METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[Meho Krljic]

Nemirna nedelja u Srbiji dok sa fasade režima otpadaju poslednji komadići maltera, jelte, civilizacije. Sve ide po planu, ali plan je, težak, da se razumemo, pa evo malo muzike – ekstrahovane iz inače dosta mirne nedelje u metalu – da se malo relaksirate u pauzama između blokiranja i odlazaka u pritvor:

Deo 1: BLACK METAL

Šveđani Mara su snimili živi album, ali u studiju, i naslovili ga Sword of Vengeance. No, ovo je pritom i propisan novi album, dakle peti album projekta koji je nekada bio jednočlana pustolovina muzičara po imenu Vindsval, sa novim pesmama i puno ozbiljne mržnje u muzici. Uostalom, Mara koristi teglajn ,,Black metal to destroy this world! A thursian fire that will bring Ragnarök." sa verovatno dobrim razlogom pa Sword of Vengeance zvuči FURIOZNO, sa razaračkim blastbitovima, neumoljivim gitarskim testerisanjem i brutalnim šefovim vokalima preko svega. Meni je ova vrsta švedskog blek metala praktično pa definicija savršenstva, a pošto je Mara ovo snimila još pre tri godine i tek sada ga izdala, nadam se da se trenutno vredno radi na novom materijalu. Za ljubitelje Marduka, Naglfara, Setheriala itd, ovo je nezaobilazno i jedini mali problem je što se putem Bandcampa ne prodaje samo daunloud već morate pazariti neko od fizičkih izdanja da biste ga dobili. Ali dobro...:
https://mara-sweden.bandcamp.com/album/sword-of-vengeance

Baš nekako da obeleži kratki rat između Irana i Izraela (za koji još nismo sigurni da li je STVARNO gotov) dolazi drugi album jednočlanog teheranskog war metal black punk projekta Aneraxt. Naslovljen Warpunk Propaganda ovo je jeftin, kućni, ali SRČAN i neumoljivo agresivan black metal sa mnogo brutalnih rifova, rešetajućih blastbitova i dobro odmerenom monotonijom u izrazu. Ozbiljan andergraund, samo za posvećene:
https://aneraxt.bandcamp.com/album/warpunk-propaganda

Za nešto što je takođe lo-fi i duboko u andergraundu, tu su Meksikanci Shagrat i njihov sirovi black-thrash-punk na istoimenom minialbumu. Ovo je, zapravo, svirački vrlo dobro i samo taj kvalitet snimka (koji je PRILIČNO garažnog tipa) može da bude problem kod neutreniranijeg slušaoca. Ali mislim da vredi istrajati jer Shagrat krljaju za sve pare i imaju vrlo solidne rifove, te generalno odličan etitjud. Materijal se završava i obradom Darkthrone, a, mislim, kako ne voleti bend u kome se članovi zovu, redom: Marbas Beats, Grave Assaulter i Anal Ripper?
https://shagrat666.bandcamp.com/album/shagrat

Propisan (i ponovo skandinavski!) blek metal dobijamo na trećem albumu finskih Sarastus, naslovljenom Agony Eternal. Slatka je to agonija sa melodičnim, epskim temama i sirovom, živom svirkom, miksom koji je prirodan i dinamičan i generalno osećajem da gledate bend koji se znoji iz sve snage tu negde, na pola metra ispred vas. Sarastus su ekipa iskusnih likova koji sviraju sa raznim drugim projektima, ali album je VRLO andergraund po stavu, a vrlo ekspresivan i pitak po muzici. Idealna kombinacija:
https://sarastus.bandcamp.com/album/agony-eternal

Fulgur Et Morte je Déhà u jednom od svojih solo izdanja, okrenut ka atmosferičnom, melanholičnom ali sirovom i vrlo hermetičnom blek metalu. Novi EP, Dead Star Wake ima samo dve pesme (i ni jedna se ne zove  Dead Star Wake) ali traje 27 minuta i ako vam 27 minuta depresivne ali neodoljivo slatke, sirovo producirane muzike napravljene od strane jednog od modernih majstora metala deluje privlačno – a zašto NE BI delovalo privlačno? – ovo se plaća koliko sami odredite:
https://deha.bandcamp.com/album/dead-star-wake

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

 
Goat Shaman iz Melburna sviraju vrlo prljav, sotonistički ,,stoner sludge groove doom". Nije to ni suviše maštovito ni suviše originalno, ali jeste karakterno i album  Monkey Palace je jedna neumoljiva procesija TEŽINE, distorzije, disonance, okultno-drogeraških  rituala, haosa... Ima to svog šarma pogotovo ako imate dosta vremena na raspolaganju i, zavisno od preferenci, i nešto biljno (ili manje biljno) da se pomognete. 66 minuta i 6 sekundi pakla:
https://goatshaman.bandcamp.com/album/monkey-palace

Nëwsün iz Glazgova svoju muziku karakteriše kao ,,downer rock". Hmmmm... Ovo je generalno jako fazirani heavy psych ali ima zaista težak zvuk i mastering Jima Plotkina, dakle, ima tu malo ekstremnosti u pristupu. Ali simpatično je. EP Demonpsych je u principu nalik neobaveznom bluziranom heavy džemu ali čuje se malo ezoterije u osnovi i to je OK, pogotovo po ceni od koliko sami date:
https://newsunsounds.bandcamp.com/album/demonpsych

Sinners Lie Still su francuski doom metal duo ,,rođen iz neuspeha" ali bogami dosta šarmantan na EP-ju  Faithless / Psalm for Hope kojim oglašavaju svoje postojanje. Ovo je, ono, emotivno i dramatično ali ne i prenaglašeno teatralno već baš kako treba, da mislite da prisustvujete zapisivanju najintimnijih misli osobe kojoj je baš teško. Solidna heavy muzika i taman koliko treba melodije za moj ukus a cena daunlouda je koliko VI odredite:
https://sinners-lie-still.bandcamp.com/album/faithless-psalm-for-hope-2

Pa onda imate  Belzebitch, španski stoner/ doom duo sa prvim EP-jem, Serpent Moon. Ako vam kažem da se jedna pesma zove Satanic Vision a da ima i Black Magic And Weed Bongs vi ćete se s pravom pitati da nisu ovo neki klinci koji čine svoje prve korake u stoner roku, ali nisu. Belzebitch su dva odrasla, tetovirana i bradata muškarca koja samo vole sporo, teško, mračno i drogirano. I to je dobro, jer volimo i mi. Nije ovo naročito ORIGINALAN materijal ali je lep. A plaćate koliko hoćete:
https://violenceintheveins.bandcamp.com/album/serpent-moon

Graven Cross sebe reklamiraju rečima ,,novi talas finskog doom metala" i njihov demo snimak, Prognostic nudi vrlo ubedljive argumente za tezu da je ovo uzbudljiv predlog. Dve pesme koje ovde čujemo su spore, teške, tužne i moćne, sa niskim štimom, odličnim, teškim a ne neprozirnim zvukom, izmučenim, melodičnim a grubim vokalom... Doom metal kako je sam tvorac zamišljao da će zvučati kada je stvarao svet. Cena za ovih 22 minuta muzike je koliko date a Graven Cross se VRLO jako preporučuju za budućnost finskog i svetskog doom metala:
https://gravencross.bandcamp.com/album/prognostic-demo

Iz Finske nam stižu i Temple of Salem, doom metal bend osnovan pre par godina ali diskografski aktivan tek od ove. EP Of Witches and Finders ima tri pesme i to je težak, nisko naštimovan, debeo doom metal, sa snažnim, ali melodičnim vokalom. Kombinacija velike težine zvuka i jedne ipak pitke, prijemčive fasade radi dosta dobro i predlažem slušanje i podršku svima koji se mole u crkvi Cathedral, Candlemass itd:
https://templeofsalem.bandcamp.com/album/of-witches-and-finders

Simpatični su australijski Dirty Pagans na svom drugom albumu, sugestivno nazvanom Forever High. Da odmah bude jasno, niti je muzika poseno paganska niti posebno odvaljena od, jelte, opijata, ovo je pristojan, vrlo ugodan stoner rok izmešan sa klasičnim heavy metal gitarama i to radi tačno kako treba. Gruv je jak i energičan, harmonije su prijatne, vokal prominentan a miks zapravo prilično suv i prijatan. Lepa ploča, lep zvuk:
https://dirty-pagans.bandcamp.com/album/forever-high

Fantastic Flying Foelschs su bračni par iz države Vašongton koji svira PAKLEN sludge-doom. Novi album, Alone je kao da ste uzeli neke vrlo neprijatne pilule i onda imate seriju košmara iz kojih očajnički pokušavate da se probudite a ne ide. Minimalizam instrumentarija je u kontrastu sa masivnošću zvuka i generalno epskom dimenzijom ovog terora.
https://fantasticflyingfoelschs.bandcamp.com/album/alone

Thumos znamo. Ovaj američki bend svira prilično heavy inačicu post-metala, sa sve liričkom inspiracijom vezanom za antičku grčku i njene filozofije. Najnoviji album, naslovljen The Trial of Socrates ima čak šesnaest pesama – od kojih neke traju i trinaest minuta a nema ni jedne ,,štos pesme" – i vrlo je, dakle, ambiciozan u izlaganju slučaja koji bend želi da nam stavi na uvid. Vrlo je to rizično jer te melanholične a glasne gitare, muljav zvuk i komprimovanje u masteringu da sve bude glasnije, pa još sa pesmama koje su skroz instrumentalne, sve to može da brzo izazove osećaj monotonije ili u najmanju ruku da slušaoca izgubi kada mu neizbežno odluta pažnja, ali Thumos su se BAŠ potrudili oko kompozicija i junački drže muziku svežom najveći deo vremena:
https://thumos.bandcamp.com/album/the-trial-of-socrates

Kad smo već kod post-metala, slika benda Leonov iz Osla bi trebalo da u rečniku stoji pored odrednice post-metal. Njihov najnoviji EP, Shape of Ash je sav u melanholičnim atmosferama i eteričnim ženskim vokalima, ali uz uvek prisutnu senku težine i mučnine koja se realizuje u katarzičnim momentima paljenja distorzija i udaranja. Nisu sva Pelagic Records izdanja po mom ukusu ali ovo se baš potrefilo da jeste:
https://leonov.bandcamp.com/album/shape-of-ash

Šveđani  Gaupa su mi bili simpatični čim sam čuo da su inspirisani kultnim romanom Ursule LeGuin, Svet se kaže šuma. A muzika im isto nije loša! Ovogodišnji EP/ minialbum, Fyr (a što može na Švedskom da znači dosta toga) ima četiri pesme vrlo heavy, vrlo masivnog gruva i razigranog soliranja na gitari. Zvukom benda ipak dominiraju gitarske harmonije sa puno alikvotne jeke i hrapave teksture, ali i moćan vokal pevačice po imenu Emma Näslund i ona ovom spoju teškog roka, folka i psihodelije daje presudan karakter:
https://gaupaband.bandcamp.com/album/fyr

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Draghoria iz Kolorada su mi bili odlični i pre par godina sa svojim tada aktuelnim drugim albumom a sada imaju novi EP, Eternal Sleep i to je dobar, tehnički a udarački thrash metal. U zvuku benda i dalje ima dosta Kreatora ali sa jednim izrazito američkim prelivom i to je, da se razumemo, ODLIČNO. Četiri pesme KVALITETA plus intro:
https://draghoriathrash.bandcamp.com/album/eternal-sleep

Meksikanci Dark Coven su solidni na debi albumu, Malevolent Society a gde kombinuju oštre, napadačke thrash metal rifove i malo death metal gruva. Ovo je vrlo solidno snimljeno, bend svira šampionski a uspeva da sačuva malo ulične prljavštine, dok su tekstovi zapravo kritički i društveno angažovani. Lep debi na ovu vrućinu.
https://youtu.be/6rus2Gp0UI0

A masi bendova sa imenom Hemlock sada se pridružio i francuski HemlocK sa prvim demo snimkom Corrupt Your Blood. Ovo ima šarmantan, blago melodičan blend death, thrash i malo black metala, odsviran žustro i strastveno, tehnički kompetentan ali pre svega pamtljiv na ime tih upečatljivih gitarskih tema i neobično artikulisanog pevanja. Solidno a plaća se koliko date:
https://hemlock16.bandcamp.com/album/corrupt-your-blood-demo
 
Razor Queen litvanskog speed metal benda Gangrena je praktično rimejk njihovog istoimenog demo snimka iz 2018. godine, samo sa jednom pesmom promenjenom i sa mrvicu boljim zvukom. Svejedno, ovo i dalje zvuči POŠTENO andergraund, a muzika je jednostavni, zarazni, rokerski black-speed kakav i priželjkujete čim vidite omot na kom seksi opatica zamahuje motornom testerom kao da je, jelte, ogroman penis. Prelepo je što smo se nekada stideli te seksualne konfuzije a danas smo je prigrlili kao deo identiteta. Enivej, rokčina za sve pare:
https://youtu.be/CDrx6-Em-2g

Madman iz Pitsburga piče old school metalizirani hardcore, nešto kao da ste uzeli Cro-Mags i Crumbsuckers iz 1986. godine i dali im samo MALO moderniju produkciju. No, snimak The Demo je demo, naravno, pa i produkcija nije sad neka ulickana i preskupa nego primereno sirova i prelepa. Pesama ima četiri, i sve je odlično. Razaranje za sve pare:
https://madmanhc.bandcamp.com/album/the-demo

Dobri su i Still Burning iz Indijane sa EP-jem takođe metaliziranog hardkora ali DOBRIM, ovo su tri pesme odlične produkcije, dobrih, nisko naštimovanih a hrskavih gitara, odličnih vokala i generalno finog gruva. Nije nužno muzika koju ja prioritizujem u svom životu ali  2025 EP je KVALITET:
https://stillburninghc.bandcamp.com/album/2025-ep

Go Down Fighting iz Glazgova sviraju klasičniji hardcorepunk, sa nešto melodičnijim i bržim pesmama. No, da ne bude zabune, EP Anytime Now i pored svoje pankerske dispozicije ima čvrst metalni zvuk, izuzetno kvalitetnu svirku i zvuči pozitivno napaljujuće:
https://godownfighting.bandcamp.com/album/anytime-now
 
Poignard su iz Kvebeka i njihov hardkorpank je dosta rokerski, ali i dosta brz. Meni uvek draga kombinacija. EP Creuser Sa Tombe ima pet pesama dobrog tempa, bluzerske osnove i hardkoraške oštrine, i mada je miks dosta jeftin, ne može mu se poreći šarm. Posebno po ceni koju VI određujete:
https://poignard666.bandcamp.com/album/creuser-sa-tombe


Grieven su iz Portlanda u Oregonu i njihova muzika na EP-ju American Flesh je negde između street punka i mošerskog hardkora sa malčice blek metal začina. Zvuči kao gadna skarabudževina ali je zapravo prilično organski i ugodno za slušanje ako inklinirate ijednom od ovih smerova. Zvuk je dobar, bend ubedljiv, pesme nisu sad neka ČUDA kompozicije ali su prijatne a cena je narodna – koliko sami date:
https://grieven.bandcamp.com/album/american-flesh

Trešerski metalcore koji sviraju Mađari The Southern Oracle mi je sasvim po volji. Njihov aktuelni EP, The Ones Who Dwell Within sa dve pesme nudi dovoljno besa i agresije, a spakovanih u uredni, disciplinovanu formu, sa dobrom produkcijom da se svako sasvim lepo provede:
https://thesouthernoracle.bandcamp.com/album/the-ones-who-dwell-within

Eye Licker su iz Mančestera, sviraju već nekih 18 godina a najnoviji album im se zove  And Now... The End is Here i to je neki thrash/ core, utemeljen u hardkorpanku sa zdravom količinom metal discipline ubačenom u miks. Eye Licker na albumu ne zvuče TAČNO kao rekonstrukcija '80s crossover thrasha ali su dovoljno blizu da meni to bude vrlo prijemčivo za slušanje, sa jednostavnim, ložačkim rifovima, agresivnim bubnjem, dobrim vokalima. Produkcija nije skupa ali radi posao a album puca od energije. https://eyelicker.bandcamp.com/album/and-now-the-end-is-here-2025
 
Killed By A Yeti su kao neki, hm, thrash/ death kombo iz Tampe u Arizoni ali imaju pesme od ispod minut pa su malo i nekakav hardcore thrash. U svakom slučaju, EP  History of the World je kompaktna, kratka i dosta dobro odsvirana celina energičnog, gruverskog metala koji ne preteruje s filozofijom ali nudi propisan mošpit-program, A plaćate koliko hoćete:
https://killedbyayeti.bandcamp.com/album/history-of-the-world

Rusi strtgm sa energičnim metalkorom mešaju malo nintendocore/ chiptune nostalgičnosti i mada to ima sve uslove da bude bezveze, EP  Сталь.Геном sa svoje dva pesme (Сталь i Геном, naravno), zvuči lepršavo, kulturno, zabavno. Solidno napisano, kvalitetno odsvirano, čak i pristojna produkcija, a cena koliko date. Lepo:
https://strtgm.bandcamp.com/album/--4

Ice Wurm rokaju disciplinovan, prilično solidno produciran crustgrind. EP Day By Day Turmoil ima četiri pesme od kojih samo jedna prebacuje dva minuta i mada se ovde ne komplikuje preterano, tehnika je na nivou, gruv i agresivnost se fino prožimaju. Generalno je sve ovde dinamično i zabavno.
https://icewurm.bandcamp.com/album/day-by-day-turmoil

Blemish iz Nju Džersija su negde između grindcorea, powerviolencea, sludge i death metala. Užasno mesto da se na njemu bude, znam ali novi EP, War of Consumption će vam se veoma dopasti ako volite boleštinu, strašne distorzije, muljave vokale, hrapave teksture, mrtvački gruv. Sve je to spakovano u pesme koje ne traju dugo ali kad se završe čovek se malo prekrsti, udahne duboko i krene u narednu. Sasvim je u redu ako malo i zaplačete:
https://blemishnj.bandcamp.com/album/war-of-consumption

Erosion / Altered Dead je split EP ova dva kanadska benda, svaki sa po jednom pesmom i kombinacijom grindcorea, crustpunka i, bogami malo i death metala. U svakom slučaju se ovde ozbiljno i momački krlja i ako vam se dopadnu ova dva komada, oba benda iza sebe imaju solidne opuse:
https://mechanizedapparatusrevolt.bandcamp.com/album/erosion-altered-dead

X's For Eyes su iz Melburna ali album No Stars Tonight im zvuči kao da su ga snimali u paklu. I to sa ne BAŠ MNOGO velikim budžetom. No, ovo je konceptualna ploča gde se nasumično odabrane recenzije koje su potrošači ostavljali za razne produkte pretvaraju u tekstove. Ili bar bend tako tvrdi. Možda to i nije istina ali kako da vam bend koji ima pesmu što se zove ,,I'm No Surgeon, But Here Goes..." ne bude bar malo simpatičan? Muzički, ovo je izmučen, agresivan srednjetempaški spoj mathcore, false grind i sludgecore elemenata, snimljen prilično okej u kontekstu onog što ovaj album treba da bude i ako vam se sviđa da vam bude neprijatno, X's For Eyes isporučuju KO KUĆA. Meni su dobri, da bude jasno a i izdao ih je češki Owlripper Recordings, što jeste NEKAKAV znak kvaliteta:
https://xsforeyesnoise.bandcamp.com/album/no-stars-tonight
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/no-stars-tonight

Omegalith su dva lika iz Nju Džersija koja su se upoznala na koncertu Gwar pre više od deset godina, nešto kratko svirala pa odustala i onda se sada vratila sa albumom Moneymaker, a koji je, uh, eklektičan? Ovo je, recimo, cyberpunk u smislu da je u osnovi hardcore thrash muzika opterećena velikom količinom digitalnih efekata i trikova i to je u isto vreme i simpatično haotično i dovoljno energično. Da su Residentsi odrastali igrajući se na NES-u i slušajući '80s crossover thrash TAČNO bi ovako zvučali:
https://omegalith.bandcamp.com/album/moneymaker

Necronomicunt je, jelte, iz Bristola, jer bend sa takvim imenom može da bude samo iz Engleske, a EP Cuntess je kombinacija doom metala i D-beat hardcorepunka. Zanmljivo to zvuči, posebno ovako jeftino ali pametno snimljeno, namenjeno ne znam kome, ali meni se dopalo:
https://necronomicunt.bandcamp.com/album/cuntess

Beogradski Art Of Heartwork sviraju, po sopstvenom priznanju, Metalcore/Post-Emocore, što nije baš moja preferirana muzika ali ajde. Debi EP Evil Is Never In The Eye Of The Beholder emituje dovoljno strasti i snimljen je u dovoljno šuntavoj demo-produkciji da meni to bude simpatično. Šest pesama, intro, cena koliko date i biće i fizičkih nosača, a što je sve za respektčinu:
https://artofheartwork.bandcamp.com/album/evil-is-never-in-the-eye-of-the-beholder

Ten Toes Down iz Virdžinije voze baš zarazan moškor na istoimenom EP-ju. Ovo je onako, skakutavo, nemirno, sa čvrstim zvukom i gangsterskim inklinacijama, ali šarmantno i prijatno:
https://tentoesdown.bandcamp.com/album/ten-toes-down
 
Ekstremno simpatičan i okretan grindcore/ grindcrust dolazi iz Indonezije sa EP-jem sastava Death Blood Evermore. Naslovljen  Ga Kelar-Kelar (Lagi) ovo je materijal sa šest kratkih, brzih pesama koje sviraju vrlo uvežbani, napaljeni muzičari. Šteta je da je snimak ovako jeftino produciran, ali opet, nekako ovako hardcore muzici i pristaje tako jeftin zvuk. Sjajno je:
https://dbegrind.bandcamp.com/album/ga-kelar-kelar-lagi

Nervous Impulse iz Montreala u svoj deathgrind stavljaju i solidnu količinu death metala pa im treći album, Something to Fuck You Up, zvuči prilično nestašno. I ima samo sedam pesama pa je to više minialbum, ali pošto je svirka ubitačna, zvuk jako tvrd a generalna dispozicija agresivna, niko se neće osećati prikraćen. Klanje:
https://nervousimpulsegrind.bandcamp.com/album/something-to-fuck-you-up

Imamo i goregrind iz Manile. Organ Harvest su prošle godine debitovali demo snimkom a sada imaju EP  Desecration Of Human Essence sa četrnaest kratkih pesama agresije i buke. Ovo je ,,prava" muzika, dakle, ne nekakav kućni eksersajz, a što često jeste slučaj sa savremenim goregrindom, i ova dva momka sviraju dobro, imaju solidan zvuk i svoje na-Regurgitate-nalik minijature izvode sa prilično šarma.
https://organxharvest.bandcamp.com/album/desecration-of-human-essence

Za apsolutnu grindcore poslasticu tu su Australijanci Meth Leppard sa svojim drugim albumom, Gatekeepers. Za deset godina rada ova dva momka su nas navikla da očekujemo surovi satirični sarkazam u imenima, naslovima i tekstovima (prvi album, izašao bukvalno nedelju dana pred proglašenje pandemije u Srbijici se zvao Woke), ali i hiperprecizni muzički performans koji se oslanja na vrlo klasične grindcore elemente ali ih koristi sa brzinom i ubitačnošću od kojih ja uvek malo, da prostite, vlažim. Gatekeepers je nešto kraći od Woke, ali su pesme za NIJANSICU duže i kompleksnije i ne deluju kao da je svaka obrada one prethodne, zvuk je vrlo solidan, agresija perfektna, nema šta da se mislite, navalite.
https://methleppard666.bandcamp.com/album/gatekeepers

Čileanci  Gravered imaju jako težak, mučan zvuk na albumu  Classic Cult To Death i to BAŠ tako treba. Ovo je Death Metal sa velikim "D" (i ,,M"), naštimovan nisko, opsednut smrću, propadanjem i ovaploćen u teškim, hipnotičkim rifovima, sporom, meljućem gruvu, zverskim vokalima. Ima zapravo mnogo elegancije u tome kako Gravered kontempliraju o smrti kroz svoje spore death-doom pesme i prava publika će u ovome neizmerno uživati:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/classic-cult-to-death

Vulgar Acts of Faith je odličan prvi EP za detroitski Reduced to Dust, jednu drusnu, kvalitetnu death metal ekipu koja svoj zvuk zasniva na nasleđu devedesetih, ima dobar gruv, kratke, efektne pesme i prilično dobar miks. Nije ovo death metal koji traži sad neke nove horizonte ali je u onome što radi odličan, karakteran i pruža dosta zabave:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/vulgar-acts-of-faith

Kaspyx su bend sa Zapadne Jave ali EP Kadaver – njihov debi ako se ne računa demo od pre dve godine – izdaje im kalifornijski Transylvanian Recordings. A znate da to sugeriše SUVI KVALITET. Kaspyx ovde imaju tri spore, teške, bolesne pesme death doom metala namenjene samo utreniranim slušaocima. Dakle, Indonežani ne prave melodične rifove niti imaju zvonke clean vokale, već samo polivaju lavom i urlaju ko životinje a ritam je spor i zatupljujuć. Ako volite to – a znamo da volite – Kaspyx su PREMIJA. Ima i kaseta a daunloud plaćate koliko želite.
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/kaspyx-kadaver
https://kaspyx.bandcamp.com/album/kadaver-ep

Kanadski deathcore udarači, Killing Of A Sacred Deer, imaju drugi album, jedva godinu dana nakon prvog i ako ste mislili da će za dvanaest meseci da se smekšaju ili da se ,,prokomercijalizuju", ništa od toga. Ovo je i dalje mučan, agresivan deathcore, bez nekakvih pamtljivih tema ili bilo čega sem izlomljenog ritma, surovosti, abrazivne tesksture. Ko voli na silu ovde će itekako da se raduje:
https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/a-visage-of-a-mangled-body

Šveđani Crown of Decay sviraju, po sopstvenom priznanju, blackened death metal, ali novi EP, The Rot Within će se, mislim, dopasti i publici koja voli melodični death metal jer su pesme, pa, bliskije toj formi. Naime, jednostavne su, energične, sa pitkim, pamtljivim rifovima i strukturom koja ne komplikuje nekakvim aranžmanskim egzibicijama. Produkcija uredna, svirka kvalitetna, sve mi je za mrvicu preupeglano ali je dobro a plaća se po želji:
https://crownofdecay.bandcamp.com/album/the-rot-within

Meksički Disrupted imaju treći album, Chasm of Eternity i to je vrlo uredan, vrlo zreo death metal, muzika koja se ne stidi svoje, jelte, karikirane agresivnosti, ali je kvalitetna, promišljeno napisana, pažljivo aranžirana. Disrupted svakako nećete sutra-prekosutra čuti na pesmi Evrovizije, čak i ako anektiramo Meksiko, ali njihova muzika će legitimno da zadovolji muzičkog snoba u vama, sve dok taj snob ne traži pusti egzibicionizam tehnike već, jelte, pametnu, dobru MUZIKU. Odlična produkcija, takođe, pa je ovo album koji se sluša polako, sa uživanjem, puno vraćanja:
https://disruptedmx.bandcamp.com/album/chasm-of-eternity

Česi Temora na svom prvom demo snimku (Demo) sviraju death metal kao da su od čitavog death metala čuli samo Possessed i još možda neka 3-4 random albuma ne novija od 1992. godine. I to je SJAJNO. Ako volite Death, Possessed, rani Obituary i generalno volite death metal da je prljav, sirov, lepljiv i da zaudara na kanalizaciju, ovo je vrlo solidno, sa solidnim zvukom, jednim prirodnim gruvom i tom nekom primalnom energijom. Plaćate koliko ko da:
https://temora.bandcamp.com/album/demo

Kad smo već kod demoa i muzike koja voli da muči, Španci Cerebral Curse svoj demo snimak Promo '25 reklamiraju rečima ,,DEATH METAL DELIRIUM". OK, nije rđavo ali nije sad ni neki veliki delirijum, ovo su tri pesme podrumskog, bolesnog old school death metala i death dooma, bez nekakvih velikih posrtanja ali i bez velikih, originalnih ideja. No, da je korektno, jeste, i da će vam ispuniti sve potrebe u odnosu na ovu muziku, hoće:
https://cerebralcurse.bandcamp.com/album/promo-25
 
Prošle nedelje sam sa dosta divljenja pisao o novom albumu italijanskih brutal death metalaca Putridity a njihov gitarista, Manuel ,,Skizo" Lucchini je onda odmah, dok se ne ohladimo izdao i solo album. Disgustibus je njegov solo projekat i od 2021. godine do danas, Psychopathological Exploration of Perversion mu je četvrti album. Ali je vrlo dobar, nudeći apsolutno premijum kvalitet svirke i produkcije, pa i vrlo pristojno napisane pesme tehničkog, brutalnog death metala koji ima i nestašnu horor-fasadu ali i impresivne kompozitorske kompleksnosti. Ovo je za mali malecnu mrvicu manje hermetično od onog kako mu zvuči matični bend, ali je u istoj klasi death metala namenjenog samo najvećim manijacima i u okviru toga nudi VRHUNSKI program:
https://disgustibus.bandcamp.com/album/psychopathological-exploration-of-perversion

Mortual su iz Kostarike i PRELEPO kolju taj neki death metal na debi albumu, Altar of Brutality. Kažem ,,taj neki" jer je ovo na idealnoj razmeđi old school death metala, brutal death metala, samo malo tech-death kvaliteta i čiste andergraund boleštine i album je pitka, ugodna zabava za ljude koji znaju šta valja. Miks i mastering su takvi da se čuje šta ljudi sviraju, ne sad nešto savršeni ali bez preterivanja u kompresijama koje su danas pravilo, a pesme su kao da slušate neki demo na kome Suffocation i Incantation sviraju zajedno, za koji niste bili svesni da postoji i sada se pitate da li sanjate. Premoćno:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/altar-of-brutality

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Iako se Absolute Key iz Finske generalno trpa u nekakav granični metal, njegova muzika je sa metalom vezana, verovatno, samo autorovom kolekcijom ploča. Antti Klemi, inače nastavnik književnosti po vokaciji, ima i druge jednočlane projekte, bliže ,,pravom" metalu a sa Absolute Key radi u modusu slobodne improvizacije, audiokolaža, lo-tech power electronicsa. I, mislim, ovo što se čuje na albumu Ei meidän kotimme je jebeno odlično. Ja sam MNOGO veliki ljubitelj tog vintidž zvuka u kome se avangarda, improvizacija i noise, pravljen kućnim objektima i skarabudženim ,,instrumentima" spajaju u nešto plemenito i osobeno, a Absolute Key ovde, jelte, apsolutno radi u stilu ranog Merzbow, Aube, Group Ongaku, Brighter Death Now, Voice Crack, Nursewithwound... pa čak i Coil. Prljavo, primalno, pred-svesno i prelepo:
https://absolutekey.bandcamp.com/album/ei-meid-n-kotimme

Slatki su Berlinci Steel Whip na istoimenom demo snimku, nudeći lo-fi heavy metal sa dosta melodije i stamenim, energičnim ritmovima. Produkcija je krš, vokali su svakako previsoko u miksu, i nadam se da će ove pesme, kada bend bude snimao prvi album biti snimljene ponovo i miksovane kako dolikuje, jer su SIMPATIČNE:
https://steelwhip.bandcamp.com/album/steel-whip

Final Extinction – Live je živi album snimljen na finalnoj večeri turneje kojom je britanski bend Kaine obeležio petnaest godina postojanja. Bend je zadnji studijski album imao pre tri godine i u međuvremenu im je ovo treći živi album, ali stoji da Kaine zvuče zaista dobro uživo. Ovo je moćan, snažan heavy metal sa '80s harmoničnošću i uličnim kredibilitetom, ali i sa žestokom, praktično speed metal energijom u egzekuciji. Volim kad su vokali ovakvi, kad čujete napor da se svaki stih izbaci napolje, ali da čovek ipak ume da pogađa note i, mislim, Kaine su baš dobri a ovaj album, snimljen Decembra prošle godine je i vrlo kvalitetno miksovan. Užitak:
https://kaine.bandcamp.com/album/final-extinction-live

Imamo još jedan prijatan živi album. Slovence Challenger sam prošle nedelje hvalio za debi album koji im je izdao Dying Victims a oni su sad izbacili  Live at Cvetličarna, snimljen u Ljubljani prošle godine. Zvuk je svakako malo haotičniji nego na studijskom prvencu, ali to ima jako mnogo šarma i bend zvuči raspoloženo i žestoko, nudeći svoju kombinaciju '70s heavy zvuka i speed metal tempa sa puno  entuzijazma:
https://bandchallenger.bandcamp.com/album/live-at-cvetli-arna

ALBUM NEDELJE

Ove nedelje se baš nismo pretrgli od klasičnih heavy metal albuma ali izašao je novi Wytch Hazel i to kompenzuje sve. Da se razumemo, ekipa iz Lancastera u Engleskoj nikada nije svirala baš KLASIČAN heavy metal, u smislu da nikada nije zvučala kao da imitira ijedan od velikih bendova iz sedamdesetih ili osamdesetih, ali jeste uvek zvučala kao logična, progresivna evolucija hard roka, hevi metala, AOR-a i posthipijevskog, okultnijeg roka sedamdesetih, a gde je hrišćanska orijentacija u tekstovima samo zanimljiv detalj. Peti album, V: Lamentations prikazuje bend u vrlo udobno razgaženom modusu rada; ovde nema neke velike eksploracije neotkrivenih teritorija ali su pesme napisane prvoklasno u stilu koji Wytch Hazel još uvek mogu da nazovu sasvim svojim. Teme su zarazne, atmosfera dostojanstveno ekstatična a kvalitet produkcije je napravio kvantni skok u odnosu na prethodna izdanja tako da sam ja vrlo zadovoljan. Nema ovde mnogo inovacije ali V: Lamentations je zvuk zrelog benda na vrhuncu svojih moći i to PRIJA:
https://wytchhazel.bandcamp.com/album/v-lamentations

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/scorcher-greece-2025-the-regal-eye

[Meho Krljic]

Da vidimo šta smo imali u nedelji u kojoj su Užičani pobedili policiju a Ćaciji naučili da lete.

