom, entuzijastičnom svirkom i bez studijskih budženja. Skandinavski, posebno švedski, ali evo vidimo i islandski heavy metal poslednjih godina ima tu purističku dimenziju, da zvuči iskreno, nimalo pozerski, producirano što suvlje, a da opet nije bez ukrasa, bez glamura, bez šmeka. Frostborn se u ovo savršeno uklapaju, a ovaj plati-koliko-želiš promo je vrlo lepa vizit karta s njihove strane:
https://frostborn.bandcamp.com/album/frostborn

Deseti album kolumbijskih heavy/ speed metalaca, Revenge se zove Night Danger a što nije preterano maštovit naslov, složićemo se, ali prethodna izdanja zvala su im se Harder than Steel, Speed Legion, Speed Metal Sentence, Death Sentence, Whipping Death, Metal Warriors, Bang Your Head, Spitting Fire, Soldiers Under Satan's Command itd, dakle u nekoj skoro pa nasumičnoj kombinaciji reči koje treba da asociraju na '80s heavy i speed metal miris, moralo je na red doći i ovo. Dobre vesti su da je Night Danger JEBENO ODLIČNA ploča, dakle, zaista punokrvna rekonstrukcija tog poštenog, popaljenog heavy metala osamdesetih godina. Ne znam kako to ovaj bend radi već, evo, duže od dve decenije, ali entuzijazam i energija ne da nisu u opadanju na Night Danger već je ovo zaista ubedljiv, izrazito zabavan opus old school metala urađenog autoritativno i sa razumevanjem. Sve je ovde kako treba, sa produkcijom koja je kvalitetna i ne loži se da bude ,,tr00" time što će se zaklinjati u garažu, ali ne gubi se ni u modernim peglanjima, sa pesmama koje su brze, energične, sa hedbengerskim rifovima, ukusnim melodičnim temama i ložačkim refrenima, sa celom estetikom koja perfektno spaja cheesy epiku i uličnu pravovernost. Revenge su JAKO dobri ovde i ko voli old school speed i heavy metal mnogo će se lepo provesti:
https://revenge666.bandcamp.com/album/night-danger

ALBUM NEDELJE

Ups, i ove nedelje dva albuma nedelje ŠTA JE OVO KVALITET I KVANTITET U ISTO VREME. Enivej. Corpus Offal su bend podignut iz pepela nakon iznenadne implozije sijetlskih Cerebral Rot. Gitaristi ovog benda su okupili novu ritam sekciju (u kojoj je i Jesse Shreibman iz Bell Witch i Autophagy) i naravno da je nova avantura dobila svu podršku istog izdavača: 20 Buck Spin. I, ako me čitate duže od tri meseca znate da za izdanja 20BS skoro po pravilu imam samo reči hvale. Corpus Offal sa debi albumom istog imena dobiće baš to: samo reči hvale, jer je ovo muzika koja se veoma uklapa u kućni stil firme iz Pensilvanije. Dakle imamo posla sa teškim, ružnim, hermetičnim death metalom koji izbegava izlizane stilizacije i readymade mošerske trikove i sav se ovaploćuje u alijenaciji, distanci, neljudskoj hladnoći. Opet, Corpus Offal, kao i drugi najbolji 20BS bendovi imaju i dobar, bogat zvuk i svirku koja je znojava, poštena, pa njihov album do slušaoca dolazi bez barijera, uvlačeći ga u tu alijenaciju i hladnoću kao da je u pitanju avantura. Taj paradoks je u srži duha koji ja vezujem za 20 Buck Spin a Corpus Offal ga otelotvoruju na skoro idealan način albumom koji se može slušati ukrug danima. Ovo je istovremeno i cerebralno i primitivno, i avangardno i prizemno i kao takvo je skoro savršeno:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/corpus-offal

I, evo, ne znam kako to da u istoj nedelji izađe ovoliko dobrih hevi metal albuma ali Tower imaju treći album, Let There Be Dark i ovo je INSTANT KLASIK. Prethodni album, Shock to the System, izašao još uvek teške i pandemijske 2021. godine nas je sve oduvao svojim pravovernim, old school street metalom, ali pre svega nezamislivo moćnim vokalnim kapacitetima pevačice Sarabeth Linden. Sarabeth je tu i za novi album i Tower su malo rafinirali zvuk, sada već sasvim svesni kakvo ČUDO imaju iza mikrofona, preaveći pesme da budu metal-himne sa dosta dinamike i atmosfere koju pevačica može da fatalno obeleži svojim izvanrednim performansom. Da ne bude zabune, pesme su JAKO dobre i bile bi odlične i da je na mikrofonu neki vrištavi muškarac ali Lindenova je nacionalno blago i da je pravde država Njujork bi joj već sad dodelila nacionalnu penziju. Jer ona ne samo da ima strahovitu kontrolu nad temama, izvijajući prave male arabeske u vazduhu oko vaše glave već kad uzme vazduh i GRUNE, praktično joj nema ravne. Kome god da sam pustio prošli album bio je zapanjen pevačicom posle pola prve pesme a Let There Be Dark je unapređena, napaljenija verzija Towera i jedan od najboljih argumenata da NWOBHM stil metala upravo prolazi kroz svoje zlatno doba, četrdeset godina nizvodno. U suzama sam, sestre moje i braćo:
https://towernyc.bandcamp.com/album/let-there-be-dark

[Meho Krljic]

Ono kad kažu da je noć najtamnija pred zoru, to da znate da je bulšit. Noć je najtamnija kad nemate hrabrosti da upalite svetlo. Dakle, ako sad deluje kao da smo u defanzivi jer se režim podigao iz nokdauna, prihvatio za Ursulu fon der Lajen, podsetio da su sudovi njihovi, krenuo da opet napada klince po ulicama, smanjio plate univerzietskom osoblju da ih izgladni, ukinio štrajk na beogradskom Medicinskom fakultetu itd, to samo znači da treba da pritisnemo jače. A imamo s čim. Skromni doprinos odavde nek bude ovosubotnji izbor zanimljivog metala iz prošle nedelje u kome neće biti većine najvažnijih izdanja (tipa Deafheaven, Arch Enemy, Alien Weaponry, Lauren Babic, Memphis May Fire...) jer sam ja baksuz kome se ništa od toga ne dopada, ali HOĆE biti čak tri nova izdanja Dying Victims Productions, HOĆE biti ekološkog grindcorea sa ženskim vokalima, divljačkog thrash metala iz Japana, krvoločnog krosovera iz Kruševca i blek-treš krljanja sa Islanda, HOĆE biti čak i jedno simpatično novo izdanje Napalm Records, HOĆE biti naučnofantastičnog slamming death metala i krljačkog švedskog D-beata, HOĆE biti njujorškog spajanja ekstremnog death metala i džeza, HOĆE biti čak i novi album jedinog živog klavijaturiste Deep Purple, ali i rimejk prvog albuma benda u kome je treći pevač Iron Maiden izgradio svoje dobro ime, i HOĆE, ne brinite, biti apsolutne anihilacije sa novim Teitanblood. Ko ne skače taj je šminker (i Ćaci).

Deo 1: BLACK METAL

Nemački Gottmaschine ne menjaju bogznašta radikalno u svom zvuku. Treći album za tri godine, Rost Ensemble je malo melodičniji, malo bliži ramštajnovskom (kvazi)indastrijal zvuku ali to je generalno jednostavan, energičan blek metal abrazivne teksture, preenapucanog zvuka ali simpatičan. Nema ovde i dalje neke sad ogromne vizije i ne znamkakve originalnosti ali je slušljivo!
https://gottmaschine.bandcamp.com/album/rost-ensemble

Bend se zove Winter Madness a prvi EP Frozen Grounds i sav taj zimsko-smrznuti imaginarijum ne dolazi ni iz Norveške ni iz Švedske nego iz – Francuske. No, Winter Madness definitivno više vuku na skandinavski blek metal nego na ono što ja doživljavam kao francuski jedinstveni doprinos ovom žanru. Hoću reći, pesme su ovde jednostavne, zasnovane na jednostavnim rifovima i ritmovima, više zainteresovane da kreiraju jedan jasno definisan hladni prostor u kome će slušalac kontemplirati o taštini praznine i večnosti u kojoj je njegov život samo iskrica što plane i ugasi se, nego što se bave nekakvim baroknim aranžiranjem i kompleksnim komponovanjem. I, mislim, Winter Madness to rade DOBRO. Njihova verzija severnjačkog blek metala je vrlo korektna, sa samo malo ukrasa ubačenih u nešto što je disciplinovan niz melodičnih rifova i žestokog krljanja. Produkcija je čista i kvalitetna a materijal sadrži čak šest pesama pa je ovo pun, kaloričan obrok za svakog ko voli ovakvu muziku i bendove poput Immortal.
https://wintermadness.bandcamp.com/album/frozen-grounds-2


Kad smo već kod Ramštajna, nizozemski avangardni post-blek metalci Grey Aura imaju malo i te tevtonske cheesy dramatičnosti na svom trećem albumu, Zwart vierkant: Slotstuk. I mada to baš nije po nekom mom ukusu, najača strana ovog albuma je što je bend toliko ambiciozan u spajanju najrazličitijih ideja i koncepata da ga apsolutno boli kurac da se drži ikakvog žanra ili disciplinovane forme pa nikada ne znate kuda će pesme dalje krenuti. I, OK, puko svaštarenje nije vrlina samo za sebe ali Grey Aura imaju nekakav metod u tom svom ludilu pa iako im nije svaka ideja podjednako efektna, album u globalu predstavlja jednu interesantnu i strastvenu meditaciju na temu suprematizma i Maljevičevog crnog kvadrata, nastavljajući fiozofsku liniju sa prethodnog. Pošteno i vredno pažnje:
https://greyaura3.bandcamp.com/album/zwart-vierkant-slotstuk

Pestifere iz Mineapolisa su svoj treći album snimali nekih sedam godina (pa čekali još godinu i po da ga objave) i to što on produkcijski zvuči kao malo bolji demo je zapravo deo njegovog šarma. There Was Never Light je ploča kontemplativnog, svakako i malo melanholičnog black-death metala (mislim, vite vi taj naslov i omot) koja vam se umili svojom neposrednošću i ne pokušava da vam podmetne kompikovanost insistirajući da je to isto što i dubina. Utoliko, pesme nisu ni predugačke niti naglašeno složeno aranžirane ali imaju IDEJE i prorađuju ih vrlo duboko a da se nikada iz vida ne gubi da je ovo visokooktanska, brza metal muzika. Veoma mi se dopalo to sve na gomili i nadam se da Pestifere neće ponovo da potroše skoro celu deceniju da urade novu ploču, ali ako je NEOPHODNO, da bi sve zvučalo autentično i smisleno, neka ne žure. A ovo se plaća koliko hoćete:
https://ordovicianrecords.bandcamp.com/album/pestifere-there-was-never-light

Na drugoj strani su Grci Lucifer's Child čiji je treći album naravno vrlo satanistički nastrojen. No, The Illuminant nije ploča ni bez melodije ni bez suptilnosti. Ona ima agresiju izbačenu u prvi plan – nekako kad ovo izdaje poljski Agonia Records znate da neće biti mnogo milosti i da će da se BIJE – ali je Lucifer's Child bend ozbiljno iskusnih ljudi koji umeju da napišu osam pesama što će uz surovu rokačinu da imaju i veličanstvene satanističke himne i da se sve to lepo uklopi zajedno:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-illuminant

Kad smo već kod Poljaka, Nervous je jednočlani bend koga njegov jedini član opisuje kao ,,neurotični metal iz poljskog predgrađa". Ali dobro, u nekim tehničkijim terminima, debi album projekta osnovanog prošle godine, Acquiescence, je kombinacija progresivnog, atmosferičnog i avangardnog blek metala. I mada jednočlanih blek metal bendova čiji članovi misle da su izumeli čitave nove podžanrove ima ko sitnih svetaca, Aaron Ciesielski autentično može da kaže da je osvežio svoj odabrani žanr. Ovo je maštovita ploča, dobre svirke i interesantnog miksa, na kojoj se meni čak i ne dopada sve podjednako ali gde čujem čoveka koji zaista traži i često nalazi nešto novo a da ne napušta ono staro sa prezirom. Rispekt za to:
https://nervousiron.bandcamp.com/album/acquiescence

Náriðill dolaze sa Islanda ali za razliku od većine islandskih blek metal bendova koje smo slušali, njihova muzika je trešerskija, rifaškija, manje atmosferična, više namenjena provodu na koncertima nego samotnoj kontemplaciji na podu svoje sobe ili na hridini iznad kakvog fjorda. To je solidno osveženje, ma koliko da volim islandski blek metal, a EP Evil Is The Only Way... ima i vrlo solidan studijski zvuk i osvaja šarmom na svakom koraku.
https://nriill.bandcamp.com/album/evil-is-the-only-way

Na debi albumu pariskog projekta Paths to Deliverance mi je prvo pažnju privukao urnebesno uraganski bubanj pa sam hitro potražio informaciju o postavi i, naravno, bubnjeve ovde svira Kevin Paradis. Ma šta svira, RASTURA. Ne znam kad stiže da spava ali prelepo je da najprolifičniji bubnjar francuskog ekstremnog metala ima vremena i za blek metal pored silnog death metala koji već radi sa hiljadu drugih bendova. Paths to Deliverance je vrlo primetno ,,francuska" ploča sa avangradnim pristupom blek metalu koji tu dolazi prirodno, neusiljeno, kao da je to najnormalnija stvar na svetu ali i sa energičnošću svirke i agresivnošću koje ga izdvajaju od kolega. Ten, kako se album zove, se ne bavi ocenjivanjem seksepila glumice Bo Derek niti je u pitanju rekonstrukcija legendarne ploče Pearl Jam već je u pitanju zaranjanje u misticizam i gotski horor, Poa, Lavkrafta, Junga... A sve to pri brzini od trista na sat. Pa prelepo!
https://pathstodeliverance.bandcamp.com/album/ten

Švicarski Tyrmfar su previše melodični za moj ukus, ali moram da ukažem da EP Symbiosis ima dosta brze pesme i to donekle popravlja moj utisak. Ovo je melodični blek metal za sve pare, cheey i epic, sa vrlo malo originalnih ideja, ali žestina sa kojom bend svira i filozofska ambicija u tekstovima su za pohvalu!
https://www.youtube.com/watch?v=s-st7kG5ku8&list=PLZNIiX5UQ_PGEAg56KWd3oMgCnYnPEPL8&pp=iAQB8AUB

Francuska izdominirala ove nedelje na polju blek metala! Evo i pariski projekat Glorior Belli ima novi album, i to sedam godina nakon prethodnog i pauze u kojoj se činilo da je jedini (barem jedini stalni) član benda, Žilijen, psovetio sve svoje kreativne kapacitete drugim projektima (npr. sa Under the Red Tide je prošle godine izdao četiri EP-ja). No, sedmi album je tu i naslovljen je Glorior Belli a znate da to znači da je VAŽAN. I dobar, je, ovo je rokački, brzi blek metal koji obaveznu francusku dekadenciju i avangardnost ima u svojoj srži ali se pre svega orijentiše na nanošenje štete. Tako su pesme poput The Foul Fiends apsolutno slavlje old school blek metala koji ide brzo i lomi sve oko sebe a to da Billy Bayo (kako je Žilijenu umetničko ime) i pored poštene, znojave krljačine ima uho za dobru, zaraznu melodiju je važan element karaktera ovog projekta. Vrlo lepo:
https://gloriorbelli.bandcamp.com/album/glorior-belli

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Pekinški izdavač Thrashing Cult Records ima dosta zanimljiv katalog ispunjen uglavnom istočnoazijskim thrash izdanjima. No, živi album japanskog dua BlackLab, naslovljen A Bizarre Dream in Beijing malo iskače iz formata jer se radi o doom metal ploči. Naravno, ona je snimljena u Pekingu, pretpostaviću prošle godine i predstavlja nam osakanski doom projekat BlackLab u sjajnom svetlu. Kuriozitet da su BlackLab dve žene (bubanj i gitara/ vokal) je važan da vam skrene pažnju na ovu grupu ali je sama muzika BlackLab dovoljna da stoji sama za sebe i ova ekipa u CV-ju ima nekoliko albuma i pregršt kraćih izdanja. U živom formatu ovde se dobija sve ono što očekujete od svedene, na animirani skelet redukovane formule doom metala pa je A Bizarre Dream in Beijing ploača puna moćnih sabatovskih rifova, sporog, teškog gruva, psihodeličnih vokala. Bend, štaviše i svira Sabbathov Supernaut na ovom nastupu i prelepo je čuti kako kineska publika poludi od sreće već na zvuk kontračinela, pre nego što Yuko Morino uleti sa gitarskim uvodom. Ali uopšte, ceo album je pun ekstremno solidnog old school doom metala, moćnih hard-bluz rifova i teškog, pravovernog udaranja. Sirova ,,produkcija" zahteva minut ili dva navikavanja ali posle toga je sve glatko i lepo i predstavlja izvrstan uvodni kurs za upoznavanje sa BlackLab:
https://thrashingcultrecords.bandcamp.com/album/a-bizarre-dream-in-beijing

Outer Head iz Lidsa privremeno (?) prekidaju sa radom ali su makar iza sebe ostavili Erevos, odličan album psihodeličnog stoner roka, da se njime zanimamo dok se, božezdravlje, ne vrate. Ovo je, dakle, vrhunski ukusan teški, psihodelični rok, sa lepljivim, faziranim rifovima, neodoljivo moćnim gruvom i odličnim vokalom, kao nekakav destilat britanskog doom i stoner zvuka za ljude koji nemaju vremena da prolaze kroz opuse Black Sabbath, Electric Wizard i Cathedral. Mislim, SAŽALJEVAM takve ljude, ali Erevos je svejedno izvrsna ploča, dobrog zvuka, dobrih pesama (koje znaju da se zanesu pa prebace i devet minuta trajanja) zrelog, prijemčivog materijala. Outer Head se sa ovim albumom nalaze na možda i idealnoj sredini između sirovih, satansko-drogeraških andergraund projekata poput Dope Smoker ili Loose Sutures sa jedne strane, i ,,produciranijih", nešto više radio-friendly stoner rokera kao što je Shotgun Sawyer, Thunder Horse i ostala ekipa sa Ripple Music tako da, NEMOJTE ovo propustiti. Ko zna kad će nastavak a cena je KOLIKO DATE:
https://outerhead.bandcamp.com/album/erevos

Born of a Jackal su dva lika iz Atlante koji sviraju doom metal što normalna poublika ne bi ni prepoznala kao doom metal. Ozbiljno, pet pesama na EP-ju Return to Ash možete da pustite bilo kome ko generalno sluša ,,rock radio" i da on ili ona sa zadovoljstvom klimnu glavom i počnu da tapkaju nogom u ritmu. Naprosto, ovo je dobar, kvalitetan hard rok sa energičnim pesamama i maštovitim gitarskim melodijama, prijemčivim, melodičnim vokalom i kombinacija odlično, promišljeno napisanih pesama i lepe produkcije čini ga vrlo civillian-friendly ponudom. A istovremeno ovo JESTE doom metal, sa lepim, tužnim molskim rifovima i otmenim razvojem osnovnih tema pesama, žalobničkom notom u pevanju... Jako JAKO dobro:
https://bornofajackal.bandcamp.com/album/return-to-ash-ep

Imamo još odličnog doom metala, ovog puta iz Španije. Cruzeiro iz Galicije imaju drugi album, Hic Sunt Dracones i to je tričetvrt sata prvoklasnih stoner-doom rifova, gitarske psihodelije, teškog, poletnog gruva... Sve što vam treba ali onda odozgo dođe i pevačica Beatriz Onix koja svemu daje malo KARAKTERA i arome i onda se Cruzeiro baš izdvoje iz mase i upamtite ih. Odlična svirka, dobre pesme, vrlo solidan zvuk, dakle, pravo uživanje za svakog ko voli da je sporo ali dinamično:
https://cruzeiro.bandcamp.com/album/hic-sunt-dracones-2

Belgijski post-metal vladari Amenra su prošle godine imali studijski i živi album a ove u isto vreme izdaju dva EP-ja sa po dve pesme. Vredan svet. With Fang and Claw i De toorn se razlikuju, svaki ističući jednu od strana benda pa onda njihovo sinhrono publikovanje ima još više smisla. De toorn je ploča ozbiljne, svečane atmosfere, sa pesmama koje se razvijaju sporo, postepeno, gradeći svoje narative i krešenda na zadivljujuće disciplinovan način. With Fang and Claw je za ljude kojima treba nešto INSTANTNIJA gratifikacija, vrištavi komadi buučnog, ali i dalje melanholičnog post metala koje konzumirate brže i intenznvije. Sve je odlično, sve se preporučuje:
https://amenra.bandcamp.com/album/with-fang-and-claw
https://amenra.bandcamp.com/album/de-toorn

Billy Rudin nije čovek nego trio iz Pilsena i ovi češki momci tresu glasan, ne mnogo suptilan ali duševan džemerski space rock. Neka niko ne kaže da ne volim dobar psihodelični džem a album There Is Silence Between The Words zapravo ima prave pesme, sa sve pevanjem i tekstovima, tako da je u pitanju idealan spoj spontanosti i disciplinovane strukture. To je jednostavna struktura, ali nabijena je energijom i vrlo lepo radi posao nudeći i gruv za guzu i međuzvezdani kosmos za mozak:
https://billyrudin.bandcamp.com/album/there-is-silence-between-the-words

Kad album nazovete Stoner Metal Against Capitalism skoro da sugerišete kako ste bubuljičavi tinejdžer koji snima primitivne džemove na laptopu koji je nasledio zajedno sa bongom kada je stariji brat otišao na koledž. Ispostaviće se, PAK, da su Strawberry Coffin u stvari pravi bend i da album uopšte nije TOLIKO lo-fi. Nije da je u pitanju nekakava skupa studijska ekstravaganca, ali trio iz Bostona zvuči ukusno fazirano i spretno uhvaćen u procesiji gruverskih komada koji spajaju bluzirane stonerske rifove sa neo-hipi/ folk temama i prijatnim ženskim vokalima. Zvuk je interesantno osakaćen distorzijama ali pesme jesu dobre, sa finom okultnom dimenzijom u svom tom folk-bluz neo-hipi maštarenju i sama tematika uopšte nije puka regurgitacija najvažnijih poenti drugova Marksa i Engelsa. Po ceni od koliko date ovo je jedna od najinteresantnijih ploča stoner-doom muzike koju ćete čuti ove godine:
https://strawberrycoffinevermore.bandcamp.com/album/stoner-metal-against-capitalism

Nije sad neka velika misterija šta svira bend Desert Smoke na albumu Desert Smoke, jelte? Lisabonska ekipa ovde ima samo četiri pesme ali su to glasni, energični a opet višedimenzioni instrumentalni džemovi heavy psych i space rock muzike sa mišićavom ritam-sekcijom i divoljno pustolovnim gitarama da ja sa odobravanjem klimnem glavom.
https://desert-smoke.bandcamp.com/album/desert-smoke

Da ostanemo u temi dima, tu su nam Smoke Mountain iz Talahasija na Floridi i njihov drugi album, The Rider. Ovo je sveden, pankerski stoner rok sa vrlo nestašno faziranim zvukom i pesmama koje treba da vas hipnotišu, opiju i iskoriste radije nego da vam pruže nekakav radio-friendly ugođaj. Oće to kada u grupi nemate bas-gitaru a gitara i bubanj ponavljaju iste jednostavne fraze unedogled dok u njima ne počnete da čujete čitava niva značenja. Onda odozgo dođe izvrsna pevačica Sarah Pitt (svi u bendu se prezivaju Pitt pa su ili svi rođaci ili se mnogo lože na Breda Pita) i podari jednom prijatnom pank-rok-stoner-rok džemu MOĆNU treću dimenziju. Meni se ovo mnogo sviđa jer razgrće te naslage ,,metal" stilizacija i napucane produkcije za koje mnogi stoner bendovi misle da su sada obavezne i nabada pravo među rogove bez mnogo filozofiranja. Kao Mudhoney ili Nirvana koji su se na vreme skinuli sa igle i navukli na čibuk, a onda ih otkrio Argonauta Records (koji je ovo i zaista izdao):
https://smokemountaindoom.bandcamp.com/album/the-rider

Kvebečani Strange Broue se lože na Black Sabbath u NEZDRAVIM količinama, pa je novi EP, Sabbathsploitation jedna vrlo sabatovska satanistička stoner rok i dum metal orgija, sa tri pesme koje naslovima aludiraju na članove i pesme Black Sabbath a muzički predstavljaju logičnu ekstrapolaciju zvuka birmignenskih patrijarha. Ovo je vrlo dobro, sa tim okultnim, satanističkim centrom ali i konstrukcijom dobrih rifova i čvrstog ritma tako da, nema rizika, ulećite:
https://strangebroue.bandcamp.com/album/sabbathsploitation

Dead Meadow imaju deseti album i pošto ga izdaje Heavy Psych Sounds Records znate da je u najmanju ruku dobar. Naravno, vašingtonski psihodeličari iza sebe imaju skoro trodecenijsku karijeru u ovom formatu i Voyager to Voyager je superiorno relaksirana ploča koja put kroz vaše uši do vašeg centra za ravnotežu pronalazi bez napora, bez frikcije, bez stenjanja. Ovo je, prosto, prirodan, organski heavy psych, sa pesmama savršenog gruva i vrlo dinamične a relaksirane svirke. Otišao bih toliko daleko da kažem kako Dead Meadow ovde zvuče NEUSILJENO ali nisam siguran da će to pravilno preneti koliko su pesme dobre i efektne iako nemaju ni trunku pretencioznosti. Ali imaju silne fine detalje i ideje i ovo je opušteno a prejako u isto vreme, kao da je Hendriks i dalje živ i da ga, braćo, boli kurac:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/dead-meadow-voyager-to-voyager

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Koliko su sirovi Morta iz San Antonija na minialbumu Life Is War, War Is Now! Ovo je old school thrash/ crossover sa mračnim, brutalnim rifovima, promuklim vokalima, atmosferom pretnje i propasti, jeftinom ali funkcionalnom produkcijom. Morta su na, dakle, sasvim drugoj strani od skejterskog, pizza-loving krosovera na koji ste možda navikli i ovaj materijal sa svojih šest pesama nudi očaj, agresiju, destrukciju ali i dinamičnu, vrlo zapaljivu svirku. Ne propustiti, posebno jer je cena ona koju sami odredite:
https://morta.bandcamp.com/album/life-is-war-war-is-now

Još dublje u andergraundu je Black Sputum / Zieg Abuser - Apodrecer / Ad Bellum Caprae!! a što je split sedmoinčni EP jednog norveškog i jednog švajcarskog benda. Oba benda sviraju black/ thrash ali sa izrazito pankerskom dimenzijom u muzici pa su nekakvi spojevi i dodiri sa hardkorom, krosoverom i grajndkorom prirodni. Ako volite jako brzu, agresivnu svirku ali i old school zvuk, ovo je za vas:
https://blacksputum.bandcamp.com/album/apodrecer-ad-bellum-caprae
https://ziegabuser.bandcamp.com/album/ad-bellum-caprae-apodrecer

Manic Aggression iz Šefida za svoj novi EP, Violence Is A Virtue sa ponosom kažu da im je prvi iako su 2023. godine već izdali eponimni EP, koji stoji na istoj Bandcamp stranici gde ćete slušati i ovo. Ili su ovo najzaboravniji ljudi u Jorkširu ili ne znaju šta znači ,,prvi". No, srećom, ljudi pišu i sviraju muziku MNOGO bolje nego što broje pa je Violence Is A Virtue IZVANREDNA kolekcija eksplozivnih thrash metal pesama sa pank energijom i metal ekspertizom na isntrumentima. Produkcija je odlična, energija ogromna sa pesamama koje menjaju ritam svakih nekoliko taktova a to sve zvuči tečno i ložački, vokali su savršeno napadni, ni jedna kompozicija ne prebacuje tri minuta a to nasilje i ta agresija ovde zaista zvuče kao vrlina. Perfekcija koja se pritom prodaje po ceni koju sami određujete. Pa stvarno!!!!!!
https://manicaggression0114.bandcamp.com/album/violence-is-a-virtue

Japanski sastav Makkbeth nam svoj debi (?) EP, Nightmare Reign, preporučuje rečima ,,thrash til it fucking breaks" i, mislim, hoćemo. Ovo je odličan old school thrash metal, besan, nervozan, ali sa dobrim rifovima i dinamičnim aranžmanima pesama koje ne traju predugo, ne mrse muda i svoje poente prave ubedljivo. Dosta mašte u gitarskim temama i arabeskama, plus old school produkcija i miks gde nema studijskog i digitalnog budženja zvuka na nekakve nepodnošlljive razine, solidni vokali, sve je ovde veoma dobro. Ne propustiti:
https://makkbeth.bandcamp.com/album/nightmare-reign

Nijemci AssBloodPee postoje od 2003. godine ali su snimili samo jedan demo 2009. godine. A i to su bili snimci pesama koje su napisali krajem osamdesetih dok su se još zvali Slimy Blood Pigs. No, evo, deceniju i po kasnije imamo živi album i mada ovo nije sad neko REMEK-DELO modernog thrash metala u pitanju je bučna i poštena ploča brze, glasne muzike. Producirane tako da vam se uho umori posle 30 sekundi, istina, ali ako ste mladi, u treningu i volite gruverski thrash, ovo je sasvim okej.
https://assbloodpee.bandcamp.com/album/pigs-of-war-live

A Mađari Neuropsy su isto, sudeći po slici, pomatora ekipa a i EP Sketches of Pain im zvuči ne baš usiljeno retro ali definitivno ne moderno, sa thrash i crossover šmekom koji bi sasvim lepo prošao krajem osamdesetih. Ja sam naravno primarna meta za takvu muziku i mada sam slušao i bolje u životu, Neuropsy svakako nisu bend ispod koga bih podvukao crtu i ispisao se iz thrash udruženja. Ima ovde energije, znanja i ljubavi iako je produkcija muljava a originalnost nikakva. I to je okej!
https://neuropsydeaththrash.bandcamp.com/album/sketches-of-pain

Za old school speed metal provod tu nam je debi album kostarikanskih Necrólisis. Pošto se zna da speed i thrash metal dobijaju +3 na autentičnosti kad se pevaju na Španskom da dodam da je debi album benda (posle višeod dvadeset godina svirke i gomile kraćih izdanja), Templo de fraude, jedna ne samo perfektno odsvirana nego i iznenađujuće lepo producirana ploča sa lepim miksom i toplim zvukom, a da su pesme maštovite i čak, uh, duhovite, što za speed metal ne mogu baš često da kažem. Još i motorna testera na omotu, kao nekakav grafički sažetak svih ovih opasnih rifova koje je bend snimio za naš užitak, pa sve je sjajno!
https://necrolisis.bandcamp.com/album/templo-de-fraude

Mnogo su solidni Doomsday iz Kalifornije na debi albumu Never Known Peace. Ovo je opet, kao crossover thrash ali zapravo bliži thrash metalu po disciplini svirke i ambicioznosti pesama. No, crossover lepršavost i dalje osvežava ovaj model i bend stvarno zvuči nadahnuto sa pesmama koje nisu sve varijacije na istu temu, odličnim pevačem, dosta pristojnim zvukom. Pritom, naravno, ono što je meni najvažnije, a to je koliko se brzo svira, dakle, ispunajva moje potrebe. Opasan bend, sa nadam se sjajnom karijerom ispred sebe:
https://doomsdaycahc.bandcamp.com/album/never-known-peace

Finski bend Urn sa svojim šestim albumom, Demon Steel pravi konačan odmak od ,,običnog" black thrash stila koji ih je odlikovao od početka. Demon Steel je i dalje suštinski black thrash album u smislu da ima black metal atmosferu i thrash metal rifove, ali njegova celokupna estetika je gizdavija a konstrukcije kompleksnije nego što se od black thrasha uopšte očekuje. Dakle, ovo je možda čak više za black metal nego za thrash metal publiku sa pesmama od po pet minuta zanimljivog aranžiranja i kombinovanja epskih melodija sa znojavom thrash rifačinom. Skuplji, kvalitetniji zvuk takođe ovo pomera par ravni iznad uobičajene black thrash ponude i mada vokali Jarnoa Hämäläinena u ovakvom miksu možda deluju malo isuviše ogoljeno i cheesy, album osvaja šarmom i ambicijom:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/demon-steel
https://youtu.be/_jSBf1LPHgw

Ako je nekome to slučajno suviše visokokonceptualan pristup black-thrashu, ništa zato, imamo drugo album poljskih Gallower i ako kažem da ih je za ovo izdanje pod svoje uzeo Dying Victims Productions skoro da ne moram ništa dalje da objašnjavam. Ovo je, znači, PRAVOVERNI blackened thrash metal, produkcijski, svirački, koncepcijski, RIFAŠKI, VOKALNO potpuno lojalan andergraund tradiciji, ali sa distinkcijom da su rifovi baš dobri, pesme ILEGALNO ložačke a produkcija taman kako treba. I, da, ti vokali! Prelepo! Autentična pankerska priroda ranog speed i thrash metala je na Vengeance & Wrath očuvana u punoj meri a opet sve zvuči tehnički kvalitetno, dovoljno precizno u svoj toj živosti i dinamici i, evo, da ponovim: Dying Victims Productions, to je dovoljno:
https://gallower.bandcamp.com/album/vengeance-wrath-2
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/vengeance-wrath


(nastavak u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Zero Again su hardkorpank bend iz Bristola a iako naslovi njihovih albuma sugerišu nekakav metalizirani, toksično-muški hardcore, istina je da je ovo raznovrsna, maštovita grupa koja se prirodno nastavlja na najbolje hardcorethrash tekovine osamdesetih godina. Ever-changing is the Art of Death je drugi album u opusu benda sa 14 pesama ozbiljnog krljanja, ali i odlično napisanih, sjajne produkcije, mnogo karaktera. Ovo je hardcore TAČNO po mom ukusu,sa forsiranjem brzine i žestine ali sa istovremeno mnogo inventivnosti u ovom oprobanom formatu, sa gnevnim, a inteligentno napisanim tekstovima, pa ako ste malo kao ja, ovo će vas oduševiti:
https://zeroagain.bandcamp.com/album/ever-changing-is-the-art-of-death
https://sanctuspropaganda.bandcamp.com/album/ever-changing-is-the-art-of-death

Nagađate da se bend koji se zove Capitalist ne bavi ZAISTA propagandom kapitalizma. Naprotiv, ova blackened crust ekipa iz Nju Džersija na EP-ju In The Days Of Crimson Sun krlja ozbiljnih osam komada besnog, abrazivnog antikapitalističkog hardkor/ metala, sa jednom filozofskom dispozicijom ali i sa zvukom koji je kvalitetan, abrazivan i obezbeđuje somatski užitak. Pesme su pritom dovoljno raznovrsne da nikome nikada ne bude dosadno i ovo od mene ima jake preporuke za svakoga ko je devedesetih voleo one mračne anarho-kor bendove što su stizali iz UK, Evrope pa malo i iz Njujorka:
https://capitalist.bandcamp.com/album/in-the-days-of-crimson-sun-3

BlastForge iz Kruševca nastavljaju da dominiraju. Treći EP za ovaj brutalni crossover/ thrash duo se zove Global F.U. i sav je u negativnim iskazima isporučenim vrlo visokim intenzitetom metalne svirke. Na meti gađenja i mržnje su ovde i NATO pakt i organizovana religija ali i neposredna okolina autora tekstova, a sve je urađeno sada već standardno profi sa jeftinom ali prihvatljivo dobrom produkcijom i pesmama koje udaraju ko pesnicom u oko. Velika podrška:
https://blastforge.bandcamp.com/album/global-f-u

Doze su francuski kvartet koji crossover thrash svira divljački, besno i sa ubrizganom dozom (heh) blek metala u miks. EP  Violence injection ne ponavlja pesme sa prethodne godine izašlog demo snimka i nudi pet novih, brutalnih komada agresije i muljavog ali zdravog zvuka. Ljudi imaju dobar koncept i sviraju ga sa mnogo ubeđenja pa niko ko voli muziku sa vrlo izraženom zlovoljom al i dobrim tehničkim karakteristikama ovo ne treba da propusti, pogotovo jer se plaća koliko želite:
https://dozehardcore.bandcamp.com/album/violence-injection

Dance su hardcore bend iz Sidneja koji je negde između Screamo grandioznosti i moshcore ružnoće. Iako ni jedno ni drugo nije možda neki moj najomiljeniji varijetet hardkora, demo snimak nazvan samo Demo nekako profitira na tom spoju suprotnosti, nudeći mrveće rifove od jednog tona sa jedne a onda molske akorde i očajnički plač sa druge. I jedno i drugo je odlično a produkcija, mada JAKO bučna, na kraju nekako ide uz svu tu ludačku muziku pa, sa cenom od koliko date ovo mogu da dosta jako preporučim:
https://dancesydneyhardcore.bandcamp.com/album/demo

Za klasičan uličarski moškor, tu su Refuse To Lose iz Severne Karoline sa istoimenim EP-jem. Ovo su četiri pesme plesne, gruverske cepačine sa vrlo heavy zvukom, geng-vokalima, pevačem koji zvuči subhumano, sve spakovano u male, kompaktne formate, spremno za konzumaciju. Ako volite, cenićete:
https://refusetolose.bandcamp.com/album/refuse-to-lose-ep

Fracaso iz Los Anđelesa na svom demo snimku Demo 2025 donose tri pesme odličnog pank roka. Ovo je jednostavno, lišeno viškova, zasnovano na zaraznim rifovima, tačno idealnog tempa da pokrene masu u bilo kom prostoru u kom se izvodi na skakanje i učestvovanje, odličnim, promuklim vokalom koji ipak izvlači potrebni minimum melodije, sa jakom bas-gitarom koja drži celu konstrukciju na okupu. Kad je pank ovako dobar onda je on najbolja muzika na svetu a Fracaso vam demo daju po ceni koju sami odredite:
https://pinchefracaso.bandcamp.com/album/demo-2025

Australijanci Chikan Chef tehnički gledano sviraju nešto između grindcore i powerviolence stilova ali pošto su oni suštinski bend posvećen humoru, onda da kažemo i da je njihov novi, treći EP Chikkan Nuggets u stvari kao nekakav skejterski crossover thrash sa malo bržim i kraćim pesmama. Što je meni ODLIČNO, posebno jer ljudi vrlo dobro sviraju i imaju veoma dobar studijski zvuk. Nema tu neke DUBINE ali ovo je kvalitetna zabava i energičan provod:
https://chikanchef.bandcamp.com/album/chikan-nuggets

Između grindcorea i powerviolencea su i Indusi XrepeatX. Oni za svoj demo, Casual Violence navode da su bubnjevi i glas snimani u studiju a gitara i bas kod kuće i ove četiri pesme impresivno dobro zvuče i u produkcijskom i u sviračkom smislu. I bend definitivno ima štofa, sa eksplozivnim a ne prekratkim pesmama, dosta energije i jakim stavom, pa i sa povremenim kratkim izletanjima iz žanra da pokažu šta sve znaju. Vrlo rado ću slušati bilo šta što ovi momci snime:
https://xrepeatxgrind.bandcamp.com/album/casual-violence-demo-2025

Mercy Ties iz Sijetla su nekakav disonantni haotični hardcore ali ne PRENAGLAŠENO haotični niti dosadno disonanti. Album sa svojih jedanaest pesma ima prostora i za čukanje i za propisan pankerski gruv i za kompleksnije, ambicioznije aranžirane posthardkor pesme a što se uz vrlo hrskav, organski zvuk nekako odlično pakuje i slušaocu donosi neprestana lepa iznenađenja pa i oduševljenja. Što bi rekli u Americi, ovi momci JEBU:
https://mercyties.bandcamp.com/album/reflections-and-criticisms

Za svoj šesti album, Burn Yourself Alive. (naslov je sa sve tačkom) oksnardski The Warriors su iskombinovali gostovanja bivših članova sa sadašnjim i snimili jako zanimljivu, dinamičnu ploču muzike koja jeste hardcore ali nije dosadni, predvidivi hardcore. Nego je nekako i rokerska i raznovrsna i nepredvidiva a da opet provajduje ozbiljan gruv i prijemčivo agresivnu atmosferu. Zvuk bučan ali radi posao, pesme ekonomično kratke i ovo je jako dobro u globalu:
https://purenoise.bandcamp.com/album/burn-yourself-alive

Ako vam je sve to isuviše ,,normalno" i rade vas samo konstantne disonance i vrištanje, evo ga No Good Left On Earth, split ilinojskih bendova Vow i Bird Law. Tu se ne zna ko je grđi, gori i mučniji ali na vrlo inventivne, efektne načine sa Vow koji daju dve pesme screamo/ mathcore provinijencije i Bird Law koji preuzimaju štafetu u trku i ispaljuju tri pesme kombinacije screamoa, metalcorea i noisea u vašu facu. Ama prelepo:
https://vowhxc.bandcamp.com/album/no-good-left-on-earth-2
https://birdlawhc.bandcamp.com/album/no-good-left-on-earth

Šveđani Industrial Puke sviraju, naravno, švedski D-beat hardcore, ali su baš dobri i nisu samo industrijski, jelte, ispovraćana kopija nekakvih slavnijih prethodnika u formi Wolfsbrigade, Anti-Cimex itd. Album Alive To No Avail je taman na dobrom mestu da drži klasičnu d-beat osnovu ali da dovoljno aranžmanski šara da ne bude monoton, zvuk je jako HEAVY a bend stručno balansira između panka i (death) metala. Odlično je:
https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/alive-to-no-avail

Iz Švedske dolaze i Steel Freight, bend koji svira ,,chainsaw hardcore pod uticajem death metala". Sve je jasno, valjda, već i iz samog opisa pa ćete album Force my hand slušati ako volite istovremeno Dismember i Anti-Cimex i sanjate o rešavanju svojih problema bejzbol palicom iz koje vire ekseri. Eto, ima nas svakojakih:
https://steelfreighthc.bandcamp.com/album/force-my-hand

Jivebomb iz Baltimora sviraju primitivniji, siroviji hardkorpank, ali dolaze u tu neku istu kategoriju da ih slušaju andergraund metalci i ljudi koji generalno ne žele muziku koja bi se opisala epitetom ,,lepa". Album Ethereal ima deset kratkih, nadrkanih, abrazivnih pesama sa pevačem koji zvuči kao tinejdž varijatna Johna Tardyja iz Obituary i mošpit-gruvom za koji znate da prosto izaziva ljude da kada padnu nastave da se valjaju po zemlji jer ustajanje predstavlja preveliki napor. Pošteno:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr81-ethereal
LOVE/SICK dolaze iz Finske i recimo da su najbliži d-beat hardcoreu ali je EP Season of Misery po zvuku veoma metaliziran, a D-beat krjlanja meša sa beatdownovskim moš delovima. Dakle, najbolje od oba sveta, u produkciji kojoj nije stalo do vašeg dugoročnog zdravlja ali će vam dati mnogo kratkoročnih zadovoljstava. Korektno! A cena je koliko date:
https://lovesickhc.bandcamp.com/album/season-of-misery

Španski grinderi Himura imaju treći album, Diabolvs vs. Diabolvs, izašao, naravno, za moldavski Grindwar Records i ako volite brzo, kratko, jezgrovito i bez mrsomuđenja, ovo je perfekcija. Himura isporučuju šesnaest pesama deathgrind krtine od kojih samo dve prebacuju dva minuta, sa puno jednostavnih, ložačkih rifova, aranžmanima koji tačno znaju kada se menja tempo da biste dobili priliku za hedbeng pre povratka u borbu, sa jeftinom a savršenom produkcijom. Ko ovo ne voli, ne zna šta valja:
https://himuradeathgrind.bandcamp.com/album/diabolvs-vs-diabolvs
https://grindwarrecords.bandcamp.com/album/himura-diabolvs-vs-diabolvs-full-album

Imamo još deathgrinda. Mortuaria iz Baltimora su u Januaru izdali prvi album i to je trajalo 14 minuta a sada imaju EP Violently Ill sa dve pesme sirove D-beat krljačine i zverskih vokala. Nije mnogo kompleksno u koncepciji, ali i ne komplikuje u izvedbi, zapravo, taman je kako treba sa 5-6 dobrih rifova i puno zle volje u krljanju, tako da, po ceni koju sami odaberete ovo bude sasvim dobro:
https://mortuaria666.bandcamp.com/album/violently-ill

Česi Makrab svoj album Útok na pýchu (Attack on pride) plasiraju kao ,,the killing of arrogant people" ali pošto sam ja, jelte, takav kakav sam ja na omotu pre svega vidim mizoginu fantaziju. Ali OK, ajde da bendu damo benefit sumnje, jelte, i da kažemo da pesme deluju kao da su zaista motivisane socijalnim i klasnim buntom radije nego incel besom, i da je album vrlo solidna death metal/ deathgrind rokačina sa dovoljno tehnike da bude zanimljiva i zahtevnijem slušaocu a dovoljno neposredna i brza da zadovolji i detinjastije među nama (mene). Lepo!
https://makrab.bandcamp.com/album/tok-na-p-chu-attack-on-pride

Dark Horse i Blight Worms su dva australijska benda sa vrlo lepim split EP-jem. Dark Horse imaju tri pesme vrištavog, ali vrlo disciplinovano odsviranog i dobro produciranog D-beat crustpunka, onako pitkog, ugodnog, praktično prijateljskog. Blight Worms su pak grindcore bend sa pet pesama solidne oračine, od kojih samo jedna prebacuje minut. No, i njihova svirka je odlična a produkcija solidna pa je ovo vrlo dobar par bendova na zajedničkom poslu. Blight Worms svoju stranu daju za daunloud po ceni koliko date, ostalo ima fiksne cene:
https://dark-horse.bandcamp.com/album/split-with-blight-worms
https://blightworms.bandcamp.com/album/dark-horse-blight-worms-split
https://grindheadrecords.bandcamp.com/album/dark-horse-blight-worms-split

Enemy Engine je češki ,,ekološki grind sa ženskim vokalima". I, sve je tačno u ovom opisu a EP We Don't Need ther Planet je SJAJAN. Ovo su četiri pesme besne, dobro producirane svirke, energično usmerene na podizanje svesti o ekološkoj katastrofi koju naša civilizacija proizvodi, sa brzim tempom, solidnim rifovima i ODLIČNIM vokalima koji su uglavnom smešteni u razgovetniji deo spektra i dopuštaju da se tekstovi razumeju. Sjajno je:
https://enemyengine1.bandcamp.com/album/we-dont-need-the-planet

Iz nekog razloga Pursuit iz Severne Dakote ne koriste ni grindcore ni powerviolence tag da opišu svoju muziku na Bandcampu iako je album Earth Created Humans Because It Wanted Plastic PRIMETNO više grindcore/ powerviolence ploča nego death metal, a kako bend sebe, navodno vidi. Enivej, jako razjareno, jako bučno, jako energično, socijalno osvešćeno a destruktivno skoro do neslušljivosti, sa sumanuto brzim tempom i strahovito nervoznim rifovima, ovo se sluša u momentima kad se spremate na ozbiljan fajt sa režimskim kerovima pa izvolite:
https://pursuitfargo.bandcamp.com/album/earth-created-humans-because-it-wanted-plastic

Seven Doors je jedan od nekoliko projekata prolifičnog Britanca Ryana Willsa koga možda najpre znate po (takođe jednočlanom) Grave Ghoul. I sa Seven Doors je na programu death metal, prilično old school provinijencije, sa jasnim dugovanjima prema '90s zvuku i pretečama poput Cannibal Corpse i Death. Dobre vesti su da Willis ovo rado vrlo korektno pa je novi EP, The Final Gate (a projekat ima dosta kraćih izdanja i jedan album iza sebe) napisan i produciran profi, sa kvalitetnim rifovima, komponovanim solažama, lepim, čistim zvukom. Tri autorske pesme i obrada Death, odličan program:
https://sevendoorsdm.bandcamp.com/album/the-final-gate

Allocer su, kako kažu, death metal bend iz Perta, iz Zapadne Australije, ali njihov novi EP (još nemaju album), Worship, jezapravo melodični death metal ukršten sa deathcoreom. I, ako volite te žanrove ovo je vrlo pristojno iako ne NAROČITO originalno. No, čak ni meni ovo nije bilo loše iako to nisu baš neke moje žanrovske preference; pa treba da kažem da pesme imaju pristojne melodeath teme a deathcore delovi su više začin. Sasvim slušljivo!
https://allocer.bandcamp.com/album/worship

Sawed Off iz Sent Luisa  sebe reklamiraju kao death metal bend i, zbilja, zvuk, štimovanje, vokali, sve se to uklapa uz tu klasifikaciju. No, EP Fields of Blood ima kratke pesme i jedan naglašeno ulični pristup aranžiranju, sa delovima jasno odvojenim za šutiranje, hedbeng, wall of death, circle pit i ostale mošpit zajkebancije pa mislim da i ovde imamo posla sa jednim od onih novih, mladih bendova kojima distinkcija između death metala i hardkora nije ni jasna ni bitna. U slučaju Fields of Blood pričamo o ekipici koja ima samo dva EP-ja, ali ovaj drugi je jako dobro produciran, majstorski napisan i svaka od ovih pesama može da digne u vazduh bilo koji klub u koji ste ikada ušli. Frozen Screams nikada ne objavljuje smeće pa ako ne verujete meni, verujte njima:
https://sawedoffdeath.bandcamp.com/album/fields-of-blood
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/fields-of-blood

Ploutonion su pak četvorica klinaca iz Berlina koji sviraju old school death metal. Demo Ceaseless Echoes of Forgotten Souls (imali su i jedan singl pre tri godine) nije nešto preterano maštovit, ali ima simpatičan zvuk i bend deluje autentično, onako, STVARNO fascinirano Lavkraftom i spremno da se upusti u avanturu koja podrazumeva mračne rifove, mošerske ritmove, mnogo pećinskih vokala. Šarmantno je i to mu se ne može poreći!
https://ploutonion.bandcamp.com/album/ceaseless-echoes-of-forgotten-souls

Evo ga i novi Massacred. Peti album (sada) dvočlanog projekta obožavanja Morticiana, a iz perspektive Argentine se zove Mortal Annihilation, obiluje Resident Evil Semplovima i, jelte, pesmama. Dvadeset komada u trideset minuta je grindcore nivo efikasnosti i mada ovo nije sad neko REMEK delo deathgrinda, zvuk je dovoljno pristojan (bar za lo-fi standarde Massacred i samih Mortician) da se popije na eks bez mrštenja.
https://massacredeathgrind.bandcamp.com/album/mortal-annihilation

Galgeberg iz Osla na slici ne izgledaju kao da sviraju death metal ili crustcore, to su tri gospodina sa kratkim kosama, pristojno obučena, kao nekakvi, jelte, pošteni srednjeklasni intelektualci, ali debi album, Cerberus im je BAŠ moćna death metal ploča. I to po formuli švedskog death metala, dakle, sa pristojnom količlinom crustcore goriva u svom metalnom rezervoaru. I nije da danas oskudevamo u swedeath rekonstrukcijama, ali Cerberus je nekako zrela i ozbiljna ploča sa svega šest pesama ali je tih šest pesama napisano pažljivo, da nemaju na sebi sala, da budu precizne, ubitačne, efektne. Zvuk takođe odličan a bend predobar:
https://galgeberg.bandcamp.com/album/cerberus

Gamma Sector su slamming death metal iz Kentakija sa blago ruralnom dimenzijom u svom konceptu. Mislim, sami svoju muziku opisuju kao bluegrass death ali ako od novog albuma, Deteriorate, očekujete da uz nisko naštimovane gitare čujete i po koji bendžo ili violinu, nećete se osoliti. Ovo je prosto prljav, radnički i (malo više) seljački slam, sa sve gostovanjem pevača Peeling Flesh na poslednjoj pesmi, uglavnom spor, mučan, iznurujuć ali istovremeno neobično prijemčiv i fanki. Ko voli slam ovde nema šta da se misli. Ko ne voli, nek posluša jer Gamma Sector uspevaju da budu i sasvim verni žanru ali i da zvuče profi pa i komunikativno:
https://gammasectorofficial.bandcamp.com/album/deteriorate

Cannibal Tyrant kao svoju lokaciju navode Južnu Koreju kao da je to sad nekakav lokalitet veličine dajbože Pančeva pa ne mora da se više precizira. Enivej, ovaj kvintet o kome ništa drugo ne znamo ima debi album, Flesh Harvest i to je ugodan brutalni death metal sa dovoljno tehničke izvrsnosti u osnovi da prođe testove svih sumnjičavaca koji se pitaju imaju li istočnoazijski muzičari ekspertizu da ovo sviraju, ali i sa dovoljno osobenog karaktera da ne zvuči kao da je muziku pravio AI. Produkcijski je ovo premalo dinamično za moj ukus ali bar nije prepumpano u smislu volumena zvuka, no pesme su zaista zanimljivo napisane sa povremenim koketiranjima sa tech-death egzibicionizmom ali sa čuvanjem identiteta svake od kompozicija. Vrlo, vrlo solidan, karakteran debi:
https://cannibaltyrantskorea.bandcamp.com/album/flesh-harvest

Disemboweler je EP koji sakuplja tri singla što ih je mladi death metal bend iz Indijane, Ripped Open snimio u 2023. i 2024. godini i mada ovde uglavnom ne pišem o kompilacijskim izdanjima, ove momke vredi istaći jer su odlični. A i odlični predstavnici tog novotalasnog death metala iz američkih provincija (ne nužno ruralnih) gde mladi bendovi prave abrazivnu ali gruversku muziku sa elementima hardkora i death metala spojenim na organski način. Obično navodim Peeling Flesh kao pokazni primer i Ripped Open zaista i sami liče na ortake iz Oklahome, sa uporedivo dobro pogođenim odnosom death metal rifova, slem gruva i hardkor neposrednosti. Veoma dobar materijal odlične produkcije i uverljivog stava i bend za koji se nadam da će postati veliko ime:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/disemboweler

Mnogo pominjem Peeling Flesh poslednjih nedelja a, evo, i još ću ih pominjati. I, da vidimo: ako vas nervira što slamming death metal bendovi uglavnom pevaju o mučenju živih ljudi, komadanju mrtvih ljudi i seksualnim prestupima nad ženama, Orbital Gate je osvežavajuće simpatičan pojekat jer Eva Van Dyne sa svojim albumima i EP-jevima ispreda naučnofantastične priče drugačijeg tona i interesovanja. Najnoviji minialbum, Demonstration of Post Apocalyptic Warfare je kao da je Van Dyne igrao Fallout: New Vegas i sebi rekao da ova (SJAJNA!) igra ima sve osim konceptualnog slam albuma koji će njen narativ spakovati u devet pesama zastrašujuće agresivnosti i šmekerskog gruva. I slatko je. Ovo je PROPISAN slem, dakle, žestok, zajeban, sa dosta finog gruva i ubijanja blastbitvima, te dobrom produkcijom. To da ovde gostuju neke vrlo  ugledne kolege (uključujući Peeling Flesh i Cephalotripsy) samo potvrđuje da je Orbital Gate ozbiljna priča:
https://orbitalgate.bandcamp.com/album/demonstration-of-post-apocalyptic-warfare

Bulwarg iz Sinsinatija vole igre reči pa svoju muziku zovu dissident death metal (umesto dissonant, jelte) a onda im se i debi album zove Cognitive Dissidence. Simpatično! Mislim, simpatično je videti death metal bendove koji ne recikliraju standardni imaginarijum ultranasilja i lavrkaftovštine i tematski se bave nekom vrstom opservacije i kritike društva (mada na vrlo visceralne načine). Muzički je ovo takođe prilično osoben ako već ne nešto revolucionarno originalan death metal sa čistom produkcijom ali i pesmama koje death metal i grindcore spajaju efikasno i zanimljivo.
https://bulwargmusic.bandcamp.com/album/cognitive-dissidence

Grave Torture su dva tipa iz Ujedinjenog kraljevstva gde jedan pravi muziku i svira a drugi peva. Projekat ima jedan album iza sebe a novi EP, Parasitic Emblem, četiri godine kasnije fino razigrava mišiće sa tri autorske pesme i obradom Samshing Pumpkins. Ovo je sve uglavnom kratko, ekonomično, pristojno ako već ne DOBRO producirano, napisano dovoljno originalno i izvedeno okej, a pomenuta obrada – Everlasting Gaze – radi posao. Fino:
https://gravetorture.bandcamp.com/album/parasitic-emblem-ep

Thoughtseize su tri simpatična momka iz Kornvola koja sviraju sirov, jednstavan death metal. Debi album, isto Thoughtseize nije nikakav šoukejs originalnosti i proširenja horizonata svog žanra ali je autentičan, tr00 i simpatičan. Bend svira gruverski, zvuk je težak a štim nizak, ali sve je to bez pretencioznosti i ima razoružavajuću energiju. Lepo:
https://thoughtseizeband.bandcamp.com/album/s-t

Obično se zezamo da su skandinavski death metalci drvoseče koje u slobodno vreme sviraju metal ali finski Wretched Path, da su živi i zdravi, i izgledaju kao drvoseče. Tako je onda i muzika na drugom im albumu, Sea of Death TEŠKA, zajebana, ne mnogo komplikovana ali sa dobrim gruvom. Zvuk je previše lišen dinamike za moj suptilni ukus ali pesme daju pristojnu rifašku bakljadu i lepo cure:
https://wretchedpath.bandcamp.com/album/sea-of-death

Spinal Fetish su iz Sent Luisa i bend sa kojim verovatno ne biste hteli da diskutujete o seksualnim preferencama, jelte. Ali muzika im je prilično dobra ilustracija njihovog svetonazora jer je demo The Flesh Recedes sav izopačen, izuvijan, perverzan a opet sve to na neki šarmantan način. Bend svoj stil death metala naziva ,,lucid brutality" pa eto, ima tu štofa:
https://spinalfetish.bandcamp.com/album/the-flesh-recedes

Ako ne možete da se setite ko su Vomiting Corpses to je jer je ovaj nemački death metal bend osnovan 1988. godine a jedini album izdao 1995. Zašto se SADA vraćaju u akciju ne znamo, ali drago nam je da se vraćaju jer je EP Reborn Abomination (jeste, Suffocation imaju pesmu Abomination Reborn, i jeste, death metal nije muzika poznata po originalnosti po svaku cenu) SJAJAN. Ovo je old school deaththrash odsviran VRHUNSKI (naglašeno je da bubnjevi nisu nimalo editovani, dakle, sve što se čuje odsvirao je čovek u realnom vremenu) sa odličnim miksom i pesmama koje spajaju propulzivnost ranog death metala i veteransko iskustvo muzičara za jednu neodoljivu procesiju dobrih rifova, vratolomnih krljačina, epskih pasaža. Zaista, zaista vam kažem, prija kada čujete materijal koji je ovako autoritativan, koji pokazuje da death metal može da bude komunikativan a da ne odstupi od pozicija ekstremnosti, koji može da bude ,,muzičarski" nastrojen a da pre svega akcentuje dobro napisane pesme, koji je KARAKTERAN. Sjajno je:
https://vomitingcorpses.bandcamp.com/album/reborn-abomination

Kunem se da sam dao sve od sebe da poslušam novi Arch Enemy ali uzalud. Meni je njihova kombinacija death metala i heavy metal melodičnosti istorijski nezanimljiva i to se, evo, ne menja ni tri decenije nizvodno. Jebiga. Ne može sve svakom da se svidi. Ali pominjem to za slučaj da Michael i ekipa ovo pročitaju (ako im neko prevede na Švedski!!!) i pomisle ,,Pa kako da snimimo album koji bi se Mehmetu dopao?" Evo, samo nek preslušaju Deific Mourning, drugi album portlandskih Decrepisy i sve će biti jasno. Kako to već u Portlandu ume da bude, ovo je death metal zbog kog običan death metal pređe na drugu stranu ulice kada ga vidi na pločniku. Decrepisy sviraju teško, mučno,sa moćnim zvukom u kome se bolesne disonance smenjuju sa pećinskim death metal rifovima, imaju pesme od pet ili šest minuta koje su sve kao nekakva laboratorijska eksploracija pojma ,,hermetično" a da su opet i kul mošerski komadi propisnog metala i, generalno, jako su simpatični. Ovo je kvartet užasno iskusnih muzičara koji sviraju u gomili drugih bendova (Coffin Rot, Bloodsoaked, Ascended Dead, Negative Prayer, Acephalix itd.) i prosto se čuje do koje mere su ti ljudi UNUTAR ove muzike, bez ostatka roneći kroz podsvest i kaljugu da u njoj nađu iskaze sa kojima 99% nas neće znati šta da radi ali će onaj jedan procenat doživeti jebeno prosvetljenje. E, pa rispekt:
https://decrepisy.bandcamp.com/album/deific-mourning

Kome je i TO previše ulickano, imamo treći demo portlandskog (al iz Mejna) projekta Worm Altar. Za Promo 2025 je dosadašnji jednočlani projekat apgrejdovanu trio i ovo je jako spori, mučni death doom podrumske produkcije i podzemne estetike. Ali je sve to na gomili DOBRO, iskreno, brutalno ali bez poze i nameštanja ,,za slikanje" i pružiće vam više emocije nego deset albuma skupo produciranih death metal bendova sa decenijskim karijerama:
https://wormaltar.bandcamp.com/album/promo-2025

Death metal je, kao jedna od najagresivnijih formi muzike poznatih čovečanstvu, star već nekoliko decenija, formalizovan, pa u mnogim slučajevima pretvoren u rutinu i lišen iznenađenja. Jednostavno: kad vam je sve u muzici ekstremno, onda ništa više nije ekstremno i publika ne oseća uzbuđenje. E, pa, Indusi Asbesticide uspevaju da sa svojim novim demo snimkom, Sadistic Communion of Flesh (a pre koga su imali samo split album sa TodxFodx pre tri godine) zazvuči sveže, radikalno i UZBUDLJIVO. Jednim, možda manjim delom je u pitanju pronalaženje svežih rešenja u samim kompozicijama sa gitarskim programom koji standardnom death metal asortimanu rifova dodaje dosta srećno smišljenog disonantnog istraživanja, a velikim delom je u pitanju izvedba u kojoj duo iz Shillonga zvuči potpuno posvećeno, potpuno odšrafljeno, potpuno usredsređeno na proizvodnju muzike koja je ozbiljna kao smrt. Mnogo modernog death metala je prosto toliko ulickano i upeglano u studiju da slušalac oseća distancu između sebe i muzike. Kod Asbesticide toga nema i subjektivni utisak je da se nalazite u vozilu koje juri u provaliju brzinom od 150 na sat dok se borite sa zombijima koji su zajedno sa vama u kabini, samo ne umeju da otkopčaju pojaseve. Sjajno napisano, URNEBESNO odsvirano i producirano jeftino ali ADEKVATNO, ovo je podsećanje na potencijale indijske scene ekstremnog metala koje smo tek počeli da naziremo:
https://asbesticide.bandcamp.com/album/sadistic-communion-of-flesh-demo

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Njujorški Sarmat su se apgrejdovali za drugi album, Upgrade, i ovo je sada apsolutno briljantan spoj progresivnog death metala (ili makar ekstremnog metala sa izraženom death metal dimenzijom) i džeza, spakovan u dve dugačke kompozicije. I, Voidhanger, koji ovo izdaju su još za prvi album iskoristili deskripciju ,,the Mahavishnu Orchestra playing Gorguts" ali ona i dalje sasvim ljudski pristaje Sarmatu i postavlja očekivanja na pravi nivo, pogotovo jer je ovo snimano u studiju Silverchord kod Gojire a miks i master je opet radio Colin Marston iz (između ostalog) baš Gorguts. Meni se ovo JAKO dopada jer je vrlo masturbatorski ali na jedan oslobađajući način, sa traženjem interfejsa između ekstremnog metala i improvizovanog džeza bez kompromisa i ulagivanja publici. Jedini problem: traje samo 21 minut. Al JEBE:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/upgrade

Uncrowned iz Nanta sebe opisuju kao powerviolence/ sludge duo a Metal Archives ih vodi kao death metal postavu. I šta ćemo sad? Enivej, novi EP, Submission je, ako se mene pita, više blackened death-sludge nego bilo šta drugo, ali to je, da se razumemo, OKEJ. Tri pesme u ponudi su mučne, hermetične, pakleno tenzične i to fino sedi gde treba da sedne sa sve miksom koji je razuman i pored ekstremno naprženog zvuka:
https://uncrowned1.bandcamp.com/album/submission

The Squirrely Years Revisited je novi album Ministry ali nije PRAVI album. Ovo je kolekcija novih verzija starih Ministry pesama, iz vremena pre nego što je Ala Jourgensena ujeo radioaktivni hard roker. Dakle, imamo stvari iz osamdesetih iz vremena kada je Ministry bio bliži zvuku Human League i Psychic TV nego, ne znam, Prongu i Godfleshu, urađene sa čistijom, malo skupljom produkcijom ali sa njihovim autentičnim šmekom sasvim očuvanim. Meni to ne znači bogznašta ali ja sam ionako operisan od tog plesnog postpank/ elektropop zvuka koji moja žena OBOŽAVA pa i nisam ciljna grupa. Ali poslušajte jer možda VI jeste (čak i ako niste moja žena). A sledeće godine stiže poslednji studijski album benda i tako, biće sjetno!!!
https://www.youtube.com/watch?v=mDQMMaDEKHo&list=OLAK5uy_lSzsOnHdbv1j4aoKrkLwRNAfO_Dgs2UYo&pp=8AUB

Al naravno da je onda po mom ukusu novi solo album Dona Aireyja. Bivši član Colosseum II, Rainbow i, evo, već duže od dve decenije Deep Purple je u mom životu konzistentno prisutan bukvalno otkad slušam rokenrol. I za ovaj album, Pushed to the Edge, je Airey sakupio jaku ekipu uključujući Carla Sentancea, čoveka koji sada peva u Nazareth a radio je sa Geezerom Butlerom i Krokusom, kao i Simona McBridea, aktuelnog gitaristu Purplea. I, mislim, nije baš neko veliko iznenađenje da album i zvuči kao Deep Purple, sa dosta Rainbow arome takođe, uz bluzerske rifove, karakterno pevanje i nepogrešivo prepoznatljive Aireyjeve klavijature. Veoma mi je milo što rokeri u osmoj deceniji života danas snimaju albume koji ne zvuče studijski ulickano i beživotno već, naprotiv, spontano, živo i nekako TOPLO LJUDSKI, pa tako i ova ploča, slično recentnom Purpleovom albumu prosto odaje utisak da u istoj sobi imate nekoliko vrhunskih muzičara koji raspoloženo sviraju muziku koju vole. Nisu sve pesme ovde sad kao IZVRSNE ali nekoliko jeste a većina je prilično solidna i ne oslanja se samo na po jednu foru da ostane u kratkoročnom sećanju. Svaka, bre, čast:
https://www.youtube.com/watch?v=6qIVoUF1sMo&list=OLAK5uy_mW1o76cpQbBzFWDpWmlb-oa_kb6ORbXQw

U muzici benda Serpent Rider iz Sijetla ima i doom metala ali ona je u osnovi epski heavy metal i to je lepa kombinacija. Debi album, The Ichor of Chimaera je zapravo dinamičan, energičan i od dooma uzima uglavnom melanholične atmosfere kada su mu potrebne, dok ostalo, primereno prvoj dugosvirajućoj ploči benda (osnovanog pod drugim imenom još 2015. godine), puca od entuzijazma. Problem koji je nemoguće zaobići je da se pevačica R. Villar i ostatak grupe ne nalaze na istoj ravni i mada ona ima sluha i pogađa sve note, bacajući i ukusne multitrekovane harmonije kada to paše, nekako sve zajedno nema smisla. Možda je vokal samo trebalo da bude spušten dublje u miks jer ovako deluje kao da R. Villar pevuši preko urnebesne svirke koja se čuje sa slušalica (malo preterujem radi jasnoće slike) i to nekako nikada ne legne kako treba. No, u celini, ovo je dobar i prijemčiv album:
https://serpentrider.bandcamp.com/album/the-ichor-of-chimaera

On My Command je u principu jednočlani projekat iz Brisbejna, ali Sean Mackay za treći album, Conquer ima u postavi i živog bubnjara i to dosta dinamizuje pesme. Muzički, ovo je žešći, siroviji power metal ili nešto melodičniji, epskiji thrash metal, zavisi odakle gledate, ali je svakako šarmantan, čuvajući sponu sa tlom kroz svedenost produkcije i znojavu, dinamičnu svirku a opet gledajući u nebo sa melodičnim temama i epskom ikonografijom. Okej je, a da Sean nađe pevača sa malo više karaktera nego što je on (a koji, on, sasvim tehnički korektno peva), ovo bi bilo još bolje!
https://onmycommand.bandcamp.com/album/conquer

Zna se da ja i Napalm Records vrlo retko sedimo u istom separeu u kafiću, ali, evo, drugi album bečkog ženskog hardrok/ pank rok benda Vulvarine je nekako simpatičan. Mislim, taman je melodičan i radio friendly onako kako ja doživljavam većinu Napalmovih izdanja ali svirka je simpatično pankerski svedena, bend deluje kao da bi čovek mogao da ga zatekne na bilo kojoj bini na kojoj prže demo bendovi bilo gde u svetu i da kaže ,,od ovih žena će neštp BITI" i nekako ta iskrenost pleni. Fast Lane je naslov albuma i svirka je dosta brza i energična pa eto:
https://vulvarine.bandcamp.com/album/fast-lane
https://www.youtube.com/watch?v=kxlVDCA4DVI&list=OLAK5uy_l9WBRRzT_GP41zWngA7o74CLenzMrEvTI

Nisu rđavi Ukrajinci Delfinia koji su upravo izdali živi album, Live In The UK, sa snimcima napravljenim nakon preseljenja benda iz ratom zahvaćene otadžbine u Ujedinjeno kraljevstvo. Melodični power metal koji Delfinia svira je apsolutno previše cheesy za mene, ali ako volite melodičnost, raspevanost (muško-ženskih vokala), preciznu tehničku svirku i nešto siroviji živi zvuk, ovo je vro pristojno.
https://delfinia.bandcamp.com/album/live-in-the-uk

I londonski Seven Sisters je previše melodičan i tralala-raspevan za moj ukus, ali nisu ni oni loši. Bend iza sebe ima dosta izdanja u desetak godina rada a najnovije, album Shadow Of A Fallen Star Pt.2 je ambiciozna progresivna ploča čija prva pesma bode preko osam minuta a poslednja, četvrta, preko dvadeset. Svirka je ovde zdrava, dualnih gitarskih harmonija ima toliko na svakom koraku da će vam se malo prikakiti posle pola prve pesme (ali sa slašću prikakiti), vokali su čisti, zvonki i produkcija nije iritantna tako da, samo napred, sestre (metaforičke, u bendu nema ni jedne žene):
https://sevensistersheavymetal.bandcamp.com/album/shadow-of-a-fallen-star-pt-2

Chamber Mage iz Kolorado Springsa su još jedan od onih novih američkih heavy metal bendova sa fantazijskom tematikom i vrlo gikovski minucioznim aranžerskim i instrumentalnim radom a koje jebe nedovoljno ubedljiv vokal. Debi album, By Light of Emerald Gods je dopadljiv i da je produciran malo drugačije (ili da ima kvalitetnije vokale) bio bi MNOGO efektniji. Ovako je, što se mene tiče, ovo solidan demo koji možete da pustite producentu za kog želite da od vas napravi prvoligašku ekipu. I ako ga tako slušate, ima MNOGO šarma:
https://chambermage.bandcamp.com/album/by-light-of-emerald-gods

Da čujemo onda nešto gde vokali rade kako i šta treba! Nijemci Böllverk imaju iza sebe jedan album a za ovaj Mart su nam spremili EP sa četiri pesme veoma prijatnog, žeestokog a pitkog hevi metala. Demons Call je pristojno produciran, sa hrskavim gitarama i dinamičnim bubnjevima, a u prvom planu je – s pravom – vokal pevačice po imenu Svenja koja ovim šmekerskim rifovima i epskim refrenima daje potreban dignitet i profi obradu. Jako ugodno izdanje i poslastica za svakog klasičnog hevi metalca:
https://boellverk.bandcamp.com/album/demons-call

WTF, nisam očekivao, niti igde video najave (mada je istina da je bend to uredno najavio na svom sajtu ali eto...) da će britanski Wolfsbane u originalnoj postavi ponovo snimiti svoj ceo prvi album iz 1989. godine, tako da čujemo kako ljudi sada u sedmoj deceniji života vide pesme koje su napisali kada su bili u svojim dvadesetima. Da se razumemo, ovo zvuči VRLO solidno, sa svirkom koja je profitirala od decenija iskustva i ima finu patinu, pravilno istaknutu produkcijskim radom koji je u najvećoj meri obavio gitarista Jason, a posebno je impresivan Blaze Bayley koji ovde zvuči kao da je u svom prirodnom okruženju sa bluzerskim, emotivnim performansom za kakav naprosto nije imao prostora u Maidenima, ali ovde je kao riba u vodi. I, da se takođe razumemo, Wolfsbane su aktivan bend, sa albumima koji izlaze svakih nekoliko godina ali ovaj prvi (Live Fast, Die Fast, a u novoj verziji preimenovan u Live Faster) je klasik poznijeg NWOBHM-a sa par pesama koje apsolutno i nepobitno mogu da idu u sve hevi metal antologije ovog sveta. Slatko!
https://wolfsbanehms.bandcamp.com/album/live-faster

Znate već da Dying Victims Records ne objavljuju ništa što nije vredno pažnje pa tako evo i trećeg albuma francuskih Hexecutor, sa svojim osobenim spojem black, thrash i heavy metala. ...Where Spirit Withers in Its Flesh Constraint je proveo pet godina u rerni i ovo je ploča vrlo izražene filozofije, melodična a žestoka, sirova u teksturi a rafinirana u konstrukciji. Ona je i izrazito FRANCUSKA, počev od tekstova na ovom jeziku pa do unikatno melodičnih rešenja koja ne umanjuju radikalnost pristupa što ga ekipa iz Bretanje ima. Jako lepo, jako andergraund jako old school, dakle, IDEALNO za gurmane:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/where-spirit-withers-in-its-flesh-constraint

Iz Italije stiže novi hevi metal bend vrlo klasičnog zvuka i patinirane muzike. Vigilhunter je novi projekat momka po imenu Alex(x) Panza a koga možda znate kao pevača hevi metal/ hard rok grupe Hitten sa kojom je bio dosta diskografski aktivan poslednjih godina. No, Vigilhunter je ,,metalniji" projekat, bend sa više propisne, epske, i cheesy svirke, blizak NWOBTHM uzorima, možda pre svega Iron Maiden i Tygers of Pan Tang po tome kako gitare rade naizmenične komponovane solaže i harmonije. Jednu gitaru svira sam Alex, drugu Mattia Itala iz thrash postave Re-Animated i na prvom albumu, naslovljenom isto Vigilhunter, ovaj kvartet zvuči jako ubedljivo. Ima tu malo neonske sleaze izmaglice ali je svirka uvek mišićava i moćna, produkcija je vrlo solidna, sa toplim bojama i dobrom dinamikom a Alex odlično peva tako da ovaj album svakom '80s nostalgičaru vrednom svojih brkova mogu da preporučim bez ostatka. Mislim, na kraju krajeva, ovo izdaje High Roller a ti ljudi znaju:
https://vigilhunter.bandcamp.com/album/vigilhunter
https://www.youtube.com/watch?v=sA33fuox440

A i Lady Beast  svoj novi album izdaju za Dying Victims, a što je najprirodnija kombinacija na svetu. Američki hevi metal kombo je svoju reputaciju izgradio niskom albuma u drugoj deceniji stoleća, gde je poslednji izašao 2020. godine za Reaper Metal, i utisak je da je napravljena pauza da se bend pregrupiše, da pesme budu napisane studiozno, da odleže. Rezultat je da je The Inner Alchemist verovatno najbolji album Lady Beast do danas, sa vrlo sazrelim zvukom i pesmama koje su sada idealno postavljene da spoje šarm uličnog metala sa tim ezoteričnijim temama koje bend voli. Svirka je odlična, solaže su u vrlo prijemčivom early-Maiden stilu, produkcija je odlična a pevačica Deborah Levine, potpisujem, nikada nije zvučala bolje. Lady Beast  su mi uvek delovali kao bend kome fali 10% napora da uđe u prvu ligu modernih NWOBTHM-style bendova i utisak je da je tih 10% sada časno uloženo pa ovaj album HARA:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/the-inner-alchemist
https://ladybeast.bandcamp.com/album/the-inner-alchemist

ALBUM NEDELJE

Teitanblood su institucija death metala, bend koji je legitimisao pristup zida buke i time dao licencu stotinama manje talentovanih, manje vizionarskih bendova da nas zatrpaju tonama smeća, a onda nastavio da ovu formu evoluira daleko preko granice puke agresije. Pokušavam da kažem da su albumi ovog legendarnog španskog benda sa godinama postajali sve... hajde da kažemo transcendentniji a da istovremeno nisu raskinuli spone sa najagresivnijim formama death-black izraza. Četvrti album (u šesnaest godina izdavanja albuma i više od dve decenije rada) madridske četvorke se zove From the Visceral Abyss i ima pesme od sedam, osam, pa i četrnaest minuta, i dalje konfrontativne i bučne ali i neobično prijatne kad se sve uzme u obzir. Hoću reći, From the Visceral Abyss je album na kome se sve ČUJE, iako i dalje to što se čuje zvuči bestijalno i nekontrolisano, a na kome je sve zapravo kontrolisano, napisano pažljivo i eksperimentalnost forme ne podrazumeva nasumičnost u komponovanju. Drugim rečima, Teitenblood ovde zvuče kao poznata, merljiva veličina, što ranije nije nužno bio slučaj i ne pomeraju granicu u domenu same forme, ali se ĐAVOLSKI trude da granice pomere u smislu promišljenosti kompozicija i to se veoma dobro čuje. Naravno, istovremeno je ovo i dalje ZVERSKI agresivna svirka, ali Teitenblood po prvi put u svojoj karijeri, barem mojim ušima, zvuče prijateljski, toplo, umirujuće jer rade na poznatoj teritoriji i trude se da je što bolje istraže. Ne propustiti, bez obzira da li ste ovaj bend slušali i ranije ili samo tražite nešto najžešće u death metalu da testirate svoju izdržljivost:
https://teitanblood.bandcamp.com/album/from-the-visceral-abyss

[Meho Krljic]

Pošto sam ove nedelje bio na putu (i, zapravo još uvek sam), pregled zanimljivih metal izdanja je NEŠTO kraći, ali možete biti sigurni da je hotelski wi-fi morao kroz svoje neobezbeđene kanale da propusti MNOGO blasfemičnog materijala i mnogo prijatne rok muzike. Ne spuštajte tenzije i idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Šta je lepše da čoveku pročisti uši i misli od albuma divljačkog, bestijalnog blek metala ravno iz Drezdena? Ništa, baš ništa a Blutsturm će vam baš ovo ponuditi na svom drugom albumu  Detonation of Hate. Iako su i naslov albuma i ime benda (,,oluja krvi") dovoljno sugestivni i deskriptivni, da ne pominjem nabildovanu metalsku kozu na omotu, volim da naglasim da je ovo intro i osam pesama RAZARAČKOG war metal prebijanja sa vožnjom skoro isključivo u najbržoj traci i bez kočenja. Bend je svirački vrlo uigran, produkcija je sirova ali taman kako treba a tu je i jedna obrada Bathoryja, da se zna, jelte, ko je bio prvi. I omot je odličan! Dakle, užitak za sva čula:
https://blutsturm.bandcamp.com/album/detonation-of-hate

Underwater Father je prilično zgodno ime za bend, pogotovo ako svira blek metal a ni sam to ne zna. Finski projekat Underwater Father nigde sebe ne taguje kao blek metal i smatra da je ovo što sviraju ,,dark metal" ili ,,death metal" ali verujte vi meni, EP (ili demo?) Drowned nudi dve pesme finog, žestokog blek metala sa idealnim omjerom sirove teksture i melodične tematike. Odlično je:
https://underwaterfather.bandcamp.com/album/drowned

Nisam baš oekivao da me treći album (za četiri godine) austrijskog projekta Ancient Mastery ovako tresne. U pitanju je jednočlani bend čiji jedini član ima još gomilu sličnih projekata, plus muzika je melodični, epski blek metal, dakle, ne naročito blisko mojim primarnim interesovanjima. ALI! Chapter Three: The Forgotten Realm of Xul'Gothar uspeva da svu svoju melodičnost, pompu i kućnu produkciju iskoristi za plemenite svrhe i ovo je suštinski jednostavan album energičnog blek metala presecanog horovima i melodičnim pasažima. Ništa sad kao KOMPLEKSNO ali simpatično. A kad treska, DOBRO treska:
https://ancientmastery.bandcamp.com/album/chapter-three-the-forgotten-realm-of-xulgothar

Danski Frelser imaju debi album Afgrundsprofeti i to je jako po mom ukusu. Dakle, brz, energičan, oštar a opet ambiciozno napisan i aranžiran blek metal sa pesmama koje traju i do devet minuta i imaju u sebi i malo energije starog Mayhema, onako, sa idejom da bilo šta može da se desi u bilo kom trenutku ali se dešavaju uglavnom simpatične disonance, odšrafljeni karakterni vokali i muzika solidnog tempa. Pored svega, i produkcija je dopadljiva sa simpatično hrskavim gitarama, dobrim miksom i pristojnom dinamikom u masteru tako da ovo preporučujem bez rezervi:
https://frelser.bandcamp.com/album/afgrundsprofeti 

Iz Finske dolaze i Flagg njihov treći album, Diabolical Bloodlust, je skoro pa genijalna ploča. Ne u smislu da je ovde izmišljen neki novi žanr metala ali DA u smislu da je odnos meodičnosti i agresivnosti blek metala ovde namešten u gotovo letalnom odnosu. Pesme su epski melodične i pevljive u domenu tema a onda SUROVO sirove i abrazivne u smislu izvedbe i to je vanredno lepa kombinacija. Ne skida mi se osmeh sa lica tokom celog trajanja albuma:
https://flaggofficial.bandcamp.com/album/diabolical-bloodlust

Kalifornijski Wrath Of Logarius su promenili ime iz Martyr Logarius za potrebe snimanja debi albuma (valjda da ih neko iz Sonyja ne bi tužio, DAKLE BLOODBORNE 2 POTVRĐEN, BRAĆO) ali muzika ostaje krljački blek metal. OK, ima tu i melodičnosti, ima je dosta, ali Crown of Mortis je ploča solidne brzine, agresivnosti i destruktivne energije. Bend voli dosta tih nekih modernijih produkcijskih trikova koji meni odmah zvuče preulickano za blek metal, al kad se krlja KRLJA SE i tu nema zamerki:
https://wrathoflogarius.bandcamp.com/album/crown-of-mortis

Belnejoum je međunarodna blek metal-simfonijska ekstravaganca u kojoj sviraju George Kollias iz Nile, Rich Gray iz Annihilatora, pa onda Fabio Bartoletti  i Francesco Ferriniiz Fleshgod Apocalypse, ali i žena po imenu Tamara Jokić koja je, OČEVIDNO naša iako se vodi kao da je Amerikanka. Muzički je Dark Tales of Zarathustra pompezan, kinematičan konceptualni album koji govori o Zaratustri i njegovom ,,kvarenju" kroz skoro sat vremena muzike i mnogo epskih momenata. Previše cheesy za mene u globalu ali prepuno lepih momenata u detaljima, pa poslušajte s pažnjom
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/dark-tales-of-zarathustra

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kosmogeneia je bend iz Lidsa sa istoimenim EP-jem (ili demom) za koji ću pretpostaviti da je njihovo prvo izdanje. Ovde imamo samo dve pesme ali su one podugačke i idu odmereinm, sporim tempom, nudeći tešku, okultnu, psihodeličnu dramu doom metala i narkotičke halucinacije stoner rocka. Kosmogeneia su producirani prilično muljavo na ovom materijalu ali to zapravo doprinosi njegovoj autentičnosti, podsećajući na radove koje su Jus Oborn i ekipa radili pre zvaničnog osnivanja Electric Wizard. Dakle, ako volite podzemni, hermetični ali neodoljivo zarazni britanski okultni, psihodelični doom metal, Kosmogeneia su bend koji valja imati na radaru. A ovo se plaća koliko hoćete:
https://kosmogeneia.bandcamp.com/album/kosmogeneia

Nijemci Bruxxa su na donekle sličnim pozicijama, osim što njihov antičkim mitovima inspirisani doom ima izraženiju sklonost ka melodiji. EP Evocations I, njihovo prvo izdanje, takođe ima dve pesme i  zanimljivo kombinuje energični, abrazivni metal i teške doom rifove sa melodičnim, veoma prijatnim pevanjem. Zvuk nije skup ali je miks promišljen, sa dosta dinamike, atraktivnog korišćenja akustičnih i nedistorziranih instrumenata i moram da priznam da su mi ove dve pesme sa svojom žalobničkom epikom jako ušle pod kožu. I ovo se plaća po želji a Bruxxa su takođe ekipa čija naredna izdanja bi mogla da budu LEGENDARNA:
https://bruxxa.bandcamp.com/album/evocations-i

Bruit Parasite iz Dižona imaju debi album, A Hundred Times i ovo je psihodelični doom metal sa odličnim, hrskavim zvukom i daleko natprosečno odličnim ženskim vokalom. Dakle, pesme su energične, sa ubitačno meljućom bas-gitarom u centru i hipnotičkim gruvom a žena koja svira taj ubitačni bas, Clotilde Claudine je istovremeno i pevačica i nudi ne samo izvanredno dobar glas sa velikim rasponom i kvalitetnom tehnikom već i promišljene, odlične aranžmane pevanja. Bruit Parasite bi bili dobri i sa nekakvim drugim, običnijim pevačem, ali sa Claudine imaju identitet koji se ne može kupiti novcem. Veoma jako preporučujem ovaj paket heavy psych dumčine svakome ko ume da ceni težinu, dubinu i ludinu:
https://bruitparasite.bandcamp.com/album/a-hundred-times

Poljaci Mountain Of Misery imaju album gruverskog stoner rokanja izmešanog sa melodičnim, praktično postrokerskim pevušenjem. Dosta efektna kombinacija iako ne nešto na šta bih se ja prvo zaleteo u masi. No, album  Shades Of The Ashes ima prijatno fazirane gitare (i basčinu) i gruv mu je nemiran i zdrav, sa sve dobrim miksom i vokalima koji posle izvesnog vremena postanu više prirodni fenomen nego vektor prenošenja nekakvog značenja i ja sam baš uživao:
https://mountainofmisery.bandcamp.com/album/shades-of-the-ashes

Imate onda i This Summit Fever, britanski duo nastao za vreme pandemijskih lokdauna ali kasnije kaljen u vatri raznih živih svirki. Stoga je debi album, isto This Summit Fever, vrlo siguran i prijemčiv album fuzz-rockerskog gruva kome ne trebaju prekomplikovani aranžmani i sumanuto ambiciozne kompozicije da bude pobednik. Ovo prosto čoveka uhvati rifom i gruvom, doradi ga solidnim vokalom i ubaci po koju (a i više nego po koju) originalnu, maštovitu foru i sve na kraju bude sjajno:
https://thissummitfever.bandcamp.com/album/this-summit-fever

Cerberus su dva momka iz Australije koja vole kad su stvari spore, lepljive, psihodelične. Debi album, Summon stoner rok konstruiše kao tečni, nadorgirani gruv koji na svakom koraku deluje kao da će posrnuti ali nikad ne pada, seriju psihodeličnih bluz-rifova produciranih tako da vam se čini da ste ispod vode a tu vodu neki džin koristi za bong. Simpatično!
https://cerberusdoom.bandcamp.com/album/summon

Ali vi volite nešto teže, mučnije, što će se za vas lepiti kao parazit a ne kao pijani ljubavnik (dobro, malo i kao pijani ljubavnik) pa onda posežete za prvim albumom poljskog sludge sastava L.o.W. I dobro, neće vam biti lako, ali vam hoće biti lepo. L.o.W na albumu Burning the Cradle zvuče zrelo i izgrađeno i to što su im pesme jednostavnme samo znači da razumeju moć ponavljanja dobrih rifova, moć teškog zvuka i abrazivnih tekstura. Ovo nije album koji će vas maziti ali nije ni bez osećaja sklopljena kolekcija tekih zvukova i L.o.W imaju u svojoj ponudi elegancije koju su mogli da nauče samo od sastava poput Godflesh, Terminal Cheesecake i Fall of Because. A to se mora ceniti:
https://lowasted.bandcamp.com/album/burning-the-cradle

Za JOŠ teže i mučnije, imamo kolaboraciju dva solo projekta sa Pacifičkog severozapada, Mizmor i Hell a na albumu ekperimentalog, avangradnog doom i drone metala, Alluvion. No, ovo je zapravo i iznenađujuće melodična ploča sa postrokerskim melodičnim prostorima i ambijentima pomešanim sa sludge-doom lomljavom i onda vrlo cool dron meditacijama koja imaju više ,,twang" zvuka na gitari nego što biste očekivali. Impresivno maštovita i dobra ploča:
https://gileadmedia.bandcamp.com/album/alluvion