Deo 1: BLACK METAL

Imperial Crystalline Entombment su, u skladu sa svojim imenom, bend opsednut ledom i ledenom apokalipsom. Američki duo je prvi album imao još 2004. godine pa nastavak napravio tek devetnaest godina kasnije, a sad je tu treći, Abominable Astral Summoning, kao potvrda da misija još nije napuštena i da ima još toga da se kaže. I, mislim srazmerno kompleksni, tehnički blek metal ovog benda je meni sasvim po volji, sa mnogo promena ritma i komplikacija u aranžiranju, sa, doduše dosta klinički čistim zvukom, ali opet solidnom energijom i trudom oko kompozicija koji meni donosi priličnu količinu zadovoljstva. Pretenciozno je to, naravno, ali ima supstancu i produkcijski je disciplinovano i ne gubi se u širini vizije. Od mene preporuka ko kuća:
https://imperialcrystallineentombment.bandcamp.com/album/abominable-astral-summoning

Sa imenom benda kao što je Dark Blasphemer i nazivom trećeg albuma  Winter Of Darkness znate da je u pitanju blek metal. Dark Blasphemer stižu iz Argentine, prvi album su izdali pre 13 godina i ono što nemaju u maštovitosti kompenzuju strašću. Ekipa u ovom trenutku svedena na tri člana (bubnjar svira i gitare na ovom albumu) isporučuje korektan, energičan i blago atmosferičan blek metal koji govori o blasfemiji, haosu, depresiji itd. i posto ja prosto volim kad muzika ima tremolo rifove i blastbitove, ne smeta mi ni što ona nije baš mnogo inventivna. Produkcija je pritom okej a bend da ponovim, ima neugaslu strast i bude to pitko. Plus, cena od koliko sami date za daunloud je baš korektna:
https://darkblasphemer.bandcamp.com/album/winter-of-darkness
 
Nizozemci Bloed na svom prvom demo snimku, 't Regent, sviraju sirov, old school blend black i death metala. Sjajno je to, onako neposredno, agresivno i jako napaljujuće sa prostim rifovima, pankerskim pevanjem i generalnim favorizovanjem brzine i energije ispred kojekakvih atmosfera itd. Produkcija je vrlo, naravno, sirova ali se to sjajno uklapa uz koncepciju a iako ime benda (pored toga što znači ,,krv) takođe predstavlja i akronim od  BEELZEBUBTH LACHT OM ELKE DOOD (,,Belzebub se smeje svakoj smrti"), bend voli da peva i o seksu i alkoholu tako da, hedonizam i satanizam ovde idu ruku pod ruku:
https://bloed.bandcamp.com/album/t-regent

Apantropija je srpsko-američki bend u Čikagu, sa albumom  Ponor Kontinuum čiji već naslov sugeriše da će srpski jezik ovde biti iskombinovan sa američkim konstrukcijama. Ali, mislim,  kao da je TO bitno. Bitno je da li roka, a roka. Ponor Kontinuum je album snimljen u kućnoj produkciji, ali zvuči dobro, kombinujući atmosferični blek metal sa malo progresivnog eksperimentisanja za nešto što zvuči originalno, na momente i simpatično teatralno (recimo Fentanil Bluz). Apantropija, mislim, rade ono što je najvažnije a to je da shvataju blek metal kao licencu da smišljaju nešto svoje umesto da kopiraju postojeće obrasce i to je autentična vrednost ovog zanimljivog prvog albuma:
https://apantropija.bandcamp.com/album/ponor-kontinuum

Čileanski jednočlani To Escape ima vrlo originalan spoj sirovog blek metala i tradicionalnih južnoameričkih plesnih melodija na svom albumu I Wish to Escape. Dekadentno je slušati taj spoj nespojivog, naravno, ali David Sepulveda sve radi sa takvom iskrenošću da ne možete da se barem ne nasmešite. Sve je veoma DIY, dakle, snimljeno sa nula budžeta i ekstremno pankerski ali ima taman dovoljno šarma da posle svake pesme poželite da čujete i sledeću i dok dlanom o dlan, ode ceo album:
https://toescape.bandcamp.com/album/i-wish-to-escape

Downward su opskurni teksaški duo sklopljen od dva anonimusa koji iza sebe imaju trag uglavnom nikad-čuo DIY projekata i jedan demo iz 2009 godine. Ali, evo, deceniju i po kasnije, Downward izbacuju debi album, To Lurk as Fever i jebigasad, to je četrdeset minuta dekadentnog, ali DOBROG blek metala koji voli kvalitetnu horor atmosferu, voli teatralnost, ali je produciran zdravo, odsviran bez glume i fejkovanja i hvata, da se razumemo, za gušu. Vrlo prijatno hvatanje, dodaću:
https://downwardintodeath.bandcamp.com/album/to-lurk-as-fever

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

No Bull je jednočlani bend iz Sidneja VEOMA inspirisan muzikom AC/DC. James van Hest je ovaj projekat osnovao 2020. godine i tvrdi da je Rock N Roll Remains Forever, treći album, do sada daleko najbolji. I, mislim, DOBAR JE. Ako volite klasičan, prljavi, zabavni hard rok i hevi metal kakav su Angus i ekipa trpali poslednjih pedeset i kusur godina, ovde ćete dobiti porciju BAŠ toga. Bez mnogo invencije, bez mnogo filozofija, ali apsolutno doktorski napravljeno:
https://nobull.bandcamp.com/album/rock-n-roll-remains-forever

Chipper su bend iz Soluna sa vrlo radio-friendly heavy rock zvukom. Ali, mislim, GRCI SU, pa to zvuči sasvim okej. Album Libertalia je zgodan da uz njega jedete, pijete, družite se, generalno da uživate uz energičnu, old school ali ne retro muziku. Fino:
https://chipperskg.bandcamp.com/album/libertalia

Lep heavy rock stiže i iz Milana sa novim albumom benda Matra, nazvanim samo Matra IV. Ovo je gruverski, psihodelični rad sa dosta '70 šmeka i raznovrsnosti ali i sa modernim zvukom, a što je lepa kombinacija. Bend zvuči skoro kao da dolazi iz Japana i ne uklapa mi se u predrasudu koju imam o italijanskim heavy psych posvećenicima a čime hoću da kažem da je ovo optimistično i zabavno, radije nego bolesno i prljavo. A što je apsolutno u redu, album je pitak ali ne trivijalan i to je onda lako preporučiti:
https://matraband.bandcamp.com/album/matra-iv

Splintr iz Sijetla na EP-ju Unholy imaju dve pesme JAKO GADNOG sludge-doom metala. Ovo je disonantno, mučno, agresivno a sporo i teško, sa neljudskim vriscima tamo gde bi drugi bend imao pevanje i namenjeno je samo najspremnijima. Ali, mislim, DOBRO je:
https://splintr.bandcamp.com/album/unholy

Rusi Hypnozys su psihodeličniji, razmazaniji u svom stoner-doom izrazu ali to im nekako lepo stoji. Kad ih vidite na slici shvatite da je ovo ekipa frikova (dva muška, dva ženska frika) pa je i album Спираль procesija smorenih, drogiranih ali prijemčivih mini-rituala sa dubokim štimom, prljavim fuzzom, hipnotičkim gruvom i avetinjskim ženskim vokalom. Naravno da plaćate koliko hoćete a UŽIVAĆETE:
https://hypnozys.bandcamp.com/album/-

Iz Sirakuze u Njujorku su Void Emperor, stoner-doom ekipa koja se dosta loži na Konana (lik) ali i na bendove kao što je Conan, naravno. Osnovani 2020. godine, Void Emperor sad imaju drugi album, Marauders, i to je jedan sasvim šarmantan koloplet sporih, nisko naštimovanih stoner-doom pesama koje imaju epsku komponentu ali su sirove i primereno primitivne. Vokal je možda element muzike na koji najviše treba da se privikavate, jer ga ima MNOGO ali bude to sve do kraja vrlo simpatično:
https://voidemperor.bandcamp.com/album/marauders-2 

SkullDozer iz Portlanda u Oregonu mu ga lepo daju na svom drugom albumu, High Tide. Ovo je vrlo ukusan stoner rock, sa dobrim rifom, dobrim, energičnim gruvom, ali onda i sa malo fine psihodelične izmaglice oko svega toga. Ima ovde, dakle, momenata kada gitare ne sviraju akorde i tonove nego samo pište i odjekuju, dok su visoki, zvonki vokali Bena Housea idealan protivteg debelom, teškom zvuku. Vrlo lep album i za metalce i za psihodeličare:
https://skulldozer.bandcamp.com/album/high-tide

Mosara iz Arizone imaju treći album, Rumour of a Funeral a što je odličan naslov a ni muzika nije loša. Mosara su trio koji valja ,,atavistički" i ,,depresivan" doom metal sa pesmama i od po deset minuta, a koje su, bez obzira na trajanje, zapravo konceptualno svedene i više izlaze iz podsvesti nego iz neke velike kompozitorske ekspertize. Ovo mislim u pozitivnoj konotaciji jer Mosara proizvode muziku izašlu iz džemovanja ali uobličenu taman koliko treba da taj podsvesni oblik dobije jasne obrise i na slušaoca ostavi jak utisak. Fino je a ostavljam link i za Youtube jer tu ima jedna pesma više:
https://mosaradoom.bandcamp.com/album/rumour-of-a-funeral
https://youtu.be/VIqRxD6fX9g

In the Company of Serpents iz Denvera imaju peti album unutar trinaest godina, A Crack in Everything, i to je u sebe siguran, energičan sludge metal sa dosta stonerske rifaže. Bend zna šta voli da svira i to radi odlično i mada po mom osećaju muzika na ovom albumu ne donosi mnogo fundamentalno novog ili originalnog, nije fer reći da se radi o otaljanom poslu. In the Company of Serpents imaju i ideje pa i rizikuju s vremena na vreme - A Patchwork Art je, recimo, simpatično bluzerski gruv-komad – i svakako vredi čuti ovaj album:
https://inthecompanyofserpentsdoom.bandcamp.com/album/a-crack-in-everything

Sheev su berlinska ekipa koja svira progresivni heavy rock/ stoner rock, a što je u njihovoj interpretaciji vrlo solidna kombinacija. Drugi album, Ate's Alchemist, izašao za ugledni Ripple Music nakon debija koji je bend sam izdao pre četiri godine, će se, mislim, dopasti svakome ko voli kompleksniji a opet gruverski teški rok po uzoru na Mastodon ili Gojiru, a sa malo začina Sijetl zvuka odozgo. Kombinacija je, potvrdiću, vrlo uspela na ovoj ploči, sa odlično napisanim pesmama koje lepo  odmeravaju atmosferu, gruv, kompleksnije rifove i dinamične aranžmane, te sa lepim miksom koji fino diše a opet ima potrebnu težinu. Ripple Music ne razočarava:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ates-alchemist

Hell, odnosno Matthew Scott Williams iz Salema u Oregonu ima novi album, Submersus, tek peti za skoro dve decenije rada pod ovim imenom, ali Hell ima zdravu kulturu kolaboracija sa drugim bendovima i projektima tako da je to OK. Prethodni rad bio je u Aprilu ove godine, u saradnji sa takođe oregonskim מזמור, a Sumbersus je solo iskaz, snažan, moćan, PAKLEN, sa 40 minuta BRUTALNOG blackened doom/ sludge metala. Williams ne izmišlja bogznašta novo, ali ume da proda te spore, dramatične rifove, dinamičan bubanj, vrištanje, i sa ovim nema laži i prevare, bićete EKSTATIČNI:
https://loweryourhead.bandcamp.com/album/submersus

Heavy Psych Sounds Records su nas obradovali debi albumom poljskih Atom Juice a koji se isto zove Atom Juice i, mislim, kao da ne znate da je praktično svako izdanje ove rimske etikete odlično. Atom Juice su psihodelični rok bend sa dosta baš old school uticaja, od Pink Floyda i Beatlesa do Alman Brother Band i Pond, i muzika im je stručno oblikovana da izaziva slične emocije kao radovi ovih velikih preteča a da zvuči i moderno i autentično, dakle, ne samo kao da slušate dobar tribjut bend. Ovo je i progresivno i energično, nije baš mnogo heavy, ali to ne smeta jer je ovde na delu duboka, hipnotička psihodelična strategija koja će vas obuzeti iz sve snage i neće da pušta.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/atom-juice-atom-juice

I dok ste u tom retro raspoloženju, idealno će vam leći naši stari znanci Giants Dwarfs And Black Holes. Nemački trio ima novi album, Cherrytree Stories And Other Innuendo Tales i njihova kombinacija gruverskog psihodeličnog roka i soula je sve bolja i bolja iz izdanja u izdanje. Na ovoj ploči je pevačica Christiane Thomaßen u najfinijem soul-jazz modusu, na momente zvučeći kao da na noge diže ceo kabare, a ostala dva člana sviraju punokrvan progresivni psihodelični gruv, snimljen suvo, miksovan još suvlje, bez reampinga, kompresija i sličnih modernih ideja. Dakle, sve je prelepo, sve je odlično, ne propustite:
https://giantsdwarfsandblackholes.bandcamp.com/album/cherrytree-stories-and-other-innuendo-tales
 

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Tortureslave iz Minhena svoju muziku opisuju i kao ,,ear raping thrash metal" pa ako ste skloni tome da uši, svoje ili tuđe, izložite seksualnom nasilju, EP  World Destroyer ima dve vrlo solidne pesme. Nije ovo ni čist thrash, dosta tu ima hardcore elemenata, ali svakako je muzika čvrsta, puna oštrih rifova, kvalitetnog gruva, dobrih vokala. Moš IZ treš, to se zna:
https://tortureslave.bandcamp.com/album/world-destroyer
 
Preslatko je kad bendovi sebe taguju sa ,,caveman shit", da čovek odmah zna kako će im muzika zvučati i da podesi očekivanja na adekvatne setinge. Desensitize iz Blumingtona u Indijani imaju EP  Hell Is Real i to je metalizirani beatdown hardcore koji zaista zvuči pakleno. Dakle, manje kao svađa pijanih gangstera na parkingu a više kao demonska orgija. I to je, razume se, prelijepo:
https://desensitize.bandcamp.com/album/hell-is-real

Kolumbijci Ultramotor nisu BAŠ pank bend ali jesu negde između Motorheada i propisnog pank roka, a to je dovoljno blizu za naše potrebe, i za pozicioniranje u ovoj sekciji. Demo snimak El deber hostil ima četiri pesme energičnog rokenrola, produciran je PRIHVATLJIVO i bend, uprkos tome što ume da sklizne u vrlo klasičan provincijski pank rok – koji smo svi mi tu i tamo svirali, da ne bude neke zabune – ima šmeka i kapiram da su im koncerti zabavni. Vredi da se čuje:
https://ultramotor.bandcamp.com/album/el-deber-hostil-demo

Hmm, austrijski Iron Overkill su isto između pank roka i Motorheada, ali imaju i malo thrash metal elemenata. Nisam siguran da mi album Heavy Load radi sve što treba da mi radi, nekako ima sve elemente: grub lemijevski vokal, rokerske harmonije, brz tempo, mesnat zvuk, kamiončinu na omotu, ali kad se skupe na gomilu to nije idealno. No, IDEALNO je ionako retkost pa poslušajte, možda vama bude simpatično:
https://ironoverkill.bandcamp.com/album/heavy-load

Finski Lunastus su negde između hardkora, thrash metala, black metala i death metala, ali oni sebe jednostavno opisuju kao vegan metal bend. Pošteno i ČASNO. EP  Silmät täynnä tuhkaa ima četiri agresivne pesme čiji su rifovi ipak i minimalno, jelte, atmosferični, ima čvrst zvuk, ima paklen ženski vokal i generalno je odličan:
https://lunastus.bandcamp.com/album/silm-t-t-ynn-tuhkaa

Its The Limit su strejt edž bend iz San Antonija sa istoimenim 7" EP-jem i, mislim, ovo zvuči TAČNO onako kako zamišljate. Dakle, kao rani Cro-Mags koji su strejteri. A što je SASVIM OKEJ. Old skul, besno i sirovo. Plus, daunloud plaćate koliko želite. Šmekerski:
https://fortressrecords.bandcamp.com/album/its-the-limit-7-ep
 
Kruševljani BlastForge nastvaljaju sa štancovanjem SOLIDNIH EP-jeva. Mind Rot Protocol ima još četiri pesme energičnog thrash/ core nabadanja, sa mračnom futurističkom vizijom u korenu koncepcije i temeljitim rifaškim razradama pesma. Nije ovo preterano evoluiralo od te neke osnove, ali je i dalje pitko i lepo se sluša, sa pristojnim zvukom i dovoljno mračne agresivnosti da ja to posrčem u slast:
https://blastforge.bandcamp.com/album/mind-rot-protocol 

Poljaci Hollowman imaju pet pesama odličnog silesijskog hardkora na EP-ju  Trapped In This World. Ovo je klasičan metalizirani moshcore, ali napisan i izveden sa sigurnošću i uverljivošću koje svedoče o tome da ovi momci iz Katovica žive za taj fajt i nude adekvatan saundtrak.
https://hollowmanhc.bandcamp.com/album/trapped-in-this-world

Bizarna saga sa ciriškim bendom Divine Sentence koja se odvijala poslednjih dana se završila na još bizarniji način, donekle i podsećajući u kakvom interesantnom trenutku živimo. Ova vegan-metalkor postava je pre nekoliko dana objavila da su svi svesni optužbi na račun pevačice Sofije, kako je bila loša prema svojim prošlim ,,romantičnim partnerima", navodeći ,,lying", ,,mental cruelty", ,,gaslighting" i, uh ,,future faking" i kako je i ona svesna da ovo nije dobro i da je zapravo počela da ide na terapiju početkom godine kako bi se popravila i kako bend razume ako deo njihove publike više ne želi da im pruža podršku ali da se oni nadaju da će sve na kraju biti okej. Naravno, začin u tome je da je bend generalno a Sofia partikularno imao istoriju u kritikovanju zlostavljanja pa je ovo, kao, nekakva kontroverza. U svakom slučaju, par dana nakon ove objave, bend je objavio i da se turneja otkazuje, da se grupa raspala i da novi album neće izaći. Samo da bi album ipak izašao jer izdavač valjda nije hteo da baci pare u đubre. ,,Scene drama" at its finest, jelte. Ako je za utjehu, album Killing Is A Cycle je odličan, sa jedanaest pesma KOLJAČKOG, maničnog metalkora koji vrišti protiv zlostavljanja i ubijanja životinja, agresivan je, a istovremeno tehnički impresivan i, naravno, pevačica je odlična. Da se razumemo, NE POSTOJI bend na svetu kome ne biste mogli da prikačite kritiku za nešto slično ovome o čemu se u vezi sa Divine Sentence priča i ako vam to smeta, imate STRAHOVITO visoke etičke standarde i ja vam na tome čestitam. Ovo je, svejedno, odličan album napravljen od strane nesavršenih ljudi koji možda i treba da, jelte, plate ceh za svoju nesavršenost, ali umetnost im je DOBRA:
https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/killing-is-a-cycle

Ne možda TOLIKO dobar ali i dalje solidan metalkor EP izdali su Fire In The Blood iz Pensilvanije. Ovo je za nijansu ,,gangsterskije", dakle bliže moshcore predlošku ali sa i dalje mnogo nervoznih promena ritma i spastičnih izletanja u najbržu traku. This Place Is Barren ima šest pesama i MNOGO bed etitjuda a što će vam se dopasti:
https://fireintheblood.bandcamp.com/album/this-place-is-barren

Ne znam kako u 2025. godini bend sebe nazove Scorn i misli da je to OK, ali tu smo gde smo. Nemačka ekiapa ima demo od tri pesme, naslovljen Promo i to je sasvim okej metalizirani hardkor starijeg stila, meni time bliskiji. Rifovi su trešerski, pevanje pankersko, gruv je retro, plaćate koliko hoćete, sve je kako treba:
https://scorncrossover.bandcamp.com/album/promo

Pošto Brazilci Kramulhão imaju Ratos de Porao majicu u prvom redu na promotivnoj fotografiji, jasno je i kako zvuče. EP  Guerra aos Senhores ima pet razaračkih, kratkih pesama krosover treša na tragu RDP pa i Sepulture iz njenih pankerskijih momenata i mada tu ništa nije originalno sve je vrlo lepo. Dobar, jeftin zvuk i puno mrzovolje i oštrih rifova čine ovo idealnim debijem:
https://kramulhao.bandcamp.com/album/guerra-aos-senhores

Ne znam odakle su Solifugae (mada postoji brazilski bend istog imena), ali verovatno iz SAD. Enivej, Solifugae su ,,oni koji beže od Sunca" a istoimeni EP nudi šest pesama (i interludij) sirovog blackened hardcorea. Nije originalno, nije ni MNOGO maštovito ali je duševno, ima lepe ideje tu i tamo i svakako je pitko, a cena je kolko date:
https://solifugae666.bandcamp.com/album/solifugae

I Scream Protest! svojim imenom vrlo kvalitetno najavljuju svoju muziku. Nizozemski bend ima čak trinaest kratkih, brzih pesama na razmeđi hardcore thrasha i grindcorea a u okviru split albuma sa takođe nizozemskim kolegama Ancestral Sin. Ancestral Sin nisu svoj materijal stavili na Bandcamp u trenutku dok ovo kucam, ali I Scream Protest! su dovoljni da se čovek lepo provede sa svojim agresivnim a jako disciplinovano odrađenim protestnim hardkorom i dobrom produkcijom.
https://iscreamprotest.bandcamp.com/album/split-with-ancestral-sin

Floating su bizaran švedski duo u čijem se zvuku spajaju post pank i progresivni death metal, i ako to na papiru deluje jako AKADEMSKI, treba reći i da im je drugi album, Hesitating Lights primereno minimalistički posložen, sirov u zvuku i primitivan u konceptima. Ali ne i glup, ima ovde dosta zanimljivog meandriranja kroz aranžmane a ta neka pećinska dimenzija i u zvuku i u estetici lepo služi da se Floating ne zanesu već da sve ostane mišićavo i energično:
https://floating-label.bandcamp.com/album/hesitating-lights

Tremens iz Sijetla, pak, sviraju nešto što bih ja nazvao prosto thrashcore. Dakle, pank u osnovi, metal u razradi, bez filozofiranja, neposredno, besno i pravično, a opet sa dovoljno mesa da ovo ne budu samo skice kompozicija. Album Into The Delirium ima sedam pesama – dakle, u pitanju je minialbum!!! – odlične thrash rifove, dobre vokale, dobar gruv, antikapitalistički stav i sve što treba, pa se preporučuje IZ SVE SNAGE. Plus taj slon na omotu koji se rve sa hobotnicom, PRELEPO:
https://tremenscore.bandcamp.com/album/into-the-delirium

DEATHGRAVE /\ BLACK GANION je split EP kalifornijskih death/ grindera Deathgrave i japanskh grindcore majstora Black Ganion i SJAJAN JE. Ovo izdaje kalifornijski Transylvanian Recordings pa se zna da nema greške, a Ameri daju četiri mračne, energične pesme, dok Japanci malo i eksperimentišu sa svojom trećom i poslednjom koja je nekakav gruverski, post-Godflesh sludge-grind. Sve je sjajno, ne propustite:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/deathgrave-black-ganion
https://deathgrave.bandcamp.com/album/split-w-black-ganion

Body of Cries sa Filipina kombinuju sludge i doom metal sa grindcoreom za letalnu smešu težine, mučnine i rafalnih egzekucija. Demo – 2025 ima četiri pesme bezumlja i mraka pa ko voli ima MNOGO jako da se provede:
https://bodyofcries.bandcamp.com/album/demo-2025

Finci Fading Trail kažu da su EP Harvest snimili pre sto godina a onda je on bio zatrpan i evo, tek sada se objavljuje. Sasvim okej, pošto nikada nije kasno za sedam pesama oštrog, disonantnog grindcore/ hardcore krljanja. Produkcija odlična, bend kao mašina, sve pet, izvolite:
https://fadingtrail.bandcamp.com/album/harvest-ep

Gloombringer su pola iz Kanade a pola sa Floride, tako da u zvuku ovog slamming death metal dvojca imamo klasičnu kombinaciju toplog i hladnog. Šalim se, ovo je vrlo standardan ali solidan slem, sa tri pesme na EP-ju  Instinctive Genocide koje ne nude neke sveže ideje ali nude dobar zvuk, solidnu svirku, pristojne rifove, generalno OKEJ ZABAVU. Sasvim prijatno:
https://gloombringer.bandcamp.com/album/instinctive-genocide

Simpatični su kiparski Nekhrah sa svojim novim EP-jem, a koji je prvi znak života što su ga dali nakon debi albuma 2017. godine. Ode to Nothingness ima pet pesama i solidan intro, sa dobro produciranom, čvrstom muzikom koja death metal shvata kao prostor agresije, besa i frustracije ali ih pakuje u umetnički prijemčivu formu. Nekhrah nisu neki veliki komplikatori i njihova muzika je srazmerno jednostavna, melodična i gruvi ali ona ima zrelost i zaokruženost ideje, teme, atmosfere u svakoj od pesama. To je lep kapacitet da ga jedan bend ima i nadam se da se ovim najavljuje svetla karijera i berićetna dalja diskografska aktivnost. Cena je ovde, pritom, koliko VI odlučite:
https://nekhrah.bandcamp.com/album/ode-to-nothingness

Thra iz Feniksa u Arizoni su bili odlični pre par godina na debi albumu Forged in Chaotic Spew a sada imaju živi EP  Ritualistic Slaughter - Live From The Underground i to je takođe odlično. Samo su tri pesme tu – Flame Lurker otvara i ovo izdanje! – ali bend lepo zvuči uživo sa nesavršenim zvukom ali vrlo spontanom energijom u kojoj se njihov death-sludge metal pun disonanci i mučnine predstavlja u najboljem svetlu.
https://thra.bandcamp.com/album/ritualistic-slaughter-live-from-the-underground

Italijani Antiquus Infestus nisu ništa snimili deset godina ali evo sada novog EP-ja, The Cult of Ra da se pokaže da ovaj duo nije mrtav. Produkcija nije sad nešto PRESJAJNA, kućna je to radinost (pogotovo je programirani bubanj onako, malo sirotinjski) ali pesme su lepe sa svojim Nile-ali-malo-i-kao-blek-metal death metalom inspirisanim staroegipatskom kulturom i današnjim interpretacijama njihovih harmonskih ideja. Mislim, dobro je, onako, energično, zabavno, tehnički kvalitetno i gruverski, a sa sve tim staroegipatskim teatrom odozgo. Nadam se da naredno izdanje unapredi produkciju jer ova muzika to zaslužuje ali i ovako je ovo lepo da se posluša, a cena od koliko VI date je vrlo fer:
https://antiquusinfestus.bandcamp.com/album/the-cult-of-ra

Crown Of Anguish su tri čoveka iz Lankašira koji sviraju ,,epski death metal". Na drugom albumu za projekat ljudi koji svi sviraju i u drugim bendovima, a koji je naslovljen Giants of the Twisting Sun to znači da se mešaju propisan, koljački old school death metal, klasična kompozicija i muzika izražene entičke dimenzije. I to, recimo, karipske i latinske po poreklu. Što je retka kombinacija ali bend, koji ja zaista samo studijski projekat, se izrazito trudi da ona upali. I uglavnom pali. Sad, pesme su po devet minuta, ali Crown Of Anguish uspevaju da zadrže pažnju tim smelim spajanjem nespojivog i na kraju to sve nekako bude u najmanju ruku simpatično, kao nekakav uspeli proof of concept:
https://crownofanguish.bandcamp.com/album/giants-of-the-twisting-sun

Divergence iz Njujorka sviraju skoro deceniju i po ali još nemaju album, već nisku EP-jeva. Najnoviji, In Cycled Aeons ima pet pesama impresivno tehničkog, solidno progresivnog, pažljivo produciranog death metala izmešanog sa malo deathcorea i to zvuči vrlo solidno. Mislim, ima nečeg u tim epskim melodijama i ekspresivnoj izvedbi, čak i u toj vakumiranoj produkciji u kojoj je sve zategnuto do pucanja i nema mesta da iko mrdne. Divergence ipak ne idu preko granice razuma i ploča je solidno izmasterovana a pesme su maštovite, sa puno rada i dosta energije. Lepo:
https://divergencenyc.bandcamp.com/album/in-cycled-aeons

Vulgar Dissection su iz Durhama u Engleskoj i, jelte, čuli su Cannibal Corpse kad su bili u najosetljivijem periodu mentalnog i seksualnog razvoja. Mnogo je takvih pa ni Vulgar Dissection ne zvuče mnogo originalno ali njihov drugi album nudi sasvim ugodan, gruverski death metal/ slam, fatalno opsednut najgadnijim temama koje bend ume da zamisli (pesme se zovu ,,Barbed Wire Masturbation" ili ,,Sexually Transmitted Dementia") ali suštinski napravljenim da izazove dobro raspoloženje i obezbedi deci lep provod u mošpitu. Vulgar Dissection su još prilično mladi i muzika će im možda postati i sofisticiranija, ali uvek je lepo čuti nekomplikovan, mosh-friendly death metal, sastavljen od dobrih, mračnih rifova i ubedljivo sviranog gruva, pa još sa okej produkcijom. Imaginarujum im je ODVRATAN ali Vulgar Dissection su sasvim kul ekipa (i pretpostavljam da će staviti daunloud i na svoj Bandcamp pošto ga izdavač ne prodaje):
https://machorecord.bandcamp.com/album/liquifying-coagulated-viscera

Grave Intentions su njemački melodični death metal sastav sa ženom iza mikrofona i vrlo pristojnim debi albumom, Call of the Void. Ovo je propisno agresivna muzika, sa samo malo proširenim harmonskim opsegom u odnosu na ,,običan" death metal i sa dosta gruva, dobro producirana i hrskava u zvuku, a pevačica Jana Gödeke pored toga što ima kvalitetan ,,resting bitch face" ima i odličan vokal i dobru tehniku. Slušajte kako je snimljena bez preteranog gejtovanja i kompresora, pa čujete svaki udah pred urlik i to zvuči LJUDSKI. Melodeath se u poslednje vreme skoro ne razlikuje od metalcorea ali Grave Intentions su the real deal i meni su se dopali:
https://graveintentionsmetal.bandcamp.com/album/call-of-the-void

Danas nas nešto hoće kombinacije ekstremnog metala sa latinskom muzikom pa evo novog albuma francuskih Impureza a koji već izvesno vreme mešaju death metal i flamenco. Alcázares je treći abum u dvadeset godina rada i pored debelog, agresivnog, pomalo tehnički razmetljivog death metala sa tekstovima na Španskom nudi zaista i flamenko-bravure na akustičnoj gitari, zavodljive narodnjačke refrene, i jednu generalno optimističnu atmosferu. Ne bi trebalo da funkcioniše, ali nekako funkcioniše, smenjujući blastbit zakivanje i razuzdane akustare, pa svakako nudim da čujete:
https://impureza.bandcamp.com/album/alc-zares

Pošto Angerot iz Južne Dakote za svoj četvrti album, Seofon, izgleda nisu mogli da nađu stalnog, pa čak ni običnog sešn-bubnjara, snašli su se pozivajući masu uglednih death metal udarača da odsviraju po jednu pesmu. Tu su, dakle, Derek Roddy, Kevin Paradis, Marco Pitruzzella itd. a čak se i Thomas Haywood, vlasnik etikete Redefining Darkness koja je ovo izdala pojavljuje na jednoj pesmi. Ne mogu da kažem da znam otkud ovom bendu dovoljno para/ slave za sve ovo, ali je svakako divno. Sam album je okej, onako, atmosferičan, sa dosta old school melodičnosti koja podseća na skandinavski death metal i uredno agresivnom svirkom:
https://angerot.bandcamp.com/album/seofon

Ugh, Viogression ne samo da još postoje nego su snimili i četvrti album sa DEVETNAEST pesama. OK, Thaumaturgic Veil traje oko 50 minuta i pola pesama su samo interludiji tako da ne treba da se brinete, ali bend iz Milvokija posle bezmalo četiri decenije svirke kao da se trudi da kredibilno spoji death metal primitivnost i sirovost sa nekakvim blago progresivnim pogledom na ekstremni metal. Ne znam koliko im to ZAISTA uspeva ali Thaumaturgic Veil makar ima neki svoj karakter i šmek i vredi da se čuje:
https://www.youtube.com/watch?v=NE_wmFaQOTc&list=OLAK5uy_kDFLFDoa4a2A-kq5E0EV0W1V6ZdjRL-Fw

Za malo propisnog, debelog, nisko štimovanog i mračnog death metala tu nam je debi album ekipe Cronos Compulsion iz Denvera. Lawgiver, kako se album zove, je vrlo kompaktna ploča, sa devet pesama u 24 minuta, ali to je 24 minuta prelepog gruva i momačkog zakivanja. Ovo je old school death metal sa svim onim kavernoznim rifovima i hrskavim teksturama koje od njega očekujete i mada se Cronos Compulsion ne ističu nekakvim kompozitorskim eksperimentima, ne mogu da mnogo kritikujem album koji daje ovako pristojno spravljen obrok samo zato što ga nije opteretio sa nekoliko startera i tri dezerta. Ovo se pusti, pokolje i završi i svi su srećni:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/lawgiver

I Kanađani Décryptal imaju lep debi album, samo je njihov death metal za MRVICU progresivniji. Dobro, i tekstovi su na Francuskom, ali Simulacre je ploča koja ima dosta old school death metal mirisa, takođe dosta organski, živ (a prijatan) zvuk i onda sve te zanimljive proggy napore u aranžiranju rifova i korišćenju modalnih harmonija. Meni to vrlo lepo prija a i vama će ako volite Afterbirth, Tomb Mold i slične demonstracije da death metal ne mora da bude AGRESIVAN da bi bio dobar:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/simulacre
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/simulacre

Isto iz Kanade su i Disembodiment i debi album ovih Kvebečana, Spiral Crypts ne biste smeli da nazovete progresivnim, jer može da vas čuje, da se okrene i da vas IZLOMI. Naime, ovo je BAŠ sirovo, prljavo i old school, onako, primitivno i boli ga kurac i koja je godina i kako drugi bendovi miksuju svoju muziku. Spiral Crypts je ploča zujanja, brujanja, probijanja u crveno, mikrofonija se prosipa na sve strane, bubanj nije ČUO za triger nego zvoni i jebe kevu, ali sve je to death metal, gladan, žedan (vaše krvi) i besan i, mislim, SLADAK je:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/spiral-crypts

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Wow, Pygmylush iz Virdžinije nekako PAMETNO kombinuju (post)hardcore, noise rock i folk muziku. Definitivno je ova nedelja bila nedelja zanimljivih krosover momenata a album Totem uspeva da ima i pankersku brzinu i neposrednost i jedan autoritativno eksperimentalni pristup spajanju žanrova, i dobre pesme i (pre)bučan zvuk, i šmekerski etitjud... Neki ljudi imauu sve a mi ostali NIŠTA ali zato mi slušamo njih a ne oni nas:
https://pygmylush.bandcamp.com/album/totem
 
Chat Pile su prošle godine imali odličan, sa razlogom uniformno hvaljen album a sada su izdali dva, recimo, spinofa nastala za vreme njegovog snimanja, naslovljena  Blood at Night i  Blood at Night II. Ovo je značajno eksperimentalnije od za Chat Pile standardnog superteškog noise rocka, ali verovatnoća da će vam se dopasti je svakako visoka. Prvo Blood at Night je kolekcija kasetnih lupova, nastalih manipulisanjem traka kupljenih u lokalnoj prodavnici sitnica, sa materijalima koji su originalno bili, recimo, zvuci namenjeni seansama hipnoze ili snimci proba lokalnih bendova. Muzika je ovde, oslobođena od svojih korena, pretvorena u fascinantne zvuke i ambijente, kao da sa svakom kratkom pesmom (petnaest komada) otvarate prozor u po jedan alternativni univerzum i svaki od njih je božanstven. Blood at Night II su snimci sa dve free improv sesije koje je bend pravio tokom snimanja albuma da se malo izduva. Pozvani su bili i razni prijatelji i kolege i ovih sedam komada vam pružaju onaj posebni šmek analogne, a vrlo apstraktne improvizacije u kojoj za većinu zvukova nemate pojma šta ih je proizvelo i kada shvatite da slušate fidbek gitarskog pojačala osećate se kao Šerlok Holms. Čuje se ovde i malo ,,normalnog" bubnja i gitare, ali muzika je uglavnom predivno bestelesna, hermetična a prijateljska i od mene oba izdanja dobijaju najtoplije preporuke:
https://dungeonearth.bandcamp.com/album/blood-at-night
https://dungeonearth.bandcamp.com/album/blood-at-night-ii

Sleaszy Rider Records imaju novi, osmi album švedskih hard rock/ metal veterana Black Rose. Black Rose sviraju duže od 30 godina pa je i The Mirror vrlo sigurno sklopljena ploča, melodična a heavy i mada su refreni radio-friendly, bend zvuči živo u svirci i inspirisano u aranžmanima, nudeći skoro pa progresivnu verziju tog nekog ,,narodskog" hard 'n' heavy rokanja. Miks je MOGAO da bude malčice uredniji ali i ovako se ovo vrlo lepo posluša pa pozdravljam i preporučujem svakome kome termin ,,hair metal" nije automatski odbojan:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/black-rose-the-mirror

Štutgartski Front Row Warriors zvuče vrlo '80s iako su osnovani pre svega šest godina. Running out of Time, njihov drugi album je perfektna fuzija velikih, metalskih rifova, sleaze metal klavijaturica i atmosfera, te kvalitetnih vokala crvenokose Elkie G. Ovo je album koji ste mogli da mi pustite i 1987. godine, između Whitesnakeove eponimne ploče i dugosvirajućeg debija Gansa i ja bih sve to posrkao bez oklevanja. Jeste sleazy, jeste cheesy, ali je DOBRO, energično a Elkie KIDA:
https://www.youtube.com/watch?v=lLobQ4dm510&list=RDlLobQ4dm510&start_radio=1

Kad smo već kod žena koje kidaju taj hevi metal, Girlschool Running Wild: Live In London ima NAJGORI omot koji su Girlschool ikada imale, ali u pitanju je živi album snimljen 1984. godine u Kamdenu i, jebiga, ovo su Girlschool u njihovoj zlatnoj fazi, kad su se već izborile za ravnopravnost sa muškim bendovima, a etikete su krenule da traže druge žene koje umeju da sviraju gitare, da im potope kosu u sumpornu kiselinu i utegnu ih u kožne pantalone. No, Kim, Denise i ekipa su bile OG's, nisu ih slučajno proglašavali ženskim Motorhedom, i mada su do ove godine već pravile i blago ,,radijskije" pesme (koncert je odrađen usred snimanja albuma Running Wild), uživo su pržile. Album počinje sa C'mon Let's Go a  završava se sa Emergency i koga TO ne natera da izgubi kontrolu, promašio je planetu;
https://www.youtube.com/watch?v=DHQhgZNdKm0&list=OLAK5uy_moZPyZzpl8-DbzA1OjNVFak2iz4ufd0us

ALBUM NEDELJE

Naprosto je prelepo da Diamond Head i Brian Tatler i dalje sviraju i bend, jedan od prvih, najprvijih iz onog što je kasnije nazvano New Wave of British Heavy Metal, sigurno grabi ka pedesetoj objletnici. Novi album je zapravo živa ploča sa recentne turneje, naslovljena Live And Electric i, mislim, ako ste gledali Deamond Head po Jutjubu (ili zapravo uživo) poslednjih godina, znate da su JAKO dobri. Tatler je okupio dobru ekipu u kojoj imate odličnog Karla Wilcoxa na bubnju, te gitaristu Andyja Abberleyja koji će iduće godine da proslavi dve decenije rada sa Diamond Headom itd. Naravno, fantastični Danac Rasmus Bom Andersen na vokalima je Tatlerovo ne-tako-tajno oružje u poslednjih desetak godina i on je ovde u prvom navalnom redu i još više loži vatru koju su gitaristi i moćna ritam sekcija (uključujući novog i odličnog basistu Paula Gaskina) već naložili. I nema greške, Diamond Head zvuče UBITAČNO i seksi u isto vreme, sa pesmama koje nisu ništa izgubile sa vremenom, a naravno da ćete pred kraj dobiti i Helpless i Am I Evil. Slavlje:
https://www.youtube.com/watch?v=mT6VlUG_U18&list=OLAK5uy_m0GXHdRHUJ_7cnHPyxptc4Or4T6PDbfb4

[sodomizer]

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/black-sabbath-back-to-the-beginning-live-2025

[Meho Krljic]

Ako ste se odmorili od Guns N' Roses i borbe protiv okupacionog režima u Srbiji, da vidimo šta je drugo od metala bilo zanimljivo protekle nedelje.

Deo 1: BLACK METAL

Versteckt su tri tipa iz Belingema u državi Vašington sa mnogo drugih bendova u kojima sviraju i solidnim debi EP-jem, Eternal Ash. Nema tu sad nešto mnogo filozofiranja, ovo je sirov, pošteno oznojen blek metal koji ne poseže za nekakvim progresivnim tehnikama, nije prenaglašeno atmosferičan, snimljen je prirodno, jeftino, sa živim zvukom i mnogo entuzijazma. Pitko i simpatično:
https://verstecktblackmetal.bandcamp.com/album/eternal-ash

Allodium je u principu jednočlani (post) blek metal projekat iz Kalifornije a iza koga stoji multiinstrumentalista Jarl Eardwulf a koji je za potrebe drugog albuma preveo ime u Lord EarthWolf. Kad vidite kako se oblači – dekadentno, kao da su romantičarski pesnici XIX veka imali pristup opusima Burzum i Immortal – pomislićete da je ovo jedan od onih bendova gde su imidž i filozofija bitniji od muzike ali NIJE TAKO. Dream Labyrinth je vrlo solidno napisan i ekstremno profesionalno odsviran i produciran album na kome vokale odrađuje izvesni Dominick Giannattasio, a postoji još gostujućih muzičara, zvuk, miks i master je radio profesionalni inženjer zvuka, a jedna pesma ima i solo na saksofonu. Dakle, Allodium u ovoj inkarnaciji ne da zvuči profi u tehničkom smislu nego je i estetski u pitanju zanimljiva i inspirativna ekstrapolacija blek metala koju vredi hvaliti unaokolo iz sve snage. Naprosto, velika većina post-blek metala se svodi na shoegaze pop sa vrištanjem dok Allodium, iako i sam ima shoegaze komponentu, radi nešto DALEKO progresivnije, agresivnije i interesantnije (Edit: u međuvremenu je  album potpuno uklonjen sa Bandcampa pa nećete moći da ga čujete danas. No, ostavljam tekst i link za trenutak kada će se pojaviti):
https://allodium.bandcamp.com/album/dream-labyrinth

Spectrum Mortis iz Madrida mešaju doom, black i death metal za jednu zaista upečatljivu, veoma teatralnu predstavu što je nude na svom aktuelnom EP-ju Clavis Magica. Ovo su dve pesme, intro i autro veličanstvene meditacije o okultizmu, smrti i istoriji i prijaće svakome ko povremeno (svaki dan) razmišlja o istim stvarima:
https://spectrummortis.bandcamp.com/album/clavis-magica

Vrlo simpatičan, skoro polusatni novi EP za Poljake Funeral Mass mi je osvežio ovu nedelju. Nightborn Perdition dolazi posle već tri albuma koje ova ekipa iz Gdanjska ima u katalogu i nudi kinematičan, melodični blek metal sa puno dobrih rifova, kvalitetnim aranžiranjem, solidnim miksom. Funeral Mass uspevaju da spoje savremenu blek metal tendenciju ka melodiji i atmosferi sa ,,pravim" kompozitorskim ambicijama i njihove pesme su kompleksne a opet tečne, pitke, prijatne. Odlično je:
https://youtu.be/zdglZrGQecg

Ruski blackened crust sastav Øtråva ima novi EP, Король крыс / King of rats i to su tri kvalitetne pesme na tačno idealnom mestu između blek metala i krastkora. Dakle, ima ovde i atmosfere, melodije, filozofije, a ima i propisne krljačine. Dobra produkcija, promišljene pesme, dobar bend:
https://otrava.bandcamp.com/album/king-of-rats

Iz Njemačke pak dolaze Sacrifizer, bend osnovan 2021. godine a orijentisan na, kako sami kažu, ,,Blackened Speed'n'Punk". Ekipa, koja je nekada duo a nekada samo jedan čovek, iza sebe ima više kraćih izdanja i jedan album a EP Midnight Curse ima tri pesme vrlo priajtnog old school testerisanja koje ćete voleti ako imate imalo duše:
https://sacrifizergermany.bandcamp.com/album/midnight-curse

Na sasvim drugoj strani su, naravno, Abigail Williams iz Feniksa u Arizoni i mada ovaj bend nikada nije svirao blek metal po nekom mom ukusu, svakako ću reći da je A Void Within Existence, njihov šesti album za dve decenije rada prilično ubedljiv. Naravno, ovo je blek metal za mase, sa dosta komunikativnih elemenata iz delokruga ,,obične" metal i rok muzike, i sa pravom produkcijom, ali ovo nije cinično sklopljena ploča i bend zvuči kao da se trudi da prebaci očekivanja. Korektno:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/a-void-within-existence

Kad sam već zagazio u američki moderni blek metal, red je da ukažem i da je novi Oskoreien PRILIČNO DOBAR. Ovaj duo iz Los Anđelesa albume snima retko – ovo je tek treći u preko 20 godina rada a od prošlog je protekla skoro decenija – a i njihovo viđenje blek metala je daleko od za žanr tipičnog teatra i kostimografije, ali i od tema kojima se ova muzika uglavnom bavi. Hollow Fangs je tako album melodične, poprilično ,,post", pa i prilično kontemplativne ali ne nužno šugejzerske muzike kroz koju bend provlači i svoja interesovanja za taoističku filozofiju ali se i bavi istraživanjem prevazilaženja traume. Na papiru deluje jako akademski ali Oskoreien znaju da ga prikolju momački i da je samo ovo lepše masterovano ja bih ga nosio na rukama po trgovima i bulevarima naših gradova:
https://oskoreien.bandcamp.com/album/hollow-fangs

Empillarist je, naravno, jedan momak iz Čilea koji se za omot albuma svog debi albuma, Pale River, Ghost Reflection slikao sa namazanim licem, mačem u ruci i crnom mačkom koja pored njega ide u taj osvajački pohod u koji se on zaputio. Jebiga, kad je nešto šarmantno onda je šarmantno i Pale River, Ghost Reflection je ploča sirovog a neodoljivo melodičnog blek metala čija je svaka melanholična nota kompenzovana garažnim haosom u korenu zvuka. Čuje se i mjaukanje mačke na početku treće pesme, akustičnog interludija The Forest's Scent. Neodoljivo:
https://empillarist.bandcamp.com/album/pale-river-ghost-reflection-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

U punoj sam meri očekivao da mi album naslovljen Where Silence Sings a Hymn, debi izdanje sijetlskog trija Mycon, bude smaračina, ali ispostavlja se da su Mycon PRILIČNO DOBRI. Ovo je doom/ sludge metal sa dosta melanholije ali i dosta sirovosti u zvuku, utemeljen na dugačkim, sporim pesmama i praktično ritualnim vokalima gitariste Shevina. Svedenost zvuka, koji je vrlo organski napravljen, sa puno teksture i hrskavih distorzija doprinosi ukusnosti (!!) muzike i pomaže da se album lepo iskonzumira.
https://mycon.bandcamp.com/album/where-silence-sings-a-hymn

Norvežani Kuiper sebe opisuju ovako: ,,Five humanoids with loud equipment get properly intoxicated in a cabin. Shenanigans ensue." Naravno da je ovo pijan, gruverski stoner rok ali album Goloka Sessions pored sve svoje neobaveznosti u garažnom zvuku i džemerske prirode pesama, ima dovoljno skandinavske discipline i kontrole kvaliteta da ne bude zaboravljivo smeće. Faz je prijatan, ritam hipnotičan, vokali umiljato psihodelični a cena za daunloud je koliko date pa izvolite, nećete se kajati:
https://steinsopp.bandcamp.com/album/goloka-sessions

Za ljubitelje mučnog, dronerskog sludge-doom metala, evo nam ga drugi album benda Stomach. Stomach su iz Ženeve ali Ženeve u Ilinoju a album Low Demon je kao da ste uzeli Eyehategod, u piće im sipali meskalin i pustili ih da se sapliću po studiju, sa uključenim mikrofonima. Ovo mislim u najpozitivnijoj konotaciji jer Low Demon zvuči kao sludge metal u ozbiljnoj komi, iz koje se svakih nekoliko minuta probudi, pokuša da ustane pa ponovo kolabira. Razorno:
https://stomachdoom.bandcamp.com/album/low-demon

Acrid Rot iz ,,močvarnih vukojebina Pensilvanije" sviraju sludge metal mnogo... oštrije forme. Štaviše, album Where Flesh Transcends...Man Stands Tall je barem onoliko hardcore i death metal koliko i sludge metal. Ali to što radi on radi dosta šarmantno, nudeći ugodno raznovrsnu a uniformno agresivnu muziku i ko voli da hedbenguje makar isto koliko i da se drogira, ovde će naći svoj saundtrak:
https://www.youtube.com/watch?v=qqHtLBlfx98

Praznik usred leta, kad mu se najmanje nadamo! Witchsnake imaju novi album, nazvan prosto Satanas, da se neko slučajno ne zbuni šta je glavna inspiracija za ova dva čoveka čija muzika uvek zvuči kao nešto što bi titularni Satana svirao da mu neko umeša čaj od maka sa tekilom koju inače ljušti. Voleo sam ove ljude i na prethodnim izdanjima i mogu i da primetim da se trend da su pesme malo tehnički urednije nastavlja i na ovom albumu, ali nemajte brige. I dalje, naime, pričamo o ekstremno sirovom, nadrogiranom, jako abrazivnom, teškom psihodeličnom stoner-rokanju. U moje vreme su bendove koji ovako sviraju hapsili po viđenju, tako da možete samo da se zahvalite Nečastivom na svom lobiranju koje je izvodio preko svojih posrednika među nama da možete da Witchsnake slušate bez straha od represije. Uživajte, a ako se setite, dajte i koji dinar ovim ljudima, traže samo onoliko koliko im vi sami ponudite:
https://witchsnake69.bandcamp.com/album/satanas

Margarita Witch Cult su pre dve godine imali zapažen debi album a pre toga i demo koji se meni bio jako dopao pa mi je milo da vidim da birmingemski trio nastavlja da radi i napreduje divovskim koracima. Drugi album, Strung Out in Hell izlazi ponovo za Heavy Psych Sounds Records i kako rimska etiketa ne objavljuje ni prosečne a kamoli slabe albume, i ovo je jedan od modernih klasika stoner roka. MWC imaju u sebi mnogo sabatovskog DNK, naravno, ali sa ovim albumom stručno šire paletu zvuka, držeći se suvoće i prirodnosti power trio formata ali i pišući neverovatno zabavne psihodelične hard rok pesme. Scream Bloody Murder je jebeni HIT, Conqueror Worm je neodoljiva doom metal halucinacija a Crawl Home To Your Coffin je Black Sabbath na BAŠ DOBROM heroinu a to su samo prve tri pesme na albumu. Remek dela se, izgleda, snimaju svake nedelje, samo mora neko da nam na njih ukaže a iako je ovome titula albuma nedelje izmakla za MRVICU – videće se posle zašto – radi se svakako o jednoj od najboljih stoner rok ploča ove godine:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/margarita-witch-cult-strung-out-in-hell

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

泥虎 odnosno Deidora su thrash metal ekipa iz Tokija i odlično zvuče na novom demo snimku, Studio DEMO 2025. Ovo su tri pesme razjarenosti ali i šmekerskih old school rifova, muljave ali tople produkcije i ničim zauzdane agresije. Pri svemu tome, ova lepota se plaća koliko hoćete pa nemojte da se štekujete. Ovo je tipično japanski razuzdano a opet disciplinovano i pritiska svu dugmad koju treba:
https://deidorathrash.bandcamp.com/album/studio-demo-2025

Odličan novi EP za hrvatski Zlotvor, a nazvan, u nastavku teme sa prošlogodišnjeg prvenca, samo ,,II". Tomislav Ferenc održava izuzetno visok nivo kvaliteta kojim nas je šarmirao pre nekih petnaest meseci, nudeći ponovo vrhunski odsviran metal na razmeđu thrash i death ekstremnosti, samo sa vokalima direktno iz klasične heavy metal furune. Tempo je furiozan, pesme su kratke, aranžmani dinamični i pametni, a produkcija je vrlo dobra i ovo je JAKO JAKO dobro, pa ne budite neodgovorni. Takođe, cena za daunloud je koliko date a ovo vredi BAŠ MNOGO:
https://zlotvor.bandcamp.com/album/ii
 
Bendova sa imenom Nemesis, nagađate, ima doslovno na desetine. Najnoviji je iz Šarlota u Severnoj Dakoti i taj Nemesis  ima EP Klyoxin-X. Klyoxin-X je nekakav futuristički farmakološki produkt koji, sudeći po tekstu naslovne pesme, izaziva VRLO LOŠE fiziološke efekte kod korisnika. Pa pripazite ako se to pojavi u nekoj prodaji u apoteci blizu vas. Enivej, ovo su četiri pesme HIPERBRZOG (njihove reči) thrash metala/ crossover thrasha i, mislim, sjajne su. Bend svira brzo i disciplinovano, rifovi su jednostavni i napaljujući a pevač (koji je istovremeno i gitarista) svaki čas izleti u retro-intonirani, polomljeni speed metal falseto koji mene, naravno uvek odobrovolji do krajnjih granica. Super je a ako kupite i disk dobijate i petu, bonus pesmu:
https://nemesisnc.bandcamp.com/album/klyoxin-x

Zanimljiv mi je prvi album Čileanaca Skarbrand, naslovljen Obliteration, jer je ovo melodični, prilično progresivni thrash metal koji ne hvata na žestinu i ulični šmek a opet nije ni uobičajeni prog-thrash sa ,,akademskim" stavom. Obliteration je ploča na kojoj ni u jednom trenutku niste sigurni šta će se naredno desiti i mada to ima i svoje očigledne mane, Skarbrand donose pred slušaoca pristojan broj lepih iznenađenja i svežih ideja. A pritom daunloud naplaćuju koliko vi date:
https://skarbrand.bandcamp.com/album/obliteration

Sistema Diez iz Venecuele, a danas preseljeni u Buenos Aires nisu možda stilski po nekim mojim preferencama, ali valja pohvaliti EP El Tesoro del Cielo jer je kvalitetan, srčan i ekspresivan. Muzika je kombinacija thrash metala, groove metala, hardcore/ screamo elemenata a pesme su energične i melodične, odsvirane i snimljene hiperdisciplinovano pa ako volite, poslušajte, a daunloud se naplaćuje samo koliko vi kažete:
https://sistemadiez.bandcamp.com/album/el-tesoro-del-cielo

Psychomosher iz Bogote u Kolumbiji su daleko više po mom ukusu. Njihov debi album – posle gomile kraćih izdanja tokom više od decenije – je naslovljen Trapped into the Madness Vortex i to je pravopisno verovatno pogrešno ali je u pogledu energičnog, žestokog thrasha apsolutno sve na svom mestu. Ovo je crossover/ thrash materijal dobrog tempa, dobrog gruva, odličnog zvuka, ali Psychomosher pre svega imaju KARAKTER. Ne sad neki neviđeno originalan karakter, čuju se ovde u muzici jasno uticaji brojnih poimeničnih bendova iz osamdesetih, od Suicidal Tendencies do Accused, ali Psychomosher umeju da osveže poznate modele (slušajte kako slatko počinje CH4 Attack) i generalno deluju kao bend koji nešto GOVORI. Jedina zamerka koju imam je što album ima samo osam pesama, ali valjda će brzo i neki nastavak:
https://selvajariarecords.bandcamp.com/album/trapped-into-the-madness-vortex