Razmrdaćete se uz novi album Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs. Britanski bend na albumu  Death Hilarious stručno vozi srednjom linijom između stoner rocka i noise rocka sa pesmama koje su istovremeno napete, hermetične ali i gruverske i zanimljive. Zvuk je dobar, stav nadrnan (što se vidi i iz tekstova i iz muzike) ali je sve uobičajeno i visokokvalitetno maštovito i raznovrsno. Kad onda na petom komadu opale gruvčinu preko koje legendarni bruklinski emsi El-P odvali svoju trejdmark multisilabličnu halucinaciju koja se perfektno uklapa, znate da slušate nešto posebno:
https://pigspigspigspigspigspigspigs.bandcamp.com/album/death-hilarious

Nisu rđavi ni Kiritsis iz Indijane, jedan bend na udobnoj razmeđi sludge metala i death'n'rolla. Eponimni debi album je glasna, agresivna ali gruverska ploča koja ipak ne pokušava da vas SMRVI i želi da se zabavite dok je slušate, idealno u pokretu. Ugodno je to:
https://kiritsis.bandcamp.com/album/kiritsis

Lo-Pan iz Kolambusa u Ohaju nisu moja najpreferiranija verzija stoner roka, ali šesti album benda, Get Well Soon je izdao Magnetic Eye i on ne samo da će naći svoju publiku nego je DOBAR. Ovo je kommbinacija modernog hard i stoner roka sa recimo grunge melodičnošću i bend piše i pametne i ambiciozne pesme a koje se voze na varljivo keči melodijama. Zrelo je to i vredi pažnje:
https://lo-pan-rock.bandcamp.com/album/get-well-soon

Ritual King iz Mančestera su bliži mojim, jelte, preferencijama, a album Futureworks Sessions je zapravo prosviravanje odabranog materijala sa njihova prva dva albuma u mančesterskom studiju  Futureworks. Sve zvuči neobavezno i relaksirano a opet ovde dobijate vrlo solidan, eminentno slušljiv heavy psych blues, odsviran sa koncertnom dinamičnošću i studijskom disciplinom u zvuku. Jako lepo i jedno fino malo izdanje za Ripple Music:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/futureworks-sessions

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Blackened thrash ponekad znači samo thrash metal sa promuklim, nemelodičnim vokalom. Kao u slučaju, recimo, debi albuma ilinojskog benda Living Terror. Album, naslovljen Endless Chaos zapravo nije haotičan i nudi čvrst, disciplinovan, radnički i seljački thrash metal sa black metal vokalom a to znači PUNO dobrih rifova, PUNO mošerskog gruva, pesme o bombardovanju napalmom, biološkom ratovanju, nuklearnom (thrash) napadanju... Možete praktično u glavi da čujete rifove dok čitate ove teme, a uveravam vas da bend zvuči ubedljivo dok ih svira. Lep debi:
https://livingterror.bandcamp.com/album/endless-chaos

Kelnski D-Filer kažu za sebe da sviraju ,,ručno rađeni nemački thrash metal". A što znači da im debi album, ... and if the world should perish zvuči originalno i sa dosta osobenih rešenja, uprkos omotu i temama koje su vrlo late '80s po mirisu, sa tom brigom za svet i društvo koje su tada ispoljavali predvodnici žanra. E, sad, mnoga od tih rešenja su diskutabilna za moj ukus, pogotovo pristup pevanju koje nije ni melodično ni odvrištano već je negde između i nikada ne sedne ugodno u pesme. Plus, pesme umeju da POTRAJU a često možda bez dobrog razloga, ali da ne preterujem sa kritikom, ovo je thrash koji ide svojim putem i to treba ceniti. Poslušajte:
https://d-filer-thrash.bandcamp.com/album/and-if-the-world-should-perish

Iz Njemačke dolaze i Täufer i njihov album Täufer spaja sirov, old school, mošerski thrash metal sa malo old school hardcore thrasha. Ploča je SJAJNA u toj svojoj sirovosti i neumoljivosti i zapravo je ne bih nazvao krosover albumom jer je ovo manje onaj skejterski, pankerski stil koji intuitivno vezujem za krosover nego besan ulični thrash metal ali sa dobrim zvukom. Lepo!
https://taufer.bandcamp.com/album/t-ufer

Čileanci Devil´s Poison su rešili da za svoj novi album ništa ne prepuste slučaju pa su ga nazvali Sex and Metal. Ekipa koja i inače stavlja u izlog sve što ima (naslovi nekih od prethodnih izdanja: Devil's Hammer Attack!, Evil Metal Attack!, Evil Metal Fucking Hell i najlegendarnije: For Satan your Soul, for Devil's Poison your Cunt) je ovde sebi bar zagarantovala dosta prometa sa raznih internet-pretraživača a ti namernici koji samo traže malo specifičnije pornografije naleteće na dva tipa optočena nitnama i na album ukusnog, rokerskog blackened speed metala. Bez velikih varijacija između pesama, bez ambicije da se formula mnogo menja, ali sve to zvuči zdravo, zabavno i dovoljno dobro producirano da se sluša sa širokim osmehom:
https://devilspoison-chile.bandcamp.com/album/sex-and-metal

Italijani Stealth su svoj debi album objavili za Witches Brew i to je siguran znak kvaliteta. Metal Force, kako se album zove, je naravno jedna prilično retro ploča sa ljubavlju prema osamdesetima stavljenom u prvi plan i kombinacijom heavy i speed metala koja je odmah i instant simpatična. E, sad, produkcija je malo upitna – šta su zaboga mislili da rade sa ovakvim masteringom – i bend ni slučajno ne preteruje sa nekakvim originalnim rešenjima u pesmama, tako da, hajde da kažem da ovo nije onako obavezna lektira kakva su neka druga WB izdanja, ali ko voli propisan heavy/ speed, ovde će svakako naći mnogo razloga za radost. Omot nije jedan od njih, ali ima i to nekog naivnog šarma:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/metal-force

Fatal Contempt iz Ohaja na svom prvom EP-ju, nazvanom isto Fatal Contempt sviraju čvrst, energičan thrash metal. Ovo je produkcijski dosta ,,uplastičeno" za moj ukus, ali pesme nisu loše, sa zujećim rifovima, uličnim gruvom i dosta brzine pa bend svakako ostavlja dobar prvi utisak. Tri pesme i jak, jelte, stav, a po tome se poznaju junaci:
https://fatalcontempt.bandcamp.com/album/fatal-contempt

Kad smo već kod uplastičenog zvuka, drugi album njemačkih Warfield, naslovljen With The Old Breed  makar na ime tog zvuka nije nužno moja najomiljenija thrash metal ploča ove godine ali je SOLIDNA a imajući u vidu da ju je izdao Napalm Records, zapravo sam se prijatno iznenadio koliko mi je okej. Bend ume da napravi BAŠ POŠTENU old school blackened thrash žurku i mada nisu sve pesme tako jebeno neumoljive kao otvarač, Melting Mass, zapravo je album od 42 minuta napisan da bude baš uzbudljiv i energičan. Kao nekakav podmlađeni Kreator, Warfield krljaju onako LJUDSKI i to je milina:
https://warfieldthrash.bandcamp.com/album/with-the-old-breed
https://www.youtube.com/watch?v=79O4iveEt9s

Simpatični su Poljaci xTHEOPHILUSx i to ne samo zato što su uspeli da pogrešno napišu ime benda na sopstvenoj Bandcamp stranici. Ali muzika na EP-ju Eli, Eli, lama sabachtani je svakako ugodni crossover/ thrash sa solidnim zvukom, dobrim tempom, dobrim gruvom, dobrim pevanjem na Poljskom. Tri pesme ozbiljnog kardio-treninga i slovenske poduke, vrlo dobar dil:
https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/xtheopholusx-eli-eli-lama-sabachtani

Ako volite klasični, baš klasični hardcore zvuk koji podseća na Youth of Today i njihove ispisnike, londonski Dynamite imaju EP Settle The Score koji je TO. Pet pesama od kojih samo prva prebaci dva minuta, energija, brzina, mošerski delovi, a sve sa jednostavnim pankerskim rifovima, iritantan ali prijemčiv vokal, i veoma dobra produkcija su sve aduti izdanja koje ako dobro shvatam, ima i na vinilu:
https://dynamitehardcore.bandcamp.com/album/settle-the-score
https://northernunrest.bandcamp.com/album/settle-the-score

Beyond all recognition su iz Nizozemske i demo snimkom  2 Demotracks najavljuju album. I lepo ga najavljuju, ovo je melodičniji D-beat hardcore vrlo nalik na švedske predloške, produciran odlično, napisan i izveden bez greške. I sve to plaćate samo koliko želite:
https://beyondallrecognitioncrust.bandcamp.com/album/2-demotracks

A Suture Kit su iz Los Anđelesa ali zvuče kao da su zapravo iz predvorja samog pakla. A u tom predvorju gazite po iskorišćenim špricevima i ljudskom izmetu. Demo snimak naslovljen samo Demo ima pet pesama i kombinuje vrišteći powerviolence hardcore sa malo sludgecore elemenata. Strašno je sve to na gomili sa niskim štimom, brutalnim distorzijama, psihotičnim vokalima, ali ako ste ciljna grupa – poput, na primer, mene – svideće vam se da vam ne bude prijatno. Plaćate po želji:
https://asuturekit.bandcamp.com/album/demo

Članovi njemačkog dua Splanchnophilia svoju muziku opisuju rečima ,,slimy, disgusting, alcoholic Death Metal" ali istina je i da drugi EP projekta, Butchers Blues, sa svoje četiri pesme i dva intra/ interludija, zvuči izuzetno disciplinovano i kvalitetno. U pitanju je gruverski, dobro produciran, zabavan death metal čiji najveći ,,greh" može da bude ujednačenost tempa i dinamike, ali naravno da TO može da bude i prednost za slušaoca koji se lako ubaci u istu brzinu i istu frekvenciju i prosto se sjedini sa ovim zvukom. Meni se veoma dopada šta ova dva momka rade, a po ceni od koliko sami odredite, ovo se vrlo lepo može kupiti i voleti:
https://splanchnophilia.bandcamp.com/album/butchers-blues-ep

Česi Nihilo, pak, na svom živom albumu Chaos Unleashed zvuče old school, čak i malo retro, kao da se njihov death metal pred vašim ušima razlaže u sastavne komponente thrash metala, panka, grindcorea. Ima tu puno šarma i u žestokoj izvedbi, i u muljavijem zvuku, i u pesmama koje su jednostavne i kao pravljene baš za živu, klupsku svirku. Bend svira duže od dvadeset godina i ima četiri studijska albuma iza sebe pa je ovo fin pregled karijere i vredno vašeg vremena pogotovo ako volite ,,trešerskiji" death metal nalik na Malevolent Creation:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/chaos-unlesahed
https://www.youtube.com/watch?v=uYfUc2myp88

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Ni Francuzi Red Dead se ne ubijaju od neke velike originalnosti na svom trećem albumu, Paths Across the Graves, ali ovo je dobar, stamen death metal koji forsira dobar gruv, lepe rifove, čist, prijatan , lepo miksovan zvuk. Zaista, ponekada je dovoljno da samo napišete pesme koje su tečne, plesne, a da imaju dovoljno mašte na planu tema, harmonija i rifova, da ih miksujete i masterujete tako da se istrumenti ČUJU i da to bude album koji svaki death metal poštovalac sa zadovoljstvom ponovo pusti od početka čim stigne do kraja. Respekt:
https://greatdanerecords.bandcamp.com/album/paths-across-the-graves

Italijani Crawling Chaos u principu sviraju melodični death metal al su dobri ljudi. I iskusni, jer sviraju duže od dve decenije a Wyrd im je treći album i, mada na njemu ima melodije, pa čak i, uh, RAPSODIJE,  on nije samo metalcore sa death metal vokalima kako to neretko bude slučaj kod novijih melodeath postava. Naprotiv, Wyrd je punokrvna death metal žurka sa mnogo dobrih rifova, jakim tempom, dobrim mošerskim delovima, a to što odozgo još dođe neka akustična gitara i malo lepe melodije ne narušava generalnu agresivnost ploče. Produkcija bučna, prska na sve strane ali zvuk je u celini dosta zdrav i ovo je ploča koja dobar provod obezbeđuje celom svojom dužinom:
https://crawlingchaos-ttk.bandcamp.com/album/wyrd

Poljski Slaves of Evil snimio je jedan album pre 11 godina i od tada samo povremeno izbacuje kraća izdanja. Nadamo se u pripremi za drugi album jer EP Certain Death dosta obećava. Ovo je brutalni death metal negde između Morbid Angel i Hate Eternal, ŽESTOK, tehnički kvalitetan, ali pre svega demonski nabrijan. Ove tri pesme (plus intro) idu neverovatnim brzinama i polivaju strahovitim rifovima, ali su i maštovite, nadahnute u aranžmanima i zadovoljavaju i estetske zahteve prefinjenijeg slušaoca. A ne samo sitnih demona. Svakako ćete uživati ma gde da se na tom spektru nalazite:
https://slavesofevil.bandcamp.com/album/certain-death

Kanadski Misericorde je za novi EP, From Rape to Romance apgrejdovan iz solo projekta u propisan kvintet i rezultati se čuju. Ovo je sada dosta kvalitetan death metal/ deathgrind sa inteligentno sklopljenim, energičnim pesmama, dobrim rifovima, generalno zanimljivim idejama i odličnom svirkom, a produkcija je takođe prilično solidna. Tematski, ovo je zapravo bliže grindcore strani spektra sa dosta socijalnih, jelte, pitanja koja se prorađuju. Fino u celini i u detaljima:
https://misericordeca.bandcamp.com/album/from-rape-to-romance

Indusi Godless su veoma inspirisani Morbid Angelom na svom novom EP-ju, Genesis of Decay. Ovo je bend koji iza sebe već ima album i nekoliko kraćih izdanja pa se u muzici čuje zrelost i razrađenost i mada, naravno, stilski dosta podsećaju na uzore sa Floride, ta vrsta death metala prosto ne zastareva. Ovo je odmeren, elegantan, blasfemičan ali veoma ukusno napisan, odsviran i produciran metal koji zadovoljava i telo i duh i prosto deluje otmeno:
https://godlessindia.bandcamp.com/album/genesis-of-decay

Iskusni nemački splatter metalci Pighead imaju novi EP, mada je to više minialbum sa šest pesama neumoljivog smrada i maltretiranja. Mislim, dobro, bend sa imenom Pighead i izdanjem Relapse Into Absurdity ne obećava ni sofisticiranost ni nežnost, ali ako volite gruverski brutalni death metal, opsednut gadostima, perverzijom i užasom a da ima i neki lep rif i generalno mošersku inklinaciju, ima ovde štofa:
https://pighead.bandcamp.com/album/relapse-into-absurdity
https://risingnemesisrecords.bandcamp.com/album/relapse-into-absurdity

I, Voidhanger Records je krajem prošle nedelje imao i još jedan album avangardnog death metala, ali nisam stigao da mu se posvetim pored urnebesnih Sarmat. No, sad kad se to čulo, Labyrinthine Heirs, debi album benda Labyrinthine Heirs je simpatično, psihodelično i rokersko čitanje avangardnog metala, sa mračnim mislima na umu ali bez agresije i težine karakterističnih za death metal. Pesme su ovde, spore, atmosferične, dugačke, ali imaju i rokenrol gruv koji lepo sedi u ovom prozračnom miksu i to je nekako OKEJ kombinacija za teksašku ekipu koja kreira halucinantne slike i muzikom i tekstovima:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/labyrinthine-heirs

Finsko-australijsko-škotski trio Chestcrush ima drugi album, Ψυχοβγάλτης, i to je na crnilo i hermetičnu prazninu veoma usredsređena kolekcija black-death metal pesama sa naslovima poput Underneath This Rotten Soil Bodies Are Still Bleeding, ili We Shall Be Devoured by the Offspring of Our Own Flesh, ili Every Single Word That Comes Out of Your Filthy Hole Is an Infectious Lie a Spreading Disease. Obično su ovako dugački naslovi pesama rezervisani za kućne, jednočlane projekte gde se nemaštovitost u muzici nadoknađuje maštovitošću u izmišljanju naslova, no sa Chestcrush ovo nije slučaj, ili ne BAŠ. Naime, ovo su iskusni, kvalitetni muzičari, bubnjar Robin Stone svira u velikom broju projekata (uključujući internacionalni Power Concept, ali i projekte Norse i Ashen Horde) a i ostala dvojica imaju dosta kilometraže pa je muzika UVERLJIVA ako već ne preterano originalna i imaginativna. Ovo je suštinski jednostavan koncept, sa pesmama sastavljenim od disonantnih rifova koje nećete upamtiti jer svi liče jedan na drugi i smene teških, sporih, mrvećih pasaža sa blastbit polivačinama koje i same deluju statično i teško jer su rifovi i dalje isti, disonantni, hermetični. Efektno je to na jedan otuđujući, neprijateljski način ali naravno da posle izvesnog vremena bude i malo monotono. Gitarista Evangelos Vasilakos će korišćenjem raznih efekata malo razvejati jednoličnost a pevač Topias Jokipii se izrazito trudi da bude dinamičan i skoro teatralan u svojoj izvedbi tako da na kraju album ima neku svoju priču i kinetiku. Nije loše, uopšte, ako volite black-death metal koji je više opresivni ZVUK i prostor nego kolekcija pamtljivih tema:
https://chestcrush.bandcamp.com/album/-

Kad smo već kod death metala koji mene više impresionira nego što mi se dopada, Allegaeon iz Kolorada imaju svoj sedmi album za petnaest godina izdavanja albuma i on je pa... impresivan. Tehnički napredan, melodičan, razigrn, on je u principu sve što ne volim u modernom death metalu ali odsvirano sa razoružavajućim entuzijazmom. Meni su ovde harmonije preslađene i sve mi je kao da slušam neki hotelski bend koji BAŠ želi da pokaže da UME i te death metale i deathkorove ali, dobro, ja sam težak čovek. Svakako vredi čuti:
https://allegaeon.bandcamp.com/album/the-ossuary-lens

Marginalno više mi se dopadaju Francuzi Fractal Universe i njihov četvrti album, The Great Filters. I to zato jer je njihov melodični, vrlo tehnički death metal okenutiji klasičnom prog-rocku u svojoj melodičnosti i mada i dalje PRETERANO melodičan za mene, nekako lakše varim ove narative i aranžmane... Ali vama možda bude MNOGO dobro jer svakako pravi solidne napore da se distancira od death metala a da ga ipak ne napusti skroz:
https://fractaluniverseband.bandcamp.com/album/the-great-filters

OK, sa Benediction uvek znate šta dobijate i tu nema greške. Deveti album benda koji svira duže od tri i po decenije, Ravage of Empires, je ugodno nemaštovit, simpatično staromodan, sa jednim relaksiranim, trešerskim pristupom svirci i pesmama koje jesu death metal, ali death metal koji je pitak, ukusan, nezahtevan. Dave Ingram peva bez mnogo napora, ritmovi su jednostavni i zapaljivi, rifovi melodični. Ovo je ploča bez mnogo MAŠTE ali sa dosta šarma i to nije za zanemarivanje:
https://benedictionofficial.bandcamp.com/album/ravage-of-empires

Iz Škotske, konkretno Glazgova dolaze Abysmal Decay, nov bend osnovan 2024. godine sa vrlo old school death metal orijentacijom. Demo Abysmal Decay sa svoje dve pesme zvuči kao da ste ukrstili Bolt Thrower iz 1990. godine sa Cathedralom iz 1991. i to je, NARAVNO, prelepo, onako sporo, masivno, sa rifovima koji emituju mračnu, melanholičnu melodičnost. Vrlo solidan zvuk i bend koji zna ŠTA VALJA. Još i bubnjar peva PA PRELEPO.
https://abysmaldecay.bandcamp.com/album/abysmal-decay-demo-2025

Chronepsis iz Garden stejta su kao neki, hm, blend melodičnog i brutalnog death metala sa deathcore vokalima i dosta mašte. Na papiru možda sumnjivi, u akciji su dosta dobri i mada album Weight of Eternity impresionira tehnikom, mislim da je bitnije što pesme imaju interesantne ideje sa kojima bend DOSTA RADI. Well Fed Hexahedron je recimo, pesma sa kvalitetnom svirkom ali je u njoj najpamtljiviji taj poludžezerski rif koji se ponavlja u svim delovima. Zanimljivo!!!!!
https://chronepsis.bandcamp.com/album/weight-of-eternity

Uninhibited iz Minhena su dosta old school ali u drugom stilu, negde između death metal i grindcore interesovanja. Novi EP, Scourge, posle prošlogodišnjeg debi abuma nudi mošerski program negde na razmeđi Cannibal Corpse i, uh, recimo, Morgoth, sa skretanjima u blago melodičan, i dalje vrlo mračan meditativni ambijent. No, gro muzike je sirovo, primitivno ali tehnički vrlo kokretno i zadovoljće sve vaše hedbenging potrebe:
https://uninhibited.bandcamp.com/album/scourge

Teksašani Dread, pak, sviraju death metal kao da im se naplaćuje po minutu pa je EP  Inherent Aggression jedna brza, nervozna doza krljačkih blastbitova i zujećih rifova. Ovo je vrlo tehnička muzika ali spakovana u pesme od po dva minuta, sa svim neparnim ritmovima i egzotičnim harmonijama koje proleću brzinom mlaznog aviona pored vas i IMPRESIONIRAJU. Bend svira sjajno, ali i pesme su dobre, zvuk je solidan i ovo je tech-death od dobre sorte, koji sve svoje ,,muzičarske" impulse realizuje u kvalitetnim pesmama i KRLJA:
https://dread11.bandcamp.com/album/inherent-aggression

Nisu loši Terminal Discharge iz San Hozea, bend koji kombinuje death metal sa malo black, deathcore i groove elemenata al meni sve to vrlo simpatično zvuči na EP-ju Strife. Mislim death metal je ovde u prvom planu sa poštenim blastbitovima, dobrim gruvom, a ulete i iznenađujuće ukusne, kratke solaže. Solidan zvuk, ali i bend koji baš ima karakter, pa bi od ovih ljudi moglo nešto da bude:
https://terminaldischarge.bandcamp.com/album/strife

Pa imate Venomous Invokation iz Tenesija koji sviraju ,,dijabolični death metal". I vrlo je to lepo, kao da ste na EP-ju The Infernal Prophecy izmešali blek metal jednih Mayhem sa death metalom jednih, uh, mogu opet da kažem Cannibal Corpse? Dosta je to dobra kombinacija sa epskim, satanističkim rifovima koji se smenjuju sa klasičnim mošpit gorivom, sve onako žestoko i momački, sa dozom epike ali pre svega znojavo i ljudski. Jako solidan prvi EP:
https://venomousinvokation.bandcamp.com/album/the-infernal-prophecy

Italijani Namtaru su klasičnija black death postava a debi album Cult of Ancient Deities i je primereno mračan, atmosferičan ali i agresivan i znojav. Zvuk je zapravo prilično prirodan, pa se atmosfera pravi maštovitim rifovima i temama, a pesme su ugodno trešerske sa aranžmanskim dovitljivostima koje svejedno ne umanjuju energiju ove svirke. Vrlo lepo:
https://namtaru.bandcamp.com/album/cult-of-ancient-deities

Odlični su mi Norvežani Nidhög sa svojim novim EP-jem, Severing of Attachments, a za koji sami kažu da je zaokret za 180 stepeni u odnosu na prvi EP od pre tri godine. Ovo je jednostavan, prijatan old school death metal koji podseća na Death, Obituary u i Cannibal Corpse sa početka devedesetih, sav u lepom gruvu i ukusnim solažama. Melem za uši i za dušu:
https://nidhogband.bandcamp.com/album/severing-of-attachments

Ruski kvartet Nemezida kompletira svoju posvetu jahačima apokalipse novim EP-jem, Последний Враг. Iako je u pitanju, nominalno, melodični death metal bend, death metal koji ova ekipa iz Voronježa svira je negde između death metala, black metala i hardcorea, sa samo minimalnim ustupcima melodičnosti i pevačicom koja zvuči ko da je došla iz samog pakla. Meni se to veoma dopada a i produkcijski pričamo o prihvatljivo dobrom poslu pa ne treba propustiti ovu nestašnu ploču hrskavog death metal krljanja:
https://nemezida1.bandcamp.com/album/--4

Finska ove nedelje dosta kida, pa imamo debi album benda Messiah Paratroops koji je osnovan još u osamdesetima. I taj debi album, Legions of Tomorrow, je DOBAR. Ovo je, naravno, old school death metal krljačina a koja uspeva da svoj prilično staromodni – ali entuzijastični – krljački program osveži povremenim oiginalnim idejama i rešenjima. Ima tu dosta interesantnih momenata ali važno je i da je OSDM komponenta albuma ZDRAVA i radi posao više nego korektno:
https://messiahparatroops.bandcamp.com/album/legions-of-tomorrow


Goetia iz Vašington DiSija razvaljuju na EP-ju  Otherworldly Agency a kojim se najavljuje debi album. Ovo je razbijački, energičan death metal sviran zanatski stručno ali sa grindcore energijom i blek metal divljaštvom dodatim na old school death metal šasiju. Dve pesme koje je bend napisao za ovo izdanje su uraganski urnebesne uz predrkanu ali dovoljno dinamičnu produkciju (Will Killingsworth radio mastering) a tu je i obrada Venoma da se zna ko je bio prvi i meni je ovo IZVANREDNO. Mislim, ne samo obrada (mada je ona sjajna) nego sve. Jedva čekam album:
https://goetiadeath.bandcamp.com/album/otherworldly-agency

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Jenny Haniver nije žena nego trio muškaraca iz Portlanda u Oregonu, a koji sviraju nekakav spoj industrial  metala i postpanka. Nisam im slušao taj jedan album koji imaju ali EP  Unsolved Mysteries  je šarmantan sa dve kratke, sirove pesme koje ipak imaju i energiju i emociju i nekakav lepi gruv. Jeftina produkcija svemu dodaje na draži a ima i vinil:
https://jennyhaniverpdx.bandcamp.com/album/unsolved-mysteries 

2025. godina je a L.A. Guns i dalje snimaju SOLIDNE ALBUME. Pa da ipak ne seremo da ništa ne valja na svetu. Leopard Skin je ploča relaksiranog, gruverskog hard roka sa dovoljno bluesa i dovoljno sleazea da budu pomirene jin i jang strane mog karaktera, sa par cheesy, melanholičnih komada koje su na milimetar udaljene od Americana rocka kakav voli Žikica Simić i celo njegovo duhovno potomstvo (Hit and Run, recimo) i, mislim, album je LEP.
https://www.youtube.com/playlist?list=PLDhajrZgo0TJIubXLW-NyfCi51rKgyzAX

Ascalon iz Mančestera sa svojim debi albumom, The Black Library proizvode impresivnu količinu muzike u neo-NWOBHM stilu da ja ne samo obratim pažnju nego i da uletim u mopšit za sve pare. Mlada ekipa inspirisana klasicima kao što je Iron Maiden za svoj prvenac napisala je epske, pamtljive teme i odsvirala ih žustro pa tako komadi kao što su Event Horizon ili naslovna, The Black Library imaju ozbiljan potencijal da čoveku podignu temperaturu i pokrenu ga na akciju. Produkcijski je ovo solidno, takođe, vokali su solidni sa povremenim odletanjima u falseto da se zna da je ovaj bend tr00, a najbolji kvalitet Ascalona je svakako to da su odlično odmerili koliko muzika treba da ima cheesy epike a koliko znojave, ljudske svirke. Jako lep debi:
https://ascalon.bandcamp.com/album/the-black-library

Passage su dva Grka osnovana 2022. godine sa istoimenim debi albumom koji je izašao ove. Produkcijski je to, za jedan ipak kućni projekat, dosta dobro, a muzika je melodični, herojski heavy metal kako Grci umeju da ga odrade. A umeju dobro, Passage je ploča epskih, kvalitetnih kompozicija koje nisu puki troipominutni komadi napravljeni za radio već propisne hevi metal epopeje sa razigranim gitarama i zvonkim vokalom. Da se ovde okupi ceo bend, da se rade koncerti pa da sledeći album bude sa živim bubnjevima (mada su i ovi programirani sasvim solidni) i Passage će da bude VRH modernog hevi zvuka. A i ovako su odlični:
https://passageheavymetal.bandcamp.com/album/passage

Iz Grčke su i NightKill, bend sa debi albumom vrlo pristojnog '80s heavy metala naslovljenim  Survive the Night. Ovo je nešto više radio-friendly varijanta tog zvuka, sa dosta neona i koketirnjem sa sleaze metal strategijama, ali pričamo o zdravom, energičnom teškom roku koji voli dobar refren i ima pevača koji klausmajneovski nazalni stil pevanja ume da učini epskim koliko je to potrebno. Fino je:
https://nightkill.bandcamp.com/album/survive-the-night

Ne znam da li ću se ikada umoriti od NWOBHM zvuka, ali evo, četiri decenije i kusur nizvodno ne pokazujem znake zamora. Thunderslave iz Meksika su najnovije podsećanje na to da ova muzika i posle toliko vremena sadrži idealan odnos agresivnosti i cheesy epike i da je to naprosto hevi metal lektira. EP  Going Faster počinje razbijački naslovnom pesmom, sa surovim ritmom i pevačem koji je predivno iritantan, a ostale dve pesme ni malo ne zaostaju po šmekerskim rifovima i borbenom gruvu. To da bend ovu lepotu daje po ceni koju sami odredite je bukvalno sramota i to vaša. Pa se malo operite dajući pristojan novac u zamenu za to malo sreće koju ćete osetiti:
https://thunderslave.bandcamp.com/album/going-faster

ALBUM NEDELJE

Finski duo Gravetaker je na scenu uleteo demo snimkom od 35 minuta i to je debi kakav svaki bend sebi može samo da poželi. Sheer Lunacy je ambiciozan demo-album sa pet pesama ozbiljno kompleksne, razrađene strukture, a gde se primalni, old school death metal varvarizam ne samo ne napušta već se koristi kao zdrava, vitalna osnova na kojoj se onda organski gradi. Gravetaker niti beže od žanra niti pokušavaju da ga revolucionarno menjaju već, naprotiv pokazuju da u klasičnom death metal zvuku sa kraja osamdesetih godina prošlog veka – sa sve nazivom izdanja napisanim kao da ste ga urezivali šestarom na školsku klupu – ima još mnogo potencijala da se kreiraju velike, epski impresivne pesme, u kojima je težak, moćan rif osnovna jedinica građe, gde nervozne solaže na gitarama kreiraju dezorijentišući, psihodelični lavirint a stalno promenljv, dinamičan ritam i gruv drže slušaoca u konstantnom pokretu. Kad na to dođe karakteran vokal – sa sve vrlo razgovetnom dikcijom tako da se tekstovi razumeju – pa sve to još spakovano u kvalitetan, prozračan miks, nije preterano reći da imamo pred sobom kandidata za album godine makar u death metal konkurenciji a evo, prošla su tek tri meseca! Ne znam jesu li ova dva čoveka svirala u nekim bendovima pre Gravetaker – za sada ih znamo samo po nadimcima – ali ovaj materijal je IZVANREDAN i predstavlja lektiru za svakog ko voli, poštuje i razume death metal:
https://urealis.bandcamp.com/album/gravetaker-sheer-lunacy

[Meho Krljic]

U Beogradu je danas Ćaci-Vudstok, pokazna vežba iz simulakruma moći u trenutku njenog opadanja. Pored najveće srpske zastave ikada (a manje od prošlogodišnje zastave iz Zvečana) i Baje Malog Knindže i Karleuše tu su i Dejan Petrović i Garavi Sokak da uveličaju događaj. Srećom, imamo u ponudi za vas bolji saundtrak za OVU apokalipsu:

Deo 1: BLACK METAL

Čim sam video omot drugog albuma kiparskih Frozen Winds, naslovljenog Keys to Eschaton zaljubio sam se u ovu ploču i nadao se da će muzika biti na ludački visokom nivou koji obećava prefinjeni a brutalni grafički rad Davida Glombe. Nisam bio razočaran, Frozen Winds ne vuku previše na brutalnost ali njihov avangradni blek metal je lepa kombinacija progresivnog roka i atmosferičnog blek metala sa dovoljno propisnih rifova i militantnih ritmova da se ispoštuje žanr a onda dovoljno meditativnih melodičnih deonica i prefinjenih ženskih vokalizacija da se slušalac izvede negde daleko u kosmos u pokaže mu se sveukupnost, jelte, postojanja. Jako maštovito, na ivici svaštarenja aili uglavnom napisano spretno i producirano odlično, ovo se sluša sa osmijehom i pažnjom:
https://frozenwinds.bandcamp.com/album/keys-to-eschaton-3

Forgotten Rites su dva tipa iz Buenos Airesa sa već dosta iskustva u drugim bendovima, kako sviraju black metal sa solidnom količinom thrash metal rifova ubačenih u miks. Demo Time Before Time ima čistu, urednu kućnu produkciju i zaista upečatljive i pamtljive rifove koji se fino kombinuju sa black metal pompom i ratobornim glamurom. Ima tu i komponovanih solaža i ovo je muzika za ljude koji blek metal vole kad je bliže klasičnom heavy i thrash izrazu nego shoegazeu. Pristojno!
https://forgottenrites.bandcamp.com/album/time-before-time

Katarze su češki blek metal autfit koji se loži na književnost Roberta Holdstocka, britanskog romanpisca koji je svoje fentezi romane prilično jako oslanjao na keltske, piktske, nordijske mitove i gotiku. No, Katarze na svom drugom albumu, solidnih šesnaest godina nakon prvenca, ne zvuče kao nekakav tralalala fentezi bend nego KOLJU. Kraj, půda, krev svakako ima i melodične elemente i produciran je pristojno ali bend svira u visokom tempu, pevač Shaman ima glas kao da pročišćava grlo pre povratka u grob, a pesme su prilično strejtforvard i krljačke. Ima to sve neku vezu sa fentezijem, naravno, ali je energično i meni se dosta svidelo:
https://katarze.bandcamp.com/album/kraj-p-da-krev

Da stvari ne budu uvek jasne pobrinuće se bendovi koji uzimaju ime što već nose drugi bendovi. U slučaju švedskih Decomposed dodatnu pometnju pravi što ima još gomila bendova sa ovim imenom ali i jedan notabilan švedski koji je snimio već tri albuma. TAJ Decomposed svira death metal a ovaj o kome danas pričamo, osnovan prošle godine, TVRDI za sebe da svira ,,Pure & raw Swedish black metal!" sa sve uzvičnikom ali njihov alktuelni i jedini do sada EP, The Unwritten Path je zapravo koktel patiniranih thrash, death i black metal elemenata koji će biti zanimljiv svakoj od ovih ciljnih grupa pod uslovom da ceni old school sirovinu. Ako ste takav čovek, ili žena, onda će ovo biti sasvim prijatno iskustvo, sa testerisanjem sve u šeasnaest ali i sa korektnim nivoom sviračkog pa i produkcijskog kvaliteta. Pitko je ovo i monotono TAMAN koliko treba da prođe kao blek metal:
https://decomposed666.bandcamp.com/album/the-unwritten-path

The Infernal Deceit su možda manje po mom ukusu jer ova dva Nijemca sviraju melodičniji black-death metal, ali moram da priznam da mi njihov drugi album, The True Harmful Black na par mesta zvuči odlično. A sve vreme zvuči korektno i ako volite melodičniji a i dalje sirovi blek metal sa daškom death metala, ovo je vrlo vredno pažnje. Svirka je dobra, produkcija dovoljno sirova, atmosfera generalno jaka, a kad bend krene da svira brzo i ludo bude BAŠ OKEJ:
https://personal-records.bandcamp.com/album/the-true-harmful-black
https://theinfernaldeceit.bandcamp.com/album/the-true-harmful-black

Tu su negde i švajcarski Ghörnt: i ovo je duo gde jedan čovek svira a drugi peva, i ovde se dosta ide na melodičnost, ima elemenata death metala ali Ghörnt su pre svega MNOGO BRZI kad sviraju brzo. A ja padam na brzinu, jebiga. Treći album benda za četiri godine, Bluetgraf je produciran, pa, ONAKO, mislim, uložen je trud ali su rezultati jako bučni i meni aktivno prave problem u slušanju (bubanj pogotovo nema veze sa životom), ali su pesme bazirane na SOLIDNIM gitarskim temama i, kako rekoh, kad je brzo to LOMI:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/bluetgraf

Iz iste države i za istog izdavača rade i Taär, ekipa koja se dosta loži na blek metal devedesetih ali onu njegovu militantniju, energičniju varijantu. U tom nekom smislu je i debi album, naslovljen  Catharsis Till Dawn baziran na ratničkom, destruktivnom imaginariujumu, straovitom tempu i iznurujućem prebijanju slušaoca dok u agoniji ne pronađe slast. Članovi Taär sviraju i u Anticreation, Burial Hordes i Katafalk a u ovoj postavi svoj blek metal svode na njegovu najletalnije koncentrisanu, najubitačniju formu. Meni je to, da se razumemo, SJAJNO:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/catharsis-till-dawn

I za treći bend iz Švajcarske i treće izdanje Soulseller Records za redom (a koji su, Soulseller Records, sami iz Nizozemske, dakle, ne radi se o nekakvom patriotskom švajcarskom projektu), tu je četvrti album razbijača iz Lozane, kvarteta Malphas. Malphas su kao i prethodni bend, veoma žestoki i agresivni, sa jasnim fokusom na rat, destrukciju i negativne, jelte, emocije, ali ovo je poznatija, iskusnija pa i koncepcijski nešto šira ekipa sa pločom koja ima legitimno melodične i atmosferične pesme što im treba dosta vremena da iz meditativnih razlaganja akorda dođu do momenta kada će vas nokautirati. I to album, mislim, čini prijemčivijim za širu publiku a njegovu agresivnost dodatno podvlači. Vrlo solidno:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/extinct

Pre dve godine mi se debi album anonimnih atmosferičnih blek metalaca, Blood Abscission, dosta dopao. Nije se mnogo toga promenilo za dve godine. I dalje ne znamo odakle je bend, ko u njemu svira i šta ti ljudi MISLE dok ovo sviraju (album se zove samo II i sve pesme su označene samo brojevima), ali da je ovo jebeno dobro – JESTE. Malo je bendova koji taj razmrljani, atmosferični blek metal sviraju sa ovoliko divljačnosti, nudeći istovremeno statični, melanholično intonirani zid zvuka i apsolutni pokolj u svirci. II-II je šoukejs za ceo album ako vam treba da proverite da li vam se ovo dopada i, dakle, ako vam se TO svidi, svideće vam se sve. Ovo je muzika koja se igra sa vašim osećajem za vreme ali i svojom repetitivnošću u slušaocu izaziva jake psihodelične efekte a da je pritom, da ponovim, DIVLJAČKA. Lepo je to:
https://bloodabscission.bandcamp.com/album/i-i

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Da još jednom skrenemo pažnju kako psychedelic source records izdaje koloplet živih albuma snimljenih u istom budimpeštanskom klubu, ,,jednom od poslednjih bastiona pravog andergraunda u Mađarskoj", a povodom albuma Psychedelic Riffage From Under the Ground of Budapest vol.4 koji je četvrti u tri nedelje. Ovde su na programu tri improvizovana psihodelična džema, uobičajeno sjajna i po uobičajenoj ceni od koliko date. A cela diskografija se daje za JEDAN evro.  Ove ljude slušam godinama i nikada nisu zajebali pa ako niste, treba:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/psychedelic-riffage-from-under-the-ground-of-budapest-vol-4

Nameless Gods su brazilski žensko-muški kombo doom-death provinijencije a sa novim EP-jem, Hollow Sessions - Live at Eguchi Studios. Bend svira dosa ubedljivo, sa pesmama koje možda imaju i meru hardcore tribalnosti i gruva, a zvuk je zdrav, sa potrebnom sirovošću ali i studijskim kvalitetom koji ovom izdanju pružaju potrebnu vitalnost. Puno, puno mošerskog materijala za posvećene:
https://namelessgods.bandcamp.com/album/hollow-sessions-live-at-eguchi-studios

New Blood Coven je bend (ali zapravo jedan čovek) iz Nevade sa istoimenim albumom i JAKO velikim talentom za pravljenje atmosferičnog, teatralnog a opet intimnog rokenrola. Ovo je mračnija muzika ali se ne sputava nekakvim doom ili occult doom formatom i mada je možete označiti kao ,,death rock" da bi bilo jasno da je zainteresovanija za tamniju stranu ljudskog postojanja nego za puki seks-droga-rokenrol hedonizam, ona je i dalje smeštena u mnoge klasične tradicije. Ovde, dakle, imate bluz osnovu i postpank nadgradnju, tomvejtsovsko-nikejvovski ekspresivni teatar i jedanaest ODLIČNIH pesama snimljenih jeftino ali kvalitetno. Sjajno je:
https://newbloodcoven.bandcamp.com/album/new-blood-coven

Za dosta težu i dosta agresivniju muziku a koja je i dalje u domenu sporog, jelte, rok zvuka, tu su Ordos, još jedan doom metal bend iz švedskog grada Uppsala. Fire je četvrti album postave, posle pandemijske pauze i, pa, ako volite velike rifove, težak zvuk, pevača koji POŠTENO dere grlo i masivan, mrveći gruv, ovo je za vas. Ordos su, srećom, dovoljno zreli i iskusni da znaju da pesme od osam minuta koje SAMO gaze niko ne bi slušao pa njihova muzika ima dobru dinamiku, dobre vokalne aranžmane i da je producirana MALO dinamičnije zvučala bi još bolje. Ali i ovako je odlična:
https://ordosofficial.bandcamp.com/album/fire

Ostanimo za trenutak u Švedskoj. Za štokholmski Soliloquium su glavni uticaji bili bendovi poput Katatonia, Anathema i Paradise Lost i mada to, naravno, nije neki moj preferirani stil doom metala, neću da kažem da su Šveđani loši. Nisu! Famine, njihov peti album jeste melodičan i cheesy ali ima u sebi i dosta progresivnog duha a koji se meni simpatično uklapa sa old school doom-death vokalima što ih Stefan Nordström i dalje pravoverno izvlači. Ako niste budala kao ja, ovo je ODLIČNO a čak i da jeste, solidno je:
https://soliloquium.bandcamp.com/album/famine

Možda kao i ja nikada niste čuli za američki bend The Lord Weird Slough Feg a ovi ljudi sviraju već tri i po decenije i imaju iza sebe već deset albuma. Najnovije izdanje se zove Traveller Supplement 1: The Ephemeral Glades i predstavlja neku vrstu reaktiviranja grupe posle pandemijske pauze, a iako ima sedam pesama, vodi se kao EP, i traje manje od 25 minuta. Pričamo o patiniranom hard 'n' heavy metalu koji je dovoljno spor i starostavan da može da se proda kao doom metal a dovoljno opušten i teatralan da bude taman i ljudima kojima je nekakav epskiji heavy na duši. Cirith Ungol su verovatno dovoljno dobro poređenje, pogotovo jer je bend ime uzeo po liku iz kultnog britanskog stripa Slaine, a ovo izdanje je ODLIČNO:
https://www.youtube.com/watch?v=5ppy-fA_gmA&list=OLAK5uy_lMgnpOlEkD8dgCXnZILW9HwLwDsTuz5AM

Ripple Music ove nedelje jako sa drugim albumom norveških Håndgemeng. Iako kalifornijsku etiketu pre svega znamo po pažljivo produciranom modernom heavy stoner i doom zvuku, Håndgemeng su MALO drugačija ponuda. Ne samo zato što stavljaju korpspejnt i album im se zove Satanic Panic Attack nego i jer im je muzika fundamentalno drugačija, tražeći slične mete – gruv, teksturu, rokenrol bezobrazluk – ali na neki svoj način. Za prethodni albumn, Ultraritual sam pisao da bend sebe karakteriše kao ,,stonercore" ali mislim da se Satanic Panic Attack pre svega da opisati kao psihodelični death rock. OK, zvuk je HEAVY, bend KRLJA, pevač cepa grlo, ali pesme su uvek napisane prosto ŠMEKERSKI sa izvrsnim horror-blues centrom i raspoloženom svirkom oko tog centra. Sjajan provod:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/satanic-panic-attack

Uvek je dobra nedelja kada pored Ripple Musica i Heavy Psych Sounds Records izbaci novo izdanje, a pogotovo kada je ono tako dobro kao šesti album nizozemskih Komastu. Ovaj jaki trio iz Ajndhovena sa A Breakfast for Champions nudi osam komada HEAVY stoner roka, ali sa karakterom i inventivnošću koji su za klasu iznad proseka ovog žanra. Mo Truijens je naprosto MNOGO jači kompozitor od većine kolega i njegove pesme nisu tek prošireni džemovi a Komatsu pritom dosta profitiraju i od njegovog karakternog pevanja. Odlično je:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/komatsu-a-breakfast-for-champions

Ali nismo još gotovi sa sjajnim albumima iz ove sekcije. Niti sa sjajnim albumima na čijim omotima je skelet jelena! Drugi album masačusetskog Buzzard, naslovljen Mean Bone je apsolutno nepogrešiva ploča kantautorske kombinacije bluza, folka i doom metala koju čovek ne sme da propusti. Christopher Thomas Elliott je prirodni pripovedač i njegova muzika u ovom projektu je razoružavajuće tradicionalna a opet sasvim umetnička, nešto kao da su Nick Cave i David Tibet seli da zajedno naprave album doom metala i zaigrali se. Prelepo:
https://buzzarddoomfolk.bandcamp.com/album/mean-bone

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Kanađani Crüzer imaju zanimljiv pogled na speed metal. Njihov prvi EP, Look to the Skies, je kombinacija relativno jeftine, sirove produkcije i interesantno sofisticirane muzike. Bend emituje svu štrokavost jedne klasične street metal ekipe kojoj je jedina ambicija u životu da bude ubrzani Motorhead, ali pritom pesme piše i aranžira neočekivano kompleksno, a vrištavi speed metal vokali prelaze u melodične, zvonke refrene. Born to Rise je čudesna pesma ali i ostatak ovog izdanja je pravo osveženje za umorno metalsko uho. Ovi ljudi zaslužuju da se za njih zna, pa, evo, učinimo ih poznatim:
https://cruzermuzik.bandcamp.com/album/look-to-the-skies

Za klasičan, pijani, štrokavi, blackened speed metal punk tu je novo izdanje kostarikanskih Goat Rider, EP naslovljen Savage Steel. Iako bend deluje kao da je lo-fi, zbog svog tog odšrafljenog korusa na gitari, istina je i da ovo nije neka garažna pijanka. Goat Rider su od 2020. godine snimili tri albuma i ovo je kolekcija kvalitetno odsviranih, solidno miksovanih, rokerskih metal himni uz koje se pije, bije, voli i pati. Sjajno je. Mislim, tih, Motorhead-sreće-Venom-u-kafani bendova ima koliko hoćete, ali znate šta? SVAKI je dobar. Ili SKORO svaki. Goat Rider odlični:
https://goatrider666.bandcamp.com/album/savage-steel

Finci Conjur svoju muziku opisuju kao ,,brutalni thrash metal" ali istina je da je njihov debi album zapravo vrlo old school, sa dosta heavy metal elemenata u trešerskom konceptu i to je, da bude jasno, vrlo simpatično. Snimljen u prostoriji za vežbu benda, You're Next... je u zvuku jeftin ali ne preterano sirov nego baš kako treba, pošten, radnički i seljački usmeren, sa dovoljno treš metal energije sa jedne ali i dovoljno sofisticiranosti u temama, melodijama, harmonijama, dinamičnim aranžmanima sa druge strane da bude hvale vredna prva dugosvirajuća ploča za ovaj projekat:
https://conjur.bandcamp.com/album/youre-next

Exorcism su nov bend, ali em su iz Birmingema, em izdaju svoj debi EP, Spectral Aggression za Witches Brew. Dakle, znate da će ovo da valja i bez slušanja. I valja! Spectral Aggression ima četiri pesme čvrstog thrash metal zvuka koji se ne fokusira pre svega na brzinu i agresiju koliko na snažan zvuk i solidno napisane pesme. Nije da brzine i agresije nema, ne bih ja to slušao inače, ali Exorcism ih uprežu u službi nešto kompleksnijeg izraza koji ima dinamiku i šmek. Odlično je:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/spectral-aggression

Tombstone su iz Omahe i sviraju prerijski hardcore. To je isto što i običan hardcore, ako je običan hardcore tvrd, mošerski, metaliziran, negativan DO JAJA. EP Tombstone ima intro i četiri pesme od kojih otpadaju bubrezi. Izvolite:
https://tombstonehardcore.bandcamp.com/album/tombstone

Bubrege vam neće poštedeti ni Nihil iz Oklahome. Slična je to meta, slično odstojanje ali je muzika još izrazitije teška, mošerska i mrcvariće vas još slađe. Beatdown hardcore se u punoj formi ovaploćuje još u imenu EP-ja, You Fucked Up, a pet pesama koje slede vam objašnjavaju do u detalje kako se to dogodilo:
https://nihilokc.bandcamp.com/album/you-fucked-up

Da se ne kaže da preskačemo metalcore baš SVAKE nedelje, evo živi album berlinskih Ancst. Snimljen Marta prošle godine u Rostoku, Live in Rostock je brutalna, efikasna i brutalno efikasna sprinterska turneja kroz diskografsku istoriju benda, sa deset odlično odrađenih komada iz raznih faza benda i tim finim spojem melanholične melodije i neumoljive brzine i agresivnosti. Možda Ancst ne trošim mnogo često u studijskoj formi ali ovaj živi album je D DOGS BOLOKS. Kaseta deset evra, daunloud koliko date:
https://angstnoise.bandcamp.com/album/live-in-rostock

Tu su i Stagger iz Nju Džersija sa EP-jem čvrstog ali dovoljno suptilnog hardcore nabadanja sa blagim posthardcore naklonom. Hoću reći, When All Else Fails je mošerski, srednjetempaški materijal sa sve vrištećim vokalima i duplim bas-bubnjem ali gitare su nešto šire u opsegu harmonija i ideja nego što je standard za uličarski moškor a što za sobom povlači i aranžmansku raznovrsnost pesama i to je lepa, osvežavajuća kombinacija. Dobra produkcija, takođe:
https://stagger.bandcamp.com/album/when-all-else-fails

Berlinci The Pariah kažu da je Permanence njihov poslednji EP. A on dolazi solidnih sedam godina posle poslednjeg izdanja ali je makar pristojan ispraćaj ovog projekta na počinak, sa tri pesme melodičnog hardkora koji na momente odlazi u smerovima koji bi meni lično bili ISUVIŠE ,,pop" u svojim harmonijama, samo kada svirka ne bi sve vreme bila žestoka, znojava, POŠTENA. Preporuke!
https://thepariahhc.bandcamp.com/album/permanence

Meksički Truth Be Told su mračniji i žešći. Njihov EP Truth Krew vrlo lepo kombinuje gruverski, ulični, plesni hardkor sa bržim, nervoznijim izrazom. Četiri pesme koje donosi ovaj materijal su pune mošerskih ritmova, napaljenih uličnih vokala i zapaljivih rifova, ali su i kratke, nemirne, eksplozivne i meni su veoma prijale:
https://truthbetoldhc.bandcamp.com/album/truth-krew

Cheap Death iz Bruklina su kombinacija hardcorea sa punk rockom i grungeom, barem po sopstvenom priznanju. EP Cheap Threats ima šest pesma koje voze dobar gruv, rokerske rifove, krase ih iritantno vrištav vokal (u pozitivnom smislu) i povremeni ispadi brzine, ali najslađi mi je zvuk gitare koja je toplo i prijateljski distorzirana. Plaćate koliko želite:
https://cheapdeath.bandcamp.com/album/cheap-threats

Indonežani Dismorta sebe nazivaju ,,a two-piece for fucked up the world." Mada ih, napominjem, na slikama na Instagramu ima više od dvoje. Enivej, EP Dismoral Supremacy ima dve kratke pesme mošerskog, metaliziranog hardcore udaranja koje meni sasvim lepo zvuči. OK, sama produkcija je upitnog kvaliteta ali pesme su odlično napisane, gruverske, besne i ne traju predugo. Beatdown untill sundown, BRAĆO i sestre!
https://dismorta.bandcamp.com/album/dismoral-supremacy

xDERISIONx su straight edge hardcore ekipa iz Hjustona a njihov EP Under This Sun vam je kao da ste AI hranili samo snimcima koncerata iz beogradskog kluba Bunker u periodu između 1992. i 1995. godine i zamolili ga da vam spravi straight edge ploču.Dakle, mnogo zaklinjanja na disciplinu do smrti, mnogo mošerskih delova i entry-level metalske priotehnike na gitarama. Nije inovativno, nije originalno ali je iskreno i šarmantno pa ko voli, nek navali. Plaća se samo koliko ste vi spremni da date:
https://xderisionx.bandcamp.com/album/under-this-sun

Hursan su sludgecore ekipa osnovana prošle godine u jugozapadnoj Engleskoj. EP Hursan ima četiri pesme prepune ružnoće, ali kvalitetne ružnoće, sa dobrim zvukom i uverljivom svirkom. Rifovi su prosti ali se ponavljaju OPRESIVNO mnogo, vokali su skoro neljudski i sve je kako treba:
https://hursan.bandcamp.com/album/hursan

Scum Fu iz Sidneja su, onda, recimo, sludge punk. Debi EP ovog dvojca (bubanj i gitara, bez basa mada je gitara tako nisko naštimovana da zvuči kao bas) se zove Modern Living i ima šest pesama šuterskog krljanja koje je kao da ste uzeli GG Allina i spustili ga jedno dve oktave na pičšifteru. Jebeno se ovde krlja i baš je dobro a omot je takođe izvrstan!
https://primitivemoth.bandcamp.com/album/modern-living

Kako znate da je hardcore bend kul? Pa, evo, iz Švedske su, na slici najmanje jedan član ima majicu sa motivom omota Maidenovog najboljeg albuma, i, evo, neka se zovu Speedway. Dakle, Speedway su iz Štokholma a album A Life's Refrain ima youth crew energiju, kratke pesme ali dovoljno mašte da one budu raznovrsne i nekako je sav optimističan i podsticajan. Lepo!
https://speedwaymusic.bandcamp.com/album/a-life-s-refrain

Nisam znao ni da Roadrunner Records i dalje postoji a kamoli da objavljuju albume neobično dobrog pank roka. Teen Mortgage su dva lika iz Vošington Disija sa veoma izgrađenim, karakternim zvukom psihodeličnog pank roka koji je negde između superkomprinovanih mladih Sonic Youth i starih bendova iz, recimo, Mineapolisa. I, evo, Ramonesa! Album Devil Ultrasonic Dream je, hoću da kažem, NEOČEKIVANO kul, sa kratkim, brzim, himničnim pesmama čija je produkcijska sirovost, naravno, programska ali ne zvuči usiljeno, a ulični, pankerski kredit ispada iz svakog takta. Evo, ozbiljno, ne zna se koja pesma je najjebenija na albumu PREPUNOM jebenih hitova. Možda Rip? Enivej, album nema na Bandcampu ali Teen Mortgage imaju gomilu starijih izdanja na njemu pa ih obavezno overite a kad se i ovo tamo pojavi NE PROPUSTITE DA GA PAZARITE:
https://www.youtube.com/watch?v=AmKFxyZZQ-c&list=OLAK5uy_lxQlhDGhNbzRhWc7_kavIkWHL6jD-4quE

Rebelmatic su rokačka i rolerska  ekipa iz Njujorka sa ditinkcijom da su svi članovi afroameričke, jelte, provinijencije. Album Black Hole Eats the Tornado je, uprkos insistiranju izdavača da je bend ,,genre defying" pre svega rađen u poletnom, himničnom, vrlo energičnom pank rok stilu, sa pesmama koje su naprosto SIGURNI pogo-starteri, refrenima koji su napisani da ih masa izvukuje polivajući se pivom i pit-karate mošerskim delovima koji bez blama citiraju hip-hop hitove iz devedesetih. Ima tu i hard roka, i fanka, soula i hip-hopa ali jedno je sigurno, ovo je album uz koiji je nemoguće dosađivati se. PANK ROK:
https://rebelmaticnyc.bandcamp.com/album/black-hole-eats-the-tornado

Torn Open iz Nju Džersija su nekakav sladak deathcore kombo sa 50% žena u postavi i to nekako jako doprinosi maštovitosti i šarmu njihove muzike. EP TORN THE FUCK OPEN Vol. 1 je gruverski nadaren, energičan, sa pravilnom količinom monotonalnih brejkdaun momenata, dobrim vokalima, naprosto odlično napisan, odsviran i produciran kao da je ovo LAKO. A nije. Jer da jeste svako bi, a ne može svako. Torn Open MOGU i vredi ih slaviti i drugima pokazivati kao primer:
https://tornopen.bandcamp.com/album/torn-the-fuck-open-vol-1

Imamo i još malo deathcore nabadanja, ovog puta iz Kanzas sitija. Mortal Coil su izdali EP Bound by Suffering i možete da mislite kako TO zvuči. Dakle, mučno, teško, agresivno i neumoljivo. Zvuk je zdrav i hrskav, pesme su kratke i gruverske i ovo je deathcore koji je potpuno u dosluhu sa, jelte, bazom, napravljen da se na koncertima hedbenguje dok ne padnete u nesvest i ništa drugo. Sam bend proklamuje: ,,HEAVY MUSIC FOR THE PEOPLE, ITS THE PEOPLES MUSIC." i to je BAŠ tako:
https://mortalcoilkc.bandcamp.com/album/bound-by-suffering

U bendu Gutter Girl ne svira NI JEDNA devojka, tako da ako ste očekivali neku slatku štrokavu pankerku, dočekaće vas tri pokrupna Kanađanina sa sve bradama, brkovima i mrkim pogledima. Ljudi kažu da ne znaju šta sviraju – da li je to grindcore, powerviolence ili hardcore – i zaključuju samo ,,we suck", ali album A Silence In Heaven je zapravo interesantno istraživanje šta sve može da se uradi u tom nekom sirovom, agresivnom formatu između nabrojanih žanrova, sa pesmama koje imaju i neumoljivu agresivnost ali i eksperimentalnu dimenziju. Sirov, lo-fi zvuk je takođe feature and not a bug, tako da Gutter Girl u celini zvuče sveže, autentično i zanimljivo. A naplaćuju ovo izdanje po VAŠOJ ceni:
https://guttergirl2.bandcamp.com/album/a-silence-in-heaven

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Ljudi koji imaju godina kao ja sećaju se da je španska grindcore scena devedesetih godina prošlog veka eksplodirala. Denak, Violent Headache, Genital Masticator, Excreted Alive i još razni drugi, to je bila MNOGO jaka i mnogo jako andergraundu verna ekipa. Sveznajući Žare mi je pre neki dan pričao o tome šta danas rade mnogi od ovih muzičara (dakle, i dalje sviraju grindcore, naravno) a evo sad vidim da izlazi i novi EP legendarnih Haemorrhage. Zakazan za 25. April ali u fullu nabavljiv već sada, Opera Medica ima pet pesama old school goregrind i deathgrind polivanja, bez ikakve ambicije da se to nešto kao osavremeni, približi modernom slušaocu ili išta slično. Ovo melje, satire i gazi onako kako se uvek gazilo, mlelo i satiralo, i ako vam se ne dopada PROBLEM JE U VAMA:
https://haemorrhage-official.bandcamp.com/album/opera-medica

Kome je to previše andergraund, OK, imamo još! Putrid Offal su francuski prvoborci deathgrind i goregrind zvuka sa počecima u ranim devedesetima i prvim albumom snimljenim tek 2015. godine. Aktuelni, treći album se zove Obliterated Life i KIDA bez mnogo milosti. Dakle, to je četrnaest energičnih, eksplozivnih dvominutnih komada sa visokim nivoom sviračkog zanata i prijatno old school fokusom na dobre rifove, lep gruv i visok tempo. Ukusno spravljen, kaloričan a opet zdrav obrok klasičnog deathgrinda za gurmane i znalce:
https://putridoffal.bandcamp.com/album/obliterated-life

Ruski trio Скотина svira nekakav blackened grindcore, ali uglavnom različit od onog što bi čovek očekivao sa ovom kombinacijom žanrova. EP Скотина ima tri pesme koje kombinuju blek metal ekspresivnost i očaj sa grindcore kmpaktnošću i  gruvom i ovo je zanimljiva ponuda disonance, melodičnosti i nairitantnijeg vokala koji ćete čuti ove nedelje. A to mislim u pozitivnom smislu. Cena po dogovoru!
https://skotina.bandcamp.com/album/-

Desmadre iz Nju Meksika sviraju grindcore ali im minialbum, The Fallen Beasts of Lechpangue ima pesme od skoro sedam minuta. Ovo je, naravno, onda dovoljno blisko i death metal publici, sa dosta gruva i mošerskih delova, no, muzika čuva taj nepredvidivi i ekscentrični grindcore duh i on ne nestaje ni tokom najdužih komada. Vrlo solidno to na gomili bude, posebno ako ste matori kao ja pa se sećate bendova poput Deviated Instinct i Cerebral Fix. A valjda se sećate!
https://desmadrenm.bandcamp.com/album/the-fallen-beasts-of-lechpangue

Britanski Vast Slug instruiraju slušaoca da uzme vazduh na početku albuma i ne ispušta ga do kraja, jer je tako zabavnije. Ipak, iako ovo JESTE grindcore, fakat je da treba da budete ozbiljno istrenirani u držanju daha da svih trideset pesama na Driving Music odradite bez disanja. No, čak i ako dišete, ovo je VRLO zabavan grindcore, ne sad nešto revolucionaran, čak prilično old school, ali DOBAR. Dakle, brzo je, eksplozivno je, kratko je, dosta podseća na Agoraphobic Nosebleed iz vremena Frozen Corpse preterivanja, tako da, NE PROPUSTITE:
https://vastslug.bandcamp.com/album/driving-music

Portugalci Pestifer su onaj ugodni, old school satanistički death metal koji ne mora da se objašnjava i vivisecira da bi postalo jasno šta se ovom muzikom želi reći i poručiti. Drugi album ekipe koja postoji od početka veka a prvi album je snimila pre osam godina, naslovljen Ravaging Fury je polivačina blastbitom i ložačkim hromatskim rifovm, sa sve demonskim vokalom koji priča o blasfemiji, svetu bez Hrista, pirokinezi... Svirački je sve odrađeno pod konac, a da ne zvuči klinički distancirano već naprotiv, strasno i ljudski, produkcija je kako treba i ovo je album bez velike ambicije da izmišlja nešto NOVO, ali sa velikom energijom da onom starom vrati sjaj i satanski glamur:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/ravaging-fury
https://pestifer.bandcamp.com/album/ravaging-fury

Zombie Feast su tri Grka koji se svi zovu Nick, sa albumom They Shall Walk Again. Ovo je sirov, radnički i seljački death metal posvećen svom cilju, da peva o zombijima onako kako bi zombiji pevali o sebi da imaju samo mrvicu više očuvanih kognitivnih kapaciteta i mada na albumu nećete naći skoro pa ništa inovativno, rifovi, ritmovi i pevanje su PRAVOVERNI. A to nije loše:
https://zombiefeast.bandcamp.com/album/they-shall-walk-again

Abhorrently su jedan od onih indonežanskih brutal death metal bendova u čijoj muzici uživate iako sve vreme imate utisak da vam je glava u ispusnom ventilu mlaznog motora i da iz ovoga nećete izaći neoštećeni. Debi album benda sa Istočne Jave, Flagitiousness of Cannibalism, je onaj spoj impresivne tehnike i apsolutne posvećenosti apsolutnoj brutalnosti kakav Indonežanima kao da dolazi prirodno i to je sad jedanaest pesama lomljavine i neljudskih vokala, sve spakovano u prilično čistu, funkcionalnu produkciju da se čuju svi ti sumanuti blastbitovi i flažoleti na gitarama dok preko ide vokal koji kao da proizvodi najveća svetska žaba. Sjajno je, da se razumemo, ne samo na nivou zvuka, već i na nivou kvaliteta pesama, ali je toliko intenzivno da morate biti u ozbiljnom treningu:
https://abhorrently.bandcamp.com/album/flagitiousness-of-cannibalism

Da se zabeleži da sam preskočio jedan vrlo solidan italijanski slam/ brutal death album zbog mizoginog koncepta koji mi je izrazito smetaoo. Pa eto. (A preskočio sam i novi Within Destruction jer je njihov popični nu metal meni neslušljiv, ali da se zabeleži da Metal Sucks i dalje misle da su oni bend iz Slovačke a ne Slovenije.) A naravno da bend koji se zove Child Sized Coffin svira death metal, ali u njihovu odbranu ovo je vrlo solidan death metal. Debi album, Feast je jedna stamena ploča old school mošerskog gruva, dobrog zvuka i produkcije, kao i poštovanja za kvalitetan rif, pametan aranžman, dobru solažu. Child Sized Coffin su malo preduzeće, ima ih samo dvojica, ali oni svoj poziv shvataju ozbiljno i proizvode ugodnu muziku za ljude koji ne traže ni najbrže ni najluđe ni najteže ni najekstremnije, ali vole da ih dobar gruv vozi:
https://childsizedcoffin.bandcamp.com/album/feast

Ako ste – a ne kažem da jeste – umorni od toga da vam se pod firmom melodičnog death metala zapravo prodaje malo niže naštimovani melodični metalcore, sa drugim albumom benda Imperishable osetićete se kao da vam neko previja melem na svežu ranu. Imperishable ne samo da sviraju u svetloj tradiciji švedskog, partikularno geteborškog melodičnog death metala nego su, jelte, STVARNO, iz Švedske i Geteborga . Postava je iskusna, sa članovima koji su svirali u Inverted Cross, Carnal Savagery i još masi bendova, a  drugi album, Swallowing the World je jedna prilično strejtforvard krljačina koja ne imitira At the Gates ali se lepo uklapa uz njihov klasični materijal. Pa ako volite, evo:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/swallowing-the-world

Whoa, Ripped to Shreds imaju živi album. Snimljen u studiju, doduše, ali živa energija na No Glory Here To Be Found - Live at Bandcamp je SAŽIŽUĆA. Sjajni kalifornijski death-grinderi su prošle godine imali odličan četvrti album i sa ovim izdanjem podsećaju ne samo na svoju diskografiju već i ukazuju nama koji ih nismo nikada gledali uživo na to koliko su moćni, uvežbani, UBITAČNI. Odlična svirka, sjajan zvuk, totalni TORNADO:
https://rippedtoshredsdeathmetal.bandcamp.com/album/no-glory-here-to-be-found-live-at-bandcamp

Liquified za sebe doslovno kažu da su ,,iscurili iz kanalizacija Notingema" prošle godine pa možete da zamislite kako im zvuči debi EP, Chapters of Cruelty. Ali meni je to odlično, taj ,,sewer metal" podskup šire death metal celine je, kada ljudi ZNAJU, baš dobar, sa lepljivim, štrokavim gruvom, zvukom koji, u ovom slučaju nije preterano kavernozan, pesamama koje forsiraju dobre rifove (i dosta maničnog soliranja) i generalnom atmosferom koncerta na kome tinejdžeri gube kontrolu nad sobom i u mošpitu rade stvari koje će se zatim decenijama prepričavati. Sjajno je i podržava moju teoriju o novom talasu britanskog death metala:
https://liquified-deathmetal.bandcamp.com/album/chapters-of-cruelty

I iz iste, jelte, države, Celestial Sanctuary su još bolji primer onog na šta mislim kada pričam o novom talasu britanskog deah metala. Ova kembridžska ekipa koja postoji od 2019. godine je sa svoja dva dosadašnja albuma pokazala kako se lako razgrnu naslage readymade rešenja koja smo navikli da čujemo iz Ujedinjenog kraljevetva i kako se pravi muzika istovremeno bliža ulici i onostranom, nego što bi to bilo da se samo kopiraju klasici poput Benediction i Bolt Thrower. Novi EP Celestial Sanctuary se zove Visions of Stagnant Blood i to je em ŠTROKAVO do jaja em varvarski agresivno em zapravo ambiciozno napisano sa poslednjom pesmom koja prebacuje deset minuta. Sjajno je ovo i Metal Blade Records je punim pravom zgrabio momke i dao im ekspoužr koji zaslužuju. Ne propustite:
https://celestialsanctuary.bandcamp.com/album/visions-of-stagnant-blood-2

Biographyte je peti a prvi postpandemijski album za njemačku brutal-tech-death mašineriju Cytotoxin i, ako volite sumanut tempo, dehumanizovane vokale, arpeđa sipana zaslepljujućom brzinom, rafalne blastbitove i sve ostalo što dolazi u ovakvim paketima, nemate se šta brinuti. Naime, Cytotoxin isporučuju sve to, ali spakovano u pre svega dobro napisane pesme koje svu svoju tehničku izvrsnost drže u službi samih narativa. Album se ponovo vraća černobiljskim pričama, napisan je vrlo pažljivo, sa svakom pesmom koja ima posebnu temu i muzički identitet, produkcija uspeva da svu tu agresiju i količinu zvuka drži pod finom kontrolom i ovo je, odmah ću reći, jedna od najboljih death metal ploča koje sam čuo poslednjih nekolilo meseci. Razorna a pametna, dakle, SKORO IDEALNA:
https://cytotoxin.bandcamp.com/album/biographyte 

Turci Diabolizer kidaju za sve pare na svom drugom albumu, Murderous Revelations. Ovo je old school brutal death metal izražene satanističke dimenzije i sa mnogo naoko beznaporne virtuoznosti u svirci koja je brza, energična ali prepuna finih detalja za ljude koji death metal slušaju decenijama i cene sofisticiranost i imaginativnost isto koliko i tu lavinu satanističke energije što se na njih obrušava sa svakom pesmom. Album zajednički publikuju dve vrlo cenjene andergraund etikete, specijalizovane za ekstremni, ali uglavnom DEATH metal, dakle britanski Me Saco Un Ojo Records i američki Dark Descent i rekao bih da ovo u velikoj meri dokazuje koliko su Diabolizer jaka ponuda i koliko publika koja voli taj neki PRAVI death metal, sa satanističkom podlogom, ubitačnim rifovima, bolesnim gruvom i suludim tempom, a gde i dalje sve zvuči kao da sviraju (demonima posednuti) ljudi a ne mašine ovde ima da uživa. Bend, naravno, čine neki iskusni muzičari, a koji već sviraju u eminentnim postavama kao što su Hyperdontia, Engulfed i Burial Invocation (sva tri benda isto na Dark Descent records), ali sa Diabolizer imate utisak da su se možda najviše zabavljali. I vi ćete. Ovo se NE propušta:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/murderous-revelations
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/murderous-revelations

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Wired God iz Mičigena su ime, pretpostavljam, uzeli po pesmi legendarnih Tad, ali njihova muzika je još bazičniji, prljaviji rokenrol od čak i Tad. Album Wired God je šoferski, benzinom i znojem naparfimisani rokenrol/ metal, sa neumoljivom energijom, bluz osnovom i taman toliko sofisticiranosti da ne bude samo rekonstrukcija tuđe muzike već paket pesama sa karakterom i stavom. Osam komada, solidna produkcija, moćne, lepljive gitare i dobar vokal sve su aduti ovog albuma pa ako volite highway r'n'r u susretu sa metalom, ovo će vas pošteno izvozati:
https://wiredgod.bandcamp.com/album/wired-god-2

Grčki trio Church of the Sea nije po nekakvoj definiciji moja šolja kozijeg mleka sa par kapljica devičanske menstrualne krvi jer njihova muzika spaja melanholični doomgaze i industrial metal, ali album Eva je uspeo da me osvoji svojim  BIZARNIM produkcijskim rešenjima, odličnim vokalima pevačice Irene i tim nekim doslednim mešanjem sakralnog i telesnog. Što se kaže, strejter sam al kad slušam ovakve stvari nisam ni siguran da sam strejt:
https://churchofthesea.bandcamp.com/album/eva

Children of Bodom nikada nisu bili bend za mene ali bilo bi svinjski da ne ukažem da je Napalm Records izdao album obrada ovog pokojnog, jelte, sastava, a na kome su električnim gitarama i bubnjevima pridruženi tradicionalni japanski instrumenti kao što su šamisen, zmajeva flauta i koto. Iza albuma Children Of Bushido stoji gitarista Ryoji Shinomoto iz Napalmovog benda Ryujin, ,,severnjačkog nostalgičnog metal benda" iz Hokaida, i on je, ako dobro razumem navode, pre svega aranžirao ovaj album, svirajući gitaru a frule, šamisene i tradicionalne udaraljke prepuštajući stručnjacima. Bizarna ploča ali ako volite Children of Bodom, vredna da se čuje (naravno, drugo Napalmovo izdanje za ovu nedelju sam preskočio ali ako volite mekši piratski metal, potražite Ye Banished Privateers):
https://ryojishinomoto.bandcamp.com/album/children-of-bushido
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mQHl7gVYCaHgLepQv1JD-nbq-fILYmHXo

Sve je to vama simpatično ali žudite za više, ne znam, džeza, saksofona, i, evo, imate sreće. Sons of Ra imaju novi album, Standard Deviation i njihov blend (i brend) progresivnog metala sa džez rokom je ovde u jakoj formi. Svirka je nadahnuta, pesme minuciozno aranžirane i mada ja imam potencijalni ideološki problem sa naglašeno MUZIČARSKIM shvatanjem bilo džeza bilo metala, mislim da Sons of Ra ovde vrlo uspešno umiču većini zamki i prave ploču jako zabavne, kinematične muzike:
https://lasersedge.bandcamp.com/album/standard-deviation

Nightsteel su nova grčka heavy metal atrakcija, sa dosta strane ispomoći i sa debi albumom Nightsteel punim snažnih power metal rifova, epskih melodija i tako tih očekivanih stvari. Imamo mnogo grčkih bendova slićčnog profila ali se Nightsteel izdvajaju i po solidnim pesamama ali pre svega time da ovde na većini pesama peva Travis Wills iz Crimson Glory koji svakako bendu daje najupečatljiviju dimenziju. Pored njega neke pesme izvode Rob Lundgren iz Powerdrive i Reveal, kao i Craig Cairns iz Tailgunner i Metal Assault. Iako je produkcija isuviše beživotna za moj ukus, ovo je vrlo pristojan album  ,,komercijalnijeg" heavy metala:
https://nightsteel-gr.bandcamp.com/album/nightsteel

Ne zna se kada je izašao novi EP peruanskih Blizzard Hunter nazvan Legacy Of Survival ali pošto ga je omiljeni JuTjub kanal sada ponudio na slušanje a nema ga na Bandcampu, da računamo da je nov. Enivej, ovo su dve pesme dobrog hevi metala i jedna obrada Thora – sasvim dovoljno da svaki hedbenger od renomea bude zadovoljan. Sirovo a časno, epski i melodično:
https://youtu.be/-f6IEYNFlPE

A iz komšijskog Čilea stižu Eternal Thirst sa svojim petim albumom, The Nesting of Chaos. I južnjačke kolege vole melodičniji, epskiji, power metalu bliži izraz ali je i ovo vrlo lepo, srčano odrađen album oštrih rifova, dobrog tempa, šmekerskog ženskog vokala. Nadam se da će bend uskoro ovo da stavi na Bandcamp jer ću rado kupiti tu mešavinu mejdnovskih fora i power metal žestine, pogotovo jer je produkcija svedena i temama i melodijama daje prostora da se ČUJU. Sjajno je:
https://youtu.be/azwSAyRIWMQ

Cruel and Unusual je drugi album za filadelfijski High Council i jedan prijatan, blago progresivni hevi metal provod kome bih možda samo zamerio preglasan mastering, ali je muzika simpatična, a svirka za ugled. Bend voli epske teme i široki, kinematski zahvat ali muzika je zdrava, energična, bez mršenja muda i mada pesme umeju da potraju, to je uvek sa razlogom. Smešteni negde na dobru teritoriju između Fates Warning i Iron Maiden, High Council imaju s čim da izađu pred slušaoca i da budu ponosni:
https://highcouncil.bandcamp.com/album/cruel-and-unusual

Za porciju pravog uličnog heavy metala u stilu NWOBHM prvoboraca poput Streetfighter, ili, eto Diamond Head, evo nam živog albuma edinburškig trija Oath. Nazvan The Power Of Three baš da bi istakao taj power trio format u kome svaki član postave pruža svoj fizički i kreativni maksimum (iako je bend u normalnim situacijama kvartet), ovo je četvrto dugosvirajuće izdanje benda i lep izbor sa prva tri studijska albuma, odsviran sa strašću i posvećenošću. Bend sam kaže da mu je ambicija da evocira zvuk nekakvog garažnog metal benda iz osamdesetih i ovo je u punoj meri autentična hevi metal rokačina koja će ljudima moje generacije biti nostalgičan put u sopstvenu mladost, ali svako, koje god da je generacije, može da ceni spontanost izvedbi i taj TR00 duh koji emanira iz svake pesme:
https://oath1.bandcamp.com/album/the-power-of-three

ALBUM NEDELJE

Dobro, ovo ste znali unapred. Italijanski majstori DRUGAČIJEG doom metala, Messa, albume izdaju svake 3-4 godine ali je svaki put to DOGAĐAJČINA. Evo nam i četvrte dugosvirajuće ploče za bend koji je porušio uostalom umjetne granice između doom metala, hard roka, džeza, progresivnog roka, gotskog roka itd. i ovo je u neku ruku i najzreliji materijal koji je bend do sada uradio. Ne zato što sada srastanje svih tih žanrova ide najprirodnije – to su već imali na prethodnim albumima – nego baš zato što je bend svestan koliko mu sada lako ide taj odabrani stil pa su napravljeni svesni napori da se izađe iz kalupa, da se eksperimentiše i da se rezultati eksperimenata SLAVE. A to je znak stvarne zrelosti. The Spin je u nekim momentima podaleko od doom metal pravovernosti sa, recimo, At the Races koja je isprva gotik rok himna kakvu bi vam zavrteli na Akademiji 1987. godine da ste tada bili živi i da su vam dozvoljavali da izlazite na Akademiju, ali Messa u svakoj pesmi čuva eksperimentalnu glad, ali i jednu iskrenu, sirovu zainteresovanost da se vidi šta može da se uradi sa zvukom pa ova pesma od šest minuta ima više MUZIKE i ideja nego čitavi albumi glupavih gotik rok bendova iz osamdesetih. Fire on the Roof ima sličan '80s filing, osim što se šeta negde od elektropop zavodljivosti do kok-rok bravada. Immolation je onda ozbiljna hard rok balada sa ozbiljno iskomponovanim uvodom i jakim krešendom a ovo su samo tri pesme od sedam koliko ih album sadrži. Bend i dalje ima jak adut u pevačici Sari Bianchin i još uvek ume da sa MNOGO ukusa uđe u džez teritoriju (međuigra trube i gitare na The Dress, recimo) ali izbegava manirističko igranje na ove proverene karte i moje, makar, srce, iznova osvaja tim neumoljivim traganjem za nečim DALJIM što mnogu da učine svojim. Sjajni su:
https://messa.bandcamp.com/album/the-spin

[Meho Krljic]

Istorija se u Srbiji ispisuje takvom brzinom da će budući naučnici sa dosta nepoverenja čitati arhivirane tviter-nizove i pitati se koliko slova treba dodati u ruski alfabet da se ispiše jedan jedini FSB izveštaj o korišćenju zvučnog topa koga uostalom nikada nije ni bilo, koliko univerzitetskih institucija treba Srbiji kad ona ima jednog čoveka na svom čelu koji zna sve i sve će da nam kaže, svakog dana, koliko dana RTS može da izdrži pod opsadom kojoj ga je režim prepustio jer javni servis je za  slabiće, a pravi muževi imaju Informer, i koliko je to ZABOGA Kristal Met Dejmona operisalo u Srbiji te prevratničke 2025. godine. Da vas zaboli mozak čak i ako nikad niste seli na bicikl i vozili ga do Strazbura, ali zgodno je što kad mozak zaboli, možete da slušate metal i biće vam sjajno. Ili makar ne supstancijalno gore! U nedelji u kojoj su Cryptopsy najavili novi album za Jun mesec, imali smo i mnogo dobre muzike iz drugih, jelte, izvora. Evo neke od te muzike.