Nefarious iz San Franciska su me kupili na prvih par taktova njihovog debi albuma, Addicted To Power. Ovo je prosto ODLIČAN thrash metal, sa dovoljno spretno ugrađene heavy metal filozofije da sve na gomili zvuči progresivno. Da bude jasno, iako osnovan prošle godine, ovo je bend veterana Bay Area thrash scene, sa članovima Death Angel, Hirax, Angel Witch, Vicious Rumors, Blind Illusion i još gomile ključnih bendova za istoriju metala, pa nije nekakvo čudo da Addicted To Power zvuči ovako solidno. Produkcija je kvalitetna (i ne prebudžena), maštovitost kompozicija na visokom nivou a tempo i žestina su zavidni tako da Nefarious preporučujem bez mnogo rezervi:
https://nefariousband.bandcamp.com/album/addicted-to-power

Iako bendovi Jävelin i Vomit Hammer sviraju metal, i jedni i drugi ga sviraju vrlo pankerski i nekako prirodno pripadaju ovoj sekciji današnjeg pregleda. Vomit Hammer su iz mesta Jyväskylä u Finskoj a Jävelin su iz Helsinkija i njihov split album je prelepa kolekcija pesama koje voze brzi, sirovi metal-pank, sa elementma heavy metala, thrash metala, black metala... Pošto su ovo FINCI, kvalitet je jako visok, a produkcija iako suštinski jeftina, sasvim savršeno pasuje uz ovu sirovu, pijanu a sofisticiranu muziku. Prelepo:
https://vomithammer.bandcamp.com/album/split-with-j-velin
https://javelinofsin.bandcamp.com/album/j-velin-vomit-hammer
 
Porcupine su iz Čikaga i Pitsburga a EP Under the Altar opisuju kao ,,Porcupine at their most realized, finding them at their most repetitive, contemplative, and melodic, as well as being the most chaotic and anarchic release to date." I, sad, to je sirovi, ali SIROVI podrumski hardcore u susretu sa noise rockom i tu ,,melodičnost" i ,,kontemplativnost" treba shvatiti vrlo uslovno. Mislim, dobro je ovo, samo je ipak namenjeno ozbiljnim andergraund potrošačima:
https://porcupinehardcore.bandcamp.com/album/under-the-altar
https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/under-the-altar

Divided We fall je drugi album za Toxic Intent, hardkor bend iz Orlanda, koji na slici deluje toliko mlado da nisam siguran da ovi momčići smeju da piju alkohol i upravljaju motornim vozilima. To znači i da im muzika nije sad nešto ,,zrela" i progresivna ali ima nečeg i u jednostavnom, pankerskom hardkor trešu i '90s klecanju koje ovaj bend radi sa entuzijazmom kao da su sve to sami izmislili:
https://toxicintent.bandcamp.com/album/divided-we-fall

Šveđani Master Killer na omot za svoj demo '25 stavljaju japanskog demona iako su ime uzeli po američkom distributerskom naslovu kineskog filma (o kome sam nedavno pisao) ali dobro, valjda je nama na zapadu to sve isto. Enivej, muzika je agresivnim metalizirani hardcore koji smenjuje siledžijski moš-gruv sa bržim eskapadama, vokali su grubi, ,,ulični" a produkcija je dobra. Master Killer imaju i dovoljno originalnih ideja da meni budu interesantni pa svakako proverite a cena za daunloud je ionako koliko date:
https://masterkiller.bandcamp.com/album/demo-25

Last Dayz su indonežanski ,,dark hardcore" sastav a to u praksi znači da sviraju tvrdo, metalizirano, sa dosta thrash i death metal elemenata u svom zvuku. A to nije ništa loše, naprotiv. EP LP Promo, koji, dakle, najavljuje album, ima tri pesme kvalitetnog, mošerskog rada, sa dobrim ritmom, solidnim rifovima, brutalnim vokalima. Sve kako volite:
https://lastdayzhc.bandcamp.com/album/lp-promo

21 Bricks su pank rok duo iz Los Anđelesa i imaju vrlo simpatičan, osoben zvuk, sa pesmama koje se kreću između ,,alternative" i hardkor treša. Vrlo lepo, ako mene pitate, pogotovo uz jeftinu, prljavu, kućnu produkciju, dualne muško-ženske vokale i dosta petljanja sa metal rifovima u moš-delovima. Tekstovi takođe odlični i ovo je pank koji nije puka replikacija readymade elemenata već njihova u najmanju ruku inspirisana rekombinacija. Daunloud albuma Regime Change plaćate po želji:
https://21bricks.bandcamp.com/album/regime-change

Violent Colours je emoviolence/ screamoviolence projekat iz Kopenhagena pa i debi EP, isto Violent Colours treba da slušate samo ako imate afinitete ka praktično kataklizmičnim dimenzijama samooptuživanja, sumnje u sebe, stida i vrištanja za podrškom, a koji su spakovani u četiri pesme i intro. Mislim, DOBRO je ovo ako tražite baš takvu muziku, jedan produžen vrisak i odbranu od sveta sa kojim je teško suočiti se, i nemojte da vas jeftina, kućna produkcija zbuni, pesme su napisane solidno, a cena od koliko date je jer niko nije mogao da zamisli da će ovo biti uopšte slušano, kamoli kupovano:
https://violentcolours.bandcamp.com/album/violent-colours

For Fuck's Sake iz Bruklina trpaju teški, mošerski, metalizirani hardcore. EP  7-minute abs / lobotomy će vam, nadamo se, odati tajnu kako da za sedam minuta napravite KVALITETNE trbušnjake, a ako ne, ponudiće vam da zaplešete i POLOMITI vas dok još budete nameštali podvezicu da vam ne spadne u mošpitu. Odlična produkcija, sve odlično:
https://forfuckssakeband.bandcamp.com/album/7-minute-abs-lobotomy

Erode iz Baltimora stručno kolju onu kombinaciju mošerskog hardkora i death metala koja meni zvuči prirodno i pristojno, pa im je i debi album, Devout, nekako pitak i lep. Zvuk je težak ali topao, izvedba strastvena, gruv je vrlo plesan a rifovi su ložački i tu su još i ti ,,blackened" vokali da sve bude kako treba. Užitak:
https://dazestyle.bandcamp.com/album/devout

Slaughter to Prevail APSOLUTNO nikada nisu bili bend po mom ukusu pa neće biti ni sa novim, prvim ,,američkim" albumom, Grizzly, ali Alex JESTE prilično kul lik koji izgara za svoju umetnost (i dalje povremeno radeći JuTjub ,,vokalne obrade" pesama po čemu je prvo bio poznat), ljudski se ogradio od svoje prošlosti u kojoj se družio s nacistima, osudio je rusku invaziju na Ukrajinu PLUS nije na kraju stopostotno prešao u Ameriku nego se i dalje trudi da očuva sponu sa majkom Rusijom i da utiče na svoju publiku tamo da bude pametnija. To je sve za pohvalu a i Grizzly je neobično optimistična ploča, verovatno najviše eksplicitno zabavan deathcore album snimljen ov godine (ili ikad) i mada meni njihov nu-metal-deathcore ne radi bogznašta, verujem da će mlađima (i pametnijima) od mene ovo biti vrlo lep album. Pritom, Jevgenij je PREJAKO predobar bubnjar i mada očajavam što je otišao iz Katalepsy da svira muziku koja ne iziskuje od njega da upotrebi ni 30% svog talenta, opet mi je drago da čovek vidi malo slave i nadam se para:
https://sumerianrecords.bandcamp.com/album/grizzly

Kad sam već krenuo sa deathcoreom, evo i novog albuma mičigenskih Recorruptor. Ovo ne bi bila moja muzika po definiciji, Recorruptor mešaju deathcore i melodični death metal, ali, jebiga, Sorrow Will Drown Us All UBIJA. Mislim, ovde nema poziranja, nema kontemplacija i filozofija, nego se uglavnom mučki prebija i to je, sestre moje i braćo, MOĆAN death metal koji rabi deathcore zvuk i ima možda PONEKI melodeath rif ali najveći deo vremena odvaljuje bubrege i vadi zube bez anestezije i to je prelijepo.
https://recorruptor.bandcamp.com/album/sorrow-will-drown-us-all

Thriller su lajpciški bend smešten negde između hardkorpanka i grajndkora. I to veoma lepo zvuči, istoimeni album ima deset kratkih, brzih pesama sa keči rifovima i razgovetnim ali sirovim pevanjem, sa dosta momenata brze, munjevite svirke ali i dosta gruva. Produkcija je takođe solidna i ako ste pre četrdesetak ili nešto manje godina voleli projekte kao što je npr. Chronical Diarrhoea, sa ovim ćete BAŠ uživati. Daunloud se naplaćuje koliko vi date a ima i vinil!
https://thrillerhc.bandcamp.com/album/s-t

Gruiiiik su pariski grindcore/ goregrind/ deathgrind bend sa svinjskom tematikom. No, album  Ça parle de ta mère ! im zvuči bolje nego što bi čovek na osnovu ovih informacija pomislio. Svirka je KVALITETNA, pesme su brze, aranžmani okretni a čak je i miks vrlo solidan pa humoristički party-grind koji bend ovde proizvodi (sa sve drombuljama) ima propisnu energiju i nosi slušaoca unapred. Cena za daunloud je koliko date pa izvolite:
https://gruiiiik.bandcamp.com/album/a-parle-de-ta-m-re

Zenoxis su slamming death metal bend iz Litvanije sa, evo, već drugim albumom ove godine. To ne sugeriše neku veliku kontrolu kvaliteta, i, da se razumemo, The Basement Devourer i nije neka sad VELIKA ploča, ali, zapravo je zabavna. Ovo je jednostavan ali srčan slem, sa izraženim grindcore mentalitetom u svojim relativno kratkim pesmama, dobrom gruvu, okretnoj izvedbi, pa i u humoru koji se čuje u samoj muzici (pošto tekstove ne čujemo ali se, naravno, bave kanibalizmom, ali ne SAMO kanibalizmom i reklo bi se da ovde ima dosta kritičkih osvrta na samo društvo – Suicide Religion, Televised Homicide itd.). Zvuk je ODLIČAN, i Zenoxis preporučujem bez ikakvih rezervi jer proizvode ugodan, zabavan slem bez pretenzija i glume:
https://zenoxis666.bandcamp.com/album/the-basement-devourer

Imamo i nešto novog novozelandskog slema a znamo da odatle dolazi samo najbolje. Guttural Obliteration nisu Organectomy, ali zaista pošteno održavaju nivo kvaliteta svojim novim EP-jem, Mounds Of Scum koji ima tešku, debelu produkciju, ludo zarazne slemove, odlične blastbitove i moćne vokale. Ovo prave dva čoveka, ali su JAKO dobri u tome, zaobilazeći većinu zamki u koje upadaju kućni slem projekti, pa materijal zvuči istovremeno i zrelo ali i mladalački napaljeno, sa dobrim rifčinama i generalno opakim zvukom. Kvalitet!!!!!!!
https://gutturaloliteration.bandcamp.com/album/mounds-of-scum

Francuzi Kvlt ov Saedism imaju vrlo ubedljiv prvo EP, Trivm Dolorvm, onako, bučan, glasan, ekstrovertan, ali izuzetno disciplinovano urađen. Pričamo o death-thrash cepačini sa tri pesme dosta ozbiljno promišljenih rifova, teškog zvuka, generalno epske agresivnosti ali spakovane u razrađene, kvalitetne aranžmane. Bend očigledno zna i kako želi da zvuči i kako to da postigne i ovaj prvi EP je zaista najbolja vizit karta za sve poštovaoce old school death metal zvuka:
https://kultovsaedism.bandcamp.com/album/trivm-dolorvm

Šveđani Eternal Darkness su osnovani 1990. godine i, evo tri i po decenije su pripremali prvi album. On je, isto nazvan Eternal Darkness, upravo izašao a bend se onda svečano rasformirao prethodno veče. Nekako je to i šmekerski, zar ne, pogotovo što je  Eternal Darkness komad vrlo old school kavernoznog death doom metala, bez ikakvog obaziranja na nekakve trendove u zvuku ili stilu modernog death metala. Ovo je MUČNO koliko je tamno i heavy ali ta muka ima i gruv koji uhvati čoveka i ne pušta ga. Album izdaje singapurski Pulverised Records pa tako znate da pričamo o pravom andergraundu a ako baš volite taj pravi andergraund ovo ćete ušmrkivati 5-6 puta dnevno narednih nekoliko meseci:
https://pulverised.bandcamp.com/album/eternal-darkness

Mentes siniestras je ovogodišnji demo kolumbijskog death metal benda Mortado, a ovo je iskusna ekipa sa 15 godina rada i više izdanja iza sebe, uključujući jedan album pre deset godina. Iako death metal koji se opseda serijskim ubicama nije moja preferirana forma, jelte, death metala, Mentes siniestras je kvalitetan materijal sa dve pristojne pesme jednostavnih, ukusnih rifova i dobrog gruva. Nema ovde mnogo invencije i filozofije ali je sve POŠTENO:
https://mortado.bandcamp.com/album/mentes-siniestras

Berlinski Dissecdead imaju dosta grozan mastering na novom EP-ju, Sunset Slaughter Blues, bučan i natrpan tako da se suptilniji detalji njihove svirke, a ima ih, čuju samo uz dosta aktivnog napora od strane slušaoca, ali, mislim, muzika je više nego zdrava. Ovo je – uprkos proklamaciji benda da svira old school death metal – i prilično modernizovana varijacija na '90s klasike, sa dosta boltthrowerovskih rifova između savremenijih black-death tritonusa i evokativnih melodija. Bend iza sebe ima dva albuma a ovo im je postpandemijsko vraćanje u formu i pozdravljam ga iz sve snage:
https://dissecdead.bandcamp.com/album/sunset-slaughter-blues

Flesh su australijski death metal sekstet čiji je jedan od članova potpisan da svira samo ,,buku" i ,,bek vokale". Imajući u vidu koliko je muzika na EP-ju I Want To Kill God jednostavna, skoro da se pitate šta radi šest ljudi ovde, ali dobro, ovo je tribalan, sirov death metal i okej je da imate ekipu da ga sa njom pravite. Pesme su proste ali imaju šmeka, zvuk je ravan ali dovoljno zdrav i agresija koju Flesh vrše na vaše uši dolazi uz porciju pristojne energije.
https://fleshgrind.bandcamp.com/album/i-want-to-kill-god

Time to Rot je debi album za goteburški trio Filth i mada smo navikli na tradiciju da iz ovog grada stižu melodični death metal bendovi, Filth već imenom najavljuju kako će sve to zvučati. Pomalo generički, reći će neko, ali ovo je svakako solidan album old school death metala iz kanalizacije, urađen u tipično švedskom, disciplinovanom maniru. Rifovi su ovde prijatno razrađeni sa svojim šetnjama po skali i uklopljeni uz gruverski srednjetempaški ritam sa povremenim bržim ispadima, vokali su duboki i hipnotični i uopšte, ceo album je karakterisan toplim, prijemčivim zvukom i pesmama u koje se utone sa uživanjem i prijatno kontemplira:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/time-to-rot
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/time-to-rot

Tsygun i Gosudar su dva moskovska death metal benda sa kvalitetnim split albumom. Tsygun iza sebe imaju već dva albuma i ovde RAZVALJUJU sa dve moćne grindcore/ deathgrind pesme i jednim dugačkim, hipnotičkim komadom od 16 minuta. Gosudar, pak, imaju jedan death metal komad koji podseća na kavernozni '90s death zvuk Immolation i sličnih bendova a onda i sporu, mračnu death-sludge meditaciju od osamnaest minuta, i, mislim, SVE je ovde odlično. Uživaćete:
https://gosudardeath.bandcamp.com/album/split-with-tsygun
https://tsygun.bandcamp.com/album/split-with-gosudar

Poljaci Clairvoyance sviraju elegantan old school death metal na svom debi albumu, Chasm of Immurement. Kad kažem ,,elegantan", to znači da ovde imate zvuk ranih devedesetih spakovan u pametne, spretno urađene aranžmane, plus miks koji je dovoljno topao a da muzika i dalje zvuči JAKO heavy. Clairvoyance ovaj stil dobro razumeju i izuzetno lepo barataju vokabularom kavernoznog, hermetičnog death metala, proizvodeći prijatne, mošerski nadahnute pesme i mnogo hedbenga. Lepo:
https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/chasm-of-immurement

Grci Dephosphorus sviraju zanimljivu kombinaciju death metala, black metala pa i malo hardcore i grindcore elemenata, sve to umešano u filozofsku naučnofantastičnu oblandu. Peti album, Planetoktonos im ponovo izlazi za poljski Selfmadegod Records i ovo je dobra i funkcionalna saradnja. Dephosphorus imaju osoben zvuk, zanimljive ideje i vernost andergraundu a Selfmadegod je firma koja pazi šta objavljuje. Fina kombinacija:
https://dephosphorus.bandcamp.com/album/planetoktonos
https://nervealtar.bandcamp.com/album/planetoktonos

Entrails spadaju u originalni talas švedskog death metala. Osnovani 1990. godine, ovi ljudi danas, naravno, sviraju u sasvim izmenjenoj postavi gde je jedini originalni član gitarista Jimmy Lundqvist a koji je tokom devedesetih bio predvodnik i koji je nakon raspada potkraj te decenije – bez ijednog izdanja – i bio odgovoran za rezurekciju. Entrails od 2010. godine onda redovno snimaju albume pa je Grip of Ancient Evil tako njihova osma dugosvirajuća ploča i mada bend i dalje nema stabilnu postavu, niti sad nešto puca od originalnosti, ovo se lepo posluša. Hoću reći, Grip of Ancient Evil je vrlo klasičan švedski death metal na koji Lundqvist svakako drži deo tapije i ono što Entrails sa ovim albumom nemaju na velikim idejama, dobijaju na autentičnosti izvedbe. Kolji ga:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/grip-of-ancient-evil

Imamo i češki Entrapped koji i sam radi u tradiciji i zvuku švedskog death metala. Entrapped imaju nešto naglašeniju D-beat/ crustpunk dimenziju ali drugi album, Světlo je mrtvý im je VRLO ,,swedeath" kodiran sa pesmama za koje biste, da ste malo pijaniji, poverovali da su sa nekog demo snimka Dismember iz 1990. godine. A to je VELIKA pohvala i meni se Světlo je mrtvý vrlo dopao, sa čak i dosta finom produkcijom i nizom ubistvenih komada kao što su Rituál insomnie, Pustina, naslovna pesma itd. Krljačina bez filozofiranja, sa chainsaw gitarama i dobrim vokalom, šta vam više treba?
https://entrapped6666.bandcamp.com/album/sv-tlo-je-mrtv

Reburied (odnosno Re-Buried) iz Sijetla imaju drugi album i to je veoma lep komad ODVRATNOG death metala koji zaobilazi upeglanost i dosadnu ,,tehničku" predvidivost karakteristične za mnoga ,,velika" imena ovog žanra a da opet osvaja sviračkim kvalitetima isto koliko i svežinom u komponovanju pesama. Flesh Mourning je ploča meljućeg gruva, pitkih aranžmana, odličnih, hipnotičkih rifova i zverskog vokala koji svaki peti-šesti stih kao da završava izbacivanjem šlajma po podu studija. Deluje odvratno, ali TO JE I POENTA a Re-Buried šampionski prelaze iz pesme u pesmu pametno varirajući tempo i dinamiku da nikada ne bude dosadno, sve vreme zvučeći kao banda pećinskih ljudi koja se napaljuje da ode i ubije mamuta jer inače nema šta da se jede. Moćno:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/flesh-mourning

Čileanci Cancerbero sa svojim trećim albumom, Sempiternal Decay, donose samo najbolje iz domena podzemnog, old school death metala. Ovo je bend koji je za 13 godina izdao svega tri albuma (i nešto splitova) ali koji, tehnički, postoji od 1987. godine. U aktuelnoj postavi je, naravno, samo jedna osoba koja je bend osnovala – basista i pevač Pedro Claramunt Cortés, a koji je moje godište – plus dve SASVIM nove, regrutovane prošle godine, za potrebe sviranja gitara. I prelepo je, odmah da kažem, kako Cancerbero u dobroj meri zvuče kao da je 1987. ili barem 1989. godina, dakle spontano, napaljeno, energično, sa zvukom koji je prilično prirodan i lep. Ni slučajno ovo ne treba shvatiti kao da bend nema tehničku izvrsnost, ima je, samo je stil sviranja death metala ovde neopterećen oprobanim, a sada već dobrano izlizanim trikovima i pesme zvuče sveže, energično, LJUDSKI. Uživanje:
https://youtu.be/Ev7iEA0JIC0?list=RDEv7iEA0JIC0

Evo i još jednog albuma kome je za mrvu izmakla titula albuma nedelje ali je u pitanju ploča da se BAŠ sluša. Pre par godina sam već pojasnio koliko me – negativno, naravno – trigeruje ime argentinskog death metal trija, DeadWhore, kao i to da im posvećujem pažnju pre svega jer su u bendu žene većina i da to MOŽDA DONEKLE ublažava imanentnu mizoginiju u imenu benda. Enivej, dok perem svoju savest ne mogu da ne ukažem da ovi ljudi – but mostly žene – KIDAJU. EP sa kraja 2022. godine je bio sjajan a debi album, What dwells in the depth je MNOGO DOBAR. Ovo je i dalje vrlo mračan, vrlo preteći intoniran old school death metal VEOMA nalik na ikonički zvuk jednih Grave ali odsviran sa autoritetom i autentičnošću koji DeadWhore izdižu iznad nivoa prostog tribjut-benda. Album ima, podrazumeva se, najgrdniju liričku tematiku (pesme se zovu, recimo, Abuse of corpse ili Buried Alive), ali ne ISKLJUČIVO, neke imaju i kritičke tonove u odnosu na religiju i društvo, a ova procesija lepljivih, teških rifova, moćnog ritma i zagrobnih vokala je toliko dobra da album treba da čuje svako ko sebe smatra death metal slušateljem. Preodlično:
https://deadwhoredm.bandcamp.com/album/what-dwells-in-the-depth

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

KillJoy iz Brisela su duo koji živi za eklektičnost i mada ne mogu da kažem da me je njihov album Dream and Violence sad nešto PATOSIRAO svojim spajanjem nespojivog i smelim amalgamima, ovo je svakako pitka, zabavna ploča suvo, prijatno producirana i, sa sedam pesama, ugodno kompaktna. KillJoy se kreću između hardkora, posthardkora, analognog elektro zvuka, screamoa i prizivaju i nekakav post rok, ali da se razumemo, pesme su mišićave a svirka čvrsta i ovo se sluša u pokretu a ne u polusnu:
https://mottowsoundz.bandcamp.com/album/dream-and-violence

Ko voli klasičan belgijski body electro music a što je vremenom mutirao kao industrialu i metalu, evo mu ga novi Suicide Commando. Final Stage je, doduše manje NOVI novi album a više kolekcija remiksa i reimaginacija pesama sa debi albuma Critical Stage iz 1994. godine ali Johan Van Roy insistira da je ovo kako bi taj album zvučao da je danas snimljen. Dakle, sve je dosta sirovo, kako je Suicide Commando i zvučao pre tri decenije ali opet i u dovoljnoj meri sofisticirano da se prilagodi modernom retro-friendly uhu. Klasika ali lepše zapakovana, šta tu ima da se ne voli?
https://suicidecommando.bandcamp.com/album/final-stage

Big Slime Summer je kompilacija pesama koje je Cameron Argon radio poslednjih godina unutar identiteta Big Slime a koji je poseban podskup identiteta Disfiguring the Goddess. Nisam siguran da ih je igde uopšte objavljivao a svakako ja lično nisam ništa od ovoga čuo, pa ako ste kao ja onda ovde ima da se naslušate jer Big Slime Summer ima 38 pesama, od kojih su neke remiksi i nightcore verzije već postojećih komada. U svakom slučaju, ovo je neka vrsta zaista ,,letnje", neobaveznije verzije Cameronovog eksperimenta spajanja slamming death metala sa plesnom elektronskom muzikom a koje je obeležilo poslednjih nekoliko izdanja Disfiguring the Goddess i, pošto je eksperiment ovde glavna ambicija, treba Big Slime Summer slušati relaksirano i otvorena uma. Ako mu priđete kako treba, ovo je album MNOGO simpatične zabave:
https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/big-slime-summer

Šveđani Stygian Fair vole epske teme, melodične gitarske motive i energičan, težak ritam. Njihov najnoviji album, The Hidden Realm, peti u sedam godina, nije SKROZ po mom ukusu, ali ima dovoljno mejdnovskih elemenata da bude dovoljno po mom ukusu i da ga preporučim svakome ko voli herojski heavy metal i grandiozne zvučne prizore, spakovane u prilično solidan miks i master koji sve drže na okupu i ne dopuštaju razmazivanje i gubljenje fokusa:
https://stygianfair.bandcamp.com/album/the-hidden-realm

Španci Scarecröw su simpatični na svom drugom EP-ju (a imaju i album) koji se zove ,,II". Ovo je melodičan, cheesy power/ heavy metal sa četiri pesme uglavnom dobrog tempa i energične svirke. Ako volite visoke, melodične vokale, muziku napravljenu za pokret i himnične a hedbengerske teme, uživaćete a cena za daunloud je pritom koliko date:
https://scarecrow.bandcamp.com/album/ii

Ashes Of Ares imaju četvrti album, New Messiahs i ovo je pitak, pa i pametan prog-power metal materijal napravljen od strane dvojice veterana scene istočne obale SAD. I Matt i Freddie imaju preko pedeset godina i decenije rada u metalu pa je ovo sigurno urađena ploča sa dosta energije ali i dosta svežine u idejama i aranžiranju. Korektno! Pa i više od toga!
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_n7pqgKKKjlroi9vkgqMGyNFJMKoRzJgzs

Kad smo već kod progresive, Španci Phantom Spell u svojoj muzici kombinuju klasičan early '70s progresivni rok i malo '70s i '80s heavy metala za jednu pitku, zabavnu smešu. Album Heather & Hearth, njihov drugi, ima samo pet pesama ali dve od tih pet traju preko jedanaest minuta i mada to sad deluje STRAŠNO, zvuk je lep, miks pametan a svirka otresita i zabavna tako da tu nema nikakvog straha. Bend je cheesy ne jedan razoružavajući način i možete ovaj album puštati i civilima a da vas ne gledaju popreko:
https://phantomspell.bandcamp.com/album/heather-hearth

Argentinski sastav Ramonda (a gde kolo vodi odlični pevač Santiago Ramonda) ima debi album, The Walls Are Crumbling Down i pošto to izdaju Frontiers, jasno je da imamo posla sa klasičnom ,,Rock Radio" municijom. Ali, mislim, nije da sam ja kao nešto isuviše prefinjen pa da ne volim radio friendly hard rock/ AOR/ heavy metal. Ramonda su napajani na izvorima u koje su krv utočili Whitesnake, Rainbow, Van Halen i druga braćala osamdesetih godina prošlog veka i stručno donose taj ,,komercijalni" a opet patinirani metal u treću deceniju 21. stoleća. Svirka je dobra, Santiago ima lepu boju glasa i ako volite, uživaćete:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lxb5xP-TPvCSX6L8mHCp6KsB9qW8fqLIo

ALBUM NEDELJE

Album nedelje je ploča koju je praktično stopostotna većina angloameričkih ,,medija" koji se bave metalom stopostotno ignorisala. Na svoju štetu, dodaću. StarForce su, na primer, heavy metal ekipa iz Meksiko Sitija u kojoj ima toliko nativno-američke krvi da je to prelepo da se samo vidi. A nije uopšte loše ni kad se čuje, debi album benda osnovanog 2021. godine naslovljen je Beyond the Eternal Night i to je sad jedan vrlo sigurno odsviran, zrelo napisan komad uličnog, himničnog heavy metala koji se prirodno transformiše u speed metal. Tempo je dakle, solidan, ali melodičnost pesama a pogotovo FANTASTIČNI vokali pevačice Mely ,,Wild" Solis daju svemu auru glamura potrebnu da muzika bude epska i prijemčiva i, jelte, deci i ljudima koji misle da je speed metal nešto namenjeno samo mutantima iz postnuklearne apokaliptične budućnosti. Enivej, ovo je JAKO dobro, onako, virtuozno napisano a da zapravo počiva na kvalitetno napisanim pesmama a ne na razmetljivom instrumentalističkom merenju kome je od dvojice gitarista veći (odgovor je: OBOJICI) i ne znam koja mi je pesma bolja. StarForce se bez problema ovim albumom kandiduju za izdanje godine a vi ste BUDALA ako ga propustite:
https://starforcemx.bandcamp.com/album/beyond-the-eternal-night-2

[Meho Krljic]

BTW, ko ima vremena i afiniteta, na donjem linku će naći moj mikstejp kojim se odaje pošta preminulom Ozzyju Osbourneu, kao i neke moje misli o njemu, njegovoj muzici, Black Sabbathu itd.


https://cvecezla.wordpress.com/2025/07/24/dj-meho-ozzy-osbourne-rip/

[Meho Krljic]

Umro nam je Ozzy, deco i sada... moramo sami. Ako je za utehu – a nije – makar je nedelja koja je isprva delovala potpuno banalno i prazno (i to i pre Ozzyjeve smrti), do kraja izbacila mnogo odlične muzike. Metalci umiru, metal opstaje i to tako i treba da bude.