Deo 1: BLACK METAL

Nemački Akantophis postoji četvrt veka ali mu je Erneuerung prvi studijski album, doduše snimljen uživo u studiju. Imajući u vidu da je bend kao svoje prvo izdanje 2003. godine izbacio živi album, to ima smisla, a Erneuerung je IZUZETNO dobro odsvirana i producirana ploča. Takođe, ovo je blek metal napisan pametno, sa dosta modernog post-blek sadržaja u zvuku ali sa neumoljivom blek metal žestinom i brzinom u prvom planu. Jako impresivno, jako zrelo, jako maštovito i jako dobro:
https://akantophis.bandcamp.com/album/erneuerung

Preslatki su kolumbijski Blood and Disaster (mislim, nazvali su se Blood and Disaster!!!)  sa svojim novim EP-jem, Sepulcros Peste y Muerte a koji ima izdašnih šest pesama i intro muzike što je nominalno black-death metal ali je u stvari kombinacija više podžanrova old school ekstremnog metala. Drugim rečima, ovo je malo i speed metal, malo i death metal, malo i grindcore, malo i black metal ali je u prvom redu autentično, žustro i zabavno. Bend, koji je svoj jedni album snimio pre deceniju i po ovde pokazuje ne samo da je sasvim tr00 već i da se mnogo trudi oko pisanja pesama a produkcija je jeftina ali POTPUNO okej. Lepota:
https://bloodanddisaster.bandcamp.com/album/sepulcros-peste-y-muerte

Tormentador / Goat Semen Altares em Chamas Split je, jelte, split album brazilskih Tormentador i peruanskih Goat Semen. I veliki je to pokolj. Oba benda sviraju war metal, s tim što bi Goat Semen bio po zvuku bliži blek metalu ali onom baš agresivnom i sirovom, a Tormentador u blek metalu imaju mnogo grindcore i deathgrind elemenata. Ne treba ni objašnjavati da se ovde svira najbrže, najluđe što se može ali treba naglasiti koliko je sve dobro, uključujući sirov ali adekvatan zvuk i neverovatno strastvene izvedbe. Pre Ja Ko:
https://goatsemenofficial.bandcamp.com/album/altares-em-chamas
https://tormentador.bandcamp.com/album/tormentador-goatsemen-altares-em-chamas-split

Za još vrlo sirove blek metal svirke imamo debi album poljskih Wisielec. Ova ekipa, osnovana pre nekih osam godina sa Martwe spojrzenie donosi solidno napisan, energičan blek metal koji ima odlike uobičajene za poljsku blek metal muziku, ali u jednoj ugodno hrskavoj, sirovoj produkciji. U samoj muzici je kombinovanje melodičnijih i atmosferičnijih momenata sa agresivnim prebijanjem dobro odmereno a uplivi death metala obogaćuju ceo obrok. Lepo!
https://wisielec-band.bandcamp.com/album/martwe-spojrzenie

Iz Poljske su i Varnheim a Void im je treći album i ovo je vrlo ,,poljska" ploča u svim svojim elementima. Dakle, tu su atmosferičnost, melodičnost, visok kvalitet svirke, produkcija koja forsira ambijent radije nego, heh, rokenrol i sve redom. Nije ovo ni najbolja ni najlošija blackgaze ploča koju sam ikada čuo, sasvim je adekvatna i vredi da se čuje posebno ako volite atmosferični blek metal. Varnheim svakako demonstriraju natprosečne sviračke kvalitete:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/void

Još poljskog blek metala? Ima! Zmarłym imaju drugi album, Wielkie Zanikanie i ova ekipa svoj progresivniji zvuk pakuje u prilično atraktivnih devet pesama. Puno je to zanimljivih ideja i ambicioznog aranžerskog i studijskog rada, ali važno je napomenuti da Zmarłym ne napuštaju osnovnu blek metal agresiju i žestinu te da je album pažljiva nadgradnja sa ljubavlju negovanih metal elemenata. Vrlo dobro:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/wielkie-zanikanie

Da ostanemo u slovenskoj sferi, Voluptas su Česi i inspirisani su norveškim avangardnim blek metalom iz devedesetih a vole da uvale i saksofon u svoju muziku. VEĆ MI SE DOPADAJU kažete vi, no treba da se zna da im je  Where Celestial Bodies Guide Not drugi album, posle prvenca iz pandemijske 2020. godine i ovo je zvučno prilično sirovo, verno oslikavajući uzore. Naravno, pesme su hermetične ali za moj ukus sasvim solidne iako u 2025. godini naravno ne zvuče ni revolucionarno ni posebno avangardno. No, njihova svedenost je za mene plus, krljavi zvuk im daje autentičnost a free jazz saksofon pa i violončelo oplemenjuju jednu STRAHOVITO mračnu viziju koju ovaj album kreira. Lepo je, dakle:
https://voluptas.bandcamp.com/album/where-celestial-bodies-guide-not

Winter Blood iz Virdžinije su napravili deset godina pauze između prvog i aktuelnog drugog albuma no, Only Dust Remains je makar vrlo solidan album. Ono što mi se dopada je da ovde nema mnogo komplikovanja i filozofije, Winter Blood znaju u kom tempu i sa kojim rifovima zvuče najbolje pa i najveći deo albuma rade iste stvari i mada ovo DEFINITIVNO proizvodi monotoniju – pogotovo jer je produkcija dosta svedena i sve skoro da zvuči kao živi snimak – to je, za mene, monotonija od dobre sorte. Ovde se svira znojavo i poštemo, bend je mašina za rifove i blastbit i album naprosto zvuči sigurno u sebe sve vreme, spretno koristeći jednoličnost kao svoje oružje i hipnotišući slušaoca. A pritom se prodaje po ceni koju taj slušalac sam odredi!
https://winterbloodmusic.bandcamp.com/album/only-dust-remains

Sonum iz Italije, naprotiv, BAŠ filozofiraju. Njihov drugi album, The Obscure Light Awaits, je black-death metal ploča avangardne dispozicije i drsko kompleksnih aranžmana gde agresivna svirka čini samo površinski nivo fenomena a ispod imate vrlo složene putanje za svaki od instrumenata i kompleksnu filozofiju svake od kompozicija. Vrlo je to solidno, sa dosta uobičajenog alat akoji bend koristi u pogledu harmonija i ritmova ali sa zaista časnim naporom da se stvari aranžiraju ambiciozno i ploči da bogat narativ. Odlična svirka, solidna produkcija, vrlo dobar album:
https://sonum.bandcamp.com/album/the-obscure-light-awaits-2025-new-album

Örastimar su dva Nemca koja su prošle godine izdala debi album a sada imaju miniLP Zusammenbruch sa šest pesama sirovog, agreivnog blek metala. Ovde nema neke filozofije i eksperimenata sa formom, Örastimar bije među oči, ide brzim tempom, pun je oštrih rifova i generalne zloupotrebe instrumenata a vokali su mrtvački da mrtvačkiji ne mogu biti. No, ekonomičnost, energičnost i apsolutnu ubedljivost ovog paketa ne možete poricati. Još je i cena koliko date! Dakle, ne preobilan ali KALORIČAN blek metal obrok za ljude koji cene agresiju i neposrednost:
https://oerastimar.bandcamp.com/album/zusammenbruch

I, Voidhanger Records imaju drugi album australijskog projekta Fryktelig Støy i ovo je kombinacija black, doom metala i avangarde kakva bi mogla da bude isuviše strašna za prosečnog blek metalca. Ali je zato savršena za I, Voidhanger. Em Støy je za Incandescent spravila devet pesama jake tenzije, mnogo hipnotičkog ponavljanja i košmarnih zvukova. Ovo je daleko, jelte, avangardnije od ,,normalnog" blek metala ali baš zato je vernije njegovoj prirodi od gomile copy-paste bendova koje sa uzdahom preskačem svake nedelje:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/incandescent

A da se zabavite, ovog voskršnjeg vikenda, poslužiće kubanski Ancestor Of Kaos sa svojim novim, četvrtim albumom Animal Ritual. Naravno, bend se odavno preselio na Floridu i nova ploča je, iako prilično satanistička, zapravo nekako raspojasana i kombinuje black i thrash metal sa vidnim entuzijazmom da ovo bude muzika za ozbiljne, vruće mošpit provode, a ako se usput malo i svetogrdi, tim bolje. Vrlo solidan – a sirov, prirodan – zvuk i pesme koje nisu sad neka REMEK DELA kompozicije ali imaju karakter. Eto izdavač Horror Pain Gore Death Productions je ušao u blek metal arenu i dobro mu ide!
https://hpgd.bandcamp.com/album/animal-ritual

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Supersonic Dragon Wagon iz San Dijega imaju album bluziranih, faziranih, sporih rokenrol pesama. Bend  Follow The Bones naziva ,,saundtrakom" mada naravno, više za zamišljeni nego za nekakav pravi film ali time se naglašava pripovedna komponenta koja je ovoj muzici dosta važna. Dakle, imamo albumm neužurbane, gruverske ali ipak dramatične (i dramske) muzike čija pitkost ne umanjuje njenu dubinu. A sve to za cenu koju sami odredite!
https://supersonicdragonwagon.bandcamp.com/album/follow-the-bones

PondDigger sebe opisuju kao ,,That shitty stoner band you've never heard of from Brodhead Kentucky" i, eto, ako ste očekivali lo-fi, drogirani stoner rok koji sviraju tri redneka, ili barem sina rednekova, dobićete baš to. Album Nocturnal Hymnal je korektno faziran, dostatno psihodeličan i ima sav nadrogirani gruv potreban ovoj muzici, sa dobrim solažama, dobrim vokalima, čak i dobrom lošom produkcijom. Meni se to fino dopalo:
https://ponddigger420.bandcamp.com/album/nocturnal-hymnal

Parižani Tigerleech su negde između sludge metala i hardcorea i dobro se osećaju na tom mestu. Treći album, Bicephalous je jedna heavy ali okretna procesija lepljivih rifova i smena ritma, gruverska ali sa ambicijom da slušaoca dobro  provoza i da mu ne da da se uspava. Dobar zvuk, solidan karakter, lepo:
https://tigerleech.bandcamp.com/album/bicephalous

Za mračan, death metalom oprljeni doom metal tu je projekat Collapsed Vein iz Montane u kome svira samo jedan čovek, ali svira, ajde da kažemo, solidno. Kevin George ima još nekoliko projekata u kojima je saučesnik ali ovo mu je jedini u kome je sam a debi album, Pain Communion je jedna teška, spora, gusta, prilično sakralna procesija rifova i tema. Ne baš toliko spor da bude klasifikovan kao funeral doom album, Pain Communion je svejedno dosledno spora, teška, žalobnički nastrojena ploča koju će voleti svi oni što od doom metala ne traže ni gruv ni bluz ni veštičarenje ni okultizam već samo i isključivo ozbiljno očajanje i veličanstvenu depresiju. Ovde ima devet takvih pesama i na kraju The Eternal Idol od Black Sabbath, čisto da iskaz bude SASVIM jasan:
https://collapsedvein.bandcamp.com/album/pain-communion
https://youtu.be/IA3mNOGxFRM

U sličnom štimungu je i drugi album kanadskih Tribunal, samo što je In Penitence and Ruin ipak malo gotskija ploča. Nisam neki Got, ali ovo je bend koji snima za 20 Buck Spin i dakle tu se gotski doom metal svira ozbiljno, odgovorno i bez spuštanja garda. OK, death metal vokale povremeno smenjuju veoma lepi ženski klinovi i kompozicije jesu grandiozne sa sve violinom koja igra piruete oko električnih instrumenata, ali je sve ipak i dalje u jednoj hermetičnoj ravni, sličnije ranom My Dying Bride nego, jelte... kasnom Paradise Lost. Meni dovoljno!
https://20buckspin.bandcamp.com/album/in-penitence-and-ruin

Eksperimentalniji, siroviji i istovemeno ,,akademskiji" je album australijskog projekta Divide and Dissolve, a koji je, taj album, autorka nazvala Insatiable, na osnovu sna koji je imala. Muzika pokušava da spoji očaj i rezignaciju nad ljudskom pohlepom i agresivnošću sa optimizmom i verom u bolji svet a muzički je sklopljen od deset pesama kojima ne trebaju ekstremne dužine da vas samelju u prah:
https://divideanddissolve.bandcamp.com/album/insatiable

Pošto je voskršnji vikend, onda izlaze i ploče koje slave, jelte, Hrista i tako to. Precentor su duo za koji se ne zna ni odakle je ni ko su njegovi članovi, ali zna se da je muzika pravoslavni hrišćanski doom metal i debi EP, Eternal Life je dovoljno dobar da ga preporučimo čak i ljudima kojima pravoslavlje nije u srcu i duši. Ova kombinacija sporih, teških doom rifova i sakralnih napeva je simpatična i spravljena sa dovoljno tehničkog znanja – a producirana razoružavajuće jeftino – da možete da je pustite i simpatiji koja će ZAISTA da ide i na kojekakve liturgije i da sa zanimanjem gleda Porfirijeve poslanice o verskim praznicima i da se konektujete, iako ste vi u srcu, da se ne lažemo, satanista. Ili satanistkinja, naravno:
https://precentor.bandcamp.com/album/eternal-life

Gorepominjani I, Voidhanger Records ima i novi album belgijskog avangardnog doom projekta Neptunian Maximalism. Le Sacre Du Soleil Invaincu je trostruki CD vrlo ritualne, vrlo spore, hipnotičke muzike, snimljene uživo 2023. godine na festivalu Judgement Hall, u crkvi u Londonu i, naravno, namenjen je ljudima koji smatraju da su doom metal, džez i psihodelična, okultna muzika prirodni saveznici, a nikako turistima. Ima tu, i uvek je bilo, izvesne intelektualne, jelte, ambicioznosti koja se graniči sa pretencioznošću ali meni su svi albumi Neptunian Maximalism do sada bilo vrlo dobra iskustva slušanja avangarde koja otkriva čari metala i spaja intelektualno i telesno na fine načine. Pa je tako i ovaj. Dajte mu šansu:
https://neptunianmaximalism.bandcamp.com/album/le-sacre-du-soleil-invaincu
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/le-sacre-du-soleil-invaincu

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Nemački  Fabulous Desaster su svaki od svojih albuma nazvali po nekoj formi pogubljenja pa se novi, treći zove Crucify This! Ja sam vrlo zadovoljan i nazivom albuma a i samim albumom koji nudi promišljen old school thrash metal što podseća da je osamdesetih u ovoj muzici bilo veoma mnogo ideja i kreativnosti i da današnji bendovi treba da se više potrude GADDEMIT. Hoću reći, Crucify This! nikako nije album ,,progresivnog" thrash metala već samo thrash metala koji su napisali ljudi sa maštom, idejama, disciplinom. I to je JAKO dobro, sa muzikom koja je brza, čak furiozna dobar deo vremena a da su pesme istovremeno različite jedna od druge, svaka sa svojim karakterom i pričom. Svirka savršena, produkcija odlična, vokali izvrsni i ako ste ikada maštali o tome kako bi izgledao bend u kome se ukrštaju Exodus, Death Angel, Holy Terror  i Vio-lence, ne tražite dalje, Fabulous Desaster su ODGOVOR:
https://fabulousdesaster.bandcamp.com/album/crucify-this

Irski humoristički trešeri, Gama Bomb, imaju novi EP, Necronomicon Automaton i to je vrlo, vrlo solidno. Humor ovde najviše leži u tekstovima dok je muzika i dalje ozbiljan, tehnički kvalitetan ali pre svega oštar i napadački thrash metal sa dovoljno aranžmanskih trikova i dovitljivosti da bude zanimljiv naprednijem slušaocu ali suštinski prijemčiv za svakoga. Odlično:
https://gamabomb.bandcamp.com/album/gama-bomb-necronomicon-automaton

Kolumbijski Hellforcer još nemaju album ali su svom spisku kraćih izdanja pridodali i singl sa dve pesme, Sadism Countess - Under The Bloody Steel. Uskršnje teme, kao što se vidi. Enivej, naravno da je ovo sirovi black-speed metal sa blasfemičnim prelivima, pornografski orijentisan ali suštinski konzervativan u pogledu same estetike muzike, sa old school pristupom pesmama, garažnom produkcijom i puno, puno, PUNO šarma:
https://hellforcerspeedblack.bandcamp.com/album/sadism-countess-under-the-bloody-steel-single 

Shark In The Water su, recimo, krosover bend iz Kalifornije tematski okrenut ajkulama, plažama, itd. Naravno, sve u humorističkom maniru pa recimo da se EP It's A Shark World After All može gledati kao nešto u tradiciji onog što su osamdesetih radili Mucky Pup i MOD. Nije to loše, solidno je producirano, i promišljeno napisano pa iako nije mnogo SMEŠNO, pesme su kratke i dovoljno eksplozivne da bude zabavno:
https://sharkinthewatermusic.bandcamp.com/album/its-a-shark-world-after-all

Indonežanski Shoot As Enemies sviraju pravi, mošerski, ulični beatdown hardcore ali govore o miru. Eternal Peace je EP sa četiri pesme koje su kratke, kompaktne, solidno producirane i forsiaju iznurujući a zarazni gruv što će vas držati u pokretu želeli vi to ili ne. Korektno!
https://shootasenemies.bandcamp.com/album/eternal-peace-2

Isto iz Indonezije stižu Feral Wound sa demo-(mini)albumom  Desolate Dominion i to je sedam pesama kombinovanja hardkora i death metala na najperfidnije načine. Šalim se, ovo je prljavo, sirovo a opet disciplinovano, sa death metal rifovima i hardcore aranžmanima i meni vrlo prija:
https://hustedrecords.bandcamp.com/album/desolate-dominion

Za indonežanski hardkor het-trik tu su nam Dirtnapz, bend iz Bandunga koji meša hardcore i death metal na devastirajuće načine. Sklopljen od članova poznatih bandunških death metal postava (Guttural Disease, Vertical Abuse, Interfectorment, Extincted) i publikovani od strane uglednog Brutal Mind, Dirtnapz stručno spajaju beatdown hardcore i brutalni death metal na EP-ju Hour Of Chaos donoseći šest pesama koje GAZE. I to gaze baš solidno, sa death metal komponentom koja je ozbiljna a onda sa beatdown komponentom koja ide sve do propisnog hip-hopa i odlična je. Sve je dobro, ne oklevajte, sutra-preksutra će ovi ljudi biti pominjani u istom dahu sa PeelingFlesh:
https://dirtnapzbloc.bandcamp.com/album/hour-of-chaos 


Zinc su iz Mejna a Zinc im je demo sa deset pesama pitke hardkor/ powerviolence svirke. Ovo je energično, mišićavo, a da opet ima prilično topao, prijatan miks, pa to onda sa masteringom nepogrešivog Willa Killingswortha zvuči vrlo lepo, i mada pesme nisu specijalno maštovite, kratke su i imaju šmeka. Lepo, a još se i plaća po želji:
https://doseofzinc.bandcamp.com/album/zinc

EAT iz Bruklina imaju EP sa dve pesme odličlnog pank roka. Bend trvdi da ima veoma različite uticaje  i da tu ima i psihodelije stoner roka i panka i svačega, što je u redu, a It's the Thought That Counts / Swim on Land su prosto dve žestoke, melodične a energične rok pesme sa dosta pevljivih tema ali i tempom i teksturom koji su namenjeni nama izopačenijima. Veoma lepo:
https://eatmusic1.bandcamp.com/album/its-the-thought-that-counts-swim-on-land

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Novi EP benda Mürtaugh iz Sent Luisa se zove  You're Not Gonna Like This ali mislim da naslov ne treba shvatiti suviše doslovno jer se meni, evo, SVE dopada. Ovo je nekakav hardcore na prelasku u grindcore, sa dosta semplova, kratkim pesamama, puno korozivne, besne svirke, sve odrađeno besprekorno u sviračkom smislu a producirano pristojno i nemam ni najmanju zamerku. Kad bend snimi još i ja ću da slušam još!
https://murtaughstl.bandcamp.com/album/youre-not-gonna-like-this

Turci Glabrezu kombinuju naizgled standardnu crustcore ekspresiju sa elementima blek metala i to čini njihov EP, Hunger of the Ravaged Earth prilično efektnim. Ovo je buntovnički, protestni DIY pank isto koliko i abrazivni, razjareni metal i te kratke pesme i divljačka svirka, sa sve solidnim, vrlo čvrstim zvukom daju u konačnici ono što nam treba: energiju da se bunimo. Plaća se koliko hoćete, naravno a demon na naslovnoj strani bi bez problema mogao da igra jednu od sporednih uloga u uskorodolazećoj igri Doom: The Dark Ages:
https://glabrezu.bandcamp.com/album/hunger-of-the-ravaged-earth

Pa onda dolaze WØR, nemački  bend čija kombinacija crustcorea i death metala na debi albumu Extro ima formu dvanaest mračnih, lepih pesama. Ovo je po malo kao da ste u blender sravili Bolt Thtower i Amebix, a što je nekako i prirodna kombinacija, i na drugu stranu izašao ukusan, nepretenciozan spoj rifa, atmosfere, gruva i grubog, ekspresivnog vokala. Vrlo lepo a i pristupačno jer plaćate cenu koju sami odredite:
https://worcrust.bandcamp.com/album/extro

Italijani Horrid Human Condition tresu solidan crustcore sa elementima thrasha i grindcorea kada je to oportuno. Inspirisani crust zvukom dvedesetih i modernim američkim grindcoreom, ovi ljudi su Perpetual Imbalance napisali između  leta 2022. godine i početka 2023. i u muzici se svakako čuje ta neka ranopostpandemijska tenzija koju svi pamtimo, ali i maštovitost . Produkcija dosta andergraund i to u najpozitivnijem smislu, sa lepom separacijom instrumenata, prirodnim bojama i dinamikom. Hel jea:
https://horridhumancondition.bandcamp.com/album/perpetual-imbalance

Slavlje za powerviolence publiku! Iron Lung imaju novi, četvrti album, dvanaest godina nakon prethodnog! Duo iz Sijetla je u opakoj formi i Adapting // Crawling je ploča zrele, odrasle interpretacije powerviolence predloška, sa osamnaest pesama koje su kratke i opasne, ali svaka ima svoju temu, karakter, identitet. Naravno, sve je agresivno, ali na jedan odmeren, gospodstven način sa introspektivnom dimenzijom koja će biti prepoznatljiva i onima koji najmanje obraćaju pažnju. Biser:
https://ironlungrecords.bandcamp.com/album/adapting-crawling-lungs-300

Pre nego što uletimo u masu old school death metal albuma koji su ove nedelje izašli, da obradimo jedan DECIDNO new school album koji je meni bio ipak dosta okej. Dakle, Litvanci Crypts Of Despair imaju treći album, We Belong In The Grave, i to je ploča sa djent zvukom (iznenadilo bi me da gitare koje se ovde čuju imaju manje od osam žica), deahtcore vokalima i betoniranom produkcijom, bez trunke dinamike u masteringu. I muzika je prilagođena ovoj viziji, sa puno monotonalnih ,,rifova" i jako mnogo disonantnih pasaža koje ćete zaboraviti istog trenutka kada se završe. No, uz sve to, Crypts Of Despair imaju jedan divljački, prijemčiv šmek, kad krljaju BAŠ krljaju, a krljaju skoro sve vreme i mada pesme nisu izrazito pamtljive, album ostavlja utisak:
https://cryptsofdespairdeath.bandcamp.com/album/we-belong-in-the-grave

Takođe dosta new school je i novi Dormant Ordeal. Ova dva Poljaka su mi i pre četiri godine bili dobri sa svojom kombinacijom RAZARAČKE svirke i filozofskijeg pristupa tematici pesama, pa je i Tooth and Nail ploča koju ću od srca preporučiti. Dva Macieja u ovoj grupi znaju da napišu pesme koje deluju sofisticirano iako su jako agreisvne, i umeju da laganim blek metal začinom oplemene tvrdu death metal osnovu. Da sve to na kraju malko mekše masteruju, evo U USTA BIH IH LJUBIO, ali i ovako je ovo vrlo solidan album:
https://dormantordeal.bandcamp.com/album/tooth-and-nail

Kanađani Exterminatus svoj death metal baziraju na Warhammer 40K osnovi ali za razliku od rodonačelnika, dakle, Bolt Thrower, ovo je vrlo tvrd, vrlo precizno aranžiran i sviran tech-death metal. Novi album, Echoes from a Distant Star Part I je, dakle, vrlo tehnički upeglana ploča ali, ako na stranu stavim bizarno preglasno masterovanje, on je i pametno napisan, sa pesmama koje imaju izražene narative a pritom i gomile finih detaljčića za sladokusce. Ja se nadam da će i Exterminatusu doći iz dupeta u glavu da mastering ne treba da muziku učini aktivno štetnom po uši slušaoca, ali do tada ovo veoma vredi da se sluša i slavi, i to ne samo da čujete kako Falcova Rock Me Amadeus zvuči u tech-death obradi:
https://exterminatus.bandcamp.com/album/echoes-from-a-distant-star-part-i

Insineratehymn iz Los Anđelesa imaju treći album, Irreverence of the Divine i to je jako solidan old school death metal. Bend je ime dobio po pesmi Deicide, pa je i izraz koji baštine mračan, agresivan, ne nužno satanistički koliko kritički nastrojen ka božanskom. Naravno, rifovi su oštri, muzika kombinuje agresivne juriše sa mošerskim deonicama a zvuk je neočekivano organski i prirodan. Uživanje:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/irreverence-of-the-divine
https://youtu.be/d7qNPmlfWac

Mađari Atrox Trauma svoj drugi album promovišu na originalan način na JuTjubu, stojeći oko bureta i cirkajući Palinku tokom trajanja cele ploče. Pa vi vidite da li možete da izdržite, jelte, tempo. Inače je Where Death Hunts jedna vrlo solidna death/ thrash ponuda (izdavač je WormHoleDeath, dakle firma od reputacije), sa tvrdom, kvalitetnom svirkom i zvukom koji je prirodniji od današnjih standarda, te je njegova dinamika u sadejstvu sa dinamikom samih kompozicija vrlo dobra kombinacija da čoveka poraduje:
https://youtu.be/c85N1L10RpU

Naravno da Kranionaut iz Oklahome sviraju death metal. Ovo je u principu kućni projekat gde jedan čovek pravi muziku i svira a drugi peva i na taj nivo treba naštelovati očekivanja. Hoću reći, EP  Litany on Black Tongue ne nudi neke velike eksperimente, otkrovenja ili probijanja granica žanra ali je SOLIDAN, sa četiri pesme dobrog death metal rifašenja, malo blek metal začina odozgo, pristojno aranžiranom muzikom i prihvatljivo dobrom produkcijom. Nije sad neko remek delo ali za prvi snimak novog projekta više je nego solidno i ima dovoljno originalnih karakteristika da se sa zadovoljstvom sluša:
https://kranionaut.bandcamp.com/album/litany-on-black-tongue

Duo sa američkog Srednjeg zapada, Chorus of Demons ima novi EP sa dve pesme (Perverse Immortality / Bleeding the Heavens) ali na Bandcampu nećete moći da kupite daunloud jer je izdavač (Iron Fortress) zamislio da je ovo kaseta limitirana u pedeset komada, od kojih će pola biti prodavano na koncertima a, dakle, samo 25 komada dostupno putem sajta Iron Fortress a ne putem Bandcampa. I neće biti doštampavanja. Dakle, u momentu dok ovo čitate kasetu je verovtano nemoguće kupiti ali preslušajte ove dve pesme, jer, jebiga, ODLIČNE su. Ovo je brutalni/ slamming death metal sa jednom zrelom prirodom, bez nekakvih klinačkih ekscesa, kvalitetno napisan, odsviran i produciran i, da kažemo, bend je čini se spreman za debi album:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/perverse-immortality-bleeding-the-heavens

Inoculation iz Klivlenda imaju treći album, Actuality i to je vrlo pristojno. Ne sad nešto mnogo originalno, ali pričamo o muzici koja vrlo stručno kombinuje vratolomnu svirku i dobar gruv, ume da brutalne rifove oplemeni sa malo atmosferične izmaglice, zna da se pozove na old school fore, ali nije puko obožavanje Cannibal Corpse. Inoculation su i dobro producirani, sa lepim miksom i dovoljno dinamičnim nmasteringom da se album sluša sa znatiželjom a ne sa rukama na ušima, a kvalitet songrajtinga je, verovaćete mi, izuzetno visok. Maggot Stomp vole da u katalogu imaju bendove koji death metal spajaju sa hardcoreom, i drugim ,,uličnim" formama, ali Inoculation nude baš kvalitetan, pedigriran death metal i odlični su:
https://inoculation-maggotstomp.bandcamp.com/album/actuality
https://inoculationmetal.bandcamp.com/album/actuality

Za black-death metal sa mračnim, atmosferičnim rifovima i iznurujućim, sporim gruvom idemo ove nedelje do Argentine. Ataudes iz Buenos Airesa imaju drugi album, Tempus Edax Rerum i to je spora, mrveća, nihilistička masa zvuka i tmine, ali bend ne prelazi potpuno na stranu amorfnosti i apstrakcije. Ima ovde itekako jakih metal rifčina i blastbit tepih-bombardovanja između dužih pasaža evokativne, košmarne atmosfere i mrtvačkog gruva. I zvuk je lep i topao pa ovaj album preporučujem iz sve snage:
https://youtu.be/OTjFYsdFiUU

Da ostanemo na istom kontinentu tu su nam Čileanci Spektrum sa svojim prvim demo snimkom. Demo I je jedan lep, mali komad old scool death metala sa kavernoznim kvalitetima, dobrim rifovima, ubedljivom svirkom i možda neočekivano dobrom produkcijom. Ljudi koji ovo pišu i sviraju nisu deca što prave svoje prve korake u svetu rokenrola, i moram da ove dve pesme i intro jako pohvalim za nošenje OSDM baklje sa ponosom i gordošću:
https://spektrumdeath.bandcamp.com/album/demo-i

Još old school death metala stiže nam iz Finske. Morbific  imaju treći album i već naslov je dovoljan da vas pripremi za ono što ćete čuti. Dakle, Bloom of the Abnormal Flesh je ploča izuvijanih geometrija, mutiranih organa, patološke atmosfere ali istovremeno neodoljivog šarma. Zvuk je prilično lo-fi, a što albumu dodaje notu autentičnog jer Morbific  su, da se razumemo, očigledni obožavaoci američkih Autopsy i zvuče veoma slično njihovim ranim, klasičnim albumima. Ako to volite, verovatno je da će vam se i ovo dopasti, sve dok ne tražite originalnost:
https://morbific.bandcamp.com/album/bloom-of-the-abnormal-flesh
https://www.youtube.com/watch?v=8Dbr7tfMOqs

U OSDM stilu nam se javljaju i Australijanci Anoxia sa svojim debi albumom, Revel in Sin. Ovo je jedna baš, ono, prava debi death metal ploča kao iz devedesetih, sa bolesnim a prostim, zaraznim rifovima koji tokom čitave ploče diktiraju neumoljiv hedbeng. Bend svakako ume da napiše (i producira) pesme, pa su smene tema i ritmova odlično odmerene, ali ovo je album koji pre svega počiva na tom zaraznom gruvu, dobom rifu, dobrim solažama. Vrlo fino:
https://anoxiadeath.bandcamp.com/album/revel-in-sin

Gaffed su ekipa iz Nju Džersija koja naglašava da dolazi sa iste scene kao i bendovi poput Revenant, Incantation, Ripping Corpse i Mortal Decay, ali da bude jasno, članovi Gaffed nisu svirali u tim bendovima. Umesto toga imali su početkom devedesetih bendove nazvane Blasphemy i Ritual Torment a što su sve bile različite alotropske modifikacije samog Gaffed. Koji je onda 1994. snimio jedan demo, naredne drugi i zatim stao sa radom. Ali dođe Pandemija više od četvrt veka kasnije i bend se iz očaja 2021. godine ponovo okupi i na kraju snimi prvi album. I to bi dobro! E, sad smo dobili drugi album, I Can Feel Myself Rot i to je takođe solidno. Ne naglašeno originalno, niti preterano imaginativno, ali Gaffed ovde tresu vrlo uverljiv old school brutal death metal kome se '90s koreni jasno primećuju, svirka je jako disciplinovana i utegnuta a produkcija pristojna. Nije ovo nekakav revolucionarni program, ni slučajno, ali kao rekonstrukcija zvuka iz devedesetih koji smo voleli u interpretaciji bendova poput Monstrosity, Broken Hope itd, vrlo je okej:
https://gaffed-gurglinggore.bandcamp.com/album/i-can-feel-myself-rot

Dosta sjajnog old school death metala ove nedelje pa tu možemo da pribrojimo i debi album masačusetskih Ancient Death, iako on strašno jako gleda i u budućnost. I u svemir! Naslovljen Ego Dissolution, ovo je album IZVRSNIH pesama kosmičke psihodelije urađene u death metal ključu, istovemeno sa horor dimenzijom koju ovo podrazumeva, kvalitetnom, tehničkom svirkom, ali i relaksiranijim aranžiranjem i produkcijom nego što bi nekakav ,,propisni" death metal format diktirao. Ancient Death ovde sebi daju slobodu da eksperimentišu i izvrsno im ide, sa muzikom koja je SVOJA ali je i smeštena na odličnom prostoru između Blood Incantation i Tomb Mold pa, ako znate koliko ta dva benda cenim, znate i da Ancient Death mora da se overe:
https://ancient-death.bandcamp.com/album/ego-dissolution

Kalifornijski Gouged izgledaju kao nešto što biste čakljom izvukli iz kanala nakon poplave a što je, primetićemo, BAŠ kako bendovi treba da igledaju kad sviraju old school brutal death metal. Bend još nema pravi album – osnovnani su 2020. godine – ali minialbum Realm of Disgust kojim su nas počastili ovog proljeća će svakom poštenom death metalcu razgoreti glad na najlepši način. Ovo je šest finih pesama tvrde svirke i dobrog, prilično toplog zvuka, producirano odlično a napisano sa osećajem za identitet pesama i naraciju. Ako volite Cannibal Corpse, Monstrosity i bendove te generacije, Gouged isporučuju isti taj koktel tehničke urednosti i estetskog varvasrtva. I odlični su:
https://gougedofficial.bandcamp.com/album/realm-of-disgust-2

Takođe kalifornijski Defigurement sebe nazivaju ,,lab experiment grindcore" sastavom ali kako je ovo postava ljudi iz više aktivnih death metal bendova, i EP Godtopsy je više death metal i deathgrind po formi. Ali odličan je. Ovo su dve vrlo dobro napisane, sveže pesme, jakog tempa i sa puno enrgije, alii sa dosta zaista eksperimentalnih ili makar ekscentričnih ideja koje razbijaju uobičajeni bušilicom-u-glavu pristup. Da se razumemo, bušenje se ovde dešava ali na ORIGINALAN način. Mike Heller, bubnjar Ravena, Malignancy (nekada i Fear Factory) je ovde u apsolutno furioznoj formi a i ostatak benda radi šampionski i Godtopsy je savršeno predjelo za debi album koji uskoro stiže.
https://defigurement.bandcamp.com/album/godtopsy

I meksičko-kalifornijski Unidad Trauma su nekakav death metal koji vuče na deathgrind, ali njihov debi album, Paradigma Egocéntrico Fatalista je MNOGO manje originalan i oslanja se pre svega na old school riljanje. Ništa u tome nema loše, pogotovo ako volite prljav zvuk, ružne vokale, zle aranžmane. Mislim, sve sam podelio negativne epitete ali sve ih treba čitati u pozitivnom smislu. Ako volite'90s deathgrind, poslušajte:
https://youtu.be/4O1PxuiFzpU

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Šveđane Cirkus Prütz i njihov novi album, Manifesto, verovatno ne bih ni poslušao – ,,heavy blues" prečesto ume da bude vrlo krindži muzika kad bendovi misle da je na generički bluz gruv dovoljno dodati distorziju i da nema šta dalje da se misli – da producent nije bio Peter Tägtgren. I, eto, da ispoštujem njega, pustio sam Manifesto i sasvim je to okej. Mislim, bend kapira i bluz i bugi, ,,heavy" komponenta nije prenaglašena, dakle, zvuk je jak ali ima prostora da diše, a pesme su sklopljene od pristojnog gruva i korektnih refrena. Ovo je ekipa koja je počela u kafani, sviranjem, jelte, obrada, i onda i njihova autorska muzika ima tu crodwpleasing komponentu u jednom sasvim pozitivnom smislu:
https://www.youtube.com/watch?v=1tEnm6b0ha4&list=OLAK5uy_lLrtdR5YuGE-BGc9lKdjjjXminowN1B0c

Slavlje! Melvins imaju novi album, Thunderball! Vraćajući se na podešavanja (ili makar na imena) iz 1983. godine, Buzz Osborne i Mike Dillard su ovde uz pomoć mlađih muzičara iz sveta avangarde iskombinovali mnogo divnih ideja, vozeći se od mračnog noise rocka, do apstraktne abrazivne elektronike, od dvominutnih vinjeta do jedanaestominutnih monstruma i, mislim, malo je i zapanjujuće da četrdeset godina nizvodno, pored TOLIKOG uticaja koji je ova ekipa imala na razvoj rokenrola, niko i dalje ne zvuči kao Melvins. Lektira, drugovi:
https://melvinsofficial.bandcamp.com/album/thunderball

ALBUM NEDELJE

To jest ALBUMI nedelje, jer ih ima dva! Takva je nedelja! Prvo je apsolutno savršen spoj avangarde i dooma i stiže iz Ujedinjenog kraljevstva. Ungraven su projekat dvojice članova britanskih Conan, Jona Davisa, koji JE Conan a ostali su zamenjivi, i Davida Perryja koji je u Conan svirao samo da pomogne na koncertima. Ungraven je, naravno, takođe doom metal bend ali debi album projekta, Hollows Made Homes in Their Sunken Cheeks, pokazuje Jonovu eksplicitnu ambiciju da se odmakne od formata rok benda i isproba nešto avangardno. Što je okej, jer i dalje ima Conana da svira u rok ključu, a okej je i jer je Hollows Made Homes in Their Sunken Cheeks jako dobra ploča. Mislim, izdao ju je Heavy Psych Sounds Records, pa je to znak kvaliteta, ali mogao ju je izdati i Southern Lord jer je Ungraven na ovom albumu jedna divna eksploracija potencijala dron muzike. Obe kompozicije koje čine Hollows Made Homes in Their Sunken Cheeks traju preko dvadeset minuta i idu sporim, divnim tempom prirodne nepogode koja dolazi lagano ali neumoljivo, mešajući gitarski grmljavinu i klavijaturističke halucinacije za neodoljivo hipnotički metal koji ima svu težinu Sunn0))) i svu harmonsku ambiciju La Montea Younga. Prelepo:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ungraven-hollows-made-homes-in-their-sunken-cheeks

A što se tiče drugog: Šveđani Lik su nekako nepretenciozno postali bend čiji se svaki novi album slavi na neviđeno jer svi znaju da će to da bude MNOGO DOBRO. I pogotovo sada, kada je od prethodnog albuma prošlo pola decenije, lekovitost OVE formule ima još veću važnost. Gradeći svoj zvuk na klasičnom švedskom death metal predlošku ranih devedesetih, Lik, evo već deset (i sitan kusur) godina i četiri albuma pokazuju da nema potrošenih formula, samo muzičara koji ne umeju da ih nateraju da zvuče vitalno i aktuelno. Necro, kako se novi album zove je, dakle, i dalje ,,samo" perfektna rekonstrukcija stvari koje su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka radili Nihilist, Dismember i Entombed, ali je, jelte, PERFEKTNA. Ovo je nisko naštimovan, moćno produciran (sa čak ne TOLIKO nedinamičnim masterom) album teških rifova, ekspresivnih vokala, dobrog tempa i, da se razumemo, neodoljivo zaraznih melodija. Deceased, koja album otvara je donekle i kompleksan komad, sa dosta promena tempa i pustolovnijih harmonija, čisto da odmah bude jasno da ova muzika nije samo D-beat hardcore sa chainsaw gitarom, a onda iza nje ide War Praise koja zvuči kao Dismember i At the Gates koji 1992. godine imaju masovnu seks-orgiju u studiju i ceo svet od te orgije ima koristi. Album ima deset pesama, od kratkih razbijačina poput The Stockholm Massacre pa do kompleksnijih i atmosferičnijih komada kao što je poslednja, Rotten Inferno, i sve je to IZVRSTAN death metal koji nema šta da se objašnjava i prosto se voli:
https://likofficial.bandcamp.com/album/necro

[Meho Krljic]

Posle nedelje ispunjene desetočasovnim radnim danima i mračnim projekcijama budućnosti, lekovito je malo se izduvati uz metal. Nadam se da ste imali blju nedelju od mene, naravno, a obećavam da u donjem pregledu novih metal izdanja nema ni Ghosta ni Machine Heada ni Calibana pošto ćete to naći i bez mene a što onda samo da se nerviram bez razloga. Ali hoćete naći nekoliko šokantno dobrih stoner ploča, novog Conana, novi (živi) Kanonenfieber, par hardcorepunk izdanja koja su me oduševila, nešto lepog death metala i, bogami pregršt IZUZETNIH heavy metal ploča. Sve krunisano najboljim grindcore albumom koji sam čuo u poslednjih bar pola godine. Pa hajde:

Deo 1: BLACK METAL

Kanonenfieber, rekosmo, ima novi živi album, Live in Oberhausen i mislim da enigmatični Noise ovde baš dobro koristi pažnju koju je s pravom osvojio na ime svojih studijskih albuma. Kanonenfieber je idealna kombinacija modernijih, atmosferičnih blek metal tendencija, sa old school hermetičnošću i koketiranjem sa ratnim temama pa pošto se pokazalo da živa postava ovog inače jednočlanog projekta dobija takođe dosta pozitivnih reakcija, Live in Oberhausen je kao nekakav prirodni parnjak prošlogodišnjem drugom studijskom albumu projekta. I, mislim, vrlo je solidan, naravno. Ako volite melanholičan ali dostojanstven blek metal koji o ratu meditira sa dosta zrelosti, ovde nećete pogrešiti:
https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/live-in-oberhausen-24-bit-hd-audio

Nemački anzerkrieg 666 su, pak, ona vrsta blek metal benda zbog koje nervozno vadite gugl i pretražujete razne zabačene džepove interneta ne biste li proverili da li ova grupa podržava naciste ili ne. Mislim, naziv bend, nazivi izdanja, vojnička ikonografija – niko se ne bi baš IZNENADIO da pronađe dokaze da ova ekipa prilično simpatiše Hitlera i njegovu ideologiju. No, Panzerkrieg 666 eksplicitno – uključujući na samoj Bandcamp stranici - pojašnjavaju da NISU nacisti i da se bave istorijom i ratom bez simpatija za fašističke ideologije, pa se onda najnoviji EP, Day of Genocide sluša mirnije. Naravno, treba onda progutati i omot ovog izdanja i sempl iz filma Hitmen for Hire koji otvara naslovnu pesmu – radi se o ,,dokumentarcu" koji su snimila dva momka što će nekoliko meseci kasnije počiniti masakr u Kolumbajnu – ali, da bude jasno, ko ima stomak za sve to, uživaće u prvoklasnom war metal iskustvu. Panzerkrieg 666 RAZARAJU na ovom albumu, sipajući strahovite blastbitove i kišu letalnih rofova, sa razjarenim, moćnim vokalom koji odozgo dovršava monument agresije. Kao Marduk u svojim najbešnjim momentima, Panzerkrieg 666 su oluja spakovana u muzički medij. Možda nam je malo neprijatno zbog svega, ali to ovo iskustvo valjda i čini dubljim:
https://panzerkrieg666.bandcamp.com/album/day-of-genocide

Amalekim su italijansko-poljski projekat sa, evo, već trećim albumom iako su osnovani 2020. godine. Neki ljudi RADE dok se mi zajebavamo a posebno to važi za tridesetogodišnjeg multiinstrumentalistu po imenu Nicolò Paracchini kome je ovo samo jedan od MNOGO projekata. Pored njega tu je još jedan Italijan a druga polovina postave je iz Poljske i muzika na Shir Hashirim i jeste nekakav lep presek između severnjačke discipline i melanholije sa jedne, te mediteranske baroknosti i epike sa druge strane. Kvalitetno je ovo, vrlo, ako volite moderni, epski, melodični blek metal koji sviraju ljudi sa znanjem i strašću:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/shir-hashirim
https://youtu.be/Zq-rbbRUamg

MNOGO siroviji program dolazi iz SAD sa novim EP-jem veteranskog projekta Profanatica. Wreathed in Dead Angels je dvadeset minuta sirovine i black-death mračnjaštva, sve sa produkcijom koju bi drugi bendovi stari više od tri decenije smatrali nedostojnom sebe, ali Profanatici ovo baš ČUČI:
https://profanatica-us.bandcamp.com/album/wreathed-in-dead-angels

Kad smo već kod black-death metala, Supreme Void su poljski bend koji kombinuje tehnički death metal sa, pa, vrlo POLJSKIM blek metalom i rezultati su dosta impresivni. Debi album, Towards Oblivion je ploča koja neće biti interesantna samo ,,muzičarima" među nama, uostalom, gomila tritonusa i disonanci ne bi trebalo da nikoga posebno impresionira u 2025. godini, več i široj publici koja ceni kompleksnije napisan i aranžiran ekstremni metal, sa dosta agresivne svirke ali onda i dosta zdravog eksperimentisanja na poljima harmonije, aranžiranja, naracije. Solidna produkcija i bend koji jako mnogo obećava a koji sam još pre dve godine dosta hvalio za tada aktuelni EP. Lepo je videti kako ispunjavaju potencijal koji su pokazali:
https://supremevoid.bandcamp.com/album/towards-oblivion

Kome nije do melanholije i filozofije nego je došao da se bije, molim lepo, imamo debi album italijanskih Martoriator. Naslovljena Bloodpainted Visions of Perpetual Conflict, ovo jeste ploča krvavocrvenih vizija i perpetualnog konflikta, black-death metal iskomprimovan u svoju war metal esenciju, ali sa dovoljno disciplinovanim aranžmanima i produkcijom da se izdvoji iz amorfne mase sličnih ekipa na Bandcampu. Ko voli da se samo tuče – na primer ja – ovde će naći svoj fiks.
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/bloodpainted-visions-of-perpetual-conflict

Za još black-death zvuka ali od one baš sirove, gadne sorte, tu je prvi minialbum kalifornijskih Samiarus. Naslovljen Reign Destroyer ovo je koktel vrištanja i mračnih, meljućih riifova, dosta mikrofonije i generalno abrazivnih tekstura. Ali nije glup i pesme su zapravo promišljeno napisane i iskombinovane sa tim sirovim, brutalnim zvukom da izazovu EFEKAT. Meni je to vrlo dobro:
https://samiarus.bandcamp.com/album/reign-destroyer

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Luiz Bruno zvani LULE (ozbiljno) je Brazilac u Londonu koji snima relaksirani, optimistični psihodelični rok u društvu bubnjara po imenu Joey Joesph. Aktuelni album, Cosmic Despair je, prosto, niska nežnih, sanjivih psihodeličnih halucinacija sa malo distorzije na gitarama, umirujućim sintisajzerskim akordima, gruverskim ritmom. Nema ovde ničeg agresivnog, sve i jeste pravljeno da bude umirujuće i uljuljkujuće, ali Bruno ne pravi bezveznu, ravnu muziku i pesme imaju puno dobrohotne drame i delikatne dinamike koja će vam prijati. Nije mnogo ,,heavy" ali jeste ,,psych" i radi tačno ono što treba:
https://luizbruno.bandcamp.com/album/cosmic-despair

Aortes su post-metal bend iz Litvanije koji svoj zvuk opisuje kao ,,mračan i haotičan" i, naravno, ako ste skloni mračnom i haotičnom post-metalu, treba da čujete album Carrion. Nećete zapamtiti ni jedan rif jer gitare sipaju skoro isključivo disonantne nizove nota koji NE TREBA da budu pamtljivi, a nećete zapamtiti ni jednu pesmu jer su dugačke i aranžirane bez skoro ikakvog obzira prema konvencijama rokenrola, dakle, delovi se ređaju onako kako narativu treba a ne onako kako se to inače radi. I sad, to možda na papiru deluje odbojno i hermetično a možda deluje i STRAŠNO privlačno, moraćete da čujete i odlučite sami za sebe. Ono što mogu da dodam je da je zvuk solidan, dakle, ne PRETERANO spljeskan u masteringu kako je u post-metalu to često običaj, i da bend vrlo dosledno radi tu svoju apstraktnu, avangardnu muziku koja treba da vas istrgne iz pozicije stabilnosti i baci u mesto-između-mesta:
https://aortes.bandcamp.com/album/carrion

Vikbole boogie brigade su Šveđani sa simpatičnim lo-fi zvukom na EP-ju Efter Midnatt. Sve ovde zvuči prirodno, spontano, rađeno u jednom cugu, sa mnogo džem-sešn šmeka i, ako volite džemove, ovo je sasvim pitko jer su pesme ipak za mrvu ili dva iznad običnog džema, sa sve pevanjem i nekakvim zakucanim formama, ali uz puno psihodelične slobode:
https://vikboleboogiebrigade.bandcamp.com/album/efter-midnatt

Cemetery Frost iz Nju Orleansa su abrazivna, vrištava doom-death ekipa čiji debi album Frozen in Death voli da potrči i brzo kada okolnosti to omogućavaju. Većina muzike je, naravno, u sporijem i srednjem tempu, sa ipak oštrim rifovima i mnogo hrapavih tekstura. Cemetery Frost se ne uklapaju u danas aktuelne trendove u doom metalu, prizivajući jedan hardkorskiji/ stenčkorskiji prizvuk i mešajući ga sa standardnijim doom harmonijama, eksperimentišući sa čestim promenama ritma i tempa i, nekako, sve to bude zanimljivo:
https://cemeteryfrost.bandcamp.com/album/frozen-in-death

Debi album nizozemskog jednočlanog Structure je u stilskom smislu znatno manje po mom ukusu ali pošto čak i tako shvatam da je prilično dobar, onda vredi da se pomene. Bram Bijlhout, bivši ili sadašnji gitarista raznih tamošnjih bendova od kojih je najpoznatija atmosferična doom firma Officium Triste sa svojim prvim albumom pod imenom Structure – a album se zove Heritage – iznosi srce na teren i u jednoj sirovoj ali ljudski neposrednoj formi kreira osam podužih pesama melanholije i nesputane emocije. Nisam preveliki ljubitelj doomgaze pristupa i rekao bih da ovde standardni metalski cheese na više mesta prelazi u zaista krindži format, ali kod doom metala je ovo uvek osetljivo igranje na oštrici karikature i Bijlhout svoje tužne pesme izvodi sa punim ubeđenjem da stvara umetnost vrednu da odjekne u večnosti. I ja to cenim:
https://structure-doom.bandcamp.com/album/heritage

Da se malo detoksikujemo od sve te melnholije, tu su nam omiljeni italijanski lo-fi narko-dileri Sonic Demon sa novim albumom, a bilo bi vam oprošteno ako biste, kao uostalom i ja, odmah odjurili na Metal Archives da proverite da nije neka greška jer ste sigurni da je ovaj isti bend već imao album naslovljen Planet Terror. Ali nije, nego je samo stvar u tome da Sonic Demon koriste sve prepoznatljive trikove – uključujući dizajn omota – da vam se predstave kao fuzz rock bend iz sedamdesetih čiji su članovi odavno počivši jer, jelte, živeli su brzo, umrli su mladi i leševi su im očuvani jer ni crvi neće da jedu meso zagađeno sa TOLIKO opijata. Enivej, Planet Terror je, dakle, lo-fi narko-orgija fuzza i groovea u proizvodnji dva čoveka koji znaju da niko za njih neće reći da su novi Black Sabbath ali koji su sasvim zadovoljni ako im kažete da je realno da bi se Ozzy, da ga probudite usred noći, verovatno zakleo u Šeron i decu da je ovo neki njegov stari demo iz ranih sedamdesetih koji nije čuo pedeset godina. A i meni je to dovoljno. Sami odredite cenu i šibajte:
https://sonicdemon.bandcamp.com/album/planet-terror

Freakwizard iz Ujedinjeng kraljevstva su donekle slični samo što ih ima trojica, dakle, imaju bas-gitaru i MALO su uzdržaniji po pitanju fuzza. Ali to je to: gruverski, garažni stoner rok sa dosta psihodelije u sebi, kompaktan, jednostavan i MNOGO ZARAZAN. Album 3 Magus ima dvanaest pesama i to je jedno vrlo ubedljivo slavlje kod kuće uzgajane i sa ljubavlju pripremane, domaćinske psihodelije za ljude koji znaju da prepoznaju bisere i u blatu. Odličan album, familijarne a opet originalne muzike, za frikove i urkomane a po ceni, ponovo, koju ponudite sami:
https://freakwizard.bandcamp.com/album/3-magus

Void King iz Indijanapolisa imaju nastavak svog trećeg albuma iz 2023. godine, i The Hidden Hymnal: Chapter 2 je ODLIČNA ploča doom-stoner muzike, sa kvalitetnim, bogatim zvukom, ubedljivom svirkom i dosta truda uloženog u pesme. Ovo je, dakle, negde na skoro idealnoj sredini između stonerskog džemovanja i promišljenog dooma koji HOĆE NEŠTO DA KAŽE, i bend sa pet pesama i dva inteludija uradi dosta toga. Nešto je tu i sasvim eksperimentalno i sasvim je lepo videti kako se ljudi trude da osveže format u kom sviraju a da ne napuste njegove osnovne vrednosti:
https://voidking.bandcamp.com/album/the-hidden-hymnal-chapter-2

Između silnih jednočlanih stoner i doom bendova koje sam s razlogom preskočio ove nedelje, kvalitetom mi se izdvojio Dead Shrine. Ovaj novozelandski jednočlani projekat  sa svojim drugim albumom, Cydonia Mensa izuzetno sigurno ispostavlja osam pesama gruverskog, bluzerskog teškog roka čija je psihodelija prirodna, neusiljena, a aranžmani, posebno vokalni, su odlični. Craig Williamson – multiinstrumentalista koji svira u dosta bendova – nije sad neki pevač koji će otvoriti vokalnu akademiju ali JESTE čovek sa naglašeno karakternim glasom i svešću kako da ga upotrebi u višekanalnoj situaciji za sjajne efekte. No, i ostatak muzike je izvrstan, sa produkcijom koja je jeftina ali i to albumu daje šmek autentičnosti i prijateljske prljavštine što osvaja srca i duše. Odlično je:
https://deadshrinenz.bandcamp.com/album/cydonia-mensa

Jona Davisa fino krenula ova godina. Prošle nedelje sam BAŠ NAHVALIO album njegovog eksperimentalnog projekta Ungraven, a ove se nedelje ponovo vraća da krade srca i vreme pravovernih ljubitelja doom metala šestim albumom svog osnovnog benda, Conan. Izdavač, naravno ponovo Heavy Psych Sounds Records, ovo naziva ,,sedmim dugosvirajućim" izdanjem Conana, verovatno ubrajajući i neki od živih albuma na listu ali od matematičke preciznosti ovde je važnije da primetimo koliko je Violence Dimension DOBRA ploča najjednostavije muzike na svetu. Ozbiljno, Jon, Johnny i David kao da prave najprostije pesme na svetu, vrteći primitivne, sirove rifove i skoro pa džemujući po deset minuta sa njima, ali ti rifovi ovako nisko naštimovani i naprženi u studiju (a ne u kompjuteru) zvuče kao da stiže sudnji dan, a hemija koju trio ima je neponovljiva. Jako je lepo čuti kako doom-sludge grmljavina može da istovremeno bude i strahovito opresivna a i strahovito gruverska, plesna, neodoljiva i to da nas bend tri četvrti sata bombarduje OVAKO jako a da mi posle hoćemo JOŠ nije mala stvar:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/conan-violence-dimension

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Nisam siguran da reč Aggressivity postoji u Engleskom jeziku ali SAD postoji i to je taj prelepi doprinos nas ne-nativnih spikera, imperijalističkom Engleskom. Inače, radi se o bendu iz Čilea a čiji je debi EP, Collective Psychosis, naravno, old school thrash metal sa puno melodičnih heavy metal fora na gitarama, cheesy epikom u rifovima i refrenima, ali sa jednim zdravim, uličnim, pankerskim pristupom svirci i produkciji. Lepo je to:
https://aggressivity.bandcamp.com/album/collective-psychosis

Kad smo već kod old schoola, imamo i old school black thrash ekipu Repugnatory, takođe iz Čilea a kojoj je Satán Gobierna en su Trono peti album. I to je sada jedna porocesija satanskog kreveljenja ali solidnih rifova, sirovije ali čvrste produkcije i povremeno tako zapaljivih melodija da morate da držite protivpožareni aparat pri ruci. Mislim, slušajte Supremacía de oscuridad koja je tako jebeno pankerska a opet apsolutni metal hit. Kidanje:
https://youtu.be/N0j5T1WHB30

Latinska Amerika ISPOŠTOVALA ove nedelje pa su tu i Meksikanci Phantom sa svojim drugim albumom, Tyrants of Wrath i to je fina kombinacija sirovog speed-thrasha i malo melodičnih, epskih tema. Producirani iznenađujuće solidno za old school ekipu, Phantom ovde zvuče entuzijastično i mada ne donose neke SUPSTANCIJALNO nove trikove proverenom žanrovskom programu, imaju jako mnogo šarma:
https://phantombandgdl.bandcamp.com/album/tyrants-of-wrath

Game Over, naravno, sviraju thrash metal i zvuče kao da su OZBILJNO izučili thrash lekcije veterana osamdesetih godina (BLAGO seksistički intoniran omot na stranu AL ŠTA DRUGO OČEKIVATI OD ITALIJANA). Šesti album ekipe iz Ferare, Face the End, doduše mene više podseća na Sacred Reich nego na Nuclear Assault, ali sve je to unutar predviđenih parametara i ovo je zabavna, energična ploča thrash/ heavy čukanja sa produkcijom koja kao da je i sama rasla krajem osamdesetih i rešila da se u tom periodu najbolje oseća. Rokanje, rifovi, refreni:
https://gameoverofficial.bandcamp.com/album/face-the-end

Pillars for the Dying je drugi album litvanskih ForeAeon i to je thrash metal sa više od jedne dimenzije. Mislim, ovde ima oštrih rifova i brze svirke, ali ima i malo kompleksnijih aranžmana i dinamičnijeg songrajtinga i to prija. ForeAeon ne idu predaleko od thrash osnove, zvuk je uvek napet, snažan, agresivan, ali pesme su fino raznovrsne i to meni prija:
https://foreaeon.bandcamp.com/album/pillars-for-the-dying

Kruševljani BlastForge su naređali nekoliko vrlo solidnih EP-jeva u prethodnih nekoliko meseci, puneći ih besom, frustracijom i agresijom usmerenom na nepravdu i represiju,  pa je najlogičnija stvar na svetu da ovaj hardcore/ crossover bend napravi i EP koji će se direktno osvrnuti na aktuelni sociopolitički momenat u Srbiji. Neural Collapse ima četiri pesme tvrdih rifova, smrknute introspekcije i gneva a završava se pesmom PUMPaj!, prvom na Srpskom koju je bend snimio i koja bi mogla da bude OZBILJAN pokretač masa na koncertima sa svojim brutalnim srednjetempaškim gruvom i refrenom. Odličan je ovaj projekat a sad je i na rubu nekakve skoro mejnstrim prepoznatljivosti:
https://blastforge.bandcamp.com/album/neural-collapse

Meksikanci Doom Hammer uprkos imenu ne sviraju doom metal već nekakav thrash/ crossover. Novi EP, Extinction odlikuje se prljavim zvukom, gruverskom, ne naročito urednom ali dovoljno ubedljivom svirkom  i aranžmanima koji nisu mnogo promišljeni ali to pesmama i daje šmek nepredvidivosti koji može da šarmira slušaoca. Ne dopustite da vas ubedljivo najružniji omot izdanja u ponudi ove nedelje odbije od slušanja, vredeće:
https://doomhammer13.bandcamp.com/album/extinction-ep

Skinned Alive su iz De Mojna u Ajovi i mada su nominalno hardcore postava, njihov zvuk je u ogromnoj meri plesni, gruverski death metal. I neočekivano je zarazan! EP Injustice 4 All je pun dobrih rifova i u njegovih pet pesama dobijamo i vrhunsku svirku i promišljeno aranžiranje, i samo kvalitet same produkcije sugeriše da se radi o bendu koji tek počinje sa radom. Odlično a cena je koliko sami odredite:
https://skinnedalivehc.bandcamp.com/album/injustice-4-all

Viagra Boys imaju četvrti album, duhovito naslovljen Viagr Aboys. Mislim, ja bih to tako otkucao sasvim slučajno bar tri pod pet puta pokušavajući da otkucam pravo ime benda. Enivej, ovo je prvi album za njihovu sopstvenu etiketu i jedna više postpank ploča nego što su bili prethodni albumi. Ima tu štofa, mada sam ja sumnjičav prema svakom pank bendu koji postane poznat i odmah svira post-pank, ali IMA ŠTOFA. Šveđani umeju da eksperimentišu i neki od ovih komada su odlični, a ako volite, jelte, post-pank, može da se desi da vam i sve bude odlično:
https://vboys.bandcamp.com/album/viagr-aboys

Iz nekog razloga Švajcarci The Shattered Mind Machine sebe vide kao stoner rok bend iako je album Achilles Heel skoro čist pank rok. OK, što se rifova i harmonija tiče, može se govoriti o srodnostima sa stoner zvukom, ali pesme su brze, energične, sa pevljivim refrenima i bez bluzerske tromosti koja karakteriše stonersku muziku. Da ne bude zabune, The Shattered Mind Machine pišu višeslojne komade sa pametnom dinamikom i dosta harmonskog vatrometa, ali tempo i poletnost svirke su ono što meni sugeriše da je ovo PANK. Kako god da ga zovete, ovo je sjajan album rokenrola:
https://shatteredmind.bandcamp.com/album/achilles-heel

Monk iz Los Anđelesa navodno sviraju ,,zen hardcore" i imaju pesme o majndfulnesu, ali album Dark Side of the Mind je ploča prilično old school hardcore thrash komada koji idu brzo, lože jako i ne smaraju nekakvim tananim emocijama. Naprotiv, Monk imaju očuvanu pank sirovost ali i '80s hardcore neposrednost i to im odlično stoji sa modernom, moćnom produkcijom:
https://monkla.bandcamp.com/album/dark-side-of-the-mind

I Scope iz Čikaga su duboko ukorenjeni u '80s hardkor trešu, pa im demo naslovljen samo Demo sa četiri pesme traje samo pet minuta i nudi prijatno podsećanje na vreme kada hardcore nije bio asociran sa tetovažama, pištoljima, pitbulovima i pretnjama izvikivanim ,,geto naglaskom" već je bio ubrzani pank-rok, sa dodatom porcijom klasne i socijalne osvešćenosti. Dalekobilo da ja sad pokušavam da kažem da je ,,u moje vreme sve bilo bolje", naprotiv, to da Scope postoje i rade u 2025. godini je podsećanje da danas svako može da nađe muziku koja mu treba i ja iz sve snage preporučujem ovaj demo svakome ko je ikada voleo Youth of Today, Uniform Choice i njihove ispisnike:
https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/demo

Isto iz Čikaga su i Flowering i imaju kasetu  Growth Through Decay za Damien Records iz Minesote. I ovde na programu imamo dosta old school hardcore thrash, s tim što su Flowering bliži prljavijim delovima spektra, pa se u njihovom zvuku mnogo više čuju Siege nego, jelte, Youth of Today. Al se čuju ODLIČNO i ako ste ikada voleli Siege, ali i evropske pandane poput Larma i Heresy, Flowering će vam odmah biti prijatna ponuda punitivnog hardkor udaranja. Ovo je masterovao nepogrešivi Will Killingsworth, još jednom demonstrirajući kako da jednom objektivno lo-fi zvuku date preliv profesionalizma i ozbiljnosti. Sjajno je:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/growth-through-decay

The Chris Rolling Squad su francuska pank rok atrakcija, sa takođe atraktivnim albumom Damn You All To...Hell koji, pored slatke slike na omotu nudi i petnaest pesama visokooktanske, brze, razbijačke ali istovremeno prijateljske i optimistične svirke. Bend se nalazi negde na idealnom mestu između speedrocka i hardcore thrasha, piše neodoljivo zapaljive pesme i ima odličnu produkciju, makar za standarde ove muzike tako da je u pitanju jedna od najzabavnijih ploča koje možete da čujete ove nedelje. Pa, eto, ne propustite:
https://chrisrolling.bandcamp.com/album/damn-you-all-to-hell

Bruxist su trio australijskih ,,blast veterana" a koji sa ovim projektom kombinuju hardcore i death metal. Ali uglavnom štrokavi crustcore i njemu srodan death metal tako da je istoimeni album hrapav, abrazivan, jednostavnih aranžmana ali sa dovoljno šmeka i gruva da ne bude dosadan nekome ko se generalno loži na ove sirovije, hermetičnije muzike. A znamo se, jelte. Ima ovde i dosta maštovitih rešenja, zvuk je SOLIDAN i album je prilično pitak.
https://bruxistau.bandcamp.com/album/bruxist

Švedski crust-death-grinderi Övervåld imaju vrlo lep EP, Vigarv, kojim nastavljaju pobednički niz kraćih izdanja započet prošle godine. Ovo su četiri pesme niskog štima, suvih vokalnih frajeva i generalno hermetične a agresivne svirke sa severa Evrope, kakve nikada nije dosta. Övervåld su zreli za album i nadam se da je on iza ugla jer je ovo i dobro napisano i dobro producirano i generalno ODLIČNO:
https://overvald.bandcamp.com/album/vigarv

Pre nekoliko nedelja sam pominjao živi album nemačkih Ancst i hvalio njihov pitki, prijemčivi pristup metalkoru (koji, evo, za razliku od novog Calibana, ja APSOLUTNO MOGU da slušam) a oni su, evo, sve vreme spremali novi studijski materijal. Dominion je minialbum od sedam pesama i to je i dalje melodičan, ali oštar, napadački orijentisan metalcore mirisa koji podseća na prvu deceniju stoleća ali izbrušen, uglancan, definitivno moderan u smislu produkcije i ubedljiv u svirci. Čuje se da ovo rade ljudi sa već dosta kilometraže ali možda je najbolji element ovog izdanja to da je taj danas popularni spoj metalkora i melodičnog death metala urađen unutar dobro napisanih pesama koje osvajaju pamtljivim temama, dobrim tempom, ekonomičnošću aranžmana. Odličan materijal:
https://angstnoise.bandcamp.com/album/dominion

Heavy Heavy Low Low iz San Hozea i sami sviraju metalcore ali njihov album, Pain Olympics, uspeva da u metalkor strpa sve od propisnog, pravolinijskog pank roka do mathcore ekscentričnosti, neretko i u okviru iste pesme. I to bude dosta dobar program, pa mi čak ni jako nedinamičan zvuk ne smeta jer se dobro uklapa uz ovako zanimljivo pisane pesme:
https://hhll38.bandcamp.com/album/pain-olympics

Grind Police iz Helsinkija sviraju, naravno, grindcore. EP  Masters Of Negativity ima pet pesama, ni jedna ne prelazi dva minuta ali sve je to muzički kvalitetno, dobro odsvirano, solidno napisano i ima mnogo karaktera. Zvuk je KRŠINA ali to ide uz ovakvu muziku, dakle preporučuje se SNAŽNO a cena je koliko date:
https://grindpolice.bandcamp.com/album/masters-of-negativity

Gorescum su američka postava, verovatno za sada samo u internet-formi, koja je snimila prvi demo, Demo 2025, kujući pravo u mozak trima pesmama ODVRATNOG deathgrinda. Ali odvratnog u najboljem smislu. Ovo je, dakle, jako teško, jako agresivno, ne smara dužinom, odmah prelazi na poentu a ima u sebi i dosta old school death metal šmeka. Dakle, ako volite Autopsy ali da sviraju brže i sa kraćim pesmama, Gorescum su TO. A demo se plaća koliko hoćete:
https://gorescum.bandcamp.com/album/demo-2025

Caustic Wound iz Sijetla su vrlo solidna ekipa koja sa svojim drugim albumom, Grinding Mechanism of Torment stručno pokazuje kako se spajaju grindcore i savremeni primitivni death metal. Štim, stil svirke, ceo zvuk su kao da slušate Witch Vomit ili neki drugi od 20 Buck Spin bendova, ali su pesme kratke, eksplozivne i JEBU, A i treba:
https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/grinding-mechanism-of-torment

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Panpsychism iz Kolorada su posle tri godine rada snimili debi album, Imperfect Mortality i ovo je više nego korektan death-thrash metal. Ne specijalno inovativan, ali promišljano napisan, dobro odsviran produciran profi i ubedljivo. Pesme imaju finu dinamiku, ozbiljno rade na razvoju svojih tema i ovo nije samo sipanje rifova kao da ste na probi i zagrevate se za pravi rad, već ploča na kojoj se vidno RADILO. Odobrava se i preporučuje!
https://panpsychism.bandcamp.com/album/imperfect-mortality

Coffin Feeder su svojevrsna supergrupa belgijskog ekstremnog metala (sa članovima uglednih ekipa poput Aborted, Leng Tch'e, Acephalous itd.) i nekako meni sve što sviraju na kraju zvuči simpatično iako sviraju deahtcore opsednut serijskim ubicama. Da, hm, eto, dakle, debi album, Big Trouble, posle dosta kraćih izdanja, nudi sve što očekujete da ponudi, dakle LUDAČKI komprimovan zvuk i muziku koja ima svu suptilnost udarca čekićem pravo u oko, ali je ovo i dobro napisano, sa dosta dinamičnog aranžiranja, drame, fine smene gruva i zakucavanja i mada nisam siguran da su Coffin Feeder bend zainteresovan za DUBINU, nude makar vrlo pitak program uz koji se, dok vam od DR skora uši ne stupe u štrajk, lepo provodite. Plus taj omot koji kondenzuje pop-kulturu osamdesetih u jedan haotični prizor ne može a da čoveku ne donese osmeh na lice:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/big-trouble

Šveđani Seventh Sight su osnovani još 1991. godine i, evo, tri i po decenije kasnije I DALJE nisu snimili debi album. No, diskografija kraćih izdanja dobija ove godine fini pančlajn vrlo solidnim minialbumom Throne of the Serpent Sun. Ovo je death metal moćnih, epskih tema i kvalitetne svirke, produciran pristojno, sa karakterom i identitetom. Utemeljen u old school zvuku i spreman da odlazi u doom metal i black metal smerovima kada mu je to potrebno, ovaj materijal od šest pesama me je veoma lepo zabavio i verujem da vredi da se nađe u svakom domaćinstvu koje drži do sebe:
https://seventhsight1.bandcamp.com/album/throne-of-the-serpent-sun

Iako bi ime PyreWitch sugerisalo nekakav doom/ stoner metal, mančesterski bend o kome pričamo svira močvarni slamming death metal. I svira ga dobro. Debi minialbum, Hatred Of The Living je prilično dobro napisan i stručno odsviran, sa pesmama koje nude kompulzivani plesni gruv, artikulisanim pevačem i mnogo dobrog gitarskog rada. Ovo je slem koji se ne trudi da bude NAJEKSTREMNIJA muzika na svetu već da bude karakteran i ako ću išta kritikovati to je, nagađate, preterivanje sa zvukom doboša koji TOLIKO zvoni da u blastbitovima zaklanja skoro sve ostale instrumente. Da je miks bubnja samo malo manje ,,edgy", da je doboš makar samo stišan ovo bi bilo IZVRSNO a i ovako je vrlo solidno:
https://pyrewitchuk.bandcamp.com/album/hatred-of-the-living

Warmbody iz Ohaja sebe nazivaju death metal bendom, ali debi minialbum, Parasitic Holy Place im je dosta originalan u tome kako death metal interpretira kao okretniji, eksplozivniji deathgrind radije nego kao nešto klasično. OK, razumem da su ovo nijanse nebitne najvećem procentu publike ali ja prosto volim kada natrčim na bend čiji pristup ekstremnom metalu izlazi iz okvira koji se danas smatraju standardom i uspeva da mu pesme zazvuče zanimljivo, originalno, nadahnuto. Pesama ima pet, bend čuka VRLO agresivno ali sa puno gruva i tehničkih kvaliteta i ovo se jako lepo posluša:
https://330warmbody.bandcamp.com/album/parasitic-holy-place

Rusi Murder Of Life u svom death metalu imaju dosta mošerskog hardkora i to da na raznim slikama vidite članove benda u duksevima sa logotipima Suffocation i BioHazard je savršen sažetak njihove muzike. Debi minialbum Emptiness of Oblivion ima vrlo solidan zvuk i šest pesama uz koje je vrlo lako pokrenuti se jer su plesne, gruverske, jake. No, ima ovde i dobrih ideja, interesantnih eksperimenata, dovoljno dubinskog death metal rada da sve ne bude samo puka niska plesnih rifova i Murder Of Life su me vrlo prijatno iznenadili više puta na ovom izdanju pa mogu da ga preporučim od sveg srca. Seed of Pure Evil, recimo, je IZVRSNA pesma na tragu onoga što rade američke kolege Dying Fetus, a pored toga što se daunloud plaća koliko sami odredite, vredi istaći i da su tekstovi na Ruskom. Sjajno!
https://murderoflife.bandcamp.com/album/emptiness-of-oblivion

Komšije Gorekaust su iz Finske i sa svojim drugim albumom, Fleshcross, daju vam BAŠ ono što zamišljate. Dakle, prljav, štrokav, lo-fi death metal stare škole. Ali ne PRETERANO lo-fi, Gorekaust ne vole modernu upeglanost ali nisu baš ni totalni amateri u studiju a pesme su napisane stručno, odsvirane žustro, za sve pare i ovo je album idealan za svakog ko voli bolesni, kavernozni death metal kakav su devedesetih legitimisali Incantation a danas se svira na svim meridijanima:
https://gorekaust.bandcamp.com/album/fleshcross-2

Death metal koji sviraju Indonežani Morefected na svom prvom demo snimku, Demo 2025 je, kako od Indonežana uglavnom i očekujemo, tehnički kvalitetan, okrenut brutal death metal delu spektra, ali, u ovom slučaju sa nešto izraženijim old school prelivom u zvuku. Ove tri pesme dosta, dakle, vuku na devedesete, i po produkciji i po strukturama aranžmana, i po rifovima, i to meni veoma prija. Nema greške sa braćom sa Zapadne Jave:
https://morefected.bandcamp.com/album/demo-2025

Francuzi Disfuneral sebe, u najavama drugog albuma, In Horror, Reborn, reklamiraju pominjući Autopsy i Necrot i mada je ovo tehnički tačno, mislim, žanrovski to jeste taj neki gadni, old schoolom inspirisani death metal iz kanalizacije, ne mogu da kažem da je sam kvalitet pesama na TAKO visokom nivou. No, bend zvuči raspoloženo i NEKE pesme jesu dobre tako da ovaj album vredi da se zavrti:
https://disfuneral-fr.bandcamp.com/album/in-horror-reborn

Avenger Of Blood su iz Las Vegasa (originalno iz Kalifornije) a novi EP im se zove Revenge is My Name, i to je MNOGO solidan death thrash. A kad kažem ,,MNOGO solidan death thrash", mislim, kao Kreator sa malo nižim štimom. A to je dovoljno da se pošten čovek dosta uzbudi. Četiri pesme OZBILJNOG krljanja, al sa stilom. Takođe, primetiti kako je omot izdanja školski primer odlične slike koju EKSTREMNO kvare dizajn i pozicioniranje logotipa benda:
https://avengerofblood.bandcamp.com/album/revenge-is-my-name

Za još death thrasha, tu je drugi album njemačko-španjolskih Sijjin. Ovaj trio zaposlenih i iskusnih metal muzičara nam je za Helljjin Combat spravio osam pesama koje zvuče kao Possessed na speedu. Pa vi sad vidite. Mislim, zvuk je dosta sveden, ali pesme nisu glupe, naprotiv, dosta se ovde radi sa formatom old school death metala i hermetičnog thrasha i meni se to dopalo:
https://sijjin.bandcamp.com/album/helljjin-combat

Cancer imaju sedmi album, Inverted World, a što za skoro četrdeset godina rada i nije mnogo. No, dobro, nije ovo bend koji se ikada guzio da bude predvodnik žanra, ali ima prvoboračke zasluge i izvesnog uticaja na razvoj death metala i to mu se ne može osporiti. U sedam godina koliko je prošlo od prethodnog albuma, bend je uspeo da regrutuje Gabriela Valcázara (aktuelni bubnjar Wormed) da svira bubnjeve, Daniela Magantoa za bas, a na drugu gitaru doveo i trećeg Španca, Roberta Navajasa tako da je sada ovo tričetrt španski a samo četvrt britanski bend. No, neki osnovni zvuk Cancer je i dalje tu, i on je... okej. Ovo nema ni tu neku monumentalnu usredsređenost Bolt Thrower ni lepršavu eksperimentalnost Morbid Angel ili Death (da nabrajamo samo bendove koji su iz slićne generacije) ali Cancer u 2025. godini i dalje zvuči ambicioznije od, na primer, Benediction ili Massacre. Ne MNOGO, sve je ovo uglavnom jedna business as usual svirka, ali pesme ipak imaju neke unikatne identitete i razlikuju se međusobno. I ima tu vatre koja prija:
https://peaceville.bandcamp.com/album/inverted-world

Kad smo već kod te generacije, i Cadaver imaju novi album, Hymns of Misanthropy, ali Anders Odden ima značano veći apetit za eksperimentisanje, a u postavi su ponovo stari znalci, Ole Bjerkebakke za bubnjevima i Eilert Solstad  na basu pa Cadaver posle duže od tri decenije i dalje zvuče interesantno, pa i pustolovno. Nije sve na ovom albumu SJAJNO, naravno, ali Cadaver zvuče kao da autentično traže nove teritorije dok se ne odriču sirove, bazične metal svirke koju su sa jednakim entuzijazmom pržili kasnih osamdesetih i početkom dvedesetih i to je nekako dirljivo. Hymns of Misanthropy je ploča koja lako i prirodno spaja death metal i mračniji rok i ne brine se da li će biti pogrešno shvaćena. Sve ovo dolazi iz srca i to je prelepo:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/hymns-of-misanthropy

Pretpostavljam da bi trebalo nešto pametno da kažem i o novom albumu ekipe Kardashev iz Arizone, ali em je meni mastering ove ploče skoro nepodnošljivo glasan, em mi je ta ,,progresivna" kombinacija melodičnosti i tehničkog death metala nekako nesimpatična. Ali ja sam stvarno star i ogorčen čovek pa stavljam album – Alunea – ovde da ga čuju mlađi i vide sami ima li tu nečega ili nema. Meni je ovo bukvalno kao da slušam nekog da menja kanale na radiju a na svakom kanalu je ili deathcore ili metalcore ili post metal i sve ih je masterovao isti čovek KOJI ME MRZI, ali evo, poslušajte sami:
https://kardashev.bandcamp.com/album/alunea

MNOGO više mi je, naravno, po ukusu Changeling, novi projekat Toma Geldschlägera koga možda znate kao bivšeg gitaristu uglednih Obscura, ali koji ima i sijaset zanimljivih projekata u trenutnoj rotaciji. Changeling je osnovan prošle godine, a debi album, Changeling, je sat vremena ozbiljno progresivnog death metala sa MNOGO melodičnosti, MNOGO fretles bas-gitara, MNOGO jazz rock elemenata, ali koji prevashodno ide brzo i lomi stvari. Geldschläger je, da ne pretreram, ali kao neka mlađa verzija Devina Townsenda, gladan eksperimentisanja ali istovremeno strahovito nasviran muzičar, sa sopstvenim studijom i dosta kilometraže u ulozi inženjera zvuka, tako da Changeling zvuči ne samo ludački zainteresovano da spaja nespojive žanrove i instrumente, već i zvučno zaokruženo, smisleno i MOĆNO. Uživaćete:
https://changelingofficial.bandcamp.com/album/changeling

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Finci Murtuma u svojoj muzici imaju očigledne uticaje Godflesh, ali je njihov zvuk takođe blizak blek metalu i sludge metalu po drugim elementima. Demo Syvyyksien sulkema – drugi nakon prošlogodišnjeg debi albuma – ima tri pesme mračne, muljave, ali gruverske svirke koja treba da vas drži u napetosti i ponudi samo privremene relaksacije. Prilično je to dobro i razgrara glad za još a plaća se po želji:
https://murtuma.bandcamp.com/album/syvyyksien-sulkema

Znam da SUMANUTO smaram sa svojim pasivno-agresivnim odnosom prema Aaronu Turneru ali, evo, čovek se sam podmeće. Novi album Sumac, njegovog najavangardnijeg projekta, je saradnja sa Moor Mother, uglednom afroameričkom spoken-word umetnicom (koja sada, mislim, živi u Njemačkoj jer tamo malo više cene ovu umetnost), naslovljen  The Film i to je meni bukvalno nešto što je trebalo da bude snimljeno početkom devedesetih. Danas, tri i po decenije kasnije, ta kombinacija strastvenih recitacija i distorziranih dronova i mikrofonije meni deluje čak ne ni staromodno koliko nemaštovito, ali vredi uvažiti da sam ja SUMANUTO mator i blaziran i da će neko mlađi u svemu prepoznati nešto autentično i svoje:
https://sumac.bandcamp.com/album/the-film

PLQ MRX su noise-punk-eksperimentalni-metal kombo iz Filadelfije i meni njihov EP, mada zapravo minialbum, CUMGITSUM zvuči kao Mr. Bungle na kreku. I znam, ZNAM, da Mr. Bungle i sami zvuče kao da su na kreku (bar je onaj originalni Mr. Bungle znao tako da zazvuči) ali razumećete šta mislim, čim ovo pustite. A mislim, da se i to razume, u najpozitivnijem smislu, da je ovo bučno, haotično ali SMISLENO i zna kuda ide:
https://plqmrx.bandcamp.com/album/cumgitsum

Steel su tri Mađara koja su prvi album snimila pre deset godina a onda tihovala pa uradila i drugi, Armageddon. Ali to je jedan pristojan, dobro vaspitan armagedon, jer Steel sviraju klasičan, prijatan hevi metal, sa melodičnim gitarama i tekstovima na Mađarskom. Kućna produkcija – doduše razumno kvalitetna – svemu daje šmek hobističke zabave ali Steel pišu simpatične rifove i imaju dušu a to ne mogu da ignorišem:
https://steelzenekar.bandcamp.com/album/armageddon

Tu su negde i Španci NoisAlivE sa svojim drugim albumom, takođe nazvanim NoisAlivE. Ovo je blago ,,progresivnija" verzija heavy metala, sa skupljom produkcijom, ali je i dalje prilično jednostavna, pitka, okrenuta rifu i hedbengu radije nego nekakvim kompleksnim aranžmanima i višeslojnim atmosferama. Nemam ideju koliko ovaj bend nastupa uživo – albume snimaju relativno sporim tempom – ali ovde se čuje da BAŠ VOLE metal i to dosta jako šarmira slušaoca:
https://noisalive.bandcamp.com/album/noisalive

Black Sword Thunder Attack su vrlo epski, vrlo GRČKI hevi metal bend, sa istoimenim debi albumom. Aktivno duže od dvadeset godina, ovi ljudi imaju prilično prepoznatljiv zvuk, sa elementima folklora, upečatljivim ženskim vokalom i mnogo korišćenja klavijatura u spravljanju pesama koje imaju svu grandioznost tolkinovskog mita, ali u srazmerno jeftinoj produkciji. Ovo albumu daje mnogo na šarmu mada on, jasno je, nije za svakoga. Ali možda je za vas:
https://youtu.be/q_wJ_jwvcAw

Za power metal publiku tu je novi, sedmi album švedskog projekta The Storyteller, a koji naslovom, The Final Stand sugeriše da Lars-Göran Persson posle trideset godina rada pod ovim imenom možda odlučuje da stavi ključ u bravu. Ako ovo bude poslednji album za The Storyteller, barem može da se kaže da je otišao uz proverbijalni tijesak, nudeći žestoki, melodični, često NEODOLJIVO poletni power metal koji priziva u sećanje rane radove Helloween i Blind Guardian na najbolji moguć način. Ovo je muzika koja voli melodiju i optimizam, ali voli i da KIDA i to je savršeno:
https://thestorytellerthecirclemusicfamily.bandcamp.com/album/the-final-stand

Trovão su sleaze metal ekipa iz Brazila čiji drugi album, Diamante već u prvih pola minuta priziva sav neon i znojavi stiskavac osamdesetih godina prošlog veka, ali koji ipak zna i da malo nagazi po gasu. Meni to ne treba mnogo reklamirati, ja se odmah nađem opijen nostalgičnom izmaglicom, sa sve produkcijom koja emulira '80s zvuk sa velikim, pljeskavim dobošima, kamikaza-solažama na gitari tokom kojih se kurbla ne ispušta iz ruke, i tepih-bombardovanjem super-cheesy klavijaturama. Mislim, SVE je cheesy ovde, ali je SLATKO. Ko od ovoga ne poželi da napravi mini-val i nabavi nekoliko litara korektora i tečnog pudera da mu se nađe pred izlazak u grad, taj nije samo ćaci nego i nema dušu:
https://youtu.be/LValQpbA20U

Sirens Death su iz Bona i istoimeni demo, njihov prvi snimak, ih prikazuje kao NWOTHM bend sa epskim ambicijama. Pesme su napisane da budu melodične i vrlo ,,narativne", sa pevačicom Jacky Fette koja je najupečatljiviji element koncepta u prvom momentu. Ovo je i dobro i loše, dobro jer ona ima lep glas i povremeno izvodi odlične trikove da osveži vokalni aranžman, ali i loše jer u njenoj interpretaciji ima i malo nesigurnosti a koja se nesrazmerno mnogo čuje na ime vrlo visoko miksovanih vokala. Sem vokala, ostatak muzike je stamen, čvrst i prijatno old school. Bend demonstrira MNOGO potencijala i sa zadovoljstvom ću ih pratiti u budućnosti:
https://sirensdeath.bandcamp.com/album/sirens-death-demo

Teaser Sweet su Šveđani, izdaju za High Roller Records i već znate da tu nema promašaja. Osnovani 2013. godine, Teaser Sweet imaju iza sebe već tri albuma, a najnoviji, četvrti, naslovljen Night Stalker ih stavlja na vrlo visoku poziciju unutar scene švedskog novog talasa klasičnog heavy metala. Mislim, ako volite Mindless Sinner, Air Raid, Slingblade, Century i tako te junake, Teaser Sweet nude odličan heavy zvuk, zapaljiv '80s gruv i pevačicu karakternog, šmekerskog glasa. Naravno da je produkcija dosta jeftina TO JE I POENTA, ovi bendovi su verni onome što je osamdesetih bio cutting edge uličnog heavy metala i ne ganjaju neonski top-40 saund, ali Teaser Sweet pišu vrlo solidne pesme i rade sve što treba da vam one uđu pod kožu IZ SVE SNAGE. Ne propustiti:
https://youtu.be/Z9o_Cd0p-vw

Isto iz Švedske su i Blister Brigade ali njihov heavy metal je moderniji, sa manje očiglednih napora da se emuliraju osamdesete. No, album A Rioting New Breed je solidan u svom kombinovanju horor-teatra i rokenrola i ima jednu za Šveđane praktično podrazumevanu razinu kvaliteta koja ga čini pitkim čak i ako vam se, kao meni ne dopada IDEALNO sam stil kojim bend svira. Ovo su dobro napisane pesme i produkcijski je sve prilično pristojno tako da vredi da se čuje:
https://blisterbrigade.bandcamp.com/album/a-rioting-new-breed

Za švedski het-trik tu su The Riven, sa svojim trećim albumom, Visions of Tomorrow, a koji izdaje Dying Victims. Ovo je kombinacija heavy metala iz sedamdesetih i hard rock/AOR zvuka iz iste dekade, jedna bluzerska, ali istovremeno eksplozivna, melodična ploča muzike koja inspiriše i podiže. Jeste, čuje se tu dosta Hendriksa, ali i dosta meodičnih, harmoničnih refrena, tinlizijevskih i višbounešovskih gitarskih dueta i ovo je album koji lepo mogu da slušaju i matori ljudi i da se NAUŽIVAJU a da u pitanju nije neka matematička rekonstrukcija '70s zvuka već savremena ploča urađena sa ljubavlju i razumevanjem:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/visions-of-tomorrow

Imamo još patiniranog heavy metala. Venator iz Linca u Austriji samo izgledaju i zvuče kao da su veteranski bend koji je omirisao bolju stranu osamdesetih, iako su osnovani pre manje od jedne decenije. Ali su DOBRI! Debi album pre tri godine, izašao, kao i ovaj novi, za Dying Victims me je još tada opasno šarmirao a drugi album, Psychodrome nastavlja da stručno meša street metal mišićavost sa samo MRVICOM neonske, sleazy himničnosti, da pogodi pravo u srce i osvoji vas na prvi ugriz. Pesme su očekivano odlično napisane, produkcija je retro, svirka energična, pevač raspoložen i album ima barem 3-4 pesme koje bih bez problema uvrstio na bilo koju kompilaciju savremene neo-NWOBHM muzike i da tamo BLISTAJU. Venator nađeni odlični pa ako ih do sada niste, sad treba:
https://venatorsteelcity.bandcamp.com/album/psychodrome
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/psychodrome

I kako Dying Victims Productions vole da sve rade u serijama od po tri, izdali su ove nedelje i novi, šesti album, britanskog Pagan Altar. A ovde pričamo o bendu koji je ZAISTA bio deo originalnog NWOBHM talasa, aktivan još  od osamdesetih i sa raznim međuvremenim pauzama u radu, ali bez, jelte, predavanja. Otud se album zove Never Quite Dead i zapravo više podseća na '70s okultni metal i radove bendova poput Witchfinder General ili Cirith Ungol, nego na ,,pravi" NWOBHM. Nekome će to biti čudno, nekome prelepo, ali Pagan Altar svakako imaju svoj zvuk i ne odriču ga se, sa sve starinskom produkcijom i jednom narodnjačkom dimenzijom u zvuku koja ima mnogo old school šarma:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/never-quite-dead

ALBUM NEDELJE

Uprkos tome da novi, četvrti album finskih Blastanus u postavi navodi i saksofonistu pored trojice standardnih članova, nemajte sumnje da je u pitanju jedna od najrazornijih grindcore/ deathgrind/ death metal ploča koje ćete čuti ne ove nedelje već ove GODINE. Blastanus su i na prethodnom albumu bili odlični (i imali saksofon na nekim pesmama, što im je davalo pitki progresivni preliv), ali Land Of The Weak, Home Of The Slave je apsolutno remek delo rafinirane agresije i razaračke brutalnosti. Napisan u najbržem tempu dostupnom ljudskoj biologiji, aranžiran u hiperkompaktne komadiće od po minut-minut i po bombardovanja, album je istovremeno raznovrstan, maštovit i duhovit i podseća na to koliko grindcore zapravo pruža opcija za muzičko izražavanje kada se njime bave ljudi koji, jelte, uče da sviraju tokom svog života. Ovo je toliko dobro da sam skoro lično uvređen što je bend stavio cenu od pišljiva tri dolara za daunloud. Land Of The Weak, Home Of The Slave je, da ponovim još jednom, da ne bude nejasno, REMEK DELO i svaka kuća treba da ga ima:
https://blastanus.bandcamp.com/album/land-of-the-weak-home-of-the-slave

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/in-the-woods-otra

[Meho Krljic]

Hmda, ja to nisam ni slušao a po opisu slutim i da nije za mene tako da je DOBRO da te imamo 

[bezdan]

Imam ja Meha, ne moram u biblioteku.

Moj skromni doprinos.

Overite novi Vile Rites (prog-psych-death ---> https://vilerites.bandcamp.com/album/senescence)
a za sve ostale desničarske podžanrove (dobro, nema grind-a, ali puca od bleka i disonance)
zaronite u novi Felgrave - Otherlike Darknesses. <--- vrlo precizan opis sazvučja
https://felgrave-label.bandcamp.com/track/otherlike-darknesses

Pumpaj na 666 TPa!

[Meho Krljic]

Odličan je Felgrave, vaistinu. I prvi mu je bio dobar ali ovaj je baš ono, next level dobar. Detaljnije u Subotu, ali za sad da kažem da sam ovih dana imao fazu povratka klasičnom prog-roku iz sedamdesetih - King Crimson, Soft Machine, sve to - i da se Felgrave PREFEKTNO nadovezuje na tu priču     

[Meho Krljic]

Srećan Međunarodni praznik rada, drugarice i drugovi, a sada da se bacimo u pravcu najbližeg metala. Jer, mislim, ima ga dosta. Čovek-žaba je snimio novi, odličan album, imamo jedan izuzetan slovenački funeral-doom opus, jedan vrhunski srpsko-hrvatsko-britanski heavy metal iskaz a i dve dugo očekivane i SJAJNE pank ploče veteranskih bendova osnovanih još osamdesetih. Biće JAKO.