Deo 1: BLACK METAL

Нябожчык su dva beloruska momka sa istoimenom demo snimkom i tri pesme sirovog, jednostavnog ali STAMENOG black-death metala. Ovo nije ni tehnički ni zanatski manjkavo, samo je, dakle, primitivno u estetskom smislu, ali je živo, energično i producirano tako da zvuči kao da sviraju ljudi – pogotovo bubnjeve – a ne mašine. Meni, naravno, neizmerno prija a plaća se koliko sami smislite:
https://nyabozcyk.bandcamp.com/album/-

Od Indonežana najčešće predstavljam death metal i hardcore, ali Sembelih sviraju fantastičan blek metal/ blackened death i to treba slušati. EP Night Ov Unholly Rites je moćan po zvuku, kvalitetan po svirci a njegove pesme kombinuju evokativne rifčine i energičnu svirku. Pritom bend ne komplikuje u konceptualnom smislu i ima jednu prodornu, old school agresiju u svojoj srži a to meni veoma prija:
https://ritesofsembelih.bandcamp.com/album/night-ov-unholly-rites

Šveđani Jordfäst na svom trećem albumu nude krvoproliće i kurvarluk, to jest tako se prevodi njegov naslov, Blodsdåd Och Hor. I ljudi kidaju. Za, evo, četiri godine izbacili su tri albuma modernog, zanimljivog blek metala koji ide celim putem od himničnih napeva do kompleksnih harmonskih postavki i disonanci. Produkcija bučna, dinamike nema mnogo u zvuku ali su pesme sjajno napisane, sa pametnim aranžmanima, često odličnim rifovima (i bezbroj tritonusa, naravno) i ovo je baš onako kako ja volim da čujem da blek metal sazreva. Ful respekt za Jordfäst:
https://jordfst.bandcamp.com/album/blodsd-d-och-hor

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Parasite Caste iz Kalifornije imaju treći album, Amplified Emptiness i on je, kao i prethodna dva, kratak, kompaktan paket sludge punka, prijatan da se posluša, umiljat da se poseduje. Parasite Caste već sa prilično zrelosti rade muziku koja je jednostavna, spontana ali ne nemaštovita i imaju zdrav, ugodan zvuk. Ako volite sludge metal i pank, ovde dobijate smislen amalgam:
https://parasitecaste.bandcamp.com/album/amplified-emptiness

Weight Shift iz Severne Karoline imaju dve pesme finog, hrskavog stoner roka na split EP-ju Blue Ridge Bifrost sa bendom Wise Blood (a čije strane nema na Bandcampu). Weight Shift su iskusna ekipa sa već dva albuma iza sebe pa njihov materijal i produkcijski i kompozitorski zvuči izvrsno, sa mnogo uzdržane, ekonomične snage i dobrih rifova. Nema greške, ako volite TEŠKO a pametno, uživaćete:
https://weightshift.bandcamp.com/album/blue-ridge-bifrost-weight-shift-side-only

Odlična zabava dobija se uz EP Starting A Coven sastava iz Kolorada Witch Hound. Ovo je, nagađate, okultni stoner rok, a tri pesme koje se ovde čuju imaju ozbiljno teške gitarčine, spor tempo, lepljive rifove i psihodelični, hipotični vokal. Sve kako treba, ništa previše ili premalo, recept za užitak:
https://witchhound.bandcamp.com/album/starting-a-coven

Pa imate Demonsmoke iz Kalifornije koji su još teži i na svom drugom albumu, Resin Wrought nude sedam pesama – well, šest i jedan fini interludij – surovog, brutalnog, vrištećeg doom-sludge metal gaženja. Ovo je standardno po formi, dakle, sporo, teško, neprijatno a zarazno, ali ima kvalitetan zvuk, dobre doom metal rifove i agresivno je bez pretrpavanja zvučne slike u postprodukciji. Fino:
https://demonsmoke.bandcamp.com/album/resin-wrought

E, sad, za ljubitelje mučnog, pa i disonantnog sludge metala, tu su njujorški False Gods sa svojim trećim albumom, Lost in Darkness and Distance. Ovo nije muzika koja se iscrpljuje samo u jednoj dimenziji i iako je album VEOMA agresivan, on je dovoljno slojevit i obraća dovoljno pažnje na kvalitet gruva i kompozicija da mu ni dosta bučan master ne zasmeta. Ne propustiti:
https://falsegods1.bandcamp.com/album/lost-in-darkness-and-distance

Ova nedelja je dosta bogata sludge metalom pa su tu i Gaia Weeps iz Dejtone u Ohaju, sa novim EP-jem, No One Gets Out Alive. U skladu sa nazivom izdanja, ovo je JAKO agresivna muzika sa lepljivim sludge metal rifovima ali i death metal i grindcore rešetanjima kad se proceni da će biti napravljena najveća šteta. Zvuk je bučan, bend veoma rešen da vas povredi i sve onda obećava izvrsnu zabavu:
https://gaiaweeps.bandcamp.com/album/no-one-gets-out-alive

Behölder iz Filadelfije sviraju melodični epski miks doom metala i klasičnog heavy metala, sa modernom produkcijom i ako volite takvu muziku, njihov debi album, In the Temple of the Tyrant nudi sjajnu zabavu. Jeste to ulickano i fali mu malo one izvorne doom metal sirovosti i hermetičnosti koju JA preferiram, ali da je dobro, jeste i prijaće i ljudima koji misle da je taj neki izvorniji doom metal možda suviše hermetičan za njih:
https://beholderdoom.bandcamp.com/album/in-the-temple-of-the-tyrant 

Verovatno već znate da li vam se Goblinsmoker dopadaju, na kraju krajeva i ja sam o njima u nekoliko navrata pisao. Trojka iz Durhama u Engleskoj je konačno snimila svoj debi album, The King's Eternal Throne i to je superteški sludge/ doom metal sa goblinskim vokalom i nekakvim konceptualnim scenarijom kroz koji vas četiri pesme na ovoj ploči vode. No, čak i da vas ne zanima o čemu se u njima radi, ovo su dugački, iznurujući psihodelični obredi urađeni tako da vas smrskaju i ponude makar ŠANSU da iskusite transcendenciju. Pa izvolite:
https://goblinsmoker.bandcamp.com/album/the-kings-eternal-throne

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Japanci Verdalack imaju debi album, Force from the Grave, izašao za američku cenjenu andergraund firmu Hells Headbangers Records i ovo je jedan, ono, moderni klasik. Mislim, ako volite old school speed metal, naravno. Verdalack ga vole, razumeju i umeju da ga sviraju sa energijom, poletom i svim kičastim cheesy korus-efektima na gitarama koji su potrebni za autentično iskustvo. Sad, ima dosta modernih retro-speed metal bendova koji imaju zvuk ali nemaju pesme, no Force from the Grave je u ovom departmanu vrlo ubedljiv, sa osam komada u ispod pola sata muzike, bez mrsomuđenja, sa krtinom na meniju. Ako volite baš SPEED inačicu ekstremnog metala osamdesetih, pre nego što će trešersko denflovanje žica i mošerski gruv biti mejnstrimizovani, Verdalack isporučuju čisto zlato. Debi kakav se samo poželeti može:
https://verdalack-japan.bandcamp.com/album/force-from-the-grave

Leave the Light Behind je četvrti album za čikaške trešere Bloodletter za trinaest godina rada i to je prijatan, ne previše originalan, čak ne ni previše moderan thrash metal. Ali Bloodletter, iako u svom zvuku imaju dosta Testamenta i Death Angela, pišu i dobre i maštovite pesme, efektno spajajući uličnu sirovost sa sofisticiranijim melodijskim radom i to lepo curi. Produkcija napucana ali solidna, album pristojan!
https://bloodlettermetal.bandcamp.com/album/leave-the-light-behind

A da se razumemo, dobri su i Finci Bloodride sa svojim petim albumom, Deafening. I ovo je dosta klasičan thrash metal, sa dobrim odnosom ulične, energične rokačine i melodičnosti. Ni Bloodride se ne ističu nekakvim inovativnim pristupom u stilskom smislu, ali su im pesme interesantne i dobro odmeravaju odnos sirove energiju i nekih melodičnijih momenata:
https://www.youtube.com/watch?v=IFbVGZxmjgM&list=OLAK5uy_nFhyfuQyAQv1nOdYD3imUPGo5mJ7bplAo

Za melodičniji, pa i ,,komercijalniji" ili makar pitkiji thrash metal tu su nizozemski Mass Deception sa svojim trećim albumom, Resurrections. Ovo je ugodan i elegantan album muzike koja vuče na Annihilator, pa i na neke ne-baš-thrash bendove poput Metal Church, napisana spretno, odsvirana udarnički, sa autoritativnim rukovanjem melodijom i atmosferom a da opet nikada ne zafali žestine. Četrnaest pesama je POPRILIČNO mnogo ali Mass Deception uglavnom priređuju ugodna iznenađenja i vredi da se istraje:
https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/resurrections

Vraćamo se zvuku pravog andergraunda sa prvim EP-jem njubrunsviških Blind Hatred, naslovljenim isto Blind Hatred. Ovo je sirov, neprskan thrash metal sa dosta speed i black metal elemenata, sav u napaljenim, pržećim rifovima i vokalnom lavežu koji će vas inspirisati da izvikujete ove stihove dok perete sudove ili krečite kuću, čak iako niste zapamtili ni jednu reč. Tempo je brz, svirka ESKTREMNO puna entuzijazma i Blind Hatred me u najpozitivnijem smislu podsećaju na klasični haotični thrash metal kalifornijskih Bloodcum a to je, bogami, ozbiljna preporuka. Lo-fi razaranje za znalce i sladokusce:
https://blindhatred1.bandcamp.com/album/blind-hatred

Imamo i Italijane Burning Leather koji sa svojim trećim albumom veoma jako insistiraju da je ovo old school produkcija bez trigera, semplova i digitalnog reampinga, dakle, metal snimljen mikrofonom, sa pravim bubnjevima i Mesa Boogie pojačalima. Masivan respekt za to, mada je jasno da zvuk na Doctrine Of The End  neće biti po svačijem ukusu. Ali ako volite thrash metal iz ranih osamdesetih, nećete mu odoleti. Muzički, Burning Leather bez mnogo stida iskopavaju leš rane Metalike iz groba i rade tačno takvu istu muziku. Što nije originalno ali je u izvedbi korektno i lepo se sluša. A cena za daunloud je koliko date:
https://burningleather1.bandcamp.com/album/doctrine-of-the-end 
 
Atomic Witch iz Klivlenda OZBILJNO jebu na svom drugom albumu, Death Etiquette. Ovo je vrlo tehnički izbrušen thrash metal koji legitimno može sebi da pripisuje i progresivne elemente, ali ćete prvo primetiti koliko je agresivan, sa dosta death metal oštrine i brzine u pesmama. No, pesme su zaista napisane jako ambiciozno, sa mnogo promena ritma, tempa i delova koji ne bi trebalo da se tako efikasno uklapaju jedan uz drugi a bend uspeva da sve zvuči prirodno, organski, pitko. Moram da hvalim i pevača Grega Martinisa za jedan old school vrištavi nastup koji pritom ne zvuči ni zastarelo niti kao da samo kopira ono što je čuo na albumima Holy Terror i The Accused. Moćna, MNOGO JAKA ploča i ZAMALO album nedelje:
https://atomicwitch.bandcamp.com/album/death-etiquette


Rulesdistract je debi album za bandunški bend Bleagh i, kako to kod Indonežana zna da bude, ovo je KVALITET. Pričamo o crossover thrashu gde su najgora stvar povremeno malo haotične kompozicije. No, Bleagh sjajno sviraju, imaju odličan miks i rifovi su dobri pa ploča ima puno energije čak i kada bi samoj strukturi pesama poslužilo malo dotezanja. Ali, mislim, nije to SVUDA I UVEK, samo ponegde pa ovo od mene dobija oba palca STREJT na gore:
https://bleagh.bandcamp.com/album/rulesdistract

I No rest for the enemy iz Barselone su neki crossover/ thrash ali nešto mračniji i  bliži metaliziranom hardkoru kakav se formirao devedesetih. No, album ima dovoljno old school šmeka za moje potrebe  i njegov uličarski treš je sasvim pitak:
https://norestfortheenemy.bandcamp.com/album/the-untold-truth-remains

Švedski Catachrest svira ,,primitivni thrash metal" mada je njihov novi promotivni EP, Target of Distortion, isto toliko crossover i hardcore koliko i thrash metal. Idealno za nas, naravno jer volimo sirovinu izmešanu sa malo zanatske discipline pa ove četiri pesme odlično počešu TAJ svrab, rokajući brzo, žestoko i bez milosti, a sa dovoljnom količinom ,,pameti" u aranžiranju, dobrom produkcijom i opakim rifovima da nam osmeh sa lice ne nestaje od početka do kraja:
https://catachrest.bandcamp.com/album/target-of-distortion

Hard Times NYC imaju ime svog grada u imenu benda pa je valjda jasno kako zvuče. EP  End This Life je tipičan njujorški beatdwon hardcore, sa pet pesama o teškom životu, društvenoj korupciji, generalnom pesimizmu. Zvuk je snažan ali lepo miksovan, vokali su odlični i ova ekipa iz Queensa – a čiji članovi sviraju u masi drugih bendova – ne nudi ništa NOVO ali nudi mnogo autentičnog. I to naplaćuje koliko sami date:
https://hardtimesnyc.bandcamp.com/album/end-this-life-2

Indonezija jaka ove nedelje Chewing Glass svoj EP The Man and the Grave posvećuju preminulim prijateljima i porodici i to su tri pesme uličnog, mošerskog hardkora u '90s stilu. Ali Indonežani naravno sve rade na strahovito visokom nivou kvaliteta sa ekonomičnim aranžmanima, odličnim zvukom i iznenađujuće kvalitetnim vokalima. Odlično.
https://mortalbloodrecords.bandcamp.com/album/the-man-and-the-grave

Za metalizirani hardcore koji je toliko bučan i agresivan da niste sigurni da li slušate death metal, hardcore ili noise rock, tu su Nijemci No Shelter i njihov album Remission/Resolve. Ovo je prečišćeni pakao, sa jako glasnim, agresivnim masteringom ali sa samim miksom koji je zdrav – zvuk gitare je monstruozan u pozitivnom smislu – sa strašnim pevačem i generalno užasno abrazivnim nastupom ali dobrim pesmama. Ozbiljna iskušenja za sve sem za najizdržljivije:
https://noshelter.bandcamp.com/album/remission-resolve

Shimmer iz Austrije imaju, pre svega, dosta zanimljiv omot za svoj debi album, //KOLLAPS//. A onda, ispostavlja se, ni muzika nije loša, ako volite metalizirani hardcore spakovan u pesme od po minut. Nije sad to ni mnogo inovativno ni mnogo maštovito, ali je ekonomično i jako udara. A ja to cenim. I plaća se koliko hoćete:
https://shimmerproject.bandcamp.com/album/kollaps

Ne znam ko i šta su Die Laughing iz Džordžije ali album Fingers Crossed im je savršena, zrela, odrasla varijanta enegičnog, haotičnog hardkor treša. Ova dva bradata tipa, plus sešn bubnjar su na ovom materijalu i brzi i žestoki i precizni, ali i disonantni, abrazivni, mučni, sve u odnosima koliko treba i kada treba, dobro producirani, sa osam pesama ozbiljne žestine i pameti. Daunloud se naplaćuje po želji PA POHITAJTE:
https://dielaughing.bandcamp.com/album/fingers-crossed

Sludge metal sedi u osnovi zvuka filadelfijskog dvojca Red Brick ali vi znate da Horror Pain Gore Death Productions ne bi objavio ,,običan" sludge metal album. Thrown je ploča takve tenzije i muke da zvuči kao da će svakog časa izleteti iz zvučnika i pokidati vam lice a ovo dvoje ljudi, ona na gitari i vrištanju, on na bubnjevima, mešaju sludge metal hardcore, grindcore i death metal za maksimum brutalnosti i pretnje. Premoćno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/thrown

demeanour iz Ujedinjenog kraljevstva nude prljav, mučan, jako agresivan metalcore/ metalizirani hardcore na svom EP-ju, My Own Fate. Šest je to pesama disonantnih rifova, tenzije, teskobe i vrištanja, sa dobrim ženskim vokalom, preprženim zvukom ali generalno dobrim smerom u kome se cela muzika kreće. Nekako zvuči zrelo i manje, jelte, ,,omladinski" nego što je standard a da opet ne gubi sponu sa bazom. Plus sladak omot koji vizuelno aludira na pakovanja za igre sa originalnog Playstationa. Real recognises real:
https://demeanourjrpg.bandcamp.com/album/my-own-fate

Uprising iz Pitsburga se (za sada) razilaze posle EP-ja Ceasefire, ali na njemu nude tri pesme žestokog hardkorpanka. Bend se diči svojim radničkim poreklom i svira muziku koja, iako ne primitivna u tehničkom smislu, ima tu komunikativnost što je vezujemo za pank rok koji dolazi iz baze i nije nastao ,,sekundarnim", jelte procesima u kojima srednjklasni klinci (kao ja) sebi daju malo uličnog kredita trudeći se da prave pank. Pesme su dobre, zvuk odličan, svirka žestoka i pozivi na revoluciju zvuče prelepo:
https://uprisinghxc.bandcamp.com/album/ceasefire

Frusen Sorg su švedski blackened crust bend koji živi i radi ispod grade u kojoj je nekada bila, jelte, ,,mentalna institucija". Oni misle da to doprinosi kvalitetu njihove muzike, a debi EP, Jag Springer Med Avbrutna Ben je toliko jebeno dobar da sam sklon da im poverujem. Ovo jeste blackened crust, sa dakle, vrištavim vokalom i D-beat matricom, ali harmonski i generalno ,,zvučno" ima u sebi mnogo postpank eksperimentalne ambicije i to se kombinuje SAVRŠENO. Fizička verzija ima pet pesama, digitalna četiri i ne propustite:
https://frusensorg.bandcamp.com/album/jag-springer-med-avbrutna-ben-ep
https://voidsoundrecords.bandcamp.com/album/jag-springer-med-avbrutna-ben
https://fiadh.bandcamp.com/album/jag-springer-med-avbrutna-ben-ep

Mahluta su iz Haife u Izraelu i njihov album, Makhrozet, ima devet pesama od kojih samo jedna prebacuje dva minuta a dobar deo ne stiže ni do minut. Svakako, to je grindcore, ali moderan, sa dosta black i death metal elemenata, kvalitetom produkcijom, pesmama koje su i ,,čista" avangardna montaža i buka. Mislim, odlično je, a i tekstovi deluju ,,normalno" ekstremno a ne, jelte, ,,cionistički" ekstremno pa je i to u redu. Slušajte:
https://mahluta.bandcamp.com/album/makhrozet

Briljantni finski grajnderi Napalm Ted slave jubilej publikovanjem instrumentalnih demo snimaka starih deset godina, a koji JESU imali kasetno izdanje u ono vreme, ali vrlo limitirano i u skraćenoj formi. Tako da je  Swallow demos poslastica samo za fanove i to lepa:
https://napalmted.bandcamp.com/album/swallow-demos

Hospital Lens je naslov prvog albuma za Pulpit Vomit iz Kalifornije, grindcore projekat u kome svira kompletna postava isto grindcore (a malo i death metal) benda Mangled Carpenter. Malo smešna ali slatka situacija a Hospital Lens je jedan sasvim okej album, bez neke velike imaginacije, ali sa zavidnom instrumentalističkom veštinom i jednim bolesnim disonantnim elementom u samom zvuku koji mu daje osoben karakter. Pulpit Vomit su vrlo ,,digitalni" u onome što rade ali imaju šmeka i meni je to OK:
https://pulpitvomit.bandcamp.com/album/hospital-lens
https://pulpitvomitrr.bandcamp.com/album/hospital-lens

Rotbeef je – razume se jednočlani – goregrind projekat iz Kalifornije koji je svoj debi album pravio od 2018. godine. Iako je naslov komično predugačak, The Grilldozer's Humano-Glizzy Pulverization Meatshovel, muzika nije nekompetentna i ovo nije puki memecore projekat. Naravno, ne treba očekivati neku veliku ORIGINALNOST ili išta slično od Rotbeef ali ovde imamo osamnaest pesama pristojnog metaliziranog goregrinda, sa kompetentnom svirkom, sasvim okej produkcijom i dosta energije a plaća se koliko date:
https://rotbeef.bandcamp.com/album/the-grilldozers-humano-glizzy-pulverization-meatshovel

Dobar živi album imaju Collapsor, naš stari znanci, a koji su za Terrorizing Tampa snimili čak 25 pesama na koncertu u rodnom gradu gde su svirali sa death metal šampionima Necrot i još par bendova. Collapsor su uživo veoma motivisani pa sviraju strašno brzo i žestoko, fino kombinujući crossover thrash i grindcore, a imaju jednostavan ali efektan živi zvuk. Tu su i očekivane obrade SOD i Repulsion, pa nema ni jednog razloga da u ovome ne uživate kao svinja u blatu:
https://collapsor.bandcamp.com/album/terrorizing-tampa

Scalp iz Orindž Kauntija su MNOGO agresivni sa svojom kombinacijom grindcorea, hardcorea i malo death metala. Novi, treći album za pet godina, Not Worthy of Human Compassion je PAKAO mikrofonije i distorzije sa trinaest pesama mučnog gruva, brutalnog prebijanja i vrištanja. Strašno je i na momente skoro da pomislite kako ,,ovo nije muzika" a onda se setite da za grindcore to pričaju 40 godina:
https://scalpoc.bandcamp.com/album/not-worthy-of-human-compassion

Pit Lord su dva ortaka iz Ajove koja sviraju u dosta bendova ali ovaj projekat im je usredsređen na, er, roštilj. Death metal i roštilj, da budemo precizni. I vi sad tu mislite da se pesme bave kanibalizmom ali zapravo Pit Lord su bend koji zasniva svoj izraz na dobronamernom humoru, parodirajući naslovima svojih izdanja neka poznata izdanja iz istorije ekstremnog metala (uključujući, naravno, i Cannibal Corpse). Ovaj, treći album, Massive Grilling Capacity svojim naslovom aludira na treći album švedskih Dismember i IMA najmanje jednu pesmu koja se bavi kanibalizmom (i to, uh, kanibalizmom u kome su na meniju bebe), ali je sve to feelgood gruverski death metal sa konstantnim humorističkim otklonom i dobrom namerom. Ugodno je, prijatno je, ne mnogo ambiciozno, ali tehnički, produkcijski i kompozitorski više nego korektno i idealno za te neke lakše letnje sadržaje:
https://pitlordbbq.bandcamp.com/album/massive-grilling-capacity

Brazilci Brutta u svom horror-death metalu imaju i nešto blek metala, pa im je drugi album, Horror, pun mračnih, kinematskih tema i zvukova koji ulaze iz pozadine da vam zaprete. Bučno je to i pomalo i haotično miksovano ali efekat je, mislim, uspešno postignut i Horror zvuči kao da se konstantno nalazite pod napadom demona iz pakla i silazite sa uma:
https://bruttametal.bandcamp.com/album/horror

A onda za kombinaciju black, death i thrash metala tu su nam Phobetor iz Ujedinjenog kraljevstva. Novi EP ove rodno mešovite postave (uglavnom iz Londona) zove se A Solitary Vigil i razbija. OK mastering je preglasan i sve to što inače zameram velikom broju savremenih bendova, ali pesme su PREDOBRE, sa idealnom kombinacijom rifova, atmosferičnih melodija, krljačkih juriša i dobrog, starog death metal gruva. Veoma je dobro i podseća da se poslednjih par godina u UK pravi fantastičan death metal:
https://phobetoruk.bandcamp.com/album/a-solitary-vigil

Ekvadorski bend Viled svoju muziku opisuje kao ,,Chaotic Guttural Brutality" što je sve tačno osim možda tog haotičnog dela. Mislim, ovo je brutalni death metal koji po prirodi stvari izbegava standardne strukture rokenrol pesme ali muzika koju Viled prave nije zaista ,,haotična", bend je pesme iskomponovao i odsvirao vrlo disciplinovano na demo snimku Summoning i ako volite ovaj stil brutal death metala, sa muljavim hromatskim rifovima, zvonećim dobošem, brzim tempom i stalnom smenom ritmova, te sa tim dubokim, grlenim pevanjem, ovde ćete uživati. Kao prvi snimak, vrlo obećavajuće:
https://viled.bandcamp.com/album/summoning

Na sasvim drugoj strani je Anthill, solo projekat Rusa Артема Коваленка a koji je prvi album snimio još 2010. godine u Odesi. Pre deset godina se preselio u Moskvu i evo sada drugog albuma, Volume III (Climbing the Bone Mountain) mada je bilo i kraćih izdanja u međuvremenu. I ovo je, dakle melodičan, na momente romantičan i vrlo tehnički napredan death metal. Kombinacija tech-death kompleksnosti i sklonosti ka klasičnim, baroknim melodijama nije nepoznata ekstremnom metalu, ali Anthill ima zaista visok nivo izbrušenosti i u tehnici i u domenu kompozicije pa ovo, inače vrlo solidno producirano, vredi da se čuje.
https://anthill.bandcamp.com/album/volume-iii-climbing-the-bone-mountain

Bend se zove Doomslayer ali mu se novi EP (ili demo) zove Fire Giant pa je to kombinacija Doom i Elden Ring motiva za koju do malopre nismo ni znali da nam treba. Enivej, Doomslayer sviraju old school, jednostavni, gruverski death metal koji ne preteruje sa maštom ali zvuči autentično i napaljeno. Meni je to pitko i volim i taj sirovi zvuk i dementne vokale. Ako ste kao ja, znate da ćete i vi voleti, a daunloud se plaća koliko želite:
https://doomslayer.bandcamp.com/album/fire-giant

Za ljubitelje BAŠ broooootalnog death metala, tu je drugi album nekada lasvegasovskih a danas denverskih Cordyceps. Izašao za Unique Leader, kao prvi postpandemijski snimak ove ekipe, Hell Inside je ploča JAKO teškog, tvrdog zvuka, neljudskih vokala, mrvećih slemova... A što nekako očekujete od bendova na Unique Leader, ali od njih očekujete i sofisticiranost koja ih stavlja izdan nekakvog slem/ brtual death metal proseka i Cordyceps to bez ostatka isporučuju, nudeći prefinjeni tehnički kvalitet, strahovitu divljačnost pa i dobre, napredne ideje. Odlično je ovo i, za publiku koja čezne za pametnim, ambicioznim brutal death zvukom, obavezna lektira:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/hell-inside
https://www.youtube.com/watch?v=iaunITnMkCY&list=PLMJGV7p_FGBWVKPgqZuo-PRA4dxxDAITh

Prvi put čujem za Azure Emote a ovaj filadelfijski projekat radi već duže od dvadeset godina i Cryptic Aura mu je četvrti album. No, radi se o projektu muzičara koji već sviraju u desetinama bendova (npr. Mike Heller iz Flesh Sermon/ Malignancy/ Raven/ Fear Factory itd. Ryan Moll iz Total Fucking Destruction, Hypoxia itd.) a na programu je zanimljiv, avangardni pogled na brutalni death metal. Mislim, kad death metal bend, koji radi vrlo tehnički, agresivni death metal sa jakim tempom, puno blastbitova i kompleksnih rifova onda još odozgo ima i znatne ambicije vezane za melodičnost, pa onda i violinu u stalnoj postavi to jeste razlog da se obrati pažnja. I Cryptic Aura, držim, tu pažnju vrlo lepo uzvraća, nudeći puno pravog, mesnatog death metal programa koji je autentično osvežen violinom i proširenim harmonskim programom. Zvuk jeste glasan i napucan ali violina se odlično čuje i sa puno ukusa je umešana između distorziranih gitara da prži solidan čardaš, pa ovo stiže uz moje jake preporuke:
https://azureemote.bandcamp.com/album/cryptic-aura-2

Kontusion su  duo-projekat sa istočne obale Amerike i njihov debi album, Insatiable Lust for Death nudi death metal kao iz pakla. Ovo je old school, primitivan (ne i glup) death metal sviran žestinom brutal death metala i sa mnogo starinskih trikova ubačenih u orkan nemilosrdnog prebijanja. Nisam se preterano iznenadio jer ovde sviraju opasni ljudi sa opasnim reputacijama, Mark Bronzino (ex-Iron Reagan i Mammoth Grinder) na gitarama i vokalima i fenomenalni bubnjar Chris Moore iz Magrudegrind i Repulsion na, jelte, bubnjevima. Naravno da ovo KIDA i da prebudžen zvuk ranjava moje uši ali moje uši i dalje žele JOŠ:
https://kontusionkontusion.bandcamp.com/album/insatiable-lust-for-death

Pa onda imamo debi album finskih Malformed. Naslovljena Confinement of Flesh, ovo je kolekcija ukusno napisanih i ubedljivo odsviranih old school death metal himni sa daškom virtuoznosti po šnitu Death ubačene u matricu sirovog, zverskog prebijanja. Meni to zvuči sjajno ali ja i jesam neko ko je vazda voleo melodičnost, težinu i disciplinu koje su imali Death i Obituary, pa kad se to izmeša sa očiglednim uticajima finske death metal scene iz ranih devedesetih, rezultati moraju da budu izvanredni. Naravno, ovo izdaje Dark Descent Records (u finskoj lokalni Extremely Rotten Productions) pa manje nismo ni očekivali:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/confinement-of-flesh
 https://malformed-fin.bandcamp.com/album/confinement-of-flesh

Maltežani Beheaded sviraju od 1991. godine a Għadam im je sedmi album i ODVALJUJE. Inspirisan prozom malteškog horor-pisca po imenu Anton Grasso, on je i prvi death metal album sa tekstovima na Malteškom jeziku, što mu daje dosta osoben karakter, a muzika je veoma kvalitetni, patinirani i sazreli brutalni death metal sa daškom melodičnog blek metala, bez korišćenja izlizanih readymade rešenja, maštovit, siguran u sebe, sa dosta toga da kaže. Beheaded sa ovim albumom sebe lansiraju veoma visoko u kontekstu piramide straha evropskog death metala i ako volite Vader, ili francuski Mithridatic, ovo je obavezno da se sluša:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/g-adam
 