Deo 1: BLACK METAL

Kolumbijci Exhumación Profana su primer onog sirovog, pankerskog black-death metala koji svi vole. Ne zato što je upeglan, vrhunski odsviran, napisan sa puno originalnosti, nego baš naprotiv, zato što je sirov, autentičan i REALAN. Koliko muzika ekskluzivno posvećena izmišljenim božanstvima i demonima, jelte, može da bude realna. Novi EP ove ekipe zove se, u zavisnosti da li verujete bendu ili Metal Archivesu MCB&P ili Exhumación profana i ima čak devet pesama (tj, sedam pesama, intro i autro) u 23 i po minuta. Sve je jasno već onog trenutka kada vidite kozu na omotu tako da, ko voli, neće pogrešiti:
https://ibahellmetalcol.bandcamp.com/album/mcb-p

Prvi album norveškog jednočlanog projekta (u kome je taj jedini član Australijanac, jelte), Felgrave bio mi je odličan pre tih, eto, pet godina, dajući doom metalu dosta sveže prepakivanje. No, novi album, Otherlike Darknesses je takav evolutivni skok da sam vrlo prijatno iznenađen. Otherlike Darknesses nije više doom metal album, niti čak samo doom metal sa dosta black i death metal elemenata već album izuzetno ambicioznog avangardnog metala koji za osnovu MODŽA uzima black metal ali u kompozicijama od po osamnaest minuta u njemu ćete čuti mnogo SVEGA, od eksperimentalnog roka, preko moderne akademske muzike do propisne metal pičkaže. Weaver, kako sebe zove jedini član ovog benda i autor sve muzike, je veoma studiozno napisao i aranžirao ovu ploču, nastavljajući se na svetlu tradiciju progresivnog i avangardnog roka, nudeći jednu moguću alternativnu dimenziju u kojoj je Robert Fripp bio rođen u Australiji devedesetih godina prošlog veka i onda u Norveškoj osnovao King Crimson, svestan da mu uz modernu tehnologiju ne trebaju drugi muzičari u bendu. Ovo je, da bude vrlo jasno, SJAJNO i pomera granice na sve prave načine:
https://felgrave-label.bandcamp.com/album/otherlike-darknesses

Jednočlani finski Uhritulet ima – posle albuma od pre dve godine – singl sa dve pesme, Pedon ruumis/ Liekin takaa i to je vrlo simpatični , jednostavni, pankerski blek metal iz dubokog andergraunda, neposredan, častan, neprskan. Druga pesma je, štaviše, čist pank, moguće obrada, jer nema ni black metal vokale, ali sve je izrazito garažno i prijemčivo. Valtteri Pasanen ima još nekoliko jednočlanih projekata tako da ne znam kada će drugi album Uhritulet doći na red ali ovaj materijal je presladak:
https://uhritulet.bandcamp.com/album/pedon-ruumis-liekin-takaa

Litvanski blek metalci Magyla imaju drugi album, Kur Tavo Dievas Dabar? (bukvalno ,,gde je sada tvoj bog?") i ovo je jedna kompetentno mada ne naročito originalno napravljena smeša melodičnih rifova i energične svirke. Magyla nisu ,,atmosferični blek metal" sastav, njihova muzika je žešća a liričke teme su bliže klasičnim blek metal  podešavanjima, ali oni svakako profitiraju od činjenice da savremeni blek metal više voli melanholične smene akorda od ,,pravih" metalskih rifova. No, žestina i tempo sa kojim se ovo svira ih ipak drže unutar moje sfere interesovanja i ovaj album, ne preskupo ali korektno produciran je pitak ako već ne nešto izrazito nadahnut:
https://magyla.bandcamp.com/album/kur-tavo-dievas-dabar

Hate se vraćaju sa svojim trinaestim albumom, Bellum Regiis i ovo je materijal koji ne donosi nikakvo iznenađenje ali svakako donosi visok nivo kompetencije u pisanju pesama i profesionalne egzekucije u njihovoj izvedbi. Ovo je standard za polsjku scenu, naravno, ali Hate su ipak veterani sa skoro tri i po decenije rada u biografiji pa se kredibilno može reći da su oni te standarde u dobroj meri uspostavili za tu scenu. Bellum Regiis je, dakle još jedan produkt iz Hate fabrike, energična ploča black-death muzike koja koristi prepoznatljive ,,bolesne" harmonije u rifovima, superprecizne ritmičke strukture, superbrze blastbit deonice, mnogo teatralnih momenata. Ništa od svega toga meni nije ni novo ni posebno uzbudljivo ali je DOBRO u tom nekom najosnovnijem smislu i to da bend posle 34 godine rada ne izmišlja neke nove stvari bi trebalo da nije neki veliki problem ako niste picajzla:
https://hate.bandcamp.com/album/bellum-regiis

Iz Poljske dolaze i Brzask, relativno svež bend koji od 2020. godine radi na kreiranju osobenog black-death zvuka inspirisanog sudetskim folklorom. Debi album Der Wanderer im Riesengebirge onda sasvim neiznenađujuće ima naslov na Nemačkom ali su tekstovi pesama, u odstupanju od uobičajenog poljskog standarda na Engleskom. Sama muzika je pristojan, energičan a opet minimalno melodičan black-death metal sa dovoljno svežih i originalnih ideja da meni bude zanimljiv, naravno, odsviran po tim pominjanim visokim standardima koji važe u Poljskoj. Vredi čuti!
https://brzaskbm.bandcamp.com/album/der-wanderer-im-riesengebirge

A Flock Named Murder su kanadski post-blek metal kombo čiji drugi album, Incendiary Sanctum ima samo četiri pesme ali najkraća je duža od trinaest minuta a najduža je dugačka skoro devetnaest. Zabavno je pomisliti da blek metal pravi pun krug i od nekadašnje pankerske sitovosti i prostote ponovo dolazi na pozicije od pre pedeset godina koje su tada branili King Crimson ili Amon Düül II. Naravno, samo u najširem smislu jer A Flock Named Murder svoju muziku ne baziraju na istim simfonijskim ili kamernim osnovama koje su karakterisale autput umetnika iz originalnog prog rok i krautrok vremena. Umesto toga, Incendiary Sanctum u sebi čuva dosta blek metal žestine, mešajući rafalnu paljbu sa melanholijom i kinetičkim gruvom. Ovo je dobro, jer je pesme, ovako dugačke kakve jesu, uvek potrebno dinamizovati i mada album i dalje zahteva dosta kondicije da se presluša, muzika je uzbudljiva, dinamična i prilično kul:
https://hypaethralrecords.bandcamp.com/album/incendiary-sanctum

Mandatum je split album nizozemskog jednočlanog Beenkerver i njemačkog dua Excommunicatio i ovde se bogami krlja. Excommunicatio su prilično bučni i mada je ovo moderni blek metal gde je gitara više dron nego što sipa rifčline, dobro zvuče njihove tri pesme, sa zaista hipnotičnim slojevma gitara i agresivnim ritmom. Vokali se jedva naziru kroz taj distorzirani uragan a to tako i treba. Beenkerver je više okrenut narodnjačkom nasleđu pa je njegova muzika nešto melodičnija i sklonija tome da ima jasnu muzičku temu, no, srećom, i on krlja snažno i bez mnogo poštede pa se meni ovo izdanje prilično dopada:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/excommunicatio-beenkerver-mandatvmsplit
https://excommunicatio.bandcamp.com/album/m-a-n-d-a-t-u-m
https://beenkerver.bandcamp.com/album/mandatum

Sa Egejskog mora nam, pak, stiže sjajni novi album atinskih Αχέροντας. Naslovljen Νekyia - The Necromantic Patterns, ovo je već deseti album ekipe koja radi svega osamnaest godina i čiji članovi – a ovo je sada internacionalna postava – sviraju u bezbroj drugih bendova uključujući, recimo, španski Caustic i italijanski Divine Codex gde svira bubnjar Simone Lugas, inače Italijan, Mistcavern u kome svira novi gitarista, Whisper, inače Mađar, Humanity Eclipse u kome je drugi gitarista, Riccardo Costantino, opet Italijan, te gomilu projekata u kojima svira basista, isto Italijan, Lorenzo De Angelis. Iako je postava vrlo nova, zvuk albuma je, uprkos bombastičnom, teatralnom konceptu kompozicija, vrlo siguran i Αχέροντας apsolutno kanališe onaj blekmetalski glamur antihrišćanske, ponosite tradicije okutlnog, spiritističkog i luciferanskog, sa pažljivo odmerenim odnosom žestine i brzine sa jedne, te grandioznosti i psihodelične, magijske ekscentričosti sa druge. Jako:
https://zazensoundspublishings.bandcamp.com/album/zzs-155-the-necromantic-patterns-orders-open-wednesday-may-7th

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Rorschach TV Show je simaptičan francuski stoner rok bend inspirisan velikim prethodnicima poput Fu Manchu, QOTSA itd. Minialbum Circling Vultures je pitak, lep, dovoljno melodičan da ga puštate i normalnim ljudima a dovoljno heavy da se ne osećate kao da ste izašli iz svoje zone komfora, familijaran a dovoljno maštovit da ne bude puko kopiranje tuđe muzike. Lepo se sluša:
https://youtu.be/VjMWUvnVokg

,,Hatred Blues" je, kad se malo bolje razmisli, sasvim solidan opis sludge metala. Doghag iz Minhena tako su naslovili svoj aktuelni EP i ovo su dve teške, spore, mučne ali opet zaista bluzerske pesme koje vas neće ,,zabaviti" ali će ostaviti trag u vama. I to vredi iskusiti, i više no jednom. Plaćate koliko hoćete:
https://doghag.bandcamp.com/album/hatred-blues

Fumata iz Meksika i Void Oath iz Kosta Rike imaju split singl bez imena i sa po jednom pesmom kvalitetnog sludge metala. Fumata su mrvicu ,,prijateljskiji" u zvuku, Void Oath hermetičniji ali oba benda su dobra i apsolutno znaju šta rade pa vredi poslušati, uputiti se, zapratiti:
https://fumata.bandcamp.com/album/split-w-void-oath
https://voidoath.bandcamp.com/album/fumata-voidoath

Kome je to malo sludge metala, evo ga debi album njemačkih Lightless na kome najkraća pesma traje malo vie od osamnaest minuta a ima četiri pesme. Ne znam ko je prevario ove dobre ljude da je veličina TOLIKO bitna, ali ako vam se dopadne kombinacija black metal melanholije i sludge metal meditacija koju album, naslovljen A foreseen loss provlači, toga zaista ima dosta:
https://lightlessdoom.bandcamp.com/album/a-foreseen-loss

Forged Relics je novi slovenački doom metal projekat, nastao nakon raspada solidno popularnih Leechfeast. Stilski, ovo je značajno grandioznije od sludge metalu okrenutijeg Leechfeast i samoidentifikacija benda, ,,New Wave of Funeral Doom Metal" uslužno ukazuje kuda i kojim stazama Forged Relics stupaju. Debi izdanje, Portal ima samo tri pesme, ali one su jako dugačke, spore, veoma teatralne i iz funeral doom formule cede poslednji molekul drame i veličanstvene tragedije. Urađene uz obilno korišćenje klavijatira, ženskog, eteričnog vokala i klavira ovo su pesme koje normalnom rifaškom programu doom metala dodaju solidnu količinu drona ali i elemenata kamerne muzike i to se, jasno, odlično uklapa.  Ako volite Mournful Congregation ili Bell Witch, ovo je NEZAOBILAZNO:
https://forgedrelics.bandcamp.com/album/portal

Škotlanđani Earl Of Hell su mi odlični na istoimenom debi albumu. Ovo je energičan, bučan rokenrol, na idealnom mestu između (post)panka i metala, istovremeno i psihodeličan i psihotičan, sa prskavim, ekspresivnim zvukom i pesmama koje su i zabavne i zastrašujuće. Ovo ima i jednu nezanemarljivu avangradnu crtu unutar ljušture sirovog rokenrola i meni to JAKO prija.
https://earlofhell.bandcamp.com/album/earl-of-hell

Pop Rocks EP je zapravo kompilacija ,,power pop" pesama losanđeleskih The Streetwalkin' Cheetahs i mada kompilacije objavljenih pesama ja ovde uglavnom ne pokrivam, ovde ima i neobjavljenih radio edita tako da... Da se ne lažemo, svako pošten bi iskoristio svaku priliku da pomene The Streetwalkin' Cheetahs jer je to ODLIČAN rokenrol bend a ove pesme su sve sjajne i nećete se prevariti:
https://thestreetwalkincheetahs.bandcamp.com/album/pop-rocks-ep

Taman sam ovih dana razmišljao gde je i šta radi Santtu Laakso, kad ono stiže nam novi Astral Magic. Naslovljen In Space We Trust, ovo je album sasvim na pozicijama koje smo proteklih nekoliko godina naučili da očekujemo od finskog psihodeličnog/ space rock projekta, nudeći melodičnu, dobronamernu muziku umotanu u mnogo ljupkih sintisajzera i generalne prijatnosti. Za razliku od recentnih Laaksovih radove, mislim da je In Space We Trust nešto eteričniji, da manje koristi njegov inače izvrsni talenat da psihodelične mantre upari sa kompulzivnim, plesnim ritmovima, pa je time ploča možda manje efektna na nekom osnovnom planu. No, ovde i dalje ima mnogo lepih stvari da se čuju i svakako pričamo o albumu koji se ne propušta:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/in-space-we-trust

Rise Above Records je upravo izdao novi album benda iz Stouk on Trenta, The Crystal Teardrop i morao sam da odem i da kažem ženi koliko mi je genijalno da firma koju je osnovao Lee Dorrian, nekadašnji pevač Napalm Death, danas izdaje albume koji su po zvuku, estetici, AUTENTIČNOSTI kao ispali iz ranih sedamdesetih ili kasnih šezdesetih. Album The Crystal Teardrop...Is Forming je zaista bliži šezdesetima sa muzikom i produkcijom koje perfektno rekonstruišu garažni, neposredni psihodelični rok i acid folk onog vremena, smeštajući se negde između Cream, Kinks, The Incredible String Band i još desetina bendova za koje nismo ni čuli. Album je produciran vrlo autentično, pesme su napisane perfektno, psihodelija je nepatvorena a pevačica savršena. Užitak:
https://thecrystalteardrop.bandcamp.com/album/the-crystal-teardrop-is-forming

Nisam siguran da Britanci Master Charger shvataju koncept uskrsnuća, imajući u vidu da su album nazvali Posthumous Resurrection, a to bi bio, praktično, pleonazam. No, dobro, da smo mi metalci išli u škole bili bismo inženjeri. Enivej, ovo je ploča prijatnog stoner roka, izašla za Argonauta Records, jako fazirana, sirova, gruverska i taman toliko sofisticirana u zvuku i songrajtingu da se vidi da se radi o izdavaču koji pažljivo bira šta stavlja pred publiku:
https://mastercharger.bandcamp.com/album/posthumous-resurrection

Nejasno je zašto se ovako malo buke diže oko debi albuma losanđeleskih Black Honey Cult, isto nazvanog Black Honey Cult, iako je u pitanju odlična ploča psihodeličnog roka, koju pritom izdaje Heavy Psych Sounds Records. Ali dobro, tu smo mi da ukažemo a na publici je da prepozna. Black Honey Cult su inspirisani old school perverzijama poput Velvet Underground i 13th Floor Elevators, ali u njihovoj muzici ima i dosta postpunk i krautrock elemenata. Album je stoga vrlo kinetički nadaren, ide napred brzo, sa mnogo blagotvornog fuzza na gitarama i generalno ostavlja utisak da ste zgutali solidnu količinu pilula u subotu popodne i gledate kako sunce zalazi dok oko vas izrasta spontana žurka ljudi koji su dobronamerni, raspoloženi i sa kojima se KAPIRATE. Blagosloveno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/black-honey-cult-black-honey-cult

A onda imate i AAWKS iz Ontarija, jedan razigran, zabavan stoner rok bend koji okultnu tematiku meša sa ljutim, oštrim rokenrolom. Album On Through the Sky Maze priča o svim mogućim magikama i nebesima i tako tim stvarima, ali ono što donosi u muzičkom smislu je heavy rock sa niskim štimom, grubim teksturama i mnogo promuklih vokala. No, sve to zvuči elegantno i idealno kombinuje primitivne sastojke sa sofisticiranom celinom, oslikavajući bend koji je zreo ali koji nije sazrevao u pravcu spajanja sa mejnstrim hard rokom nego izrastao u nešto interesantnije. Plus, bubnjeve svira žena, koja se pritom preziva Babić, dakle, il je naša ili udata za nekog našeg A TO ZNAČI DA JE NAŠA. Ne možete ovo propustiti:
https://aawks.bandcamp.com/album/on-through-the-sky-maze

Pallbearer su prošle godine imali studijski album a sada su ga ispratili živom pločom, Live at JJ's i to je šest pesama njihovog brendiranog, melanholičnog post/ doom metala. Interesantno je da je samo jedna pesma na ovom materijalu sa prošlogodišnjeg albuma pa će i ljudi koji za ekipu iz Arkanzasa znaju tek odnedavno da čuju neke malo starije njihove komade. Ostalo nema šta da se priča, ovo je vrlo kvalitetno i mada se meni ne dopada aktuelni zvuk Pallbearer, nema nikakve sumnje u to da je ovo odlična ploča:
https://pallbearer.bandcamp.com/album/live-at-jjs

Skyjoggers su finski heavy psych sastav sa gomilom izdanja iza sebe i novim minialbumom, 12021: Post-Electric Apocalypse, koji u svoje četiri pesme spakuje MNOGO psihodelije, fuzza, efekata, gubljenja u svemiru ali i mišićave svirke. Već prva pesma na albumu me je osvojila svojim stonerskim početkom a onda prelaskom u veoma mišićavi, brzi, razigrani rokenrol, a i ostatak albuma čuva dosta iznenađenja i uzbuđenja za radoznalog slušaoca:
https://skyjoggers.bandcamp.com/album/12021-post-electric-apocalypse
https://youtu.be/SV7gfXpBc1s

Tumble iz Toronta pak krljaju jako dobar hard rok, sa puno fanki gruva i poletnih gitarskih rifova. Minialbum Lost In Light se oslanja na bluz rifčine i stalno dobar, plesni ritam i ovo je ona power-trio postava kojoj nema šta da se doda ili oduzime, sve je puno, potpuno i smisleno tako kako jeste:
https://tumbletheband.bandcamp.com/album/lost-in-light

Nisu loši  Devoid Altar iz Australije, ekipa sklopljena od članova već aktivnih metal bendova, sa željom da se svira death-doom ali da se imaju dva pevača. Postave sa dva glavna vokala su uvek zanimljive pa je i prvi EP (posle dva singla), Hymns of Corruption and Betrayal sasvim interesantno ako već ne veličanstveno izdanje. Ovo su četiri pesme benda koji se još uvek traži, gruverske i dosta labavo aranžirane ali sa dovoljno zdravim zvukom da se poslušaju. Suštinski, ovo je najviše sludge metal po formi i to je okej, sa brutalnim pevanjem, jakim rifovima, teškim gruvom:
https://devoidaltar.bandcamp.com/album/hymns-of-corruption-and-betrayal-ep

Blood Specter su nemački doom metal bend sa pevačicom čije prisustvo valjda opravdava ,,gothic" nalepnicu koja se ovoj ekipi redovno lepi iako je muzika dosta agresivna i teška i nije nužno obdarena sa previše gotske melanholije. Mislim, album  Farewell, a koji izdaje Fucking Kill Records, nudi dosta agresivnih momenata i ume da zazvuči i kao da slušate nekakav mračni hardcore pa su onda melodični vokali Rebecce Möller ono što vas sa sigurnošću vraća u ,,normalnu" doom ravan. Dopada mi se ova raznovrsna a opet ubedljivo dumerska muzička filozofija koju bend baštini, dopada mi se dinamičan zvuk i raznovrsnost u pesmama i ovo je debi album kakav vredi isticati kao primer karakternosti i ambicije. Digitalna kopija se plaća koliko hoćete:
https://bloodspecter.bandcamp.com/album/farewell
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/blood-specter-farewell

Sve je to simpatično ali ko žudi za crnilom, nihilizmom, osećajem da ploča ima gravitaciono polje koje ga nezadrživo uvlači i mrvi, evo mu debi albuma beloruskih Matraque. Naslovljena Anture Morte ovo je ploča doom/ sludge/ death metala jako velike težine, dugačkih pesama, sva u disonancama i dugačkim dron-pasažima koji će vam poremetiti osećaj za protok vremena. No, ima ovde i mučnog gruva, pa čak i blek metal sprinta (slušajte Pustazelle) i bend defitivno RADI na svojim pesmama, trudeći se da se ne svede na generički drone/ doom kakav sviraju mnoge druge kolege. Pritom, ovo je solidno producirano i moram da pohvalim jedan ovako konceptualno jasan i zaokružen, sigurno urađen debi:
https://ashentreerecords.bandcamp.com/album/nature-morte

Novi Froglord je među nama i ne samo da je ovo snimljeno u kvartet-postavi nego je i Benjamin Oak batalio anonimnost i sada svi znamo kako se zove. Ali zašto da ne? Talentovani bristolski muzičar je napravio sebi jaku reputaciju niskom odličnih doom/ stoner albuma tematski usredsređenih na ,,žablju mitologiju" i kada je postalo jasno da ovo ima mnogo više potencijala od toga da ostane kućni, andergraund projekat samo za ljude na intenretu, nekoliko kvalitetnih turneja je solidifikovalo ideju da ovo može da bude pravi bend. Metamorphosis je otud i reč koja opisuje kako se ovaj bend pretvorio iz solo-projekta u nešto ,,pravo" a i album koji uspešno spaja doom i stoner elemente prethodnih za nisku zaraznih, ložačkih pesama teške rokčine i hrapave teksture. Oak ovde ubacuje mnogo više ekstremnih vokala nego što sam očekivao i odlično mi je da se vraća na ta neka stara podešavanja gde je kontrast između negovog inače solidnog clean pevanja i death urlika davao Froglordu osobenost. Sjajno je:
https://froglord.bandcamp.com/album/metamorphosis

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Desolator iz Sautemptona na promo slici izgledaju kao da su slikani 1983. godine u bekstejdžu koncerta na kome su nastupali zajedno sa Venom, ali naravno ovaj je bend osnovan tek 2010. godine i samo svira old school speed metal sa ljubavlju i razumevanjewm. Drugi album, Spirit of Speed stiže dvanaest godina posle prvog što nije neka DEFINICIJA brzine, ali dobro, svirka na njemu je entuzijastična, pesme su napisane sa mnogo truda da ne budu samo serijska proizvodnja generičkih rifova i ovo je i energično i melodično i zabavno baš kako treba da bude, u zvuku dovoljno sirovo, u izvedbi spontano, sa NULA studijskog peglanja i maksimumom životnosti:
https://desolatoruk.bandcamp.com/album/spirit-of-speed

Drag Me Under uz Nevade imaju solidan album thrash metala koji uzima koliko mu treba i od hardcorea i od metalcorea i od postharedcorea, ali ostaje istovremeno i čvrst i promišljen. Bend kaže da je dugo radio na albumu Blood Hymns u pored nekih produkcijskih elemenata koji su za mene upitni ali su možda više posledica kompresije strima koji sam slušao, nemam velikih zamerki. Ovo je moderan, vrlo savremeno formatiran metal u kome je osnovna thrash komponenta zdrava i energična a sve ostalo je na nju dodato smisleno i pametno. Posebno je kul da album na Bandcampu možete da platite koliko hoćete:
https://dragmeunder.bandcamp.com/album/blood-hymns

Inhuman Nature iz Londona imaju drugi album, Greater Than Death i to je moderan thrash metal, sa nemalom količinom uličnog hardcore mirisa. Generalno, ako volite Iron Reagan, Enforced ili Power Trip, ovo će vam se dopasti jer ima tu kombinaciju thrash metal discipline i hardcore sirovosti koja dobro funkcioniše kad se, jelte, dobro odsvira. Ima i lepih rifova tu i tamo i mada je zvuk na albumu pomalo i potmuo, meni se energija koja se ovde čuje dopada:
https://inhumannature.bandcamp.com/album/greater-than-death

Razorgrave je odlično ime za thrash metal bend, čovek prosto ČUJE muziku čim pročita ime, a Blind Violence, debi album ove ekipe iz Južne Karoline NIJE LOŠ. Ovo je sirov, agresivan thrash metal po šnitu bendova poput Dark Angel ili nekog sličnog tehničkog a brzog benda iz osamdesetih. Produkcija dobra, svirka precizna, pesme varvarske ali disciplinovane, sve kako treba:
https://razorgrave.bandcamp.com/album/blind-violence

Nisu uopšte loši ni Mađari Fanatic Attack. Ovaj bend svira već deceniju i po, ima iza sebe tri albuma a sa novim EP-jem, Years of the Attack je spremio šest tvrdih pesama koje nominalno rade u black thrash stilu, ali ovde se ,,black" samo eventualno odnosi na vokal, pošto je sama muzika gazeći, teški, rifaški thrash. Fanatic Attack se trude da se odmaknu korak ili dva od čiste ulične pičkaže pa ovde ima pesama i od pet i šest minuta, i to je jedan ukusan, bogat, kaloričan obrok:
https://fanaticattack.bandcamp.com/album/years-of-the-attack

Evilucifer su sirov black thrash sastav iz Ukrajine a Satanic Evilucifer im je debi EP. Ovo su tri autorske pesme i jedna obrada Nunslaughter i sve je primereno old school i ZLO, ali sa potrebnim minimumom tehničkog kvaliteta. Šmekerski, retro i pošteno andergraund a da istovremeno zvuči PUNO i energično, kako i treba:
https://eviluciferbm.bandcamp.com/album/satanic-evilucifer

Return to Earth je drugi album za italijanski Hateworld, a solidnih devet godina nakon prvenca. Hateworld cepaju dosta old school thrash metal, sa dosta gruva, prostora za soliranje, generalno muzikom koja treba da pokrene masu na koncertu i da bude zanimljiva sve vreme. Ovo podrazumeva česte promene ritma, brejkove, upade solo-gitare i mada sve zvuči tečno i spontano istina je da Hateworld pišu izrazito kompleksne pesme u kojima ima možda i previše delova ali je veština koju bend pokazuje u aranžiranju i svirci zavidna. Solidna produkcija, generalno prijemčiv album:
https://hateworld.bandcamp.com/album/return-to-earth

Misfire su osnovani 2018. godine u Čikagu i sviraju, kako sami kažu, ,,Chicago style thrash". Prvi album iz 2021. godine mi se prilično bio dopao a drugi album, Product of the Environment je kvalitetno napisana ploča ozbiljno agresivnog thrash metala koji je istovremeno i sofisticiran, demonstrirajući jasnu evoluciju u odnosu na prvenac. Bend se ovde trudi da i tematski proradi nešto filozofskije koncepte, usvajajući reflektivni, zapitani ton u tekstovima, dok je muzika, i pored svoje čvrstine, težine, agresivnosti, napisana da bude slojevita, sa pesmama koje imaju zanimljive narative i spretno menjaju tempo, atmosferu, gruv. Jako, jako solidno:
https://misfireofficial.bandcamp.com/album/product-of-the-environment

Bigbite su iz Indonezije a njihov EP Feel The Power je, za mene, klasičan moshcore. Dakle, plesno, gruverski, uličarski, ali sportski, sa šest pesama koje pričaju o noževima zabodenim u leđa, potrebi da se brane svoji ideali itd. Klasika, ali sve je ovde vrlo dobro:
https://bigbitehardcore.bandcamp.com/album/feel-the-power

Today's Empire is Tomorrow's Ashes je split album dva američka crustcore benda. Drogato su iz Njujorka i sebe opisuju kao ,,Drug-laced anarcho crustcore dispunx" što je sve tačno i samo treba naglasiti da bend ovde ima vrlo oštar, natreblovan zvuk gitare ali da je generalno muzika odlična. Mislim, ko voli štroku, jelte, a svi je volimo. Sa druge strane su čikaški Contracharge koji su ,,raw D-beat" ekipa i mada su razlike između dva benda u NIJANSAMA, one postoje, sa Contrachargeovim zvukom koji je dublji, nabasovaniji i rifovima koji su mrvicu bliži metalu. Ali su odlični! Mislim, rifovi, a i bend je solidan, kao Doom illi Hiatus na najpijanijim podešavanjima. Daunloud plaćate koliko hoćete, kasetu osam dolara:
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/todays-empire-is-tomorrows-ashes-hfy-021

Dopadljiv hardkorpank stiže nam iz Tuluza. Bend Damn Hit ima čvrste, metalske gitare i ritam sekciju, ali generalno jednostavne, pankerske rifove i lajavu pevačicu a što je sve lepo iskombinovano na demo snimku Démo. Pesme nisu POSEBNO maštovite, ali energija je prštava, bend autentičan i potencijal se čuje:
https://damnhit.bandcamp.com/album/d-mo

tonguecutter iz Mičigena mešaju hardkor iz devedesetih sa riot grrrl zvukom i raznim drugim pank i indi uticajima onog vremena za nešto što je iostovremeno i abrazivno ali i prijemčivo. Album Minnow ima jedanaest pesama koje su produkcijski svedene ali su koncepcijski dosta smele i trude se da u formatu trija naprave mnogo zanimljivuih stvari. Ide im i mada je ženski glavni vokal naravno ono što najviše privlači pažnju, činjenica je da i muzika u svom sirovom, svedenom obliku uspeva da demonstira dosta inventivnosti i progresivnih ideja. Odlično:
https://tonguecutter.bandcamp.com/album/minnow

Kad smo već kod devedesetih, Blindman je album pensilvanijskog benda Blindman a koji je projekat iz devedeseth koji, koliko razumem nije ništa snimio 1992. i 1993. godine kada je bio aktivan ali je imao karakter i određenu lokalnu prepoznatljivost. Okupljeni posle tri decenije, ljudi su ušli u studio i snimili svojevresni best of i, pa, to je DOBRO. Mislim, ovo je gruverska mućkalica hardkora, metala i koječega, ne napadno ,,eksperimentalna" več baš kako rekoh, karakterna, ubedljiva. Dobra svirka i produkcija, solidna priča:
https://blindman93.bandcamp.com/album/blindman

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

E, sad, pank izdanje proleća je svakako novi Propagandhi (uz jedan notabilan izuzetak za koji ćete morati da čitate do kraja teksta i vidite šta je album nedelje). Kanadski melodični hardcore levičari su pre tridesetak godina bili kula svetilja i uzor za sve nas koji smo voleli NOFX i druge Epitaph i Fat Wreck Chords bendove ali smo priželjkivali od njih malo radikalniju levičarsku politiku i više eksperimenta u muzici. Sa 39 godina svirke u biografiji, Propagandhi danas albume izdaju sporije nego ikada – od prošlog je prošlo osam godina a i pre toga su pravljene poludecenijske pauze – ali možda zato At Peace i zvuči kao zreo, čak i nadžanrovski izraz, sa muzikom u kojoj se čuje dovoljno klasičnog melodičnog hardkor programa – bend uostalom i ovo izdaje za Epitaph – da budete sigurni da slušate pravi bend, a da su aranžmani i generalno kompozicije kompleksniji, i emotivno i tehnički od bilo čega što biste opisali kao samo ,,pank rok". Pritom, pesme nisu dugačke, ovo su trominutni komadi čvrstih rifova i energičnog ritma, ali je u njih uliveno dosta promišljenosti, dosta jasnog napora da se bend odmakne od prepoznatljive, možda i izlizane matrice i da se sva eksperimentalnost koja jeste karakterisala Propagandhi u njihovim najjačim godinama ovde ozbiljno upotrebi za pronalaženje novih rešenja i kreiranje muzike koja će i emotivno i intelektualno biti izraz grupe zrelih ljudi što i dalje svole svoj bend, svoj zvuk, svoj legat ali im ne robuju. Album koji nećete svariti prvim slušanjem, ali Propagandhi su uvek i nudili nešto veći izazov i drago mi je da čujem da od toga ne odstupaju:
https://propagandhi.bandcamp.com/album/at-peace

Iz Indonezije stižu ignorant sa demo snimkom Demo – 2025 a koji u tri pesme (od kojih je jedna intro) govori o tekućem događanju naroda u ovoj velikoj državi, kao i o klikbejtu. Ovo ja interpretiram njihova objašnjenja na polutarzanskom Engleskom jer su tekstovi pesama na, naravno, Indonežanskom a google translate mi daje samo indikativne prevode. Enivej, muzika je ODLIČNA, sa tvrdim, brzim, mračnim hardkorom na granici grindcorea, gde je sve u maničnim rifovima i blastbitovima. Svirka je utegnuta, produkcija solidna i pošto ignorant najavljuju i album, ovo se sluša sa velikim apetitom:
https://weareignorant.bandcamp.com/album/demo-2025

Italijani Dragnet čukaju vrlo old school deathgrind, zvučeći, mastering na stranu, kao da su ispali iz devedesetih. Ako volite sirov, primitivan a opet tehnički minimalno kvalitetan grindcore, ovo je to. Nema mnogo svežih ideja ovde, ali je generalni kvalitet na pristojnom nivou i ljubitelji bendova poput Unholy Grave ili Rot će ovde doći na svoje:
https://dragnetgrind.bandcamp.com/album/sunk

Scuffed iz Kentakija su sa Bandcampa uklonili EP koji sam pohvalio prošlog Novembra i sada je tamo okačen debi album naslovljen  Rural Dissent, sa deset kvalitetnih grindcore/ powerviolence komada. Sve što sam onomad pisao i dalje stoji pa da se podsetimo: ,,Ovo je solidno artikulisan, ne sad TEHNIČKI ali kompetentan grindcore, sa dobro napisanim pesmama i jednom hardkoraškom, kolektivističkom dimenzijom u zvuku gde znate da će publika znati ove pesme napamet i učestvovati u njihovom izvođenju na koncertima. Tu pomaže i ta redovna smena blastbitova i srednjetempaških moš-deonica da narod odmara između momenata apsolutnog haosa. Pankerski, duševno i prijatno a plaća se po želji" I, dakle, da, i ovo se plaća po želji i zabavno je baš koliko treba, tako da izvolite:
https://scuffed606.bandcamp.com/album/rural-dissent

Caphre su grindcore bend iz Barselone i mada njihov album, Busca Y Captura, sa svojih deset pesama ne donosi ništa naročito inspirisano ili originalno, ovo je ipak deset pesama kompetentnog čukanja. Nije neki grindcore klasik, dakle, ali tehnički zadovoljava minimum, nudi brzinu, moš-delove, pesme su po dva minuta i OKEJ JE:
https://caphreofficial.bandcamp.com/album/busca-y-captura

Kada Švajcarci Morbier Danger za sebe kažu da sviraju ,,Cheesy Deathgrind", to bukvalno znači da se njihove pesme bave sirom. Što jeste osveženje pored toliko bendova opsednutih mnogo gadnijim stvarima nego što je sir: produkt izlučevine mutiranih znojnih žlezda krave. Enivej, Faux Mage d'Italie je drugo izdanje za bend, EP sa šest solidno kratkih, solidno produciranih, ne nešto superiorno inventivnih ali slušljivih grindcore/ deathgrind komada. Neće nikom sa trona skinuti Dead Infection ali je savršeno probavljivo (sem ako nemate, jelte, intoleranciju na laktozu a ZNALI STE DA ĆU DA NAPRAVIM NEKU TAKVU ŠALU). Plaćate po želji:
https://morbierdanger.bandcamp.com/album/faux-mage-ditalie

Imamo i solidno grindcore/ deathgrind izdanje iz Indonezije. MASS 49 su ekiapa iz Bandunga koja je prošle i pretprošle godine snimila po jedan demo a sada imaju minialbum No Longer Human koji, uprkos tome što deli ime sa kultnim romanom Osamua Dazaija zapravo govori o mračnoj futurističkoj viziji postapokalipse i raspadu čovečanstva. Ovo se dešava kroz sedam pesama disciplinovano odsviranog, znalački napisanog ekstremnog metala sa aranžmanima od po dva i tri minuta, solidnim zvukom (pogotovo te chainsaw gitare prijaju) i jakim performansom svih muzičara. Poznato je koliko često hvalim Indonežane u domenu death metala, hardcorea i grindcorea i MASS 49 su samo još jedno dobrodošlo podsećanje na visoki nivo kvaliteta tamošnje scene:
https://hustedrecords.bandcamp.com/album/no-longer-human-ep

Za još odličnog grindcorea sa HM2 chainsaw gitarama i vrlo usviranim muzičarima tu su belgijski Barren. Njihovo najnovije izdanje, split sa američkim Lesser Animal donosi pet pesama po šnitu tehnički izvrsnog grindcorea nalik na Nasum ili Rotten Sound, samo još ima taj dodatni niži štim i još masivniji zvuk i sve je SJAJNO. Pesme su kratke i brze, bend svira furiozno, produkcija je odlična i samo je šteta da nemamo i drugu stranu splita na Bandcampu. Ali ova je odlična. Gitaru ovde svira Matías Dupont koji je radio i sa Agathocles i Aborted tako da znate da ste u sigurnim rukama:
https://barrenchainsawgrind.bandcamp.com/album/split-w-lesser-animal

Solidni su Enthrallment iz San Dijega sa svojim prvim singlom, isto Enthrallment. Ovo su dve pesme kvalitetnog, energičnog death metala po šnitu devedesetih, čak i sa produkcijom koja dosta podseća na devedesete. Meni se to vrlo sviđa, jer se ovde čuju mišići, znoj, trud i napor, a pesme imaju karakter, tako da PODRŽAVAM IZ SVE SNAGE:
https://enthrallment619.bandcamp.com/album/enthrallment

Japanski multiinstrumentalista i entuzijast death metala, Chikara Kuwata ima nekoliko jednočlanih projekata sa kojima redovno snima. Lycanthrope je jedna od njih a  Literature for Lunatics mu je peti album (a, ako ste se pitali, svaki od albuma mu ima naslov koji JAKO rabi aliteraciju) i to je sirov, mračan, jeftin death metal sa malo doom metal težine. I meni se dopada. Mislim, jeste to kućna radinost ali je iskrena, ne smara nekakvim meditacijama nego GAZI i sve zvuči autentično i snažno unatoč lo-fi produkciji:
https://lycanthrope.bandcamp.com/album/literature-for-lunatics

Čileanci Mortal Ascension ne sviraju bogznašta NOVO i originalno na EP-ju Necrotic Reverence ali ovo su tri pesme odličnog old school death metala, sa svim potrebnim elementima da se dobro provedemo. Dakle, kavernozan zvuk, lepljivi, bolesni rifovi, česte promene ritma, izuvijane geometrije. Kvalitet produkcije je srazmerno, jelte, skroman, ali se to odlično uklapa uz muziku i u ovome se bezrezervno uživa:
https://youtu.be/MbaWjZEzTSA

Za malo žustrog melodičnog death metala, tu su Phyrxian Sun iz Mičigena. I ne samo da bend deli, jelte, državu sa The Black Dahlia Murder već mu je i debi album, Overlord skoro kao da ste pokupili neke restlove  slavnijih kolega i objavili ih. Ovo mislim u najboljoj konotaciji, dakle, Phyrxian Sun su kvalitetni, zvuče i sviraju odlično a pesme su im dobro odmerena kombinacija meoldičnosti i brze, žestoke svirke, sa istom onom pitkošću koja karakteriše TBDM. Ko traži nešto ORIGINALNO, ovde ga neće naći ali kvalitet je neupitan:
https://phyrxiansun.bandcamp.com/album/overlord

Leper Colony su ko zna koja po redu rekombinacija ljudi što ih već znamo iz MILION švedskih death metal bendova. Ovde sviraju i Rogga Johansson i Håkan Stuvemark, na bubnjevima je sada Jon Rudin, Britanac koji svira u gomili švedskih projekata, a peva Marc Grewe, Nemac naravno najpoznatiji po radu sa legendarnim Morgoth. Iako je u pitanju po svemu supergrupa, činjenica je i da je Leper Colony samo jedan od doslovno desetina bendova u kojima ovi ljudi rade pa se i drugi album, Those of the Morbid ne izdiže daleko iznad nivoa uslužnog produkta koji je dobar da neupućenima pokaže šta je švedski death metal ali ne ostavlja neki SNAŽAN utisak. Da se razumemo, nema ovde ničeg lošeg, ovo su previše dobri muzičari da bi im se tako nešto omaklo, Grewe sjajno peva, Johansson piše dobre rifove, sve je to FINO ali nije preterano memorabilno. No, ploča pitkog švedskog death metala koju možete da potrošite bez mnogo napora i da joj se radosno vratite više puta, pa to je sasvim okej ponuda:
https://leper-colony.bandcamp.com/album/those-of-the-morbid

Slem publika ove nedelje ima Cavemode, ruski duo-projekat, sa EP-jem Bloodspiller koji ne nudi posebno inventivnu muziku ali je sve dobro napisano i producirano. Mislim, ovo je možda i standardni ruski kućni slamming death metal, dakle, korektan u formalnom smislu i bez velike ambicije da probije granice žanra, ali slem je takva muzika da, ako imate dobar rif i dobar gruv, onda nema šta dalje da se priča A ovaj EP obiluje i jednim i drugim:
https://viletapesrecords.bandcamp.com/album/bloodspiller

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Novi Beastial Piglord je, možda iznenađujuće bliži ,,metalu" ili ,,hard rocku" od većine njegovih izdanja tokom protelih nekoliko godina. Rađen, kao i obično, u solo-varijatni, novi album, naslovljen samo Beastial Piglord ima širinu ideja i sadrži svu psihodeličnu i eksperimentalnu ambiciju koju smo navikli da očekujemo od talentovanog muzičara iz Severne Karoline, ali ima i pesme koje zvučno najviše podsećaju na ,,mejnstrim" varijante industrial metala iz devedesetih i bendove poput Ministry, Revolting Cocks, Misery Loves Company itd. No, možda je i iskalkulisan pristup to da se album započne sa dva komada koji imaju singl-potencijal među nekom širom publikom da bi se pustolovnije pesme lakše progurale. Svakako dobar, solidno prpduciran, inventivan album pouzdanog autora a cena je ponovo koliko sami date:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/self-titled

Pastures Weep Blood je split kaseta između finskih Absolute Key i Hexensoldat, ali mislim da smo na Bandcampu dobili da čujemo samo stranu Absolute Key. Ovaj se projekat nominalno vodi kao prvenstveno blek metal ali u stvarnosti je to pre svega industrial noise, po šnitu starih majstora iz sedamdesetih i ranih osamdesetih, dakle, fidbek, distorzija, lupovi, demonski vokali koje i ne prepoznajete kao vokale. Ima mnogo black noise materijala na Bandcampu ali Pastures Weep Blood je među boljima:
https://absolutekey.bandcamp.com/album/pastures-weep-blood

Australijski Valtozash spajaju džez i metal i to na način koji nije nužno uvek po mom ukusu ali ne mogu da kažem da minialbum Sundered Synapses nije interesantan. Ovaj materijal snimilo je dvadesetak ljudi i to je kao nekakav metalkor urađen sa prisustvom duvača i aranžmanima koji vole da odu i u složenijem, kinematskom smeru. Oncology je, recimo, sedmominutni komad koji bi mogao da ide i na saundtrak bilo kog filma iz sedamdesetih i da tamo nemate problema sa njim. Metalkor komponenta muzike mi je manje efektna, ali ima ovo izdanje svog šmeka:
https://valtozash.bandcamp.com/album/sundered-synapses 

Kad pričamo o krosžanrovskom izrazu, uvek je lepo da imamo i primer kao što su burndy iz Čikaga, rodno i stilski mešoviti bend koji u postavi ima instrumente kao što su električni ukulele i fagot a čija je muzika negde između primitivnog industriala, noise rocka, dream popa, naravno i malo metala. Album burndy je istovremeno abrazivan, i sirov, ali i intiman, sa lepim kontrastom između melodičnog ženskog vokala i represivnog diktata ritma i repeticije zvukova i motiva. Pesme su pritom raznovrsne i ne predugačke i bend je za sada na vrlo dobrom mestu gde garažnu, jeftinu, RUŽNU estetiku i eksperimentalnu ambiciju uspeva da spoji u nešto što je prijemčivo i pitko a da ne gubi ni jedan andergraund poen na ime nekakve ,,komercijalnosti":
https://burndy.bandcamp.com/album/burndy

Strega su italijanski ,,blackened heavy metal" sastav sa debi EP-jem Strix Strega Strygae i ovo je za mene solidan primer kako ovakve stvari mogu da budu sastavljene od dobrih komponenti ali da kao celina nemaju dovoljno smisla. Muzika je pristojnjikav NWOBHM sa produkcijom demo kvaliteta i ima tu lepih, mejdnovskih gitarskih tema. Ne LEGENDARNIH ali lepih. No, black metal vokali preko toga naprosto zaravnjuju dinamiku muzike, umanjuju efektnost melodičnog gitarskog programa i naprosto nisu dobro rešenje. Da bend nađe pevača koji može da pogađa note ovo bi bilo sjajno, ovako je svarljivo:
https://maskedeadrecords.bandcamp.com/album/strix-strega-strygae
https://youtu.be/nsp4t0z1X8s

Bluegrass/ metal ekipa iz Jute, Appalachian Anarchy ima novi album i Kegful of Unholy Vengeance Served Hot je sada već uhodana kombinacija superbrzog prebiranja po bendžu i jednako brze metal matrice ispod. Sve je kako očekujete – instrumentalno, energično, zabavno – i mada se ovaj bend ne pomera predaleko od stadijuma dobre šale u kome se nalazio već na prvom izdanju, Kegful of Unholy Vengeance Served Hot je ploča koja nema čega da se stidi ni aranžerski ni izvođački, ni produkcijski i pruža dobar provod:
https://appalachiananarchy.bandcamp.com/album/kegful-of-unholy-vengeance-served-hot

Leather Hearse je pak projekat gitariste po imenu Tannon Penland koji je svirao sa Loincloith i ima drugi svoj projekat Gauchiste a za ovu priliku mu se pridružio i bubnjar Hannes Grossmann, ugledni udarač koji je svirao sa gomilom važnih bendova iz domena ekstremnog metala (Obscura, Triptykon, Necrophagist, Hate Eternal...). Leather Hearse je teže podžanrovski odrediti jer EP Burn In Heaven I  sa svojih pet pesama prolazi kroz razne  faze, nudeći i tehnički death metal, i progresivu i doom i mathcore... Ono što je činjenica je da su muzičari kvalitetni, a pesme kratke i možda su najpre skice za nešto što će ovaj bend tek postati. Ali su sjajno odsvirane i dobro zvuče a EP se prodaje po ceni koju sami odredite:
https://leatherhearsesl.bandcamp.com/album/burn-in-heaven-i

Evo i prvog 20 Buck Spin albuma za koji mogu da kažem da legitimno izlazi izvan domena mog interesovanja. Bleed iz Dalasa su bend koji se stilski ni malo ne uklapa u ono što ova etiketa iz Pensilvanije inače izdaje, kombinujući alternativni metal, programirane ritmove (i semplovane brejkbitove), nu metal i šugejzerski pop za nešto što naprosto nije deo uobičajenog death metal i doom programa ovog izdavača. No, zdravo je širiti horizonte i mada Bleed (kako se i album zove) nije po mom ukusu, ovo je dobra, solidna ploča za ljude koji vole metal što je istovremeno i komunikativan i ličan, a video sam reakcije po internetu da je ovo ,,najbolja 20BS ploča" pa se i to valjda računa:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/bleed

Gore sam par puta pomenuo King Crimson a nekako se lepo pogodilo da smo ove nedelje dobili i novi album švedskih progresivnih rokera The Flower Kings koji, mislim, dosta spretno nose zvuk i svetonazor originalngo prog-rok talasa u novom stoleću. Love je sedamnaesti album benda za više od trideset godina postojanja i mada nema pesama od po pola sata – najduža traje sedam minuta – taj neki duh kombinovanja disparatnih muzičkih uticaja unutar i izvan rokenrol tradicije, eksperimentisanja ali sa uvek ubedljivim vraćanjem formi rok pesme, to je sve prisutno. Dobre pesme, fina produkcija, relaksirajuće iskustvo za nas matore a, nadam se, i za po nekog mlađeg:
https://insideoutmusic.bandcamp.com/album/love-24-bit-hd-audio

Simfonijski power metal nije sad neki moj odabrani žanr da ga slušam svakog dana i puštam drugim ljudima ne bih li ih privukao na tamnu stranu, ali ima bendova koji ovo umeju da urade tako da meni to na kraju bude ugodno za slušanje. Italijanski Ancient Bards sami kažu da je tanka linija između umetnosti i kiča i, da se razumemo, ja se ne bih zakleo da oni nisu smešteni na, jelte, pogrešnoj strani te linije. Ali njihov kič je ZABAVAN i novi, peti album, Artifex, prvi posle pandemije je dosta dobro resetovanje zvuka ove postave. Naime, sada je simfonijski materijal naglašeniji, aranžmani su ,,orkestarskiji" i ,,horskiji" i epski kič ove muzike je naprosto neodoljivo šarmantan. Ima u pesmama generičkog sadržaja koji meni nije preterano drag, naravno, ali dobar deo toga je u zaista memorabilnim temama i melodijama što ih pevačica Sara Squadrani radi kako treba i Artifex je prilično slušljiva ploča za moje standarde. Ne nešto što bih trošio svakog dana, ali u domenu te neke ,,pop metal" muzike, spada u pozitivnija iskustva koja sam imao ove godine:
https://ancientbards.bandcamp.com/album/artifex

Raways su italijanski kvintet sa logotipom koji koristi onaj Iron Maiden font i zvukom koji je baziran na ne samo Mejdnima već NWOBHM stilu uopšte. EP Raw Takes je, time, naravno vrlo prijemčiv za mene, makar na nivou ideje. Što se realizacije tiče, ovo je pre svega snimljeno zaista dosta sirovo, verovatno u prostoriji za probu i bend ima živ, prirodan zvuk koji je meni okej ali nisam siguran da će svakome biti jednako prihvatljiv. Što se same muzike tiče, Raways su uslužnog kvaliteta – pesme su tehnički OKEJ ali bez neke velike invencije, pevanje je tehnički OKEJ ali ne prezentuje mnogo karaktera i mislim da je fer reći da su ovo prvi, obećavajući snimci benda koji još dosta treba da radi na dosezanju svoje krajnje forme. Ali jesu obećavajući:
https://www.youtube.com/watch?v=RDNIw1sfbEU

Power Surge se vode kao londonski bend ali ovo je nacionalno mešovit projekat sa muzičarima iz Ujedinjenog kraljevstva, Hrvatske i majke Srbije koji su se okupili u Londonu i snimili album vrlo programskog back to the roots heavy metala pod naslovom Shadows Warning. I meni je to DOBRO, mada hitam da dodam i da se u muzici čuju jasna dugovanja uzorima poput Iron Maiden, Wolfsbane itd, te da će Power Surgeu koristiti da naprave još jedan korak i svoju muziku učine autentičnije SVOJOM. No, moje PRAKTIČNO NEVAŽNE tlapnje na stranu, dakle, Shadows Warning je ploča kvalitetnog klasičnog heavy metal zvuka na kojoj sa hrvatske strane peva Roko Nikolić (Elusive God, Flesh) a sa srpske je tu Milan Jejina iz Magme i još nekoliko desetina beogradskih bendova, te Srđan Bilić, Sarajlija koji već izvesno vreme radi u Londonu i svira u Cutlass (gde je i basista Power Surgea) i Primitai. I, mislim, ovo je, da ponovim DOBRO, dakle, izuzetno kompetentno i na polju kompozicije i na polju izvedbe. Neke pesme, poput, recimo, sprinterske Breathe New Life su veoma ubedljive i obeležiće mi ovu godinu a bend vrlo korektno poštuje prethodnike, te obrađuje Warriorse Vicka Milatovića, pokazujući kako preko, evo 42 godine baklja hevi metala ne gasne i predaje se iz generacije u generaciju da svi slavimo i volimo ovu muziku. Sve najbolje želim Power Surgeu jer je ovo debi izuzetno ubedljivog nastupa i nadam se da najavljuje uspešnu karijeru:
https://fhmrecords.bandcamp.com/album/power-surge-shadows-warning

Prošle nedelje kada sam rekao da Dying Victims Productions sve vole da rade u serijama po tri, prevideo sam da su izbacili i debi album peruanskih Hyena, pa evo ga sada jer je, nagađate, odličan. Hyena, osnovani 2018. godine od početka voze u old school stazi, sa klasičnim heavy metal zvukom i tematskim interesovanjima koja su čvrsto ukorenjena u osamdesetima. Mislim, prva pesma na albumu se zove Nightriders i da je izašla 1982. godine bila bi u vrhu tadašnje ponude zajedno sa istorijskim radovima Iron Maiden ili Judas Priest iz istog perioda. Album, naslovljen About Rock and Roll je procesija kvalitetnih street metal kompozicija sa pevačem koji ODVALJUJE i vrlo solidnim produkcijskim poslom koji muzici daje potrebnu dinamiku i ne dopušta da se suptilnosti u izvedbi sakriju. Ako volite Maidene, Tygerse, Priest i tu ekipu, ovde ne možete pogrešiti, Hyena su SAVRŠENI:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/about-rock-and-roll

Ovo proleće je stvarno donelo NEUMERENU količinu dobrog heavy metala, pa tome pridružujemo i debi album vašingtonskih Hangfire. Ovaj kvartet iskusnih muzičara ima adut u vidu pevačice po imenu Jenea Fiore ali je i muzika na albumu Burn vrlo ubedljivo napisana, odsvirana i producirana sa pravilnom količinom propisnih heavy metal rifova i gaženja po tempu a bez previše cheesy kiča. Bend generalno spaja klasičnu heavy osnovu sa modernijom groove metal nadgradnjom i to zaista solidno ide pa mada je pesama čak dvanaest, ima ovde dosta ideja i ,,mesa" da ne bude monotono:
https://hangfirerr.bandcamp.com/album/burn

Pre oko godinu dana sam penio od sreće na debi album brazilskih Hellway Train a oni, evo, ove godine imaju novi EP, Stryke by Lightning i to KIDA. Mislim, tri pesme (tj. dve plus intro) u SAVRŠENOM neo-NWOBHM stilu, sa prejebanim vokalima i takvim tempom da poslednja pesma traje jedva 62 sekunde. Bend i sam kaže da se trudio da na ovom izdanju ima više speed metal i pank elemenata i što se mene tiče APSOLUTNO TRIJUMFUJU. Ovo je izvrstan spoj heavy metal glamura i speed/ punk oštrine pa kad novi album, a koji se već najavljuje kao mračniji od prvog, stigne u prodaju, biću u prvim redovima:
https://hellwaytrain.bandcamp.com/album/stryke-by-lightning

ALBUM NEDELJE

Album nedelje je, naravno, novi Conflict. Dvadesetdve godine nakon prethodnog albuma koji je i sam bio više kolekcija pesama pisanih tokom prethodne decenije, dobili smo This Much Remains, album vrlo prepoznatljivog i, ako smem da se usudim da upotrebim tu reč, nostalgičnog anarhističkog panka koji čak i uz tu nostalgičnost i vrlo malo želje da se menja zvuk utemeljen još u osamdesetima, zvuči moćno, potentno, pa i aktuelno. Mislim, to da Colin i njegova ekipa izuzetno malo odstupaju od tema i načina njihove obrade koji su karakterisali njihov izraz još od početka osamdesetih je u ovom slučaju signal da se premalo toga promenilo u svetu i da su antiautoritarne ideje, borba za prava životinja i rodnu ravnopravnost i dalje jednako relevantne kao što su bile i 1983. godine na  izvanrednom debi-alumu It's Time to See Who's Who, kojim je drugi talas britanskog anarhopanka dobio bend što su ga rado slušali i metalci. To da su Conflict bili strahovito inspirisani radom utemeljitelja anarhopanka u Ujedinjenom kraljevstvu, bendom Crass, ali da su muzički jednako dugovali nascentnom hardcore thrashu koji su pravili Discharge, Chaos UK, GBH je bio važan detalj i anarhistička mreža je zabačena, moglo bi se argumentovati mnogo šire i sa mnogo više efekta, produžujući i produbljujući napore savremenika poput Rudimentari Peni, Subhumans itd. Album The Ungovernable Force iz 1986. godine na kome Steve Ignorant iz Crass ravnopravno deli vokalne dužnosti sa Colinom ostaje monument britanskog panka sa svojom buntovničkom energijom i atmosferom kraja istorije i mada ni jedna ploča snimljena posle ove nije zvučala TOLIKO moćno, Conflict su ostali dosledni i pravili odlične albume, apdejtujući tekstove ali ne odričući se osnovnih tema. This Much Remains je u tom smislu neka vrsta ne baš rimejka ali metodične, svesne rekonstrukcije ideja i estetike koju pamtimo još iz osamdesetih, zapravo album koji i počinje jasnim citatima sa The Ungovernable Force, i koji nastavlja sa podsećanjem na važne teme koje nisu postale manje važne zato što danas imamo pametne telefone i tviter. Colin zvuči kao ,,starija osoba" na ovom albumu, štaviše, reflektivnija i melanholičnija nego ikada (slušajte Echoes) ali nikada poražena, nikada nesigurna u svoju misiju, nikada spremna da se preda, dok pevačica Fiona Jayne Friel, žena sa već dosta godina rada u ovom bendu, radi upravo ono što treba da radi nova generacija, ubrizgavajući u Conflict prkosnu energiju savremene feminističke misli i promišljene, reflektivne tekstove koji feminizam i borbu za prava životinja, borbu protiv korumpiranih autoriteta i za, jelte, svetski mir, vodi sa dostojanstvom i umetničkim integritetom koji se za ovaj bend može mirne duše konstatovati tokom cele karijere. Slušajte, na primer, Cut the Crap sa svojim beznapornim skretanjem u rege i divnom posvetom pokojnom Benjaminu Zephaniahu. A onda stiže Shut the Fuck Up, poruka ne baš SAMO sprskom tviteru i njegovim virtuelnim ratovima za bolju budućnost: ,,Is that what you believe? You never were involved!" Pa vi vidite. Enivej, This Much Remains je ploča sa mnogo promena ritma i raspoloženja, često, rekosmo, melanholična i reflektivna, ali ona nije ploča zagonetki, još manje ploča odustajanja i predaje. Ona je ploča koja celu Conflict biografiju posmatra kao predmet kritičke analize ali i rudnik iz koga se može iskopati još mnogo kvalitetnog blaga i sa šesnaest pesama stalno promenljivih atmosfera i tempa, ovo je i dalje vrlo lični, vrlo neposredni pank koji nikada nije imao problem da bude i rege i metal i setni, melanholični rok, nikada nije odustao, nikada prestao da inspiriše. Naklon do poda.
https://www.youtube.com/watch?v=ghmXXJpN3Xs&list=OLAK5uy_le9BZH6iGCuDqHhtktXexdqm2qKzgIoSY

[Meho Krljic]

Idemo? Idemo. Svašta ima ove nedelje, od novog Candlemassa, preko novog doom metal benda Elija Rigonata, do prave kanonade noise rock albuma od koje se još oporavljam. Dakle, IDEMO:

Deo 1: BLACK METAL

Alukta je novi projekat prolifičnog belgijskog muzičara koga znamo pod imenom Déhà, čoveka sa više desetina aktivnih peojekata i solo-radova, i njegove koleginice, Francuskinje Brouillard, koja sa njim takođe radi u projektu Transcending Rites (gde su isto samo njih dvoje). Oboje muzičara su navikli ne samo na brojne solo-radove već i na istraživanje graničnih formi metala i njegovog ukrštanja sa drugim muzičkim izrazima pa je debi album ovog projekta, Merok baziran na pogrebnim običajima naroda Torajan iz Indonezije. I to jako lepo zvuči. Spoj eteričnosti atmosferičnog blek metala i svečane, spore funeral doom muzike, sa ukusno dodatim aluzijama na folklorne motive radi kako treba, nudeći spor, dostojanstven, hipnotičan album avangardnog metala u kome elementi ekstremnog izraza (vokali, distorzije) ne sugerišu agresiju već napor da se dosegne transcendentno, a ,,ritualistički" momenti nisu karikirani egzoticizam. Ako volite spori, sanjivi atmoblek i melodični, molski funeral doom, ovo bi moralo da vam se dopadne:
https://transcendance-bm.bandcamp.com/album/alukta-merok

 ,,Asthénie is a band", kažu Asthénie iz Strazbura, kao da ne žele da nam kreiraju ikakva očekivanja. No, ako ste slušali njihov predpandemijski debi album, verovatno imate nekakvu ideju kako nova ploča, Iridescence, zvuči. Melanholično, šugejzerski, sanjivo. Ovo je blackgaze/ post-blek metal za sve pare, sa pesmama od kojih su neke bliske indi roku, samo sa vrištavim vokalima i metal-produkcijom, ali moram da priznam da ta dinamična produkcija i energična svirka kod mene uspevaju da navuku dosta dobre volje i Iridescence je ploča koju mogu da slušam bez mrštenja. Jeste, pesme su duže, emocije su sjetne, sve je kako očekujete, ali ima ovde taman dovoljno znoja i krvi da sve bude OK:
https://asthenies.bandcamp.com/album/iridescence

Cocaine Culture iz Indijane su počeli kao bend bliži formulama post roka, šugejza  i alternative ali za desetak godina rada, do izlaska svog debi albuma, Cocaine Culture razvili zvuk u smeru blek metala sa uplivima sludge metala pa i death metala. Taj debi album izdaje HPGD pa imate određenu sliku o stepenu ekstremnosti o kome pričamo. Ovo nije muzika koja se ovaploćuje SAMO u agresivnosti ali jeste ružna, mračna, abrazivna, namenjena publici koja kopa po blatu znajući da negde u njemu ima po koji biser. Sasvim je to korektno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/cocaine-culture

Blek metal koji svirtaju Finci Amūrta je u teoriji previše melodičan za moj ukus ali prvi EP ovog zanimljivog trija iz Tutkua se diči odlično napisanim pesamama i zvukom u kome i pored prominentnog sintisajzera gitare i bubnjevi zvuče zdravo i ubedljivo. Revel in Perdition osvaja energičnim nastupom u kome te naglašenije melodije prirodno idu uz robusnu, živu svirku i onda ta farbanja sinti-glamurom meni zvuče kao simpatična, smislena nadgradnja:
https://amurta.bandcamp.com/album/revel-in-perdition

Ko voli ,,komercijalniji" blek metal, jer, eto, i to postoji, stigao nam je novi Behemoth. Meni ovaj bend nikada nije bio previše po ukusu ali mora se poštovati i kolometraža i čisto tehnički kvalitet koji se pokazuje pa ću reći da je The Shit ov God sasvim korektna, uredna ploča prepoznatljivog black-death zvuka koji ekipa iz Gdanjska vozi već dobar broj godina. Upućeniji kažu i da im je ovo najbolje izdanje još od The Satanist iz 2014. godine pa ako volite Behemoth, ovo ne treba da propustite:
https://behemoth.bandcamp.com/album/the-shit-ov-god

Za black metal (i black death metal) koji mi se nešto više dopada, tu je nemački Nail by Nail, osnovan 2023. godine. Na albumu prvencu, Embraced by Darkness kvintet, sastavljen od ljudi koji već imaju iskustva i aktivne bendove, zvuči taman onoliko hermetično koliko je meni potrebno, sa samo blagim skretanjima ka teatralnosti koja je ovoj muzici, istina, prirođena, ali ljudi poput Behemoth sa njom, za moj ukus, preteruju. Nail by Nail su distanciraniji, teži za slušanje i mada ne preteruju sa nekim OGROMNIM idejama, dovoljno su sirovi i old school i lepo se slušaju:
https://nailbynail.bandcamp.com/album/embraced-by-darkness-2

Iz Njemačke su i Scheitern čiji debi album, Litanei des Verfalls ima toliko bučan mastering da se jedva sluša. Mislim, razumem da muzika tako zvuči agresivnije ali je zvuk toliko monoton da je potrebno uložiti aktivan napor da shvatite da ne slušate stalno istu pesmu i da bend varira rifove, teme, tempo. No, kad napor napravite, ovo je lepuškast agresivni blek metal po šnitu veterana kao što su Marduk ili Immortal i ko to ne voli taj je jebeni ćaci:
https://scheitern-bm.bandcamp.com/album/litanei-des-verfalls

Francuzi Skaphos su dosta po mom ukusu. I njihov treći album, Cult of Uzura je black-death ploča ali sa veoma naglašenom brutal death metal komponentom u visokoj brzini, ekstremnoj disciplinovanosti i tehničnosti. No, album ima i fino osmišljenu black metal dimenziju sa dosta atmosfere predhrišćanskih paganskih kultova izmešane sa surovim nabadanjem i ta kombinacija u muzici je meni veoma lepo legla. Jedan od apsolutnih hajlajta ove nedelje:
https://skaphos.bandcamp.com/album/cult-of-uzura

Onda su tu i Finci Svarta Havet i njihov drugi album, Månen ska lysa din väg, a namenjen svima koji manje reaguju na te black-death agresivnosti koje ovde hvalim i skloniji su post-black i blackgaze zvuku. Svarta Havet imaju svu potrebnu melodičnost i melanholiju, ali i vrlo tvrd, agresivan zvuk i brzu, isto agresivnu svirku pa su mi dobro zagrejali srce ovim albumom kome ni pesme nisu predugačke i sve se to lepo presluša uprkos JAKO GLASNOM masteringu:
https://svartahavet.bandcamp.com/album/m-nen-ska-lysa-din-v-g

Još black death metala? Ima! Exilium Noctis su iz Grčke a njihov drugi album, Pactum Diaboli, već imenom sugeriše šta ćemo ovde čuti. I ČUĆEMO tako mi svega: ovo je agresivan, preteći satanistički black death metal produciran da sve puca ali srećom napisan vrlo stručno. Ne nužno ORIGINALNO, ali ovo je album veoma solidnih rifova, dramatičnih tema, perfektno odsvirane egzekucije. Da je samo masterovan dinamičnije bio bi IDEALAN ali i ovako je dobar:
https://exiliumnoctisblacklion.bandcamp.com/album/pactum-diaboli
https://exiliumnoctis.bandcamp.com/album/pactum-diaboli

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Puce su Kanađani (Njufaundlenđani, zapravo) sa evo, već trećim albumom za devet godina. Fresh Tar je kolekcija vrlo ugodnih teškorokerskih pesama koje klasičan sabatovski stoner/ doom oplemenjuju sa samo mrvicom grandža da bude prijemčiviji još širem krugu ljudi i to je sve solidno snimljeno, puno lepih ajomijevskih rifova i pitko. Ima tu i nekih obrada, uključujući Captain Beefhearta, pa se za bend može reći da se trudi da ne bude uhvaćen u samo jednom stilskom izrazu i ovo se sve jako lepo sluša:
https://puceband.bandcamp.com/album/fresh-tar

Dead Vessels su iz Birmingema (u Engleskoj) i njihov zvuk meša stoner rok, sludge metal, nekakav (post)hardcore. Sve je to sirovo, odsvirano na osećaj i bez nekakvih velikih konceptualizacija, kako i očekujete od birmingemskih bendova a album Wholesale for the end times niko neće doživeti kao nekakav izgubljeni klasik ali on je u svojoj spontanosti i neposrednosti vrlo simpatičan:
https://deadvessels.bandcamp.com/album/wholesale-for-the-end-times

Za veoma sirov, težak zvuk tu su Finci Abysmal Rites i njihov ,,primitive heavy/sludge". Album Restoring The Primordial Order je baš takav, spor, primitivan, mučan, bez imalo simpatije prema neutreniranom slušaocu ali svirka je srčana, znojava, časna, pesme su nekakve prirodne dužine i ovo nije puka stilska vežba iz sadizma:
https://abysmalritesband.bandcamp.com/album/restoring-the-primordial-order-album

Elio Rigonat ne miruje pa je ove nedelje izbacio već dva albuma. Jedan je saradnja sa Sofijom Barić i to je elektropop ploča koju ne mogu da uvalim u metal-pregled ma koliko da rastežem definiciju metala. Ali druga je saradnja sa Sergejom Radanom u okviru stoner-dvojca Kali Juga a ovo je METAL metal. Rigonat je svoju reputaciju izgradio na ime vrlo agresivnog, vrlo tehničkog thrash metala sa matičnim bendom Kobold – jednom od najboljih thrash postava koje su u ovom trenutku aktivne IGDE u svetu– ali se poslednjih par godina izrazito trudi da eksperimentiše u različitim žanrovima i formatima pa je Smrt Svetu ploča dugačkih, teških, a meditativnih stoner komada koji kontempliraju o kraju, jelte, sveta, nudeći džem-sešn atmosferu ali zapravo kvalitetno, promišljeno napisane pesme. Ovo nije feelgood stoner rok ploča, da to odmah bude jasno, već jedna zahtevna , ambiciozna epopeja niskog štima i superteškog zvuka i moram da još jednom notiram svoju impresioniranost ovim beogradskim muzičarem:
https://kalijuga.bandcamp.com/album/smrt-svetu
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/smrt-svetu

Hrvati Elusive God imaju drugi album, Ambis i to je prilika da drugu nedelju za redom slušamo Roka Nikolića kako, jelte, roka. Naravno, Elusive God smo već slušali kad su izdali prvenac, Trapped in a Future Unknown pre tri godine a ovom prilikom tekstovi su na Hrvatskom i sve je mrvicu karakternije. Ali mislim, bilo je to dobro i 2022. godine, ta ,,Iron Maiden sviraju Doom" koncepcija se nije istrošila i za razliku od mnogih drugih epic doom metal bendova, Elusive God ne zvuče nepodnošljivo cheesy i izkarikirano, već baš kako treba. Dakle, ZDRAVO cheesy, znojavo epski, sa kvalitetom rifova, pesama i produkcije koji su na vrlo visokom nivou a sa tim karakterom istaknutim u prvi plan. Odlično.
https://personal-records.bandcamp.com/album/ambis

Fragments Of Time je debi album za francuski trio Maniard i to je bučna, teška ploča psihodeličnog doom metala. Znate već kako to ide, pesme su podugačke, gitare sipaju moćne akorde, ima tu dosta mišićavog rada ritam sekcije, ali dosta akcenta se stavlja na hipnotičku atmosferu a vokali, kada ih ima, stižu s onu stranu svesti.Glasan mastering ali solidno napisane pesme i dobra svirka:
https://maniard.bandcamp.com/album/fragments-of-time

Stone Fist su Italijani ali ne snimaju za Heavy Psych Sounds Records. Njihov debi minialbum, isto Stone Fist izlazi za Go Down Records i ovo je sirova, dosta garažna verzija stoner rocka. Što naravno ima svog šarma. Ovih šest pesama su prijatno fazirane i mada nemaju upeglanost i čvrstinu iskusnijih bendova, imaju dosta osobenih ideja i jedan drčan nastup koji šarmira:
https://godownrecords.bandcamp.com/album/stone-fist-ep

Nisam siguran kako Norvežani Tusmørke ovako često štancuju ovako dobre ploče ali OK, En pakt med naturen je makar živi album, kojim bend obeležava četvrt veka rada. I odličan je, plus jako je impresivno čuti kako progresivni, paganski folk-rok koji ova ekipa izvodi uživo ima jednu vrlo ubedljivu formu sa puno nestandardnih instrumenata odlično udenutim u živi miks. Tusmørke slušam već par sezoa i oduševljen sam kao i svaka osoba od ukusa. Ako niste, treba:
https://tusm-rke.bandcamp.com/album/en-pakt-med-naturen

Za malo garažnog heavy psych zvuka tu su Madmess, Portugalci koji klasičnom power-trio formatu dodaju sintisajzer u stalnu postavu i to je dobra kombinacija. Album The Third Coming je psihodeličan a sirov, energično odsviran a ne agresivan i pogađa sve potrebne mete, nudeći i znojavo, telesno iskustvo i solidan psihodelični trip:
https://madmess.bandcamp.com/album/the-third-coming

Lajpciški Blackbox Massacre su uradili maltene isto za album Pink Edition dodajući power trio postavi orgulje, ali njihova muzika JESTE agresivnija sa deseto- i dvanaestominutnim primitivnim ritualima, vrlo gustim, heavy zvukom i bez pevanja. Album je, kapiram snimljen skroz uživo u studiju i odiše džemerskom energijom ali nije ni nemaštovit i nudi prilično okej spoj krautroka i metala za ljude koji vole i jedno i drugo:
https://blackboxmassacre.bandcamp.com/album/pink-edition

Kao i svaka zdrava osoba, svake nedelje se pitam da li će Napalm Records izdati NEŠTO što će meni da se dopadne ali ove nedelje smo se našli na zaista istoj strani ulice. Švedski doom metal veterani Candlemass imaju novi EP za Napalm, naslovljen Blackstar i ne samo da dobijamo dve pesme njihovog karakterističnog PREDIVNOG melodičnog dooma, već su tu onda i po jedna obrada Black Sabbath i Pentagram. Mislim, legende obrađuju legende, ŠTA LEGENDARNIJE UOPŠTE POSTOJI? Naslovna pesma je okej, Corridors of Chaos je još bolja – jer je duža, sporija, hipnotičnija – Sabbath Bloody Sabbath je, clearly jedan dekadentan doom metal HIT a Forever My Queen je neumoljiva ROKAČINA na kojoj Johan Länquist ima da se ozbiljno naradi da ispoštuje dinamiku. Nezaobilazno:
https://candlemass.bandcamp.com/album/black-star
https://www.youtube.com/watch?v=DvPCYdk0Q8Y
https://youtu.be/61ARtHs7Qlg

Portlandski Hippie Death Cult imaju živi album snimljen prošle godine tokom ekstenziven turneje i pošto ovo izdaje Heavy Psych Sounds Records znate da nema mnogo prostora za promašaj. Teški rok ovog benda je sirov, agresivan a opet melodičan, sa upečatljivim, autoritativnim ženskim vokalom, a Live At The Star Theater je jednako sirov, REALAN snimak nastupa koji ima prostora i da se greši i da se brlja ali da se nikada ne izgubi hemija:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hippie-death-cult-live-at-the-star-theater

A iz Ripple Music tabora stiže album ekstremno zdravog hard roka sa izraženim '70s šmekom. Paralyzed su kvartet iz Nemačke čija muzika jeste stoner rock – ima distorziran bas i jak, gazeći gruv kada joj to odgovara – ali čija muzika ima i orgulje i naglašava bluz komponentu više nego što je to danas uobičajeno. U tom smislu album Rumble&Roar je veoma lepo osveženje, pogotovo jer ni sam zvuk nije preagresivan, sa moćnim ali dovoljno prostranim miksom i razumnim masteringom koji muzici daju širinu i dubinu a pesmama, tim gruverskim, bluzerskim orbocima sreće, pravu priliku da nas osvoje. Još je impresivnije kada znate da je sve ovo snimljeno uživo u studiju i ako ste ljubitelj težeg roka u kome se dosta snažno čuju i Doorsi (slušajte Tosies Town, na primer), ovo će vam biti neodoljivo:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/rumble-roar
https://paralyzedband.bandcamp.com/album/rumble-roar

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Äxe iz Londona sviraju vrlo sirov blackened speed metal, pa demo Warriors of the Death Raid zvuči maltene kao nešto iz 1985. godine. Što u zavisnosti od vaših preferenci može da bude sjajno ili grozno. Meni je materijal korektan, bez velike inventivnosti u pesmama, ali sa tehničkim kvalitetima koji ga čine pitkim i sasvim pogodnim za konzumaciju. Osam pesama, cena koju sami određujete, sve korektno:
https://unholyaxekution.bandcamp.com/album/warriors-of-the-death-raid

Giftkrieg su iz Bostona  njihov thrash metal je old school, vrlo tehnički uredan, štaviše, pomalo i ,,muzičarski" nastrojen, ali bez previše gubljenja u virtuoznosti. Ovde je, dakle, akcenat više na promišljeno napisanim pesamama i taj se trud isplaćuje jer Poison War ima tri vrlo solidna komada, produkcijski svedena, ali srčano odsvirana i puna dobrih rifova, dobrih ideja i sklopljena kao da je i dalje 1988. godina i thrash metal bendovi su u apeksu inventivnosti:
https://giftkrieg.bandcamp.com/album/poison-war

Kalifornijski Trencher imaju novi EP, SkullCrusher i to je zapravo samo jedna originalna pesma i jedna obrada Running Wild. Ali je DOBRO. Ovo je old school speed/ thrash sprint po uzoru na, jelte, Running Wild, Iron Angel i Celtic Frost (koje Trencher navode kao najveće uzore) , svirka je solidna produkcija prihvatljiva i mada Trencher ima distinktno ,,kućni" miris u ovome što radi, muzika je ZDRAVA:
https://trenchmetal.bandcamp.com/album/skullcrusher

Norvežani Nithe su svoj novi EP, izašao za nepogrešivi Caligari Records, naslovili Funeral Death i to, mislim, pravilno postavlja očekivanja koja treba da imate. Naime, ovo je old school black thrash metal, veran ,,necro" estetici iz sve snage, ali koji istovremeno nije i naglašeno primitivan. OK, produkcija ovde nije skupa ali je u pitanju korektan studijski snimak, a i pesme nisu samo brutalne ejakulacije rifova već atmosferičnijje napisani komadi koji aranžmanima pričaju kompleksnije horor priče. Kada u drugoj pesmi bend citira besmrtni motiv Bernarda Hermanna iz filma Psycho, slušalac zna da ima posla sa ljudima od ukusa:
https://nithe1.bandcamp.com/album/funeral-death
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/funeral-death

Dark Speed Power je drugi EP za kopenhagenški Slyngel i to je vrlo ukusan, kvalitetan blackened speed metal. Slyngel se nalaze na idealnom mestu između old school lojalizma i ipak nekakve tehničke ekspertize pa su pesme napisane i aranžirane profi, rifovi su old school testerisanje i produkcija je istovremeno i savremena i aludira na prangijanja od pre četrdeset godina. Veoma lepe četiri pesme sa više ideja nego što prosečan thrash metal bend danas stavi na celu ploču. Deathcult je HITČINA:
https://slyngel.bandcamp.com/album/dark-speed-power

Arachnindz već imenom saopštavaju kakav im je zvuk pa je onda Demo 2025 baš ono što očekujete. Dakle, mošerski, gangsterski, uličarski nabod-core. Sasvim solidan pritom, sa pet pesama naslova poput Da Outside ili My Town My Scene, odsviranih disciplinovano, produciranih jeftino ali uredno. Ako na stranu stavimo da je ovo dvanaestak minuta komprimovane toksične muškosti, u pitanju je vrlo solidan materijal koji možete kupiti za onoliko para koliko ste sami spremni da date.
https://arachnidz804.bandcamp.com/album/demo-2025

Red Slaad uz Atlante je, pretpostavljam, jednočlani crustpunk projekat sa EP-jem Songs of Liberty a koji je, po standardima kućnih projekata, jelte, ODLIČAN. Ovo su četiri pesme sirovog, agresivnog hardcorepunka, ali su napisane inventivno, tako da abrazivnost i ideje stoje u finom odnosu. Ovde ne samo da ima smena ritma i tempa već su neke pesme i pankerski himnične – pogotovo poslednja koja se i zove ,,Anthem". Tako da od mene, još uz tu cenu koju sam kupac određuje, ovo dobija oba palca na gore:
https://redslaad.bandcamp.com/album/songs-of-liberty

Hard Stare su crossover thrash ekipa iz Škotske. EP  Go Fuck Yersel' / In The Bin je vrlo bučan, jako distorziran, onako prljav, neumiven i šarmantan, sa lepom smenim brzih, kinetičkih delova i pasaža paklene buke. Lep materijal, a cena daunlouda je koliko date. PA DAJTE:
https://hardstare.bandcamp.com/album/go-fuck-yersel-in-the-bin

I Bathed in Sin su iz Škotske a njihov Unfest '25 Promo ima dve pesme kombinacije metaliziranog crustcorea i klecačkog hardcorea. Nije to loše i kad se svira brže meni je ovo odlično. Ali i kad se svira sporo mislim da je okej, sa bendom koji je sirov ali artikulisan i dosta dobrih rifova:
https://bathedinsin.bandcamp.com/album/unfest-25-promo

Cult Mind iz Kalifornije imaju album Unfected i njihov izdavač, uglavnom nepogrešivi Transylvanian Recordings kaže da je ovo ,,pank za pankere", navodeći uzore kao što su Poison idea, Wasted Youth, Strung Up i Suicidal Tendencies. I sve su u pravu, Infected je kolekcija brzih, energičnih pesama, pravih pitstartera u kojima se zaista čuje karakternost Poison idea i lepršavost ostalih navedenih bendova. Cult Mind sviraju majstorski, pišu pesme bez grama sala na sebi, brze, okretne a opet PESME, dakle ne puke skice, imaju odličan zvuk i pravo ih je zadovoljstvo slušati. Pošto je Transylvanian Recordings izdao vinil, danloud se plaća koliko hoćete:
https://cultmind.bandcamp.com/album/infected
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/cult-mind-infected 

Controlled Dosage iz Teksasa na demo snimku 3 Track Demo samo u prvoj pesmi govore o opioidima. Ostale dve imaju ,,političkije" teme i to je sasvim na mestu. U pitanju je energični, dosta jednostavni, garažno-sirovi ali opet PRIJATNO primitivni powerviolence hardcore i to se konzumira sa osmehom. Plaćate koliko hoćete:
https://controlleddosage.bandcamp.com/album/3-track-demo

AC-130 su iz Teksasa pa tako i zvuče sa vrlo nasilnim beatdown hardcore nastupom na EP-ju Actos De Violencia. Zvuk je težak, glasan, ali ima nekakvu dinamiku, svirka ima odličan gruv a pevanje na Španskom svemu daje dovoljno svežine da AC-130 intuitivno izdvojite iz gomile beatdown bendova koji svi imaju isti tough guy nastup. Preporuke!
https://ac130tx.bandcamp.com/album/actos-de-violencia

Multiple Felon su hardcorepunk kvartet odnekud iz Amerike a Demo 2025 ima tri pesme kvalitetnog thrash-čukanja. Ovo je vrlo snažno utemeljeno u hardcore i crossover tradicijama osamdesetih, ali sa prelivom moderne sviračke discipline, producirano korektno, sa puno karaktera i generalnog kvaliteta na svim nivoima. Odličan prvi demo i obećanje velikih stvari u budućnosti:
https://multiplefelon.bandcamp.com/album/demo-2025

Imamo i The Chain iz Perta u Australiji sa albumom Blind The World a koji stručno spaja ulični, sirovi hardcorepunk i te neke modernije, ,,gangsterskije" tendencije. Zvuk je glasan i težak ali je svirka energična, prštava i album ima dovoljno pank rok energije da meni bude simpatičan. Eye to Eye je, recimo baš pogo-starter:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/blind-the-world
https://bbbrecords.bandcamp.com/album/blind-the-world

Britanski Kicked In The Teeth sviraju možda suviše ,,komercijalan" punk rock za moj ukus, ali da ne preteram sa elitizmom reći ću da je album Watling Street Chambers kolekcija deset pristojnih rok pesma sviranih veoma visokim tempom, kvalitetno istreskanih i pristojno produciranih. Dakle, ne PREproduciranih. Mislim, ovo je zaista okej, samo je suviše, jelte, radio friendly za moj ukus al ja sam budala:
https://rarevitaminrecords.bandcamp.com/album/watling-street-chambers
https://www.youtube.com/watch?v=3n0PZ0S2UZk&list=OLAK5uy_lfYXKrxSdIRvyIzdibN4x7BtVhheVlqWk

Na primer, više su po mom ukusu Sex Scenes iz Milvokija čiji album Everything Makes Me Sick spaja klasičan, prostački pank rok sa malo riot grrrl rokačine. I to je odlično: zvuk je sirov i jeftin, ali svirka je karakterna i in your face, bez glume i kalkulacija, pesme su kratke, proste i odmah hvataju za revere i odvlače u šutku. Pa ko koga prvi. Sjajno je:
https://sexscenes.bandcamp.com/album/everything-makes-me-sick
https://bigneckrecords1.bandcamp.com/album/everything-makes-me-sick

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Vibratacore su italijanski crustcore/ death metal sastav sa novim albumom koji se zove samo Nova i, pa, ko voli agresvno a opet primitivno, ovde će se lepo udati. Ljudi sviraju već dvadeset godina i to znači da su dosegli jedan solidan tehnički nivo ali da se i dalje drže sirovine i jednostavnosti koje cene pravi andergraund ziloti. Navalite:
https://thcdiyprod.bandcamp.com/album/vibratacore-nova

Vroclavski Grób u suštini sviraju death i thrash metal ali novi EP, Groźby Karalne / Żelazna Kurtyna im je delom to a delom d-beat hardcore. Pa eto, to su četiri pesme sirovine i agresije i ko voli, nek čuje:
https://grobband.bandcamp.com/album/gro-by-karalne-elazna-kurtyna

Casing iz Londona i Belk iz Lidsa imaju split EP naslovljen Liminal Veil i to su četiri pesme strahote i agresije. Oba benda sviraju mučan, jako abrazivan blackened-sludge-hardcore-grind sa jako niskim štimom, jako naglašenim distorzijama i smenama sporih, meljućih delova sa rafalnim blastbitovima. Ovo je UŽASNO a istovremeno odlično pa to što ima samo četiri pesme istovremeno služi i kao blagoslov ali i kao navlaka da tražite još muzike ovih bendova.
https://panurusproductions.bandcamp.com/album/liminal-veil
https://casing.bandcamp.com/album/liminal-veil-split-w-belk

Njujorčani Stolen Gun mešaju agresivni hardcore i grindcore pa im Demo 2025 nema ni jednu pesmu dužu od dva minuta, ali su to ipak tehnički kvalitetne, znalački napisane i furiozno odsvirane porcije agresije i nihilizma. Nizak štim, težak zvuk, ali dinamično masterovanje i brutalna svirka, sve je kako treba:
https://stolengun.bandcamp.com/album/demo-2025

Cloven Impressions In A Great Nothing je pak split EP bendova UfoUfoUfo i Deer Parade i to je pet pesama brutalnog mathcore/ false grind prebijanja. UfoX3 su značajno bolji jer su ,,praviji" bend, sa instrumentima i promišljeno napisanim, a maničnim, pesmama, dok je Deer Parade onda više fusnota ritam mašine i vrištanja. Ali kao paket, ovo je vrlo solidno a pogotovo jer daunloud plaćate koliko hoćete:
https://deadsleeprecords.bandcamp.com/album/cloven-impressions-in-a-great-nothing

Poljaci Hostia na svom četvrtom albumu, Razorblade Psalm zabijaju u patos ekstremno kvalitetnim deathgrindom. To je čak šesnaest pesama brzine, energije, veoma uredne svirke i dobre produkcije, napravljenih da ulete u šesnaesterac, naprave haos i zapale pre nego što dobijete priliku da se na njih naviknete, a kamoli da vam dosade. Poljski deathgrind ima dugu i svetlu tradiciju i Hostia su naprosto noviji izdanak te tradicije, onoliko dobro koliko ih istorija obavezuje. Odličan, ODLIČAN album:
https://hostiametal.bandcamp.com/album/razorblade-psalm

Nisam ni znao do nedavno da Frogcore postoji kao fenomen, jelte, fascinacije žabama i proizvođenja estetike i raznih umetničkih radova baziranih na žabama. No, bend (?) Frogcore sa albumom Frogcore nudi pristojan deathgrind i to je okej. Ovo je kućna produkcija u režiji, skoro sigurno, jednog čoveka ali ovih dvanaest pesama su dovoljno brze i tehnički korektne za moje potrebe. Humor je tu ali ne u nametljivim količinama i ovaj demo-album se posluša sasvim okej a plaća se koliko date:
https://frogcore.bandcamp.com/album/frogcore

Za nešto tehničkiji i, hmm, profesionalniji deathgrind tu je debi album pensilvanijskih Disfathom. Naslovljen No Moral Compass on je kulminacija rada kvinteta kroz poslednju deceniju i nudi zaista poštenu, energičnu svirku i pesme koje imaju u sebi dosta tehničke ekspertize a da sve zvuči vrlo organski i nimalo umiveno. Bend je, dakle, vrlo usviran i kvalitetan ali i svirka i produkcija imaju dovoljno ,,žive" energije da se izdvoje iz mase a kompozicije su ozbiljno agresivne ali opet sa prostorom da se udahne vazduh i kreira atmosfera. Lepo!
https://disfathom.bandcamp.com/album/no-moral-compass-2

Brazilci Facada i znameniti zemljaci Rot imaju split album naslovljen  em sincronia com o fim do mundo. Za Rot nisam znao ni da su još aktivni ali pošto su u pitanju legende grindcorea devedesetih, sa apetitom sam ovo poslušao. Facada su vrlo solidni, svirajući u nešto modernijem stilu od Rot, ali sa i dalje veoma izraženim old school grindcore mentalitetom. Solidna produkcija, solidne pesme, sve solidno. Rot zvuče baš kako treba, odlično usvirani, sa okej produkcijom ali i dalje old school, i dalje sa jednostavnim, prijemčivim pesmama, visokim tempom, prljavštinom koja nije isterana iz njihovog zvuka. Nostalgično i preslatko:
https://facadagrind.bandcamp.com/album/em-sincronia-com-o-fim-do-mundo-split-with-rot
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mJHqlizysN95Nbti1pPbUk-uL3rtTmtsY

Ahhhh, novi Pupil Slicer, pa makar samo EP sa dve pesme je sve što mi je potrebno da proglasim ovu nedelju uspešnom. Londonski trio je promenio postavu ali nije umanjio furioznost svoje svirke pa je  Heather/Black Scrawl jedan kovitlac distorzije, buke, mathcore ritmova i grindcore veštine. Uz užasne vokale Kate Davies, odličnu produkciju i pametno odmerena koketiranja sa metalcoreom, mislim da će sledeći albuim ove ekipe biti apsolutno zakucavanje. A ovo je samo aperitiv! Probajte:
https://pupilslicer.bandcamp.com/album/heather-black-scrawl

Vomitizer je norveški death metal trio i ako iz samog imena nije jasno da je u pitanju vrlo visceralna, vrlo znojava muzika, a ne nekakav intelektualni, akademski pogled na death metal, onda da kažemo i da se debi album zove Release the Rats. Očekivao sam, da budem iskren i nešto prljavije, međutim Vomitizer sviraju vrlo uredan old school death metal sa jasnim dugovanjima bendovima poput Death ali i Atheist pa nije nefer reći da pored sve te štroke koju očekujete, ovde dobijate i malo progresive. Uostalom, ovo je bend iskusnih ljudi koji sviraju u Chton, Ghetto Ghouls, Bazooka Troopas i još dosta drugih bendova i lepo je videti da kada su se dohvatili death metala, to rade na osoben način. Drugim rečima, Release the Rats isporučuje dobra i donosi žestok, prljav death metal a onda ide preko linije dužnosti i tom death metalu dodaje progresivnu dimenziju. I to je vrlo lepo:
https://vomitizer.bandcamp.com/album/release-the-rats

Cerebral Obliteration je ,,bend" nastao od JuTjub kanala, internet projekat trojice ljudi koji uprkos svemu zvuči SOLIDNO. Ne sad nešto NEVIĐENO, ali debi EP, Manifestation nudi pristojan, agresivan black death metal, sa dovoljno mišića da bude zanimljiv i dovoljno prostora da raste i koncepcijski i produkcijski. Za prvi pokušaj, ovo je okej:
https://cerebralobliteration.bandcamp.com/album/manifestation-ep

Kolumbijski Disfiguring The Madness nema naročito skupu produkciju, ovo je očigledno kućno rađena muzika, ali album El Fin de Una Era ima dosta šarma sa svojom kombinacijom slamdown rifova, repovanja na Španskom, generalno prijemčivog gruva. Spajanje tough guy gangsterisanja i propisnih death metal rifova ume da ispadne i vrlo krindži ali Disfiguring The Madness ima nekakav nedužni šarm koji ga čini simpatičnim:
https://youtu.be/aYHxz2acHDg

Seethe iz Kanzas sitija je na granici karikature ali su dve pesme na demo snimku promo dovoljno zabavan brutal death metal koji se graniči sa goregrindom da meni to bude sasvim okej. Pesme su kratke, svirka je kvalitetna, tempo je jak sa tim svojim smenama blastbita i mošerskih deonica i sve brzo proleti a čovek na kraju shvati da želi JOŠ:
https://seethebdm.bandcamp.com/album/promo

Austrijski Sloow imaju dobro ime i, evo, već treći album za pet godina, naslovljen, isto, Sloow. Njihov pristup old school death metalu dosta je određen njihovim imenom i ovo je više gruverski, više rifaški a mnogo manje ,,tehnički" i agresivno-brzinski death metal. Ima tu okej gruva, ali je muzika možda iu previše nemaštovita za moj prefinjeni, jelte, ukus i imam utisak da bend ima bolji zvuk – težak, nisko naštimovan, bučan – nego same kompozicije. Ali slušljivo je:
https://sloow.bandcamp.com/album/sloow    

Chainsword su poljski death metal bend inspirisan, očigledno Warhammer 40k mitologijom i istorijom. Naravno, kao i najpoznatiji prethodnici (Bolt Thrower,of kors), i Chainsword valjaju težak srednjetempaški gruv pun zlih, pretećih rifova i hedbengerske divote. Novi minialbum, Chapter XII je konceptualno osmišljen ali čak i da ne znate ništa o svetu futurističkog Warhammera, na jelovniku je mesnat, težak, PRIJATAN death metal koji će vam zadovoljiti većinu kalorijskih potreba za danas:
https://chainsword.bandcamp.com/album/chapter-xii

Iz Finske dolaze Plague Vessel, kvartet ljudi koji već imaju bendove, ali čiji debi, EP Human Waste Conglomerate zvuči tako sirovo da na trenutke pomislite da su ovi likovi uzeli instrumente prvi put kada je snimatelj pustio traku (ne kažem ,,pritisnuo REC na telefonu" jer je potvrđeno da je ovaj materijal snimljen u analognom studiju). Ovo je muljav, mračan death metal sa veoma disonantnim rifovima ali uglavnom zato što gitare ne zvuče dobro naštimovano. No, to se uklapa u opštu atmosferu raspadanja i truleži koju bend kreira pa i ekstremno lo-fi produkcija koju su Iron Corpse rado publikovali. Pa onda ima i ko će to rado da sluša!
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/human-waste-conglomerate

Atmosferični black metal je uobičajena klasifikacija ali atmosferični death metal je dovoljno redak da i dalje privuče moju pažnju kad se pomene. Nemačko-španjolski Jade imaju drugi album, Mysteries of a Flowery Dream i ovo je, pa, solidno, sa black, death i doom metal elementima u kolekciji pesama koje zaista više forsiraju amtosferu ali su ipak sklopljene od mišićave, znojave svirke i ta atmosfera nije prevashodno melaholična nego SPOOKY. Pa nije loše!
https://emperorjade.bandcamp.com/album/mysteries-of-a-flowery-dream

Delirious Compulsion iz Liverpula imaju vrlo korektan demo sa dve pesme, naslovljen Promo 2025 i  ovo je ambiciozan tech-death, makar u smislu demonstracije tehnike i produkcije. Sa strane samog, jelte, sadržaja, Delirious Compulsion ne pokazuju neku veliku originalnost, ali svakako, kogod da je voleo na primer Spawn of Possession, ovde će dobiti svoj fiks, ITEKAKO. Dobar bend, dobar početak, cena po želji, sve je kako treba, pratićemo:
https://deliriouscompulsion.bandcamp.com/album/promo-2025

Dripping su bizaran američki eksperimentalni/ progresivni death metal bend koji je prvi album snimio 2002. godine a 23 godine kasnije stiže EP Archaic Scriptures of Epistemology, i to za Maggot Stomp.  Ime izdavača sugeriše da ovo nije tek prosečni death metal sastav iz obližnje garaže i uistinu, Dripping vrlo smelo mešaju eksperimentalni cut-up pristup sa sirovim, primitivnim slamming death metalom. Nekome će sve ovo biti bezvezno brljanje po žanru i larpurlartizam, neko će biti oduševljen. To je usud graničnih muzičkih žanrova, ali Dripping makar ovo rade sa MNOGO vidljive ambicije da razore artificijelne granice i sa dovoljno tehničkog znanja:
https://dripping3.bandcamp.com/album/archaic-scriptures-of-epistemology
https://dripping-maggotstomp.bandcamp.com/album/archaic-scriptures-of-epistemology

Ni Axiom Chaos nisu ,,normalan" death metal bend. Ovaj duo uz dva američka grada svira kombinaciju disonantnog i progresivnog death metala ali prvenac, Primacy Arrival je i ozbiljno agresivna ploča, namenjena istreniranom, upućenom slušaocu koji će u baražu i rafalima,da ne pominjem dementnim vokalima, prepoznati sofisticiranost. Ako ste TA osoba, izvolite:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/primacy-arrival

Za ,,normalniji" ali tehnički vrlo ambiciozan death metal tu nam je drugi album kalifornijskih Ominous Ruin. Ovaj kvintet iz San Franciska radi već petnaest godina ali je prvi album snimljen tek 2021, a novi, Requiem demonstrira vidan trud da se stvari još više pomere u smeru tech-death ekscesa. Ali ovo nije zaista ekscesivno u domenu kompozicija koje ipak nisu puka demonstracija tehnike i imaju izraženu – naravno ne uvek jednako uspešnu – ambiciju da budu individualni narativi sa glavom i repom. To vrlo cenim pa tim pre moram da primetim da ovako glasan mastering ovoj muzici više odmaže nego što joj pomaže, čineći zvuk dinamički monotonim i gubeći pažnju slušaoca koju kompleksne kompozicije treba da drže. Al dobro, ima i mnogo gorih primera i Ominous Ruin su ovde zapravo prilično slušljivi.
https://ominousruin.bandcamp.com/album/requiem

Bend je For The Pyres, debi album mu je At the Pyres of Sin i to je agresivan, bombarderski death metal kakav ne očekujete zaista da čujete sa severa Evrope. No, For The Pyres su Šveđani, i u njihovom zvuku ima prepoznatljive ,,chainsaw" estetike a ona se na ovom albumu prvencu fino kombinuje sa agresivnim, brzim pesmama punim rafalnih blastbitova. Štaviše, ta kombinacija, melodičnijih a opet sirovih, jednostavnih rifova i brzog, agresivnog tempa je veoma potentna i možda i previše retko korišćena u death metalu pa For The Pyres popunjavaju tržišnu nišu na najbolji moguć način:
https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/at-the-pyres-of-sin

Imamo i Prophetic Suffering iz Alberte u Kanadi sa debi albumom, Rivalry of Thyself. I ovo je sad isto nekakva kombinacija sirovog, primitivnog death metala sa black metalom, ali snimljena jeftino, miksovana da bude hermetična i neprijateljski nastrojena prema svima sem prema najutreniranijima. Ako imate trening i volju da se uhvatite u koštac sa muzikom koja je praktično jedna abrazivna, hrapava tekstura, Prophetic Suffering nude dovoljno transcendencije u svojoj neumoljivoj agresivnosti da budete nagrađeni. Ovo je kao bestijalnija, primitivnija verzija australijskog Portala i to, jelte, može da bude lekovito:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/rivalry-of-thyself

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Meatwound su iz Tampe ali umesto da sviraju death metal kako to lokalni propis i tradicije diktraju, njihov izraz je agresivni, metalizirani noise rock. Što meni, naravno, sasvim odgovara. Album Macho zapravo meša dosta meni zanimljivih uticaja, od Unsane preko Godflesh pa do sludge metala i ovo je teška, agresivna ali gruverska i višeslojna ploča sirove, primalne muzike koja je istovremeno umetnički sofisticirana. Odlično:
https://meatwound.bandcamp.com/album/macho 

Za normalniji, manje metaliziran noise rock tu su mičigenski Bronson Arm. Ovo je normalno duo ali na albumu Casket Schwagg su se uvećali za pedeset posto i imaju i trećeg člana. U svakom slučaju, znate kako je distorzirana, napucana bas-gitara bitna za klasične noise rock nendove? E, pa Bronson Arm umesto nje imaju distorziranu i napucanu BARITON gitaru i to zaista donosi osoben zvuk. A i pesme su prilično kul napisane, svaka sa svojim osobenim trikom, na pola puta između minimalnog panka i psihodeličnih eksperimenata i ova svedenost zvuka i agresivnost u izrazu se dobro kombinuju:
https://bronsonarm.bandcamp.com/album/casket-schwagg

Jaka nedelja za noise rock pa tako Ipecac Recordings Mikea Pattona izdaje novi album bristolskih mclusky. I OK, mclusky nisu ,,običan" noise rock bend jer pored celog noise rock arsenala (militantan bas, agresivni ritmovi, disonantne gitare, vrištanje), imaju i bizarno pevljive, melodično recitatorske, vrlo ,,britanske" vokale. Album the world is still here and so are we je kolekcija dvominutnih pank-nabadačina koje bi pank puritanci gledali sa nepoverenjem ali bi na kraju priznali da su OPAKE. A vi niste puritanac nego od osoba od ukusa i širokih shvatanja i ODMAH ćete prepoznati koliko su OPAKE. Mislim slušajte cops and coppers, kakav HIT:
https://mcluskymclusky.bandcamp.com/album/the-world-is-still-here-and-so-are-we

Butthole Surfers nisu snimili album ima skoro četvrt veka ali nekadašnje vedete ,,weird" indi muzike (a pre toga vedete bizarnog andergraund rokanja), iako danas uglavnom ne rade u ovom formatu, očigledno nisu protivne ideji povremenog izdavanja živih snimaka iz podaleke prošlosti. Live At The Leather Fly je snimljen negde početkom devedesetih, očigledno pre nego što je izašao Independent Worm Saloon (jer, jelte, iako se ovde svira par pesama sa albuma koji ih je učinio svetski poznatim, nema Goofy's Concerna a to bi bilo nezamislivo da album JESTE bio izašao) i sadrži zdravu kombinaciju starih andergraund hitova i budućih Lollapalooza bengera. Na primer, ovde imate Hey, imate Booze, Tobacco, Dope, Pussy, Cars, ali onda imate i relativno ,,normalnije" i televizičnije Dust Devil ili Dancing Fool. I mislim, ima tu mnogo dobrih pesama, baš pravih rokenrol klasika a koliko umem da kažem, bend i pored svog nadrogiranog Magic-Band-sreće-Chrome-na-Acidu ugođaja koji ćete ovde čuti, sa svim disonancama na gitari i Gibbyjevim iživljavanjem sa filterima na vokalu, ovo je postava sa normalnim bubnjem u kombinaciji i bend je usviran i trudi se da zvuči disciplinovano. Ne mogu da ne iskukam malo jer fale, recimo Goofy's Concern, Sweat Loaf i, naravno The Shah Sleeps in Lee Harvey's Grave, ali ovo je svejedno komad skoro klasičnih Bathola pre nego što su postali svačiji omiljeni MTV ekscentrici i, jebiga, lepo je to:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_m3x1Y30izeaZQ8f3_ZqFLQHXM_u9nQoI8

Palantyr su francuski kvintet koji se do prošle godine zvao Destrukt a promena imena došla je sa transformacijom muzike iz sirovijeg speed metala u nešto melodičniji heavy izraz koji ipak i dalje čuva speed metal oštrinu i brzinu. Prvo izdanje pod novim imenom, minialbum The Ascent & The Hunger nudi izuzetno ubedljivu svirku, lepe, melodične pesme, visok tempo i autoritativne vokale pevačice po imenu Athénais Kordian. Ovo ne samo da je po energičnosti ali i po vernosti old school heavy metal zvuku rame uz rame sa bendovima poput Tower ili Iron Griffin, već Palantyr i obradom kompozicije Nosferatu britanskog psihodeličara i gotičara Paula Rolanda pokazuju inventivnost koja bi mogla da im da specifičnu poziciju na savremenoj metal sceni. Izvrstan debi, bend koji vredi držati na radaru:
https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/the-ascent-the-hunger

Na promo slici grčkog benda Infertale vidi se i jedan Bathory duks, ali muzika na debi EP-ju mnogo više vuče na Iron Maiden. Nije ovo nekakva jedan na jedan kopija i Infertale sviraju moderan heavy metal koji je samo pod očiglednim i velikim uticajem mejdna, a što u krajnjem produktu zvuči ubedljivo, efektno i zabavno. EP ima pet pesama i ovo je fina kombinacija žestine i trešerskih rifova sa mejdnovskim harmonijama i epskim temama. Pevač takođe na visini zadatka, produkcija pristojna, sa lepim, hrskavim gitarama, ugodnom bojom basa i dobrim, prirodnim bubnjem, pa je ovo prvo javljanje za bend osnovan prošle godine, mislim, onoliko idealno koliko se mladi, novi bendovi uopšte mogu nadati. Slušajte Infertale!
https://infertale.bandcamp.com/album/deeds-of-envy-ep

Španci poslednjih godina kidaju klasičan, '80s heavy metal pa evo i benda Aeroscreamer iz Baskije sa debi albumom, Countess of the Night koji donosi dosta lepote slušaocu izgrađena uha i prefinjena ukusa. Naime, Aeroscreamer nisu sasvim klasični, odnosno oni u zvuku spajaju više različitih pristupa meatlu i teškom roku iz osamdesetih i sedamdesetih, tvoreći spoj kakav nije ZAISTA postojao u ono vreme. Ali mogao je. Countess of the Night je delom Iron Maiden, delom '70s prog rock, delom neonski '80s sleaze metal i to je zdrava iako iznenađujuća kombinacija. Pevačica Leire Zubizarreta ima strastven, pomalo neizbrušen stil a pesme su podugačke ali zabavne. Lepo i sveže:
https://aeroscreamer.bandcamp.com/album/countess-of-the-night

Iz Španije su i Vessel, bend sa debi albumom, Another Life i to je takođe vrlo solidan '80s heavy metal. No, Vessel zvuče više radio-friendly, manje naginju street metal stilu i album sa svojih 37 minuta nudi dosta ugodno slušanje i za ljude koji sebe doživljavaju više kao ,,hard rok" nego ,,hevi metal" publiku, ako me razumete šta hoću da kažem. Verovatno ne razumete jer su ove podele važile pre 40 godina, ali eto... Enivej, ovo je vrlo solidno napisana ploča, sa vrlo solidnim pevačem, pristojnom produkcijom i obezbediće vam puno sreće ako volite ovakav stil metala. A ako ne volite, ŽAO MI JE što su David Coverdale i Blackie Lawless umrli nizašta (,,umrli" samo simbolički, naravno):
https://youtu.be/dxZe1pXr8jg

ALBUM NEDELJE

Brazilci Escarnium su TAČNO ono što volim u death metalu: njihov četvrti album, Inexorable Entropy je nezaustavljiva oluja bolesnih, a prijemčivih rifova i rafalnih blastbitova, povezanih organski, sa smislenim promenama tempa i varijacijama u atmosferi. Bendovi poput Escarnium – a jasne preteče su satanistički uzori kao što su Morbid Angel ili Immolation – sviraju muziku koja zvuči zaista onostrano iako ne koristi ni preterano egzotične harmonije ni nekakve matematički napredne ritmove, već je njena snaga u opštem, dobro postavljenom zvuku i utisku tvrdoglave neizbežnosti koja nelogične aranžmane čini na kraju dana prirodnim, logičnim iako ste svesni da je to logika poremećenog uma. Odlična, zrela ploča koljačkog a elegantnog death metala za gurmane i obrazovane ljude, pravi hit za italijanskog izdavča Everlasting Spew Records:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/inexorable-entropy

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/machine-head-2025-unatoned
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/skyforger-teikas-2025
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/foreigner-live-in-chicago
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/amaranthe-the-catalyst-2024-limited-edition-2025

[Meho Krljic]

Kakva nedelja. Jel' se samo meni vrti u glavi ili se zaista sve oko nas okreće u jednoj spirali gubitka kontrole? Hapšenja, protesti, laži & obmane, mediji koje kao da uređuje potpuno nekontrolisani AI, Vučićev kontamiting u Nišu za koji više ne znamo čemu uopšte kontrira, opsada centra Beograda od strane štrokave vojske lojalista koji su lojalni samo zato što ih plaćaju i što ne moraju u zatvor... Potpuni haos. Ali i puno dobre muzike. Ove nedelje čuo sam najbolji rokenrol album ove godine a bilo je i još mnogo zanimljivih izdanja. Pa da ne čekamo, OHLADIĆE SE.

Deo 1: BLACK METAL

Hibernum je jedan od projekata prolifičnog Riječanina Dalibora Franjkića koga možda najbolje znate po sastavu Zvijer, ali on ima još masu drugih projekata a u poslednje vreme živi u Ujedinjenom kraljevstvu i tamo radi. Hibernum je originalno utemeljen još 2002. godine ali mu je Djavo tek prvi album i ovo je, NARAVNO, satanistički blek metal. Jednočlana postava je ovde, koliko mogu da čujem proširena – svakako se čuje živi bubanj – a blek metal koji dobijamo je zreo, majestičan, bučan, melodičan. Franjkić piše dobre pesme, lepo spaja old school oračinu i blaga zanošenja u smeru avangarde i sve je baš kako treba. Sve čestitke:
https://satanath.bandcamp.com/album/sat390-hibernum-djavo-2025
https://insartrecords.bandcamp.com/album/djavo

Italijani ÅssE su napisali pet kila teksta da prepričaju radnju svog drugog albuma, The Turn of the Tide, jedne konceptualne ploče koja govori o krivici, iskušenjima, iskupljenju, bla bla bla. Srećom sama muzika je dovoljno rečita da govori u svcoje ime sa kombinacijom klasične blek metal krljačine i kontemplativnijih, atmosferičnijih elemenata. Produkcija kućna ali u samom vrhu kućne produkcije, album vrlo solidan:
https://asse.bandcamp.com/album/the-turn-of-the-tide

Švedski Nårdegaist su pre par meseci već objavili (mini)album sa četiri podugačke pesme pa je prijatno iznenađenje videti ih ponovo tako brzo i to sa ful albumom od osam lakih komada. Ovaj kvintet (gde jednu od gitara svira žena u i dalje previše retkoj demonstraciji interesovanja žena za ekstremni metal) trese kvalitetan, rifaški blek metal dosta insipirisan mitologijom ali ne nužno folklornom muzikom. Album Domdagsbeistn ima čist, kvalitetan zvuk, mastering koji zdravom miksu ostavlja dosta dinamike i pesme kvalitetne, preteće atmosfere, snažne energije, inspirativne brzine. Nårdegaist nisu ,,skroz" old school bend, harmonski i atmosferijski (!!) su bliski savremenim idejama u ovoj muzici, ali imaju tu old school oštrinu i meni jako prijaju. Izvolite:
https://youtu.be/KI89sI0tsW8

Undercrypt su sa Floride i njihov black/ death/ thrash metal je u agresivno nametljivoj formi na debi EP-ju  Called to the Crypt. Nije ovo ništa revolucionarno novo u smislu ideja i koncepata ali je svirka jako ubedljiva, produkcija vrlo korektna a energija koju ova tri čoveka sipaju na sve strane je lekovita. Četiri lepe pesme pune pretećih riifova i vratolomnog krljanja, a po ceni koju sami određujete je praktično poklon:
https://undercrypt.bandcamp.com/album/called-to-the-crypt

Nijemci Drudensang su možda previše melodični za moje, priznajem dosta izvitoperene potrebe, ali novi EP, Geysterzvvang ne samo da nudi punih pola sata svirke nego je i ta svirka vrlo solidna. Pričamo o atmosferičnom blek metalu koji ipak zadržava meru old school misticizma i zla i sve njegove melanholije imaju jedno tamnije utemeljenje. Nije da bi mi Drudensang bili prvi izbor u bilo kojoj varijanti ali ovo je vrlo solidan materijal benda koji zna šta radi:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/geysterzvvang

Isto iz Njemačke su i Nioth Korghai a koji su svoj istoimeni debi EP poslali čak u Ameriku Willu Killingsworthu da ga izmasteruje jer oni ZNAJU da on ZNA. I naravno, da zna, Nioth Korghai zvuči MONUMENTALNO a opet dinamično sa idealnom kombinacijom black i doom metala u svojem DNK, pesmama koje su spore, hipnotički duboke, miksom koji je prostortan a opet ne razmazan, masterom koji je SNAŽAN a ne BUČAN. Sve je to na mene ostavilo odličan utisak pa Nioth Korghai preporučujem svakome ko voli ekstremni metal iz koje god podvrste da dolazi. Ovo je REAL DEAL a plaća se koliko date:
https://niothkorghai.bandcamp.com/album/nioth-korghai

Iz istog dela države su i KVR, a čiji debi album, The Black Flame i sam provlači surov i apokaliptičan koktel black i doom metala. I ovo je spora ploča, ali sa dinamičnom, živom svirkom i teškim a ne spljeskanim zvukom. KVR umeju da zasviraju i brže ali je u osnovi njihove muzike takvo beznađe i parališuća strava da ovde svaki tračak nade i optimizma brzo biva sahranjen lavinom muke. Ali to zvuči baš dobro i plaća se isto, koliko date:
https://templeofkvr.bandcamp.com/album/the-black-flame 

Eleventh Ray su iz Atine i u osnovi su blek metal bend ali pošto izdaju za Dark Descent, znate da stavri nisu tako jednostavne. Debi album ove ekipe, je briljantno sirova kombinacija helenskog blek metala, doom metala i nešto malo death metala, onako abrazivna, pankerska i psihodelična a opet promišljena. Ovo je demonstracija kako zrelost u pristupu ne znači nužno nekakvu represivnu tehničku DISCIPLINU i Reviving Tehom zapravo zvuči spontano, garažno i LJUDSKI, kao da se pojavio novi Celtic Frost i protresao scenu od temena do peta. Jako lepo:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/reviving-tehom

Medico Peste su Poljaci i nije što ja konstantno ponavljam da Poljaci drže nezdravo visok standard kvaliteta u blek metalu, ali njihov novi, treći album, Aesthetic of Hunger je, pa, odličan. OK, ovo je iskusna ekipa muzičara koji sviraju ili su svirali u više bendova (uključujući u poznatim postavama kao što je Mgła) ali pritom ovaj album ima i puno osobenih ideja, ima identitet koji ga nepogrešivo vezuje za Poljsku a opet je jedinstven i ja sam po ko zna koji put impresioniran kako Poljaci naizgled lako spajaju visok tehnički nivo, širem krugu slušalaca prijemčiv zvuk i spretno rađene avangardne eksperimente. Pa pogledajte samo omot! Aesthetic of Hunger je pun inventivnosti, prilično dobro miksovan i generalno album koji podseća da je blek metal muzika divlje maštovitosti kada je sviraju ljudi koji se ne plaše da beže od uobičajenih obrazaca:
https://medicopeste.bandcamp.com/album/aesthetic-of-hunger

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Older Sun iz San Franciska su izvrstan hard rok/ heavy psych kombo sa lepim, proto-metalskim zvukom i odličnom pevačicom koja predvodi navalu. Bend je već privukao dosta pažnje koncertima (svirali su sa Messom, recimo) i učešćem na Weeidanovim kompilacijama pa je album Dawn Of Darkness jedna prirodna kruna ovog dela njihove karijere. I ovo je ODLIČNA ploča prijemčivog zvuka, dobrih rifova, odličnog pevanja, primerena i za staro i za mlado, melodična a sa puno lepe teksture, neagresivna a ipak ,,heavy" kako bog zapoveda. Divno izdanje koje ujedinjuje generacije i miri posvađane:
https://oldersun.bandcamp.com/album/dawn-of-darkness

Zagrepčani Rifftree kolju BRUTALNO faziran stoner/ punk/ sludge/ metal/ core na EP-ju Wonky. Ovo je pet kratkih pesama plus autro, izedenih u duo-formi (bez gitare) ali iako je osnova zvuka Rifftree primitivnost i sirovost, zvuk je svakako pun i moćan a pesme imaju smislene strukture i narative. Agresivno, ali pametno!
https://rifftree.bandcamp.com/album/wonky

Slumbering Sun dolaze iz Teksasa ali njihova muzika je sličnija evropskom doom metalu sa svim njegovim gotskim koketiranjima i romantičarskim prelivima. Drugi album benda, Starmony, je posledično naglašeno melodičan i emotivan ali Slumbering Sun imaju osoben zvuk, sa interesantnim zanošenjima ka bluzu u jednu stranu i ka shoegazeu u drugu. To znači da album nije nužno stalno u nekom mom idealnom neksusu interesovanja ali je svakako INTERESANTAN i maštovit, pa vredi da se čuje:
https://slumberingsun.bandcamp.com/album/starmony

Poljaci Postmortal su svoj album Profundis Omnis snimili prošle godine pa (privremeno?) obustavili aktovnosti benda. No, Profundis Omnis je izašao SAD i ovo je vrlo hermetična ploča psihodeličnog death-doom zvuka sa pesmama od po devet minuta, mučnim, iznurujuće sporim tempom, sirovom produkcijom. Nije za neiniciranu publiku ali Postmortal u svoj ovoj tmini umeju da nađu dovoljno zanimljivih elemenata da vam na njih skrenu pažnju i ako volite baš ovako taman i neproziran metal, na pravom ste mestu:
https://postmortal.bandcamp.com/album/profundis-omnis

Isto iz Poljske su Yaak sa istoimenim EP-jem od solidnih 24 minuta pospanog stoner roka. Kad kažem ,,pospanog", mislim najviše da je ovo muzika za šofere koji voze duge deonice bez ičega da im drži pažnju pa onda kombinacija hipnotičkih stonerskih gitrara i povremeno skakutavog gruva dobro dođe da čoveka drži budnim. Yaak imaju sve potrebne tehničke i produkcijske kvalitete da budu slušani pa predlažem da ih slušate!
https://youtu.be/_ma8OW6_qf0

ZQKMGDZ su nemački stoner bend čije je puno ime10.000 km² gegen die Zeit. Pa ko zapamti, zapamtio je. Navode i da su ih opisivali kao ,,all out musical jam between Black Sabbath, Hawkwind and Ufomammut!" i mada su to malo jaki termini, priznajem da im živi album, Live in Hamburg nije rđav. Ovo je gazeći, jak stoner rok sa teškim a hrskavim zvukom, energičnim tempom, jednim robusnim nastupom a sa opet dovoljno razlike između pesama da ne bude dosadan. Živi album je dobro snimljen, sa autentičnom lajv dinamikom a sa dobrim miksom  pa se sve sluša sa užitkom:
https://10000kmgegendiezeit.bandcamp.com/album/live-in-hamburg

Bend se zove Lady Lizard ali nema ni jednu damu niti ijednog guštera u postavi. Prevara na sve strane, no ako ste svejedno voljni da okusite šta nudi kvartet bradatih Maltežana  - dobro, NEOBRIJANIH – EP Bloat Drine/ Swallowed by the Swamp nudi ne preterano originalan ali svakako žustar sludge/ stoner zvuk koji ne pati od suptilnosti ali ima taj agresivni sabatovski šmek koji meni ponekad prija. Bučno, drčno al OKEJ JE:
https://ladylizard.bandcamp.com/album/bloat-drone-swallowed-by-the-swamp

Okej su i OVNIII iz Montreala sa EP-jem Call of the Void gde se u dve lepe pesme spajaju psihodelični stoner rok i progresivni rok. Muzika je gruverska, bučna, hrapavih tekstura ali su aranžmani proggy, sa dosta uloženog napora u strukturu, dinamiku itd. pa se meni ovo izdanje prilično dopalo uprkos dosta bučnom masteringu. Plaća se koliko hoćete a kvalitet je VISOK, sa pesmama koje vrlo ljupko menjaju smer pod uglom od 90 stupnjeva a opet ostaju u gruvu:
https://ovniii.bandcamp.com/album/call-of-the-void

Ako volite prrogresivni sludge metal, evo su vam Šveđani Gigafauna sa novim albumom. Eye To Windward je ploča kakvu bi snimili Mastodon da su odrasli slušajući rani Mastodon i povremeno progresivnije metalkor bendove. Time ona nije SASVIM za mene, ali je sasvim nesumnjivo dobra, raznovrsna i ambiciozno odsvirana. Evo:
https://gigafauna.bandcamp.com/album/eye-to-windward

Riffs of Retribution su saradnja muzičara iz više već poznatih bendova iz Ontarija a istoimeni debi EP nudi četiri pesme prijatnog stoner roka. Ovo je dovoljno sirovo i dinamično u zvuku da mi bude prijemčivo na prvi ugriz a dovoljno ambiciozno napisano da ne bude samo niska džemova. Štaviše ima ovde i malo eksperimentalnog zanosa (slušajte Dream Agents sa svojim panorama-miksom) i ovo je bend koji definitivno pokušava da ode korak dalje, napuštajući utabanu stazu i istražujući divljinu. Podrška!
https://riffsofretribution.bandcamp.com/album/riffs-of-retribution

Nizozemske Thammuz sam voleo i na prethodnim izdanjima, pa evo da kažem i da je novi album, III, vrlo prijatna procesija psihodeličnih hardrokerskih rifova, dobrog gruva i melodičnih vokala. Bend nema neke velike nove ideje i album je sastavljen uglavnom od pesama koje se voze u jednom gruvu i imaju jednu glavnu foru ali sve se to nekako lepo, prijatno sluša, zvuk je OKEJ (glasan ali ne prebudžen) i meni je to naprosto pitko:
https://thammuz.bandcamp.com/album/iii

Poljaci Wij nisu baš standardni stoner rok bend a novi EP, Bluzg se pomera još dalje od ove matrice, unošenjem elemenata noise rocka, panka, avangarde. Ovo je šest bučnih pesama koje rokenrol shvataju ozbiljno ali nemaju problem da ga zlostavljaju. Ali tehnički vrlo korektno zlostavljaju. Glasan master, ali solidan zvuk generalno:
https://piranhamusicpl.bandcamp.com/album/bluzg

Za francuski Deep Space Mask se iz aviona čuje da je ovo samo jedan čovek. No, album   Burn in Hell ima šmeka, produciran je ambiciozno, napisan sa puno epskih rifova i teškog, gazećeg gruva i izveden srčano. Ima tu sasvim lepih, maštovitih delova između uobičajenog, nimalo lošeg stonerrokerskog klecanja i dajem mu svoju podršku:
https://deepspacemask.bandcamp.com/album/burn-in-hell

A prilično je simpatičan i merilendski Castle Atom sa novim albumom, Years of Blood. Ovo je hrskav, neužurban, melodičan i gruverski stoner rok sa mrvicom ALI MRVICOM grandži šmeka. No, pesme su u velikoj meri oslonjene na psihodelična ponavljanja, hipnotičke efekte, prijatnu teksturu instrumenata i ovo nije tek obična hard rok ploča sa malo više distorzije. Ima ovde štofa, ideja i karaktera i vredi mu se posvetiti:
https://www.youtube.com/watch?v=rfi0if6VbHE

Sardinijski dileri najdementnijeg doom metala i najdrogiranijeg psihodeličnog stoner roka, dakle Electric Valley Records za ovu nedelju imaju drugi album masačusteskih Grave Speaker i to je materijal stopostotno usklađen sa etosom i reputacijom etikete. I prvi album Grave Speaker pre godinu i po dana, za istog izdavača, mi se veoma dopao a Rays of the Emerald Sun je supersirova ploča skoro pa BESMISLENO isfazirane gitare, prefinjenog garažnog gruva i psihodeličnih vokala. Sve je to već sasvim prepoznatljiv zvuk za Electric Valley ali, mislim, meni toga nikada nije dosta i Grave Speaker nude idealnu kombinaciju heroinskog bluza i esid-halucinacija u jeftinoj, agresivnoj podrumskoj produkciji, kako nečastivi jedino i zapoveda. Prepustite se, nemate izbora:
https://gravespeaker.bandcamp.com/album/rays-of-the-emerald-sun
https://evrecords.bandcamp.com/album/grave-speaker-rays-of-the-emerald-sun

Boveda del Sol iz Barselone naglašavaju IZ SVE SNAGE da su živi EP, Low Orbit Sessions - Volume α, snimili, miksovali, editovali i masterovali sami, ,,u skladu sa etosom benda". Mislim, ja jako podržavam DIY pristup pravljenju i izdavanju muzike, pa od mene dobijaju sve paleve na gore, ali, mislim, ovo su dve pesme psihodeličnog, izdžemovanog atmosferičnog doom metala snimljene uživo, i to snimljene sirovo i muljavo, dakle, sve se razume iz samog zvuka, nema potrebe za ovolikim konceptualnim objašnjavanjem. Bend pravi DOBRE pesme, svira ih odlično uživo i ta sirovost produkcije doprinosi osećaju opskurnog i začudnog koji je poželjan. Dakle, nije za svakog ali za onog za koga jeste, BIĆE ODLIČNO. A taj će i platiti koliko sam odredi da treba:
https://bovedadelsol.bandcamp.com/album/low-orbit-sessions-volume

Na kanadski duo Mares Of Thrace sam naleteo pre neke tri godine i bio prijatno iznenađen inventivnošću i zrelošću njihovog pristupa sludge i doom metalu. Novi album, The Loss nastavlja istim smerom, kombinujući sa ovim elementima i noise rock, i ovo je ploča čija agresija, kada je ima, zvuči vrlo neposredno, kao da ste oči u oči sa osobom koja će povrediti sebe ako je pustite, a vas ako je ne pustite, a da se sve događa u prostoru punom kontemplativnih, otmenih sludge metal rifova. Dobar miks i bend sa jakim karakterom garantuju da ovaj album nećete slušati samo kao pozadinsku muziku već da ćete MORATI da obratite pažnju:
https://maresofthrace.bandcamp.com/album/the-loss

I onda se na to najprirodnije nadovezuje novi Pelican. Čikaški pioniri post-metala su proredili izdanja pa je Flickering Resonance prvi album posle šest godina, ali je veoma lep. Svi već znamo šta se ovde dobija, dakle, melanholični, zaslepljujuće blještavi instrumentalni metal koji težinu i distorziju kombinuje sa dosta optimizma i, kako kaže izdavač, ima ,,humanističkiju" dimenziju. Sasvim prirodan evolutivni korak za bend nazvan po jednoj od najsimpatičnijih ptica na planeti:
https://pelican.bandcamp.com/album/flickering-resonance

Clamfight iz Filadelfije su odlični na istoimenom albumu, svom četvrtom dugosvirajućem opusu za dvadesetak godina rada. Ovo je zreo, karakteran stoner rok koji se ne bavi recikliranjem standardnih bluzerskih obrazaca i umesto toga nudi eksperisvnu, emotivnu muziku koja samo pritom ima i taj moćni heavy groove. Bilo bi lepše da je miks manje pretrpan odnosno da je mastering dao dinamičniji proizvod jer ovde, pogotovo u glasnijim delovima instrumenti guše jedni druge, ali pesme su IZVRSNE i zaslužuju svaku pažnju:
https://clamfight.bandcamp.com/album/clamfight

Sjajni su i Portugalci El Saguaro na EP-ju Enthusiecstasy ali ovo je muzika vrlo izražene '70s filozofije psihodelična, gruverska, ŽIVA i duboka. Bend ima jaku acid komponentu ali i čvrst, moderan gruv, odličan miks i samo mrvicu preglasan master za moj ukus. AL DA NE CEPIDLAČIM, ovo je vrlo dobro i vredno svake pažnje:
https://elsaguaro.bandcamp.com/album/enthusiecstasy

Kod benda Tier odmah čujete da su Nemci jer samo Nemci bluz sviraju sa ovako naglašenom akademskom distancom, kao da su im Can puštali još u jaslicama i sada naprosto i ne znaju kako drugačije da pristupe ovom zvuku. Mislim, album Backwood Blues je jako solidna ploča hard-blues gruva i ta distanciranost od, jelte, korena muzike je sasvim pristojna estetska pozicija da se na njoj bude. Prijatno i, za debi album, više nego zadovoljavajuće:
https://tier-band.bandcamp.com/album/backwood-blues

No, moje oduševljenje ove nedelje dobijaju Finci Bell of Mimir za svoj debi album, Nocturne. Mislim, ovo izdaje Argonauta Records a što jeste garancija kvaliteta, no ima kvaliteta i KVALITETA. Bell of Mimir su doom metal bend koji zvuči kao da ste sve najbolje delove klasičnih My Dying Bride i Candlemass spojili u harmoničnu celinu i poprskali sa SAMO MALO Nika Kejva odozgo, DA ZAMIRIŠE. I miriše jebeno dobro. Ovo je sporo, APSURDNO otmeno u svojoj dubokoj žalosti ali ne prelazi u funeral doom apstrakcije, i treba da se koristi kao primer drugim doom metal bendovima kako se to JEBENO radi:
https://bellofmimir.bandcamp.com/album/nocturne

(nastavak u narednom postu)

[Meho Krljic]

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Lucas Taylor i sam svoj jednočlani projekat Atomic Drop naziva ,,blue collar thrash" projektom iz Zapadne Virdžinije pa znate da ovde dobijate oznojen, radnički treš metal za narod. No, za novi EP, Checkmate, rvačka tematika kao da više nije u prvom planu a ubačeni su ,,Bergman, shizofrenija, prosvetljenje i striptiz klubovi". Ooooo... kej? Enivej, muzika je raznovrsna i maštovita a produkcija solidna i mada smo još daleko od toga da Atomic Drop diktira trendove u američkom thrashu, svakako je zanimljivo pratiti njegovu evoluciju. Ovde ima dosta propisnog rokanja, nešto uspelih vokalnih akrobacija, miks je nesavršen ali zvuk gitara je dobar, i tako, IMA MESA:
https://atomicdrop1.bandcamp.com/album/checkmate

Evil Deeds je novi EP za Indonežane Slakter, thrash ekipu koju smo već slušali. Slakter pripremaju prvi album a ovaj EP je samo zagrevanje za njega, ponuda sa dve agresivne a inteligentne pesme kojma relativno jeftin zvuk ni malo ne smeta da zvuče zrelo i smisleno. Imaju Slakter da se još peglaju ali su svejedno odlični:
https://slakterband.bandcamp.com/album/evil-deeds

Boje black thrasha ove nedelje brani ruski jednočlani bend Balga. Сергей Ботня generalno sa ovim projektom radi više u blek metal maniru, ali EP Black Altar je sirova blek trešina sa jednom obradom Bathoryja (War) i jednom autorskom pesmom urađenom u istom stilu. Oštro, napadački, autentično, za old school publiku:
https://balga.bandcamp.com/album/black-altar-ep

Kostarikanski thrash metal u poslednje vreme izbacuje dosta crnih bisera na površinu pa se u tu matricu uklapa i Repressive, debi (?) album istoimenog benda – Repressive. Ovo je sirov, old school thrash metal bez poze i kurčenja, socijalno osvešćen, pokretan korozivnim rifovima i vožen u brzoj traci. Repressive prosto zvuče organski i prirodno a da opet nisu neka banda iz garaže koja tek uči da svira. Njihova muzika je jednostavna ali zaokružena i jako se lepo sluša ako volite propisnu underground krljačinu:
https://youtu.be/ExX6tq1WuXQ

Prvi put u životu čujem za ilinojski Patchwork ali na drugom albumu, Scars im gostuje Bobby Gustafsson, dakle, jasno je da ovde ima određenog štofa. Scars je neuredno pisan album koji kombinuje street metal himničnost sa trešerskom energijom i ima praktično hardcore zvuk i povremeno progresivne ideje. Pomalo kao Anthrax u nekim fazama. Treba sve to provariti, pogotovo jer ne funkcioniše sve jednako dobro ali svakako volim kada bendovi POKUŠAJU da probiju kalup, da nađu SVOJ zvuk i budu nešto posebno. Patchwork zaslužuju poštovanje i pažnju:
https://patchworkmetal.bandcamp.com/album/scars

Hellish Force su nova, mlada ekipa iz Osla koja, po sopstvenim rečima, svira ,,sirovi metal". I to radi MNOGO dobro na demo snimku Demo I kojim nas je počastila ove nedelje. Bliža žanrovska specifikacija bi bila negde između panka i speed metala, ali Hellish Force su tehnički, svirački, autorski i produkcijski par stepenika iznad prosečnog blackened metal punk sastava na koji biste naleteli lenjom pretragom Bandcampa pa moram da istaknem kvalitet. Dve pesme, AL DOBRE:
https://hellishforce.bandcamp.com/album/demo-i

Nadao sam se da će debi album Sacrament of the Sick benda Executionist iz zapadne Virdžinije biti dobar jer bi bila greota protraćiti ovako slatku igru reči u imenu benda na nekakav bledunjav, dosadan thrash. Srećom, Executionist cepaju SOLIDAN thrash metal sa prstohvatom death metala a onda i neočekivano simpatičnih melodija urađenih u vrlo sirovim, divljim izvedbama. Album zapravo ima ambiciozne, pa i poduže pesme i ovo nije nekakav black-thrash-punk in-and-out kratež, no ta neka teksturalna sirovost benda i ti divljački vokali su peovlađujuća aroma i to PRIJA:
https://executionist.bandcamp.com/album/sacrament-of-the-sick

Slovački trešeri Black Light imaju i malo groove metal elemenata u svom zvuku, ali možda i više proggy ambicija pa je njihov treći album, As the Ember Dies jedna ozbiljna i zrela thrash ploča koja se nalazi negde između mošpit-frendly rokanja i promišljenih aranžmana sa zanimljivim metrikama i harmonskim eksperimentima. Vrlo dobra produkcija, bend naoštren da se dokaže, dobre pesme i povremeni izleti u baš ekstremne vode (The Crones ima blek metal polivačinu između ostalog) čine ovo izdanje jednim BISEROM modernog thrasha:
https://blacklightthrash.bandcamp.com/album/as-the-ember-dies

Kako mu ga Grci Off Section daju na debi albumu, War Awaits You! Ovo je thrash metal sa lepom porcijom death metal rifova ali odsviran sprinterski utrenirano, kompjuterski precizno, sa žestkim, promuklim vokalima i produkcijom od koje sve puca. Agresivno do koske i neodoljivo!
https://hellenicmetalworld.bandcamp.com/album/war-awaits-you

Switchblade je pravo ime za pank bend a taj bend dolazi iz Filadelfije i trese vrlo tešku rokčinu. Na tri pesme koje nam Switchblade donose sa demo snimkom Demo 2025 u prvom planu su uticaji Motorheada pa onda drugih velikih prethodnika, kao što je, recimo Poision Idea. Dakle, ovo je masna, distorzirana rokčina koja ima i etitjud i distorziju i bend ne samo da ume da napiše doibru rokenrol pesmu nego i da produkciju koja je realno ČISTA garaža proda kao dah autentičnosti i da sve to mojim ušima zvuči umiljato. Rokenrol:
https://switchbladephilly.bandcamp.com/album/demo-2025

DREMM su dva tipa iz Nju Orleansa ako sviraju emo/ screamo sa samo malo hardcore  pa čak i sludge metal začina u kombinaciji. Fino im to ide, sa dobrim, pokretačkim gruvom na (mini?)albumu  Meek Things Wilt In Quiet Rooms, solidnim, punim zvukom, tim emotivnim, promuklim vokalima. Struktura često bazirana na doziv-i-odziv razmenama lepo funkcioniše za ovaj dvojac i meni je slušanje  Meek Things Wilt In Quiet Rooms vrlo solidno iskustvo, a po ceni od koliko date je i vrlo pristupačno!!
https://dremmband.bandcamp.com/album/meek-things-wilt-in-quiet-rooms

Doglock iz Indijane u suštini sviraju metalcore, ali sa MNOGO slam i slamdown elemenata. Ozbijno, rifovi na demo snimku nazvanom samo DEMO su slemerski, sa referencama koje idu unazad sve do Cannibal Corpse  i jako mi razgaraju apetit a onda je i cela muzika konstruisana oko njih prikladno gruverska i deathmetalska. Produkcija vrlo solidna, svirka udarnička, veoma pristojan materijal:
https://doglock.bandcamp.com/album/demo

Numb Generation iz Teksasa sviraju vrlo siguran, čvrst metalizirani hardcore na svom drugom EP-ju, Live Fast Die Numb. Ovo ima u sebi jaku komponentnu tribalnog, gangsterskog izraza ali je ipak nekoliko procenata sofisticiranije od prosečnog moshcore benda u 2025. godini, kako produkcijski, tako i svirački, sa pesmama koje su kratke, jezgrovite i svoj mošerski gruv isporučuju oštro, bez oklevanja. Cena daunlouda je koliko date a VREDI:
https://numbgeneration.bandcamp.com/album/live-fast-die-numb

World Of Chaos su bend iz Delavera u kome niko nije stariji od 16 godina a neki imaju jedva 13. No, današnji klinci su naravno mnogo bolji u svemu nego što smo mi bili pa je i treće izdanje benda, EP Erased from Existence vrlo kvalitetno odsvirano i producirano. Pa čak i napisano! World Of Chaos nisu sad ekipa nekakvih Amadeusa ali ove četiri pesme plus intro nude pristojan, sirov crossover thrash uz koji se lako hedbenguje i time još lakše prašta što bend ne pomera sam medijum na nekakav naredni nivo. Ovo je KOREKTNO u najpozitivnijem smislu i to je dovoljno:
https://worldofchaos.bandcamp.com/album/erased-from-existence-full-ep 

Hoffa iz Mičigena cepaju jako abrazivan pank rok sa solidnom porcijom sludge metal  agresije u zvuku (kažu: ,,Sometimes we make punk, sometimes metal, sometimes neither.") EP We Know Where The Body Is ima pet pesama i one uopšte nisu kratke i prostačke kako na početku očekujete, sa nekim sasvim epskim momentima koji će vas dočekati kad se najmanje nadate. Sjajno je ovo, a plaća se po želji:
https://hoffaband.bandcamp.com/album/we-know-where-the-body-is

Raid sa Long ajlenda imaju EP  From Long Island With Hatred i mada je na omotu pištolj (a nije jedini danas), ovo nije gangsterski moškor, ili barem ne ISKLJUČIVO gangsterski moškor. Muzika Raid je između mošersog metaliziranog hardcorea, powerviolencea, emoviolencea, screamoa, sa čak i po kojim death metal rifom i to je jedan koktel besa, frustracije i agresije, sve spakovano u jeftinu, funkcionalnu produkciju i odrađeno IZ SVE SNAGE. Nije rđavo!
https://raidband.bandcamp.com/album/from-long-island-with-hatred

Ali evo odmah gangsterski moškor odnosno VRLO brutalni beatdwon hardcore i to, od svih mesta na svetu, iz Francuske. Irruption iimaju EP  TCK-TKN i to je gaženje po glavi sve vreme, sa strašnim vokalima, tvrdim zvukom, rifovima koje niko neće zapamtiti ali će se dobro provesti dok traje. Surovo:
https://irruption.bandcamp.com/album/tck-tkn-2

Death Before Dishonor iz Masačusesta krljaju vrlo solidan metaliziran hardkor na (mini?)albumu Nowhere Bound. Ovo je bliže trešerskim formulama iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih nego savremenom metaliziranom hardkoru, sa gangsterskom, uličarskom komponentom koja dolazi uz brži tempo i pankerskije rifove. Solidna kombinacija sa vrlo solidnim zvukom i ako volite Agnostic Front, Madball, Cro-Mags i tako tu braćalu, ovo provajduje istu robu:
https://youtu.be/tHcx02TB6Zk

Po mom ukusu su znatno više Francuzi Death Whore sa svojom kombinacijom crustcore i death metal pristupa. Bend sam skoro pa ignorisao zbog imena, ali kada sam ih video i čuo album Blood Washes Everything Away shvatio sam da ovde nema mizoginije ni u tragovima i da je muzika kao za mene pravljena, sa idealnim omjerom sirovine i sofisticiranosti, brutalno teškim zvukom i divljačkom svirkom. Apsolutni lom:
https://deathwhore.bandcamp.com/album/blood-washes-everything-away
https://specific.bandcamp.com/album/blood-washes-everything-away

Vespid su njujorški hardkor bend sa niskom kraćih izdanja iza sebe i duplim singlom  Dead To Me / Dropout za ovu nedelju. I super su. Ovo je baš ,,pravi" NYHC, sa dve pesme kraće od dva minuta i kombinacijom agresivnog, brzog čukanja i sporog, mučnog mošinga. Jak vokal, dobra (ne prebudžena!) produkcija, dovoljno maštoviti rifovi, utoka na omotu, sve kako očekujete:
https://vespid.bandcamp.com/album/dead-to-me-dropout

Citrus su iz Francuske i njihova muzika kombinuje hardcore thrash i death metal ali na jedan izrazito sirov, programski primitivan način. EP Succumb to Scum je, posledično, ispunjen pesmama koje se ne trude da budu ,,pametne" ali se trude da budu brutalne, sa puno distorzije, fidbeka, krljačine, ali i nešto gruva. Nije rđavo, mada naravno nije ni posebno revolucionarno. Ali bučno je i plaća se koliko date:
https://citrushardcore.bandcamp.com/album/succumb-to-scum

Infected Stench iz Ajdahoa sviraju lo-fi deathgrind na istoimenom EP-ju a koji je njihovo prvo oglašavanje nakon demo snimka iz 2021. godine. Svirački je ovo vrlo solidno i bend je navežban, efektan i svoje dvominutne erupcije gadosti lepo odrađuje. Jeftina produkcija je u skladu sa estetikom same muzike tako da, ko voli tr00 underground, ovde ima da uživa:
https://infectedstench.bandcamp.com/album/infected-stench

Tokijski rodno mešoviti goregrind trio AFTERDISMANTLING nastavlja ugaženom stazom nakon debi albuma koji je izašao prošle godine. Ovo je primitivni, old school goregrind sa jeftinom produkcijom ali vrlo izraženim LJUDSKIM elementom u muzici, kratkim, jednostavnim, duševnim pesmama, i vokalima koji i dalje zvuče, da citiram samog sebe ,,kao da se neko zajebavao". Meni sve to i dalje prija, pa DEMO2025 preporučujem svima koji su kao ja. Plaćaće koliko žele:
https://afterdismantling.bandcamp.com/album/demo2025

Brain Disintegration iz Alberte u Kanadi su jedan od onih memekoričnih kućnih bendova gde su nazivi pesama često čitave rečenice poput ,,ROCK AND ROLL IS A COOL GENRE OF MUSIC THAT TOTALLY ISN'T INFESTED WITH PEDOPHILES" a sve radi jedan čovek. Obično ne bih trošio svoje vreme na takva izdanja, ali EP Complete Cerebral Regurgitation je zapravo... solidan. Mislim, ako vam je drag andergraund, ovo je šest pesama sasvim pristojnog goregrinda, snimljenog jeftino ali se sve produkcijski drži na okupu a muzika je napisana sa potrebnim minimumom pribranosti i razumevanja. Šok, ali pozitivan. Naravno, plaća se koliko date:
https://braindisintegration420.bandcamp.com/album/complete-cerebral-regurgitation 

Za porciju deathcorea ove nedelje imamo debi album benda LarcɆnia RoɆ iz Severne Karoline. Ovo izlazi za Unique Leader pa možete da očekujete kvalitetnu produkciju i gostovanja članova Chelsea Grin i Vulvodynia. Iako je Extraction za moje uši dobrim delom neelegantna, siledžijska ploča, u tom siledžijstvu ima šmeka i to da praktično ne postoji rif koji ćete zapamtiti, da je veliki deo onog što gitare rade disonantan, da je i sam MIKS takav da se gitara svede na maltene perkusiju, a što se uklapa uz pesme koje su sastavljene od praktično samih brejkdaunova, sve zajedno ima smisla. Agresija ovog nivoa se teško trpi ali ko istrpi vozdići će se na naredni nivo:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/extraction

Seamen Quest je album sa 151 pesmom natrpanom u petnaest minuta muzike legendarnog grind-noise projekta Captain Three Leg. Dakle, ovde imate mikro-pesme od po par sekundi blastbita i izvikivanja teksta presecane zabavnim džinglovima i to je sve sasvim okej. Naravno, znate već i sami da li ovo volite ili ne, a samo da dodam da je nekome ko je ukus za ovakvu muziku formirao slušajući Sore Throat, Seven Minutes of Nausea, rani Anal Cunt itd, jako neobično da ovakav projekat ima nešto što se može nazvati ,,dobrom produkcijom". Ali, nekako, 2025. godina je i to je U REDU. Ovo je zabavna, halucinantna vožnja kroz ,,edgy" ali ne zaista zlonameran humor i zdravu socijalnu satiru tako da, izvolite:
https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/seamen-quest

Kostarikanci Moler sami za sebe kažu da su ,,Banda de anti musica", precrtavaju notu u svom logotipu i tako to, ali EP Incertidumbre uopšte nije tako primitivan kako biste pomislili. Da se razumemo, SIROV JE, produciran jeftino i sve to, ali Moler sviraju vrlo pristojan grindcore i grindthrash sa pravim rifovima, pravim pesamama, pravim aranžmanima i sasvim korektna sviračka tehnika u kombinaciji sa tom primitivnom produkcijom daje adekvatan pankerski ugođaj. Uživajte, po ceni od koliko date:
https://bzkrecords.bandcamp.com/album/incertidumbre

Odličnog grindcorea ima ove nedelje pa evo i novbog EP-ja svima omiljene ekipe iz Merilenda, Full of Hell. Full of Hell su poslednjih godina ,,avangardizovali" svoj zvuk i radili u mnogo širem stilskom i filozofskom obimu, ali Broken Sword, Rotten Shield jeste neka vrsta povratka korenima sa kratkim, brzim pesmama kako očekujete od grindcorea. No, bend apsolutno zadržava tu avangardnu, ambiciozno eksperimentalnu dimenziju i mada ovo jeste kompaktno, brzo i efikasno, pesme su DIVLJE raznovrsne i u zvuku i u razmišljanju nudeći muziku koja je agresivna, atmosferična i apstraktna na smenu. Sjajni ljudi, sjajno izdanje:
https://fullofhell.bandcamp.com/album/broken-sword-rotten-shield

Izvanredni kalifornijski grindcore bend Morgue Breath stavio je na Bandcamp svoju stranu split EP-ja (koji izlazi na vinilu i kaseti) sa japanskim ナンプラーちゃん.  Pretpostavljam da je saradnja došla na ime ovogodišnje turneje Morgue Breatj po Japanu, mada, na osonovu tog jednom snimka koji suナンプラーちゃん, stavili na Bandcamp pre osam godina a koji je primitivni sobni, fazirani pop, ne vidim mnogo veze u muzičkom smislu. No, bend svira sa raznim hardcore bendovima pa je možda njihov aktuelni zvuk bliži ekstremnim stvarima koje ovde trošimo. No, kako god, dve pesme koje Morgue Breath daju da se daunlouduju po ceni koju sami odredite su IZVANREDNE, sa savršenom produkcijom, perfektnom svirkom i uraganom deathgrind energije koji smo navikli da očekujemo od ove ekipe. Obavezno štivo:
https://morguebreath.bandcamp.com/album/split-with

Vrhunski grindcore ove nedelje donosi AK-666, novi projekat Branislava Belosevića nastao mutiranjem legata rumskog legendarnog benda Analni Karakter u nešto novo i realizovan kroz saradnju sa internacionalnim, pa, herojima ekstremnog metala, kao što su, recimo, Robin Stone (Ashen Horde, Power Concept) na bubnjevima i Steven Booth (Depraved) na gitari. Belošević aka Bebac je već pokazao da spretno igra u prvoj ligi internacionanog grindcore i death metal izraza sa projektom Power Concept a AK-666 je još korak dalje u PRAVOM smeru. Album Samleven, kao prvi zvanični rad ovog projekta je, da bude jasno, ODLIČAN. Ovo je tehnički vrhunski, produkcijski vrlo profesionalni grindcore sa disciplinovanom death metal oštricom, nešto između Terrorizer i Pig Destroyer, sa kratkim ali raznovrsnim pesamama i besnim tekstovima na Srpskom. Apsolutno sjajno a cena od koliko date za daunloud je skoro pa uvredljiva za album ovog kvaliteta:
https://ak-666.bandcamp.com/album/samleven 

Conspiracy X su zanimljiv studijski (da ne kažem kućni) projekat iz Australije. Na novom EP-ju, Blood Aggression su dodali živog bubnjara pa je muzika dinamičnija ali ovo je i dalje kombinacija death metala sa industrial elementima. I, kako rekoh, zanimljiva je. Rifovi su ovde dosta dobri, agresivnost ubedljiva, a melodični elementi i mnošto efekata koje bend koristi mu daju osoben zvuk, mada dosta nedinamičan a što svemu daje i pomalo ,,veštački" kvalitet. No, zanimljivo je:
https://conspiracyx.bandcamp.com/album/blood-aggression

Zack Covill je bubnjar londonskih trešera Halberd, ali ima i solo-projekat, Heart Ripper i njegov prvi album, Fatality je jedna zabavna ploča mesnatog, teškog death metala.  Nema ovde mnogo eksperimentisanja sa formatom i Covill voli lep, zujeći rif, voli dobar blastbit i gruv, kao što svi volimo, ali je produkcijski Fatality DALEKO iznad proseka kućne death metal radinosti. Ovo je old school krljačina u najboljoj tradiciji, sa snažnim gitarama, dinamičnim bubnjevima, sa moćnim ali razgovetnim vokalom i Heart Ripper je vrlo prijatno iznenađenje ovog proleća:
https://heartripperdm.bandcamp.com/album/fatality

Swampgrave iz Luizijane pripremaju debi album ali ipak pre njega izlazi EP Skinned Crushed Reduced sa tri pesme koje neće biti na albumu. Lepa ekskluziva, mada materijal nije preterano, jelte, EKSKLUZIVAN u smislu ideja. Ovo je prosto, taj neki blend death metala i hardkora, gruverski nastrojen i pun agresivnog imaginarijuma. Naravno da Swampgrave podsećaju na PeelingFlesh ali nemaju njihov šmek, mangupluk i koketiranje sa hip-hopom, no, ovo je svakako uslužno dobrog kvaliteta i ko voli čitav taj stil neće biti razočaran:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/skinned-crushed-reduced

Nisam siguran zašto bendovi i dalje osećaju da je potrebno da albume započinju introima od po devedeset sekundi u kojima nema muzike ali ih je na Bandcampu makar lako preskočiti. Finski death metal duo Worm That Never Sleeps, kad jednom krene da svira na minialbumu The Unquenchable Flames of Rebellion, bude dosta dobar. Nije ovo neka skupo producirana muzika – ali ima živi bubanj i to se ČUJE – no dvojica muzičara koja imaju još mnogo projekata pored ovoga sklapaju finu kombinaciju gruverskih pasaža i kinematsko-evokativnih atmosfera koji naginju i ka blek metalu i pesme su napisane zanimljivo. Worm That Never Sleeps umeju da sviraju i agresivno, ali nije na tome akcenat ovog materijala i on će radije gledati da vas osvoji dobrim rifovima, maštovitim razradama tema, dobrom naracijom. Jako solidno:
https://wormthatneversleeps.bandcamp.com/album/the-unquenchable-flames-of-rebellion

Mazuku su brutal death metal ekipa iz Hrvatske i mada EP (ili demo?) Erosive Peristaltic Atrocity ne donosi nikakvu specifično hrvatsku ili, uopšte ličnu perspektivu na žanr ovo su i dalje dve pesme vrlo sočnog, vrlo hrskavog brutal death metal zakucavanja. Solidan zvuk, vrlo dobro vladanje žanrom, kvalitetna svirka, sve je odlično a plaća se koliko želite, pa je red da ispoštujete:
https://mazuku1.bandcamp.com/album/erosive-peristaltic-atrocity

Za nešto bliže, recimo, death metal mejnstrimu tu su Shed the Skin iz Klivlenda, sa svojim  petim albumom, The Carnage Cast Shadows. Ovo je vrlo pristojan, mesnat, težak a okretan i agresivan death metal koji ni u jednom smeru ne ide u neki ekstrem već nudi pre svega solidne rifove, kvalitetnu svirku, dobar gruv. Nemaju Shed the Skin skoro nikakvu INOVACIJU u onome što rade ali je album napisan i produciran vrlo kvalitetno i nudi raznovrsnu, zabavnu muziku svakome ko voli žestoko ali ne ESKTREMNO:
https://shed-the-skin.bandcamp.com/album/the-carnage-cast-shadow

No Raza su bend koji postoji skoro trideset godina ali vi za njih niste čuli jer su iz Kolumbije. U međuvremenu preseljeni na Floridu, ovi ljudi prave death metal urednog, tehničkog tipa, ali sa vrlo naglašeno socijalnom tematikom i mnogo oslanjanja na starosedelačku kulturu, i onda je i muzika često prijemčivija nego što je standard za savremeni death metal. Produkcija na petom albumu, Tyrona je vrlo čista, možda i previše za moj ukus, sa premalo dinamike u zvuku, ali bend ima dopadljive pesme i generalno je simpatičan:
https://norazametal.bandcamp.com/album/tyrona

(Kraj u narednom postu)

[Meho Krljic]

Italijani Dead Chasm trpaju mučan, težak death doom metal na EP-ju Spectral Tyranny, svom prvom posle debi albuma iz 2023. godine i ovo mi je baš leglo. Bend, naime, ne komplikuje nego GAZI jednostavnim, efektnim rifovima i kavernoznim zvukom, ukucavajući svoje poente bez milosti u lobanju slušaoca, bez nekakvog pretencioznog trajanja pesama, sa svešću kada je formula odradila svoje i kad treba da se pređe na narednu. Odlično je a i omot je sjajan:
https://deadchasm-label.bandcamp.com/album/spectral-tyranny
https://deadchasm.bandcamp.com/album/spectral-tyranny-2

Mindkiller je začet kao solo projekat pre nekoliko godina, a od strane nizozemsko-francuskog multiinstrumentaliste po imenu Jean-Michel Crapanzano, ali je za potrebe snimanja EP-ja  Technocratic War Machine postava apgrejdovana dodavanjem živog bubnjara i vokala (koji pozajmljuje Slovenac Jure Kotnik). I mada muzika i dalje ima malo te self-induglentne dimenzije koja je česta kod jednočlanih brutal-tech death bendova, Technocratic War Machine je zapravo simpatična kombinacija kinematskog death metala i thrasherskog rokanja koja uprkos vrlo glasnom masteringu ima dosta šarma. Pesme odišu futurističkim, ,,cyber" šmekom, svirka je precizna, zvuk nije rđav. Meni se dopalo!
https://mindkiller1.bandcamp.com/album/technocratic-war-machine

Nemci Epidemic Scorn sviraju već dvadesetak godina i imaju iza sebe nekoliko albuma. Novi EP, A Call For Freedom nastavlja njihove napore da analiziraju savremene društvene, jelte, probleme (kažu ,,This EP continues the musical journey of Epidemic Scorn through the different topics of a modern, demoralized humanity.") a što je osvežavajuće za death metal postavu. Muzika nije loša i ove tri pesme upadaju u melodeath deo spektra, ali sa dosta promišljanja aranžmana i truda oko atmosfere. Mnogo modernog melodičnog death metala se od metalkora razlikuje pre svega po oblačenju muzičara (a i to sve manje) i mada ni Epidemic Scorn nisu SASVIM nedužni u ovom smislu, muzički imauju dovoljno distinktan zvuk da meni to bude okej:
https://epidemicscorn.bandcamp.com/album/a-call-for-freedom

Vrlo je simpatičan novi EP španskih Boltok, a koji stiže punih sedam godina nakon njihovog debi EP-ja. Ne mnogo, jelte, AKTIVNA grupa, ali muzika na Unleash the Deceased (pri se zvao Release the Disease, dakle, FORMULA POSTOJI) je vrlo ukusan, stručno spremljen obrok old school death metala sa prijatnim, ložačkim rifovima i puno odličnog gruva. Ovo nije onaj BOLESNI i kavernozni old school death metal koji pominjem na drugim mestima ovog prikaza, već feelgood rekonstrukcija VHS-horror maginarijuma, sa kanibalizmom, motornim testerama i velikom porcijom zdravog mošinga. Bubanj ima ružnjikav zvuk ali sve ostalo je vrlo solidno:
https://boltok.bandcamp.com/album/unleash-the-deceased

Brazilci Antimonument imaju demo snimak Reaping Oblivion četiri godine nakon debi albuma i sad tu nešto objašnjavaju, komplikuju kako su sve ovo vreme pravili pesme, kako nikad nisu zaspali, uvek su radili i ovo bi ,,neko mogao nazvati demo snimkom" bla bla bla. Čemu toliko filozofije oko četiri SAVRŠENO solidna komada old school death metala upitao bi se neko. Ovo ne potrebuje objašnjavanje jer govori samo za sebe, krljajući pošteno, sa prihvatljivom dobrom produkcijom, skurilnom atmosferom i puno ložačkih rifova. Vrlo prijatno:
https://antimonument.bandcamp.com/album/reaping-oblivion
https://egregoradversarial.bandcamp.com/album/reaping-oblivion

Kanađani Catastrophic Hemorrhage sviraju slamming death metal ali njihov debi EP, Septic Abomination ne samo da ima vrlo čistu produkciju i izraženu sviračku tehniku nego je i muzika prilično fatalno obeležena progresivnim ambicijama. A što je pravo osveženje. Premalo je slamming death metal bendova koji razmišljaju izvan proverbijalne kutije i mada Catastrophic Hemorrhage imaju sav mošerski, gazeći program koji zahtevate od slama i brutalnog death zvuka, ta raznovrsnost u harmonijama i inventivnost u melodijama je ono što ih pozitivno izdvaja iz krda. Odlično:
https://www.youtube.com/watch?v=KhqQkIxRj7U

Foul Deformation iz Luizijane nema ,,prog" komponentu u svom slamming death metalu ali debi album ovog dvojca, isto Foul Deformation, je obeležen kratkim pesmama i jednim neobaveznijim, pankerskim odnosom ka death metalu. I to je osvežavajuće. Bend pominje i deathcore u svom opisu muzike ali deathcore je ovde više u stavu nego u samom zvuku, pesme su pre svega kombinacija slemova i agresivnih blastbit ejakulacija, i sve zvuči neandertalski i tribalno a što je definacija slamming death metala. Spakujete sve u po 90 sekundi trajanja i bude to veoma zabavno. Plus, solidna produkcija! Dakle, vredi:
https://fouldeformation.bandcamp.com/album/self-titled

Imamo još vrlo solidnog brutal death/ slam zvuka, i to iz Ohaja. Anatomize imaju minialbum Systematic Torture i ovo je sedam pesama ozbiljnog zakucavanja u glavu i pristojnih mošerskih delova. Bend ne preteruje sa slemerskim gruvom i zapravo je tehničkiji od većine mladih kolega ali pesme su kratke, natrpane energijom a produkcija je vrlo solidna sa miksom koji radi majstorsku separaciju instrumenata i masterom koji GAZI ali ostavlja malo vazduha i dinamike u materijalu. Jako, JAKO solidno prvo pravo izdanje za ekipu iz Kolambusa i primer drugima kako se to radi:
https://anatomize.bandcamp.com/album/systematic-torture

Imamo i JOŠ vrhunskog slema. Ne znam odakle su iskočili Beautiful Child Of God (iz Birmingema u Alabami, po sopstvenom priznanju) ali njihov Scraping Divinity Demo ima četiri pesme toliko solidnog brutal/ slamming death metala da prevazilazi po kvalitetu većinu bendova sa albumima koje sam čuo ove godine. Ne samo da Beautiful Child Of God imaju vrlo solidan, snažan, IZGRAĐEN zvuk nego su i pesme kvalitetno napisane, sa smislenim, zanimljivim aranžiranjem slem nameštaja, dobrim temama i njihovim razradama, korektnim trajanjem. Ima tako bendova koji se samo pojave i sve je ODLIČNO i čovek se samo zavali i sluša. Ako ovi ljudi ne budu veliki makar u okvirima slamming death metal scene, pravde na svetu NEMA:
https://beautifulchildofgodbham.bandcamp.com/album/scraping-divinity-demo

Da odemo u drugu stranu, Rusi Putrid Requiem su kao da ste uzeli neki old school goregrind sastav, tipa rani Regurgitate i rekli mu da od danas svira death metal. EP Engulfed In Rot... You Lay onda ima pesme koje su i dalje pune pankerskog D-beat rokanja, ali ima i mošerskih srednjetempaških mlevenja a zvuk je NEOPISIVO sirov i raspadnut. U pozitivnom smislu, naravno.
https://putridrequiem.bandcamp.com/album/engulfed-in-rot-you-lay

Česi Pandemia su veterani death metal scene, sa počecima u devedesetima i pet albuma iza sebe Novi, šesti, Darkened Devotion stiže deset godina nakon prethodnog ali je ovo MOĆNA ploča besprekorno tehničke svirke, kvalitetne produkcije i dobro napisanih pesama. Pandemia imaju dosta modernog šmeka na novom albumu sa harmonskim disonancama koje farbaju atmosferu, dramatično napisanim aranžmanima i melodijama strateški korišćenim da se svemu da malo dubine. Jak, napucan zvuk u ovom slučaju ne smeta preterano da se u muzici uživa jer su pesme pametno napisane i aranžirane tako da se uz ovo uživa bez ostatka:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/darkened-devotion

Sanktpeterburški Bitter Loss već imaju neka dva EP-ja iza sebe ali ove godine izbacuju demo-snimak Demo XXV. A on odličan! Ovo je mračni, kavernozni death metal strare škole sa puno pretećih rifova, polivanja blastbit blagoslovom, generalno odličnog odnosa gruva i krljanja. Pet pesama, od kojih dve stare u novim verzijama, produkcija ODLIČNA, sve je sjajno i to da ovo plaćate koliko hoćete je skoro pa protivzakonito. Ako volite Immolation i njihov legat, Bitter Loss se ne zaobilaze:
https://bitterloss.bandcamp.com/album/demo-xxv

Odlični death metal duo iz Indijane, Desekryptor se dve godine posle moćnog albuma-prvenca vraća sa EP-jem Sarcophagal Corridors i ovo je u svakom pogledu jednako dobar materijal koji će ispuniti sve vaše potrebe za kavernoznim, bolesnim death metalom stare škole ali moderne svežine. Zaista, zadovoljstvo je čuti bend koji se oslanja na proverene vrednosti iz devedesetih (i ovde se moraju pomenuti Immolation kao preteča) a koji nije samo tribjut-ekipa, već koji unutar tog old school formata stvara nov, zreo, uzbudljiv zvuk. Nema greške i ne propustite:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/sarcophagal-corridors

Meni je omot šestog albuma nizozemskog benda AntropomorphiA, nazvanog Devoid of Light toliko dobar da sam se plašio šta ću da radim ako muzika ne bude jednako zanimljiva. Srećom, nije bilo tih problema. AntropomorphiA su stare kuke, koje sviraju više od tridesetpet godina i ovo je ploča old school death metala bez mnogo komplikovanja i tehničkog kurčenja, ali sa pažljivo posloženim rifovima, atmosferama i pesmama koje kombinuju trešersku energiju sa malo melodičnih vinjeta i dubokim death metal štimom i tamnim zvukom. Nenametljivo odlična ploča A VIDITE TAJ OMOT:
https://antropomorphia.bandcamp.com/album/devoid-of-light

Iako novi EP kopenhagenških Strychnos izlazi tek krajem meseca, izdavač Dark Descent pušta da se obe pesme čuju na Bandcampu i, mislim, vrede da se čuju. Uendelig Begravelsesmarch su dve pesme finog, karakternog black-death zvuka koji ne hvata samo na agresiju već ima i dubinu, jednu sirovu, old school epiku i sve je to producirano kao da ste ga dali Fenrizu na staranje zajedno sa flašom votke. Ko zna, znaće:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/uendelig-begravelsesmarch

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Kako rekoh i pretprošle godine a povodom tada aktuelnog EP-ja džordžijskih The Callous Daoboys: ,,teško je ovim ne biti impresioniran čak i ako, kao ja, ne marite mnogo za nu-metal dimenziju muzike što je The Callous Daoboys nestašno ubacuju u blender". I to stoji i za novi album, I Don't Want to See You in Heaven. Ovde nu-metala ima više, dakle, ima više toga da me odbije, ali eksperimentalna/ mathcore komponenta muzike je i ovde veoma izražena i na svaki nu-metal refren na koji prevrnem očima dođe ponešto zbog čega počnem da klimam sa odobravanjem (na primer manična The Demon of Unreality Limping Like a Dog). Poslušajte:
https://thecallousdaoboys.bandcamp.com/album/i-don-t-want-to-see-you-in-heaven

About To Attack su iz Majdanpeka i mada ja nemam previše afiniteta prema alt-metalu koji oni, očigledno vole, živi EP Live 2022-2025 je makar vrlo sirovo produciran pa mu to obezbeđuje dovoljno štroke da se meni dopadne. OK, bend ima i neke lepe rifove, neki solidan gruv (Burning Eyes, recimo) i pitko je to, mada je fakat da nije skroz moja šolja sojinog mleka sa aromom vanile. Ali ljudi ovo očigledno rade sa mnogo ljubavi i energije, pa će možda biti vaša:
https://abouttoattack.bandcamp.com/album/live-2022-2025

Moram da kažem da kad god Steve Von Till izbaci novo izdanje, ja malo škrgutnem zubima i zapitam se kad će I DAL ĆE IKADA novi Neurosis. No, da budem fer, Von Till uglavnom izbacuje dobra izdanja, makar njegova opsesija ruralnim gotikom meni zvučala sve manirističkije.  Prošle godine je išao u apstraktnijem smeru sa triptihom Harvestman izdanja, a ove godine stiže ful album pod imenom Steve Von Tilli naslovljen, WAIT FOR IT: Alone in a World of Wounds. Skoro da i bez slušanja znate da će ovo biti ploča lomnih, melodičnih murder-balada negde između Nicka Cavea, Leonarda Cohena i kasnijih The Swans i mada, da ponovom, ima tu i malo manirizma, ne mogu da kažem da nije dobro. Naprotiv, vrlo je okej, sa svim tim svojim dramatičnim temama, svedenim instrumentarijem, senzitivnim gudačkim aranžmanima u pozadini i Steveovim promuklim baritonom u prvom planu. Pa,eto, navalite:
https://stevevontill.bandcamp.com/album/alone-in-a-world-of-wounds 

Terrestrial je (navodno) japanski projekat sa vrlo filozofskim stavom prema konceptu kraljevstva kojim se bavi na albumu Faith in a Godless Kingdom: Devotion to Ideals as an Act of Belief, a uključujući opširan esej ali i muziku koja je sasvim pristojan industrial-harsh noise hibrid u old school stilu. Nema ovde, dakle, ničeg lepog ali ima dosta zanimljivog ili bar zanimljivo ružnog sa kombinacijama lupova, mnogo (analognih? MOŽDA!) efekata, brutalne zlovolje ali i kontemplativnog uzdržavanja. Meni je to OKEJ, a ako i vas rajca ideja da čujete kako bi zvučalo da Brighter Death Now, Skinny Puppy i Dissecting Table džemuju zajedno, ovo se plaća koliko date:
https://terrestrial.bandcamp.com/album/faith-in-a-godless-kingdom-devotion-to-ideals-as-an-act-of-belief

Losanđeleski power/ thrasheri Anubis su u poslednjih sedam godina izbacili MILIJARDU EP-jeva i prošle godine konačno snimili debi album. Ali njihova muzika je toliko glasna i energična da možda misle da je pravi format za nju kraće izdanje jer malo ko može da izgura dugosvirajuće izdanje sa ovim nivoom rokanja? Enivej, novi EP, The Puppeteers ima tri pesme i kombinuje ozbiljan power metal cheese i ozbiljan tempo svirke. Produkcija je NESNOSNA sa preglasnim masteringom i nula dinamike, ali ljudi su baš dobri i pesma The Hood Collector je biser visokog, plemenitog metal kiča koji treba koristiti kao nastavno sredstvo:
https://anubis10.bandcamp.com/album/the-puppeteers

Grci Thelemite sviraju vrlo cheesy, melodičan, epski heavy metal a što se fino uklapa u katalog marljivog rumunskog izdavača Sleaszy Rider SRL. Powers of Darkness je četvrti album benda za deceniju i po rada i ako volite ovakav zvuk, dakle, kao nešto kičerskiji Dio, Iron Maiden, Savatage itd. nećete biti razočarani. Thelemite imaju robu, sa pesmama koje su napisane metodično, zvukom koji je bogat a ne pretrpan, pevačem koji izgara na terenu i nudi emotivne emanacije i toliko uzletanja u falseto da se pitate kako su sijalice u studiju izdržale. Bend ima svoj zvuk i nalazi se u zreloj fazi svog rada, te ovo preporučujem od srca:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/thelemite-powers-of-darkness

Бунтовщик je kolumbijski bend inspirisan sovjetskim hevi metalom iz osamdesetih. Zašto? Nemam pojma, možda je u pitanju neka emigrantska priča a možda je naprosto zaista sovjetski metal iz osamdesetih inspirativan za neke ljude. Nama je, kad smo bili klinci bio zanimljiv. Enivej, debi album ovog projekta, Железный Рок ne samo da dobro emulira svedenost, žestinu i iskrenost bendova poput Коррозия Металла ili Мастер, nego je ovo i kolekcija ODLIČNIH pesama, sa dobrim zvukom, dobrim rifovima, odličnim vokalom... Autentično, snažno, zabavno, SVE KAKO TREBA i svaka čast:
https://intirecords.bandcamp.com/album/iron-rock

Ima masa bendova sa imenom Crusader a najnoviji je, kako i priliči, iz Ujedinjenog kraljevstva i ima EP In For the Kill koji je BAŠ old school. Crusader su detaljno proučili kako se pre 40 godina pravio neonski osvetljen heavy metal u kome se spajaju Survivor, Triumph, Whitesnake, Def Leppard i napravio izuzetno uverljiv faksimil, sve do produkcije koja zvuči kao nešto što biste čuli osamdesetih sa velikim, elastičnim basom i pljeskavim dobošem. Pevač Tommy Baptiste zvuči kao Sammy Hagar (u pozitivnom smislu), gitare su praskavi power-pop u sudaru sa hard rokom i sve je super. Tri pesme, crna pantera na omotu, MAKSIMUM ČIZ  za ljude koji znaju i cene:
https://www.youtube.com/watch?v=ZTPth_R4Arc

ALBUM NEDELJE

A albuma nedelje KOMADA DVA. Evo prvo, za publiku koja voli propisan rokenrol, dakle, muziku TAČNO između bluza i panka, tu su Dusty Rose Gang iz Detroita. Album A-One From Day One izašao je za Riding Easy Records pa jesam očekivao nešto retro i cool, ali ne nešto OVAKO dobro. Dusty Rose Gang sviraju muziku od pre pedeset godina, istina, ali je sviraju sa toliko srca (i znanja) da je teško ostati miran. Pogotovo jer se ovde spajaju protopankerska sirovost MC5 i The Stooges sa sirovim proto-metalom Black Sabbath i Blue Cheer. Uvek kada čujem bend koji zvuči ovako autentično zapitam se KAKO, gde su ovi ljudi rasli, šta su zaboga slušali kada im je muzički ukus OVAKO savršen i kada sviraju rokenrol kao da nismo imali pedeset godina loših primera širom industrije. Dusty Rose Gang nude apsolutno savršenstvo teškog roka koje treba slušati a bogami i od njega učiti. OBAVEZNA lektira:
https://dustyrosegang.bandcamp.com/album/a-one-from-day-one

Dosta smo dobrog death metala danas čuli a kruniše ga debi album ekipe Blood Monolith iz Vašington DiSija. Odmah da kažemo, ovo nisu neki neiskusni likovi koji tek traže svoj put iz podruma do sunca, Blood Monolith su sastavljeni od članova hardcore atrakcije Nails i death metal bendova poput Undeath, Ulthar, Genodide Pact, Tomb Warden i još gomile lokalnih thrash, hardcore, grindcore itd. postava. Štaviše, Shelby Lermo iz Nails i Ulthar je ranije svirao i u Vastum pa je Blood Monolith neka vrsta ekstremizacije koncepta TOG benda. Drugim rečima, The Calling of Fire odmah zvuči zrelo, zaokruženo i DIVLJAČKI moćno, sa onim istim pristupom death metalu koji volim kod Ulthar, gde nema trunke poziranja, gubljenja vremena na izlizane reciklaže Cannibal Corpse ili Dying Fetus i nekakve ,,atmosfere". Blood Monolith odmah udaraju među oči i ne zaustavljaju se punih osam pesama, ali ovo pritom nije samo ,,naučena", ravna agresija, već imamo posla sa stvarno sjajno napisanim pesmama, apsolutno brutalnim zvukom, jednom prečišćenom krljačinom koja epitomizira taj neki novotalasni death metal zvuk koji se rodio poslednih godina, prosekao kroz pozu i kopipejstovane rifove i ponudio muziku koja zvuči REALNIJE, bliže ulici, brutalnije. Sad, naravno, ovo je hermetičnije nego što neka šira publika voli, ali, prvo, death metal zaista nikada nije brinuo za popularnost, a drugo, PREDOBRO je. Sjajan debi sjajnog benda:
https://bloodmonolith.bandcamp.com/album/the-calling-of-fire

[Meho Krljic]

Zamorna nedelja. Srećom, puno dobre muzike. Četiri nova Dying Victims bisera, par izvrsnih albuma iskusnih bendova iz Hrvatske kojima će ova izdanja, nadam se doneti ozbiljno internacionalno priznanje, novi albumi Midnighta i Withcrafta, gomila interesantnih obrada, tome odličnog demo-death metala, moćan nepalski grindcore, danas stvarno imamo sve.