Saviour / Enslaver je drugi album australijske brutal death metal ekipe Deliquesce i ovde ima dosta old school kreveljenja na transverzali Carcass-Death, recimo, ali sa modernijim, kompleksnim ritmičkim obrascima i mnogo ,,tehničkog" rada po gitarama, te brzih, brutalnih blastbitova. Aranžmani su jako nervozni i pesme skoro da ni dva takta za redom ne ponavljaju ništa, ali to ima neku logiku i zvuči primamljivo kad se sluša, zahvaljujući prilično solidnom zvuku i požrtvovanoj virtuoznosti muzičara. Odlično je:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/saviour-enslaver
https://laceratedenemyrecords.bandcamp.com/album/deliquesce-saviour-enslaver

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Cryptodira sa Long Ajlenda rade neku zanimljivu kombinaciju ekstremnog i alternativnog metala, pa njihov EP Genesis of Error ima elemente i death metal agresije, mathcore kompleksnosti, alt-metal emotivnosti i ekspresije... Dobar je to blend, bend svira odlično ali muzika ima i karakter i uprkos kompleksnosti je dosta komunikativna. A da li će vam se dopasti to što komunicira, naravno, zavisi od afiniteta. No, meni je sve to odlično:
https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/genesis-of-error

Nekako se tu onda prirodno nadovezuju Grayceon iz San Franciska, sa svojim šestim albumom, Then The Darkness. Kombinacija progresivnog roka/ metala i ekstremnijih metal elemenata jako dobro leži ovom bendu koji, sa ovim albumom, nudi vrlo zrelu žanrovsku smešu, emotivnu, evokativnu ali istovremeno aranžmanski i produkcijski ekonomičnu, bez gubljenja u pukoj eklektici. Mnogo ,,prog metal" bendova ume da zvuči nadmeno, kao da je pravljeno samo za druge muzičare, ali Grayceon efektno koriste i jednostavne, pamtljive rifove, imaju odličan ženski vokal i generalno su pitki:
https://grayceon.bandcamp.com/album/then-the-darkness

Anchoress. iz Ajove su, pak kombinacija posthardkora, hardkorpanka i noise rocka. I lepo im stoji, EP Sugarsong je maštovit, ambiciozan, ima karakteran, osoben zvuk i pun je energije. Samo napred:
https://anchoress2.bandcamp.com/album/sugarsong

Gwar valjda idu u ovu sekciju? Stari ričmondski svaštarci i šaljivdžije imaju solidan EP sa sedam pesama (tri studijske, četiri žive) i ovo je ZDRAVO. Iako sviraju duže od 40 godina, Gwar nekako uspevaju da budu sveži i ubedljivi, sa ovim izdanjem veoma kvalitetno pržeći taj neki svoj ,,Mr. Bungle za klince koji vise po tržnim centrima" avangardno-karnevalski koktel i, mislim, MENI je ovo baš bilo zabavno. The Return of Gor Gor ima i čistog thrash metala na sebi (Lot Lizard, recimo) i to je PRELIJEPO:
https://gwar.bandcamp.com/album/the-return-of-gor-gor

Scootergypsy iz Arkanzasa mi je bio savim okej proletos na debi albumu Motorcycle Mayhem, a sada imamo i EP, Born with the Hammer Down i to su još četiri pesme energičnog, vozačkog highway rokenrola i metala. Kao Motorhead na JOŠ više metamfetamina,  Scootergypsy je good time all the time, dovoljno lo-fi da niko tu ne postane rok zvezda, dovoljno moćno da ne možete da mu odolite. Iako produkt uglavnom jednog čoveka, ovaj EP ima i sešn-bubnjara i ja to veoma cenim:
https://scootergypsy.bandcamp.com/album/born-with-the-hammer-down-ep

The Violent Hour je debi EP benda The Violent Hour a koji je, pak, solo projekat Carle Harvey, jedne od dve pevačice Butcher Babies, udružene sada sa svojim, jelte, čovekom, Charliejem Benanteom, bubnjarem Anthrax, SOD itd. Charlie je odsvirao praktično sve instrumente (odavno znamo da je on suštinski bolji gitarista od Scotta Iana) i producirao materijal, a ima tu i gostiju, i to nekih i poznatih, kao što je Zakk Wylde. Nisam ja sad nešto RASPAMEĆEN ovim, Carla je pristojna mada ne neka JAKA pevačica a Charlie se za svaku pesmu trudio da malo žanrovski šara, pa tu ima svega i svačega, ali je većina šarmantni, ako već ne ESENCIJALNI moderni teški rok. I, hajde, bude tu i lepih promena atmosfere i ideja, mada mi najviše paše strejt rokačina Hell or Hollywood:
https://www.youtube.com/watch?v=ADIYi4lnY-k&list=OLAK5uy_lkm7oz7TxWIqmopAGSIfNBQCGVLRWp4Mw

Cold Slither su heavy metal projekat u kome sviraju ljudi kao što su Andy Selway iz KMFDM, Ross Sewage iz Exhumed i Ghoul, Matt Harvey iz Exhumed i Gruesome, te Gus Ríos, bubnjar Gruesome (nekada i Malevolent Creation) a koji ovde peva. Dakle, ekipa death i industrial metalaca koja svira bučan, prljav moderni heavy metal tematski usredsređen na G.I. Joea nije možda nešto što ste očekivali da danas čujete, ali evo ga! I debi album, isto Cold Slither je sasvim pitak. Gus je super lik i ispostavlja se da lepo peva a pesme iako ne sad nešto MAŠTOVITE lepo cure:
https://www.youtube.com/watch?v=ndq9NgJq_ww&list=OLAK5uy_mJeoM4ZFFyTZ7F1rM_EsClABLr_-QzolM
 
Orage su osvežavajuće ,,popi" hevi metal bend iz Nemačke osnovan 2021. godine. Drugi album, nakon prošlogodišnjeg prvenca, naslovljen Saadna ima prijatno ,,televizijski" zvuk, sa, dakle, ispeglanim masteringom i bez mnogo nekakvog ,,virtuoznog" rada na gitarama. Ovde je muzika pre svega platforma da se u prvi plan izbaci pevačica Simone i sve je podređeno njenim lepim melodijama i harmoničnim intervalima. I sasvim to okej zvuči a bend, kad nema pevanja, nudi i solidne solaže pa i surovi muškarci imaju u čemu da uživaju:
https://orage-band.bandcamp.com/album/saadna

The Return of the Wild Dogs je drugi album za portugalski postapokaliptični heavy metal bend, Dragon's Kiss, snimljen dobrih jedanaest godina nakon prvog. Bend svakako nije izgubio na entuzijazmu i ovo je ploča bučnih, himničnih a pijanih i vrištavih metal pesama o, jelte, postapokalipsi koja nam je pre četrdeset godina, kad smo gledali Mad Maxa i Terminatora izgledala veoma kul. Muzika je doba, produkcija bi mogla da bude i MALO bolja i album je cheesy i zabavan bez ograda i rezervi:
https://dragonskiss.bandcamp.com/album/the-return-of-the-wild-dogs

Alice Cooper nije samo čovek. Bend u kome je Alice Cooper (to jest Vincent Damon Furnier) pevao od polovine šezdesetih se takođe zvao Alice Cooper, a njihova karijera trajala je do 1975. godine, sa sedam albuma na kojima se nalazi većina pesama koje MOJA generacija zna kao Aliceove hitove (pa smo onda klincima u kasnim osamdesetima i devedesetima nadmeno objašnjavali šta je School's Out i Billion Dollar Babies dok su oni otkidali na Poison i Bed of Nails). Enivej, originalni BEND Alice Cooper se nedavno ponovo okupio, posle 51. godine (čak uz par snimaka koje je Glen Buxton napravio pre nego što je umro 1997. godine, a ovde ga većinu vremena menjaju dvojica sešn-gitarista) i snimio album The Revenge of Alice Cooper. Koji je JAKO sladak. Manje teatralan od Copperovog solo materijala iz druge polovine sedamdesetih i svakako manje ,,glam metal" od onog što je radio nakon Trash, ovo je prijatan hard rok album sa dosta psihodelije, atmosfere i iznenađujuće toplim zvukom. Vincent nikada nije bio veliki PEVAČ ali nikada nije prestao da bude LIKČINA i ovaj album Ozzyjevog ispisnika prikazuje u veoma lepom svetlu, zajedno sa starim kolegama. Niko tu ne zvuči kao da unovčava staru slavu već, naprotiv, kao da sa puno entuzijazma svira muziku koju voli i to je DIRLJIVO:
https://www.youtube.com/watch?v=jgbkuJo1ifU&list=OLAK5uy_kDP-izJM6KyVG0FRlK4QYg8YtS7R55v3A

Pošto svaki bogovetni '80s hair metal bend danas snima nove albume, ako ima dovoljno preživelih članova (a i ako nema), evo nam ga i novu Enuff Z'nuff. I, mislim, prijatno sam iznenađen jer Chip i drugari – a ovo su sve POTPUNO novi drugari i niko od njih nije bio u bendu na prošlom albumu pre tri godine – nude pitak, melodičan glam rok sa teškorokerskom produkcijom. Xtra Cherries, kako se album zove, dakle, manje podseća na klasičan Sunset Strip glam metal zvuk u kome su se glam rok i pank rok sudarali da naprave zapaljivu smešu što je pokorila Ameriku, a više na ,,pravi" glam rok. OK, i ovogodišnji LA Guns imao je u sebi ovu dimenziju, ali kod Enuff Z'nuff mi je to nekako efektnije, iskrenije, pa i maštovitije ispalo. Chip odlično peva, pesme imaju optimistični, melodični šmek ranih sedamdesetih i sve je to nekako LEPO:
https://enuffznuff.bandcamp.com/album/xtra-cherries

Portugalci Toxikull imaju živi album, Echoes Of The Arena: Live At Sala Tejo i njihov heavy metal u NWOBHM stilu ali i sa daškom američkog hair metal šmeka je u živoj verziji veoma ubedljiv. Hvalio sam prošlogodišnji, treći album benda, izašao za Dying Victims a ovde imate i pesme sa starijih albuma i priliku da se u vrlo dobrom formatu upoznate sa opusom grupe koja radi ozbiljno i DOBRO:
https://youtu.be/31foc7VCEaw
 
Kad smo već kod Dying Victims... Italijani Temptress imaju debi album, Catch the Endless Dawn, naravno za Dying Victims Productions i ovo je, očekivano, kolekcija melodičnih, cheesy heavy metal kompozicija čiji autori smatraju da se sedamdesete godine prošlog veka nikada nisu završile i da tako TREBA da bude. Dakle, vrlo old school, vrlo nostalgično, vrlo patinirano, kako je to kod ove etikete često slučaj, i uglavnom vrlo lepo ako volite ovakav zvuk:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/catch-the-endless-dawn

Isti izdavač ima i drugi album briljantnog čileanskog kvinteta Iron Spell. Snimljen dobrih devet godina nakon prvenca, From the Grave je trijumfalna kolekcija energičnih, melodičnih pesama u NWOBHM stilu, kako nam je potrebno i kako i tražimo od ovakvih bendova. Iron Spell imaju idealan spoj ulične žestine i epske, optimistične melodičnosti i mada miks nije IDEALAN, dovoljno je idealan da muzika zvuči dinamično i povuče vas u akciju. Gitare, dakle, pršte od mejdnovskih harmonija, tempo je ozbiljan a vokali su odlični tako da, napred i navalite:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/from-the-grave

ALBUM NEDELJE

Hebi Katana svoj četvrti album izdaju za Ripple Music i moram da priznam da sam se oduševio kada je pre nekoliko meseci Todd najavio da je potpisao ugovor sa ovim sjajnim Japancima. Nije da nam je prošlih godina nedostajalo njihove muzike, u poslednje dve godine smo imali dva studijska i gomilu živih albuma tokijske trojke, ali Imperfection je OSETAN korak napred za bend koji je uspeo da sačuva svoju anarhičnost i sirovost ali da ozbiljno apgrejduje svoje kompozicije. Muzika je i dalje u osnovi nadrogirani bluz sa distorziranim, nekontrolisanim gitarama ali Hebi Katana na ovom albumu rade mnogo sofisticiranije, koristeći široku paletu old school psihodeličnih tehnika da ispričaju ekspanzivniju priču i pišući FANTASTIČNE sabatovske rifove kao da je to najprostija stvar na svetu. Zvuk im je i dalje sirov, gotovo garažnog kvaliteta, ali sada sa ipak mnogo širim spektrom frekvencija da sve zvuči toplije, no, da ponovim, pesme su im ovde najbolje što su do sada imali. Spektakularno:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/imperfection

[Meho Krljic]

Well, ako vam nije dosta to što je Toma Mona uhapšen – pa makar on realno bio sitna riba i samo žrtveni jarac da se malo utaži žeđ mase za Vučićevom krvlju – onda imamo da vam ponudimo i MNOGO dobre muzike koja je izašla prošle nedelje. Bio je i Bandcamp Friday pa je izašlo... MNOGO toga. Ali uživaćemo!

Deo 1: BLACK METAL

Kalifornijski Wulvenskald je za omot svog demo snimka, Demo 2025 izneo na fotografisanje sve lobanje koje ima u kolekciji. Slatko. Ali i muzika je slatka, sa žestokom, brzom svirkom i prijatno maštovitim, melodičnim rifovima koji se lepo izdvajaju od danas uobičajenog shoegaze programa u blek metalu. Nisu same pesme nešto PRETERANO maštovite ali već taj harmonski program i strastvena svirka su dovoljni da me odobrovolje. Plaćate koliko želite za ove tri prijatne, melodiozne a brze pesme koje je uradio jedan čovek što već ima masu drugih jednočlanih projekata pa možete i njih potražiti:
https://wulvenskald1.bandcamp.com/album/2025-demo

Blood Brain Barrier su dvoje Kanađana sa blago eksperimentalnim blek metal zvukom. Njihov debi EP  Windows Drenched in Red sa svoje četiri pesme kombinuje tipičnu blek metal hipnozu brzim ritmom i repetitivnim akordima, ali ima i elemente bliže modernom death metal zvuku i metalkoru, i sve je to prilično disciplinovano spravljeno i uklopljeno. Ima originalnosti, nema ko da je sluša!
https://bbbmetal.bandcamp.com/album/windows-drenched-in-red

Ruski Sanctificare Satana zvuči odlično na singlu  Sanctificare Satana, a kojim očigledno najavljuje malo dinamičniji rad posle demo snimka iz 2023. Ovde ima jedna propisan blek metal krljačina i jedan kratki klavirski resital i sve je vrlo solidno napisano pa i pristojno producirano. Vredi zabeležiti ovaj projekat:
https://putridaedogmata.bandcamp.com/album/sanctificare-satana

Poljaci Nihilvm ozbiljno biju na svom debi albumu, Ancient Cosmic Emanation. Ovo je atmosferičan, ali mišićav blek metal moderne provinijencije, a koja podrazumeva i razmrljan zvuk, no taj zvuk makar ima TEŽINU u ovom slučaju. Nihilvm nisu nešto NAGLAŠENO maštoviti u komponovanju, sve je ovo atmoblek konfekcija, ali izvedba im je ubedljiva i album je na ime toga šarmantan sa svojim meditacijama o kosmosu i njegovim, jelte, tajnama:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/ancient-cosmic-emanation
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/ancient-cosmic-emanation

Necrosculptor dolaze iz Gruzije i njihov debi album, Defiler ima samo sedam pesama i one čak ni nisu sad nešto mnogo dugačke. Ali su prijatne i ovo je meni pravi primer blek metala koji voli melodiju i atmosferu ali ima da pored njih ponudi i mišićavu svirku i rifove. Nisu Necrosculptor nužno još uvek stopostotno definisani u svom izrazu ali potraga za njim koja se čuje na ovom albumu je puna energije i pozitivno naelektrisana:
https://necrosculptor.bandcamp.com/album/defiler

Italijanski duo Abadir naslovom svog debi albuma već jasno sugeriše kakav će se blek metal tu slušati. Antikosmos ima epsku, melodičnu i hermetičnu estetiku ispisanu svuda po svom trajanju, ali pošto je ovo i srazmerno lo-fi, verovatno kućna produkcija, onda to zauzdava album od odletanja PREDALEKO u smeru epike, melodike, hermetike. Hoću da kažem da ovo zvuči primereno fokusirano, da je svirka poštena, znojava, a melodije su evokativne i pamtljive. Lepo:
https://abadir1.bandcamp.com/album/antikosmos
https://unholydungeontapes.bandcamp.com/album/antikosmos

Ancient Torment dolaze sa Rod Ajlenda i upravo su izdali debi album, Follow the Echo of Curses. Ovo je pristojan moderni blek metal sa dosta, dakle, melodičnim izrazom, dosta atmosfere, bez mnogo pravih ,,rifova", sa uglavnom jednoličnim ritmom i idejom da će sve, uz razmazan zvuk, biti hipnotično. Sasvim to pristojno funkcioniše i mada nema MNOGO toga što ovaj bend – sastavljen od iskusnih i zaposlenih članova mnogih drugih bendova – konceptualno izdvaja iz mase drugih atmoblek projekata, makar je izvedba kvalitetna:
https://ancienttorment.bandcamp.com/album/follow-the-echo-of-curses
https://eternaldeath.bandcamp.com/album/follow-the-echo-of-curses

Takođe iz Amerike, ali iz Orlanda na Floridi dolaze i Ara Subversor, dvojac maskiranih likova koji trpaju ozbiljno agresivan i, er, ,,tehničan" blek metal. EP Retribution je, u skladu sa imidžom benda (maske, vatreno oružje), sav u estetici oružane agresije, sa nožem i redenikom na omotu, semplovima pucnjave koji ga otvaraju. No, kad muzika krene to je kombinacija zbilja rafalnih blastbitova (živi bubanj, doduše jako editovan ali i dalje dovoljno ,,ljudski" da se meni dopadne) i melodičnijih blek metal rifova. Fino to ide, i za nas koji volimo brutalniju stranu ove muzike, Marduk, Immortal, Nordjevel itd. su Ara Subversor solidan melem na ranu sa svojim nižim štimom i nemilosrdnom dispozicijom.
https://arasubversor.bandcamp.com/album/retribution
https://deathprayerrecords.bandcamp.com/album/retribution

Japanski jednočlani Souvenirs to Forget ima novi, treći album, za, evo, nepune tri godine i to je valjda svedočanstvo o posvećenosti ovog čoveka i neizdrživoj potrebi da stvara. Kažem to jer Between Impermanence and Eternity ne zvuči kao tipična ploča gika koji ne radi ništa drugo nego se snima na kompjuter kod kuće već ima više težine, više supstance, više koncepcije. Naravno, muzika je post-black/ blackgaze i to onda sve ima smisla sa tom usamljenošću i self-indulgendijom, ali pesme imaju znatno više maštovitosti nego što je ja inače čujem u ovom žanru i drže mi pažnju:
https://souvenirstoforget.bandcamp.com/album/between-impermanence-and-eternity

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad slušam, volim da ga pravi Déhà. Prolifični belgijski autor ima novi album u atmoblek stilu, Ashes as Rain i to je naravno sjajno. Pesme su jednostavne, pitke i iskreno emotivne, zvuk je razmrljan ali ima TEŽINU i sve to lepo teče i sluša se sa uživanjem. Naravno, plaćate koliko hoćete:
https://deha.bandcamp.com/album/ashes-as-rain

Eternal Absence je nemački jednočlani black metal projekat sa prilično hermetičnim zvukom i pesmama. No za debi album, Within the Ruins u studio su dovedeni i sešn bubnjar i basistkinja tako da ovo zvuči  veoma dobro, profi producirano, i generalno kvalitetno. Muzika je, dakle, prilično hermetična, ali čovek piše solidne rifove, zna da aranžira pesme da imaju dinamiku i narativ i meni je sve to jako pitko:
https://eternalabsence.bandcamp.com/album/within-the-ruins

Blek metal poslastica nedelje je, pak, debi album za iranski duo Broken Pillars. Naslovljen Ghosts of the Persian Gulf i produciran bolje i nešto budžetnije od većine iranskog blek metala koji čujem usput na Bandcampu, ovo je ubedljiv, prijemčiv spoj atmosferičnog blek metala i epskog doom metala, sa dosta pamtljivim temama i solidnim karakterom. Naravno, udaraljke su programirane a zvuk malo natrpan za moj ukus, ali ovo me je više provozalo od standardne atmoblek ponude na Bandcampu ove nedelje, sa ipak jednom težinom koju Broken Pillars ulivaju u svoju muziku stručno i snažno:
https://brokenpillars.bandcamp.com/album/ghosts-of-the-persian-gulf

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Finci StoneGazer zvuče kao i još pola miliona drugih stoner-metal bendova koliko ih, po slobodnoj proceni, svira na planeti u ovom trenutku. Dakle, težak zvuk, jake, bluzirane i metalizirane rifčine, pevač koji voli da pije a voli i da se bije... Ali to što nisu preterano originalni ne umanjuje šarm drugog albuma ove ekipe. Nazvana Threshold, ovo je kolekcija ozbiljno teških ali šarmantnih stoner komadeški sa solidnim gruvom i strastvenim izvedbama. Lepo je:
https://stonegazer.bandcamp.com/album/threshold

Ni Thundering Herd iz Severne Karoline ne odlikuje prevelika originalnost. No, ima nečeg šarmantnog u njihovom zvuku, pa mi je treći album, Swamp Devil Woman pitak, sa svojim relativno kratkim pesmama koje spajaju klasičan stoner-metal sa malo southern rocka ali generalno ostaju u jednostavnom, neposrednom, zaraznom formatu:
https://thunderingherd.bandcamp.com/album/swamp-devil-woman

Za doom metal inspirisan vrhuncima '90s zvuka poput Anathema, Candlemass ali i old school šmekerima Manilla Road, tu nam je drugi album projekta, Anchorite. Ovo je ekipa vrlo iskusnih i zaposlenih muzičara sa Malte, iz Švedske i Danske iz bendova poput Cult of the Fox, Assassin's Blade, Forsaken, a album Realm of Ruin je ekstrapolacija tog zvuka iz devedesetih u modernijem smeru, sa mnogo melodije, klin vokala, promena ritma. Generalno ovo je na finom mestu između heavy metala i doom metala, sa vrlo prominentnim vokalnim harmonijama i melodioznim solažama, ali sve uterano u jedan disciplinovan doom metal okvir bez gubljenja u ekscesu, sa uvek očuvanom merom otmene tuge. Fino je:
https://anchoritedoom.bandcamp.com/album/realm-of-ruin

The Mazzon Band su tri Australijanca koja vole glasni rokenrol. Njihov prvi EP, Redhead, jeste glasan ali nije PREGLASAN i ovo je vrlo prijatan, melodični glam rok/ hard rok sa dosta '70s šarma, ali sa modernim, energičnim zvukom, finim gruvom, dobrom distorzijom, lepim vokalima. Optimistički, poletno, zabavno:
https://themazzonband.bandcamp.com/album/redhead

Teško je žanrovski tačno odrediti Missense iz Berklija u Kaliforniji jer ova u suštini hard rok ekipa kombinuje teški rok, gruverski metal, grunge, ali i thrash i death metal elemente za svoj dosta zabavni zvuk. Album What You Are ne deluje shizofreno ali primeti se da nije u skladu sa vladajućim, jelte, trendovima, no, energičan je i vredi da mu se da malo ljubavi:
https://missense.bandcamp.com/album/what-you-are

Šveđani I Am Low su, pak, vrlo laki za obuhvatanje i slušanje. Ovo je fazirani, psihodelični rok, hipnotičan, topao i prelep. Novi EP, ima četiri pesme, u fizičkoj formi je i deo split albuma sa australijskim DROID, a sluša se sa najvećim mogućim zadovoljstvom.
https://iamlow1.bandcamp.com/album/inertia

DROID, pak, ne objašnjavaju da je njihov EP Eroded Forms druga strana tog albuma, ali evo je ovde. I ovo su četiri pesme kvalitetnog heavy psych roka, i ako kupite oba ova EP-ja sebe ćete ITEKAKO razmaziti sa puno muzike koja je istovremeno nežna i melodična, a čvrsta i rokačka.
https://droiddoom.bandcamp.com/album/eroded-forms

Leafblower (onaj iz Džordžije, ne onaj iz Omahe) su bili odlični pre dve godine na debi izdanju, pa sada dosta dominiraju i EP-jem Low Heaven. Ovo, doduše, ima pet pesama, i to podugačkih pa je više kao minialbum, sa muzikom koja je glasni, teški rok, ali sa dosta dinamike i ranjive emocije. Ako volite muškarce koji pate, ovo je vrlo solidna ponuda, dakle, i za ljubitelje doom i sludge metala ali i za ,,alternativce":
https://leafbloweratl.bandcamp.com/album/low-heaven

Boozifer su iz Denvera i mada su demo snimak nazvali skromno  this is a Boozifer demo i snimili ga u svojoj prostoriji za vežbu, ovo su dve pesme srčanog bleksabatovskog stoner roka/ hevi metala koje bi svaka kuća sa ponosom stavila na mikstejp uz koji se, recimo, proslavlja srebrna svadba domaćice i domaćina (ili dva domaćina/ dve domaćice, kako se već kome zalomi). Naprosto, ovo je ZDRAVO, sa dobrim gruvom, dobrim rifovima, kvalitetnim vokalima i no-bullshit, ekonomičnim aranžiranjem. Bend pominje da ovde sviraju bivši članovi Savagist, Pansy Division, pa čak i Hammers Of Misfortune i naravno da se tu čuje znanje i iskustvo. Veoma lepo:
https://boozifer.bandcamp.com/album/this-is-a-boozifer-demo
 
Pallbearer su nešto navalili da izdaju žive albume, pa evo, posle prolećnog Live at JJ's, stiže i letnji Live at Reggies. Da ne smaram sad opet sa tim kako sam ovaj bend nekada mnogo više voleo a da mi se sada manje dopadaju, ovo je živi album melodičnog, epskog doom metala koji ćete voleti ako volite Pallbearer a ako ih nikada niste slušali ovo nije najgori način da se upoznate s njihovim stvaralaštvom:
https://pallbearer.bandcamp.com/album/live-at-reggies

Knifesmoke su dvoje ljudi iz Severne Dakote sa sporim, teškim, nisko naštimovanim a psihodeličnim doom metal/ heavy psych projektom, er, Knifesmoke. Evil Eye je već šesti album unutar pet godina a što JESTE malo previše i činjenica je da bendu svakako treba malo kontrole kvaliteta. No, ovaj album je sasvim prijatan ako ne tražite nekakve preteranu eksperimentalnu i inovativnu ambiciju. Paul Vorheis svira sve instrumente i pravi jednostavne, gruverske matrice a njegova, pretpostavljam, žena (ili sestra) (,,why not both?" pitali bi mangupi), Courtney Vorheis vrlo lepo peva preko njih. Low key, ali prijatno:
https://knifesmoke.bandcamp.com/album/evil-eye

MINNØCH su, kako sami kažu ,,VØLUME WØRSHIP DEATH METAL" ali muzika na minialbumu THE HEAVIEST BAND, NØT THE HEAVIEST MAN je više death sludge metal sa malo hardkora, dakle, gruverska, džemerska, ali superteška, duboko naštimovana, nemilosrdna. Fino to curi i plaća se koliko hoćete a bend je iz Sankt Petersburga ali onog sa Floride pa ETO:
https://minnoch.bandcamp.com/album/the-heaviest-band-n-t-the-heaviest-man

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Distant Thunder su iz Nemačke i nemaju veze sa dva stara američka benda istog imena. Ovo je projekat koji je pokrenuo Stefan Hüskens aka Husky aka Tormentor, bubnjar Asphyxa, bivši bubnjar Sodoma itd, sa namerom da se svira old school trešina po uzoru na Razor. I baš to dobijamo na demo snimku naslovljenom samo Demo,  pet pesama časnog riljanja u znoju lica svog, sa zujećim rifovima i promuklim pevačem, sve kako bog zapoveda i miluje. Ko voli, obožavaće, ko ne voli, KO MU KRIV:
https://distantthunder.bandcamp.com/album/demo

Česi Crippled Fingers imaju u svom thrash metalu i komponentu groove metala/ uličnog hardkora pa ako to volite, njihov živi album, Live at Fajtfest Fryslân zvuči odlično. Ovo je jako solidno snimljen materijal žustre, napaljene svirke sa sedam pesama koje su i jako agresivne i jako prijatne. Cena za daunloud je koliko date:
https://crippledfingers1.bandcamp.com/album/live-at-fajtfest-frysl-n

Metropolis nemaju ni trunku, jelte, groove metala u svom staromodnom – u najboljem mogućem smislu – speed metal zvuku. Lost in.. Metropolis im je obrada Manilla Roada (kod kojih se pesma zvala Lost in Necropolis) a po njoj su nazvali i ceo demo snimak koji je, ono, MOMAČKI krš, ujedinjenje panka i metala koje proizvodi nešto najlepše na svetu. Pet pesama i intro, lomatanje i zabava a cena koliko date:
https://lostinmetropolis.bandcamp.com/album/lost-in-metropolis
 
Losanđeleski Chain Wolf UBIJAJU na živom albumu Live in LBC. Ovo je sirov, jedva editovan i verovatno ne uopšte miksovan snimak nastupa od pre neki dan ali je, naravno, izvrstan jer pričamo o bendu koji tu kombinaciju thrash metala i hardkor panka radi sa razumevanjem i autoritetom već nekoliko godina i ističe solidnu kandidaturu za liderske, jelte, pozicije. Dakle, ovde se rilja dobro i duboko a čuje se malo i materijala sa novog, drugog albuma za koji Charlie Chavez kaže da izlazi ove godine. Prelepo:
https://chainwolf.bandcamp.com/album/live-in-lbc