Deo 1: BLACK METAL

Hrvati Defiant se prilično trijumfalno upisuju u 2025. godinu petim albumom, Mammon Mantra, sedam godina nakon prethodne dugosvirajuće ploče. Ne da se ove ništa nije radilo, bilo je u međuvremenu kraćih izdanja ali Mammon Mantra ima taj epski, moćni zvuk koji sugeriše da i bend ovo izdanje doživljava kao značajno jer se njime, na kraju krajeva, obeležava i dvadeset godina od osnivanja. I imamo posla sa, dakle, moćnim, MAJESTIČNIM black-death metalom, sa dosta melodije ali sa besprekorno energičnom svirkom, pesmama utemeljenim na epskim temama i neumoljivom brutalnom polivanju rifovima i blastbitovima. Ploča je kreirana da ima uzbudljiv narativ sa pesmama koje se prelivaju jedna u drugu na organske načine i ovo je jedan baš onako zreo i uzbudljiv album kakav bendovi sanjaju da sebi podare za velike jubileje. Savršeno:
https://insartrecords.bandcamp.com/album/mammon-mantra
https://satanath.bandcamp.com/album/sat391-defiant-mammon-mantra-2025

Lepo me je osvežio split singl dva nemačka benda, blek metalaca Peslegion i blackened doom šmekera Kapala. Svaki bend ovde daje po jednu pesmu i obe pesme su odlične sa Pestlegionom koji svoj ,,Whiskey fueled Black Metal Kommando" stil pakuju u jednu snažnu, energičnu, dobro aranžiranu i propisnu satanističku eskapadu a Kapala onda prihvataju i i sami nam daju satanistički ritual u formi spore, moćne blackened doom inkantacije koja kulminira u krljačkom krešendu. Sjajno:
https://pestlegion.bandcamp.com/album/split-w-kapala
https://kapalablackmetal.bandcamp.com/album/split-w-pestlegion

Poljske black-death metalce Martwa Aura nismo čuli od split albuma Kali Yuga Boys iz 2022. godine pa je lepo videti da su i dalje u formi. Lament im je treći dugosvirajući album i ovde se kolje iz sve snage. Naravno, svi poljski standardi kvaliteta, grandioznosti, ubedljivosti itd. su ispoštovani ali Lament je pritom baš SUROVA ploča, sa manje akcenta na atmosferi a više na UDARANJU. Da je zvuk manje razmazan, ja bih bio srećniji ali i ovako ovo je BRUTALNO dobra ploča prečišćene agresije:
https://martwa-aura.bandcamp.com/album/lament
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/lament

Balmog su galicijski blek metal bend sa dvodecenijskom istorijom rada a Laio im je peti album i ovo je vrlo mračna, vrlo satanska muzika, namenjena publici koja u blek metalu ne traži melanholiju, setu, nežnu emociju i podlogu za pisanje tužne poezije već agresiju, pretnju, bes. Sve je to primereno old skul, sa testerišućim gitarama, agresivnim tempom, produkcijom koja je srazmerno prirodna i suva za ovaj stil muzike, ali Balmog svakako okreće i na stranu bendova kao što je poljska Mgła sa disonancama i košmarnom atmosferom koji u sebi sadrže mrvicu intrige što vas drži na udici. Lepo:
https://balmog.bandcamp.com/album/laio
https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/laio

Winselmutter su jedan od onih blek metal bendova koji u opskurnosti traže potvrdu svoje vrednosti. Ne u POTPUNOJ ospkurnosti, članovi benda nisu SVI anonimni a dei album, Schattentod in der Leibeswelt izdaje, pored benda i prilično ugledni andergraund pregalac Chris i njegov Fucking Kill Records. I muzika je sasvim tehnički korektna mada je ovo naravno ploča sa mnogo ponavljanja u pesmama koje nisu pravljene da imaju krešenda i teatralnu dramu već da budu garažni okultni  rituali što ih izvodi rodno mešovita grupa nemačkih građana odraslih na slušanju old school blek metala sa kraja osamdesetih. I kao takva, ovo je vrlo lepa ploča. Vokali pevačice A su odlični, produkcija je podrumski elegantna a pesme imaju taj pravoverni '80s drajv i nula savremenih tendencija. Lepo!
https://winselmutter.bandcamp.com/album/schattentod-in-der-leibeswelt
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/winselmutter-schattentod-in-der-leibeswelt

Na drugoj strani blek metal spektra (a koji je ceo, taj spektar, crn) su ...And Oceans sa svojim sedmim albumom, The Regeneration Itinerary. I odmah da kažem da ovi Finci ne bi bili neki moj prvi izbor za slušanje tokom najvećeg dela svoje karijere sa svojim simfonijskim, melodičnim pristupom blek metalu, no treba respektovati i poodmakle godine ali i to da ovaj album dosta srećno spaja melodičnije i simfo-tendencije, te industrial zastranjivanja, sa stvarno poštenim i zdravim old school riljanjem. Da ne pominjem da sam se skoro rasplakao od ganutosti što je masterinmg dinamičan, što kad ljudi sviraju brzo, to čujete da su ljudi, koji sviraju u prave instrumente i niko to posle nije pomerao u kompjuteru da se posloži idealno (i bezukusno) u mikrosekundu. Nije da se meni ovde sve dopada ili da mi se sve ISTO dopada, ali ovo je i album sa dosta dobro napisanim pesmama, dosta solidnih ideja koje se ne svode na puko bombardovanje zvukom i ne mogu da kažem da nisam zadovoljan:
https://andoceans.bandcamp.com/album/the-regeneration-itinerary

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Mudfinger su njemački stoner/ sludge trio koji razume moć dinamike, atmosfere i kreativne uzdržanosti pre nego što kulminirate u moćnim, jelte, kulminacijama. Drugi album, Amentia je, sledstveno tome ploča pre svega napisana tako da pesme ne budu samo đonom u lice sve vreme već da imaju organski razvoj, građenje teze, pa njeno dokazivanje i trijumfalno finale i to je vrlo efektno. Bend je dalje i miksovan dosta pristojno sa ipak nekakvom separacijom instrumenata koja sprečava da u glasnim delovima sve bude pretrpano i da ništa ne razaznajete. Odlično je:
https://mudfinger.bandcamp.com/album/amentia-album

Ne znam da li u Soul Dregs iz Nju Džersija svira više od jedne osobe ali istoimeni minialbum svakako nudi solidno produciran materijal za nešto što je sigurno kućni projekat. Ovo je šest dopadljivih sludge metal komada koji zvuče kao da su nastali od džemova ali imaju pismene aranžmane i lepu psihodeličnu dimenziju. Prijalo mi je:
https://souldregs.bandcamp.com/album/soul-dregs 

Izašao je novi Kal-El ali bilo bi vam oprošteno što toga niste bli svesni, jer, evo, nisam ni ja, pa sam natrčao na njega skoro slučajno. Norvežani su nenormalno zakomplikovali ovaj novi projekat, objašnjavajući da je u pitanju dupli album ali koji će biti izdat u dva dela, vremenski razdvojena tokom ove godine. Plus, sada kad je prvi deo izašao, imate različite verzije za Evropu i Ameriku. WTF. Ko to radi u 2025. godini??? Enivej, kad se proseče kroz svu tu konceptualnu maglu, Astral Voyager Vol. 1 je savršeno lepa ploča za Kal-El standardno teškog, nisko naštimovanog zvuka i ambicioznih, melodičnih pesama. Ovaj bend nikada nije bio ,,obična" stoner rok grupa koja džemuje u podrumu pa iz tih džemova izađu kao neke pesme, već se uvek pisalo sa vizijom i trudom koji je, iako se radi o muzici koja čvrsto stoji na podlozi gruverskog hard roka, davao svemu izvesni progresivni preliv. Astral Voyager Vol. 1 sve to pakuje u šestominutne aranžmane i prijatan je od početka do kraja, kao nekakav obilan obrok u kome različita jela sva imaju istu osnovu ali su smisleno različita. Svakako mu dajte šansu a bićemo tu i za drugi tom:
https://kal-el.bandcamp.com/album/astral-voyager-vol-1-scandinavian-european-version
https://kal-el.bandcamp.com/album/astral-voyager-vol-1-north-american-version

Spiral Guru su iz Brazila i kažu da im je pravljenje albuma Nexus trjalo dve godine. Okej, i čuje se da  ovo nije samo serija bluzeva sa malo distorzije i Spiral Guru zaista imaju viziju u kreiranju ambicioznog hard rock i heavy psych zvuka sa puno melodičnih tema i veoma lepim ženskim vokalom u navalnom redu. Album ima fin dinamički raspon i ne ide previše na silu, sa najenergičnijim delovima koji svoju epiku duguju pre svega harmonskim i melodijskim rešenjima a ne TEŽINI. Simpatično je to, vrlo, sa snolikim kvalitetom u temelju pesama a da je ipak sve pažljivo aranžirano bez nekakve, jelte, ,,spontane" psihodelije koja ne bi ni pristajala ovakvom materijalu:
https://spiralguru.bandcamp.com/album/nexus

Montrealski stoner rokeri Tunguska Mammoth se posle sedam godina diskografske šutnje vraćaju EP-jem kvalitetnih pesama pod naslovom Cactus. Odmah da kažem da me zvuk AKTIVNO odbija, frekvencijski usrednjen pa onda komprimovan tako da sve bude glasno ali bez ikakve dinamike, ali, prokleti bili, ljudi prave odlične pesme i sjajno sviraju. Ovo je melodično, neću da kažem ,,grandžerski" ali sa merom te neke indi rok pevljivosti u pesmama, a opet žestoko, heavy i prilagođeno i nama koji bismo distorziju i na tamburu stavili. Vredi:
https://tunguskamammoth.bandcamp.com/album/cactus

Yedd su vašingtonski hard rok bend sa istoimenom debi albumom a koji, bend i album, ne bi privukli MNOGO moje pažnje da nemaju odličnu pevačicu koja predvodi navalu. Pesme su korektne, izvedbe su solidne, ali Sharon Hoffman je vitalna energija ovog benda i što je više ima u pesmama one su bolje.
https://yedd1.bandcamp.com/album/yedd-2

Prilično apstraktan, razlabavljen i makar metaforički drogiran drone-doom sludge metal stiže nam iz Omahe na EP-ju The Drone Tapes sastava Weaving Shadows. Ova grupa, osnovana 2022. godine ima iza sebe jedan propisan studijski album ali The Drone Tapes su tri dugačke, spore improvizacije potopljene duboko u supu analognih efekata. Ovde postoje bubnjevi i ritam, čak i fraze, dakle, ovo nije full-Sunn0))) apstrakcija ali je zvučno vrlo blisko, sa mnogo teksture mnogo alikvotnih tonova koji lebde iznad nabasovane močvare... Prijatno je i traje preko tri četvrt sata a plaća se po izboru:
https://weavingshadows.bandcamp.com/album/the-drone-tapes

Imate li apetita za malo kvalitetnih butlega King Gizzard & The Lizard Wizard, najboljeg rokenrol benda na svetu u ovom trenutku i najboljeg izvoznog artikla koji je Australija imala još od prvog Mad Maxa i ranih albuma AC/DC? A ko ne bi imao? Live at Way Out West '23 je snimljen na festivalu  Way Out West u švedskoj 2023. godine i ima kao i uvek profi zvuk (jer su snimali ljudi koji u su tom trenutku bili za miksetom i bend, rekosmo, podržava I PROMOVIŠE sopstveno butlegovanje) a izbor pesama je prilično brutalan, sa visokim tempom tokom najvećeg dela nastupa (Hell, Supercell, I'm in Your Mind Fuzz), sa finalem koje skreće u smeru gruverske psihodelije i mikrotonalnog programa (Ice V, Hypertension) da bi se sve završilo urnebesnom verzijom Iron Lung. Preterano dobro a cena je koliko date:
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-at-way-out-west-23

Iron Sect iz Sankt Petersburga imaju na omotu albuma Rolling Human Sin golu ženu sa (crnim) anđeoskim krilima kako zavodljivo sedi na motoru. Dakle, ne pričamo o nekom visokointelektualnom stoner roku, ali ovo je probavljiva muzika, sa teškim gruvom, prihvatljivo dobrim rifovima, pristojnim zvukom. Bend sebe taguje i sa ,,punk" jer ima jedan neobavezan, relaksiran stav prema svemu – album se naplaćuje koliko vi hoćete – ali ne manjka mu sviračkog zanata i generalnog kvaliteta.
https://ironsect.bandcamp.com/album/rolling-human-sin

Malo niže imamo death metal bend Ossuary ali OVDE imamo The Ossuary, dakle ne bilo koju kosturnicu nego OVU kosturnicu, ,,italijanski hevi okultni rok" bend. Ovo JESTE vrlo hevi, sa masteringom koji je preglasan za moje osetljive uši i aktivno mi brani da uživam u muzici koja takođe JESTE vrlo prijemčiv psihodelično-okultni teški rok. Melodija je na albumu Requiem For The Sun pitka i prirodna, rifovi su dobri i moćni, vokali su taman kako treba, umiljati a psihodelični i uopšte ne razumem ko je mislio da sve na kraju treba da se ovoliko ispresuje u masteringu. No, ako ste manje nežni od mene, apsolutno ćete uživati:
https://scr-the-ossuary.bandcamp.com/album/requiem-for-the-sun

Witchrot iz Toronta na novom albumu, Soul Cellar mešaju svoj standardni fazirani, muljavi, bluzerski doom metal sa malo tiših, soulu naklonjenih momenata. To je svakako dobra ideja jer njihova pevačica Lea Alyssandra Reto ima mnogo više kapaciteta nego da samo vrišti ili drogirano mrmlja u mikrofon pa album profitira od ovog smislenog stilskog proširenja. Zvuk je, bojim se, preterano komprimovan za nešto što treba da ima i gruv i, jelte, ,,soul" pa me to malko odbija, no ploča nije predugačka, pesama nema previše, rifovi su okej a pevačica izgara celom dužinom pa se to lepo iskonzumira:
https://witchrot.bandcamp.com/album/soul-cellar

Švedski Witchcraft, srećom, ima novi, sedmi album pa može da pokaže kako treba da se miksuje i masteruje ovakva muzika. Poređenje nije SKROZ nasumično jer na IDAG ovaj cenjeni švedski doom sastav meša bluzerski doom sa vrlo melodičnim, vrlo emotivnim pevanjem gitariste Magnusa Pelandera. Spoj je sasvim prirodan, sa dubokom bas gitarom, prljavim fuzzom na Pelanderovoj gitari, jednom organskom, bleksabatovskom svirkom i melodijama koje su tužne, tragične, ali dostojanstvene, kako u doomu i treba da bude. Gruv je pritom moćan, Pelanderovo wah-wah soliranje prelepo, a miks i master nisu BAŠ ispali iz sedamdesetih ali su veoma informisani najboljim praksama sedamdesetih. Mislim, DR skor od DESET se toliko retko čuje u heavy muzici da su mi suze krenule. Predivna ploča i siguran pogodak za rimskog izdavača Heavy Psych Sounds Records.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchcraft-idag

A Ripple music ove nedelje ima novi album Crystal Spiders, ekipe iz Raleja u Severnoj Karolini koja je fascinantno evoluirala u četiri godine koliko je prošlo od njihovog drugog albuma. Za početak, ovo je sada ,,zvanično" trio,  i mera primitivnosti koja je krasila prvi album iz 2020. godine je egzorcirana iz muzike benda. Gitara je, dakle, sada stalni deo postave a pesme su kombinacija ,,klasičnijeg" hard 'n' heavy zvuka i primitivne, minimalne psihodelije koja je zaštitni znak  Crystal Spiders od početka. Metanoisa je, međutim jako lepo napisan album, sa sedam pesama koje su sasvim prirodno izrasle iz minimalističke bas-bubnjevi postavke koja je bila osnova za zvuk  Crystal Spiders na početku, pa ovde na programu imamo zreo i inteligentan stoner rok sa odličnim rifovima, finom atmosferom i izvrsnim vokalima basistkinje Brenne Leath. Štaviše, Brenna je definitivno najjače oružje ovog benda sa zaista mnogo karaktera koji ona svojom fenomenalnom tehnikom i razrađenim vokalnim aranžmanima ubrizgava u dostojanstveno sazreli stoner rok. Odlično je:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/metanoia
https://crystalspiders.bandcamp.com/album/metanoia

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

666 War Commandments je prvi album za kolumbijski Hellforcer ali bend je već izdao više kraćih izdanja i za svoj veliki debi zvuči sigurno i definisano. Mislim, koliko je to moguće imajući u vidu da se radi o lo-fi black-speed pankerisanju. Ali, mislim, DOBROM lo-fi black-speed pankerisanju sa pesamama koje su predvidive, produkcijom koja jedva da postoji, ali korektnim koeficijentom prljavštine u odnosu na ipak urednu svirku. Sve to zvuči pre svega tr00 a to jeste najvažnije:
https://hellforcerspeedblack.bandcamp.com/album/666-war-commandments

Drakonian Laws odnosno Drakonteia Metra su dopadljiv solunski thrash/ crossover sastav sa EP-jem Vow of Disobedience / Orkos Anypakois a koji nudi pet pesama urednog rokanja i rolanja. Svirka je solidna, pesme su jednostavne, zvuk jeftin a pevanje na Grčkom karakterno pa ovo, iako se ne izdvaja nekakvm velikom invencijom, nalazi put do mog srca.
https://youtu.be/CNxjUsQNa7s

Poljaci Sexmag konačno imaju debi album, Sexorcyzm koji su u Dying Victims najavljivali još za 2023. Godinu. No, bolje ikad nego nikad i, ako ste se plašili da će Sexmag da za svoje debi dugosvirajuće izdanje nekako našminkati svoj sirovi old school zvuk i izgubiti garažni šmek koji im je krasio demo snimke i split izdanja, nemajte straha. Sexorcyzm je i dalje negde na prelazu speed metala u rani death metal, sirov je, neprskan, ŠARMANTAN. Sexmag definitivno ne zanima da sviraju na metronom ili da im zvuk bude br00tal, ovo je bend koji u studiju zvuči isto kao na bini, isto kao u prostoriji za probe, napaljeno, žestoko, ŽIVO. No, ključno je da su pesme ovde ambiciozne i pored tro- i četvorominutnih rokačina imamo i epskije komade i dalje sirovog ali raznovrsnog, pa i kompleksnog metala strejt iz andergraunda, iskrenog, maštovitog i prelepog. Mislim, Sex z diabłem je komad za ANTOLOGIJE. Navalite:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sexorcyzm

Članovi španjolskih Funebre Devastation sviraju u milion drugih bendova, pogotovo Javier Sixto koji ima i masu solo porjekata sa strane. U tom nekom smislu, ovo je sirov, ne nešto naročito konceptualizovan black/ thrash/ punk bend koji svira kompetentno, pravi ružnu muziku i snima je za malo para pa ko voli, nek izvoli. Novi EP – bend ima dva albuma iza sebe – zove se Allegiance in Torment i to je sasvim pristojna, ne baš MAŠTOVITA, rokačina sa četiri pesme koje su i sa trajanjem od tri i po minuta možda duže nego što treba da budu, producirane mutnjikavo, ali se svakako izvlače na andergraund iskrenost i korektnu svirku. Nisam ih baš mnogo nahvalio ali Funebre Devastation zapravo ispunjavaju moje potrebe za primitivnim ali ne GLUPIM D-beat zvukom koji ima u sebi dosta metala ali je pankerski neposredan i ako i vi imate iste potrebe, I VAMA ĆE:
https://morbidshrineproductions.bandcamp.com/album/allegiance-in-torment-mcd-2025

Grci The Usurper prže baš starinski, patiniran thrash metal na svom trećem albumu, Let Me Burn. Ovde nema filozofiranja i The Usurper sve lekcije naučene od Motorheada, Venoma, Sodoma itd. primenjuju u praksi, kreirajući čak trinaest kratkih jednostavnih, ložačkih pesama za pijano posrtanje po plesnom podijumu i generalno neakademsko ponašanje. Vrlo sigurno, vrlo solidno producirano, bez modernih useravanja kompresijama i drugim nepromišljenostima, užitak za telo i dušu:
https://theusurper.bandcamp.com/album/let-me-burn

Kad smo već kod muzike sa starinskim šmekom, tu nam je treći album italijanskog trija Hellcrash, naslovljen Inferno Crematörio. Sa Hellcrash nema nekih nepoznanica, ova tri lika ne samo da fizički liče na Motorhead i Venom već tako i sviraju, nudeći visokooktanski, rokerski speed metal u tradiciji slavnih italijanskih prethodnika Bulldozer, samo sa ipak modernijom produkcijom. Ne i PREMODERNOM, jer ovo ipak izlazi za Dying Victims a oni ne bi trpeli nekakve preterane kompresije i digitalna editovanja, no, Hellcrash naprosto zvuče ŽIVO i ZDRAVO na ovom albumu, sa kolekcijom odličnih pesama i toliko energije da čoveku dođe da uradi petsto sklekova samo dok traje prva pesma. Lektira:
https://hellcrash.bandcamp.com/album/inferno-cremat-rio
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/inferno-cremat-rio

Termin ,,tehnički thrash metal" se danas isuviše retko koristi, valjda jer svi danas imaju digitalnu tehnologiju da popeglaju svoju muziku i da zvuči i bolje nego u stvarnosti. No, Italijani Xenos A.D. podsećaju da je tehnički thrash više nego kompetencija u izvođenju muzike i solidna produkcija pa je njihov treći album, Reqviem for the Oppressor ambiciozno napisana ploča. Ovo je, da se razumemo, u osnovi ČIST thrash metal, dakle, energičan, agresivan, besan, sa tematskim fokusom na ratu i nevoljama koje on proizvodi, ali je ploča i ugodno raznovrsna i maštovita sa, doduše, PREGLASNIM masteringom ali sa MNOGO dobrih ideja i majstorskog aranžiranja tih ideja u smislene celine:
https://mykingdommusic.bandcamp.com/album/reqviem-for-the-oppressor

Čikaški Lethal Shock su svoj drugi album, Storm Of Death and Fire snimili još 2023. ali se on do sada miksovao i masterovao tako da ga čujemo, evo, tek krajem Maja 2025. godine. Ali vredi! Ovo je heavy metal sa speed metal tempom i thrash metal energijom, napisan tako da vratolomnost svirke ukombinuje sa zanimljivim gitarskim temama i harmonskim vragolijama iz NWOBHM kuhinje. Kao Motorhead i Diamond Head spojeni u jedno, napumpani metamfetaminima i pušteni na nejač! Nejač ste u ovoj metafori VI i dopašće vam se:
https://lethalshock.bandcamp.com/album/storm-of-death-and-fire

Klivlendska black-speed metal atrakcija Midnight ima novi album, ali Steel, Rust and Disgust nije direktan nastavak prošlogodišnjeg, veoma dobrog Hellish Expectations. Umesto toga, na ovom albumu imamo samo dve nove pesme (ali su ODLIČNE) a ostalo su obrade kojima Jamie Walters odaje poštu svojim uzorima. I vi sad mislite da su ti uzori Celtic Frost i Bathory ali ovde ćete čuti Screamin Jay Hawkinsa, Dead Boys, Rocket from the Crypt, Electric Eels i još raznog klasičnog bluza, roka i panka od pre pedeset i više godina. Walters nije samo odličan muzičar (mislim, KIDA na ovom albumu) nego i ima ozbiljno izgrađen muzički ukus jer nije odabrao najočiglednije pesme svojih uzora koje bismo vi ili ja stavili na ovaj album, pa umesto da nam daruje po milionitu obradu I Put a Spell on You ili Sonic Reducer, zahvata dublje u kovčeg sa blagom i na svetlo dana iznosi neke zaboravljene dragulje. Slušajte, ne zabušavajte:
https://midnight-ohio.bandcamp.com/album/steel-rust-and-disgust

Stare kajle, Onslaught su nas poradovale ove nedelje duplim albumom Origins Of Aggression a koji je neka vrsta kombinacije ,,best of" i tribjut albuma. Naime, na prvom disku imamo kolekciju starih Onslaught pesama u novim verzijama i mada nove verzije zvuče ,,profi" i ,,producirano", ima u njima još dosta originalne sirovosti originalnih britanskih trešera da se ja odlično provedem. Drugi disk su obrade bendove koje bend voli i naravno da tu dobijamo Motorhead, Dead Kennedys, Judas Priest, Discharge, Pistolse, UK Subs, Black Sabbath, GBH, The Exploited i Killing Joke. Meni je sve ovo prelepo. Mislim, svaki album koji istovremeno ima Freewheel Burning, State Violence, State Control i Iron Fist je jebeni klasik, zar ne?
https://www.youtube.com/playlist?list=PLZmpSK3klBc5jGuU3zo-Ro9rVdrC2TZTv

Kolumbijski Poison The Preacher imaju debi album, Vs the World i to je jedna dosta upmarket ploča, sa sve gostima tipa Sanguisugabogg i Dead Heat. Poison The Preacher svakako nude solidnu robu sa thrash i hardcore elementima izmešanim stručno i možda samo mrvicu staromodno da se uđe pod kožu malo starijoj ekipi koja pamti devedesete i eksploziju moshcore zvuka. Konsekventno, ovo nije SKROZ za mene, ali je dobro napisano, dobro producirano i generalno ubedljivo. Valja:
https://www.youtube.com/watch?v=76xq4eOCfEE&list=OLAK5uy_ls8APbV1w66PLUgM2mW2AyJPaZI-AXh-s

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Atomic Terror iz Portlanda u Oregonu imaju dva albuma iza sebe a ovog proleća su spremili EP Evil Outlaws. Simpatična je to kombinacija thrash metala, te crossover thrasha sa melodičnijim pa i blago progresivnim heavy metalom (mislim, poslednja pesma je obrada Rush). Ne uvek idealno funkcionalna, povremeno trešersko nabijanje deluje kao samo obavezni program pored vizionarskijih heavy momenata ali ima neke energije u spajanju tih različitosti.
https://atomicterror.bandcamp.com/album/evil-outlaws

Ali što Witches Brew imaju lep album ove nedelje! Radi se o drugoj dugosvirajućoj ploči hrvatskih Krematorium, benda koji će još malo pa slaviti dvadeet godina rada. I čuje se i kilometraža, i izgrađen zanat ali i želja da se konačno zaigra u višoj ligi. Sinister Seduction je ploča ložačkog old scool thrasha brzog tempa, lepih rifova, refrena napravljenih da ih publika izvikuje zajedno sa Domagojem Fišekovićem a koji je, opet, pevač solidne harizme i tehnike, ne sad neki PAVAROTI ali za stepenik iznad standardnih thrash lajavaca. Krematorium imaju sve, i stav, i duh, i energiju, i dobru produkciju tako da ovde nema promašaja i želim im puno sreće:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/sinister-seduction

Bend je iz Kalifornije i zove se Parasite ali muzika nije nekakav goregrind već metalizirani, agresivni i mučni hardcore. Huh! EP I'll Never Find a Place to Hide ima tri pesme vrlo kvalitetnog zvuka i dobre svirke, formatirane agresivno, za brutalne tjelovežbe u mošpitu, ali i sa puno disonanci, da budu i psihološki napete. Odlično je a plaća se koliko želite:
https://officialparasitemusic.bandcamp.com/album/ill-never-find-a-place-to-hide

I Human Deceit iz Ujedinjenog kraljevstva cepaju metalizirani hardkor agresivne dospozicije. Okej to zvuči, sa dobrom produkcijom, solidnim, mošerskim pesmama na EP-ju False Evidence Appearing Real. Ovo nije ni previše gangsterski već taman kako treba, sa dovoljno ,,metal" razrade (i solaža) da se može govoriti o osobenom zvuku benda.
https://humandeceithc.bandcamp.com/album/false-evidence-appearing-real-ep

Pinfinger su negde između pank roka i alternativnog metala, i EP Death Spiral zapravo izvlači poprilično kilometraže iz ove formule. Londonski bend ima produkciju i sviračku disciplinu metal benda, ali pesme su zdravo uličarske, bezobrazne i pankerski šarmantne, bez previše komplikovanja u aranžmanima, efektne:
https://pinfinger-uk.bandcamp.com/album/death-spiral

Belgijanci St. Plaster imaju veoma jaku ponudu na svom, pretpostasviću drugom albumu, naslovljenom ,,II". Ovo je izuzetno upeglan, jako disciplinovano odsviran hardkorpank negde između melodičnog formata jednih Propagandhi i D-beat agresivnosti. No, stil na stranu, pesme su napisane SJAJNO, sa mnogo mašte ali i mnogo veštine da se brojne dobre ideje uguraju u aranžmane od jedan i po i dva i po minuta, da muzika ostane šutka-friendly pankčina a da se na nivou melodije i harmonije čuje SVAŠTA. Impresioniran sam i ako vam je nedavni novi album Propagandhi razgoreo glad za još inteligentnog, maštovitog melodičnog hardkora, ovo je jaka preporuka:
https://whiterussianrecords.bandcamp.com/album/ii-2

Britanci Grim Harvest su strašno abrazivni na istoimenom demo snimku. Ovo je negde između screamoa, noise rocka i false grinda, dakle sa kratkim, mučnim, rastrzanim pesmama koje i dalje imaju nekakvu ,,rok" strukturu, bar jednim svojim delom. Zvuk je prštav, vokali sve vreme vrište, ali onda se desi i nekakav momenat melodičnosti od koga vam grunu suze. Pakao. Daunloud plaćate po želji a ima i kaseta i CD.
https://grimharvest.bandcamp.com/album/demo-2025
https://amountainfar.bandcamp.com/album/grim-harvest-demo

Sofijski Sickening Joke imaju istoimeni debi album i ovo je vrlo dobro. Sickening Joke prže metaliziran, čvrst D-beat hardcore sa naslanjanjem na grindcore i nude kompetentno napisane pesme, jako solidan zvuk, dobru svirku. Ovde se ne filozofira preterano ali pesme imaju svaka svoju priču i karakter, produkcija je kvalitetna a da nije sve ,,veštački" prebudženo i energija i disciplina ovog izdanja su impresivni!
https://sickeningjoke.bandcamp.com/album/sickening-joke

Sickrecy/Distaste je split EP švedskih Sickrecy i austrijskih Distaste i to se ne zna ko je bolji. Ovo je grindcore visoke kakvoće sa po dve pesme po bendu koje sve nude visok tempo, disciplinovanu svirku, dosta razađene aranžmane. Ovo definitivno nije podrumski, štrokavi mince core, ali jeste pravi, u vatri iskaljeni grind na tragu Nasuma i sličnih kolega koje su od ove muzike napravile nešto formalnije ,,muzički" žanr i ODLIČNO JE:
https://sickrecy.bandcamp.com/album/split-with-distaste
https://necrorecords1.bandcamp.com/album/sickrecy-distaste-split '

Chepang su iz Kvinsa u Njujorku ali su se tamo doselili iz Nepala, pevaju na nepalskom i koriste semplove nepalske pop muzike između svojih grindcore ejakulacija. Zvuči zanimljivo? Tako su mislili i u Relapseu pa su ih uzeli pod svoje okrilje i sada imamo Jhyappa, album IZVRSNOG grindcore riljanja sa primetno azijskim šmekom ali bez nekakvih pokušaja da se imitiraju šampioni kao što su, recimo Wormrot. Jhyappa je naprosto ozbiljan album , sa solidnom merom modernog američkog grindcorea umešanom sa istočnoazijskom furioznošću, tako da su rifovi dobri, pesme disciplinovano napisane a svirka živa i energična. Pritom, ovde nema nekakve nesreće u produkciji, miks je sirov i živ a mastering je radio Jim Plotkin tako da znate da nema ni jednog razloga za brigu a puno razloga za uživanje:
https://chepang.bandcamp.com/album/jhyappa

Inhuman Scourge iz Mineapolisa imaju solidne četiri pesme na svom drugom EP-ju, Charnel Winds. Ovo je death metal ,,pametnije" forme, ne sad nešto progresivan, niti čak ni nešto preterano moderan, ali sa pažnjom posvećenom aranžmanima pesama, dinamici zvuka itd. Dakle, istovremeno je to i dosta zrelo a opet sirovo, neposredno, ljudski. I to mi se dopada. Više bendova bi trebalo da ovako zvuče:
https://inhumanscourge.bandcamp.com/album/charnel-winds

Odličan prvi demo za atinski Shivering naslovljen je samo Shivering promo. I ima samo dve pesme ali su one toliko dobre da bend, nadam se, već sada snima prvi album i pita se za kog od silnih izdavača što su se javili da potpiše. OK, ovo je brutal tech death metal (članovi dolaze iz Inveracity i Dead Congregation između ostalog), dakle, neće tu biti slave i para ali Shivering su toliko dobri da se nadam da će biti makar prepoznatljivosti u andergraundu i neke vrste viralnog širenja njihove muzike. Jer, ove dve pesme su kao da slušate Suffocation na vrhuncu mladalčke moći i energije, onako, sjajno napisane, tečno odsvirane, pa još vrlo solidno producirane. Pogotovo je ovo poslednje impresivno jer Shivering imaju suvu produkciju koja ne nasrće na uši a opet se sve čuje sjajno. Više bendova da ovako zvuči, pa sunce bi nas ogrejalo! Slušajte Shivering, mnogo su dobri.
https://shivering1.bandcamp.com/album/shivering-promo

Dobri su i Etemenanki  iz Hanovera na svom prvom demo snimku, Demo 2025. I ovo je kvalitetan i inteligentan death metal sa dobro osmišljenim i perfektno odsviranim pesmama, jedino što Etemenanki imaju malo evokativnije rifove, generalno manje apstraktne teme i harmonije. Nile bi bili neka najbliža odrednica osim što Etemenanki ne zvuče kao Nile ali imaju možda sličnu filozofiju spajanja tehnički kvalitetnog brutal death zvuka i tradicionalnih harmonija. Zvuk je takođe jeftiniji, ovo je baš DEMO demo, ali se i dalje sve odlično čuje i Etemenanki zavređuju svu pažnju death metal slušaoca sa izgrađenim ukusom. A plaća se po želji:
https://etemenankidm.bandcamp.com/album/demo-2025

Šveđani Undecayed uopšte ne zvuče posebno ŠVEDSKI na svom prvom albumu, In Death's Image. Ovo je old school, mošerski death metal kao došao sa Floride cirka 1991. godine, koji mnogo više podseća na Cannibal Coprse, Monstrosity i tako te ortake nego na švedsko death metal nasleđe. A što je sasvim fino osveženje. In Death's Image je lepo producirana ploča čvrste svirke koja primitivnu brutalnost plasira na najkvalitetniji način. Ako volite te iznurujuće mošerske albume posle kojih morate da se istuširate iz više razloga, ovo se snažno nudi:
https://undecayedband.bandcamp.com/album/in-deaths-image
https://lethalscissor.bandcamp.com/album/in-death-s-image

Imamo i Italijane Unbirth sa trećim albumom, Asomatous Bersmirchment koji nudi prečišćenu viziju brutalnog tehničkog death metala, odličnu svirku, kvalitetan zvuk. Unbirth su preležali dečije bolesti i njihova muzika je sada tehnički ispolirana ali zasnovana na dobrom napisanim pesmama koje u sebi imaj i nemalu meru melodičnosti. Rifovi ovde nisu samo naoko nasumično ređanje disonanci kako to često zna da bude kod modernog, manirističkijeg tech-death zvuka i idu zapravo celim putem preko harmonskog spektra, a aranžmani su pažljivo pisani da svaka pesma ima svoju priču. Odlično je i ne propušta se:
https://unbirth.bandcamp.com/album/asomatous-besmirchment-cd-pre-order
https://unbirth.bandcamp.com/album/asomatous-besmirchment-digital-album

Skoro da ne moram ništa da objašnjavam kako zvuče Zagrepčani Decrepit Altar na svom prvom izdanju, EP-ju Egregious Defilement. Jer, naime, bend sam kaže da svira ,,ATAVISTIC CAVERNOUS MOSS RIDDEN DEATH METAL OF DOOM" i znate već da je ovo MNOGO sporo, MNOGO teško, mračno kao da ste ušli u neki crno-beli film o istraživanju ukletih katakombi, i generalno preslatko. Bend svakako svoju muziku ne vidi na vrhovima lista popularnosti ali se drži death-doom formule jako verno nudeći taman, težak zvuk i evokativne rifove, ostajući na mali korak od potpune amorfnosti ali svakako težeći da se transformiše u nepogodu radije nego u puko muzičko događanje. Kako rekoh, meni je to preslatko:
https://decrepitaltar.bandcamp.com/album/egregious-defilement-2

Ne znam tačno ni šta bi bio Multiwomb ali ovaj indonežanski trio isporučuje dve pesme više nego kompetentnog brutal death metala na demo snimku Demo 2025. Kako to sa Indonežanima obično biva, disciplina u svirci je vrhunska, pesme su agresivne do granice izdržljivosti a zvuk hermetičan, neproziran, definitivno namenjen samo najtvrđem jezgru publike. Ako sebe vidite u toj orbiti, Multiwomb su bend za vas i uprkos nešto jeftinijoj produkciji nude dve veoma ubedljive kompozicije za ljude koji znaju da je samo najtvrđe dovoljno tvrdo:
https://multiwomb.bandcamp.com/album/demo-2025-2

A iz Rumunije su tu Detruncation sa demo snimkom Putrefied Evulsions i ovo je vrlo prjatan old school death metal toplog, ugodnog zvuka i lepog, mračnog gruva. Ponovo ću pomenuti bendove iz devedesetih kao jasan uzor, ali pored Immolation bi tu verovatno vredelo da se navedu i Grave, te Autopsy – u svakom slučaju i ovo je jako kompetentno, pristojno producirano i sa vrlo dobroom idejom šta želi da postigne. Tri pesme nisko naštimvoanog uživanja:
https://detruncation.bandcamp.com/album/putrefied-evulsions

Sa imenom kao to je Gutbath znate da od portlandskog kvarteta možete da očekujete samo gadost, brutalnost i grotesku. No, prvi demo snimak ove ekipe, naslovljen samo Demo je i tehnički vrlo solidan, dakle, sa dobrim zvukom, sigurnom, čvrstom svirkom, a i koncepcijski zreliji od prosečnog edgelord eksperimentisanja sa death metalom. Dakle, ovo je pet pesama old school death metal gaženja sa dobrim rifovima, mošerskim gruvom, autoritativno napravljenih i spremnih za konzumaciju. Ako volite death metal iz ranih devedesetih i smatrate ga za obrazac po kom treba da nastaje i sav moderni death metal, OVO JE TO:
https://gutbathpdx.bandcamp.com/album/demo

Imamo i još brutalnog, prilično tehničkog death metala sa novim, četvrtim albumom kanzaškog Unmerciful. Ova ekipa svira od početka veka i ne snima albume često ali su oni, kao što se na Devouring Darkness može čuti, napisani promišljeno, sa dosta pažnje da pesme dobiju svaka svoj identitet. Naravno, i dalje je većina muzike ovde upresovana u formu srazmerno kratkih pesama, zasićenih gustim hromatskim rifovima i sviranih zaslepljujućom brzinom ali Unmerciful vrlo dobro razumeju ovakav stil svirke i zaista rade mnogo toga da album ne bude monoton i da pesme budu, pa, zabavne. Nije ovaj album sa neutreniranog slušaoca, rifovi se jedva čuju a strahovit tempo je iznurujuć ali publika koja voli Origin, Cryptosy i slične bendove ovde će znati da prepozna majstorstvo i nadahnuće:
https://unmerciful.bandcamp.com/album/devouring-darkness

Ossuary iz Viskonsina su na sasvim drugoj strani death metal spektra sa svojim debi albumom Abhorrent Worship. Ovo je težak, spor, vrlo NE-tehnički death metal koji treba slušaoca da spljeska velikim, heavy rifovima i odzvanjajućim, kavernoznim zvukom, da mu stvori utisak da je zakopan u utrobi Zemlje, prekriven stotinama tona kamena i da tamo doživljava jednu poslednju ekstazu spoznaje pred odlazak na onaj svet. Pesama je svega šest u 37 minuta gaženja tako da se ne plašite PREVIŠE da će ovo biti monotono. Album ima dobar gruv i bend zna šta radi i produkcijski i aranžmanski tako da se ovo jako preporučuje:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/abhorrent-worship
https://ossuary-dsr.bandcamp.com/album/abhorrent-worship

Ali imamo još tech-death preterivanja i ovog puta u onom standardnom formatu, sa pesmama koje menjaju ritam svaka dva takta, beskrajnim arpeđima što sustižu jedan drugi, tempom koji samo kad čujete morate da pojedete nešto slatko jer vam je pao šećer. Graverealm je jednočlani projekat Barreta Gingericha iz Severne Karoline koji, NARAVNO, ima još  par takođe jednočlanih projekata, i mada EP Betrayer (nastao sedam godina nakon prethodnog EP-ja, između kojih ništa nije rađeno) ima sve odlike materijala što ga je spravio čovek koji PREVIŠE vremena provodi u svojoj sobi vežbajući gitaru i nema dovoljno kontakta sa drugim ljudskim bićima, ipak je u pitanju VRHUNSKI materijal što ga je spravio čovek koji PREVIŠE vremena provodi u svojoj sobi vežbajući gitaru i nema dovoljno kontakta sa drugim ljudskim bićima. Mislim, ovo je, kad poslušate malo jače, pored očigledne viruoznosti u prvom planu, ipak napisano koliko-toliko rezonski i ima jednu narativnu liniju koja ide dalje od puke egizibicije i ima i supstancu. Plus, zvuk SOLIDAN. Mislim, iskomprimovan, jako, ali prilično dobro miksovan, sa bas-gitarom koja se iznenađujuće okej čuje i detaljima u svirci što nisu sasvim izblendovani u bekgraund. Jebiga, SOLIDNO je, pa još i konceptualno, sa palpoidnim naučnofantastičnim narativom koji se preko pet pesama predstavlja slušaocu. Udrite:
https://thegraverealm.bandcamp.com/album/betrayer

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Heroine Sentinel iz Čikaga objašnjavaju da bend postoji jer Čikago ima dobru hranu, dobro pivo i dobar metal. Fer. EP Huntress zvuči više kao demo i nije možda sasvim stilski dorečen ali je ZANIMLJIV sa kombinacijom klasičnog heavy zvuka iz osamdesetih i modernijeg alternativnog metala. Bend ovo daje po ceni od koliko date i kaže da je u redu i da ne date ništa, verovatno računajući da je za njih ovo eksperimetisanje i da prave stvari u budućnosti tek slede. Što je sasvim u redu, Huntress ima dovoljno elemenata koji su meni opravdanje da ovaj bend zapamtim i da vidim šta će dalje da rade a produkcijsko i aranžmansko peglanje zaista podrazumevamo da će doći.
https://heroinesentinel.bandcamp.com/album/huntress

Moonlight Haze su iz Italije, snimaju za Scarlet, i naravno sviraju melodični, simfonijski power metal. ,,Nije to za tebe, Mehmete", vičete sad svi u glas i nije, slažem se, ali novi, četvrti album (a za svega sedam godina rada), naslovljen Beyond ima delove koji mi se dopadaju. Mislim, pevačica Chiara Tricarico je odlična i kada gitaristi Marco i Alberto zapravo sviraju nešto interesantno a ne trpaju samo dosadne monotonalne dž-dž ,,rifove" ima tu čovek čemu da se obraduje. Naravno da ovo nije muzika DOVOLJNO za mene, ali malo je i za mene. A ako volite Scarlet-stil power metala, biće dovoljno za VAS:
https://moonlighthaze.bandcamp.com/album/beyond

Imamo još power metala, ali Lycanthro iz Otave su manje simfonični, manje melodični, manje raskošno producirani, generalno bliži speed metalu. Debi album benda, Remnants of Rapture dolazi posle skoro decenije rada i niske kraćih izdanja i zvuči pristojno, nekako nepretenciozno, mešajući optimističke, epske heavy metal melodije i brz tempo. Nisam sad nešto ONESVEŠĆEN od sreće ali ima ovde mejdnovskih harmonija koje kod mene uvek pale, pevač je solidan, ima šta da se čuje:
https://lycanthro.bandcamp.com/album/remnants-of-rapture-2

E, a onda imamo Italijane Æxylium sa svojim trećim albumom, Myth of Mankind a koji njihov keltskim folkom zaprljan metal stavljaju u format nekakvog modernijeg melodic death metal ili metalcore rokanja. Ništa od toga samo za sebe nije mi nešto preterano zanimljivo ali kombinacija je makar perverzno interesantna sa frulama, violinama i buzukijima koji trepere pored odšrafljenih gitarčina. Slatko je to na momente!
https://aexylium.bandcamp.com/album/myth-of-mankind

Watcher pripadaju tom novom talasu tradicionalnog heavy metala koji se svira u Švedskoj, ali su osnovani baš skoro, 2023. godine. No, vredna četvorka već iza sebe ima jedan album a Chains of Crystal joj je već drugi EP ove godine. I sve je kako očekujete, vrlo strejt, vrlo časno, bez poziranja i teatra. Ovo je heavy metal po šnitu NWOBHM majstora, urađen bez dodatnih stilizacija, osavremenjivanja, glume. Bend ipak ima NEŠTO kvalitetniji zvuk nego što na primer možete čuti kod štokholmskih Century ali to je generalno TO, čisto, iskreno, prelepo:
https://turborockproductions.bandcamp.com/album/chains-of-crystal

Finski trad-metalci Rockatansky imaju novi EP, Burning Course i to je i dalje vrlo simpatičan old school heavy metal sličan ranom Maidenu i bendovima iz te epohe, ulično intoniran a ipak sa epskom dimenzijom. Četiri pesme koje bend nudi su energične, melodične i generalno JAKO simpatične, i šteta je da produkcija nije malo bolja. Mislim, naravno, Rockatansky se drže stare škole i u produkciji ali ovome bi baš prijalo da je samo MALO skuplje snimljeno jer bend fenomenalno svira. No, dobro je:
https://rockatanskyofficial.bandcamp.com/album/burning-course

FLY! su iz Australije, debi album im se zove...or Die! i izdao ga je Dying Victims. Dovoljno? Ako ne da kažemo da je ovo sirovi rokenrol/ hevi metal u tradiciji Motorheada i drugih bendova koji su pržili početkom osamdesetih, poput, recimo, belgijskih Killer. Kod FLY! je formula vrlo svedena i pesme su praktično sve u identičnom tempu sa rifovima koji jako liče jedni na druge i to može da bude malo monotono, ali u osnovi ovo je zdrav, pokretački rokenrol i nećete se loše provesti jer bend IZGARA. Loser je, recimo, apsolutni hit.
https://flyordie666.bandcamp.com/album/or-die
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/or-die

ALBUM NEDELJE

Dying Victims dakle suvereno pokidali i ove nedelje pa imaju i drugi album francuskih Animalize i to je naprosto žurka od poda do plafona. Odmah da kažem da sam veoma sumnjao da išta može da dosegne LUDAČKU energiju i inventivnost debi albuma ovog benda od pre tri godine (Meat We're Made Of) i Verminateur ih, da se dogovorimo, NE dostiže. Ovo je ,,normalnija" ploča, bolje, upeglanije produkcije i urednije muzike. Ali Animalize su toliko dobri da čak i kada snime drugi album koji nije onako dobar kao neopisivo dobri prvi album, to bude odlična ploča melodičnog heavy metala sa superiorno napisanim pesmama, lepim refrenima, divnim pevanjem Nielsa Banga, svim tekstovima na Francuskom i tako drsko ubedljivom svirkom da se prosto morate pitati kako bi istorija heavy metala izgledala da se ovaj bend polovinom osamdesetih umešao među Def Lepparde, Whitesnakeove, Quiet Rioteve i Anthraxe koje smo tada trošili. Sjajno:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/verminateur

[Meho Krljic]

Za vikend koji najavljuje dolazak vrelog vazduha iz Afrike u Evropu (pa i Srbijicu) ali i koordinirane proteste protiv režima koji će nas sve sahraniti bez emocija ako mi njega ne sahranimo prvi, imamo opasan saundtrak. Mislim, samo to što su izašli novi Wormrot i novi Swans bi bilo dovoljno a pored toga imamo novi album novosadskih Шакал, novi EP Vader, masu odličnog grindcorea... Uživaćete, makar na silu.

Deo 1: BLACK METAL

Nijemci Pestnebel imaju sedmi album, za nešto više od dvadeset godina rada i Verfall je jedna sirova, ne naročito maštovita ali duševna ploča. Sa Pestnebel apsolutno znate da dobijate old school štroku, ful analognu muziku, mazanje belim po faci, kožu, nitne i jednostavne, iskrene rifove. Verfall je toliko prost album da naprosto probija sve moje barijere i hvata direktno za srce:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/verfall

Rusi Crust generalno sviraju sludge-doom metal ali novi album, Where Light Fears to Descend je dobrim delom blek metal ploča. Sa finom kombinacijom nižeg štima, teških sludge metal rifova, a onda i blek metal brzine i epskog zahvata. Ima to dosta originalnih ideja i mada je muzika i dalje prilično hermetična, namenjena užem krugu, jelte, posvećenih, ovo je svakako potentna, zabavna kombinacija žanrova ekstremne muzike:
https://moribundrecords.bandcamp.com/album/where-light-fears-to-descend
https://slowsnowrecords.bandcamp.com/album/where-light-fears-to-descend

Ako vam kažem da na EP-ju benda Babalon sa Rod Ajlenda ima pesma koja se zove Diabolicunt, to već dovoljno opisuje muziku. Blood Lust je drugi EP ove godine (i uopšte) za duo iz providensa i ovo je sirov, besan black/ death metal sa zakonskim minimumom teatra i puno zlovolje. Ima ovde i poneka zanimljiva harmonska ekscentričnost da ne bude baš da Babalon samo rade po tuđim nacrtima i Blood Lust se u celini lepo sluša:
https://thetruebabalon.bandcamp.com/album/blood-lust

♱Velvet Cross♱ pišu svoje ime sa krstovima sa obe strane, a što je meni oberslatko. I muzika na EP-ju Blood Consumer je slatka, spajajući sirov, pankerski blek metla i malo gotske arome. Sve je to vrlo jeftino snimljeno, ali su te lepe melodije i surova prebijačina u izvedbi dobar (bračni) par. Ovaj projekat je i neka vrsta nešvilske andergraund supergrupe pa svakako poslušajte:
https://saidan.bandcamp.com/album/blood-consumer-2

Portugalci Anzv su jedan od onih blek metal bendova kojima vidite sliku i kažete da više razmišljaju o tome šta da obuku za slikanje nego o muzici, A NISTE IM MUZIKU JOŠ NI ČULI. Ili to tako samo ja, jer sam sitna duša i ogorčen, star čovek. No, kad sam pustio drugi album ekipe iz Porta, Kur, ispostavilo se da sam se ogrešio. Nije ovo blek metal baš po nekim mojim preferencama, moderan je, ,,gejzerski" melodičan, produciran da sve ječi a onda još i glasno masterovan, ali, mislim, DOBAR JE. Anzv znaju kako se pravi blackgaze i prave ga za sve pare:
https://anzv.bandcamp.com/album/kur

Obsidian Tongue iz Portlanda u Mejnu su nekakav melodični, atmosferični ali i dosta eksperimentalni blek metal bend. Njihov četvrti album, Eclipsing Worlds of Scorn, izlazi iz domena standardne atmoblack svirke i ima momente koji vuku na progresivni rok što je meni bilo dovoljno da mi se izdvoje iz mase i da im posvetim malo više pažnje. I solidno je to, sa podugačkim pesmama ali i sa dovoljno blek metal, i uopšte, METAL, energičnosti da se ne raspline u svoj toj atmosferi i progresivi:
https://obsidiantongue.bandcamp.com/album/eclipsing-worlds-of-scorn

Prošle nedelje predstavio sam jedan EP danskih Strychnos, ali u isto vreme izašao je i još jedan EP, takođe sa dve pesme, naslovljen Sig nærmer Døden. Iako je sve to black-death metal, Sig nærmer Døden je bliži death metalu, ali i dalje odličan u svim svojim komponentama:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/sig-n-rmer-d-den

Bugari Historian imaju debi album, obećavajuće naslovljen Book I: Bloodscriptures. Solidno je to, sa malčice melodičnog death metala dodatog u lonac, tako da se srednjevekovni muzički motivi odsviraju sa čvrstinom i tehničkom ubedljivošću koja im daje aktuelnost. Bend čine vrlo iskusni članovi sofijske metal scene – a koji su se skupili na Metal Archives forumu – i ovo je kvalitetan, moćan prvenac:
https://historianmetal.bandcamp.com/album/book-i-bloodscriptures

Ako volite Naturmacht Productions onda će debi album finskih Veljessurma biti pravo slavlje za vas. Haltioissaan je tačno onaj paganski, folklorom isprljani blek metal kakav je ova finska etiketa i stvorena da promoviše pa čak i ja koji često na njihova izdanja zavrtim glavom i pređem na nešto drugo, ovde nalazim dosta sreće. Naime, agresivnost je baš agresivna, a folk komponenta zvuči cheesy i epski kako ja to volim. Slušajte:
https://veljessurmanp.bandcamp.com/album/haltioissaan

Australijski Akhoth imaju šarmantan debi album, Of Might and Hierarchy a gde se kombinuju prilično sirov zvuk i svirka sa jednostavnim, himničnim temama i prstohvatom evropskih srednjevekovnih harmonija. Formula je sasvim potentna, sa žestokom, srčanom izvedbom i tim garažnim zvukom koji svemu daju ugodan energetski naboj. Meni je ovo vrlo simpatično a naplaćuje se samo koliko vi odlučite:
https://akhoth.bandcamp.com/album/of-might-and-hierarchy

Iz Novog Sada nam stiže drugi album benda Шакал i sve što sam pre tri godine rekao za njihov debi stoji i ovde. Ovo je IZUZETNO kvalitetan moderni blek metal koji sviraju ljudi sa ozbiljnom kilometražom i mada nema mnogo toga osobenog ili posebno originalnog u slovensko-paganskom zvuku benda, kvalitet svirke, kompozicije, pa i produkcije (iako je zvuk i dalje, očekivano prilično nedinamičan za moj ukus) je izuzetno visok. Naslovljen samo ,,II", nadam se da će ovaj album bendu izgraditi reputaciju diljem Evrope jer Шакал apsolutno zaslužuju da stoje rame uz rame sa raznim Poljacima, Slovacima i inim Švedima:
https://sakal-official.bandcamp.com/album/ii

I, Voidhanger Records ove nedelje imaju jaku ponudu a koju predvodi šesti album portugalskog jednočlanog (eksperimentalnog) blek metal projekta Onirik. Gonius Rex ovu svoju muziku radi već duže od dvadeset godina i Curling Serpents Under Stone, njegov prvi postpandemijski album je ubedljivo prirodan spoj blek metala i praktično filmske muzike sa gudačkim aranžmanima koji udobno sede uz distorzirane gitare i zagrobni vokalni kreket. Ovo je i vrlo korektno miksovano pa se sva ta kamerna epika savršeno čuje i pričamo o jednoj od najbeskompromisnije METAL ploča ove nedelje već time da tako bestidno lako meša gudače sa metalom, nudeći nešto što nije puki kontrast već naprotiv, savršena sinergija:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/curling-serpents-under-stone

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Methuselian imaju jednu foru za svoj album ... And The Monks Played Rock & Roll, a to je da su vokalne linije urađene tehnikom alikvotnog pevanja, dakle, u stilu koji većina nas povezuje sa mongolskim ili tuvanskim uzgajivačima konja, ali pretpostavljam da je fer da asocira i na nekakve tibetanske monahe. Muzika je uglavnom OKEJ heavy psych, onako, drogiran, džemerski ali ne neusmeren i besciljan tako da se ovo posluša sasvim uredno. Mada traje solidnih 68 minuta a to JESTE malo mnogo:
https://www.youtube.com/watch?v=YEMH3mNn_Ig

Malajci Targun nude razliveni, spori, moćni stoner-doom na svom debi albumu, Tazzaboür. Ovde su kombinacija zvuka i kompozicija lepo pogođeni sa sporim tempom, velikim rifovima i psihodeličnim vokalom što svi imaju prostora da se razbaškare po miksu i da zvuče HEAVY a da opet sugerišu dovoljno širine i dubine da se slušalac useli u muziku i iskusi je iznutra. Sporo, hipnotički, džemerski a opet dovoljno ,,napisano", sve je to na gomili vrlo prijatno:
https://targun.bandcamp.com/album/tazzabo-r

Nemaci Apewards pojašnjavaju da je njihov novi, četvrti album, Liminal Choices snimljen i miksovan analogno, tako da ono što čujete JESTE old school toplina u zvuku. Pritom iako Apewards sviraju stoner rok, on je melodičan, maštovit, malo i nostalgičan i nosi dosta starinske hard rok patine ponosito na svom reveru. Pesme su raznovrsne i ovo je prijatan, optimističan album:
https://apewards.bandcamp.com/album/liminal-choices

Već smo imali prilike da slušamo grčki Full Fuzz Experience i novi album, Groove Machine nudi baš ono što piše na omotu: gruvčinu za sve pare. Ovo je bluzirani, vrlo gruverski, vrlo plesni teški rok onakav kakav ljudi što meću promptove u mašine i čekaju da sa druge strane izađu pare samo priželjkuju da AI ume da napravi. Za sada ne ume i mada Full Fuzz Experience ne radi BAŠ ništa što pre četrdeset i pedeset godina pre Stavrosa Papadopoulosa nije uradilo milion drugih umetnika, to zvuči zdravo i prijatno:
https://fullfuzzexperience.bandcamp.com/album/groove-machine

Poljaci Evermold su pre nekih šest godina krenuli kao neobavezna džem-relaksacija u garaži a sada imaju istoimeni debi album. On i dalje zvuči neobavezno i džemerski ali je muzika ipak spakovana u formirane pesme, spore, lenje, napušene stoner rok komade sa psihodeličnim slojem i željom da vas dobro opuste. Zvuk je dobar, taman onoliko sirov koliko ušima prija, a album ima dovoljno propisne strukture da ne bude previše lutanja. Okej je:
https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/evermold

Aphonic Threnody je baš onakvo ime kakvo bi solo-doom metal projekat sebi nadenuo da od prve sekunde bude jasno da ćemo u muzici čuti samo tugu, bol, depresiju, apatiju, ali i njihovo radosno prihvatanje. Ovo jeste solo projekat čoveka po imenu Riccardo Veronese, koji je uprkos imenu rođeni Britanac i svira gitaru u raznim bendovima (npr. Gallow God), ali je za novi, sedmi album, A Silence Too Old, bend prerastao u trio. Na bubnjevima i gitarskim solažama je Australijanac JS koji i sam ima pregršt solo projekata a vokale radi Belgijanac Déhà čije solo projekte ne možete ni da prebrojite. Dakle, imamo tri vrlo verzirana DIY lika na zajedničkom poslu i rezultati su prilično dobri. Mislim, ovo je hermetično, self-indulgentno, sporo, monotono i intimno preko svake razumne mere, ali ako volite svoj doom metal tako da on bude JAKO depresivan, JAKO ličan, JAKO kontemplativan, A Silence Too Old je besprekorna ponuda:
https://aphonicthrenody.bandcamp.com/album/a-silence-too-old

Sugar Virus iz Džordžije su kao kada bi Misfitsi svirali stoner rok, i to dosta drogirani Misfitsi. Kombinacija uopšte nije nerezonska i ovaj stoner punk je pitak i onako, neobavezno ukusan, sa pesmama koje ljuljaju pijan gruv i imaju melodične refrene. Album Kill the Messenger stiže posle devet godina dikografske neaktivnosti i nije nekakvo remek-delo produkcije, ali je prijatan, topao, ljudski i čovečanski napravljen:
https://sugarvirus.bandcamp.com/album/kill-the-messenger

GRŸMSTONED su iz Kvebeka i sviraju bučan, raspojasan stoner rok. Eponimni EP ima dve pesme uz koje se lako može vizualizovati podizanje čaša i flaša u zdravici i lupanje nogama o pod. Ne mnogo više ali nimalo manje. Lepo je:
https://grymstoned.bandcamp.com/album/gr-mstoned

Iz Santjaga dolaze Desert Witch i njihov debi album La Otra Razón, ploča prijatne pustinjske psihodelije uz koju se lepo klima glavom sa odobravanjem i pluta manje istraženim delovima unutrašnjeg svemira. U osnovi je ovo rifaški stoner rok, ali muzika, iako ne ide u neke velike eksperimente, ima finu slojevitost, lepo koristi efekte na gitarama, vozi prijatan gruv i dosta profitira od odličnog glasa pevačice Val (koja se na Metal Archives vodi kao muško??). Nećete biti ZAPANJENI originalnošću ovog albuma ali ćete uživati:
https://desertwitch1.bandcamp.com/album/la-otra-raz-n

Odmah slede australijski  Kentucky Green sa albumom Mammoth i to je klasičniji, energični stoner rok, sa bluz osnovom i čvrstom teškorokerskom nadgradnjom. Pesama je šest, svirka je perfektna, produkcija hrskava a vokal melodičan i prijemčiv. Dopašće se i starijoj hard rock ekipi ali i svakome ko voli da prži buksnu dok sluša muziku:
https://kentuckygreen.bandcamp.com/album/mammoth

Tu je i EP Born Undead / Resurrection sa dve pesme za nemački Opium Palace. Opium Palace su skoro pa stereotipno okultni, psihodelični doom metal, pogotovo po zvuku koji je razliven, faziran, miksovan tako da vam izazove halucinacije a i pevač onda doprinosi halucinantnosti iz sve snage. Bend nije previše originalan sa skoro direktnim citiranjem Black Sabbath već u prvoj pesmi, ali sve je ovo rađeno u dobre svrhe i ja to mogu da lepo slušam:
https://opiumpalace.bandcamp.com/album/born-undead-resurrection

Bostonski Bloodhorse u principu sviraju post-metal ali ga odlično mešaju sa stoner rokom, pa im drugi album, A Malign Star ima jedan zreo a istovremeno prijemčiv, gruverski zvuk. Dopada mi se kako ovde nema za post-metal tipičnog razvlačenja pesama i Bloodhorse shvataju ZAŠTO format rokenrol pesme odoleva tolike decenije, i dosta ga uspešno spajaju sa svojim ,,post" stremljenjima. Jake preporuke:
https://iodinerecordings.bandcamp.com/album/a-malign-star

Zato Britanci Coltsblood zakivaju brutalan, neumoljiv sludge-doom, sa sve izletanjima u blekmetal pa ko preživi, taj će imati šta da priča. Obscured Into Nebulous Dusk, treći album ekipe sa severa Engleske ima samo četiri pesme ali najkraća od njih je samo četiri sekunde ispod isteka desetog minuta trajanja tako da ćete ovde biti na opasnim iskušenjima. No, mislim, dobro je ovo, Coltsblood su ozbiljno ambiciozni u pisanju pesama i ko dobro podnese kavernozni miks albuma generalno će uživati:
https://coltsblood.bandcamp.com/album/obscured-into-nebulous-dusk
https://www.youtube.com/watch?v=C2FwuEEHvZk&list=OLAK5uy_l6ZK-uxYgezcB2vuzP5HX3_I_uqyX8t50&pp=0gcJCWMEOCosWNin 

Zanimljivi su i Drifter iz Kanzasa koji prave post-metal pesme od po sedam i osam minuta i baš se izrazito trude da one imaju dinamiku i narativnu dimenziju. Album Grigori se time prilično izdvaja od standardne post-metal ponude u 2025. godini i mada je sve to napravljeno na nekakvom uobičajenim temelju, Drifter se i samim zvukom (bogatijim, dinamičnijim) i pesmama nameću kao osobena i zanimljiva pojava:
https://drifterriffs.bandcamp.com/album/grigori

Berlinski duo Grin su jedan od onih sludge metal bendova bez gitare, u kojima užasno distorzirani bas mora da odradi duple smene. No, ovde to zvuči odlično. Minimalni instrumentarij spakovan je u pesme solidne imaginativnosti, pre svega zasnovane na jakom gruvu, naravno, ali sa dosta melodije i srećno odmerenog pevanja da ne ostane BAŠ SVE na gruvu. Usudiću se da kažem da album Acid Gods ima u sebi malo grandž šmeka i da mu to odlično stoji:
https://grincult.bandcamp.com/album/acid-gods

Manje grandžerski ali jednako zapaljivi su Hexecutioner iz Sijetla na svom novom, hm, EP-ju, Tornit. Ovo je power trio sa ženom za mikrofonom i sa gitarom u rukama a pesme su supernisko naštimovani komadi podrumskog rituala gde biste se zakleli da su sva tri instrumenta udaraljke. Mislim, ovde se KOLJE, a pesme su po sedam, osam i jedanaest minuta, ali već posle tri ćete izgubiti pojam o vremenu. Razaranje:
https://hexecutioner.bandcamp.com/album/tornit
https://www.youtube.com/watch?v=EljHnS9184M

Šteta je što više doom metal bendova ne koristi orgulje. Kad čujete kako dobro one zvuče na trećem albumu švedskih Shrouded in Darkness, i sami ćete isto reći. 11:11 je ploča sporog, atmosferičnog, ali energičnog doom metala sa prstohvatom death metal agresivnosti, ali sa onda dosta tog orguljaškog programa koji svemu daje osoben preliv. Epski, a opet svedeno i jeftino, kako i dolikuje pravom andergraundu, puno prijatnih iznenađenja kao što su ukusno iskorišćeni ženski klin vokali između muževnog brundanja, ovo je meni jako lepo leglo:
https://shroudedindarkness.bandcamp.com/album/11-11-2

Evo ga i drugi album njujorških Weeping Sores i pošto i ovo izlazi za I, Voidhanger znate da mora da bude ipak malo pomereno od centra. No, ako vam se dopadao njihov debi pre šest godina, The Convalescence Agonies je veoma dosledan u kombinovanju ekstremnog metala (death vokali, vritšanje), sporog doom metal tempa, ali i jedne neposredne, žive dimenzije u svirci koja ne zvuči upeglano i ,,producirano" već živo i spontano. Plus, violončelo, klavijature, čak i bendžo, pa je zvuk benda ugodno bogat a pesme iako dosledno hermetične imaju puno ,,udica" da vas upecaju i ne puste. Pet komada, ali dugačkih i OZBILJNIH za vaš užitak:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-convalescence-agonies

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Terrify the Living je novi EP nešvilskog thrash metal kvarteta Savage Attack. I solidan je! Savage Attack već imaju jedan album iza sebe, izašao prošle godine, pa je ovo razrađen, razgažen treš sa horor-tematikom, pesmama koje imaju uličnu osnovu i onda samo malo teatra u svojoj izgradnji atmosfere i narativa. Ništa to ne smara, komadi su kraći od tri minuta i idu lepim, jurišničkim tempom, zvuk je pun i zdrav, bend karakteran i ovo se posluša sa puno apetita.
https://savageattackthrash.bandcamp.com/album/terrify-the-living

Battle Cattle iz Portlanda u Oregonu se za svoj prljavi, sirovi thrash metal inspirišu igračkim serijalom Fallout, pa im je prvi EP (nakon prošlogodišnjeg demo snimka) naslovljen Super Mutant Terror. Sve se to okej posluša čak i ako nikada niste stupili na užareni virtuelni pesak pustinje Mohave i ukrstili mrke poglede sa Bratstvom čelika, naravno, pod uslovom da volite SIROVI, polugaražni thrash. Pesme nisu glupe, jednostavne su i efektne, ali zvuk jeste vrlo, jelte, neprerađen, no u tome ima i dosta šarma:
https://battlecattlepdx.bandcamp.com/album/super-mutant-terror
https://diirecords.bandcamp.com/album/super-mutant-terror

Italijanski Go Go Ponies nisu mnogo toga promenili u svom zvuku niti tematskoj orijentaciji otkada smo ih prošli put slušali kako pevaju o picama. Novi EP ne govori o jedenju pice ali govori o alkoholu, pa je dakle bend pokrio sve relevantne teme za ovaj tip thrash metala. Ima i pesma o prolivu koji učesnik pijanke ima dok se kupa u kadi napunjenoj toplom vodom sa DRUGIM učesnicima pijanke. Dakle PROVOD. Alcohol You Later ima četiri pesme i sasvim je to i dalje solidno, uz dobre gitare, uličarski šarm i još uvek zabavnu pevačicu:
https://gogoponies.bandcamp.com/album/alcohol-you-later
 
Significance je, ako smem da primetim, skroz bezveze ime za metal bend, onako, reč koja znači ,,značaj" ali, ironično, ne znači ništa u kontekstu ove muzike. No, bend koji stoji iza ovog imena je DOBAR. U pitanju je kvartet mladih trešera iz Berlina koji na novom EP-ju, praktično minialbumu sa šest pesama, cepaju pošteno, prijemčivo, ukusno i uporno. Ovo je old school thrash metal sa uličnim mirisom, refrenima napravljenim da ih izvikuje ceo klub, rifovima koji su jednostavni i efektni. Produkcija dobra, zvuk jak, mišićav ali ne prepumpan i Significance svakako imaju čime da se preporuče:
https://significance.bandcamp.com/album/last-warning

Al zato je VultüR ODLIČNO ime za metal bend. Ova ekipa je iz Milana i valjda mora da ovako komplikovano piše svoje ime jer već postoji Vultur sa Sardinije, bend sa dosta godina rada i izdanja u  svom katalogu. Ovaj novi VultüR je mlad bend, svira sirovi blackened thrash metal (mada tvrdi za sebe da svira deaththrash) i ima CD EP i kasetu za Murder Records, naslovljen Necrophagy. I, pa, nema ovde nekih iznenađenja, bend zvuči garažno, sirovo, autentično, pronoseći ponosito baklju old school underground metala da se nikada ne ugasi. Izvolite:
https://murderrecords.bandcamp.com/album/necrophagy

Crime Zone su Norvežani a debi EP im se zove Urban Hell. Skoro kao da su sa, jelte, Balkana.  Elem, Urban Hell ima šest pesama dobre svirke, ljutine, solidne produkcije. Ovo je thrash metal očigledno uličnog mirisa, bez ambicije da bude nešto preterano intelektualan, ali dovoljno muzički i koncepcijski izbrušen za moje potrebe:
https://crimezonefromhell.bandcamp.com/album/urban-hell

Kruševljani Blastforge ne puštaju da prođe nijedan mesec bez novog izdanja. Erase–Rewrite–Replace im je peti EP ove godine i kao i svi prethodni, dobar je. Ovde imamo tri pesme čvrstog, gnevnog crossovera koji se bavi mračnim predviđanjima budućnosti u kojoj je kontrola nad populacijom mehanizovana i automatizovana. No, muzika je i pored svoje ,,mehaničke" discipline živa i snažna, zvuk vrlo dobar i Blastforge zaista zaslužuju da budu poznati i izvan granica naše domovine:
https://blastforge.bandcamp.com/album/erase-rewrite-replace

In Constraints su navodno iz Tajpeija ali dvojica ljudi koji ovde prave kombinaciju metala, hardkora, metalkora itd. imaju zapadnjačka imena.... Enivej, minialbum Overthrone je nervozna, jeftina, kućna ali zanatski uredna ejakulacija besa i frustracije kao nekakva primitivnija varijanta Agoraphobic Nosebleed pa ako danas na meniju želite da imate i malo nihilizma, ovo se plaća koliko date:
https://xinconstraintsx.bandcamp.com/album/overthrone

Ako ste dvaput bili na Twitchu ili Jutjubu i tražili nešto u vezi sa metalom, znate ko je Nik Nocturnal. Ovaj momak sa Floride ima praktično neizbežno metal prisustvo, namenjeno svakako mlađoj publici nego što sam ja ali sa dovoljno šarma da čovek lako prepozna kako je neko ko bi u moje vreme bio samo razredni komedijaš postao medijska, jelte, kuća za sebe. Enivej, Nik je posle dosta godina napravio novo pravo izdanje, EP prigodno naslovljen The Lost Chapters jer se, pretpostavljam sastoji od ideja i pesama koje je autor razvijao u neka druga vremena i to je neodoljivo dobro. OK, ok, NARAVNO da je ovo metalcore, Nik je vrlo otvoren u tome da je Metalcore iz prve decenije ovog veka njegova idealna forma muzike, i mada to nije i MOJA idealna forma muzike, ove pesme su osvežavajuće strejt, energične, brze, melodične, majstorski spravljene da zvuče epski iako su jednostavne i imaju nisku gostujućih pevača koji svi zvuče isto iako su iz različitih bendova (Caliban, All That Remains, Darkest Hour itd.). Sve je to spakovano TAMAN kako treba i ako volite bučni, praskavi mallcore/ metalcore, ovo bi trebalo da vam bude kao melem na ljutu ranu:
https://niknocturnal.bandcamp.com/album/the-lost-chapters ž

Nemamo ove nedelje nekog čistog panka, pa će losanđeleski Zig Zags morati da posluže. Ovaj bend za deceniju i po svirke uspešno šeta između pank roka i hevi metala, zabadajući svirke, sami kažu, sa Neurosis ili Pig Destroyer, a onda i saradnje sa Iggyjem Popom... Ključno je valjda da ovaj trio ima KARAKTER. Svako danas može da sedne i svira glasan rokenrol, ZNAMO KAKO SE TO RADI, ali ne može svako da ga napravi da bude osoben, da ima svoju priču i instant prepoznatljiv zvuk. E, pa, Deadbeat At Dawn, novi album ovog benda, izašao za Riding Easy prilično dobro pokazuje šta znače iskustvo i proživljenost. Odlična ploča urnebesnog rokanja i rolanja za mlado i staro:
https://zigzags.bandcamp.com/album/deadbeat-at-dawn

Scavvenger iz Džakarte su onaj spoj death metala i hardcorea koji podrazumeva teške, brutalne rifove, mučne pesme sporog tempa i iznurujućeg gruva. Naravno, Indonežani ovakve stvari uglavnom rade besprekorno pa je EP Necromancy jedna ozbiljna prebijačina sa introm i tri pesme od kojih ćete se osećati kao da vas je neko udarao bejzbol palicom po glavi deset minuta, ali u pozitivnom smislu. Dobra produkcija, jak rad:
https://scavvenger.bandcamp.com/album/necromancy

I Šveđani Obstruktion mešaju death metal i hardcore, dosta uspešno, dosta efektno. Njihov drugi album, The End Takes Form donosi pesme od dva i po i tri i po minuta, agresiju koja je ulivena u nekoliko jasnih, prijemčivih formata i nije samo onaj najintuitivniji spoj death metal i beatdown hardcore gruva kako je to često pravilo. Zanimljiva i maštovita ploča, jako agresivna, a pametna:
https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/the-end-takes-form

A iz Kuala Lumpura su Ogoshi Rebels a njihov istoimeni EP ima pet pesama solidnog čukanja. Ovo je hardcore koji u sebi još ima dosta ostataka klasičnog hardcore thrasha ali vuče i na moderniji metalizirani stil i to zvuči energično, ložački, poletno. Dobra produkcija, bend za primer:
https://ogoshirebels.bandcamp.com/album/ogoshi-rebels-2

Imamo još solidnog malezijskog hardkora ove nedelje. Final Run su iz Sabaha i njihov demo snimak Frail sa dve pesme nudi baš mnogo energije od thrash i hardcore sorte. Pesme su ovde kratke ali odlično napisane, zvuk je jeftin ali dobar a stil istovremeno old school ali i modernizovan. Odlično je:
https://finalrun.bandcamp.com/album/frail-promo

Iz nekog razloga Veisalgia iz Čikaga sebe zovu beatdown bendom iako im je muzika isto toliko screamo koliko i beatdown. EP Murmuration sa četiri odlične pesme brutalnog gruva i emotivnog vrištanja perfektno prenosi primarne poruke benda koji sebe naziva antiimperijalističkim, proimigrantskim, i poziva na oslobođenje Palestine. Fini ljudi, dobra muzika, produkcija moćna, cena koliko date, nema ni jednog razloga da se ovde ne pokažete kao osoba od ukusa:
https://veisalgiachi.bandcamp.com/album/murmuration


(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Tu su i Moral Bombing iz Dortmunda kojima je emoviolence prvi tag na Bandcampu, ali njihov odlični demo snimak, promo 2025 je možda bliži screamo formulama. Mislim, ima ovde blastbitova, ali pesme su duže nego što bi kod powerviolencea bilo normalno (poslednja je dva i po minuta) i forsiraju mošerski gruv više nego iznurujuće alteriranje između strahovite brzine i zatupljujuće sporosti. Gitare izbacuju mnogo emo harmonija pa povremeno skrenu i u false grind disonance a pevačica ima razoran vrisak te je ovo, u vrlo solidnoj produkciji, generalno odličan paket koji me je malo podsetio na No One Knows What the Dead Think. A to, znate, nije mala pohvala s moje strane:
https://moralbombing161.bandcamp.com/album/promo-2025

Indijski grajnderi Phlegmicide imaju iza sebe dva albuma i pregršt kraćih izdanja, a mada novi EP, Failures of divide ima samo dve pesme one JESU intenzivne i razaračke i fino će vam ispuniti nepunih pet minuta vremena. Iako bend prizova Nasum I Rotten Sound kao uzore, Phlegmicide imaju svoj zvuk i ne deluju kao puka kopija slavnijih uzora:
https://phlegmicide.bandcamp.com/album/failures-of-divide

Bogami urugvajskom dvojcu Corchazo treba dosta vremena da počnu zaistinski da sviraju na svom demo snimku, Demo. To prvo ide dugački intro pa onda i prva prava pesma ima intro, ali kad konačno otpuste ručnu, Corchazo dobro rokaju. Ovo je primitivni, vrlo sirovi grindcore/ grindcrust, sa strašno distorziranim gitarama i programiranim bubnjem koji zvuči kao pravi bubanj jer, jelte, sve zvuči kao da je snimljeno u garaži. Vokali su taman kako treba – pesme verovatno nemaju ni tekstove jer se sve zovu Corchazo – i ovo je zaprao JAKO zabavno ako volite old school andergraund grindcore/ mincecore trpanje po šnitu Carcass Grinder, Fear of God, Agathocles, naravno Regurgitate. Takođe naravno, ovo plaćate koliko želite. Jake preporuke!
https://corchazo.bandcamp.com/album/demo

Meatshield iz Noksvila u Tenesiju imaju promo/ demo snimak sa dve surove grindcore pesme naslovljen Cruelty is the Point/Organ Halo i ovo je vrlo jeftini, vrlo ,,kućni" materijal, koji unatoč toj svojoj jeftinoći ima dosta energije i šarma. Meatshield svakako treba da gađaju neki ,,studijskiji" standard za to što rade jer imaju štofa i ovo se lepo posluša. Naravno, plaća se po želji:
https://meatshield666.bandcamp.com/album/cruelty-is-the-point-organ-halo-promo-25

Proyecto Maquillando Muertos su iz Santjaga a EP Una Cirugía Olvidada En El Tiempo ima šest pesama sirovog, brutalnog deathgrind/ goregrind zakucavanja. Muzika je jednostavna, pesme su kratke, produkcija garažna, ali ovde se čuje solidna sviračka disciplina i vredi bendu dati malo vremena i para:
https://proyectomaquillandomuertos.bandcamp.com/album/una-cirug-a-olvidada-en-el-tiempo 

Aconitum su članovi nekoliko pitsburških bendova, a sviraju mathgrind, dakle, ,,tehničkiji" grindcore, sa harmonskim izletanjima izvan standarda i mnogo neprirodnih promena ritma i tempa. EP Monkshood je svejedno pitak i ako volite agresivniju muziku, savršeno zabavan. Dobra produkcija, takođe, vredi sve to na gomili:
https://aconitum.bandcamp.com/album/monkshood

Za još sličnog zvuka tu je Split Seven Inch, EP koji dele bendovi iz Misurija, Missouri Executive Order 44 i Usurp Synapse. Ovi prvi su skoro klasičan false grind, sa dve pesme od kojih druga skoro da dobaci do tri minuta. Ovi drugi su, recimo, progresivni grind izmešan sa posthardkorom i odlični su. Mislim, oba benda su odlična, odlično su snimljeni, sve je masterovao Will Killignsworth i ovo je izdanje koje preporučujem SVIMA:
https://meo44.bandcamp.com/album/split-seven-inch

Osećam se glupo što ovo pišem, ali italijanski Golem Of Gore su neka vrsta ,,komercijalnije" varijante goregrinda, sa nešto razgovetnijim zvukom i ambicijom da makar imaju publiku, a što nije karakteristično za moderni goregrind... Enivej, bend ima novi album, Ultimo Mondo Cane i to je ne MNOGO maštovito. Pesme su otprilike duplo duže nego što bi bilo idealno, ali ako to stavite na stranu, bend prži sa dosta entuzijazma i tu neku nostalgiju za Mondo filmovima kanališe u osamnaest pesama prihvatljive krljačine:
https://golemofgore.bandcamp.com/album/ultimo-mondo-cane
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/ultimo-mondo-cane

Evo nam i novog demo snimka kalifornijskog ,,emotivnijeg" blackened grindcore benda Fucked. No, za Demo 2025 je muzika sofisticiranija, produkcija još više. Fucked nismo slušali solidne dve godine i ovaj materijal je zreliji, introspektivniji i DALEKO bolje produciran nego sve što smo čuli do sada. Ono što se gubi na manijakalnosti prethodnih radova ovde se nadomešćuje kvalitetom pesama i sigurnošću egzekucije tako da sam ja, pogotovo uz cenu od koliko date prezadovoljan:
https://fucked1.bandcamp.com/album/demo-2025

Odlična nedela za grindcore, pa tako imamo i novi album benda Sewage Grinder iz Sinsinatija a koji trpa 26 pesama u 14 minuta. I to baš trpa, Pissed je old school džemčina sa jeftinim, prirodnim i prijemčivim zvukom i pesmama koje su grčevite ejakulacije emocija i iskaza usmerene da svu frustraciju koju osećate prepoznate kao univerzum frustracije kroz koji mnogi prolazimo i da nam, kroz transfer energije, bude malo lakše. Zaista sam uživao u albumu koji je isti ovakav mogao da izađe i 1988. godine i da POKIDA. Masterovao Will Killingsworth, a znate već da taj čovek pravi magiju, PLUS daunloud plaćate po želji:
https://sewagegrinder.bandcamp.com/album/pissed

Grindcore poslastica je naravno TNT, novi, živi (mada studijsko-živi) album singapurskih Wormrot. Ovo je bend koji je posle poslednjeg studijskog albuma, fenomenalnog Hiss iz 2022. godine bio pred raspadom jer je pevač Arif odmah po njegovom izlasku najavio SVOJ izlazak, ali iz benda. I, sad, pomislili bi, koliko je teško zameniti pevača u grindcore bendu, PA TI LJUDI SAMO VRIŠTE, ali Wormrot su uvek bili HEMIJSKA REAKCIJA IZMEĐU TROJICE LJUDI radije nego puki muzičari. Tako da je Arifov povratak u bend prošle godine i subsekventno koncertiranje bila jedna od najboljih vesti koje smo mogli da dobijemo. I, takođe, ako ste ikada gledali Wormrot uživo, makar na Jutjubu, znate da su oni uživo ONO PRAVO. Tako je i TNT dvanaest pesama i dvadeset minuta bez vađenja, jedna neponovljiva vrela fuzija karaktera, besa, tehnike i intuicije, snimljena u studiju TNT i DRAGOCENA čim je izašla:
https://wormrot.bandcamp.com/album/tnt

Sectarian Defacement su mladi brutal death metal bend iz Kijeva i kad kažem ,,mladi", mislim ,,na slici najmanje jedan od njih izgleda kao da ide u osnovnu školu". No, muzika na debi izdanju, EP-ju Chaotic Demiurge nije rđava. Produkcijski i svirački je čak prilično impresivna, dok sa kreativne strane imamo posla sa primitivnim, agresivnim brutal death izrazom koji je dobar za kardio trening. Baš dobar:
https://dpswrmngbldmgk.bandcamp.com/album/chaotic-demiurge-ep

Philosophy of a Knife iz San Antonija čak nisu ni jedini bend sa ovim imenom, postoje još dva benda koji se ovako zovu. Naprosto, originalnost nije jaka strana ove deathcore ekipe jer im je i intro za EP  A Fractured Form poznati snimak govora serijskog ubice Josepha Kallingera koji do sada nismo koristili još samo ja i pokojna Rahela Ferari (a ja u stvari jesam, sad sam se setio da smo ga imali na drugom albumu Disfigured). No, EP je OKEJ. Ovo je deathcore koji više forsira abrazivnu teksturu nego pesme, tako da ne treba da očekujete neka čuda kompozicije ali zaista zvuči strahovito agresivno i nije dosadan.
https://philosophyofaknife.bandcamp.com/album/a-fractured-form

Od čikaškog benda Contra Astrum sam u stvari očekivao blek metal, imajući u vidu ime, no 2025 Demo nudi tri pesme urnebesno divljačkog death metala koji jeste tekstualno zagledan u zvezde ali muzički nudi nizak štim, te sirove komadine rifčina koje su mogli odsvirati i Autopsy, Dismember ili stari Gorefest. Zvuk je masivan, praskav i dosta prijemčiv a pesme su, pa, DIVLJAČKE, ali napisane sa potrebnom količinom zanatskog znanja i inspiracije. Odličan prvi demo i cena od koliko date praktično ZAHTEVAJU da Contra Astrum poslušate i dalje držite na radaru:
https://contraastrum.bandcamp.com/album/2025-demo

Peruanci Distruptor se zaista zovu Distruptor, dakle, imaju jedno ,,t" tamo gde ga ne očekujete, ali debi album, Torment Beyond the Flesh će vas i pogoditi tamo gde to ne očekujete. Naime u mesto gde vam najviše nedostaje kvalitetni deaththrash metal. Ovo je naravno dosta old school, ali JAKO solidno, sa preciznom, superbrzom i disciplinovanom svirkom koja uzima predložak od Sadusa, Sepulture i sličnih bendova što su operisali krajem osamdesetih i početkom devedesetih a onda sve to ubrzava i agresivizuje da se vidi da su ipak prošle tri i po decenije i krajnji razultat je MOĆAN. Pesme su solidno napisane, energija nepogrešivo latinoamerička, produkcija je PRISTOJNA i ovo je malo remek-delo za old school gospođe i gurmane:
https://www.youtube.com/watch?v=I-VpLXikGK0

Kolumbijski bend Dissidence ima debi album, Seven Crosses Impaled i to je antihrišćanski old school death metal pretećih rifova i ložačkog, lepljivog gruva. Produkcija nije idealna, svirka ume da bude i malo nesavršena, ali ovo jako hvata na šarm stare škole i nudi pravovernoj publici mnogo mošerskog materijala (Edit: PRTZ, bend je sklonio snimak sa Bandcampa ali ostavljam tekst za momenat kada se on, neizbežno, bude vratio i IZDOMINIRAO):
https://dissidence18.bandcamp.com/album/seven-crosses-impaled

Češki veterani Fleshless imaju novi EP, Voluntary Lobotomy  i mada su oni DALEKO premelodični za moj ukus, ove dve pesme su jako dobro napisane i odsvirane ubitačnom brzinom i preciznošću tako da ne mogu da ih ignorišem. Ovo je melodeath sviran žustrinom brutalnog death metala i na toj osetljivoj tački između dva pogleda na ekstremni metal Fleshless briljantno nalaze svoje uporište:
https://necroeucharistproductions.bandcamp.com/album/voluntary-lobotomy

Belgijanci Brutal Sphincter i imenom sugerišu da su nastali tako što su na JuTjubu gledali kako masa na Obscene Extreme festivalu napravi pravi karneval zajebancije kada sviraju Gutalax, Romperprop. Rectal Smegma itd. pa onda rešili da i oni probaju. A tako i zvuče. Dakle, ovo je ,,komični" goregrind koji ja generalno ne bih slušao, ali treći album benda, Sphinct-Earth Society pored obavezne skatološke zajebancije ima zapravo i neke ozbiljne pesme (Abolish Frontex na primer) i mislim da je plemenito da se ovakvi bendovi bave i ,,woke" tematikom, te ću ovaj album preporučiti za slušanje pošto i muzički ide preko granica koje biste očekivali. Ne ide predaleko, ali ide:
https://brutalsphincter.bandcamp.com/album/sphinct-earth-society

Nizozemski Graceless sa novim albumom, Icons of Ruin sasvim korektno vozi old school death metal gruv poprskan sa dovoljno doom metal težine da se to lepo zguta. Ni najmaštovitije ni najeksperimentalnije izdanje ove nedelje, Icons of Ruin je ploča koja zna da isporuči dobar rif, dobar gruv, pristojan miks, i to je više nego dovoljno:
https://youtu.be/7HZa77YOc1g

Šveđani Puteraeon imaju peti album, Mountains of Madness, nastavljajući lavkraftovsku tematsku orijentaciju i nudeći sazreli, moderni švedski death metal za koji je i producent Dan Swanö nimalo uzdržano izjavio da smatra da će biti zabeležen kao jedan od najboljih swedeath albuma svih vremena. Za to ne znam, ali Puteraeon nude prijatne, kinematične pesme koje ne komplikuju previše, imaju neku vrstu ,,pop" prijemčivosti a i dalje su dostatno heavy i ekstremne. Ovo je i podsećanje da je švedski death metal bio melodičan i pre nego što je počeo da se koristi termin ,,melodični death metal" kao i na to da su najbolji bendovi sa ove scene uvek umeli da kreiraju avetinjsku atmosferu pored toga što su ozbiljno krljali. Valjano je ovo:
https://puteraeon.bandcamp.com/album/mountains-of-madness

Za album takođe švedskih Furnace, naslovljen Eternally Enthroned niko ne tvrdi da je istorijski značajan. Naprosto, ovo je šesti album za šest godina benda koji je samo jedan od desetina projekata Rogge Johanssona i Petera Svenssona i mada njihovo iskustvo i znanje garantuju u najmanju ruku dobar provod, nemam utisak da je ideja bila da se napravi nekakav DEFINITIVNI iskaz bilo čega. Eternally Enthroned je kao nekakav sudar gotskog roka i death metala napisan na brzinu, snimljen za dva dana i isteran da se sluša bez pretenzija. To naravno nije po mom ukusu, ali ako vam se pričini da je po vašem, poslušajte ga, ima ovde šarma:
https://furnacesweden.bandcamp.com/album/eternally-enthroned

U tehničkom death metalu američkog benda Eschaton ima previše deathcore komponenti za moj ukus, ali ne mogu da lažem kako novi, četvrti album ove petorke, Techtalitarian, nije impresivan. Naprosto, pesme su napisane VEOMA zahtevno za pamćenje i svirku i mada dosta polažu na za tech-death uobičajenu virtuoznost izvedbe i generalno na tehnička znanja, uspevaju da se među sobom razlikuju i da pričaju neke svoje priče. A za to ide rispekt. Omot albuma pomalo podseća na Gigerov rad koji su Beograđani Bloodbath pre više od tri decenije stavili na svoj dugosvirajući prvenac, ali autor, Dave Melvin jako voli Gigera i to je za očekivati:
https://eschaton-label.bandcamp.com/album/techtalitarian

I Horrid Demise iz Teksasa imaju malo deathcore začina u svom death metalu. No, njihov debi album, Death Awaits, je  osvežavajuće jednostavan u izrazu, forsirajući brz tempo, zujeće rifove i brutalnu horor ikonografiju (sa prstohvatom za ekstremni metal nažalost prečeste uzgredne mizoginije: ,,Mortician For A Dead Hooker" ili ,,Two Girls One Chainsaw" i, da ZNAM, naravno, na šta aludira naslov ove druge pesme, i, ne, NIJE BOLJE ZBOG TOGA). Na gomili je to sasvim pitko, kao nekakva pojednostavljena, deathcore-izovana, pankerska verzija belgijskih Aborted  pa ako ste za malo vratolomnog death metal (i deathcore) provoda, izvolite:
https://horriddemise.bandcamp.com/album/death-awaits

Order of the Dead iz Ročestera u Njujorku zajednički sviraju verovatno u SVIM metal bendovima u Ročesteru, no to im ne smeta da sa OVIM bendom izgrade prilično osoben zvuk. Ovo je, naime, death metal, ali ,,pametniji", sa melodičnim programom koji podseća i na blek metal i na Iron Maiden, ali sa ritmičkim slojem koji je kompleksan, gruvom koji je ČIST death metal u svojoj neumoljivosti i istovremeno neodoljivosti. EP Dragged into the Light je drugi za ovu ekipu nakon debi albuma od pre sedam godina i nadam se da najavljuje više diskografske aktivnosti jer su ove dve pesme VEOMA dobre, virtuozno odsvirane, solidno producirane, naprosto odlične na svim nivoima:
https://orderofthedead322.bandcamp.com/album/dragged-into-the-light

U pičku materinu, sloši mi se kad pomislim da The Haunted postoje skoro trideset godina. PA KUD ODE SVO TO VREME? Koliko JA onda imam godina? Ali eto, švedske melodeath/ groove/ thrash vedete imaju, evo, deseti album, solidnih osam godina nakon prethodnog i mada Songs of Last Resort meni naprosto nema eksplozivnost i propulzivnost izdanja koje je bend pržio krajem prošlog i početkom ovog veka, pretpostavljam da je u pitanju sasvim solidna ploča. Pesme su oko tri, tri i po i četiri minuta što je otprilike duplo duže nego što mislim da je optimalno za The Haunted, ali hajde, ima ovde nekih lepih momenata i mada mislim da se pre svega radi o albumu napravljenom na iskustvo i znanje radije nego na inspiraciju, verovatno će se vama više dopasti nego meni. A meni je SLUŠLJIV:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/songs-of-last-resort-24-bit-hd-audio

Rivers of Nihil nam stižu u Beograd zajedno sa Dying Fetus za par meseci tako da imate dovoljno vremena da se naviknete na njihov novi zvuk. Ovaj bend je uvek bio progresivniji pa i ,,eksperimentalniji" od većine death metal sabraće a peti album, manifestno naslovljen Rivers of Nihil, četiri godine nakon prethodnika, donosi dosta snažne promene u zvuku. Ovo je sada death metal za publiku koja death metal u principu ne bi ni slušala, kombinacija melodičnih, klin vokala i brutalnijeg (još uvek ,,death metal" radije nego ,,metalcore") dubokog, grlenog urlanja, sa muzikom koja spaja death metal tehnike, ali onda rok i pop aranžiranje, sa sve himničnim refrenima i saksofonom. Da se razumemo, ni svirka ni produkcija nisu po mom ukusu, sve je ispresovano i za moj račun bez dinamike, ali bend se izrazito trudi oko pesama i povremeno tu naleti i ponešto što me impresionira:
https://riversofnihil.bandcamp.com/album/rivers-of-nihil

Sreća, za nas old school lojaliste, Vader imaju novi EP, Humanihility i to su tri pesme koje idu brzo i završe se unutar deset minuta. I, mislim, Vader su jedna od temeljnih vrednosti metala jer sa ovim Poljacima UVEK znate šta dobijate: vratoloman tempo, ložačke rifove, herojski energičnu egzakuciju. Ima ovde i umiljato staromodnih gitarskih solaža i sve je kako ja volim:
https://vader-band.bandcamp.com/album/humanihility

Iz Poljske su i Omniscience čiji je debi EP, Reign of the Machine God vrlo solidna prezentacija toga kako oni vide svoj technical/ progressive death metal izraz. Naravno, ljudi su se jako potrudili pa ovde pored instrumentalne virtuoznosti imamo i zaista dosta progresivnog razmišljanja u kompoziciji i aranžiranju pesama. Da se neko ne poplaši, ovo je i dalje ozbiljno agresivan death metal ali mu je horizont iščekivanja ugodno širok i Omniscience ubacuju baš mnogo toga u blender ali veliki deo prilično dobro funkcioniše. Pritom, daunloud se plaća koliko hoćete a što je za OVAJ nivo kvaliteta skoro kriminalno:
https://omniscienceband.bandcamp.com/album/reign-of-the-machine-god

Iako su njemački Death Atlas očigledno ime uzeli po naslovu devetog albuma Cattle Decapitation, njihov death metal je mnogo siroviji, jednostavniji, uličniji nego kod kalifornijskih uzora. EP Wrath Unleashed ima četiri pesme niskog štima, brutalnog, meljućeg gruva, pretećih rifčina. Prijaće i hardcore i metal publici jer UBIJA:
https://deathatlas.bandcamp.com/album/wrath-unleashed-ep

Imamo još dostojanstvenog old school death metal gruva. Edinburški Death Kommander su izbacili drugi album, Never to Grow Old i to je bestidni boltthrowerovski lojalizam za poznavaoce i sladokusce. Naravno, ima nečeg PRAVIČNOG u ovoj smeni rifova i ritmova koja vas nikada ne izbacuje iz hipnotičkog transa i bol činjenice da Bolt Thrower više ne postoje je ipak donekle umanjen radovima njihovih naslednika, nastavljača i poštovalaca kao što su Death Kommander. Dakle malo originalnog ali mnogo toga PRAVOVERNOG na ovoj ploči a koju izdaje pouzdani nemački Fucking Kill Records:
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/death-kommander-never-to-grow-old

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Teško je definisati šta sviraju Low Before The Breeze iz Atlante, koji za sebe ionako samo kažu da su ,,heavy band". Mudri ljudi. Jer album A Hole Beneath the Home We Shared je delom screamo, delom metalcore, delom nekakav posthardcore, delom blackgaze... Ono što je sigurno je da je ovo istovremeno duboko intimna, introspektivna muzika, ali i žestoko ekspresivna, pa i agresivna muzika. Nije laka za slušanje, ali jeste neposredna u toj svojoj ogoljenoj, jakoj emociji i to je čini prilično zanimljivom za mene:
https://lowbeforethebreeze.bandcamp.com/album/a-hole-beneath-the-home-we-shared-2

I Warrior Pope iz Bristola su stilski dosta neuhvatljivi. U principu naklonjen drone metal ekscesu, ovaj muško-ženski duo na novom albumu, A Morbid Parody of Justice meša sve od eksperimentalnog, amorfnog zvuka gde se činele sviraju gudalom, preko sludge metal gaženja pa do street-metal mošeraja. Album je konceptualan i bavi se prilično čuvenim suđenjem iz devetog veka u kome je tadašnji papa, Stefan Deveti izvadio iz groba telo svog prethodnika i sudio mu. Baš su šašavi ti katolici, jelte, a album je... zanimljiv!
https://warriorpope.bandcamp.com/album/a-morbid-parody-of-justice

Rusi Пыль Дорог imaju simpatičan demo garažnog, sirovog heavy metala naslovljen live demo 2025. Pošto ovo jeste snimljeno uživo, onda se možete radovati toj nekoj spontanoj, vitalnoj energiji koju Пыль Дорог isporučuju u, naravno, srazmerno jeftinom kvalitetu produkcije. Ima ovde dosta šarma u pesmama koje se oslanjaju na jak tempo, žestoke rifove, pristojno pevanje na Ruskom i bend svakako demonstrira potencijal da bude NEŠTO. Naravno, demo se naplaćuje koliko vi date, pa ako ovi ljudi zaista jednom postanu nešto posedovaćete deo istorije. Doduše u efemernoj digitalnoj formi ali zato i možete da platite jedan jedini cent i budete onaj koji se najslađe smeje jer se smeje poslednji
https://road666dust.bandcamp.com/album/live-demo-2025

The Dead Daisies nisu toliko bend koliko rotirajući kolektiv prekaljenih muzičara koji između raznih tezgi i projekata nađu vremena da nešto urade i za svoju dušu. Osnovani na transverzali Australija-SAD pre nešto više od decenije The Dead Daisies su u svojoj postavi imali i Glenna Hughesa i Douga Aldricha i Darryla Jonesa i mnogo drugih muzičara i onda kad vam kažem da je novi album, Lookin' For Trouble u principu samo kolekcija obrada bluz i hard rok pesama koje su bile popularne još šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka na ime svojih električnih verzija, a koje su i same bile praktično obrade originala iz tridesetih, to ne bi trebalo da vas iznenadi. Naravno, pesme su DO JAJA, potičući  od apsolutnih vladara delta bluza poput Willieja Dixona i Roberta Johnsona preko Bookera T. Jonesa do Rufusa Thomasa i ovde ćete dobiti neke veoma korektne verzije stvari koje sam još ja kao klinac smatrao za besmrtne klasike, uključujući Little Red Rooster, Sweet Home Chicago, Crossroads i The Thrill is Gone. Hard Blues je muzika koja, jelte, nije za svakoga, ni da je sluša ni da je svira, često je ,,seljačka" u negativnoj konotaciji i sve to, ali ako vam se čini da bi vam se ovo dopalo, onda će vam se skoro sigurno i dopasti:
https://www.youtube.com/watch?v=Ad8XDvN-hMA&list=OLAK5uy_nijP2BMno6pDz3Oie3DfqElZ9IDJaMTpc

Kolumbijski Axe Steeler su svesni da su napravili pauzu od sedam godina nakon prvog albuma pa su drugi nazvali, elegantno, Back to Attack. I ovo je ugodna, staromodna ploča uličnog metala koji grize i voli da ga vole i kad je nestašan. No, lako ga je voleti, jer je ovo negde između Riot, Motorhead i ranog speed metala, odsvirano jako solidno, producirano dobro, na svim nivoima više nego korektno. Nema tu neke velike originalnosti, ali je muzika autentična:
https://youtu.be/x5Qbkser-PA

Finci Dead End Irony sviraju već deceniju i po ali im je Battles and Brotherhood debi album. I, mislim, nije loš. Nije ni spektakularno dobar, najviše jer je sama formula meni nekako nemaštovita: mejdnovske harmonije spakovane u mošersku, praktično metalkorašku karoseriju, produkcija ravna i nezanimljiva itd. No, u tehničkom, zanatskom smislu Dead End Irony su apsolutno na visini zadatka sa dobrim foršpil melodijama, dobrim, melodičnim refrenima, generalnim entuzijazmom koji se mora poštovati:
https://deadendirony.bandcamp.com/album/battles-and-brotherhood

Španska heavy metal scena nastavlja da bude među najboljima u svetu u trećoj deceniji dvadesetprvog veka. Novi dokaz je drugi album benda Savaged, a koje sam prošle godine izdašno hvalio za odličan debi što je mešao speed metal i sleaze metal u idealnom omjeru da donese nešto autentično cheesy i veličanstveno. Rising je takođe izvrsna ploča, čiji je najgori element omot koji kao da je crtalo neko dete a i to je šarmantno i stavlja muziku u pravi kontekst. Naravno, u bendu sviraju ljudi iz Raptore, Streamer ili Thunderor, dakle, iz nekih od najboljih svetskih heavy metal bendova u ovom trenutku pa treba da očekujete samo PREMIJUM kvalitet. Bend je malo manje ,,speed" u ovom izdanju, ali je dopunio neonsku sleaze milinu sa dosta mejdnovskih pseudoklasičarskih igrarija na gitarama i meni je to leglo ko budali šamar. Savaged ne greše, pa nemojte ni vi:
https://savaged.bandcamp.com/album/rising
https://www.youtube.com/watch?v=mmyOoNjwgrQ 

ALBUM NEDELJE

Novi Swans je uvek razlog da se stane mirno i čeka da nas komandant Gira povede u još jednu samoubilačku misiju. Birthing je sedamnaesti album za bend koji nikada nije svirao metal a čiji je uticaj na ekstremni metal toliki da bi bio apsolutna lektira sve i da nije u pitanju monumentalna muzička konstrukcija duža od dva sata sa bendom koji uključuje preko dvadeset članova i pokušajem da se spoje svi raznoliki putevi kojima je ova grupa poslednje četiri i po decenije išla u jedan fokusirani iskaz. I... mislim, malo bendova o tome može i da sanja a Swans u ovome praktično uspevaju. OK, naravno da nikada ponovo nećemo čuti onako nihilističke iskaze kao što su bili Filth, Cop Greed ili Holy Money, ali nije taj nihilizam nestao iz Girine muzike, on je na Birthing uvek u podtekstu, uvek ogledalo u kome treba da se reflektuje ljudska spiritualnost, volja da se živi i da se stvara. No, čujte, već na The Healers koja album otvara imaćete momente free noise freakouta, pored anđeoskih ženskih vokala i hipnotičkog gruva, a to je samo prvih dvadesetak minuta ploče. Nastavak u vidu već preslušanog singla (od skoro dvadeset minuta (I Am a Tower) je veličanstvena kombinacija drona, obredne muzike i bučnog, apokaliptičnog post-roka, sa sve povratkom i u rane osamdesete i postpankersku himničnost koju su Swans pronašli tek u svojim poznijim godinama. Da li je ova pesma nekakav ,,odgovor" na I Am the Sun sa (prepao sam se kada sm shvatio) u ovom trenutku već TRIDESET godina starog The Great Annihilator? Verovatno ne, ali tvori drugi deo iskaza koji se proteže preko decenija i to je naprosto moćno u meri o kakvoj drugi bendovi mogu samo da sanjaju. I onda, kada prve dve pesme traju četrdeset minuta, fer je da kažete da ovaj album nećete čitav slušati baš svakog dana sem ako niste TAČNO ciljna grupa za njega. Ja jesam i u njemu čujem sve što Swans mogu i TREBA da budu u 2025. godini, onako zreli, teški i zahtevni ali i onako naivni, prostosrdačni i neposredni kako samo oni mogu. Slušajte:
https://swans.bandcamp.com/album/birthing

[Meho Krljic]

Ovog vikenda kreće pad SNS-a i kriminalne klike koja nam pije krv i sere nam u tanjir već, evo solidnih trinaestak godina a u svojim alternativnim formama i duže od tri decenije. Neće se dati, otimaće se, može da bude i JAKO mučno, ali nas je ipak više. Svako nek da svoj doprinos i biće dobro, a moj će biti i saundtrak. Ove nedelje neke divne stvari, poput novog Gruseome, Inhale ili Fuzzriders a to što sam preskočio Katatoniju je iz čiste MILOSTI. Ajmo:

Deo 1: BLACK METAL

Bogobes je ruski satanistički black-death metal sastav čiji je treći album, Ex Carnie Dei, tehnički vrlo impresivna ploča. Ovo je napisano, snimljeno i producirano sa puno osećaja za spektakl, nudeći ozbiljno lomatanje po instrumentima, ali i dovoljno drame i teatra da ovo ne bude samo muzika-za-druge-muzičare. No, pesme su napisane ambiciozno, sa mnogo promena ritma, tempa, uvođenjem tema i melodija kojima se narativ kreće u drugom smeru i to je svakako i rizik jer u trudu da muzika ne postane repetitivna i time dosadna, možete da je pretvorite u nešto što zvuči kao nasumičan niz motiva koji jedni s drugima nemaju veze. Bogobes se za dlaku izvlače i nude pesme koje ipak imaju karakter pa ovaj album prilično impresionira:
https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/ex-carnie-dei

Turci Cataclysmic kažu da su svoj debi album, Mors Incipit pisali ulivajući mržnju i bes u svaku notu i ređaju još nekoliko rečenica ispunjenih satanskim pretnjama. No, publika sa malo kilometraže ovde će se sasvim lepo provesti. Cataclysmic su sirovi, njihov blek metal je old school utoliko da u njemu nema trunke modernih melodičnijih tema i zapravo, jedva da ćete zapamtiti ijedan rif sa ove ploče jer je sve tako prostački, sa puno ponavljanja i liči jedno na drugo. No, u tome je i poenta, ovo je muzika koja i treba da vam sabotira tu naviku traženja teme u pesmi ili razlikovanja pesama na albumu i da vas na kolena baci čistom neumoljivošću svoje poruke. I, mislim, ako TO volite, ovde ćemo se nauživati. Jednostavno je, glasno je, priprosto je i to mu je glavni deo šarma:
https://cataclysmic1.bandcamp.com/album/mors-incipit

Nemci Banshee na svom novom EP-ju idu dosta kontemplativno, sa sporijim pesmama koje nose melanholične teme. No, ovo je i dalje blek metal naklonjeniji starijoj školi, sa sve namazanim licima, kožnim jaknama i prslucima bez rukava prekrivenim prišivačima, pa i muzika odgovara mojim potrebama. Todgeweiht ima pet vrlo solidnih antihrišćanskih pesama i to je to:
https://bansheebm.bandcamp.com/album/todgeweiht

Tu su onda i Poljaci Chanid koji imaju iza sebe jedan studijski album, izašao pre sedam godina a u međuvremenu se tu menjala postava, snimani su EP-jevi... Sada je izašao živi album, Głośniej niż piekło II snimljen u Aprilu i to je, standardno za poljski blek metal, jako ubedljiva ploča agresivne svirke i mračne, satanistički inklinirane tematike. Zvuk je solidan, izvedbe su moćne, pesme mračne a zavodljive, sve je kako treba i nadamo se da bendu ovo daje vetar u jedra da spremi novi materijal:
https://chanid.bandcamp.com/album/g-o-niej-ni-piek-o-ii

White Baroness je nestašni finski blek metal projekat začet, pretpostavljam ove godine. Ne znam koliko ljudi je u ovoj grupi ali EP Lonely Cold Grave / Melindra's Blood ima dve pesme vrlo solidno napisanog blek metala okultno-vampirske sorte, sa dosta inventivnosti u temama i melodijama, ali i ozbiljno energičnom svirkom. Pristojan zvuk, takođe pa se ovo preporučuje iz sve snage:
https://whitebaroness.bandcamp.com/album/lonely-cold-grave-melindras-blood

Nema ničeg posebno maštovitog u zvuku švedsko-poljskog blek metal dvojca Trucizna, ali novi, drugi EP, Devil's Glory Among Us, nakon prošlogodišnjeg prvenca, donosi dovoljno satanističke energije da niko kući ne ode nezadovoljan. Ovo je kompetentna, agresivna a opet slojevita muzika koja ne komplikuje preterano sa kompozicijama i aranžmanima ali opet svaka pesma ima neki svoj karakter, i spoj švedske agresije i poljske suptilnosti radi odlično. Pevačica Joanna Jaromira Kaim je SUHO zlo a to mislim u najpozitivnijem smislu, dok Jonas Carlén, koji svira u još milion bendova i projekata piše sasvim korektne pesme i roka kako nečastivi miluje.
https://trucizna.bandcamp.com/album/devilss-glory-among-us

Belenos je francuski jednočlani projekat koji njegov, jelte, vlasnik, Loïc Cellier, s ljubavlju vozi još od 1995. Čovek je svirao i u drugim bendovima, naravno, ali Belenos je njegova beba i zaključno sa albumom Egor koji je upravo izdao, ima devet studijskih dugosvirajućih ploča. Ovo je blek metal sa spretno umešanim elementima doom i death metala tamo gde je to potrebno, ne PREVIŠE komplikovan, ali taman toliko ambiciozan u aranžmanima koliko je potrebno da pesme budu zanimljive. Zvuk je malo kavernozan, odjekuje i sve to, ali podnošljiv je, a muzika ima zaista zanimljive ekstreme između blek metal rokanja i tihih resitala na klaviru. Fino je:
https://belenos-northernsilence.bandcamp.com/album/egor
https://belenos.bandcamp.com/album/egor-2025

Pošto Francuzi Darkenhöld izdaju za Les Acteurs de l'Ombre Productions već na neviđeno imate dobru predstavu kako zvuče. Ako vam još kažem da se bend tematski fokusira na srednji vek, zamkove, pećine, i da je u pitanju iskusna ekipa, aktivna od 2008. godine, te da im je Le fléau du rocher šesti album, imate praktično sve potrebne informacije da znate hoće li vam se ova muzika dopasti. Naravno da u muzici Darkenhöld ima pompe, ali ona je i prijatno svedena, bez nekakvih produkcijskih preterivanja, vrlo organska i u zvuku i u svirci, pošteno blekmetalska u rifovima, krljačkom bubnju i vrištavom pevanju, pa tu onda to pompezno ,,srednjevekovlje" ima finu protivtežu. Užitak:
https://darkenhold.bandcamp.com/album/le-fl-au-du-rocher
https://ladlo.bandcamp.com/album/le-fl-au-du-rocher

Imamo dosta dekadentnog, ekscentričnog blek metala ove nedelje a ne najmanje dekadentan i ekscentričan je novi album norveškog Gaahls Wyrd. Gaahl (aka Kristian Espedal) je generalno zanimljiva faca i on je sa svojim trenutno glavnim projektom zvuk klasičnog norveškog blek metala evoluirao u vrlo sobenom smeru. Braiding The Stories je tek drugi pravi album za bend koji radi desetak godina, ali ovo je istraživačka, ambiciozna muzika, negde između folka, psihodeličnog roka, heavy i black metala. Veoma je to ličan izraz a opet maštovit, žanrovski agnostičan a ipak dovoljno ,,metal" da se niko ne zajebe, zaslužuje poštovanje i slušanje:
https://gaahlswyrd.bandcamp.com/album/braiding-the-stories

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

The Outlourdes iz Bostona gaze nemilosrdni sludge metal sve do koske pa onda još malo dalje. Njihov treći album, Humanity Is Killing Us All je jako sirov, prepun ponavljajućih rifova, ali i močvarnog, prljavog gruva, obeležen brutalnim vokalima bubnjarke i pevačice Deb Dire. Iznenađenje je da je ovo vrlo solidno producirano, sa zvukom koji je korektno studijski zabeležen i miksovan sa razumevanjem da se prava prljavština čuje tek kad je razdvojite na komponente i svakoj posvetite dovoljno prostora. Prijatan album neprijatne muzike:
https://outlourdes.bandcamp.com/album/humanity-is-killing-us-all-2

Teksašani Wax Wizard svoje drugo izdanje nazvali su  Volume 1.5 pošto je u pitanju nastavak prošlogodišnjeg debi albuma ali je i samo EP od četiri pesme. Dovitljivo! A i muzika je lepa, sa sporim, okultnim doom metalom sirove, neprskane forme, lepih, drogiranih rifova i kvalitetnih ženskih vokala. Ovo je kao Black Sabbath na opijumu, sa bluzom i satanizmom umešanim u nargilu i pušenim polako, sa uživanjem i razumevanjem da ovako ne možete večno. Kvalitet:
https://waxwizard.bandcamp.com/album/volume-15

Mad Chicken su kvintet iz Brazila sa karijerom od sada već dvanaestak godina i novim EP-jem, Ab ovo. Ovo je blago psihodeliziran stoner rok, sa sporim tempom, urednim rifovima, malo tripoznih efekata na gitarama, sasvim pogodan za zagrevanje pred noć ispunjenu akcijom. Solidan zvuk i sve:
https://madchicken.bandcamp.com/album/ep-ab-ovo-2025

Iz Čilea dolaze Devs Mortvorvm sa EP-jem vrlo ružnog, mučnog death-doom metala. The Oldest Crypt je prvo pravo izdanje benda nakon demo snimka istog imena iz prošle godine i ima tri studijske autorske pesme, jedan kaver Goatlorda i jedan živi snimak. Vrlo je sve to prljavo, sporo, napravljeno da se osetite neprijatno i ako baš volite taj podrumski, iznurujući doom metal, u ovome bi trebalo da uživate:
https://devsmortvorvm.bandcamp.com/album/the-oldest-crypt-2

Čak i da niste čuli za norveški sastav Funeral, intuitivno će vam biti jasno da je u pitanju doom metal grupa. U početku jedni od pionira funeral doom verzije ove muzike, Funeral su sa godinama dodavali gotske elemente u svoj rad, pa je novi EP, The Funereal kombinacija funeral doom sporosti i mrtvačke epike sa melodičnijim, veoma dramatičnim gestovima. Odlično to funkcioniše, sa kombinacijom brutalnih death vokala i melodičnih klinova koji su dostojanstveni, isprskani folk prelivom, a tu je i violina koju bend ima u stalnoj postavi. The Funereal ima četiri pesme koje nisu PREDUGAČKE već lepo odmerene, napisan je impresivno dobro, produciran odlično i ovo je apsolutno jedno od najboljih doom metal izdanja koje sam čuo poslednjih nekoliko meseci. Eto!
https://funeraldoom.bandcamp.com/album/the-funereal-ep

Kome ipak treba muzika uz koju će malo da iskulira i opusti se, tu su mu Peruanci Rifle i njihov album Beyond Paranoia. Ovo je ugodno drogiran, sanjiv stoner rok sa psihodeličnim prelivom, sporog, ležernog gruva i neagresivnog zvuka. Bend kaže da je na albumu radio predugo i prenaporno ali ono što se čuje je samo cool psihodelični rok uz koji možete i da kvalitetno dremate. Trip:
https://rifleheavytrip.bandcamp.com/album/beyond-paranoia

Još drogiranosti donose Španci Lucifernaga sa svojim albumom  Mala Bësta. Ovo je satanističkija, doomerskija muzika, ali spora, gruverska i prilično relaksirana tako da će u njoj svakako uživati i oni kojima nije na pameti ljubljenje nečastivog u guzicu i uključivanje okultizma u svoje dnevne aktivnosti. Zvuk je razliven, bučan, ali zdrav, pesme su hipnotičke, sve je kako treba:
https://lucifernaga.bandcamp.com/album/mala-b-sta
 
Slično nekako možete da se opustite i uz debi album bolonjskih Waste Cult. Sastavljeni od muzičara iz punk i thrash metal bendova, Waste Cult su programski odlučili da istražuju sporiju, kontemplativniju muziku pa je Blame, posle nekoliko singlova, album finog, odmerenog, elegantnog doom  metala sa malo psihodeličnih začina koliko da zamiriše. Sa osam pesama i 45 minuta ovo je i sasvim korektno napravljen paket, lepog, bogatog zvuka, velikih, toplih rifova, odličnog a jednostavnog pevanja. Prijatno je:
https://wastecult.bandcamp.com/album/blame-2

Njemački Obsidian Scapes za svoj prvi album, Death Chants Echo from Aphotic Void, kažu da je to ,,52 minuta čistog dooma" pa ako vam srce i duša žude za šest podugačkih pesama u kojima se doom metal i death metal sudaraju sa dosta eksplozivnim rezultatima i ima mesta i za melodiju i za krljanje, nećete se ovde loše provesti. Ovo jeste mučno i teško u osnovi ali ima dovoljno melodije i ekspresivnosti da ne bude dosadno, pa navalite:
https://obsidianscapesdarknessshallrise.bandcamp.com/album/death-chants-echo-from-aphotic-void

Italijani Aganoor su dosta originalni na svom debi albumu Doomerism. Ovo je gruverski stoner-doom, naravno, ali nije čisto kopiranje Black Sabbath, kao što je nekakav standard, i mada bend ne luta predaleko od centra, luta DOVOLJNO daleko da ima neki svoj zvuk. Kad sam video naslov albuma zabrinuo sam se da ovo ne bude nekakav bezidejni materijal, no Aganoor imaju sasvim dovoljno ideja da to spase i generičkije delove:
https://aganoor.bandcamp.com/album/doomerism
https://bloodrockrecords.bandcamp.com/album/doomerism

MoldEra su pola Belgijanci a pola Italijani i to je okej. Album Colonize izlazi za Argonauta Records i ovo je sanjivi, distancirani blend stoner roka i post metala. Bend navodi King Buffalo, Yob, Earth, Sleep, Isis kao uzore, i mada nisu dobri kao ijedan od njih – a i kako bi, pričamo o legendama – imaju dosta potencijala i zvuče dobro. Hoću reći, zvuk na Colonize im je zanimljiv, pesme još treba da se krčkaju i biće odlično:
https://moldera.bandcamp.com/album/colonize

Woodhawk su negde između hard roka, grandža i stoner roka. Pitka je to kombinacija pa se album Love Finds a Way lepo posluša uprkos prilično glasnom masteringu. No, svirka je zaista dinamična, pesme su melodične a imaju težinu i meni je prijalo:
https://woodhawk.bandcamp.com/album/love-finds-a-way

Sa Z-Cocoon iz Montreala nema mnogo premišljanja, EP Angel ima tri pesme čistog rokenrol kidanja u power-trio formatu kome je bluz sveta zemlja a garaža raj. Nema greške, ne propuštajte:
https://z-cocoon.bandcamp.com/album/angels-ep

Ladyship Warship su takođe vrlo sveden kombo, sa samo dvoje ljudi u bendu, ona da roka po bubnju, on da prangija u džitru i njihova muzika je između bluzerskog pank roka i alternativnog, psihodeličnog roka. I zvuči sjajno. Njihov treći EP Lacrimosus Intolerantem ima pet pesama napisanih odlično, sa vrlo stručno aranžiranim i otpevanim vokalnim linijama od strane oboje članova, i jednom neposrednošću u izvedbi koja malo i maskira da su ovo pametno, promišljeno urađene pesme. Ovi ljudi nisu neki početnici već iskusne, stare kajle detroitske scene i vredni su svake pažnje:
https://ladyshipwarship.bandcamp.com/album/lacrimosus-intolerantem

Rusi Inhale su mi bili vrlo korektni sa svojim drogiranim posrtanjem još na debi albumu pre dve godine. Korektnost ne popušta ni ovom prilikom pa iako drugi album, At The Bottom Of The Lake forsira pesme od po deset minuta, to je nekako kul i nije ni dosadno ni monotono. Inhale tačno kapiraju kako da voze spori, iznurujući narko-gruv a da to bude zavodljivo, sa tvrdim ali ne pretvrdim zvukom, dobrim, idealno melodičnim vokalima, generalnim zakonskim minimumom melodije i dinamičnosti. Fino je. Plaća se koliko želite:
https://inhaledoom.bandcamp.com/album/at-the-bottom-of-the-lake

Sardinijski izdavač Electric Valley Records ima novi Fuzzriders i ovo je, naravno, savršeno. Ako volite ovu etiketu, tojest, jer pričamo o sirovom, garažnom, jako faziranom stoner/ fuzz rock albumu nazvanom prosto I Like It. No, Fuzzriders, koji su i sami sa Sardinije, znaju da je nekada neposrednost idealan pristup pa je ovo ploča šarmantnih rokenrol komada odsviranih srcem, dušom, u znoju lica svog, ali sa osećajem za dinamiku i to da sve zvuči kao da ste popušili BAŠ MNOGO hašiša i ležeći na patosu čujete bend koji na bini trese bez mnogo obzira za vaše zdravstveno stanje je sve DEO PLANA:
https://evrecords.bandcamp.com/album/fuzzriders-i-like-it

Ripple Music me nije razočarao ovonedeljnim izdanjem, novim albumom benda HolyRoller iz Severne Kalifornije. Rat King je idealna kombinacija klasične psihodelije i stoner roka, onako sporo, teško, a opet višeslojno, pametno miksovano da sve bude glasno a da se sve ipak čuje. Idealno, mastering je mogao da bude i dinamičniji, ali HolyRoller sviraju dovoljno sporo i drogirano da se muzika ne pretvori u gomilu buke i ovo su veoma simpatično napisane pesme zapaljivih melodija, dobrog gruva i jedne plemenite sirovosti:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/rat-king
https://holyrollernc.bandcamp.com/album/rat-king

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Hell Priest iz Vermonta sviraju melodičan, prilično nostalgičan speed metal. Njihov debi album, From the Abyss je jedna punokrvna, energična ploča old school metala koji voli razrađene, melodične teme na gitarama i razgovetno, takođe melodično pevanje, te puno finog gitarskog soliranja. Sve je rađeno u brzom tempu, rifovi su ložački, a produkcija iako ne sad nešto skupa je zapravo vrlo pristojna, sa dobrim miksom, zdravom dinamikom, taman da se odvrne i da ceo komšiluk uživa. Odličan debi album:
https://hellpriestvt.bandcamp.com/album/from-the-abyss

Obediencia Cero su sa Kanarskih ostrva a Mundo Caos je EP kojim nastavljaju diskografski rad nakon debi albuma iz 2023. godine. Ovo je gruverski thrash metal, manje usmeren na brzinu, više na mošerski ritam i geng vokale. No, rifovi su propisno trešerski, solaže su dobre, zvuk je solidan i lepo to curi:
https://obedienciacero.bandcamp.com/album/mundo-caos-ep

Ne znam kakva bi to tačno bila ,,mašina za rolanje", ali Argentinci Rolling Machine valjda znaju. Njihov treći album, Only Way ne zvuči kao ploča ljudi nesigurnih u sebe, naprotiv. Ovo je stamen, produkcijski sveden ali svirački i koncepcijski kao klisurina čvrst thrash/ deaththrash koji se ne loži na nekakav teatar i nadrkane plaginove nego piči brzo, pankerski, ložački. I ima solidno napisane pesme, solidan miks (slušajte ala bas grmi) i generalno je jako prijatan:
https://youtu.be/RmhooW1CFyk

Solidno trpaju Austrijanci Silius na svom trećem albumu, Beneath the Flesh. Ovo nije thrash metal SASVIM po mom ukusu, ima tu malo groove metal elemenata, ali na ovoj ploči kontaminacija nije fatalna i dobar deo muzike je strejtforvard trešina. Zvuk moderan, bend NE TOLIKO, sve na gomili pristojno (i mali protip: bend daunloud prodaje za 15 evra a izdavač Running Wild za svega tri pa vi vidite):
https://runningwildproductions.bandcamp.com/album/beneath-the-flesh
https://silius.bandcamp.com/album/beneath-the-flesh

Sword of Damocles su Kanađani i sviraju nekakav blackened crust. EP nazvan S/T 2025 ima četiri pesme korektne muzike, dobre produkcije, solidnog nastupa u celini. Nije specijalno originalno, ali je DOBRO i ako volite da se blek metal i crustpunk ukrštaju u iznenađujuće hi-fi uvjetima, uživaćete, A plaća se po želji:
https://swordofdamocles616.bandcamp.com/album/s-t-2025

Blu Blaz iz Portlanda u Oregonu su straight edge hardcore ekipa koja poziva na uništenje civilizacije i peva o ,,hardcore ponosu" Sve to puca od testosteronske napaljenosti ali  Promo 2k25 ima tri stvarno dobro napisane pesme, odsvirane neumereno besno i dobro producirane. Valja:
https://blublaz.bandcamp.com/album/promo-2k25

A Withdrawal iz Vinipega su čekali, evo, petnaest godina da objave svoj EP  Black Circle, a nije bilo razloga. Ovo je besan, solidan metalizirani hardcore sa finim odnosom sirovosti i sofistikacije. Dobra produkcija takođe;
https://withdrawal.bandcamp.com/album/black-circle

Imamo ozbiljnu pank proslavu ovog vikenda sa ne jednim nego DVA albuma obrada Ramonesa od strane nekih jako dobrih savremenih muzičara. Naravno, ovo pripada serijalu albuma koje radi sjajni njujorški izdavač Magnetic Eye, i na Marc Urselli's Best Of Ramones (Redux) ćete čuti umetnike u rasponu od Foetusa, preko Ihsahna pa do Zeni Geva, u zanimljivim kombinacijama sa drugim ljudima i sa izborom od sedamnaest pesama. Ali pošto to nije DOVOLJNO, imamo i Marc Urselli's Ramones (Redux) sa JOŠ sedamnaest pesama i likovima poput Ufomammut, Napalm Death (sa Thurstonom Mooreom), Mondo Generator (koji sviraju Blickrig bop), Imperial Triumphant, pa se čak pojavi i pokojni Wayne Kramer. Tribjut albumi su, naravno, jedna uobičajena stvar u današnjoj pop-muzici, ali niko osim Magnetic Eye ne ume da napravi ovakav spoj avangarde, eksperimenta i čistog rokanja, pa nemoj da je neko ovo SLUČAJNO zaobišao:
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/marc-ursellis-best-of-ramones-redux
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/marc-ursellis-ramones-redux

Imamo i Racket Corp, duo iz Lila u Francuskoj sa albumom Mutations koji je... perverzan. Ovo je muzika tačno na razmeđi nestašnog pank roka i poremećenog nojz roka, brza, lepršava, energična, ali fatalno oštećena GOMILOM efekata na gitari i vokalima, prepuna disonanci i zajebane tenzije. Efekat je da se istovremeno i ludo zabavljate ali vam se čini i da vam je neko stavio nešto u piće i da se veče neće dobro završiti. Idealno, dakle. Forbidden Place daunloud prodaju za malo manje para nego sam bend:
https://racketcorp.bandcamp.com/album/mutations
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/racket-corp-mutations

for your health svoju muziku opisuju samo kao ,,violence from Columbus, Ohio", ali album This Bitter Garden je na stvarno zanimljivom mestu između emoviolencea, mathcorea, ali onda i shoegazea, pa pop-panka... Čovek sa svakom sledećom pesmom, od trinaest koliko ih ovde ima, mora da se pita šta će ga sledeće sačekati i često je to potpuno iznenađenje. Ne uvek PRIJATNO, ali to ovaj album čini jako uzbudljivim. Bend sa mnogo ideja i vizija:
https://foryourhealth.bandcamp.com/album/this-bitter-garden

Za nešto slično pomereno imamo album filadelfijskih Kaonashi. Ovo izdaje Equal Vision Records i ja i dalje ne mogu da prestanem da se divim kako je ta etiketa sa decenijama evoluirala u zanimljivom smeru, držeći se hardcorea i andergraunda ali izbegavajući da samo štancuje metalizirane veganske straight edge bendove kakvi su je proslavili. Kaonashi su blend svega i svačega, disonantnog mathcorea, metalcorea, sanjivog emoa, tako da i album I Want To Go Home. (sa sve tačkom) profitira od iznenađivanja slušaoca i nepredvidivosti, ali bend pritom ima i jasan karakter i dobar zvuk:
https://kaonashipa.bandcamp.com/album/i-want-to-go-home

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Turian su imali JAKO dobar album 2022 godine, naslovljen No Longer Human a sada smo dobili nastavak, Blood Quantum Blues i on takođe izuva. Njihov izdavač, Wise Blood naziva bend iz Sijetla ,,melodičnim hardkor sastavom" ali da se razumemo, Blood Quantum Blues je možda 0,2% melodičniji od prošlog albuma i generalno je napravljen da vam podiže pritisak i da vas zabrine. Dakle, veliki deo muzike je ovde disonantan, polomljenog gruva, brutalnih ženskih vokala, negde između hardkora, posthardkora, matkora ali i nojz roka, sa vrlo fokusiranom vizijom da slušalac sve vreme bude na optuženičkoj klupi. Što je primereno za ploču koja se bavi istorijom kolonizatorskog nasilja nad nativnim stanovništvom Amerike a kome pevačica Vern Metztli-Moon i pripada. Klanje, ali ELEGANTNO:
https://turian.bandcamp.com/album/blood-quantum-blues

Evo ga i novi xTHEOPHILUSx, album sa solidnih petnaest pesama i to kad krene, lepo gazi. 59 Blitzkrieg ne pomera ovaj poljski jednočlani thrashcore projekat u bilo kom novom smeru, ali ovo je i dalje vrlo stamen, kvalitetan metal/ kor, sa dobrim trešerskim rifovima, no-nonsense tekstovima na Poljskom, poštenim tempom. Zvuk je odličan, muzika staromodna u najboljem mogućem smislu i ovo se preporučuje od sveg srca, duplo ako ste hrišćanin i hrišćanska roda, trostruko ako vam se sviđa pesma u kojoj se objašnjava da je blek metal za devojčice a treš metal za prave muževe:
https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/xtheophilusx-59-blitzkrieg

Superdeaf su njujorški thrashcore bend sa novim EP-jem Subversions a koji sadrži remikse njihovih već postojećih i objavljivanih pesama. Ova praksa je bila popularna devedesetih, ali ovo nije nekakav ozbiljan blast from the past i ovo nisu remiksi koji RADIKALNO transformišu muziku. No, ni ne moraju, Superdeaf su bučan, energičan latino-bend i ova muzika je zabavna kako god da je okrenete:
https://maximumcollabo.bandcamp.com/album/subversions-2

Versus God su iz Regensburga i Demo 2025 im je negde između sirovog thrash metala i prilično heavy crustcorea. Nije to loša kombinacija i mada su ove tri pesme jednostavne, dosta jako udaraju i ostavljaju utisak. Ima još da se brusi ovde, al obećava:
https://versusgod.bandcamp.com/album/demo-2025

Za mnogo tvrđi, siledžijskiji zvuk idemo u Novi Južni Vels da čujemo Demo '25 benda Mocked. Mocked tresu jeben beatdown ali imaju šmeka i nisu nemaštoviti gangsteri, pa su ove četiri kratke pesme prilično dobre, sa finim gruvom i osećajem za, jelte, plesni korak. Posle bude i malo ,,bri bri" slemerskih vokala, da svi budu zadovoljni. Dobar zvuk, solidan demo, cena koliko date:
https://mocked.bandcamp.com/album/demo-25

Pèrfid su Španci a sviraju tvrdu kombinaciju D-beat hardkora sa death metalom. Zvuk je vrlo heavy, štim je nizak, a pesme su pankerske, žestoke, poletne i dobro dođu na ovu vrućinu. EP La Fita ih sadrži komada šest i pružiće vam mnogo odličnog provoda:
https://perfidperfidperfid.bandcamp.com/album/la-fita

Payasa su beatdown hardcore ekipa iz Ilinoja ali imaju ženu na vokalima, i generalno IZGLEDAJU kao mnogo više queer postava nego što je nekakav standard za ovu podvrstu muzike. No, debi album, Baptized In Blood im nije ni malo pripitomljen zbog toga i ovo je kombinacija pankerske rokačine sa slem i bitdaun rifovima koja za moj račun funkcioniše odlično, producirana je vrlo dobro, da zvuči žestoko a da ne umara uši, a i tekstovi su pametniji od uobičajenog beatdown gangsteraja. Na kraju, i omot je odličan, dakle, pobede na svim poljima:
https://payasa.bandcamp.com/album/baptized-in-blood

Iako XBONGX sa Rod Ajlenda imenom prizivaju pušenje, jelte, kanabisa, muzika im je energični, nervozni spoj hardcore, grindcore pa i melodeath (!!!) rokanja. Album Resin im je prvi i zapravo je i svirački i kompozitorski mnogo zreliji nego što čovek na prvi pogled može da pretpostavi sa melodičnim elementima koji se fino kombinuju sa žestinom i abrazivnošću. Lepo je a plaća se koliko želite:
https://vamonostapes.bandcamp.com/album/xbongx-resin

Ovi Poljaci... čak i kad rade powerviolence, to je hiperkvalitetno producirano, kvalitetno odsvirano, jednom rečju napravljeno da TRAJE. Smola su iz Poznanja, a album Nigredo im ima osamnaest pesama koje se protežu od kratkih, brzih prskanja poput Full Shit Alchemist (hehe) pa do srazmerno epskih komada kao što je završna Pandemic. Sve je dobro, sa odličnim, teškim a opet ne prepucanim zvukom, dobrim vokalima, maštovitim rifovima i puno energije. Ne propušta se ako znate šta valja:
https://smolaprzemoc.bandcamp.com/album/nigredo

Blüddypŏp su Australijski grindcore/ deathgrind sastav opsednut skatološkim temama. Novi EP, Poops Bloody Poops, ipak, nudi dosta visok nivo muzičke ambicije, sa pesmama dužim od tri minuta, srazmerno kompleksnim aranžmanima, pa i tekstovima koji se ne vrte ekskluzivno oko izmeta i čina pražnjenja, jelte, creva. Štaviše, naslov prve pesme je jedan od najduhovitijih koje sam video ove godine (Sexually Transmitted Idiots). Muzika je old school, produkcija solidna, vredi da se čuje:
https://bluddypop.bandcamp.com/album/poops-bloody-poops

Kad smo već kod skatologije, evo i albuma koji ima klozetsku šolju na omotu. Handsome Prick su dva tipa iz Indijane koja cepaju vrlo solidan deathgrind. Entry Level Blood Excretion im je četvrti album za dvanaest godina rada i ovo je eksplozivna, energična a gruverska muzika, nešto kao kada bi se Dying Fetus spakovali u duo-format i zapalili. Ljudi sviraju vrlo dobro, pesme dobace i do skoro šest minuta, a produkcija je kvalitetna tako da, samo napred:
https://handsomeprick.bandcamp.com/album/entry-level-blood-excretion

Sincere iz Los Anđelesa imaju na svom demo snimku naslovljenom Demo pesmu I hate math, a što je ironično jer je ovo ČIST mathcore. I to dobar. Tri pesme koje se ovde čuju su u izlomljenim, nervoznim aranžmanima sa stalnim promenama ritma i tempa, disonantnim gitarama, puno vrištanja. No, sve je VEOMA kvalitetno, a čak je i zvuk iznenađujuće prirodan i dobar. Vrhunski program za svakog ko voli mathcore/ false grind/ grindcore i te lepe ekstremne forme, a cenu sami određujete:
https://sincere12.bandcamp.com/album/demo

Imamo još nekakvog mathcore/ grindcore zakucavanja. Obliterate su Slovaci a Svine im je ozbiljno impresivan EP sa šest pesama surovosti. Ali pametne, maštovite surovosti. Svirka je izrazito kvalitetna, aranžmani su ambiciozni a produkcija je profi pa ovo od mene dobija najjače preporuke čak i pre nego što vam kažem da je cena koliko date:
https://obliterate.bandcamp.com/album/svine-2

Mnogo klasičniji grindcore sviraju kazahstanski Ajal na svom četvrtom EP-ju, World Outcast. Ovo je šest kratkih, agresivnih pesama inspirisanih ratom, u stilu Rot ili Carcass Grinder, dakle, jednostavno, a upeglano, sa finim crusty rifovima, dobrim tempom i generalnim subjektivnim utiskom da vas neko šutira u jaja pet minuta. Kul!
https://ajalgrind.bandcamp.com/album/world-outcast

Poljake EverdeaD smo već slušali pre par godina na njihovim, sasvim solidnim, demo snimcima. Njihov debi album, Re-AnimateD, je onda taj isti materijal sa demo snimaka ali snimljen profi, produciran kvalitetno i, što se kaže, ready for prime time. EverdeaD ne filozofiraju mnogo, vozeći gruverski death metal inspirisan horor filmovima, napunjen do vrha rafiniranim mošerskim gorivom. Ako volite Bolt Thrower i Cannibal Corpse, ovo će vas poradovati. Ako ne volite, imate problem:
https://everdead1.bandcamp.com/album/re-animated 

Španci Thyrant kombinuju dosta toga za svoj treći album Anabasis. Prethodni se, naravno, zvao Katabasis. U osnovi, ovo je melodični death metal, ali ima ovde i progresive i blek metala, pesama od dvanaest i trinaest minuta i  ambicije NE MANJKA. Nije sve po mom ukusu, ali ima u šta da se zagrize i bend zaslužuje pažnju:
https://thyrant.bandcamp.com/album/anabasis

ScumRot iz Indijane još nemaju album ali imaju nekoliko singlova i jedan EP. Najnoviji snimak im je Demo '25 sa tri pesme teškog, nabijačkog slamming death metala izmešanog sa malo beatdown hardcore sastojaka. Nije ovo nešto specijalno maštovito ni inovativno ali ScumRot imaju hrskav, napržen zvuk i pesme su pošten materijal za pokolj u mošpitu, kako bog zapoveda, tako da, ako volite slam i  beatdown, ovo je vrlo pristojno, sa okej tekstovima i jednim obećavajućim nastupom. A plaća se koliko hoćete:
https://scumrotnwi.bandcamp.com/album/demo-25-2

Monstrology iz Solt Lejk Sitija nemaju još ni jedan album ali novi EP, Observing Madness/As You Wish nudi dve pesme vrlo solidnog mošerskog ugođaja. Ovo je old school death metal, nezainteresovan za bilo kakve moderne, progresivne, krosžanrovske itd. eskapade. Ovde se poliva gadnim rifovima, vokali zvuče kao da izlaze iz usta osobe na svom samrtnom odru, a ritam je iznurujući i težak. Drugim rečima, ODLIČNO je:
https://monstrology.bandcamp.com/album/observing-madness-as-you-wish

Za značajno agresivniji ugođaj tu su Fleshmass iz Njujorka sa svojim debi albumom, Spawn of Impious Savagery. Ovo je nekakav pančlajn na poslednje dve godine rada benda koji je izbacio gomilu demoa i kraćih izdanja i sada se predstavlja dugosvirajućim prvencem koji je TEŠKA sirovina. Fleshmass prže primitivan, ružan black-death odnosno war metal koji ne želi da bude shvaćen, voljen i slušan već samo želi da vas demolira. Nije ovo SASVIM bez suptilnosti, autro je, recimo, vrlo lep, ali većina muzike je rafalna paljba po slušaocu, inspirisana mržnjom prema svemu avramskom i, generalno, ljudskom, spakovana u vrlo jeftinu produkciju ali time autentičnija:
https://fleshmass.bandcamp.com/album/spawn-of-impious-savagery
 
Gouted Corpse su iz Klivlenda a EP Blighted je jedna prijatna, old school ponuda mošerskog mlevenja, sa sve ukusnim kratkim solažama, debelim, teškim zvukom i pošteno krljačkim nastupom. Produkcija je vrlo solidna, takođe, i Gouted Corpse su za svakoga ko voli Dismember, Unleashed, Bolt Thrower i njihove naslednike:
https://goutedcorpse.bandcamp.com/album/blighted-ep

Imamo još old school death metala, a pritom iz Vermonta. Rotting in the Chapel su za sada tri čoveka (mada je bubnjar ovo uradio više kao uslugu, plus snimio i producirao materijal), a EP  Rotting in the Chapel ima pet odličnih komada čukanja kao da su devedesete i to BESNE devedesete. Rokanje:
https://rottinginthechapel.bandcamp.com/album/rotting-in-the-chapel

Jalapeña su španski trio (?) koji ima bubnjarku, čime su već simpatični. Debi album, Virus je zanimljiva mešavina death, black i thrash metala, ne uvek sasvim sigurna kuda je krenula, ali disciplinovano odsvirana i sa solidnom produkcijom. Sveže je:
https://jalapenametal.bandcamp.com/album/virus-2

Remains su relativno nov (osnovan 2019. godine) death metal/ deathgrid bend iz Australije u kome sviraju članovi nekih tamošnjih legendi poput Captain Cleanoff, Arseripper, Blod Duster i Fuck.. I'm Dead. Sa takvim pedigreom je za očekivati da i drugi album, Grinding From The Grave, bude dobar i, naravno, SOLIDAN JE. Ovo je energična ali ipak i minimalno melodična, svakako razgovetna i – imajući u vidu žanr – pitka muzika spakovana u pesme od po dva minuta sa dobrim tempom, pamtljivim rifovima i ne sad mnogo nekakve filozofije u aranžiranju. Remains svoj melodični, grajnderski death metal ne žele da opterećuju sa previše koncepata i komplikacija i on hvata na prvu loptu i to hvata dobro. Šesnaest pesama, šesnaest HITOVA:
https://remainsmelbourne.bandcamp.com/album/grinding-from-the-grave

Ko žudi za slamming death metalom posle koga je obavezno tuširanje, Truckstop Dickpill iz Noksvila su ove godine vrlo aktivni. Buc-eeverse Beatdown im je samo najnoviji EP u nizu kratkih izdanja koja su imali i mada ovo nije ni naročito maštovit ni naročito inspirisan slem, muzika je svakako korektna a bend zna šta njegova publika traži – naime tekstove o drogiranju, drumskim krstaricama, jeftinim zamenama za vijagru itd, tako da, osećam da na koncertima ovo radi posao:
https://truckstopdickpill.bandcamp.com/album/buc-eeverse-beatdown

Impotence and Strain je debi EP za kostarikanski death metal duo Seroma i ovo je sirovi old school brutal death metal, za koji biste verovali da je i iz 1992, ako bih baš insistirao. Nije supermaštovito, ali je zabavno, zvuk uopšte nije rđav i fino se posluša uz hedbeng. Cena koliko date!
https://seroma.bandcamp.com/album/impotence-and-strain

Imamo više tih old school brutal death metal izdanja ove nedelje a jedno od njih je i novi album brazilskih Ophiolatry. Naslovljen Serpent's Verdict, ovo je tek treći album za ekipu koja svira duže od četvrt veka, ali je simpatičan, sa dosta modernih disonanci i kontemplativnih momenata međ egzotičnim harmonijma. Zvuk disciplinivan, oštar ali ne pretvrd, bend nadahnut u pisanju pesama, sve na gomili jako dobro:
https://www.youtube.com/watch?v=CLN1jAZthS8&list=OLAK5uy_nuXWDEuULpei_6_XB73Xgys6S1Vf75uNE

Venomous Human Concept je, pak, treći album za Finski Refusal i ovo je death metal prebijanje bez mnogo prenemaganja. Refusal sviraju čvrsto, udaraju jako i vole old school gruvčinu pa album počinje napadački a onda nastavlja da eskalira agresiju, držeći se formula iz devedesetih ali zaoštravajući sve do granice incidenta. Jako glasan zvuk, jako negativan stav benda, ali sve to tako i treba:
https://refusal.bandcamp.com/album/venomous-human-concept
 
Bludgeoned By Deformity iz Baltimora sviraju death metal sa MALO hardcore elemenata ali to u proizvodu nije deathcore. Debi EP, Epoch of Immorality ima brutalnost death metala i hardcore gruv i napravljen je samo za najizdržljivije, koji vole da ih slemovi zakucavaju u patos a da im DR vrednost mastera koja se asimptotski približava nuli uništava sluh u realnom vremenu. Meni je odlično a sluh mi je odavno otišao:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/epoch-of-immorality

Ne znam koliko žica imaju gitare koje sviraju Dissonant Seepage iz Njujorka ali njihov drugi album, Dystopian Putrescence zvuči kao da je svaka debljine olovke. Ovo je brutal death metal gde nećete zapamtiti ni jedan rif jer su svi disonantni a zvuk je takav da čujete samo perkusionističke efekte i NULA melodije. Zajebano je, nije za svakoga, brzo umori uho monotonijom dinamike (koju, jelte, nema), ali nije i rđavo i pravljeno je za ljude koji cene ovakvu doslednu brutalnost:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/dystopian-putrescence

Invocation Ritual iz Sijetla mnogo dobro sviraju a čoveku treba malo napora da to čuje jer je demo snimak, Demo, produciran prilično dobro ali opet ipak jeftinije od toga kako bi ovaj KVALITET zaslužio. Enivej, pesama je dve, ovo je old school brutal death metal razvaljivanje za sve pare, a pare su samo dva dolara! Pa ako toliko ne možete da date za komad autentičnog andergraunda, onda ste VI krivi za krizu avangarde.
https://invocationritualofficial.bandcamp.com/album/demo

Bear Mace iz Čikaga sviraju vrlo jednostavan death metal. Ali efektan. Njihov treći album, Slaves of the Wolf ima dobre rifove, solidan tempo, energiju i mada su pesme jednostavne, ovo je rađeno sa dušom i gruvom kakav svi volimo. Iako ne eksplicitno oslonjeni na rani švedski zvuk, Bear Mace sasvim solidno rade baš u toj tradiciji:
https://bearmace.bandcamp.com/album/slaves-of-the-wolf

E, pa i bilo je vreme za novi Gruesome. Silent Echoes  je tek treći album u karijeri benda koji zvuk i filozofiju grupe Death rekonstruiše dostojanstveno i sa dovoljno mašte da ne budu puki tribjut (mada su članovi svirali i u tribjut bendovima, naravno) i već duže od decenije ne razočarava. Ovo je old school progressive death metal čvrsto na pozicijama na kojima je pokojni Chuck bio pre tridesetpet godina, napisan sa razumevanjem, odsviran besprekorno i produciran pristojno, nudeći neprolaznu formulu u novom ruhu. Ali ne preterano novom, ovo je zaista toliko blisko Death da se na momente zapitate šta zapravo slušate. Meni je odlično ali uvažiću i ako je nekome isuviše derivativno:
https://gruesomedeathmetal.bandcamp.com/album/silent-echoes

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Rothco su iz Hulla u Ujedinjenom, jelte, kraljevstvu a debi EP, Fools Gold im je ODLIČAN. Ovo je vrlo disciplinovan a opet organski, spontan noise rock sa puno iznurujućeg gruva i bez preterivanja sa, jelte, bukom. Gitare su tu više da provajduju efektne detalje, dakle, nego da polivaju sve vreme kofama lave, bas i bubanj su moćni a pevač je odličan. Ono, kao David Yow, samo BRITANSKI. Sjajno je:
https://mandemolishrecords.bandcamp.com/album/fools-gold

Za pankerskiji, sprženiji noise rock idemo u Švedsku. Bacon Wagon imaju album naslovljen Trauma Cake i ovo je deset pesama ozbiljnog krljanja. Ali sa stilom, sa gruvom, sa šmekom, tačno onako da bude i rokerski i pankerski a da poplaši konzervativnije rokere i pankere, ako ih ima. Vama će se dopasti jer vi ste osoba od ukusa:
https://reptilianrecords.bandcamp.com/album/trauma-cake

Pa onda imate Holy Scum, takođe noise rock ekipu iz Mančestera u Njujorku, sa svojim drugim albumom, All We Have Is Never. Pričamo o ljudima koji su svirali u Gnod, ali i sarađivali sa leftfild hip-hop ekipom Dälek, pa je ovo noise rock koji u sebi ima i meru mehaničke repeticije, i time se ukršta sa industrialom tačno na mestu gde to pravi najveći efekat. Odličan album, agresivne a istovremeno neobično kontemplativne muzike, produciran pametno, podešen da vam pomeri mozak iz ležišta i vrati ga u njega pročišćenog:
https://holyscum.bandcamp.com/album/all-we-have-is-never

Poljaci Witch Hound imaju jako prijatan debi album, Mountain Knows, splajsujući doom metal zvuk, teme i harmonije sa heavy metal svirkom. Kombinacija je potentna, sa albumom koji je ekstrovertan, energičan a da opet ima tu epsku, dostojanstvenu doom metal težinu. Neke pesme, poput Face of Our God su baš hitčine, ali sve je uglavnom prilično dobro.
https://witchhoundoom.bandcamp.com/album/mountain-knows

Kanadski duo Living Evil svira vrlo simpatičan starinski, okultni, blako ,,blackened" heavy metal. Demo Curse the Cross je ipšak dosta melodičan pa i himničan ali na jedan decidno garažni način, sa miksom koji je kršina ali sa rifovima, energijom, ženskim vokalom i generalnim stavom koji čoveka šarmiraju. Plaća se koliko hoćete:
https://livingevil666.bandcamp.com/album/curse-the-cross

Sabaton sviraju onaj pompezni, napucani, usiljeni power metal kakav ja ne volim, ali ako VI volite, pa, oni imaju novi EP, Hordes of Khan, sa dve pesme. I ne zna se koja je epskija, napucanija, pompeznija. Čini mi se da će obožavatelji uglednih Šveđana biti zadovoljni iako meni ovo zvuči kao AI smeće prvog reda...
https://sabaton.bandcamp.com/album/hordes-of-khan

ALBUM NEDELJE

No, najbolji album ove nedelje dolazi iz Los Anđelesa i iz death metal ponora. Darkness Embraced je debi album za Putrescent i to je jedna divljačka, a elegantna procesija old school rifčina, organskog blastbit zakivanja i dobre atmosfere. Nekako, kao da smo izašli iz istorijske epohe u kojoj death metal bendovi misle da je kompjuterski popeglani, hiperkomprimovani metal ono što se traži (naravno, verujem da će novi Archspire doneti BAŠ TO), i da naprosto imamo sve više bendova kojima je ideal da zvuče kao horda demona što kulja iz pećine na koju je slušalac neoprezno naleteo lutajući šumom jedne noći. Putrescent zvuče BAŠ tako, kanališući kavernozne, old school sile koje su devedesetih na ovu ravan zazvali Incantation i Immolation i mogu praktično da garantujem da naredni album ove ekipe neće izdavati Rotted Life iz Delavera nego neka velika etiketa. Ali upravo OVOJ etiketi dugujemo zahvalnost što je Putrescent stavila na mapu. Respekt:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/darkness-embraced

[Meho Krljic]

E, pa ako ste preživeli Petak  trinaesti, i, generalno, proteklu nedelju sa nekim od najgorih vesti koje smo čuli cele godine u Srbijici, u SAD, u Indiji, na Bliskom istoku, svuda, zaslužili ste da se malo odmorite. Uz metal, pank, generalno nešto bučno i agresivno, dakako. Imamo mnogo sreće svi na gomili jer je izašao novi King Gizzard & The Lizard Wizard, novi/ stari Sigh, novi/ stari Converge, pa onda nešto sumanutog ruskog grindcorea, severnomakedonskog thrash metala, ukrajinskog i kazahstanskog black metala, finskog i argentinskog old school death metala i tako, DOSTA DOBRA PONUDA na svim frontovima. Evo:

Deo 1: BLACK METAL

Sa naslovom debi albuma Onírica evocación de las auras condenadas prosto možete da ČUJETE u svojoj glavi kako zvuče Čileanci Somnvs Mortis. Da, ovo je okultna, mračna, antihrišćanska muzika, koja odiše neobičnim šarmom. Debi album, nakon pauze od šest godina između prvih kraćih izdanja i ovoga, je vrlo kompetentno odsviran i snimljen, sa muzikom koja ne komplikuje i tačno zna kako da bude atmosferična a istovremeno i gruverska, pa i mošerska. Ove epitete retko koristim za blek metal, ali Somnvs Mortis ih zavređuju, opijajući slušaoca stručno tim svojim ponavljanjem srednjetempaških hipnotičkih  rifova, a onda se stalno vraćajući brzom, iznurujućem riljanju. Vokali između bestijalnih vrisaka i oniričnih pojanja, sve PERFEKTNO:
https://oratoriumrecs.bandcamp.com/album/on-rica-evocaci-n-de-las-auras-condenadas

Kolumbijci Total Night Terror tvrde da sviraju blek metal, ali njihov debi album, Terror Averna je više prljavi thrash sa dosta panka i death metala umešanim u recept. Mislim, nije ni toliko bitno da se ovo žanrovski odredi, dopašće se svakome ko voli sirovi, garažni metal, za vrisku i šutiranje:
https://totalnightterror.bandcamp.com/album/terror-avernal

Eviscerators su novi kazahstanski blek metal bend koji, radije nego da se bavi ,,tradicionalnim satanističkim imaginarijumom gradi sopstveni svet – sastavljen od mizantropije, horora, imaginarnih predela i mističnih vizija." Fer. Debi izdanje, EP Warrior of the Moon... ima tri pristojne pesme sa atmosferom i znojavom svirkom u dosta dobrom odnosu, tako da su stvari ezoterične ali i da je muzika opipljiva, snažna, energična. Dobar početak:
https://eviscerators.bandcamp.com/album/warrior-of-the-moon

Valdrin iz Sinsinatija posle četiri albuma imaju svoj prvi EP, Apex Violator i to je tipično ambiciozna inicijativa sa pet pesama i trajanjem od skoro pola sata. Dakle, minialbum komplikovanih kompozicija koje imaju mnogo kinematske atmosfere i kompleksnih aranžmana sa promenama tempa, polomljenim harmonijama itd. Dobro je to, naravno i mada nalazim da su za mene Valdrin možda i malo monotoni jer se oslanjaju na relativno nedinamičan zvuk i često koriste iste harmonske ideje, svakako ovde ima mnogo ozbiljne muzike u ponudi:
https://valdrin.bandcamp.com/album/apex-violator
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/apex-violator

Notingemski Outergods spajaju blek metal i grindcore pa je njihov drugi album, Dethroned & Devoured koktel agresije i ipak nekakve melodičnosti. Nije to rđavo, uopšte, štaviše, svirka je jako solidna, sa dobrim tempom, finim solažama i pesmama dovoljno kratkim da ne smore, i da je sve masterovano lepše, bilo bi IDEALNO. No, mastering je bučan pa to malo i maskira kvalitet muzike. No, ako imate izdržljivo uho, odvojite malo vremena za Outergods, dopašće vam se:
https://outergodsuk.bandcamp.com/album/dethroned-devoured

Norveški izdavač Terratur Possessions uglavnom promoviše norveški blek metal, ali ima i izuzetaka. Venus Star je finski jednočlani blek metal projekat a njegov šesti album, Smokeless Fires je ploča simpatičnog, sirovog black-doom metala. Spoj doom rifova, blek metal vokala i atmosfera radi dosta dobro a produkcija, iako krš, adekvatna je za generalnu muzičku viziju ovog projekta:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/smokeless-fires

Imamo još finskog blek metala a Verikaste na svom debi EP-ju, Verenvirta sviraju čist(iji) blek metal. Ovo je, onako, epski a rokački, bez mnogo izmišljanja nekakvih baroknih aranžmana, nego ima jake, himnične teme i jednostavne rifove, a zvuk je pun i snažan. Ovakav blek metal češće treba da se pravi i sve će biti bolje:
https://verikaste.bandcamp.com/album/verenvirta

Za finski blek metal het-trik tu su Hexvessel i njihov sedmi album, Nocturne a koji je jedna izuzetno prijemčiva kombinacija folka i blek metala. Hexvessel su originalno i počeli kao psihodelična folk ekipa pa vremenom morfovali ka blek metalu a ovaj album je odličan spoj teatralnosti blek metala i više narodnjačkog senzibiliteta, sa svejedno izraženom autorskom crtom i prijatno jeftinom produkcijom. Umiljato i oštro:
https://hexvessel.bandcamp.com/album/nocturne

Asura su Australijanci a prvi EP, The Wielder of the Blacksword im je mešavina blek metala, death metala, malo thrash metala. Dosta je to solidno, onako, sa obe noge na zemlji, bez preterivanja sa teatrom i sa dovoljno razvaljivačkih delova za mopšit zločine da mogu da ga preporučim svakome ko voli pošten, radnički i seljački metal. Rif, rig i panika, jelte:
https://asura666.bandcamp.com/album/the-wielder-of-the-blacksword-ep

Rabid dolaze iz Italije a  njihov drugi album, Ruins je jedna agresivna ploča blek metala koji ima melodiju, ima epiku, ali udara jako, pravo u zube i ne popušta agresiju na dovoljno dugo da se slušalac smiri ili smori. Ja naravno volim brze i agresivne ploče i ova kombinacija rokačine i melodije mi je EKSTREMNO po ukusu i samo bih voleo da su Rabid uradili dinamičniji mastering jer ovaj deathkoraški napucani zvuk albuma šteti njihovoj muzici, pogotovo kada čujete da se u miksu išlo na razdvajanje instrumenata, da se bas fino izvija iznad ostatka muzike itd. Dakle, vrlo dobro čak i pored tih mojih zamerčica:
https://rabidblackmetal.bandcamp.com/album/ruins

Nešto mi se dopao i novi Raventale. Ovaj ukrajinski jednočlani blek metal projekat ima iza sebe dvadeset godina aktivnosti a CDXXXII Thousand Years of Crime and Murders mu je dvanaesti album i ja VOLIM kad je blek metal ovako pompezan i teatralan a da pritom sve vreme rešeta kao iz mitraljeza. Muzika koju Astaroth (aka Дмитрий) pravi je u nekom tehničkom smislu i ,,atmosferična", sa dosta momenata na albumu koji nemaju rifove već samo gitarski tepih preko agresivnog ritma, ali ritam jeste agresivan a rifovi, kad ih ima, nisu loši i meni se ovo dopalo:
https://raventale.bandcamp.com/album/cdxxxii-thousand-years-of-crime-and-murders

Thromvosis su ultra-sirovi blek metal kvartet iz Soluna a kako im se drugi album zove Black Signs of Bestiality, prilično je jasno kakav blek metal se tu svira, čak i pre nego što pročitate deskripciju: ,,primitive nihilistic warfare, this is raw and unrelenting noise - no trends - just total warcult blasphemy". E, dakle, baš TAKO to zvuči, brutalno, primitivno, usredsređeno samo na agresiju, ali zato je i simpatično. Sa primitivnim, old school rifovima, skoro neljudskim vokalima i ,,produkcijom" koja je sirova i neprerađena, ovo ima mnogo šarma i slušaocu koji ceni, pravi, jelte, andergraund doneće malo sreće u ovoj nesrećnoj epohi:
https://thromvosis.bandcamp.com/album/black-signs-of-bestiality
https://deathsovations.bandcamp.com/album/black-signs-of-bestiality

Blek metal poslastica ove nedelje je novi Sigh. Koji je nov samo uslovno rečeno jer se radi o rimejku njihovog albuma iz 2007. godine, Hangman's Hymn - Musikalische Exequien. Nova verzija, I Saw the World's End - Hangman's Hymn MMXXV se može podičiti kvalitetnim savremenim zvukom i praktično razmetljivo dobrom svirkom. Sigh su u ovoj fazi bili na vrhuncu brzine i agresivnosti, sa dosta thrash elemenata dodatih u njihovu ionako gustu smenu kamerne muzike, dodekafonije, kabarea... Naredni album, Scenes from Hell iz 2010. godine bi mislim takođe profitirao od ponovnog snimanja, ni njegov originalni miks nije bio sjajan, a Hangman's Hymn u ovom novom ruhu zvuči SJAJNO sa svom lepršavom eksperimentalnom energijom spakovanom u kratke, efektne pesme što naoko bez napora rade stvari koje drugi ,,simfonijski" bendovi vrlo retko naprave na ovom nivou zrelosti i impresivnosti. Bračni par Kawashima je, čini mi se, u životnoj formi a aktuelni gitarista, Nozomu Wakai je UBICA, i vrlo me interesuje šta će bend sledeće raditi. No, do tada slušajte ovo jer je SAVRŠENO i nije album nedelje samo zato što je u pitanju rimejk:
https://peaceville.bandcamp.com/album/i-saw-the-world-end-hangmans-hymn-mmxxv

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

The Delayed su nemački bend sa izraženom ljubavlju ka muzici sedamdesetih i istorijom garažne svirle Debi album, isto The Delayed je upeglan u produkcijskom smislu, nudeći prijatni, blago psihodelični, bluzirani rokenrol. Nije ovo ni agresivno, ni mnogo ,,heavy" ali je prijatno, pristojno miksovano i pitko:
https://thedelayed.bandcamp.com/album/the-delayed-2

Dahuz iz Francuske su na suprotnoj strani spektra, sa strašno niskim štimom, užasnom distorzijom, teškim zvukom, dosta vrištanja. Ovo je doom-stoner urađen sa svesnom namerom da slušaoca smrvi, spljeska i mentalno, jelte, potčini dugačkim, sporim, masivnim pesmama. Imaju one i ponešto suptilno u sebi ali je zvuk toliko nemilosrdan da će vam trebati dosta vremena da se za to osvestite. Ko voli da je baš TEŠKO i da BOLI, nek se pripremi, album Cineres Mundi je prepun dugačkih pesama koje kao da se nikada ne završavaju:
https://dahuz.bandcamp.com/album/cineres-mundi-2

Ako se bend zove Bong Coffin a novi EP  Geezer Butlerian Jihad prilično ste sigurni šta ćete ovde čuti. Dakle, četiri pesme teškog, iznurujućeg, drogiranog ali disciplinovanog stoner roka/ sludge metala koji dolazi iz Australije, Black Sabbath drži uglavnom u podsvesti a fuzz pedale, verovatno, na natkasni. Surovo i simpatično:
https://bongcoffin.bandcamp.com/album/geezer-butlerian-jihad

Francuzi  Mr Mad Moose na istoimenom albumu drljaju bluzerski stoner rok demo-kvaliteta. Što nije uopšte rđavo, šarma ima koliko hoćete a to da je sve još uvek malo nedorađeno i ima prostora da još sazreva je simpatično. Poslušajte:
https://mrmadmoose.bandcamp.com/album/mr-mad-moose

Heh, imam utisak da su svi argentinski stoner rok bendovi koje čujem snimljeni u garaži nakon višesatne sesije konzumiranja opijata pa sam se malo iznenadio kvalitetnim studijskim zvukom na novom albumu ekipe Halfaya. Kryptoniter je vrlo lepa ploča energičnog, abrazivnog a opet pametnog teškog rokanja, sa dovoljno dinamike u zvuku, bluza u pesmama i šmeka u izvedbi da bude autentičan, originalan i zanimljiv. Još tekstovi na Španskom – nema greške:
https://halfaya.bandcamp.com/album/kryptoniter

Odlični su mi Leafblower iz Omahe na albumu Burn Cruise. Ovo je pankerski, garažni stoner rok, produciran sirovo, ali sviran sa puno srca i duše pa sve zvuči autentično, rokerski, prljavo i neodoljivo. Navalite:
https://leafblowermusic.bandcamp.com/album/burn-cruise

Mind Funeral su iz Teksasa i svoju muziku opisuju kao ,,doom 'n' roll" pa vi vidite. Debi EP, The Spiral je lepo snimljen, dobro miksovan, zvuči profi i njihova muzika ima izraženu radio friendly notu ali je istovremeno i nestašna i prijaće i onima koji slušaju garažni, okultni doom metal. Fino:
https://mindfuneraltx.bandcamp.com/album/the-spiral

Shiva May Care su iz Mančestera i njihova muzika je negde između hard roka i pank roka. Ali roka, solidno. Novi EP, Sound System Kaliyuga ima pet pesama znojave, pankerske a čvrste, kvalitetno snimljene muzike sa radio-friendly aranžmanima (pogotovo multitrekovani ženski lid vokal) i puno solidnih ideja i trikova (sitar, recimo, ubačen kao jedan od instrumenata u Liberation). Pritom, tempo je OZBILJAN i sve ima atmosferu kvalitetne klupske svirke u Subotu uveče kakve pamtite ceo život:
https://shivamaycare.bandcamp.com/album/sound-system-kaliyuga

Lights of Vimana je još jedan projekat u kojem svoj kreativni doprinos daje sveprisutni belgijski muzičar Déhà. Ostala dva člana trija su iz SAD i Italije, aktivni u bendovima poput Void of Silence, Mesmur i Pantheïst, i Lights of Vimana je neka vrsta jasnog preseka njihovih kolektivnih interesovanja. Debi album, Neopolis, ima samo četiri pesme u 48 minuta trajanja nudeći strpljivom slušaocu briljantan, grandiozan doom metal. Ovo je melanholija izvučena iz ljudske intime i pretvorena u monument ljudskoj patnji, gusta bujica zvuka koja pritom ide sporo, elegantno ali nezaustavljivo, sa kompozicijama koje su teatralne skoro do granice apsurda ali onda i suštinski svedene na apsolutni minimum neophodnog zvuka, bez ukrašavanja i detaljčića. Sjajno je to i mada Déhà ,,samo" peva, album je apsolutno na liniji njegovih recentnih radova u doom, atmoblek i ambient domenu i ako su vam se oni dopadali, ovo bi trebalo da vas oduva:
https://lightsofvimana.bandcamp.com/album/neopolis

Love's Magic Cult je jedan čovek iz Nemačke sa okultnim doom/ acid rock opusom koji se sada proširuje drugim albumom naslovljenim  I Ijusets Extas. Odlično je ovo, uprkos ili možda i zahvaljujući sirovijem zvuku, pošto sve zvuči ,,stvarnije" sa ovakvom separacijom instrumenata i jeftinim a vrlo ukusno iskorišćenim efektima da se postigne psihodelični ugođaj. Napisano je odlično, svaka pesma je prava mala psihodelična avantura, pitko je i minimalno ,,heavy" i nećete moći da prestanete da slušate kad krenete:
https://lovesmagiccult.bandcamp.com/album/i-ijusets-extas

Lazersleep su finski heavy psych kvartet i na njihovom EP-ju Gravity mi se dopada što muzika ima old school gruv i mnogo psihodeličnog pulsiranja gitara. Mnogi moderni bendovi koji pokušavaju da sviraju ovakvu muziku ne razumeju koncept kreativnog uzdržavanja i ispunjavaju svaki kubni milimetar vazduha svirkom sve vreme. Lazersleep, pak, kapiraju da gruv radi sam za sebe i da gitare mogu sa manje nota (i dosta dilej efekata na njima) da naprave čudo. Odličan old school vajb negde između klasičnog Pink Floyda i krautroka:
https://lazersleep.bandcamp.com/album/gravity

Погреб su stoner-doom ekipa iz Minska a Live je snimak njihovog nastupa iz kluba Reaktor u beloruskoj prestonici gde su oni sviralu Marta ove godine. I mislim, super je. Naravno, muzika je bučna i sirova ali pesme su po deset minuta, zvuk nije loš i bend zvuči vrlo ubedljivo u tome što radi makar to što radi bilo dosta labavog formata i oslonjeno na spotnanu, džemersku energiju. Psihodelično je, heavy je i kul je:
https://riffdealers.bandcamp.com/album/live-2

Goya iz Feniksa su značajno poznatiji bend, a novi, četvrti album, In the Dawn of November im je izdao ugledni Blues Funeral Recordings i ovde treba da se obrati pažnja. Pričamo o sazreloj formi Goye, sa finom kombinacijom doom metala i za njih tradicionalnog stonerskog stila, odličnom produkcijom (legendarni sijetlski producent Jack Endino je bio inženjer zvuka, miksovao i jmasterovao ploču) i fino napisanim pesmama koje traju dugo ali traju elegantno, ne smaraju nekakvim usiljenim atmosferama nego pošteno polivaju rifovima i solažama, kad se peva, peva se MUŠKI i sve zvuči odlično:
https://marijuana.bandcamp.com/album/in-the-dawn-of-november

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Ozbiljno solidan thrash metal stiže iz Las Vegasa na (ne stvarno) živom albumu dua Tyrants by Night u kome sviraju dva vrlo talentovana brata. Live? in Las Vegas  ima upitnik s razlogom, imajući u vidu da je ovo praktično rekonstrukcija živog nastupa kod kuće, ali odlično je to, sa vrlo dobro napisanim, pesmama, koje vole thrash brzinu ali vole i propisnu vokalnu harmoniju i epski refren. Zvuk je sirov i to zapravo baš dobro paše uz muziku. Meni je sjajno:
https://tyrantsbynight.bandcamp.com/album/live-in-las-vegas

Ali onda iz Skoplja dobijamo drugi album benda Conspiracy i to je ODLIČNO. Ovo je thrash metal zrele, kvalitetne forme, odlično produciran, napisan sa mnogo razumevanja kako se u ovoj muzici mogu napraviti i prijemčive, pa i hitoidne pesme. Što znači i da ovde ima i sporije i melodičnije muzike nego što ja volim, ali je svejedno album Zagovor kao paket jako dobar. Pogotovo moram da pohvalim vokalno višeglasje i fine harmonije:
https://conspiracymkd.bandcamp.com/album/zagovor

Za siroviji, manje melodičan thrash metal sa prstohvatom death metala idemo u Brazil. Payback imaju novi EP, Rataria sa pet pesama ozbiljnog razaranja, onako tehnički kvalitetnog kako očekujete od benda koji iza sebe ima dva albuma a onako nadrkano energičnog kako je pravilo za latinoamerički thrash. Bend, naravno, obrađuje i neke aktuelne teme u tekstovima (palestinsku Golgotu, recimo) tako da je ovo praktično savršena ploča sa svih strana i ako ste ikada voleli Sepulturu, Kreator ili Dark Angel ovo MORATE čuti:
https://paybackbr.bandcamp.com/album/rataria

I Kiprani Daggr imaju death metala u svom thrash metalu. Debi album Torn Veil of Existence im nije sjajno produciran ali ovo je sirova, mošerska muzika koja u svojoj osnovi ima dosta old school ideja pa su onda i miks i mastering tome prilagođeni. Ako volite, probajte:
https://daggr-official.bandcamp.com/album/torn-veil-of-existence
https://youtu.be/aKc_2S4hJq8

Španci Obaga su slatki na EP-ju Enuig iako ne umeju baš da se dogovore šta tačno sviraju. Ovo je malo thrash, malo hard rok, malo heavy metal, malo death metal... No, muzika ima simpatičan gruv, poneku dobru gitarski harmoniju ili rif i pitka je i neposredna. Pristojni veštičiji vokali takođe i sve to fino procuri:
https://obagacat.bandcamp.com/album/enuig

A iz Pariza stižu Verbal Razors sa svojim novim EP-jem, The Age Of Fear. Ovo je praktično klasičan crossover thrash, napisan i odsviran kao da su pozne osamdesete, samo sa malo modernijom produkcijom. I zvuči odlično, bend je usviran i moćan, pesme su dobro napisane, zvuk je zdrav, pun a ne prepucan i ovih pet pesama čoveka zabave i fizički i, jelte, emotivno:
https://verbalrazors.bandcamp.com/album/the-age-of-fear

Na  EP Circle Pit Kamasutra latvijskog benda Terror Activator sam kliknuo samo zbog naslova. I nije loš! Ovo je omladinski poletan, svirački više nego korektan crossover thrash sa tri pesme ekipe koja iza sebe već ima jedan album. Zvuk je okej, entuzijazam opipljiv, sve kako treba a i cena daunlouda je koliko date:
https://terroractivator.bandcamp.com/album/circle-pit-kamasutra

Vulgatory su čileanski bend – ali za sada više studijski projekat – koji je izbacio vrlo solidan demo snimak, The Incommensurable Hatred. Ovo je u stvari ful album, sa osam pesama i vrlo solidnim zvukom, pogotovo što su ovo uradila samo dva čoveka snimajući se tokom podugačkog vremenskog perioda. Vulgatory prže nekakav old school blackened thrash ali vrlo se dobro snalaze u pisanju pesama i ovo je meni jako prijalo:
https://vulgatory.bandcamp.com/album/the-incommensurable-hatred-demo

Converge & Coalesce: Live at CBGBs je poslastica spasena iz devedesetih, split kaseta dva danas legendarna benda koja su pre skoro trideset godina pravila prve korake osvajajući njujoršku publiku zahvaljujući entuzijazmu zajedničkog poznanika, Richa Halla. Hall je nedavno umro, a Jacob Bannon na svom Substacku pojašnjava koliko je njegov trud bio bitan za uspeh tadašnje metalcore scene, pa će sva zarada od ovog izdanja (koje uskoro dobija i vinilnu verziju) ići Hallovoj porodici. Ne treba ni da kažem da ovo zvuči sirovo i prelepo:
https://convergecult.bandcamp.com/album/live-at-cbgbs

Infrahumanoide su tri lika iz Baltimora koji pevaju na španskom a rokaju nekakav hardcore sa baš mnogo metala u osnovi. I to death metala. EP Tecno mesías im ima pet pesama i to je nisko naštimovano, agresivno, ali opet prilično gruverski i šmekerski:
https://infrahumanoide.bandcamp.com/album/tecno-mes-as

Manos De Fierro iz Kalifornije su klasičniji uličarski moshcore, sa gangsterskim inklinacijama, ali album Manos De Fierro je vrlo dobar. Mislim, napisan je odlično – sa sve death metal ispadima kada je to zgodno – odsviran sa osećajem za gruv, produciran solidno i nudi raznovrstan, ložački zvuk za sve koji fantaziraju o tome da uličnu reputaciju grade vernom prangijom i nadrkanim etitjudom:
https://manosdefierro.bandcamp.com/album/manos-de-fierro

Keep it Real su indonežanski beatdown hardcore kru sa EP-jem No Retreat. Kao i većina indonežanskih hardkor bendova koje sam čuo i Keep it Real su više ,,real" a manje ,,gangsta", a muzika je kvalitetan mošerski hardkor bez mnogo skretanja u death metal smeru, ali sa dovoljno težine i agresije da svi uživamo. Nije novo ni EP, no je minialbum, sa sedam pesama i GAZI:
https://keepitreal20.bandcamp.com/album/no-retreat

Isto iz Indonezije su Freaky, a njihov EP Revolt Eternal je isto nekakav uličarski beatdown hardcore sa dobrom produkcijom i korišćenjem dosta izlizanih fora ali koje su nekako osvežene kad dolaze iz istočne Azije. Nije originalno niti inovativno ali je slatko:
https://freakyhc.bandcamp.com/album/revolt-eternal 

Za indonežanski het-trik imamo  Death Grips, Reckless Fury, EP benda Flesh iz Džakarte a sa dve pesme koje se zovu, nagađate, Death Grips i Reckless Fury. Ovo je vrlo čvrsto, vrlo disciplinovano, vrlo zrelo, ponovo jedna izuzetno ubedljiva interpretacija te ulične, siledžijske hardcore formule sa dosta modernih beatdown elemenata ali i sa više old school pristupom koji me podseća na Madball i Cro-Mags. Nećete pogrešiti, pogotovo po ceni od koliko date:
https://knowingrecords.bandcamp.com/album/death-grips-reckless-fury

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Escombro su bend u sličnom stilu ali iz Sao Paola. Osnovani su 2016. i imaju, koliko mogu da kažem samo dva izdanja, EP iz 2023. godine i aktuelni EP Vida Vazia. Escombro nešto više insistiraju na socijalnom komentaru a nešto manje na promociji gangsterskog života i muzika im je sva u mošerskom gruvu, po tempu i dinamici prilično jednolična kad treba da poslušate pet pesama u cugu al ko sam ja da serem kad slušam grindcore iz čistog zadovoljstva... Enivej, tekstovi na Portugalskom zvuče odlično i ovo je generalno vrlo solidno odsvirano i producirano tako da nema mnogo prostora za sumnju:
https://escombro-hc.bandcamp.com/album/vida-vazia

Iz Australije su Iron Mind i njihov album, Test Of The Iron Mind je pregršt ozbiljnog hardkor nabadanja. No, Iron Mind imaju osoben stil, delom blizak klasičnom panku, delom klasičnom metalu i mada je zvuk težak a muzika mišićava i agresivna, ona ne zvuči kao standardni moshcore/ beatdown kakvog smo danas dosta čuli. Produkcija takođe jako solidna pa se ovo sluša sa mnogo uživanja:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/test-of-the-iron-mind

Gridskipper iz Nju Džersija je kombinacija modernog metalcorea sa grindcoreom. EP  FUCK YOUR SPEAKERS ima samo dve pesme ali one udaraju jako i ispod pojasa. Sasvim solidan početak za nešto što je očigledno kućni, verovatno jednočlani projekat. Agresivno a gruvi, producirano korektno dok cenu sami određujete:
https://gridskipper.bandcamp.com/album/fuck-your-speakers

Filadelfijski Savage Mystic imaju album gruverskog, vrištavog metaliziranog hardkora, Active Crime a koji zapravo više liči na gorepominjani old school metalcore bendova poput Converge nego na ovaj neki gangsterski nabod-kor koji smo danas slušali u ogromnim količinama. I to je meni sjajno. Ploča je napisana odlično, zvuk je zdrav, pevanje (tj. vrištanje) odrađeno sa puno ukusa a i omot je dobar pa ovo preporučujem vrlo snažno:
https://savagemystic.bandcamp.com/album/active-crime-2

Skelm iz Evereta u državi Vašington mešaju hardcore i death metal i to je onda JAKO heavy, jako agresivno ali opet dosta gruverski. Za razliku od mnogih drugih sličnih bendova, ovde ima i dosta čistog death metala, sa blastbitovima i duplim kikovima u moš delovima, i meni se EP, drugi za bend, prilično dopao. Zvuk je solidan, pesme su kratke i ubitačne, cena koliko date:
https://skelm425.bandcamp.com/album/belt-fed-assault

Charlii je basista i pevač velškog sludge metal benda Smokescreen a EP No Mercy je snimio sam (iako je na omot stavio logo benda), i napravio četiri pesme EKSTREMNO brutalnog grindcorea sa sludge metal zvukom. Ovo je na granici slušljivosti, ali i dalje sa prave strane tako da, dobro je da traje kratko i ujeda jako:
https://smokescreenband.bandcamp.com/album/no-mercy

Vile Curse su iz kanadskog Londona a njihov prvi EP, isto Vile Curse, ima pet pesama haotičnog kombinovanja hardkorpanka, black metala, death metala... Ne znaju kuda su krenuli, ali prave dosta ugodne buke usput i definitvno imaju svoj zvuk, ma koliko žanrovski rastrzan bio. Plaćate koliko hoćete:
https://vilecurse.bandcamp.com/album/vile-curse

Collapsor iz Tampe zakivaju odličan grindcore na EP-ju  Living Terror Land, a koji je njihovo deseto izdanje kad se pribroje svi EP-jevi, singlovi, kompilacije i jedan album koji imaju. Tampa je mesto sa jakom reputacijom i Collapsor je ne ugrožavaju, nudeći četiri odlične autorske pesme, onako, eksplozivne, brze, ali sa dobrim old school rifovima i dovoljno gruva da ne budu samo ispadi besa, a onda imaju i po jedan kaver Hiraxa i Terrorizera. Mislim, ni ne može bolje! A, čekajte, može, EP se programski suprotstavlja genocidu u Gazi, tako da, kupovina ovog izdanja u nekoj krajnjoj instanci treba da materijalno pomogne palestinskim civilima koji su trenutno u paklu. Budite čovek i slušajte ovaj odlični grajndkor:
https://collapsor.bandcamp.com/album/living-terror-land

Poljski grindcore ima dugu i slavnu istoriju a Unborn Suffer čine njen dobar deo jer postoje skoro četvrt veka i Da Fukk Is This?? im je osmi album. I na njemu nema filozofije nego dvadesetpet pesama krljačine iz sve snage kao da su im očevi bili Napalm Death, Carcass i Terrorizer a kumovi Fear of God, Blood i Dead Infection. Agahtocles  i Regurgitate dopišite ako hoćete. Sirovo, podzemno, beskompromisno, ovo je nula procenata originalno ili inovativno ali je skroz autentično:
https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/unborn-suffer-da-fukk-is-this

Generalno ne pokrivam kompilacije već izašle muzike u ovim pregledima ali za omiljene kanadske grajndere, Fâché vredi napraviti izuzetak. Fâché već nekoliko godina isporučuju kondenzovanu grindcore energiju svojim relativno čestim izdanjima uspevajući da jednostavnost kompozicija i jeftinoća produkcije ne budu problem, tačno pogađajući izvorno grindcore uzbuđenje i uvek nalazeći dovoljno originalnog da kažu i pokažu. Eps & Splits 2021-2024 je, dakle, kompilacija materijala sa njihovih kraćih i split izdanja iz četvorogodišnjeg perioda, uključujući i osam do sada neobjavljenih komada koji otvaraju album da biste odmah na početku dobili nešto sveže i to je sedamdesetjedna pesma BLAGOSLOVA. Ko ne kupi BUDALA jer je i cena koliko date:
https://fache.bandcamp.com/album/eps-splits-2021-2024

Grindcore ove nedelje kulminira u trećem albumu ruskih Byonoisegenerator a koji u ultra-tehnički grindcore i mathcore dodaju i saksofon i to je savršeno. Album Subnormal Dives, izašao za ugledni indijski Transcending Obscurity je beskompromisno agresivan ali i beskompromisno odličan, i ako možete da zamislite fuziju u kojoj Cryptopsy i John Zorn sviraju zajedno i zariču se da će pesme smeti da prebace tri minuta samo kad imaju BAŠ DOBAR RAZLOG, ovo je to. Izvanredno odsvirano, pametno napisano, producirano tako da uši otpadaju, ovo je za svakoga ko se noću zabrinuto prevrće po krevetu i pita se kako rodbini na slavi da odgovori kada ga pitaju je li istina da je grindcore samo muzika koju prave ljudi što ne znaju da sviraju opsednuti nekrofilijom. Titula albuma nedelje je ovome izmakla ZA DLAKU:
https://byonoisegenerator-label.bandcamp.com/album/subnormal-dives

Švajcarci Stortregn sviraju dvadeset godina i imaju iza sebe gomilu izdanja. One Eternal im je novi EP kojim, pretpostavljam najavljuju novu ploču i na a-strani je naslovna pesma , jedan vrlo ubedljiv komad u njihovom melodičnom, tehničkom death/ black stilu. Ne znam koliko bih izdržao ceo album ovakve muzike, ali kvalitet je na VISOKOJ razini. Na b-strani je Ozzyjeva Mr. Crowley pretvorena u melodični death metal sa black metal elementima i to joj lepo stoji. Stortregn su u odličnoj formi i vredi ih pratiti:
https://stortregn.bandcamp.com/album/one-eternal-ep

Fallujah generalno nisu bend koji sam ikada nešto naročito voleo ali bio bih svinja da ne primetim da novi album, Xenotaph, nudi dosta ambiciozne progresivne death metal pesme, tech-death kvalitet svirke i zvuk koji je uprkos napucanosti dosta prijemčiv. Bend je od svojih deathcore korena evoluirao u jednom dosta zahtevnom smeru i mada ni Xenotaph nije album koji ću ja sad da nešto sednem i vrtim kao lud, na njemu mogu da čujem mnogo stvari koje se daju pohvaliti bez ikakvog cinizma, posebno ako patite za, jelte Cynicom i priželjkujete da više bendova svira kao oni:
https://fallujah.bandcamp.com/album/xenotaph

Nijemci Nightbearer su za mene na momente i previše melodični na svom trećem albumu, Defiance ali ajde sad da ne preterujem, ovo se lepo sluša. U suštini, Nightbearer trpaju old school death metal sa dosta skandinavskih uticaja (ali i Bolt Throwera) u zvuku, i uprkos prilično glasnom masteringu, album je pitak, prijatan, prijateljski. Izvolite:
https://nightbearer.bandcamp.com/album/defiance

Godless Monstrosity je kako je jedan kandidat za visoku političku poziciju u američkoj državi Virdžiniji tokom svoje predizborne kampanje pre nešto više od trideset godina opisao državne škole. A to je i jednočlani death metal projekat iz Denvera koji se oglasio istoimenim demo snimkom sa dve pesme. Ovo je JAKO sirovo, pankerski, i primereno simpatično, a kako je cena koliko date, svakako mu ga dajte:
https://godlessmonstrosity.bandcamp.com/album/s-t

Italijani After The Plague sviraju jednostavan, vrlo pravolinijski death metal ali to dobro zvuči. EP Triad of Ruin, njihovo prvo duže izdanje, ima ložačke rifove, mošerski gruv, pristojan zvuk i ono što nema na inventivnosti songrajtinga kompenzuje etitjudom. I to je okej. Tri pesme, dosta besa, sve kako treba.
https://aftertheplaguedeath.bandcamp.com/album/triad-of-ruin

Već sam pisao o Defenestrated Treachery, ekipi klinaca iz Viskonsina koja radi močvarni slamming death metal. I dalje nemaju album, ali novi EP, Putrefaction Through Mire ima pet pesama (pa onda i remiks jedne od njih) i vrlo je pristojan, tako da će, valjda, dobiti i izdanje na Inherited Suffering Records za koje su ljudi nedavno potpisali. Ovo je i dalje dopadljiv, vrlo klasičan slem, čistog zvuka, solidne svirke, bez mnogo nekih novih ideja, ali adekvatan za potrebe publike koja samo želi da u mošpitu provede dvadesetak blagoslovenih minuta i ne razmišlja ni o čemu.
https://defenestratedtreachery.bandcamp.com/album/putrefaction-through-mire

Oh, koliko su simpatični Argentinci Surpina sa svojim živim albumom  Live After Death! Nazvan isto kao i prvi živi album Mejdna, on sadrži i obrade Sepulture i Obituaryja, čisto da bude jasno da su Surpina POŠTENO old school death metal ekipa, ali ovde je i pregršt originalnih pesama, sa prošlogodišnjeg demo snimka, plus jedna nova, i to je SJAJNO. Mislim, sirovo, ali baš onoliko koliko treba, korektno odsvirano i snimljeno, sa sve nalepnicom ,,100% Faster" na omotu  da se čovek baš razneži dok ga sluša. Moš faktor ovog izdanja je najmanje devet pa nemojte da zabušavate, plaća se koliko date:
https://surpina666.bandcamp.com/album/live-after-death

Ahhh, u nedelji možda i malo siromašnoj death metalom, čuti drugi album finskih Deathgoat je pravi melem za uši. Deathgoat cepaju vrlo ubedljiv old school death metal skandinavskog tipa, pa je Dragged into Realms Below, inače izašao za španski Xtreem Music, kao da slušate Grave i Dismember da zajedno džemuju i svi se trude da prestignu sve druge. Ozbiljno, ovo je death metal u kome sve pršti od entuzijazma, rifovi su melodični i mračni, zvuk težak i debeo a štim je ispod nivoa tla. Prebijanje za desetku:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/dragged-into-realms-below

Kome je čak i to nedovoljno agresivno, imamo novi Grog. Lisabonski death metalci postoje 34 godine a Sphere of Atrocities im je tek peti album, no, on je ODLIČAN, sa brutal death metalom koji se u dobroj meri oslanja na grindcore eksplozivnost. Rifovi su prilično '90s po šmeku – dakle idealni – zvuk je pun, snažan, moćan, a pesme su kratke, efektne, brzog tempa i oštre, napadačke dispozicije. Meni je to sjajno jer zvuči dinamično i ne zamara nekakvim fejk ,,tehničkim" izmišljotinama tamo gde hoću da čujem rif, blast, urlanje, a opet JESTE tehnički sve pod konac i impresivno disciplinovano:
https://grogpt.bandcamp.com/album/grog-sphere-of-atrocities-2025

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Our Earth Is a Tomb sviraju ,,Blackened doom noise from Chicago" a stavljam ih u ovu sekciju jer njihov album Flowers of Faith / / Dregs of Black ima dovoljno izraženu tu noise dimenziju da se brutalni blackened sludge lepo izbalansira sa čistom bukom. Generalno, muzika je mučna, teška, abrazivna, sa mnogo mikrofonije, vrištanja i spore, brutalne svirke i ko voli, recimo, Godflesh ili Iron Monkey ali želi da oni budu SUROVIJI, ovo će mu prijati. A platiće koliko hoće!
https://ourearthisatomb.bandcamp.com/album/flowers-of-faith-dregs-of-black

Slično po surovosti zvuči i bristolski Row Of Ashes a  koji je negde između noise rocka, sludge metala, posthardkora pa i post metala. Mislim, nisu toliko važne etikete, jelte, koliko da  ukažemo da je ovo muzika visokog stepena agresije, ali istovremeno elegantno napisana, profi producirana, ZRELA a brutalna. Album Tide Into Ruin ima i svu silu zanimljivih ideja a pesme su kratke i efektne i sve to po ceni koju sami odredite, tako da, ajmo:
https://rowofashes.bandcamp.com/album/tide-into-ruin

Magnetic Minds su dva lika iz Viskonsina koja sviraju pank ali zvuče kao sludge metal, jer nemaju gitaru nego samo bas i bubanj i to u nekom preseku onda možda bude i noise rock? Odlično je to i novi album, Hatred Within ima osam podužih pesama gruva, vrištanja i krljanja, tako da ne treba da se premišljate, ovo je inventivnije i raznovrsnije nego što mislite a ŽEŠĆIJE nego što pretpostavljate:
https://magneticminds.bandcamp.com/album/hatred-within-2

Recimo da debi album poljskih Stellar Blight ide u ovu sekciju jer bend kombinuje heavy metal i (melodičniji) death metal na prilično osoben i zanimljiv način. Iako je bend nov, ovo su članovi Narbo Dacal, Blaze of Perdition, Shodan itd. pa ne treba biti iznenađen da je svirka vrhunska, produkcija kvalitetna a sama koncepcija neobično zrela. Eventide: Synod of the Dying Stars je ploča koja ne mora da se brine ni da li je dovoljno žestoka ni da li je dovoljno gruverska ni da li je dovoljno melodična, pošto je u prvom redu veoma inventivna i nalazi odlične ideje za svaku od svojih pesama, držeći se andergraund ekstremnosti ali nudeći muziku kojoj ni nekakvi ozbiljni snobovi formalne edukacije neće moći da odole. Produkcija je takođe odlična i ovo je još jedno podsećanje da Poljska strahovito dominira u ekstremnom metalu u Evropi i da im se svi moramo diviti:
https://stellarblight.bandcamp.com/album/eventide-synod-of-the-dying-stars

Čikaški Professor Emeritus su napravili pauzu od osam godina između prvog i drugog albuma, promenili bubnjara i pevača i vratili se, jelte, JAČI. Ili bar oni to tako sigurno vide. Drugi album, A Land Long Gone nudi prijatni, uredni heavy/ epic doom metal sa odličnim vokalima, dobrim, punokrvnim gitarskim radom i zapravo dosta kompleksnim songrajtingom. Professor Emeritus na trenutke zvuče kao dvadeset godina mlađi Iron Maiden za koje ,,progresivni metal" znači slušanje Dream Theater i Fates Warning u mladosti i to je nekako prelepo:
https://professoremeritus.bandcamp.com/album/a-land-long-gone

Švedski power metalci Insania se nisu ni malo izbrukali svojim šestim albumom, The Great Apocalypse. Pauza između prethodnog i ovog od samo četiri godine (pre toga je bila četrnaest) je očigledno bila plodonosna jer bend zvuči raspoloženo, pesme su melodične i zapaljive i ovo je power metal svakako preslađen za neke moje osnovne potrebe ali koji i ja mogu da slušam sa dosta uživanja. Veselo i žestoko:
https://www.youtube.com/watch?v=BOJ9UUaUt_U

Za ploču divljeg, kafanskog hard roka end hevi metala, Finci Phantomy imaju debi album, From the Wild. I taj naslov nije tu samo pro forme, Phantomy krljaju vrlo pošteno, kao da su se vratili 45 godina u prošlost i rekonstruišu tu neodoljivu kombinaciju panka i glam roka koja je u Kaliforniji porodila ono što će kasnije postati poznato kao zvuk Sunset Stripa. Svirka je žestoka, etitjud na visini, zvuk podnošljivo dobar tako da, ako volite rokčinu i rokačinu, nema šta da se mislite, Phantomy prave neke od najboljih pesama koje ćete čuti ove godine:
https://phantomy.bandcamp.com/album/from-the-wild

ALBUM NEDELJE

Phantom Island, dvadesetsedmi studijski album fenomenalnih Australijanaca King Gizzard & the Lizard Wizard je pred nama, predstavlja kolaboraciju sa britanskim klasično obrazovanim kompozitorom Chadom Kellyjem i, pa, kao i obično FANTASTIČAN je. Bend je trenutno u vrlo '70s fazi – započetoj prošlogodišnjim albumom Flight b741 koji je sniman u isto vreme kad i ovaj – ali sada umesto southern fried i swamp rock zvuka dobijamo soul gruv, prog rok, duvače i orkestarske aranžmane oko kojih je pomagao Kelly. Stu Mackenzie i ekipa su neizdrživo kreativan ansambl, to već znamo, ali su i kameleonski nadareni da se kreću između različitih formi rok muzike i da u svakoj ostave originalan, upečatljiv trag. U tom nekom smislu, Phantom Island je klasik čim je izašao, ploča prepuna savršenih tema i intrigantnih aranžmana, prijatna, melodična a opet sklona mikrotonalnim pa i atonalnim eskapadama, avangardna a toliko SLATKA da možete da je puštate deci u obdaništu i da se ona FENOMENALNO provedu. Poznih šezdesetih su Beatlesi imali ovakvu širinu vizije, posle njih King Crimson ali ni jedni ni drugi nisu imali prilike da je ovoliko raspojasaju. Gizzardi su naprosto jedinstvena pojava u istoriji rokenrola i možemo samo da budemo presrećni što sa njima delimo istorijsku epohu.
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/phantom-island

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/rapidforce-ili-megera

[Meho Krljic]

Današnji je pregled nešto kraći jer sam bio na putu i shrvan obavezama. No, kvantitet nije primaran kad je kvalitet ovako dobar, pa izvolite da poslušamo kako to zvuče budući klasici poput novog Cryptopsy, drugog albuma Helms Deep, prvog albuma Raw Addict, četvrtog albuma Imha Tarikat, debija za Ravine, ali i pregršti sjajnih italijanskih blek metal izdanja...