Japanci Casbah su osnovani 1983. godine i mada su prilično aktivni, nisu snimili mnogo dužeg materijala. Bend ima iza sebe dva albuma, iz oba veka, ali sada su izbacili EP Eternal Slaves sa četiri nove pesme posle pauze od sedam godina. I te pesme kidaju. Ovo je propisan thrash metal, sirov i energičan bez nekakvih groove metal, jelte, zastranjenja, ali dovoljno zreo i odrastao da ne deluje kao da se četiri matora čoveka brukaju zvučeći kao srednjoškolci. Zvuk je apsolutno brutalan, etitjud zajeban, svirka prepuna entuzijazma i ovo se sluša sa širokim osmehom na licu a onda sebi razbijete glavu:
https://casbah1.bandcamp.com/album/eternal-slaves

Solunski Abusive imaju svoj prvi album, No Exit No Light i ovo je thrash metal, pa recimo old school zvuka ali na neki način progresivan u svojoj formi, sa aranžiranjem standardne prebijačine tako da muzika dobije veliku tenziju i hermetične kvalitete. Da se razumemo, ovo je VRLO hedbengerski i propisno agresivno ali bend zanimljivo koristi repeticiju da nabilduje napetost i to daje fine efekte:
https://abusiveband.bandcamp.com/album/no-exit-no-light

Poljaci Terrordome ozbiljno biju na svom četvrtom albumu Plagued with Violence. Ovo je thrash metal, ali zreo, prefinjen, očišćen od poziranja i ukrasa. Osvežena trio postava u kojoj je samo osnivač benda,      Mateusz Łapczyński ovde bio i na prošlom albumu, svira tehnički perfektno, ali muziku Terrodome pre svega karakteriše baš karakter, agresivnost koja nije ,,naučena" nego dolazi iz života i ispucava se napred nemilosrdno, bez filozofiranja i lutanja. Oštro kao žilet, tvrdo kao bejzbol palica:
https://terrordome.bandcamp.com/album/plagued-with-violence

Bitchin' Hour su prljav, pankerski, hardkor treš/ krosover kvartet iz Bafala čije debi-izdanje je minialbum od sedam pesama NESVETE distorzije i ružnih, andergraund rifova. Pevačica Shannon zvuči kao goblin koji bljuje, miks je zapravo prilično čist ali se od distorzije jedva razaznaju rifovi, a aranžmani su nervozni i haotični, DAKLE, ovo je idealan materijal za ljude koji vole taj prljavi, nestašni sudar panka i metala i znaju šta s njim da rade:
https://bitchinhour716.bandcamp.com/album/crossover-i-barely-know-er

The Armed za sebe kažu da su pank rok bend iz Detroita ali njihov album The Future Is Here And Everything Needs To Be Destroyed je dosta eksperimentalniji od onog što biste očekivali. Ne sviđa mi se jednako sve što se na njemu čuje ali abrazivna tekstura se uvek ceni a ima tu i vrištećih mathcore momenata spojenih sa emo pasažima i, mislim, DOBRO JE TO. Plus, ima dobrih gostiju, tipa Kurt Ballou, tako da, izvolite:
https://thearmed.bandcamp.com/album/the-future-is-here-and-everything-needs-to-be-destroyed

Internet nudi vrlo malo podataka o bendu Tension Scale iz Bostona a koji je upravo izdao demo snimak IT'S NOT THEM: Demo. Well, ne znam ništa, ali ovo je predivni staromodni hardkorpank kao iz osamdesetih, kad se još znalo kako se ova muzika svira i da žene koje imaju tetovaže morate tretirati sa posebnim respektom. Ljudi u bendu su očigledno pomatori i eksplicitno su inspirisani filmom The 'Burbs iz 1989. godine tako da, ovo je za nas matorce. A i pevačica je toliko tetovirana da ja ne mogu:
https://tensionscale.bandcamp.com/album/its-not-them-demo

I Not Gorgeous sa istočne obale SAD imaju jak '80s (a malo i '90s) vajb u svom zvuku, i oni su stariji i imaju ženu u postavi, ali njihov debi album je nešto manje ,,garažan" u osnovi, nudeći hardkortreš sa kompleksnijim pesmama, više promena ritma, generalno ambicioznijom sviračkom tehnikom. Meni se to MNOGO dopada i Not Gorgeous mi zvuče kao da ste izmiksovali Cowboy Killers, Victims Family, Propagandhi pa i NOFX i Bad Brains u jednu baš zapaljivu koktel-smešu koja se pije na sopstvenu odgovornost. I, mislim, sjajni su. Pesme su superbrze i eksplozivne a sa mnogo zanimljivih aranžmanskih ideja i superiorno dobro smišljenih malih ukrasa, zvuk je sjajan, sve je IZVRSNO:
https://torjohnsonrecords.bandcamp.com/album/we-are

Voidheart iz Los Anđelesa nemaju ni jednu ženu u postavi, ali imaju tetovaže. I to se računa. EP Filth ima samo dve pesme, plaćate ih koliko hoćete, ali ovo je SUPERIORNI metalcore/ hardcore sa metal oštricom koji menja ritam i tempo svakih par taktova, dosta dobro radi u miksu i generalno nudi paletu zvuka i raspoloženja, a sav taj zvuk vas napada a sva raspoloženja su loša:
https://voidheartmusic.bandcamp.com/album/filth

Britanci Break Them imaju na sebi više tetovaža nego što koriste različitih nota na EP-ju Ultra-Violence. I to nije kritika, ovo je surov, ulični beatdown/ slamdown hardcore, kakav volite da vas brutalizuje, sav u negativnoj emociji i tupim slem-rifovima. Ekipa – žensko-muška pritom – ovo radi solidno, ima dobar zvuk i daje ceo materijal po vrlo niskoj ceni.
https://breakthem.bandcamp.com/album/ultra-violence

Summon the Plague su iz Njujorka i oni sviraju nekakav beatdown hardcore u kome ima dosta... prljavštine. Mislim, nije da je beatdown hardcore inače umivena, lepa muzika ali EP Abomination mi je nekako ekstra štrokav sa pet pesama mržnje, agresije i uličarskog gruva koj su mi baš legle. Plaćate koliko hoćete a VREDI:
https://summontheplagueny.bandcamp.com/album/abomination

Sunnycide iz Ontarija jasno igrom reči u imenu sugerišu da sviraju ubitačnu muziku. EP Nothing Left to Mourn ima četiri pesme NEMOGUĆE teškog, agresivnog i abrazivnog hardcore/ sludgecore gaženja, sa gitarama koje vas gutaju živog, bubnjevima koji mrve u prah i demonskim vokalima od kojih malo pišnete sa svakim stihom. Strašno je al makar se plaća po želji:
https://sunnycide.bandcamp.com/album/nothing-left-to-mourn

Whoa... Catharsis iz Severne Karoline imaju novi album? Solidnih 26 godina nakon prethodnog! Ova veganska metalkor ekipa je devedesetih bila neka vrsta avangarde novog spoja hardkora i metala i sa Hope Against Hope dokazuju ne samo da su danas ,,više trezni i više vegani nego pre trideset godina" nego i da imaju MNOGO odličnih ideja a da ih strast nije napustila. Dakle, muzika je old school metalcore (dakle onaj iz devedesetih, ne ono što pamtite sa Majspejsa) sa MNOGO potpuno inovativnog materijala koji izlazi iz domena ekstremnog, jelte, zvuka, ali se sa njim odlično spaja. Kakvo prijatno iznenađenje!
https://crimethinc.bandcamp.com/album/hope-against-hope

Superteški, superabrazivni, vrišteći metalizirani hardkor iz Kalifornije se odaziva na ime Heated. Ovo je nekada bio solo projekat Romana Gonzaleza ali za drugi album, My First Few Causes of Death ima ful postavu i MNOGO negativnih emocija. Rekoh da je ovo metalizirano ali ima tu i dosta ,,post" elemenata pa je Heated definitivno namenjen i ,,pametnijoj" publici od one koja bi samo da se bije u mošpitu, ali svakako će i jednu i drugu publiku poravnati sa patosom bez milosti:
https://heatedca.bandcamp.com/album/my-first-few-causes-of-death

Thorn iz Tampe sviraju vrlo podrumski grindcore/ deathgrind koji skoro kao da je ispao iz 1988. godine. Demo naslovljen 2025 TAPE ima osam pesama, od kojih samo tri prebacuju minut, i sav je u sirovini, abraziji, distorziji. Ali, mislim, dobar je, onako kao jedno skoro dadaističko sočinjenije kakvo smo i mi, deca, pravili u ono doba, gde se rifovi jedva razaznaju, ritam je skoro isključivo nasilnički blastbit a i žene i muškarci vrište kao ludi. Meni je to super a cena za demo je koliko date:
https://thornfl.bandcamp.com/album/2025-tape

You Will Die iz Durhama u Ujedinjenom kraljevstvu sviraju onu kombinaciju metalkora i melodeatha na koji generalno ne obraćam previše pažnje, ali njihov EP, Harmony of Despair, ma koliko da je u stilskom smislu generički spravljen, nekako osvaja ekonomičnošću pesama i energijom. Ovo su sve komadi od po dva, da i po minuta, i ti melodični, slatki rifovi na malom prostoru rade dosta dobro, a česte promene ritma i tempa drže stvari svežim i ne daju im da se ohlade. Slatko je:
https://youwilldieuk.bandcamp.com/album/harmony-of-despair

Zinc iz Mejna i Nju Hempšira su proletos imali solidan EP a sada imaju demo snimak Summer Promo 2025 i to su tri pesme agresivnog hardkora koji se poziva na powerviolence brzinu i anarhičnost, ali je teži, metaliziraniji i ima pesme koje prebacuju dva minuta. I dalje to zvuči vrlo pristojno tako da, izvolite:
https://doseofzinc.bandcamp.com/album/summer-promo-2025

Danas ima dosta dobrog mathcore (i mathcore adjacent) zvuka. Car Bomb su iz Bruklina, naravno, i ozbiljno kolju na EP-ju Tiles Whisper Dreams. Ovo nije čist, podrumski mathcore, i dve pesme od tri traju skoro po pet minuta, sa dosta nečeg što biste nazvali i sludge metalom pa i progresivnim rokom u tkivu muzike, ali u prvom redu je uvek nepredvidivost i agresija. Dubok štim, težak zvuk, PAKAO:
https://carbomb.bandcamp.com/album/tiles-whisper-dreams-ep

Imamo i metalkora mnogo više nego što je za mene prosek. Greed Worm su iz Čikaga i njihov zvuk je negde između agresivnog metalcore izraza, deathcorea i nu-metala. Što nije kombinacija koja se meni na keca dopada, ali demo snimak naslovljen Promo 2025 je ODLIČAN. Odlično je odsviran, ima dobar zvuk (koji čak ima i malo dinamike) a pesme su šmekerski gruvi, kratke su, kompaktne i ekonomične tako da čim ih čovek presluša poželi da krene iz početka. Odlično je a plaća se po želji:
https://greedworm.bandcamp.com/album/promo-2025

Venjamos Bjen  je... uh... bend? Projekat? Jedan čovek? Iako piše da je na albumu  ﻫصﻭﻞﺗﻜﺍﺎ  sviralo  četvoro ljudi (petoro, ako brojite i čoveka koji očigledno nije ništa SVIRAO), i da je snimljen u studiju, zvuk je prilično ,,kućni", ali muzika je ODLIČNA, sa kombinacijom grindcore, mathcore, čak i deathcore elemenata, sve spakovano u kompleksne, ali kratke, ekonomične pesme. Impresivno iznenađenje iz Argentine a po ceni od koliko date:
https://xlsitv.bandcamp.com/album/-

Hjustonski Knurd na svom debi albumu, Operation Mind Grind naslovom simpatično omažiraju Queensryche, ali naravno da imaju osamnaest pesama i da je ovo manje-više grindcore. Kažem ,,manje-više" jer iako su pesme dosta kratke, ovo je i tehnički i kompozitorski ambicioznije od prostog grinda, sa thrash i death metal komponentom koja oplemenjuje koncept. Dakle, ima dobrih rifova, mošerskog gruva, produkcija je kul a ceo koncept je humoristički ali energičan. Solidno!
https://knurd.bandcamp.com/album/operation-mind-grind

Wave of Mutilation iz Kentakija NISU Pixies tribute band kako ste sigurno pomislili već AGRESIVAN, pa i brutalan deathgrind sastav sa debi EP-jem Wave of Mutilation koji ispucava šest pesama pravo u vašu facu. Te su pesme kompaktne, kratke, ekonomične ali svakako idu preko granice skica, zvuk je strašno sirov i agresivan i ako volite podzemni grindcore, nemate šta da se mislite:
https://waveofmutilation502.bandcamp.com/album/wave-of-mutilation

F.A.M. su poljski grindcore/ deathgrind veterani čija svaka pesma ima naslov od tri reči koje počinju sa F, A i M. Slatko. Najnovije izdanje im je split sa Death Endorser na uglednom andergraund lejblu Left Hand Patches i to je, ono, solidno zakivanje sa dve originalne pesme i dve obrade (Parricide i Impetigo), te dva živa komada. Death Endorser su, pak, novi bend sa članovima Parricide, Goreossion, Kookaveen i Stillborn i oni više vuku na death metal, ali su im pesme i dalje dosta sirove, grajnderske, jednostavne i superzarazne. Nije za neku generalnu publiku ali za grindcore frikove, apsolutno slavlje:
https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/fam-death-endorser-split

Martirio sebe opisuju kao ,,Evil Metalcore from Santiago" ali ova čileanska ekipa na albumu  Los Siete Sellos svira death i thrash metal barem isto koliko i metalcore. I to je PRELEPO, ovo je kolekcija relativno kratkih, ubitačnih pesama ekstremnog metala sa mnogo promena ritma, nervoznom energijom, zaista zlim rifovima i brutalnim vokalima. Produkcija je prilično dobra ali ovde je u prvom planu to koliko je muzika strastveno ispisana i izvedena.
https://martirio113.bandcamp.com/album/los-siete-sellos

Perpetual su malezijski grindcore bend aktivan već trideset godina, pa onda i sa dosta old school zvukom i svirkom koja je dosta ,,na snagu". A to EP-ju Extreme Insanity daje dosta legitimacije u mojim očima! Ovo je, znači, sedam pesama brze, manične agresije i prostačkih, jako zaraznih rifova kao sa nekog od ranih izdanja Agathocles ili Napalm Death. Bend i završava materijal obradom Napalmove Unchallenged Hate i to je, naravno, čak i ovoj prilično krš produkciji, PRELEPO. Kao neko ko je ovu pesmu i sam svirao na nekim koncertima, uvek se raznežim kad shvatim da su ovo ljudi skoro sigurno decenijama mlađi od mene a koji ipak KAPIRAJU. Slušajte Perpetual:
https://perpetualgc.bandcamp.com/album/extreme-insanity-ep

Pa imamo Clock Strikes Lightning, mathcore/ grindcore projekat (pretpostavljam jednočlani) iz SAD. 2025 Demo ima tri pesme, kvalitetne, brze, kompleksne koliko treba i VRLO čisto snimljene a onda masterovane od strane Willa Killingswortha. Ako volite brzo, frenetično, manično i tehnički kvalitetno, ovo će vam vrlo prijati:
https://clockstrikeslightning.bandcamp.com/album/2025-demo

Ah, ah, PRELEPO, imamo novi Human Corpse Abuse a u pitanju je split izdanje sa japanskim Mortify. Human Corpse Abuse je, naravno, goregrind/ deathgrind projekat Shelbyja Lermoa iz death metal kraljeva Vastum, a na bubnjevima je Adam Jarvis iz Misery Index, Pig Destroyer, Lock Up i još mase bendova. Na albumu From the Cradle to the Ladle/Rotting and Plotting Amerikanci imaju četiri MNOGO gadne pesme prljavog a opet kvalitetnog deathgrinda sa goregrind vokalima i to je naravno, za publiku koja zna šta su prave vrednosti, apsolutni praznik. Mortify su trio iz Tokija sa jednim albumom i masom kraćih izdanja iza sebe i ovo je deathgrind stare škole, nisko naštimovan, težak u zvuku, lak na nogama, sa brzim tempom i kratkim pesmama. Uživanje:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/from-the-cradle-to-the-ladle-rotting-and-plotting

Ne znam ni odakle da počnem da bih opisao zvuk kanadskih Abrupt Decay. Album The Illusion of Our Choices In A World of No Options je u osnovi verovatno mathcore, sav u naglim promenama ritma, vrištavim, psihotičnim vokalima i disonancama, ali ljudi ovo sviraju i sa jednom death metal disciplinom i kvalitetnim, mesnatim miksom koji biste očekivali od budžetnijeg death metal ili deathcore benda. I sve to nekako na kraju bude i grindcore. Pesme komplikovane a pune uzbuđenja, bend zaista zanimljiv i to da se album daje po ceni koju sami smislite je skoro KRIMINAL:
https://abruptdecayab.bandcamp.com/album/the-illusion-of-our-choices-in-a-world-of-no-options

Danas imamo i mnogo dobrog grindcorea (čekajte da stignete do albuma nedelje) a to znači i novo izdanje švajcarskih majstora Exorbitant Prices Must Diminish. Nazvani po pesmi američkih Disrupt, Exorbitant Prices Must Diminish su manje crustgrind a više ,,pravi", ali vrlo tehnički grindcore blizak zvuku skandinavskih bendova kao što su Nasum ili Gadget. Novo izdanje je split album sa kalifornijskim Shitbrains, ali oni su svoju stranu objavili još u Junu pa nju ne prikazujemo ovom prilikom. No, Exorbitant Prices Must Diminish su JAKO dobri i njihova muzika spaja ekstremne tehničke kvalitete, izvrsnu produkciju, pametno napisane pesme koje se razlikuju međusobno i tu paklenu agresiju i brzinu koje računamo u grindcore fundamente. PRE JA KO a materijal se prodaje po ceni koju sami određujete što je PRE JE BA NO:
https://exorbitantpricesmustdiminish.bandcamp.com/album/split-with-shitbrains

U moru AI smeća u kome se dave čak i ekstremni žanrovi metala, prelepo je videti nešto ovako sirovo, neposredno i LJUDSKI kao drugi EP brazilske ekipe Murderess, naslovljen Time to Kill Vol.II. Nije ovo ni slučajno sad neka najmaštovitija i najkreativnija muzika na svetu ali Murderess imaju tu neku autentičnost, zvuk koji zna šta hoće, sa finom kombinacijom energije i discipline, death, black i doom metal elemenata i dobre atmosfere spojene sa prodornom agresivnošću. Plus, ovo je bend u kome sviraju tri žene i apsolutno je prelepo u ovom žanru čuti praktično feministički mračni, ekstremni diskurs. Jako lepo:
https://murderessdeath.bandcamp.com/album/time-to-kill-vol-ii

Isto Brazilci, Vertebra su dosta, jelte, sofisticiraniji u konceptu, ali srećom zvuk im zbog toga nije neprijatno ispeglan. Osnovani još polovinom devedesetih, sa debi albumom, The Same, koji je upravo izašao, Vertebra su negde između proggy-death eksploracija iz kuhinje Chucka Shuldinera i njegovog Death i progresivnog thrash metala kasnijeg Kreatora. To je časna pozicija da se na njoj bude i ovo je album lepih, ,,tehničkih" a melodičnih pesama sa dovoljno dobrim zvukom i dovoljno raznovrsnosti da publika kojoj je namenjeno provede lepo veče:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/the-same

Sensu Stricto su iz Lajpciga i na EP-ju Tower Of Execution gaze baš dobar old school death metal. Ovo je i miksovano prilično starinski, sa akustičnim bubnjem, mikrofonijom na gitarama i organski sirovim zvukom, a pesme su propisni death metal bengeri niskog štima, mučnih rifova i povraćajućih vokala. Cenu određujete sami pa odredite pravično jer Sensu Stricto valjaju:
https://sensustricto.bandcamp.com/album/tower-of-execution-ep

Ročesterski Undeath prate svoj prošlogodišnji album za Prosthetic Records novim singlom sa dve pesme a koji su sami izdali, navodeći da im je ovo prvo nezavisno izdanje od 2019. godine. Enter Patient / Endless Graveyard zvuči jako lepo sa tim finom odnosom klasične old school death metal mračnosti i malo progresivnog/ eksperimentalnog programa u rifovima, harmonijama i aranžmanima. Ovo je snimao Colin Marston pa bi bilo čudno da NEMA tih ekscentričnih elemenata, jelte, ali generalno JAKO dobar program i razgraranje gladi za naredni album:
https://undeath.bandcamp.com/album/enter-patient-endless-graveyard

Šveđani Gam nisu ništa izdali nakon debi albuma iz 2019. godine. Ali evo ih sa EP-jem Iron Gauntlet i to je lepuškast black-death metal, ne prekomplikovan, ne presirov, nego taman kako treba. Pesme imaju propisne rifove, ali imaju i atmosferu, energične su i brze ali ne smaraju ,,tehničkom" svirkom nego zvuče varvarski kako treba i generalno je sve ugodno:
https://gamsweden.bandcamp.com/album/iron-gauntlet

Dosta lep black death stiže i iz Teksasa na drugom albumu benda Crungus. Hollow je raznolika ploča koja nudi zakonski minimum death metal krljačine – pa možda i malko više od tog minimuma – ali ga onda oplemenjuje interesantnim melodičnim programom i blek metal temama. Kvalitetna produkcija dosta strada zbog kompresije ali muzika je OKEJ:
https://www.youtube.com/watch?v=f7O7DwSGwvg&list=OLAK5uy_l20TzjQbThr1sT4L1V0kEFHORYS-rrP0A

Deco, jel' volite tehnički deathcore? Kanađani Surface the Sun svoju muziku nazivaju ,,aliencore" i ako ste pomislili na Rings of Saturn, BLIZU STE, samo uz dodatak Archspire i MRVICU Ingested. Album The Next Level of Existence, debi za za sada koliko mogu da kažem samo studijski trio, ima onaj grozni plastični zvuk koji vole ovakvi bendovi, gde sve zvuči kao sempl posebno komprimovan da bude najglasniji zvuk na ploči gde je sve najglasnije, ali Surface the Sun od toga prave čitavu estetiku mešajući nedinamični – zaista prilično ,,tuđnski" – saund sa istim takvim, tuđinskim harmonijama. I nije da to nema šarma! A to kažem ja koji od Rings of Saturn i Archspire tipično odustanem posle prve pesme:
https://surfacethesun.bandcamp.com/album/the-next-level-of-existence

Donekle u sličnom stilu svira i lasvegasovski Orsimer na debi EP-ju, Woven Aberrartion. Ovo je bio prvo solo projekat Mikea Neelyja (nekada u Cordyceps koje sam onoliko pohvalio prošle nedelje) ali sad ima i pevača, i mislim, okej to zvuči, sem, jelte, ako niste prijatelj te opet previše čiste i komprimovane produkcije. Ali, mislim, ako vam ne smeta, Orsimer nude tri vrlo pristojne moderne pesme negde između tech-death metala i progresivnog deathcorea, sve u superbrzom tempu, sa trkanjem po skalama od kojih vam se zavrti u glavi i vrlo disciplinovanim miksom. Jebiga, kad je dobro, onda je dobro:
https://hailorsimer.bandcamp.com/album/woven-aberrartion


(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Za deathcore koji nije naglašeno ni ,,tehnički" ni progresivan tu je novi album australijskih To the Grave. I jeste, i prošle godine u neko ovo vreme sam se pitao zašto mi se ovi ljudi dopadaju onda kada me gomila njihovih deathcore kolega ostavlja hladnim a oni su, hop snimili novi minialbum. Still  (odnosno Everyone's STILL a Murderer) ima sedam pesama i mada nije onako SUMANUTO odvrnut na dvanaest kao što je bio Everyone's A Murderer, to samo znači da ovde pesme imaju MRVICU više suptilnosti u aranžiranju i dinamici. Ali, mislim, MRVICU. Ovde se čuje i malo hip-hopa (koknretno skrečovanja) što uvek pozdravljam, a i tekstovi su protiv ubijanja životinja i jedenja mesa tako da nema šta da se ne voli, navalite:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/still

Plasmodulated su počeli kao solo projekat Myka Colbyja iz Wharflurch, ali je kao i Wharflurch – takođe započet solo – izrastao u pravi bend do svog prvog albuma. An Ocean ov Putrid, Stinky, Vile, Disgusting Hell je ceo napisan od strane Colbyja, naravno, i produciran vrlo čisto, klinički, pa svejedno zvuči kao da je sve radio jedan čovek, ali ovo je svakako prilično simpatičan death metal sa Floride koji meša old school gruv i atmosferu sa naučnofantastičnim maštarijama. Pesme su ugodno raznovrsne a čist zvuk znači da i neutrenirani slušalac može da se razabere i shvati da ovde postoje nijanse i slojevi:
https://plasmodulated.bandcamp.com/album/an-ocean-ov-putrid-stinky-vile-disgusting-hell
https://plasmodulated-gurglinggore.bandcamp.com/album/an-ocean-ov-putrid-stinky-vile-disgusting-hell

Kanađani Harvested imaju vrlo solidan debi album, nazvan po mentalnom stanju od koga mnogi, jelte, patimo i ne znajući: Dysthymia. Ovo je nimalo originalan ali vrlo kvalitetan death metal novomilenijunmske provinijencije, dakle, vrlo tehnički precizan, sa pesmama koje stalno menjaju ritam i rifovima što koriste egzotične intervale, ali sve spakovano u stručno sklopljene, mošerski nadahnute pesme. Nisu ovo, naravno, neiskusni ljudi i pričamo o članovima više bendova (između ostalog Thalassophobia, Fumigation, Whispers in the Maze) pa se čuju razrađenost tehnike i poznavanje žanra. To je, doduše, odgovorno i za činjenicu da Harvested nemaju zbilja neki svoj zvuk i zvuče kao presek čitavog jednog krila scene, ali da ne smaramo sa tim, ovo je DOBRO:
https://harvested.bandcamp.com/album/dysthymia

Super su i Cancer Void, bend iz Praga ali u kom ne svira ni jedan Čeh, i koji sebe opisuje kao ,,imigrantsku death metal grupu". Ne znam, dakle, ko su i odakle su ovi ljudi ali vole bolestan, psihodeličan death metal sa old school šmekom. Ne sasvim neslično starijim formama veličanstvenih Tomb Mold, Cancer Void na svom debi minialbumu, First Metastasis ipak sviraju u tradicionalnijim aranžmanima, nudeći mošerski gruv i ukusne, hrskave rifove. Zvuk je odličan, pesme su SICK i ovo se sluša sa mnogo uživanja:
https://cancervoid.bandcamp.com/album/first-metastasis

Moldavski Egocide još nemaju album – izdali su nekoliko singlova tokom prethodne decenije – ali su sada izbacili živi album, kao nekakav logičan korak ka ovom važnom kamenu-međašu. Extreme Invasion Live je snimljen ovog Aprila i predstavlja bend u vrlo pristojnom svetlu, sa solidnim zvukom, kvalitetnom, navežbanom svirkom, dosta dobrim pesmama. Egocide sviraju progresivni death metal, ali po vrlo klasičnom šnitu tako da će se ovo dopasti ljubiteljima Death, Obituary itd. Meni se VEOMA dopada:
https://egocide.bandcamp.com/album/extreme-invasion-live
 
Ako volite ono baš sirovi, garažni old school death metal, tu su vam Estonci Aš-šur i njihov drugi EP nakon debija od zimus, naslovljen  Entombed by Sands, Erased by Time.  Ovo su vrlo mlada deca pa njima i pristaje muzika koja je ovako jeftino snimljena a same pesme imaju dosta šarma sa zaista puno klasične, old school sirovine. U drugim tipovima muzike ne biste nikom osim najužem krugu rodbine i prijatelja puštali ovo ali u death metalu MOŽE:
https://ashshur.bandcamp.com/album/entombed-by-sands-erased-by-time

Slično može da se kaže i za meksički Hellnomorf uz opasku da ovo nisu mladi ljudi jer je bend originalno osnovan još 1991. godine. I OK, iz te postave je sada prisutan samo jedan čovek, ali i ostatak ekipe nisu sad neka deca. Svakako, treći album benda, Instinct From The Life To Death in Disgrace zvuči kao da su i dalje devedesete, dakle ovo je ružan, prljav death metal, ružno i prljavo produciran, ali da se razumemo, mnogima će to biti znatno bliskije od modernog, preproduciranog death metala koji nema DUŠU. Hellnomorf je imaju ali je onda, takođe, ružna i prljava i drugačije ne bi ni išlo:
https://hellnomorf.bandcamp.com/album/instinct-from-the-life-to-death-in-disgrace

Rain in Blood, isto iz Meksika su samo mrvicu sofisticiraniji, dakle, rifovi im se čuju, muzika ima malo tradicionalne harmonije i produkcija je par procenata manje garažna. No, to je i dalje sirov old school death metal samo sa možda pomerenim nišanom negde na početak 21. veka. Svakako, ko voli PRAVI, andergraund death metal i ovo treba da čuje. Hypocrisy Mirror je drugi album benda za koji ne znamo ni kada je tačno osnovan ali da se kolje – kolje se:
https://raininblood.bandcamp.com/album/hypocrisy-mirror

Bephoulment, iz Zapadne Virdžinije su dosta dobri za nešto što je suštinski kućni bend. EP  The Forgotten Altar ima pet pesama i vrlo solidan, težak zvuk u kome se old school death metal druži sa malo melodičnih solaža i generalne heavy metal opuštenzije. Ali fino to zvuči, zaista, bend pesme piše dobro i uvući će se pod kožu i onima koji u death metalu ne traže samo suvu agresiju:
https://bephoulment.bandcamp.com/album/the-forgotten-altar

Portugalski Vomitous Iniquity pričaju o smrti ali iz pozicije mrtvozornika i čitav prvi album benda, Libellus Ephemerus I je pripovedan iz ove perspektive, sa puno mizantropskog sentimenta. Muzički je ovo brutal death metal sa malo blek metal ukrasa i kombinacija radi solidno. Svakako, nedinamičan zvuk i pesme koje forsiraju iznurujuće blastbitove čine sve dosta monotonim, ali bend definitivno želi da postigne određeni efekat tom monotonijom pa evo onda:
https://vomitousiniquity.bandcamp.com/album/libellus-ephemerus-i