Deo 1: BLACK METAL

Blek metal sekciju započinjemo u sprintu jer je Demo 2025 sastava Stormdemon iz Kalifornije paketić nestašnog war metal prebijanja po uzoru na black-death prethodnike kao što su Angelcorpse ili poljski Infernal War. Ovo su tri pesme rađene u visokom tempu, pune demonskih vokala i brijućih, žestokih rifova i, mislim, sve je SAVRŠENO. Iako je produkcija jeftina, sve se čuje solidno a energija i bes koje ova muzika emituje se prosto mogu OKUSITI. Plaćate koliko hoćete, naravno:
https://stormdemon.bandcamp.com/album/demo-2025

Švedski bend Korp (jedan od dva sa tim imenom a koje inače znači ,,gavran") aktivan je skoro trideset godina ali su poslednji album snimili pre bezmalo četvrt veka. Poslednjih par godina su počeli da se vraćaju u studio pa evo imamo i novi EP, Feast Upon the Spineless koji ima dve pesme solidnog švedskog blek metala. Sve je pod konac, disciplinovano, sa produkcijom koja je okej i mada ove dve pesme brzo prolete, obećavaju da se bend vraća u kreativnu formu:
https://korp1.bandcamp.com/album/feast-upon-the-spineless

Iz nekog razloga dopada mi se novi album francuskog jednočlanog projekta Answer from Cygnus, a treći u njegovom opusu, Des Cendres. Ovo je atmosferični, melodični, post-blekmetalski blek metal, pa još iz Francuske, ali je nekako... duševan. Produkcija nije onako razmazana kako to na ovakvim pločama zna da bude, čuje se bas gitara, gitare su oštre, bubnjevi imaju pristojnu definiciju i to je već u startu prednost ploče. A onda su i pesme melodične i energizujuće iako, naravno, mnogo minutaže otpada na ponavljanja istih fraza. No, često su te fraze lepe, pamtljive, štaviše prilično optimistične i pored podrazumevane melanholije a bubnjevi su dovoljno živi da stvari ne budu monotone. Povrh toga, Mist, jedini član ovog benda, iznenađujuće dobro peva i ovo je onda zaista ugodnih sat vremena mekog, prijateljskog metala:
https://answerfromcygnus.bandcamp.com/album/des-cendres

Iz Francuske su i Cénotaphe, dvojac sa, evo, drugim albumom, Chimères a koji me je osvojio svojom konceptualnom čistotom i žustrom egzekucijom. Naime, ovo je vrlo ,,francuski" melodičan materijal, prepun slatkih i melanholičnih harmonija a odsviran u visokom tempu i sa poštenom količinom znoja prolivenom da se ove pesme privole na traku ili harddisk. Zvuk je prilično živ i organski, pevanje očajnički snažno, a te naglašene melodije su lepe. Fino:
https://fogthenecropope.bandcamp.com/album/chim-res

Dosta su simpatični Đenovljani Malignance na svom petom albumu, The Death and the Dice - Rime of the Unredeemed. Njihov blek metal je konceptualno jednostavan, dosta klasičan po formi, u dobrom rifu ali i u solidno napisanim pesmama. Malignance se ne mažu farbom po licima niti prave preterano mnogo teatra oko svoje prezentacije, ali muzika je oštri, kvalitetni blek metal koji nas inicirane treba da energizuje a civile da malo poplaši i sve je to dobro producirano i vrlo prijatno:
https://malignance.bandcamp.com/album/the-death-and-the-dice-rime-of-the-unredeemed

Nizozemski Hellevaerder sviraju moderniji blek metal na svom drugom albumu, Fakkeldragers ali ne u smislu da je ovo sad neka naglašeno atmosferična muzika. Naprotiv, ploča je puna oštre, agresivne svirke ali je ona posredovana gitarskim radom koji je često disonantan ili se makar oslanja na tritonuse i slične ,,zle" harmonije pa čovek ne zapamti baš mnogo rifova. I sam zvuk je moderniji, svetao a agresivan i mada ja u principu više preferiram blek metal koji se više oslanja na nekakve pamtljivije teme, ovo je svakako vrlo solidno, sa užasnim, neljudskim (a ženskim) vokalima i posvećenom svirkom čitavog kvinteta koja zbilja na momente zvuči kao da dolazi iz pakla:
https://hellevaerder.bandcamp.com/album/fakkeldragers
https://warproductions.bandcamp.com/album/fakkeldragers

Unholy Crucifix su danas kalifornijski bend ali poreklom su iz Norveške i njihova muzika je sačuvala izvorni nordijski, jelte, hardkor. Novi EP, Eternal Excruciation stoga nudi šest pesama prečišćene, nihilističke blek metal agresije, snimljene sirovo, odsvirane perfektno i skolopljene uglavnom od oštrih, zloslutnih rifova i brzog tempa. Meni je ovaj svojevrsni povratak benda u rotaciju – posle praktično decenije pauze – vrlo dobar i nadam se nastavku diskografske aktivnosti, a daunloud se plaća koliko hoćete:
https://unholycrucifix.bandcamp.com/album/eternal-excruciation

Norveški je i Adversus Semita, jednočlani projekat iz Trondhajma, a koji ove nedelje ima treći album, Forgangen Helligbrøde. Za razliku od preprodukcije uobičajene za jednočlane blek metal bendove, Adversus Semita ne snima često, ovo je treći album za petnaest godina rada, ali to onda rezultira i značajno višim kvalitetom muzike i generalno čistotom koncepcije. Ovo je, dakle, prilično ,,atmosferična" ploča ali sa dosta poštenog rada na kompozicijama i zvukom koji nije razmazan preko granice besmisla, pa meni to zvuči dobro i angažuje me kao slušaoca u priličnoj meri.
https://astralnightmare.bandcamp.com/album/forgangen-helligbr-de

Rimski Patristic imaju debi album, Catechesis i, pošto je ovo trio sastavljen od muzičara koji sviraju u dosta death metal bendova (Hideous Divinity, Mass Carnage, Chronic Hate...) nije neko čudo da pričamo o black-death projektu sa vrlo izraženom ,,tehničkom" ambicijom. No, ovo je prevashodno u domenu komponovanja, sa pesmama koje su podugačke i pred suve tehnike demonstriraju ambiciju da se metal spoji sa klasičnijim orkestarskim konceptima ali na način koji je mnogo manje banalan od onog što najčešće slušamo unutar ,,simfonijskog" blek metala. Drugim rečima, Patristic pišu vrlo impresivne kompozicije koje blek metal agresiju i oštrinu spajaju sa kompleksnim aranžmanima što još jednom podsećaju na to koliko je ovaj žanr ekstremne muzike slobodan za eksperimentisanja i hibridizaciju. Pritom i sam koncept albuma i čitave grupe je interesantan, sa orijentacijom na patrologiju, tj. onu granu hrišćanske teologije koja se bavi ranohrišćanskim tekstovima i krosoverom između filozofije poznog rimskog carstva, paganizma i ranog hrišćanstva. Odličan album koji možete da pokažete i ljudima što misle da je ova muzika samo za decu i da ih ubedite kako tu ima nečeg kredibilno dubljeg:
https://patristic.bandcamp.com/album/catechesis

Iz Italije su i Tenebrae In Perpetuum čiji peti album, Vacuum Coeli stiže šest godina nakon prethodnika (doduše, bilo je kraćih izdanja tokom pandemije) i nudi beskompromisan spoj agresije i avangarde. Ovo je blek metal koji izuzetno sigurno radi unutar jedne vrlo hermetične zvučne palete, sa puno disonanci i ,,bolesne" harmonije, ali je istovremeno propisno žestok i energičan , i mada ugodno oslobođen obaveze da se drži strukture rok pesme, u dobroj meri nudi energiju ekstremnog metala neštedimice polivajući blastbitovima i vriskom. Meni je ovo odlično i želim da istaknem koliko zrelosti se čuje u zvuku benda koji već četvrt veka krči svoj avangardni put i sa njega ne odstupa:
https://tenebraeinperpetuum.bandcamp.com/album/vacuum-coeli

Odlični su mi Nemci Imha Tarikat na svom četvrtom albumu, Confessing Darkness sa veoma lepim, suvim miksom i muzičkim programom koji praktično drsko beži od repliciranja uobičajenih blek metal formula. Da termin post-blek metal nije već ozbiljno kodifikovan, valjalo bi ga izmisliti da se opiše zvuk ovog benda koji zadržava blekmetalsku energiju, oštrinu i ekspresivnost, ali istovremeno ne oseća nikakvu obavezu da imitira ono što rade drugi bendovi iz žanra, radeći i na harmonskom planu više i šire ali i u generalnoj strukturi pesama razmišljajući drugačije od kolega. Ovo je sveže, pametno a opet sasvim telesno i visceralno, sa zvukom koji je jako ugodan za uho i zrelošću kompozicija – i generalnog poimanja stila u kome se svira – na kakvoj kolege legitimno treba da zavide. Sjajno je:
https://imhatarikat.bandcamp.com/album/confessing-darkness

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Italijani Sonne su izbacili demo, naslovljen samo Demo, sa svoje, kako kažu ,,prve tri pesme" i simpatično je to. Ovo su spori, melanholični a HEAVY komadi smešteni između doom metala i post-metala, sa debelim, jakim gitarama, gruverskim ritmom i solidnom pevačicom zvonkog, prijatnog glasa. Dosta je emotivno a opet zvuči pošteno epski tako da su pokrivene sve varijante, IZVOLITE:
https://sonneofficialband.bandcamp.com/album/demo

Nizozemci Les Mazoetans imaju debi album, Merry Christmas From Hanoi i ovo je lo-fi psihodelija koja prija iz sve snage. Pošto je izdavač Forbidden Place Records, znate da materijal ni ne može da bude normalan, ali Les Mazoetans su BAŠ dobri i zvuče kao da je 1976. godina, oni su zgutali NEODGOVORNO mnogo pečuraka, odvrnuli sve analogne efekte koje imaju u garaži na jedanaest i sviraju ROKENROL kako bog zapoveda. Odlično je za sve pare, a te pare su i svega dva dolara za daunloud. Ako volite Chrome, Oblivians itd. onda ovo treba da čujete:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/les-mazoetans-merry-christmas-from-hanoi

Klasičan, prljavi, napušeni sludge-stoner rok stiže na novom EP-ju kalifornijskih Bong Wizard, koji su se u međuvremenu preselili u Teksas. Sa godinama im muzika nije postala suptilnija niti je produkcija postala skuplja pa je Clones procesija tri sirove, bluzirane pesme sa promuklim krkljanjem umesto pevanja i mnogo faza. Simpatično je, nije revolucionarno ali pitko je. A cena je koliko date:
https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/clones

Vinnum Sabbathi imaju novi minialbum instrumentalnog, svemirskog psihodeličnog džemovanja. Nema na Intersatelital nikakve velike nove ideje ali je muzika prijatna, kombinacija psihodeličnog gruva i govornih semplova na Španskom radi šta treba da radi a omiljeni Meksikanci ovim izdanjem pričaju i jednu zanimljivu priču o prvom meksičkom astronautu koji je išao u svemir 1985. godine. Fino je a daunloud plaćate koliko želite:
https://vinnumsabbathi.bandcamp.com/album/intersatelital

Mooch su iz Montreala a Kin im je četvrti album i to je ugodna kolekcija heavy psych halucinacija i plutanja u oceanu fuzza, psihodeličnih melodija i stihova koji će iz sve snage nastojati da vam daju iskustvo bestelesnosti. Da ne bude zabune, Mooch su i dalje ROK bend i njihov album ima energične ritmove i teškorokerske rifčine, ali je on pre svega jako prijatan i sluša se relaksirano, zatvorenih očiju i sa osmehom na licu:
https://moochmusicofficial.bandcamp.com/album/kin

Barren Altar iz Kalifornije udaraju žestoko i bez milosti. Njihov blackened doom metal je spakovan u četiri jako dugačke pesme na albumu Bound by Impermanence a koje uspešno prevazilaze rizik monotonije i nude interesantnu, zrelu muziku čija brutalna spoljašnjost krije višedimenzionu, ambicioznu nutrinu. Jako solidno, a kasetu izdaje Transylvanian Recordings, što je pouzdani žig kvaliteta:
https://barrenaltar.bandcamp.com/album/bound-by-impermanence
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/barren-altar-bound-by-impermanence

Chaos and Catastrophes je naslov debi albuma portlandskih Ravine i, kako to sa bendovima iz ove oregonske prokletije već biva, ovo je moćno, žestoko, karakterno, praktično neodoljivo. Ravine izdaju za Ripple Music i njihov odabrani stil je rođen ukrštanjem uticaja poput Corrosion of Conformity, Eyehategod, Down itd, ovaploćujući se u formi teškog, rifaškog sludge metal rokanja. Ali ne bez suptilnosti. Članovi benda dolaze iz već pedigriranih postava kao što su Robots of the Ancient World i  SkullDozer pa je i muzika Ravine zrela i ambiciozna, sa pesmama od po deset minuta koje svoju težinu i brutalnost raspoređuju pažljivo, tako da slušaoca uhvate u zamku u koju je voljno ušetao i neće pokušati da pobegne dok ne bude prekasno. Moćno je, pitko je, zabavno je i treba da se sluša!
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/chaos-and-catastrophes

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Prilično je zanimljivo čuti prog-thrash bend koji NE zvuči kao Voivod. A Kaptain Kollnot iz Mičigena su možda više kao da slušate Devina Townshenda nego Voivod? Enivej, novi EP, The Aquarius Shift pored Jeffa Kollnota na gitari, basu i kompoziciji ima i propisnog bubnjara ali i dobrog sešn pevača i ovo su kompleksne a opet pitke pesme koje bestidno guraju melodiju u prvi plan, često sasvim izvan harmonskog opsega koji biste očekivali u thrash metalu, a da opet dobijamo i puno znojavog rokanja.
https://kaptainkollnot.bandcamp.com/album/the-aquarius-shift

Deathblow iz Solt Lejk Sitija imaju iza sebe dva albuma a novi EP, Open Season, je komad vrlo lepog, klasičnog skejterskog thrasha odsviranog sa razumevanjem, snimljenog kvalitetno, ispunjenog karakterom. Ovde imamo četiri kratke pesme propisnog mošerskog rif-rada i pankerske spontanosti, sve odrađeno tehnički perfektno, ali uz jednu dobrodošlu uličnu dimenziju u zvuku i etitjudu koja sve oplemenjuje. Odličan materijal:
https://deathblow1.bandcamp.com/album/open-season 

Rodent, a poznati i kao Rodent (with glasses) su krosover-treš duo iz Nemačke čija je muzika kompleksnija i ambicioznija od krosover proseka. Nisam, odmah da kažem, siguran da je raznovrsnost koju treći album, People Must Die demonstrira, vrednost za sebe jer je ovo dosta svaštarski a pesme, iako su kratke, mogu da zazvuče podugačko na ime toga da su aranžmani praktično nasumični i da nekakvog prirodnog, organskog toka kompozicija nema, a da nema nužno ni energije koja dolazi iz spajanja nespojivog i naglih skretanja pod pravim uglom. Rodent su me podsetili na Mordred koji su i sami imali sličnu ambiciju da prošire krosover-treš osnovu ali nisu iza sebe ostavili mnogo muzike koja se meni dopala. S druge strane, Rodent apsolutno moram da hvalim za trud i širinu vizije, pa sugerišem da poslušate album i vidite kako se to vama dopada:
https://rodentthrash.bandcamp.com/album/people-must-die

Od četiri odlična izdanja koje je nemački Dying Victims Productions izbacio ove nedelje, nažalost, samo jedno može da se čuje u celini bez plaćanja. Tako da ćemo ostala tri pokriti kada bude vreme a za sada onda da kažemo da je debi album Poljaka Lucille, Dawn of Destruction odličan. Naravno, poljska metal scena je u žestokoj ekspanziji i mada navalu godinama predvode blek metalci, treba se setiti da je poljski thrash još osamdesetih i devedesetih imao da ponudi vrlo dobre bendove. Lucille i zvuče prilično starinski, što nije neko iznenađenje kad vidimo za koga izdaju, pa je Dawn of Destruction kombinacija moderne discipline sa jednom retro patinom. I to fino radi, sa puno zujećeg, ugodnog rif-rada, žestokom svirkom, vokalima što garažnu operu izvode sa svom teatralnom energijom koju volite, puno mošerskih momenata, ali i žestine i brzine... Lepo je:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/dawn-of-destruction
https://youtu.be/ow-PXqTnxfk?list=RDow-PXqTnxfk

Neglect iz Kentakija drljaju solidan pank. Album/ demo  I Let Everybody Down je garažnog kvaliteta ali i pankerske, andergraund estetike i to se sasvim lepo uklapa jedno uz drugo. Pesme imaju autentičnu prljavštinu i zlo i mada nisam siguran da cena od deset dolara nije malo PREAMBICIOZNA, materijal je prijatan:
https://neglect666.bandcamp.com/album/i-let-everybody-down

Mossfire su iz Kalifornije i sviraju, kako sami kažu ,,post core". Ovo je svakako bučan, energičan ali i emotivan posthardcore, čvrstih gitara, snažnog zvuka, mošerskog ritma sa dovoljno melodično-melanholičnuh elemenata da se proširi ta ,,metal" matrica i da sve ima neki svoj osobeni karakter. Minialbum Mossfire ima sedam pesama, odlično je snimljen i vredi vašeg vremena i para. A pare sami određujete jer ih bend traži samo koliko ko da:
https://mossfireca.bandcamp.com/album/mossfire

Third Degree su beatdown hardcore ekipa sa Havaja ali to što dolaze sa mesta koje nama ostalima deluje kao raj ni malo ne otupljuje njihovu, jelte, estetsku oštricu. EP (ili demo) Brick by Brick ima dve pesme ozbiljnog udaranja, solidno snimljenog, sa dobrim zvukom i pravilnim etitjudom pa će vam ispuniti sve potrebe vezane za gruv, ples i loženje tokom tih nepunih šest minuta koliko traje:
https://3dhxc.bandcamp.com/album/brick-by-brick

joliette iz Meksiko sitija rade solidan posthardcore/ screamo sa tekstovima na španskom i finom kombinacijom ekspresivne, prštave energije i kontemplativnije, melanholičnije fatalističnosti. Album Pérdidas Variables ima pesme i od po šest i po pa i skoro devet minuta, ali je pitak, tečan i prija uhu, pa od mene ima dobre preporuke:
https://joliette.bandcamp.com/album/p-rdidas-variables-2

Kalifornijski Haggus su jedan od onih grindcore bendova koji svoju muziku programski nazivaju mincecore, insistirajući na kritičkoj sociopolitičkoj komponenti u svom izrazu, ali i u muzici koja je estetski primitivna. Dakle, ovo je negde na sredini između goregrinda i panka, sa pičšifterom na vokalu i relativno sporijim, gruverskim grindcoreom koji dosta zajmi od pijanog crustpunka. Ima mnogo takvih bendova, pogotovo u Evropi, ali Haggus izdvaja nešto skuplja produkcija i ambicija da se pišu duže pesme. Za novi album, Destination Extinction je meni i najveći problem što Haggus svoje dvoipominutne komade sklapaju na relativno nezanimljiv način, napuštajući grindcore jezgrovitost i sažetost u ime nekakvog ,,kompleksnijeg" izraza koji je, za mene, dosta monoton. No, da ne bude da ovo ništa ne valja, ima tu lepih rifova, finih mošpit-startera, i mada pesme kao celine često nemaju mnogo smisla, delovi su im sami za sebe neretko vrlo kul:
https://tankcrimes.bandcamp.com/album/destination-extinction

Uhritoimitus je jedan čovek iz Helsinkija koji pravo mnogo buke. Album Varjo ima osam pesama ali ne traje ni osam minuta, sa grindcore formom zaoštrenom do maksimuma. Nije da ovde nema rifova ima ih, ali nećete ih mnogo zapamtiti jer je sve jako brzo, spastično i brutalno. A tako i TREBA:
https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/varjo

U poslednjem trenutku pred zaključivanje ovog, jelte, broja, dobio sam i dojavu od Žareta da je izašao prvi pravi album američko-kanadskih Raw Addict i to je APSOLUTNO ZAKIVANJE. Dakle, bend, koji čine Isaac Horne i Joe Warkentin, a koji među sobom imaju jedno dvadeset aktivnih bendova i projekata, posle gomile split izdanja i EP-jeva ima album Swarm Decomposition, sa petnaest pesama praktično savršenog grindcore/ goregrind materijala koji sakuplja sve što je bilo dobro u devedesetima i apdejtuje ga za novi milenijum. Naravno da se ovde čuje malo  Morticiana, dosta Regurgitatea, malo Hemdalea itd, ali Raw Addict imaju svoj zvuk, svoj karakter, nisu ničija kopija i nastupaju sa takvim autoritetom da ih treba isticati kao pozitivan primer u žanru koji se često zadovoljava pukim omažiranjem slavnih prethodnika. Swarm Decomposition ima odličan, sirov ali istovremeno disciplinovan zvuk, perfektnu a opet živu, organsku svirku i pre svega odlične pesme pa URGIRAM da se ovo kupi, sluša, SLAVI. Sa donjeg linka ćete uzeti digitalno izdanje a za vinile se možete javiti Žaretu na: bloody_psychotic_disease@yahoo.com
https://blastaddict.bandcamp.com/album/swarm-decomposition

Oh, haha, jebote, ne znam ko su i odakle su Pigworm (iz Amerike su, valjda) ali njihov drugi (?) album, Woodvegas je, pa, neodgovorno zabavna ploča. Ovo je kombinacija death metala, slama, deathcorea, nešto malo i grindcorea, tehnički iznenađujuće kompetentna, pogotovo kad vidite kakvi su tekstovi. Da kažemo to ovako, ako komentari na JuTjub kanalu Slam Worldwide jednom steknu samosvest i počnu da pišu poeziju, to će izgledati kao tekstovi Pigworma. Ali mislim, duhovito je to na jedan mračan, bolestan način a muzika je solidna i eto.
https://dn3records.bandcamp.com/album/woodvegas

Danski Wrath Of Belial su i malo melodični u svom death metal izrazu na albumu  Embers of Dead Empires, njihovom drugom za desetak godina rada. No, to mi ne smeta preterano jer je ovo generalno solidno agresivan i dinamičan death metal koji melodiju koristi kao fini dodatni preliv na svoju čvrstu konstituciju i abrazivne teksture. U to nekom smislu, ovaj album generalno sadrži dovoljno elemenata death metal ekstremizma koji su MENI važni, a da ima i potencijala da bude prijemčive nešto široj publici. Što je OKEJ:
https://wrathofbelial.bandcamp.com/album/embers-of-dead-empires

Dubrovčani Ukhel sviraju skoro deceniju i upravo su izdali debi album, Bred to Conquer, sedam godina nakon dva demo snimka kojima su oglasili svoje postojanje. I dosta je to impresivno, sa devet pesama dinamičnog, mišićavog death metala koji ima i lepu black metal komponentu, tako da se tehnička, mošerska i agresivna svirka upari sa malo ,,blackened" epike i teatra. Fino to zvuči, sa kvalitetnim muziciranjem koje bend demonstrira, prijemčivim melodijama i generalno agresivnom, napadačkom dispozicijom a u skladu sa naslovom albuma. Vrlo lepo a to da se daunloud daje po ceni koju sami odredite je posebno kul:
https://ukhel.bandcamp.com/album/bred-to-conquer

Under the Ashes uz Londona i sviraju vrlo pristojan deaththrash. A što i ne bi, kad je u pitanju postava već vrlo iskusnih muzičara? Debi album Sacrifices Heaped im je energičan, solidno snimljen i nisko naštimovan, pun pretećih rifova i solidnog tempa. Ovo je muzika u kojoj se traži pre svega materijal za fizičku, jelte, aktivnost, no, Under the Ashes čine ekstra napor da na rifčine i mošerski gruv dodaju i interesantne, melodične harmonske delove na gitarama i komponovana soliranja i to se mora pozdraviti. Sedam pesama, puno sreće:
https://undertheashes.bandcamp.com/album/sacrifices-heaped

Death Rift iz Džordžije sviraju gruverski, mošerski death metal sa solidnim rifovima, solidnim zvukom, solidnom svirkom. Debi EP, Death Rift ima četiri vrlo fine pesme, napisane sa dovoljno invencije da ne budu stilske vežbe a odsvirane veoma dobro i ovo je odlično prvo izdanje i ukusan obrok za svakog poštenog death metalca:
https://deathrift.bandcamp.com/album/death-rift

Pa imate Ruse Dig me no grave i njihov četvrti album za petnaest godina rada, Necrocosmic Ceremony. Ovo je vrlo udobno rasvirano i DMNG ubedljivo isporučuju ono što obećavaju svojim manifestom (,,Ancient Death Metal since 2010"), spajajući ktuluovski mitos sa muzikom koja je teška, nominalno agresivna ali suštinski prilično topla, prijemčiva, sa lepim rifovima, lepim zvukom, puno hedbenging momenata. Ugodno:
https://digmenograve.bandcamp.com/album/necrocosmic-ceremony

Entity Of Chaos su u principu iz Teksasa ali im bubnjeve svira Hannes Grossmann, nemački maestro koga možda znate po sviranju sa Obscurom, Triptykonom ali i sa američkim Hate Eternal. Sa Grossmanom za bubnjevima znate da će ovo biti agresivna, zahtevna muzika ali najlepša stvar kod Entity Of Chaos je što visoke sviračke kvalitete stavljaju u službu apsolutno razaračke old school death metal zabave. Drugi EP za ovaj projekat – u kome su i drugi muzičari dosta iskusni i zaposleni – zove se Spectral Echoes i to je tech-death ali bez opsednutosti tehnikom već samo strahovito brzo i precizno sviran KLASIČAN death metal koji hrani dušu i raduje emociju. Odlične pesme, sjajan miks, svirka za desetku, sve savršeno pa ko ima ikakvu sumnju neka je otera, ovo je perfektno:
https://entityofchaos.bandcamp.com/album/spectral-echoes

A Cat In The Brain su italijanska postava ,,malformirana" prošle godine od strane dva čoveka sa puno iskustva u drugim bendovima i dvodecenijskim tekućim dijalogom da bi trebalo da sviraju zajedno. Debi EP, isto naslovljen A Cat In The Brain ima tri pesme energičnog, jednostavnog i prijemčivog death metala inspirisanog horor filmovima i mada je činjenica da ovde nema neke velike invencije ni u rifovima ni u generalnim kompozicijama ili aranžmanima, zvuk je uslužan a strast opipljiva pa sve to lepo legne; a plaća se koliko sami date:
https://acatinthebrain.bandcamp.com/album/a-cat-in-the-brain

Heretic Warfare su iz mesta Münster u Njemačkoj i njihov death metal je jednostavan, pravolinijski, trešerski prijemčiv. Drugi album, naslovljen Perpetual Fire, dakle, ne filozofira mnogo nego nudi energičan, brz death metal, solidne rifove, čvrstu svirku, tvrdu, nedinamičnu ali pristojnu produkciju. Heretic Warfare nisu neki veliki eksperimentatori ali umeju da pišu ukusne, zabavne pesme koje nisu banalne po sadržaju već samo pretpostavljaju pitkost svemu ostalom i to meni savršeno prija:
https://hereticwarfare.bandcamp.com/album/perpetual-fire

Smouldering Tomb iz Brajtona su mnogo prljaviji, garažniji, više, dakle, andergraund, sa EP-jem Maledictions upon the Wretched koji u četiri pesme rekonstruiše jedan prijatan old school, jeftin zvuk koji mogu da trasiram unazad do Carcassa iz poznih osamdesetih. Jeftin, dakle, ali ne PRETERANO jeftin metal, već šarmantno sirov, okrenut bolesnom gruvu i gadnom imaginarijumu ali sve to sa ambicijom dobre zabave. I ona ne izostaje:
https://smoulderingtomb.bandcamp.com/album/maledictions-upon-the-wretched

Pa su tu onda Infesterror iz Gvadalahare sa svojim debi izdanjem, albumom La Muerte Viene Por Todos koji ide brzo, traje kratko i RAZVALJUJE. Infesterror su na idealnoj poziciji između old school death metala, old school blek metala i grindcorea, sa pesmama koje su kratke, rifovima koji su jednostavni i prijemčivi i jednom prefinjenom prljavštinom i u zvuku i u generalnoj filozofiji koja je meni neodoljiva. Da su Blasphemy i Impetigo imali dete, ono bi možda ovako pevalo o smrti:
https://infesterror.bandcamp.com/album/la-muerte-viene-por-todos

Lisabonski Grog sviraju od 1991. godine i nisu, a što bi neko na osnovu imena mogao da pomisli, nekakav pirate-metal bend već je to jedna zla mašina stručno osposobljena da poliva brutalnim death metalom svakog voljnog da sasluša. Peti propisni album benda, Sphere of Atrocities je jako solidan opus tehničkog ali u isto vreme i dovoljno neposrednog, grajnderskog brutal death metala u kome se zna koliko eksperimentisanja sa formom je potrebno i dovoljno da se žestoka, ekstremna metal svirka uobliči u nešto originalno i sveže a da se ne izgubi osnovna dimenzija brutalnosti. Sjajno je ovo i odsvirano i producirano i bukvalno je šteta što izlazi u istoj nedelji kao i novi Cryptopsy jer će možda nezasluženo ostati u zapećku na ime vrlo sličnog albuma poznatijih Kanađana. Ako volite inteligentan, a beskompromisan brutal death metal, ovo nemojte da propustite:
https://grogpt.bandcamp.com/album/grog-sphere-of-atrocities-2025
https://helldprod.bandcamp.com/album/grog-sphere-of-atrocities

Cryptopsy kuju gvožđe dok je (relativno) vruće, pa su posle pauze duže od deset godina koju su napravili, sada u manje od dve godine izdali dva albuma. I to SOLIDNA dva albuma. Već povodom prethodnog, As Gomorrah Burns sam primetio da je uz svu tehničku ekspertizu i solidan kvalitet pesama, muzika zvučala pre svega kao Cryptopsy-sviraju-Cryptopsy, dakle kao nekakav matematički izračunati prosek onoga kako bi bend trebalo da zvuči i da je to bilo, da se razumemo, sasvim zabavno, ali da se po prvi put u zvuku benda nije čula ambicija da se ide napred, da se eksperimentiše i rizikuje. Novi album, An Insatiable Violence je u dobroj meri sličan osim što ovde ipak ima gestova u smeru razbijanja kalupa i makar malo šaranja preko crte koje veoma pozdravljam. Na primer, već prva pesma ima kratki melodični pasaž kakvih naprosto u muzici ovog benda ranije nije bilo. No, najveći deo albuma je brutalno bombardovanje, rađeno u strahovitom tempu, sa tenzičnim, oštrim Donaldsonovim rifovima i ludačkom lomljavom koju izvode Mounier i Pinard menjajući i ritam i smer na svakih par sekundi. McGachy je na vokalima našao vrlo udoban format u kome razgovetnost i brutalnost sede u finoj ravnoteži međusobnog uvažavanja i nenapadanja a miks i master su odlični a što od Donaldsona  naravno očekujemo po definiciji. An Insatiable Violence ne pomera Cryptopsy predaleko od fabričkih podešavanja iz poslednjih deset godina, ali je, slično As Gomorrah Burns, ovo album koji zvuči POŠTENO. Pesme su kratke, odsvirane na granici ljudskih fizičkih kapaciteta i ono što možda nemaju u domenu nekog kreativnog rizikovanja – a ima i toga, na kašičicu – kompenzuju suvom tehničkom ekspertizom i nepatvorenom brutalnošću. Za jedan od najvažnijih bendova u istoriji death metala ovo je, posle solidnih 37 godina rada, sasvim korektno i za prsa je ispred 90% death metala snimljenog ove godine:
https://cryptopsyofficial.bandcamp.com/album/an-insatiable-violence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Winterblind kao jedan od tagova da opišu svoju muziku koriste i ,,post-progcore" pa vi sad vidite. Minialbum ovog belgijskog benda, nasloveljen Ego, snimljen je deset godina nakon prvenca i kombinuje razne alternativnije moduse metala i roka, sa progresivnim elementima, posthardkor elementima, djent elementima... No, sve je to stručno uklopljeno, sa puno progresivističkog egzibicionizma sa metrikom ali uz ipak estetsku kontrolu i prilično dobar, dinamičan zvuk. Dopalo mi se ovo poprilično a daunloud plaćate po želji:
https://winterblind.bandcamp.com/album/ego

Nisam neki veliki fan benda Alestorm, njihova muzika je onaj, za Napalm Records tipični, preproducirani blend populističkog i modernog koji meni, starom i ogorčenom, ne leži, ali, mislim, kad se malo izmestim iz te svoje stare i ogorčene pozicije, osmi album škotskih pirata, The Thunderfist Chronicles je zabavna porcija folk-metal hrane sa harmonikama, violinama i kafanskim refrenima koja će, mislim, svakom ljubitelju biti sasvim po meri.
https://alestorm.bandcamp.com/album/the-thunderfist-chronicles
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mJWYEfP1k-p8H5WMSak3b79AW4-JPqypU

Španski Fighter Records imaju respektabilan katalog izdanja koja se odavno ne bave samo bendovima španskog govornog područja, pa tamo imamo i Šveđane, Grke, pa i naše Jenner, a onda i nešto Amerikanaca. U tom smislu, evo nam novog albuma losanđeleskih Ninth Circle, jedne lepe, pitke ploče melodičnog heavy/ power zvuka. Anthem of the Immortal je prvi postpandemijski a ukupno peti album za ekipu što radi od sredine devedesetih i ovo je užasno prijatan, pitak materijal sa pesmama koje su kompaktne, zabavne, melodične i na svoj način epske a da ne zamaraju nekakvim prenapuhanim teatrom i nekontrolisano preambicioznim aranžmanima. Ninth Circle naprosto prže dobar hevi metal sa puno harmonija na vokalima, produciran prijatno i odsviran žestoko, bez glume, bez smaranja, časno, u znoju lica svog, sa puno lepe melodije i dobrog tempa. Pa sjajno:
https://fighter-records.bandcamp.com/album/anthem-of-the-immortal 

Grci Reflection prave poprilične pauze između albuma pa je The Battles I Have Won, njihov peti, stigao osam godina nakon prethodnika. Ali nudi mnogo sreće ljubiteljima njihovog epskog heavy zvuka. Ovo je melodična, teatralna muzika prepuna herojskih tema i zvučnih slika koje vas vode na nekakva fantastična bona polja i u mitološke kontekste gde ćete imati izvanredne pustolovine i vratiti se kao pobednik. Reflection imaju skoro idealan odnos heavy metal cheesea i jedne ozbiljne kompozitorske i aranžmanske ekspertize i ovo je sjajno napisan, karakteran album uz koji se pije, bije, voli i uživa:
https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/the-battles-i-have-won

ALBUM NEDELJE

Oh, Helms Deep imaju drugi album! I on je vrlo sličan prvom, dakle, u pitanju je prvoklasan heavy metal koji sviraju neki vrlo iskusni muzičari, na čelu sa Johnom Gallagherom iz Raven. Za drugi album, Chasing the Dragon, na bubnjeve je došao novi čovek, Hal Aponte, a tu je, pored pevača, gitariste i glavnog autora, Alexa Sciortina i drugi gitarista, Ray DeTone, koji je svirao sa Paulom Di'Annom, i Helms Deep ima ozbiljan meni kvalitetnih heavy rifova, svirke dobrim tempom i puno propisnog heavy metal cheesea da sve začini. Miks je prilično old school i možda moderniji slušalac malo na to mora i da se navikne jer ovde nema ,,veštački" napucane glasnoće i kompresija, ali pesme su toliko dobre da zaista treba da napravite mali napor čak i ako vas na početku sam zvuk malo začudi. Helms Deep su počeli sjajno i, evo, dve godine kasnije, nastavljaju sjajno. Najtoplije preporuke:
https://helmsdeep666.bandcamp.com/album/chasing-the-dragon 

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/alestorm-the-thunderfist-chronicles-2025

[Meho Krljic]

Da, meni su Alestorm baš ono osrednjost kao takva. Ni najbolj ni najgori pirate metal bend. Problem sa celim žanrom je što je na milimetar od toga da kompletan zvuči kao da ga pravi AI. Fast food, prijatan, ali, jelte, ne može se na tome živeti.

[Meho Krljic]

Za danas je dovoljno da podsetimo da smo mi već pobedili, samo oni to još ne priznaju. Evo malo muzike da proslavimo.

Deo 1: BLACK METAL

Koliko ljudi svira u njuorleanskom black-death bendu Penetration? Ne znamo, ali, ajde da kažemo da je verovatnoća da je sve ovo napravio jedan čovek značajno veća od nule. A ,,sve ovo" je sirovi ali šarmantni demo-snimak Satanic Lunacy sa introm i četiri pesme jednostavnog, old school death i black metal gruva i prangijanja, urađenog u sasvim korektnoj studijskoj produkciji. Nekada su ovakve stvari ljudi snimali u podrumima, na kasetofonima, ali Penetration zvuči DOBRO i mada su pesme prostačke, rifovi su dobri, vokali su zvjerski a blastbitovi pravoverni pa od mene sve dobija palac na gore. Cena, naravno po želji:
https://penetration-kommandos.bandcamp.com/album/satanic-lunacy

Poljaci Devilpriest su svoj treći album naslovili Where I Am the Chalice, Be Thou the Blood i već iz toga je dosta jasno da je satanistički koeficijent ovog materijala povisok. I muzika je sjajna. Devilpriest cepaju već nekih desetak godina i ovde se prikazuju sa velikim autoritetom rokajući ozbiljan blackened death metal sa puno izrazitih tehničkih kvaliteta, ali pre svega vrlo dobro napisanih pesama, pamtljivih rifova. Kod ovakvih albuma produkcija može sve da zasere ali kogod da je radio miks i master u uglednom studiju No Solace (a koji je deo i istoimenog krakovskog nezavisnog izdavača za koga izdaje Mgła) ZNAO je šta radi pa muzika zvuči čvrsto ali dinamično i svo bogatstvo sviračke tehnike se ovde jako lepo čuje. Izvrstan album kako su nas Poljaci već obilato navikli:
https://devilpriestofficial.bandcamp.com/album/where-i-am-the-chalice-be-thou-the-blood
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/where-i-am-the-chalice-be-thou-the-blood

Šveđani Lord Belial se nekoliko godina aktiviraju, pa nekoliko godina prave pauzu, pa se opet aktiviraju i tako duže od tri decenije. Unholy Trinity im je deseti album i mada njihov melodični, himnični blek metal nije neki moj prvi estetski izbor, sasvim to lepo zvuči. Svirka je energična, teme su grandiozne ali ima i pamtljivih, a produkcija jeste NAPUCANA ali se stvari ipak čuju i album je pitak. Nekome ko više voli blek metal ovakve teatralnosti će to biti i bolje ali mene je Unholy Trinity prijatno iznenadio:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/unholy-trinity

Edoma iz Sankt Petersburga imaju iza sebe dva studijska albuma a novi, živi, Heartbeat of Permafrost, snimljen je u klubu Serdtse i ako kupite limitirano fizičko izdanje, dobijate i DVD sa video snimkom celog koncerta. Fer. Audio-porcija ovog paketa ima dvanaest pesama melodičnog, epskog, a fizički zahtevnog, svirački autoritativnog black metala sa daškom death metal težine. Edoma su negde na tragu više ,,heavy" krila nordijskog blek metala – Immortal, Marduk itd. – samo sa osobenim ruskim senzibilitetom a u ovom živom kontekstu pokazuju se kao veoma kvalitetni egzekutori:
https://svanrenne.bandcamp.com/album/heartbeat-of-permafrost

Imamo još živih albuma. A Kostarikanci Requiem of Malediction baš GAZE na svom živom albumu, Malévolo Ritual del Triunfo Diabólico, a koji dolazi dve godine nakon studijskog debi-albuma. Ovo je satanistički, čvrst, blek metal sa death metal elementima a bez te neke slovenske melodičnosti koju imaju goreopisani Rusi. Umesto toga Requiem of Malediction više vole da između propisnog metalskog rifašenja ubacuju disonantne, mračne gitarske pasaže, ali svirka je vrlo znojava i dinamična i ovde nema nekakve apstraktne distance između benda i njegove muzike. I onda, kada i dobijete epski, melodični deo, to je u tradiciji klasičnog metala i prelepo je. Satanizam je ovde u prvom planu pa eto, srećan Vidovdan:
https://requiemofmalediction.bandcamp.com/album/mal-volo-ritual-del-triunfo-diab-lico

Da malo odmorimo od svog tog mračnjaštva i satanizma tu su nam Hexella, presladak žensko-muški duo iz Teksasa sa svojim debi albumom, The Ancient Gaping Mouth. Dobro, naslov zvuči zajebano ali Hexella cepaju zabavan, rokerski blackened punk-thrash i to je sve kako treba, energično, sirovo a okretno i pitko, producirano za dva dolara ali puno DUŠE. Ovo dvoje ljudi svira u još masi bendova tako da, RISPEKT:
https://hexella.bandcamp.com/album/the-ancient-gaping-mouth

Poljski duo Thanatorean ima debi album, Ekstasis Of Subterranean Currents i mada je poljski blek metal uglavnom poznata, jelte, vrednost, Thanatorean izdaju za I, Voidhanger i njihov pristup blek metalu je nešto avangardniji i eksperimentalniji. Doduše, ne manje agresivan od onog što ja volim. Ekstasis Of Subterranean Currents jeste ploča sa dosta različitih ideja i atmosfera, ali ona JESTE agresivna i nudi blek metal koji kredibilno zvuči kao da dolazi sa obzorja nove, revolucionarne stvarnosti:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/ekstasis-of-subterranean-currents

Blighted Elder su deo kalifornijskog kružoka blek metal bendova koji sviraju mračnu, ezoteričnu muziku i ne traže popularnost, prepoznavanje, čak ni komunikaciju. Prvo izdanje za ekipu sastavljenu od članova Pale Chalice i Hexen House je EP Upon Merciless Flame, izašao za pouzdani oklendski Transylvanian Recordings i to je šest pesama opskurnog blek metala, okultnih obreda, mračnih atmosfera i dobre, kvalitetne svirke. Bend voli da napiše dužu pesmu i ostavi slušaocu prostora za kontemplaciju ali ovde se radi dobro i mnogo sa instrumentima. Prijatan miks, te cena od koliko date za daunloud su samo dodatni podsticaju da ovome date šansu:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/blighted-elder-upon-merciless-flame

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Black Helium iz Londona su mi se dopali još pre sedam godina sa svojim debi albumom. Sa novim, The Animals Are Coming, stvari se nisu bitno promenile, odnosno ovo je i dalje vrlo lep, relaksiran psihodelični hard rok i metal, sa dugačkim, hipnotičkim pesmama ali bez džemerske neodređenosti neretke u ovakvim projektima. Black Helium sviraju muziku baziranu na repetitivnim rifovima i temama, imaju prijatne vokale, i zapravo su se umekšali za ovih nekoliko godina, taman toliko da momenti žešće svirke i cepačine budu efektniji. Tripozno, ugodno, prelepo:
https://blackheliumband.bandcamp.com/album/the-animals-are-coming

Ako vam kažem da se bend zove Heels, pitaćete se šta ima toliko zanimljivo u petama da bi neko po njima nazvao muzičku grupu, ali poznavaoci američkog profesionalnog rvanja znaju da termin ,,heel" označava rvača određenog da bude negativac i koga će publika voleti da mrzi. Heels dolaze iz Kanzas Sitija u Misuriju a EP  Best In Sport ne govori samo o rvanju ili o sportu, ali nudi šest pesama vrlo solidnog hardrokerskog gruva. Dakle, ovde ima dosta bluza, ali i dosta krljačine, zvuk je pun i jak, a bend zvuči profi i kvalitetno i pesme su moderne i kratke. Odlično:
https://heelskc.bandcamp.com/album/best-in-sport

The Hypnic Jerks su četvorica likova iz Viskonsina koja sviraju prijatan, garažni psihodelični rok. Album Star Tsar odlikuje se sirovim zvukom ali umiljatim, melodičnim pesmama, spakovanim u ekonomične troipominutne aranžmane i sve je na idealnom mestu između panka i hard roka, distorzirano a prijatno, puno dobrog gruva i preporučeno iz sve snage:
https://thehypnicjerks1.bandcamp.com/album/star-tsar

Rupe su vrlo italijanski-zvučeći stoner rok sastav sa veoma prijatnim, hrapavim a opet teškim i toplim saundom. Novi EP, Sirente ima četiri originalne pesme i jednu obradu Nirvane i to je dvadesetak minuta ozbiljnog rokanja i rolanja. Odlično je:
https://youtu.be/ISFbLf8r-LQ

Psychic Mass dolaze iz Melburna i sviraju jako ugodan psihodelični rok. Sve što treba je tu: bluzerske gitare, obilje svemirskih klavijatura i orguljaških pasaža, odličan ženski vokal, kvalitetna ritam sekcija, PLUS miks koji ugodno razdvaja instrumente i mastering koji vam neće zgaziti na uho da ga spljeska i uništi. EP Babylon ima četiri pesme i učiniće vas ljubiteljem ove ekipe ako to do sada niste bili. Najjače preporuke:
https://psychicmass.bandcamp.com/album/babylon

King Potenaz sebe opisuju kao power trio iz južne Italije ali album Arcane Desert Rituals Vol.1 zvuči baš kako mu ime sugeriše: sporo, drogirano, psihodelično. Manje, dakle, ,,power", više out of body experience. No, u osnovi je ovde svakako bluzerski, pravi rok zvuk i u svojim dugačkim, sporim pesmama dođe se i do tih ,,power" delova. Ali postepeno! Pa su onda oni i značajniji:
https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/arcane-desert-rituals-vol-1

Uvek se obradujem novom izdanju kanadskih heavy psych eksperimentatora Lammping. Najnoviji album, Never Never se odmiče od rok osnove i zapravo mnogo je bliži hip-hop matrici a što nije neko veliko iznenađenje znajući da je Mikhail Galkin producirao mnogo hip-hopa u svojoj karijeri (uključujući J-Livea, People Under the Stairs itd.) i da ima paralelni život kao DJ Alibi. Enivej, Lammping i dalje nude odličan gruv i fine psihodelične teme, samo sada sa JOŠ VIŠE fanki ritmova i hipnotičkih lupova. Sve sjajno:
https://lammping.bandcamp.com/album/never-never

Evo nam ponovo i ruske stoner rok ekipe Thunder Volt. Wild Ride je minialbum sa šest pesama i Thunder Volt su postali malo prljaviji, psihodeličniji, manje grandži, više okultno-drogeraški haotični. I to je fina promena. Pevačica Anna zvuči kao demonka (slušajte Dead Hearts!!!!) a muzičari kao da posrću pod teretom velike količine opijata koje su uneli u sistem pre ulaska u studio i sve je BAŠ kako treba, sporo, lepljivo, ŠTROKAVO i prelijepo:
https://thundervolt1.bandcamp.com/album/wild-ride

Organic Destruction iz Njemačke su album nazvali Prophets of Cthulhu i mada to DELUJE preteće, muzika im je fazirani, heavy, ali suštinski relaksirani stoner rok koji planira barem isto onoliko da vas uljuljka u san koliko da vas napadne bukom. Nije ovo napisano sad nešto INVENTIVNO i zvuk je preagresivan za ono što bend radi ali opet, sluša se bez napora i nije loše:
https://organicdestruction.bandcamp.com/album/prophets-of-cthulhu

Magnum Dopus je ime debi albuma projekta Aceves a što je u stvari solo-avantura za basistu kalifornijskih Zed, a koji se u javnosti izjašnjava samo kao Aceves. Enivej, zvuči komplikovano ali najkomplikovanije je sve to izguglati jer već ima bend Zed na Novom Zelandu a onda postoji i bend Magnum Dopus. Srećom, imate mene. A mora se i priznati da je Magnum Dopus kul fora. I, u ovom slučaju album sasvim prijatnog stoner panka, sirovog ali duševnog i sa dosta lepih pesama. Slušajte:
https://aceves.bandcamp.com/album/magnum-dopus

Konektikatski rodno mešoviti trio When the Deadbolt Breaks je svoj sedmi  album, In the Glow of the Vatican Fire izdao za Argonauta Records i to je dobro partnerstvo (još  od prošle ploče) jer ova firma uvek traži bendove koji sviraju izvan kalupa a When the Deadbolt Breaks to isporučuju. Njihova je muzika heavy i spora, ali prilično eksperimentalna, uzimajući osnovnu formu sludge-doom metala i onda je rastežući dok skoro sasvim ne izgubi oblik. No, ovo nije tek crna amorfna masa buke i In the Glow of the Vatican Fire ima i melodičnih ambicija, mnogo poigravanja sa dinamikom i tempom... Zanimljivo je i vredi da se sluša usredsređeno i posvećeno:
https://whenthedeadboltbreaks.bandcamp.com/album/in-the-glow-of-the-vatican-fire

Domkraft su pre deset godina svoj izdavački opus započeli istoimenim EP-jem. Švedski stoner/ heavy psych sastav je u međuvremenu izdao dosta toga a sada ovaj isti EP reizdaje sa dodate dve nove pesme i to ima format dugosvirajućeg albuma i PREDOBRO je. Mislim, generalno je sve što izdaje njujorški Magnetic Eye prilično jebeno dobro ali Domkraft su baš poseban bend u svom relaksiranom ali neumoljivom pristupu ovoj teškoj, pretećoj muzici i baš mi je fino legla ova jubilarna izmenjena i dopunjena verzija ovog izdanja:
https://domkraft.bandcamp.com/album/domkraft-2

Prethodne nedelje su Dying Victims izdali četiri albuma ali samo jedan od njih smo mogli da čujemo u celini bez kupovine pa ove nedelje pokrivam ostala tri. A prvi na redu su odlični nemački doom/ heavy metalci Angel of Damnation sa svojim trećim albumom, Ethereal Blasphemy. Angel of Damnation rade u tradiciji koju najpre vezujemo za Candlemass, svirajući melodičan, emotivan a opet heavy i dovoljno mračan doom metal sa lepršavim ritmovima i epskim a opet dovoljno suvim zvukom.  U prvom planu su dobri rifovi i žalobničko pevanje Gerrita P. Mutza i ako volite ovakav istovremeno pompezan i intiman doom metal, mislim da ćete sa Ethereal Blasphemy da se vrlo lepo provedete:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/ethereal-blasphemy

King Witch imaju treći album, III i to je, nagađate, potpuni trijumf. Škotski doom/ heavy metal trio već nekoliko godina osvaja srca i duše moćnim, teškim rifčinama, stamenom svirkom i urnebesno dobrim vokalima Laure Donnelly i III je samo rafinman ovog pristupa i jedan, pa, praktično počasni krug. Zvuk je moćan i težak, muzika zvuči epski a bez potrebe da se glumi nekakav teatar, dakle, bazirana je na klasičnom rok jelovniku ritmova i rifova, a Laura i dalje DOMINIRA svojim moćnim glasom i vrhunskim performansom. Izvanredno:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/iii-3

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Violent Reprisal su češki bend koji je prvi EP izdao 2021. godine, onda ćutao dve godine i sada ima demo sa dve pesme koje su DOBRE. Ovo je thrash metal oštre, napadačke dispozicije, ali odlično napisan, sa prilično old school zvukom i samo malo death metal arome. Alo volite Sepulturu sa kraja osamdesetih, Sadus, Dark Angel itd, Sic Semper Tyrannis / Denial of Reason je vrlo fino izdanje odlične svirke i dobre produkcije a prodaje se po ceni koju kupac sam odredi:
https://violentreprisal.bandcamp.com/album/sic-semper-tyrannis-denial-of-reason

Regiment su trio iz Los Anđelesa sa rekonstrukcijom ranog speed metal zvuka od koje se malo i zaplače. Mislim, baš je, ono verna, skoro do mere karikature. Evo, na primer vokali Tylera Heatha (koji se ovde zove Heathen Hammer) su praktično parodija, ali meni je to prelepo. Debi album, Soldiers of Speed zvuči kao demo ALI TO TAKO I TREBA i mada ovde nema nekih velikih novih ideja, a eksperimenata sa formom bi bilo BOLJE da nema, simpatično je sve na gomili:
https://regiment-official.bandcamp.com/album/soldiers-of-speed

Speed metal ambicioznije forme dolazi iz Lajpciga na debi albumu kvarteta Morbyda. Ovo je drugo od tri Dying Victims izdanja koja danas predstavljamo jer nisu bila dostupna prošle nedelje u celini i meni se Under the Spell dopao i prošle nedelje kada sam ga slušao fragmentarno a bogami mi je dobar i sada kad je ceo tu. Morbyda speed metal ne shvataju isključivo kao ubrzani rokenrol i njihove pesme, iako imaju sve što možete da zamislite u domenu old school cheesea, traju po četiri, pet i šest minuta i ima tu dosta kurčevitog rada na aranžmanima, promena tempa, soliranja. Ne kažem da je sve to podjednako uspelo i efektno ali Morbyda se trude da formu evoluiraju a da ne napuste časni old school zvuk i meni je to baš lepo zazvučalo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/under-the-spell

Grci Venus imaju novi EP sa dve pesme, Uploaded Brains i ta neka naučnofantastična tematika se dobro uklapa uz njihov progresivni thrash. Ova ekipa iz Atine ima iza sebe jedan album i predstavlja nekakav očigledni nastavak proggy/ naučnofantastičnog metala koji smo trošili osamdesetih i ranih devedesetih, uključujući Voivod, Death, Atheist. Ovde imamo dve pesme, PUNO muzike, PUNO melodije i generalno puno razloga da na bend obratite pažnju a cena za daunloud je koliko date:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/uploaded-brains

Ako volite isključivo prljav, sirov thrash koji se morfuje u death metal dok slušate, volećete Italijane Ecastor. Njihov debi album, This War, ima na omotu sliku koji asocira na rovove Prvog svetskog rata ali počinje semplom koji jasno ukazuje da je tema albuma malo, hm, gikovskija. Da, ovo je Warhammer 40,000 album, ali je sirov, brz, energičan i jako prljav. Iako ne podseća previše na prve radove Bolt Thrower, bezbedno je reći da svako ko voli sirov ekstremni metal i WH40K ovde ima da se poraduje:
https://ecastor.bandcamp.com/album/this-war

Sodom su, evo, duže od četrdeset godina pouzdani isporučitelji kvalitetnog nemačkog thrash metala. Svakako, šaralo se tu kroz karijeru, isprobavale se nove formule, ali najnoviji, osamnaesti album, The Arsonist je manje-više tačno ono što želite od Sodom: jednostavan, prljav performans, pesme koje imaju primalnu energiju '80s mošpit anarhije, ali i malo ambicije u songrajtingu da se podseti kako imamo posla sa jednim od originatora žanra. Ovo što se čuje na albumu je meni sve vrlo simpatično, dakle, sa pravilnim odnosom nekakve nostalgične old school energije ali i dovoljno ambicije u komponovanju i aranžiranju da ne bude da se samo kopipejstuje. Svakako, pesme traju po četiri minuta ali Tom, Frankie i ekipa pišu ih taman toliko kompleksno da opravdaju ova trajanja, tempo je solidan, a refreni i rifovi su jednostavni i jednostavno ložački. Neprolazne vrednosti:
https://sodomofficial.bandcamp.com/album/the-arsonist

Sasvim su simpatični Deep Disdain iz Ročestera u Njujorku sa svojim drugim EP-jem, On Deaf Ears a koji ima tri pesme mošerskog hardkora. Štaviše, ovo pored moshcore/ beatdown materijala ima i malčice metalcore začina, ali pesme su kratke, kompaktne, gruv je nervozan, napaljujući, a vokali su odlični, pogotovo što pričamo o vrlo mladoj ekipi. Častan napor, pa i solidna produkcija, od mene tople preporuke:
https://deepdisdain.bandcamp.com/album/on-deaf-ears

Sladak je italijanski Pece sa istoimenim albumom i svojim d-beat hardcoreom u kome se čuje samo malo death i thrash metala. Ovo je prijatno old school, instrumentalno kompetentno a opet daleko od nekakve produkcijske preupeglanosti, i generalno kompaktno sa osam pesama koje idu brzo i udaraju jako. Vrlo prijatno! A cenu sami određujete!!!
https://peceband.bandcamp.com/album/pece

Dobri su i Indonežani Propagandashit na svom EP-ju Your Brain Is Bad koji donosi četiri pesme energičnog, politički zaoštrenog hardkortreša. Ovo je negde između klasičnog D-beat zvuka i krosovera i odlično je, sa dobrim ritmom, brijućim rifovima, ložačkim vokalima koje izvode najmanje dva čoveka i sve ima jedan užurban tempo, metalsku disciplinu ali pankersku lepršavost u izvedbi i prelepo je:
https://hantambalikrecord1.bandcamp.com/album/your-brain-is-bad

Isti izdavač ima EP benda Vortex of Void, pretpostavljam isto iz Bandunga, sa tri pesme odlične krljačine. Terrible On The Future je kolekcija brzih, kratkih komada, dobro produciranih agresivno odsviranih, urađenih bez smaranja, teatra i filozofije. Samo hardkortreš, samo rokanje:
https://hantambalikrecord1.bandcamp.com/album/terrible-on-the-future

Nisu loši Entwine iz Kalgarija sa svojom kombinacijom metalkora i nekakvog mračnijeg hardkora, sa mnogo disonanci, vrištanja, niskog štimovanja i generalnog udaranja po lobanji. Demo To Burn For You zvuči vrlo profi i u domenu svirke i u domenu produkcije a pesme su vrlo solidne pa se ovo, naročito što je cena koju sami odredite, snažno preporučuje vašoj pažnji:
https://entwine403.bandcamp.com/album/to-burn-for-you-demo

Rusi Social Discord, pak svoj metalizirani hardkor kombinuju sa klasičnijim thrashcore/ crossover zvukom i to je isto vrlo dobro. EP  Всё дозволено ima dve dobre pesme i pošto su i zvuk i svirka i stav kako treba onda se nadam da je to najava za drugi album i mnogo nove, dobre muzike. I ovo plaćate koliko hoćete a VREDI:
https://socialdiscord.bandcamp.com/album/--3

NoScope iz Australije sviraju dosta siledžijski hardkor ali ne deluju stvarno kao siledžije a i ime su uzeli po terminu iz gejminga a što nije baš nekakva ,,ulična" legitimacije. Enivej, EP Intervention, njihov prvi, ako se ne varam, nije uopšte loš, kombinujući malo beatdown hardcorea, malo disonance, malo panka i lepo prođe vreme. Solidna mada ne sad nešto SKUPA produkcija i dosta mladalačke energije:
https://noscopehc.bandcamp.com/album/intervention-ep

Kad smo već u komšiluku, Saurian su sa Novog Zelanda a EP  Punk 4 Suthern Creaturez im sadrži šest pank rok pesama koje su prilično dobre. Ovde nema nekakvih prevelikih konceptualizacija, piči se pravo među rogove i bez lubrikanta, ali svirka je disciplinovana i energična, zvuk je okej, a tempo visok što je meni sasvim dovoljno. Svaki od ovih komada je ozbiljan pogo-starter i to valja poštovati. Štaviše, White Boy Guitar Band je 93 sekunde OZBILJNOG hitoidnog potencijala. Pank rok!
https://saurian.bandcamp.com/album/punk-4-suthern-creaturez

Skrei iz Bostona imaju ti pesme hardkora/ screamoa na demo snimku nazvanom samo Demo. Ovo je dosta monotono, ali to je i poenta, sa solidnom svirkom, solidnim zvukom, i, krucijalno, kratkim pesmama pa ta repetitivnost i jednoličnost nisu dosadne već podstiču na kontemplaciju. A energije ima. Pristojno je ovo:
https://skreiboston.bandcamp.com/album/demo 

Botch iz Takome su tokom devedesetih bili pioniri mathcore koncepta, pržeći brutalni koktel posthardkora, noisea, vrištanja i neparnih ritmova i izdajući za tada neprikosnoveni Hydrahead Records. Raspadnuti početkom veka, okupili su se prošle godine da odsviraju jednu oproštajnu turneju a upravo izašli živi album 061524 (Live) je snimak poslednjeg koncerta sa te turneje. I mislim, ovo je, kako se to nekada govorilo, pakao u prahu. Neverovatna količina energije, mržnje i negativnih emocija izmešana sa nostalgijom i entuzijastičnom publikom koja je svesna da posle ovoga nema više, NIKAD daje u sumi mnogo dobru ploču:
https://botch.bandcamp.com/album/061524-live

Takva je neka nedelja da prvoborci andergraund bitaka devedesetih izdaju nove, odlične albume. Deadguy srećom ne najavljuju prekid rada (uostalom, tek su se vratili 2021. godine posle gotovo četvrt veka mirovanja) i imaju (tek) drugi studijski album (trideset godina nakon prvog) naslovljen Near-Death Travel Services. Ovo je RAZBIJAČKI koktel old school metalcore i mathcore agresije, sa trunčicom sludge metal otrova ubačenom u miks i, mislim, ne znam koliko je neophodno da objašnjavam da je PREDOBRO. Deadguy, ljudi:
https://deadguy666.bandcamp.com/album/near-death-travel-services

Imamo i novije bendove u sličnom (ili bar donekle uporedivom) stilu. Mæth Dæmon je dobro ime za bend a koji je osnovan, kažu, nakon gledanja filma Good Will Hunting u bioskopu. Dosta je dakle godina prošlo do prvog izdanja, albuma Dogma, ali ovi Rimljani makar na Dogmi jebu kevu. Njihov ,,antopološki pesimizam" se ovde čuje kroz puno disonance, vrištanja i generalno heavy muzike, ali opet odmerene i sa izraženim filozofskim stavom. Lepo je to:
https://maethdaemon.bandcamp.com/album/dogma

Kalifornijski Mugshot su  u suštini metalcore bend ali album All The Devils Are Here ima dovoljno elemenata propisnog hardkora pa i death metala da meni bude probavljiv pa i sasvim pitak. Ovo je dvanaest pesama u pola sata ozbiljnog udaranja u prednji čeoni režanj vašeg mozga, sa namerom da se ostavi utisak i, pa... ostaviće se. Brutalno je:
https://purenoise.bandcamp.com/album/all-the-devils-are-here

Last su belgijski bend a III im je treće izdanje i solidan album krljačkog, metaliziranog hardkora na granici grindcore ekstremnosti. Dakle, štim je ovde nizak, rifovi su death metalski, zvuk debeo i masivan, tempo nagaren i jedino to da su vokali nešto razgovetniji razdvaja ovu ploču od tih, jelte, ekstrema ekstremnosti. Ali, da se razumemo, pesme su dobre, zvuk dobar, energija moćna, rifovi odlični i ovo preporučujem snažno.
https://lasthc.bandcamp.com/album/iii

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Burning Flag iz Halifaksa imaju novi album, Hecate i njihov politizirani, gnevni crustpunk je u dobroj formi. Ovo je rutinirano odsvirana, korektno napisana muzika dobrog zvuka, sa besnom, autoritativnom pevačicom u prvom planu i pravičnim gnevom usmerenim na, jelte, eksploatatore i manipulatore. Burning Flag nisu tek D-beat kopipejsteri i ovde je na delu jedna šira vizija ovakve muzike, sa vidnim anarho-pank uticajima i posezanjem u bunar devedesetih za inspiraciju. Prilično je to kul:
https://burningflag.bandcamp.com/album/hecate

Idemo u Meksiko za porciju grajndkora. Concilio Cadavérico nemaju album, ali imaju nekoliko split izdanja i sada EP Portadores De Plagas. To je deathgrind mračne, preteće dispozicije ali ložačkih rifova, dobrog tempa, sa dosta old school d-beat delova i jednom generalno solidnom tehničkom osnovom. Ima tu i sporije, ,,bolesnije" svirke, poslednja pesma traje preko četiri minuta, zvuk je solidan a cena koliko sami odredite, dakle, idemo:
https://conciliocadaverico.bandcamp.com/album/portadores-de-plagas

Za nešto klasičniji, ali moderniji grindcore, tu su GirlDad Grind iz Kalifornije. EP  Complaining Is My Business... And Business Is Good ima ime za koje vam treba duže da ga pročitate nego da preslušate materijal. Dobro, ne stvarno, ima ovde pesama i preko dva minuta, ali svirka je dosta pristojna, mada uglavnom sklapana ,,u kompjuteru", tempo je brz, energija opipljiva. Ima i obrada Misfitsa što uvek pozdravljam. Cena po želji:
https://girldadgrind.bandcamp.com/album/complaining-is-my-business-and-business-is-good

Feartilizer 1492 su moderni death metal/ deathgrind bend osnovan od strane starosedelaca Severne Amerike, iz Montreala, a po imenu se da videti da se bave kolonizacijom ovog kontinenta od strane Evropljana i da prema njoj nemaju blagonaklon odnos. EP Wape'k Mntu ima četiri pesme BESA i blastbita, dobrih rifova i mošerskog gruva, sve je odsvirano ultraprofi, producirano pristojno i nema prepreka našem užitku:
https://feartilizer1492.bandcamp.com/album/wapek-mntu

Constant Torment je samo jedan čovek, iz Misurija, ali jedan vrlo talentovan čovek iz Misurija. Adam Cantalupo je pre ovog projekta započetog 2021. godine imao još samo jedan zabeležen rad sa takođe jednočlanim projektom, tako da ne znam gde je pokupio sve ove fore, ali debi album Constant Torment, naslovljen Suspended in Desolate Permanence je ODLIČNA ploča. Ne nešto superiorno inovativna, ovo je death metal po šnitu onog što su ekipe poput Cannibal Corpse, Monstrosity ili Dying Fetus radile devedesetih i početkom veka, ali je sve na vrhunskom nivou, od songrajtinga, preko tehničkih bravura pa do produkcije. Cantalupo ovu muziku ne da RAZUME nego ga ona potpuno prožima i produkt tog prožimanja je izvrstan album death metala koji ima i mišiće i mozak. Sjajno je a cena od ,,koliko date" za materijal koji je ovako solidan je KRIMINAL:
https://constanttorment.bandcamp.com/album/suspended-in-desolate-permanence

Lower Parts of Human Sludge su iz Sombora i postoje duže od deset godina, pa to da na svom prvom EP-ju, Awyu-Dumut zvuče ovako solidno ne bi trebalo da nas iznenadi. Ekipa je imala jedan demo 2014. godine ali sa postavom osveženom prošle godine i novim entuzijazmom za rad, rezultati ne izostaju. Awyu-Dumut nije sad neko čudo invencije i žanrovske revolucije, ali JESTE jako solidna ploča brutalnog death metala kratkih, jezgrovitih pesama, odlične svirke, pristojne produkcije. Lower Parts of Human Sludge vole kvalitetan slemerski gruv i pesme su im tečne, plesne, stručno punktuirane ispadima u blastbit i hipnotične u svom nizanju hromatskih rifova sa sve flažoletima kada je to strateški najviše opravdano. Novi pevač, Milan Dojić, ima zabavan stil, entuzijastično menjajući registre i nudeći teksturirane, dobro definisane vokale, i generalni utisak o ovom izdanju je JAKO povoljan. Nadam se da će šira death metal/ slam zajednica dobiti priliku da ovo posluša jer ovaj bend ima MNOGO da ponudi:
https://lowerpartsofhumansludge.bandcamp.com/album/awyu-dumut

Slatki su mi Ectospire iz Tulse u Oklahomi. Ovaj rodno mešoviti bend još uvek nema album, ali jeste izbacio gomilu kraćih izdanja poslednjih par godina pa iako aktuelni EP, Spiritual Dismemberment zvuči dosta sirovo, produkcijski pre svega, ima tu puno duše. Ectospire cepaju death metal bez nekakvog partikularnog pokušaja da imitiraju ijedan konkretan bend i ovo je, iako čvrsto utemeljeno u žanrovskim običajima, dosta originalna muzika. Ne sad nešto superiorno maštovita, da se razumemo, ovo su jednostavne pesme, oprobani rifovi, ali Ectospire imaju KARAKTER i to je i lepo i pozitivno i čini ovaj materijal prijatnim da se čuje:
https://ectospire.bandcamp.com/album/spiritual-dismemberment

Whole World Wept su dva tipa iz Filadelfije koja sviraju dosta surov i sirov kombo slamming death metala i deathcorea. EP Scorcher ima šest kratkih pesama sa puno slemerskog gruva, po kojim blastbitom i vrlo dobrom studijskom produkcijom, vokali su odlični a uz muziku tu su i razni filmski semplovi. Laka zabava, dobar provod:
https://wholeworldweptdm.bandcamp.com/album/scorcher

Fini su Francuzi Creeping Fear na svom trećem albumu, Realm of the Impaled. Kako se i iz imena nagađa, ovo je surov, stamen death metal koji liričku inspiraciju nalazi u komunikaciji sa Svetim, jelte, pismom i daje sve od sebe da smisli najgore varijacije na njegove najgore delove. Album je glasan, tvrdo produciran i zabavan, sa pesmama koje imaju kenibalkorpsovsku old school razigranost ali i dosta tehničkih kvaliteta na svojoj strani. Zabavno, energično, fino napisano i usmereno pre svega na to da vas dobro protrese:
https://doloremrecords.bandcamp.com/album/realm-of-the-impaled-album

Intrusive su ekipa iz države Njujork koja sebe naziva veteranskom i navodi bendove poput Skinless, The Broken, Concrete i Citizen X kao, jelte, prethodno iskustvo. Ovo je prost, mošerski death metal bez neke velike originalnosti, ali sa pristojnim mošerskim gruvom koji će prijati ljudima što ovde ne traže filozofije nego bolesni plesni gruv. EP The Hand That Rots The Cradle ima šest pesama ali prva i poslednja su intro i autro, no sve je to kvalitetno i onako, andergraund-autentično:
https://intrusivedm.bandcamp.com/album/the-hand-that-rots-the-cradle

Solidni njuhempširski brutal death metalci, Permanent Disfigurement, su prošle godine izdali debi album a sada ga prate EP-jem Abhorrent Desecration koji je more of the same, ali ako vam se to ,,same" sviđa, nećete biti razočarani. Ovo je slamming death metal rutina ali spakovana u kratke pesme i tu nema neke filozofije, tekstura i gruv su solidni, bend sve što treba da radi – ume da radi, i mada ne pati od originalnosti, ovo je slem obrok posle koga ustanete od stola zadovoljni. A plaćate po želji:
https://permanentdisfigurement.bandcamp.com/album/abhorrent-desecration

Poljaci Nexus imaju debi izdanje, EP Torn Apart sa četiri pesme kvalitetnog death metala koji se dosta oslanja na '90s uzore i zvuči dinamično i živo. Ima ovde po malo i od Death, ali i od ranih Cryptopsy, sa odličnim kvalitetom svirke, dobrim miksom i jednom očiglednom ljubavlju za žanr koja se na kraju ovaploćuje u ,,Make Metal Obscure Again!!!" pokliču a kojim izdavač, takođe poljski Arcadian Industry završava najavu izdanja. Odlično je to:
https://arcadian.bandcamp.com/album/nexus-torn-apart

Stream Of Consciousness je drugi album za madridski Absolutism i to je dosta tehnički i malo progresivni death metal solidnih ideja i kvalitetne egzekucije. Ono što mi se dopada je da bend svira brzo i neumoljivo, da su pesme kratke i da i pored ,,tehničnosti" u osnovi filozofije, više obraća pažnju na same kompozicije nego na kompleksnost njihovih elemenata. Mastering je PREGLASAN, ali album je jako dobar pa evo, slušajte:
https://absolutism.bandcamp.com/album/stream-of-consciousness

Kolumbijski King postoje dvadesetak godina i K im je tek treći album. No, to što možda za njih niste čuli i što ovo izlazi za Horror Pain Gore Death Productions ne znači da je u pitanju album koji je okej prekočiti.  NIJE. King krljaju ozbiljan death-black metal, propisno satanistički i sa puno interesantne, maštovite muzike koja u principu ima samo jedan naum: da vas smrvi. Ali da vas smrvi na zanimljive načine. Slušajte K-II, recimo i kažite kako je slatka ta melodija!!!! A kako ga šefovi LOME!!! Dakle, lepo, a HPGD svoj roster proširuje sve zanimljivijim bendovima:
https://hpgd.bandcamp.com/album/k

Inhuman Condition sa Floride su osnovani 2020. godine ali Mind Trap im je već treći album. Ozbiljna vrednoća, ali ovde se radi o ozbiljnim death metal radnicima, članovima uglednih firmi kao što su Obituary, Deicide, Goregäng i još nekoliko desetina bendova, pa im i pristaje ovakav profesionalizam. Mind Trap je jedna old school ploča, nalik na Canniibal Corpse ili Monstrosity radove iz devedesetih i ako volite death metal koji nije sav u blastbitu, nije sav u superbrzom duplom kiku, i generalno više ceni gruv i promene ritma nego agresiju svom snago, sve vreme, ovo je za vas. Ne mogu da kažem da je ovo album napisan sa nekom ogromnom svežinom i idejama ali korektan je i lepo curi:
https://inhumancondition.bandcamp.com/album/mind-trap

Sa druge strane, Drawn and Quartered iz Sijetla postoje preko trideset godina ali drmaju LUDAČKI na svom devetom albumu, Lord of Two Horns. Ovo jeste death metal old school osnove, ali je svirka jako besna, jako tehnička a istovremeno demonski agresivna i brza, da se čovek malo trgne kad je čuje. Drawn and Quartered ovde, prosto, bombarduju kao da vas mrze, ali su rifovi toliko dobri, svirka je tako upeglana, a energija tako nestašna da ćete vi NJIH svejedno voleti. Odlično je:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/lord-of-two-horns

Kanađanima Serpent Corpse su i prvi demo pre četiri i debi album pre dve godine bili simpatični snimci kavernoznog old school death metala. Pa, mislim, zašto menjati pristup koji im ide od ruke? Novi EP, Retaliate ima četiri pesme, jelte, old school death metala koji je heavy i agresivan ali je najviše hipnotičan u svom teškom gruvu i zloslutnim, mračnim rifovima. Kad death metal nazovete relaksirajućim to zazvuči neprirodno, ali Serpent Corpse su dokaz da apsolutno MOŽE:
https://serpentcorpse-label.bandcamp.com/album/retaliate

Absurdity je neka nova portlandska old school death metal ekipa. Demo Mockery of the Flesh ima četiri pesme bolesnih rifova i izlomljenih aranžmana, napravljen da se dopadne frikovima kojima savremena studijska upeglanost ali i melodičnost death metala nisu po volji. Absurdity nisu tehnički nekompetentni i mada je ovo jeftin snimak, zvuk i svirka su okej a pesme su, pa, pristojne. Sve je ovo ružno ali dovoljno pametno da bude ISPRAVNO pa izvolite, cenu određujete sami:
https://absurditydeath.bandcamp.com/album/mockery-of-the-flesh

Imaju dva benda sa imenom Putridity, jedan iz Poljske i jedan iz Italije, i oba sviraju brutal death metal (a ovde i ne računam Ruse Abonimable Putridity). Enivej, italijanski Putridity imaju četvrti album (za dve decenije rada), Morbid Ataraxia i to je baš, ono, pokolj. Ovo je brutal death metal kojeg ne zanima da bude razmatran sa naučne strane u domenu svoje poliritmije i modalnih harmonija, niti da deca na jutjubu i tiktoku pišu disertacije o njegovim temama i filozofiji. Morbid Ataraxia je pola sata udaranja iz sve snage, svom brzinom, kvalitetnog, tehnički impresivnog ali napisanog tako da će samo najutreniraniji moći ne da se snađu već samo da izdrže. Ko voli Wormed ili Devourment ali su mu oni nekako suviše, jelte, mekani, sa Putridity će da nađe pravu meru tvrdoće:
https://putriditydeathmetal.bandcamp.com/album/morbid-ataraxia
https://youtu.be/T8tUII5shOA?list=RDT8tUII5shOA

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Škotski Medusa Touch postoji od 1982. godine, doduše sa prekidom od 29 godina, ali kada kažemo da ovaj edinburški projekat svira NWOBHM, mislimo da je izvorno osnovan u vreme kada je taj novi talas zaista bio nov. Nakon reformiranja 2018. godine i izlaska kompilacije ranih radova, plus prvog propisnog albuma, danas je Medusa Touch samo Gordon ,,Gogsy" Sinclair, ali drugi album, Neutral Eyes (prvi je izašao tek 2022. godine, naslovljen Insaniteyes) je sasvim prijatan. Ne nešto revolucionaran, ali Sinclair piše pitak, ugodan heavy metal sa finim rifovima i pevljivim refrenima. Ni 1982. godine ovo ne bi bila krvareća oštrica NWOBHM zvuka, da se razumemo, i pesama je čak četrnaest a što JESTE mnogo, no, Neutral Eyes se sluša lako, bez napora, sa širokim osmehom i uživanjem i to je dovoljno:
https://medusatouch.bandcamp.com/album/neutral-eyes

Hollywood Mayhem su irski bend koji spaja blek metal i rokenrol pod parolom ,,Raw blackened fury meets sleazy rock n roll". Šta ja znam, ima na albumu Burning Leather dosta solidnih momenata ali ne mogu da kažem da ta žanrovska papazjanija kreira nekakav poseban novi kvalitet i nalazi energiju koju ovaj bend ne bi imao da svira ,,čistiji" pank rok ili blek metal. Ali, može ovo da prođe:
https://youtu.be/R8oCqarMRVI

Čikaški Fer de Lance svoju muziku opisuju kao ,,The New Wave of Epic Metal" i njihov drugi album, Fires on the Mountainside solidno isporučuje. Ovo su dugačke pesme, u kombinaciji doom metal težine i stamenosti sa cheesy heavy metal fantazijama i stilizacijama. Ako ste ikada maštali o tome da Blind Guardian i Winter imaju dete i da to dete počne da se bavi muzikom, evo, slušajte:
https://ferdelancemetal.bandcamp.com/album/fires-on-the-mountainside-2

Za još te nekakve epski doomične i cheesy fantazijske muzike tu vam je debi album projekta Johan Langquist The Castle, naslovljen isto Johan Langquist The Castle. Nekako bi bilo lakše da je projekat, čiji je uostalom jedini član Johan Langquist, nazvan Johan Langquist, a da se album zove The Castle, ali to bi valjda bilo suviše obično. Enivej, Šveđanin je, naravno, pevač uglednih doom metal prvoboraca Candlemass i snimio je prijatan album kombinovanog heavy metala, hard rocka i dooma. Ima tu i simfonije i teatra i grandioznosti, ali je u osnovi svega čvrsti, tešški rok i to je dobro. Mislim, dobro napisano, ambiciozno aranžirano i strastveno odsvirano. Langquist namerava sa ovim da radi i koncerte pa eto, poslušajte:
https://ihate.bandcamp.com/album/johan-langquist-the-castle

Warhog iz Dalasa su pa nešto bliži doom metalu ali i ovo je u osnovi epski heavy metal sa malo dooma. EP The Dystopian Chronicles, Vol. 3 ima pet pesama solidne metalske epike i prijatne svirke, sa miksom koji nije idealan ali sve se dovoljno lepo čuje. Ima to jednu eleganciju:
https://warhog.bandcamp.com/album/the-dystopian-chronicles-vol-3

Kad se na stranu stavi komplikovano objašnjenje da je švajcarski gitarista Cep iskombinovao svoje dve velike pasije (hevi metal i krave) u jedno i iz toga je nastao poseban pravac muzike, ,,farm metal", debi album njegovog projekta, Powerhill, naslovljen Generation X donosi sasvim okej omažiranje '80s metala u doduše, za moj ukus prebudženoj produkciji ali sa simpatičnom pevačicom. Ovo nije ,,pametno" na neki isforsiran način i voli da prosto dobro i teško radi i ja to cenim:
https://powerhillofficial.bandcamp.com/album/generation-x

Cutting Edge je treći album za Wanted iz Mičigena, izašao unutar četiri godine i ovo je jedna očigledno vredna ekipa. A i ekipa koja voli '80s street metal jer Cutting Edge baš tako zvuči, oštro, napadački a himnično i sleazy. Svi tropi '80s metala su uredno na broju ali Wanted su dovoljno kvalitetni da ih opravdaju iz sve snage:
https://wantedbandofficial.bandcamp.com/album/cutting-edge

Treće i poslednje Dying Victims Productions izdanje za ovo javljanje je debi album švedskih Skräcken. Echoes from the Void je ploča koja legitimno spada u aktuelni novi talas švedskog heavy metala i na zanimljive načine ukršta uticaje andergraund formi ove muzike (doom i black metala) sa klasičnijim hardrokerskim elementima i vrlo izraženom okultnom komponentom. Tako ovde imamo suv, teksturiran zvuk i vrlo organsku svirku – bez popravljanja bubnjeva u kompjuteru i kompresora – i snažan, zvonak glas pevačice Sofie-Lee Johansson sa moćnim, pamtljivim refrenima, ali i teme i motive izvučene iz pred-svesnih stanja i jungianske supe simbola. Naravno da je vrlo vredno da mu posvetite malo vremena jer Skräcken rade nešto osobeno, originalno i sveže a opet unutar formata koji je tradicionalan i ugodan:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/echoes-from-the-void

Listenable records ove nedelje pokidali u fullu pa imamo i živi album poljske heavy/ power metal atrakcije Crystal Viper. Ovo je snimljeno tokom promocije prošlogodišnjeg studijskog albuma, The Silver Key pa je dosta pesama sa te ploče, ali, mislim, to je bila sjajna ploča i sasvim je u skladu sa mojim preferencama imati album na kome ćemo čuti kako to zvuči uživo. Nije neko iznenađenje da zvuči DOBRO, da bend kida iz sve snage a da pevačica Marta Gabriel DOMINIRA svojim karakternim glasom. Čim krene Fever of the Gods ja počnem da tražim gde sam ostavio mač i je li mi jahaći zmaj osedlan spreman za akciju, a dok stignete do klasične The Last Axeman kojom se nastup i album završavaju, bićete veteran fantazijskog ratovanja. Prelepo:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/the-live-quest

ALBUM NEDELJE

Poslastica za heavy psych rokere i okuliste je novi album sinsinatijskih Electric Citizen. EC4 dolazi posle 3-4 godine pauze i  bend zvuči osveženo, energizovano, MOĆNO. Ne nužno BUČNO, Electric Citizen se oslanjaju na suptilnije tehnike u svojoj muzici nego što je puko odvrtanje pojačala na desetku i EC4 je ploča perfektno napisanih hard rok/ stoner rok ali i occult rock komada koje bend izvodi lepršavo, sa vidnim apetitom. Gitare i bubnjevi su sjajni, ali album profitira od sjajno miksovanih električnih orgulja što ih je svirao basista Nick Vogelpohl i, naravno od izvanrednog pevanja Laure Dolan i moram da kažem da je EC4 jedna od najboljih rokenrol ploča koje sam čuo ove godine. Siguran hit za nepogrešivi Heavy Psych Sounds Records:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/electric-citizen-ec4

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/heaven-shall-burn-2025-helmat-deluxe-edition

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/katatonia-2025-nightmares-as-extensions-of-the-waking-state
Inače u zadnje vreme slušam Blind Guardian...