Slem je žanr u kome je čudno da nemamo poplavu AI ,,bendova" imajući u vidu koliko je to suštinski mehanički sklapana muzika. Drugi album pensilvanijskog dvojca Epitomectomy mi je odmah izazvao ovakve misli jer je on rađen baš po formuli sa kombinacijom govornih semplova, vrlo generičkih slem rifova i klinički čiste kućne produkcije. Da se razumemo, sasvim je to pristojno i slušljivo i ko voli slamming death metal i ne traži u njemu nešto specijalno originalno, ovde će se lepo provesti:
https://epitomectomy.bandcamp.com/album/morbid-obsessions

Isto mogu da kažem i za australijski Corpse Maggot Crew. Njihov debi album, Family Reunion je generički i mehanički sklopljena slamming death metal ploča sa memetičkim humorom u tekstovima i semplovima i mada je meni to sve u kreativnom smislu low-effort a u nekom suštinskom plitko, mislim da će publici kojoj je namenjeno da bude kul i zabavno. A leto je, jebiga:
https://corpsemaggotcrew.bandcamp.com/album/family-reunion
https://sbdcmusic.bandcamp.com/album/family-reunion

Dosta simpatičan debi album imaju Barbarous, bend iz Oklenda u Kaliforniji sa tvrdim, nemilosrdnim zvukom i pesmama koje smenjuju mošerske, zle rifove. Ovo je death metal za mošpit radije nego za muzičku školu, muzički i produkcijski kvalitetan ali svakako okrenut pre svega gruvu i dobrom rifu nego nekakvoj dekonstrukciji rokenrola kao umetničke forme. I to je SASVIM u redu. Initium Mors je zabavna ploča uz koju se KREĆE a manje se filozofira a pokret je VAŽAN:
https://barbarousband.bandcamp.com/album/initium-mors

Dansko-turski death metal superheroji Hyperdontia imaju novi singl sa dve pesme, Dormant Scourge. U Oktobru i Novembru će to izaći i na kaseti i na vinilu, ali dok ne izađe, kupite daunloud jer, naravno, Hyperdontia ovde razbija. Pesme su napisane sjajno, sa kombinacijom ,,tehničke" izvrsnosti (te prelepe komponovane solaže!!!) i propisne death metal sirovosti, a produkcija je vrlo solidna. Hyperdontia okupljaju muzičare iz nekih i inače sjajnih bendova (tipa istanbulski Diabolizer ili kopenhagenški Sulphurous) i daju im novi kreativni projekat da ih inspiriše a oni to JAKO dobro koriste. Ne propustiti:
https://hyperdontiaofficial.bandcamp.com/album/dormant-scourge
https://desiccatedrecords.bandcamp.com/album/dormant-scourge

Australijski duo Primeval Butcher još nema album, ali sa novim EP-jem, The Lictor's Blade iznosi vrlo snažan argument da je to sada već neminovnost u skoroj budućnosti. Ova dva tipa – pored toga što jedan od njih nosi duks sa motivima prvog albuma srpskih death metal veterana Bloodbath a o kome smo baš pre par dana moja žena i ja pričali – rade veoma lep old school death metal, sa kvalitetnim tehničkim slojem i puno autentične strasti koja se očitava u divljačkim, mada disciplinovanim izvedbama. Muzika DOSTA duguje klasičnom Suffocation zvuku a što je za mene apsolutna prednost, pogotovo su solaže kao iz Terranceovig bukvara, ali su i rifovi sjajni, aranžmani odlični i ovaj EP me je JAKO MNOGO zabavio. Ima i kaseta pa udrite:
https://primevalbutcher.bandcamp.com/album/the-lictors-blade 

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Achsar su slovački folk-metal bend koji dosta dobro razume kako da izmeša sirovi, jednostavni, glasni metal sa epskim narodnjačkim motivima. Najnoviji EP, Blood, Mead and Steel je do vrha pun poletnih refrena i folklornih poskočica, i mada sama metal komponenta nije PREVIŠE po mom ukusu, sa banalnim rifovima i groznim, zaravnjenim, nedinamičnim zvukom, narodnjački refreni i sinti-aproksimacije frulica su me solidno zabavili:
https://achsar.bandcamp.com/album/blood-mead-and-steel

Izdanja Pelagic Records mi, sa žaljenjem ću priznati često bolje zvuče na papiru nego kad ih pustim, a pritom priznajem da je sto posto problem u meni i da je to uglavnom dobra muzika koja samo prečesto odlazi izvan rigidnih granica onog što ja smatram da mi se dopada. No, Šveđani Blessings nude prilično jake argumente na svom trećem albumu, Blodsträngen, da pružim drugu priliku i još nekim Pelagic izdanjima. Blessings uspevaju da u svoj blend noise rocka, hardcorea i posthardcorea udenu taman toliko melodičnog, emotivnog post-pop izraza da ja ovo prepoznam kao Pelagic izdanje a da je opet ostatak muzike maštovit, intrigantan i, da dodam, zanimljivo miksovan. Vredi da čujete pogotovo ako niste ovako ograničeni kao ja:
https://blessingsgbg.bandcamp.com/album/blodstr-ngen

Ne znam kome se Prissy Whip iz Los Anđelesa obraćaju naslovom svog novog EP-ja, R.I.P. MF al siguran sam da je bio dobar čovek. Enivej, ovo je pet pesama bizarnog noise rocka/ eksperimentalnog roka, sa mnogo primitivnog ritmičkog zakucavanja, disonantnim gitarama i nervoznim ženskim vokalima. Sve je to JAKO po mom ukusu i Prissy Whip zaslužuju svaku pažnju a svakako to da ih dovoljno ljudi prepozna po kvalitetu pa da muziku snimaju češće nego jednom u šest godina:
https://prissywhip.bandcamp.com/album/r-i-p-mf

Norvežani It Came From Beneath sviraju instrumentalni, recimo math-rock, sa sve saksofonom u postavi i živi album, Live From Beneath, a koji im je prvo izdanje, je odličan. Ovo je snimljeno u Aprilu u klubu Fu Lundgreen Trondhajmu i bend svira relaksirano i cool, nudeći kompleksne ritmove, kinetički gruv, dobru kombinaciju gitarske pirotehnike i duvačkih maštarija. Prijemčivo i ukusno, za metalce, hardkorovce, alternativce, rokere, džezere, ZA SVE. A cena je koliko date:
https://itcamefrombeneathnorway.bandcamp.com/album/live-from-beneath

Ako ne znate šta je ,,grebo" muzika, ne krivim vas jer je u pitanju bio bizarno kratak mikrotrend u muzici osamdesetih godina, uglavnom na britanskoj indi sceni (kod nas imortalizovano u jednoj pesmi Kontejnera AD sa besmrtnim Savinim stihom ,,Beži ribo, mi smo gribo") sa najpoznatijim predstavnicima u formi Pop Will Eat Itself. Ali DRUGI najpoznatiji su bili, uh, Gaye Bykers on Acid, a koji su, za moj ukus, uvek i bili bliži izvornom ,,grebo" značenju pošto je ova reč izvedena iz reči greaser kojom su u Ujedinjenom kraljevstvu označavali bajkere. Enivej, long stori šort, Gaye Bykers on Acid su imali pet minuta slave u osamdesetima ali oni JOŠ UVEK POSTOJE i upravo su posle 13 godina pauze izbacili novi album, Bykers by the Seaside. U pitanju je živi album, snimljen Maja ove godine u gradu St Leonards u istočnom Saseksu i ako ste ikada slušali GBOA raznežiće vas njihov relaksirani blend pank roka i blago psihodeličnog pab roka. A ako niste, isprobajte, zabavno je ovo:
https://gayebykersonacidnakedbrain.bandcamp.com/album/bykers-by-the-seaside

Skoro mi se uopšte ne dopada novi album francuskog jednočlanog eksperimentalnog metal benda Creatvre, naslovljen Toujours humain, ali u stanju sam da prepoznam da se radi o prilično dobro sklopljenoj ploči sa mnogo autentične energije. Moj najveći problem sa ovom muzikom je svakako njen stil, nekakav cyber-industrial metal, kakav je, priznaću, i vrlo teško napraviti tako da se meni dopadne, jer mi uvek zvuči kao da su ga pravili kompozitori filmske muzike koji ne slušaju metal kada im je naručena muzika koja će biti metal. Ali Raphaël Fournier pravi ovde dosta haosa i mada je meni tu skoro sve ružno, od zvuka gitare, do njegovog pevanja, mogu da prepoznam ujedinjujuću estetiku i da cenim taj haos:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/toujours-humain

Za mene je, naravno, mnogo više novi Kayo Dot, al nije da se to nije moglo predvideti. Na svom jedanaestom regularnom albumu ekipa iz Njujorka radi avangardnu, eklektičnu muziku koja duguje klasičnoj avangardnoj kompoziciji i slobodnoj improvizaciji isto koliko i metalu. Čitavu karijeru Kayo Dot, naravno i obeležava balansiranje između ovih koordinata no, zadovoljstvo je u 2025. godini čuti kako to zrelo i ubedljivo zvuči. Every Rock, Every Half-Truth Under Reason ima pet pesama ali neke od njih su ekstremno dugačke i bliže su akademskim kompozicijama po strukturi i filozofiji mada nikada ne odbacuju do kraja gradivne elemente rok muzike. Sjajno to zvuči sa prirodnim miksom električnih instrumenata i drvenog, gudačkog arsenala, spojem pevanja, recitacije, poezije, ambijenta... ,,Normalna" metal publika će na ovo imati, nadam se, ekstatičnu reakciju prosvetljenja a mi koji smo već odavno ugazili u avangardu ćemo sa zadovoljstvom da klimamo glavom i dočekujemo ih u Valhali:
https://kayodot.bandcamp.com/album/every-rock-every-half-truth-under-reason

Ako su vam Kayo Dot malo prevelik zalogaj da ga zgutate iz cuga, možete da presečete sa novim albumom portorikanskih Moths. Ovaj kvintet iz San Huana svira nešto što bih nazvao ,,pravim" progresivnim metalom, ali najpre u smislu da se ovde čuje više King Crimsona nego Meshuggah ili Queensryche i Fates Warning. Mislim, naravno, nije to nužno ,,pravije", ali volim kada bend napravi jasnu vertikalu između progresivnih originatora i ovog što se danas svira i ponudi muziku koja je NEDVOSMISLENO metal, a opet ima taj eklektični interes, slobodni stav, relaksirani pristup aranžiranju pesama. Dakle, muzika na albumu Septem  je jako dobra i ide od pastoralnih maštarija do blek metal jurišanja (neretko u razmaku od svega par taktova, slušajte Greed), a pevačica Mariel Viruet izvanredna i, evo, izvolite:
https://mothspr.bandcamp.com/album/septem

Gore sam kukao da mi se Creatvre ne dopada naročito ali isti izdavač, italijanski I, Voidhanger Records ima ove nedelje i debi album kanadskih Amphisbaena i mada oni nominalno sviraju black-death metal, njihova muzika je raznovrsnija, višeslojnija, sa dosta ,,post" dimenzije. Rift, dakle, definitivno nije ploča konstantne agresije, ali ni ploča samo i isključivo ,,atmosfere". Svega tu ima po malo, sa dosta tvrdim, napregnutim zvukom, ali sa kompozicijama koje se ubedljivo šetaju između ekstrema i žanrova. Ovakve neke stvari generalno očekujem da slušam u I, Voidhanger katalogu i Amphisbaena su prilično lepo osveženje za početak Avgusta:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/rift

Septic Bath su iz Filadelfije a Meeting Of The Mounds je album prilično zabavnih kombinacija između pank roka i nojz roka. Bend zapravo ima dosta potencijala i to da se u dobrom delu albuma zajebavaju uspešno maskira njihov ozbiljan kapacitet da rokaju dobar rok, dobar fank, da umešno koriste sintisajzere... Zanimljivo je i sveže i vredi da se čuje:
https://septicbath.bandcamp.com/album/meeting-of-the-mounds

Apollyon su iz Portlanda, ali onog u Mejnu a sviraju nekakav kao blackened rock'n'roll. Minialbum Combined Arms, dakle, ima šest pesama i intro energičnog, ekstrovertnog metala sa thrash zvukom i disciplinovanom svirkom, dosta melodičnih gitarskih momenata koji podsećaju i na Iron Maiden, te vokala koji su kafanski zarazni. Lepo je:
https://apollyonme.bandcamp.com/album/combined-arms

U nedelji šokantno lišenoj propisnih heavy metal izdanja nemam druge nego da hajlajtujem debi album benda Hybrid Nation iz Kolambusa u Ohaju iako nije skroz po nekom mom ukusu. Ali nije ni malo loš, da bude jasno. Hybrid Nation su moderniji heavy metal bend, sami sebe opisuju kao ,,melodični metal" ali da se razumemo, muzika je propisno heavy sa dobrim rifovima, energičnim ritmom i SAVRŠENOM pevačicom koja pritom svira i klavir pa to pomalo dodaje na ,,melodičnosti". Kapiram da mi na albumu Bringers of the Dawn najviše smeta to što je produkcija previše čista, gotovo klinički sterilna i mada razumem da bend traži taj neki ,,mejnstrim" zvuk, voleo bih da su samo malo življi u toj studijskoj verziji. Vidim da su u pitanju iskusni ljudi koji dosta sviraju uživo i pošto je debi album vrlo dobro napisan i sigurno odsviran, nadam se da će izazvati adekvatne reakcije:
https://hybridnation2.bandcamp.com/album/bringers-of-the-dawn

ALBUM NEDELJE

Imao dva albuma nedelje. I oba su (dobrim delom) iz Japana. Srce mi je, dakle, radosno poskočilo kada sam u inboksu video dojavu da je izašao novi Boris. To da se radi o ,,samo" živom albumu a ne o ponudi novog materijala nije nekakav nedostatak, au contraire. LIVE NOISE ALIVE -Live at Daikanyama Unit- je PREMIJUM prilika da se nova publika upozna sa znamenitim japanskim triom, a stara sebe podseti zašto ga već decenijama obožava. Ovo je prolazak kroz karijeru benda urađen sa ogromnim autoritetom i odličnim zvukom podvlačeći uvek postojeću psihodeličnu dimenziju zvuka Boris i orijentišući se prevashodno na čvrste, energične pesme. Eksperimentalna strana benda je naravno TU, album se, recimo, završava desetominutnom verzijom Vomitself koja je milion tona rastopljene lave u Earth/ Sunn0))) modusu, ali Boris je ovde prevashodno zla rokenrol mašina koja melje i ide napred svom snagom, nudeći svoju nezaustavljivu kombinaciju abrazivnog blues-noisea i flower-power-popa. Vrlo dobar zvuk i ploča koja se ne propušta:
https://boris.bandcamp.com/album/live-noise-alive-live-at-daikanyama-unit

Drugi album nedelje je, jebiga... reizdanje. Ali ne normalno reizdanje jer se njima ne bavim u ovim pregledima. Perfect Amber je, dakle, remiks, remaster, ali i obogaćena verzija dva albuma američko-japanskih Gridlink, jednog od ne samo najboljih grindcore bendova u istoriji grindcorea već jednog od najboljih bendova u istoriji čitavog ekstremnijeg rok zvuka. Amber Grey i Orphan su prva dva albuma ove ekipe, izašla originalno 2008. i 2011. godine i u svoje vreme smatrana za instant klasike, ali zatim stavljena u novu perspektivu kada je bend 2014. godine izbacio sublimni Longhena. No, sa ovim reizdanjem je Takafumi Matsubara uzeo materijal koji je VEĆ bio veličanstven i onda ne samo uradio remiks i remaster već i dodao još kanala za svoju gitaru ali i za basistu Maura Cordobu. Ne ume da kažem šta ovaj album radi mom mozgu jer čujem pesme koje znam napamet, koje slušam petnaest godina unazad, ali su sada one nekako... postale dublje. Naravno, ako nikada i niste čuli Gridlink do danas,  razumećete posle par taktova zašto ovaj bend izaziva praktično religiozno obožavanje kod grindcore publike. Ovo je ne samo ,,pametan" grindcore, sa harmonskim i melodijskim (i emotivnim) programom koji uzima ono što su članovi benda već radili sa svojim starijim projektima (notabilno Discordance Axis, Congenital Hell, Mortalized) pa ga gura u sumanuto progresivne strane, već je i u pitanju apsolutna muzička agresija sa NEUMOLJIVIM tempom bubnjara Bryana Fajarda koji se podsmeva vašim trigerima i kvantizaciji i UBIJA, sa gitarama čiji će vas rifovi oslepeti i sa NEPONOVLJIVIM Jonom Changom na mikrofonu i vriscima koji čak i grindcore veteranima teraju suze na oči. Perfect Amber ima i karaoke verzije svih pesama, da sami možete da vežbate pevanje, ali sve zajebancije na stranu, ovo je najintenzivnija muzika na svetu koja je od danas JOŠ intenzivnija. Nepropustivo:
https://gridlink.bandcamp.com/album/perfect-amber

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/kolumne/da-li-je-metal-mrtav

[Meho Krljic]

Er... ne.


Mislim, niti je mrtav niti se slažem sa asumpcijom da su metalcore i djent "besmisleni žanrovi". Da bude jasno, oni se meni u 99% slučajeva ne dopadaju, kad nađem metalcore bend koji mi se sviđa, ja otvaram piće i slavim, a za djent još nisam natrčao na takav, ali nisu ništa besmisleniji od onog što mi volimo. Imaju publiku, imaju svoje mikrožanrove i mikrotrendove, imaju svoju mikroistoriju, sve je to OK. Svakih par meseci krene novi talas nostalgije za metalcore i deathcore muzikom sa MajSpejsa od pre 17-18 godina i to je mnogo slatko.

Meni je metal življi nego ikad, jer su bukvalno svi žanrovi validni i vitalni. Ako voliš '80s sleaze metal, ima bar 4-5 švedskih bendova koji sviraju u ovom momentu koji bi Motley Crue trebalo da čuju i da izvrše kolektivni harakiri. Ako voliš AOR/ Hard Rock, ono, tipa REO Speedwagon, Magnum itd., Frontiers nedeljno izdaju jedan ili dva albuma takve muzike i svi su uglavnom dobri. Klasičlan NWOBHM? Bukvalno u renesansi. '70s okultni metal? Dying Victims bi samo od tog dela svog kataloga mogli da žive. Progresivni death metal? Old school death metal? Slam? Ne znaš gde bi pre. Ima trenutno čitav novi talas britanskog death metala koji je čudesan a onda u Americi imaš novu varijaciju na slam sa mešavinom death metala i hip-hopa koju predvode PeelingFlesh i to je, ono, zanimljivo i kad je najgore, sjajno kad je najbolje.

Imaš MASU avangardnih bendova tipa Kayo Dot ili Liturgy ili Imperial Triumphant ili Full of Hell ili Tomb Mold ili, evo, Moths o kojima sam juče pisao i ni jedan od nabrojanih ne zvuči kao ijedan drugi a svi su na granici i svi rade nove i inovativne stvari sa metalom.

Blek metal nikada nije bio bogatiji i razovrsniji, od bukvalno shoeagazea sa blastbitovima, preko supertehničke, satanske agresije, do garažnih blek-pank bendova i black'n'rolla.

U doom metalu i stoner roku ne znaš gde bi pre, bukvalno. Ja jedva postižem.

A ja sam čovek od 54 godine i vrlo slabo me zanimaju stvari koje su ACTUALLY nove, zanimljive, guraju granice žanra napred. Dakle, stvari tipa Russian Circles, The Ocean, Mouth of the Architect, Architects, The Devil Wears Prada, Slaughter to Prevail itd.

Dakle, metal je bogatiji i vitalniji nego ikad, ne samo u smislu količine izdanja i gomile podžanrova u kojima se radi nego u domenu kulturnog značaja i prepoznatljivosti nikada nije bio jači. Gojira je svirala na otvaranju Olimpijskih igara. Ozzyjeva smrt je tretirana kao odlazak značajne, velike ličnosti koja je oplemenila ljudsku kulturu svojom umetnošću. Pobedili smo, nema više potrebe da se pitamo je li metal mrtav.

[sodomizer]

Tebi je zanimljivo, znači i meni je zabavno.

[klem]

ali zar nisu svi rifovi vec iskoriceni do sada ne verujem da ima toliko drugacijih kombinacija rifova

[Meho Krljic]

To je isuiše reduktivan pogled na muziku. To je ka oda kažeš "sve note su već iskorišćene". Ili "sva slova su već iskorišćena, zašto ljudi i dalje pišu prozu?"

[klem]

pa novi pisci ne mogu da se mere sa klasicima ni da dostignu njihov nivo genijalnosti

[Truba]

gdje skidate glazbu

[Meho Krljic]

Ja je kupujem na Bandcampu.

pa novi pisci ne mogu da se mere sa klasicima ni da dostignu njihov nivo genijalnosti

Ovo su verovatno govorili i pre sto godina. I pre trista. I pre petsto. Itd.

[sodomizer]

Meho je u pravu. Bilo je i biće kvalitetne nove metal muzike. Nego da se vratimo mi na temu.

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/azeroth-trails-of-destiny-2022-remastered-2025
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/dormant-ordeal2025-tooth-and-nail

[Meho Krljic]

Uh, taj Dormant Ordeal je meni bio baš solidan. Kao i obično, mastering je preglasan i aktivno radi na tome da spreči slušaoca da uživa u muzici (čini mi se da je to prevashodni razlog da tebi ploča zvuči monotono)  ali je muzički to jedan od oniuh modernih blek metal albuma koji mene baš osvoje svežinom i intenzitetom. Nema, Poljaci znaju znanje.

Edit: a malo sam i iznenađen da ti "poljski metal" zvuči kao vic imajući u vidu da poljski, posebno blek metal, dominira već godinama u evropskoj, jelte, muzici. Mislim, Mgła, Behemoth, Батюшка su prilične vedete globalnog metala... O starim asovima tipa Vader ili, jelte, Kat, da ne pričam.

[sodomizer]

Nisi mi najjasniji, recimo Vader i Behemoth su uvek bili go prosek, ništa posebno, godinama žive od stare slave itd, a Батюшкu nikada nisim slušao.

[Meho Krljic]

Aha, dobro, poštujem. Mada jesu popularni i cenjeni. Ja za Behemoth ne hajem ali Vader ili, recimo, Hate, baš volim     

[Meho Krljic]

U nedelji u kojoj je Crkveni sud Srpske pravoslavne crkve sudio dvojici teologa za to što su u javnosti kritikovali svoju, jelte, firmu za prebliske veze sa režimom i silazak sa pravog puta  – a setimo se da nisu to isto radili kada su imali sveštenike optužene za zlostavljanje dece – red je da se dezinfikujemo slušanjem metala. Pa, evo, molimlepo, satanizam i renesansa:

Deo 1: BLACK METAL

Book of the Accuser je debi album za solo projekat Anarch sa Rod Ajlenda. Ovo je tipični momak-koji-čita-mnogo-knjiga blek metal, sa, dakle, filozofskim temama koje se obrađuju kroz vrlo ukusno spravljene metal pesme umesto kroz trosatne JuTjub klipove. No, mislim, pesme JESU ukusno spravljene, sa solidnom kompozicijom, odličnim zvukom, dobrim razumevanjem da su dinamika i raznovrsnost bitne, a opet sa preovlađujućim šmekom agresije. Justin Grey koji je ovo napravio već ima par drugih projekata, od kojih su neki pravi bendovi u kojima svira razne instrumente, tako da se ovde čuju sigurnost i znanje. Fino je.
https://thetrueanarch.bandcamp.com/album/book-of-the-accuser

Poljski duo Bestia šalje sve prave signale već imenom svog drugog albuma – Behold the Reign of the Black Sun – imidžom, nazivima pesama (album otvara ljupki diptih Ultimate Sacrifice i Total Genocide), generalnom opskurnošću i satanskom posvećenošću koje emaniraju iz njih. No, pesme su na ovom albumu podugačke i ovo nije bestijalni war metal kako sam očekivao već epskiji, majestičniji satanski blek metal koji slavi nečastivog i brisanje cele ljudske rase kroz zid melodičnih gitara i molske harmonije. Da se razumemo, SASVIM je to u redu i album je, uprkos prečistoj produkciji (za moj ukus) vrlo prijatan a to da ortaci dolaze iz mesta koje se zove Kamion je tek posebno šarmantno:
https://bestiaofficial.bandcamp.com/album/behold-the-reign-of-the-black-sun

Ismere su iz Kanade i sviraju prilično melodičan blek metal, ali demo Tombs Of Resolve me je sa svoje četiri pesme osvojio na ime sirovijeg zvuka, jedne vrlo organske svirke. Ovo je blek metal kakav ja volim, dakle, u kome se čuju krv, suze i znoj a koji ipak ima epsku dimenziju i majestičnu crnu lepotu. Sjajno je a plaća se po želji:
https://ismere.bandcamp.com/album/tombs-of-resolve-demo

Odlični su mi virdžinijski Augur sa svojim prvim EP-jem ili demo snimkom, Arcane Insurgency. Ovo je žestok, moderan blek metal u kome ipak ima nekih simpatičnih mračnih rifova a i sam zvuk je dosta zdrav i hrskav. Energija je prvorazredna, svirka dobra, atmosfera ukusno preteća a ove tri pesme se plaćaju po vašoj želji:
https://augurrva.bandcamp.com/album/arcane-insurgency

Indonežani Noire zvuče slatko na demo snimku  Opus Infernal Southern sa dve pesme poštenog rokanja. Ovo je jednostavan, melodičan, žustro odsviran blek metal, sa uraganskom energijom koja sreće proste, prijemčive rifove. Pristojan zvuk, znojava izvedba, sve pet:
https://noire666.bandcamp.com/album/opus-infernal-southern-demo

Pa onda imamo Devil Wizard, dva Finca koja sviraju ,,black sleaze metal". Dopašće vam se EP  Nightmare Creature / ... In Hell jer su ovo dve sirove, energične a nekako zaista razoružavajuće komunikativne pesme. Zvuk je opojno jeftin, melodičnost zaista kao teleportovana iz neke hair metal utopije i sve je slatko:
https://devilwizard.bandcamp.com/album/nightmare-creature-in-hell

Klasičniji blek metal stiže nam iz Bremena. Finistère su trio koji je započeo kao jednočlani projekat ali sada, do drugog albuma, je izrastao u pravi bend i Am grauen Meer je sipmpatična ploča ,,morskog" blek metala koji je melodičan, zagledan u dubine, blago melanholičan ali žestok. Zvuk je naravno užasan – kombinacija blekmetalske prštavosti i 'gejzerske razmrljanosti – ali gitarske teme su simpatične a svirka znojava i energična.
https://fnstr.bandcamp.com/album/am-grauen-meer

Dusk Cult su dva Australijanca sa ozbiljnim izrazima lica, negovanim bradama i bez očiglednih blek metal afilijacija, no njihova muzika je vrlo pristojan black metal sa mrvicom folka ubačenom da malo zamiriše. Treći album se i zove Folklore Discipline ali najvećim svojim delom on nudi propisan black metal juriš. Rifovi su ovde melodični, ali su RIFOVI i ovo nije muzika puke, jelte, atmosfere, a bend ima dobro složene aranžmane i pesme su pune drame i energije, sa dinamičnim, teatralnim promenama smera i tempa a da opet ne gube oslonac na osnovnu temu. Vrlo lepo:
https://duskcult.bandcamp.com/album/folklore-discipline

I kanadski Arktheos su dvojac a njihov debi album, Cosmolith nudi divalj, varvarski black-death metal okrenut ka kosmosu i njegovim dubinama. Nije ovo muzika bez suptilnosti, naprotiv, bend ima ambiciju da pravi i dosta atmosfere pa album sadrži i interesantne interludije, a death metal komponenta garantuje niži štim, više oslanjanja na mračne, preteće rifove, generalno dobar provod:
https://arktheos.bandcamp.com/album/cosmolith

Gvožđe se kuje dok je vruće pa je tako pred nama treći album Blackbraid u četiri godine. Jon S. Krieger aka Sgah'gahsowáh je sa svojim solo projektom energičnog blek metala inspirisanog starosedelačkim američkim mitovima pogodio onu kombinaciju konceptualne progresivnosti i čistote muzičke vizije koju vole ljudi što u blek metalu ne traže najpodrumskiji i najružniji moguć zvuk nego jedan jasan, glasan i prijemčiv iskaz a da opet postoji dimenzija svedenosti, usamljeničkog stoicizma itd. Blackbraid III sve ovo plasira sa izuzetnom sigurnošću, nudeći melodičnu, setnu, evokativnu muziku koja ima potreban minimum energičnosti i neposrednog izraza. Krieger je vrlo istesao svoje aranžerske veštine a i produkcija je solidna i mada album povremeno ume da bude razvučen, sve je to deo ambicije da se pruži epski iskaz koji će istovremeno biti autentično emotivan:
https://blackbraid.bandcamp.com/album/blackbraid-iii

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

 
Finski sludge metalci Ilon Lapset imaju drugi album, Mykkä Pimeys i ovo je očekivano solidno i očekivano hermetično i mračno. Ilon Lapset sviraju spore, bolesne, teške pesme, sa abrazivnom teksturom, vrištećim vokalima i mučnim post-sabatovskim rifovima, ali bend i pored sirovosti u zvuku ima određenu suptilnost u pisanju pesama, razume snagu repetitivnosti i kada je efektno da se ona razbije i ovo je ploča koju nije LAKO slušati ali je blagorodno:
https://visceralcircuitryrecs.bandcamp.com/album/mykk-pimeys 

Poljaci Carrion Sky za svoj prvi album, As our hearts devour us kažu ovo: ,,Naš prvi album nosi sav naš bes, našu tugu i avetinjsku nadu da će obnova doći – sirovu suštinu onoga što mi jesmo, uklesanu u zvuk". Dakle, ovo je post-metal? Naravno da je post-metal: pesme od osam i devet minuta, spor, mučan tempo, melanholične gitare, vrištanje... Nisu Carrion Sky baš ni po čemu ovde originalni ili inovativni, ali to što rade makar rade sa ubeđenjem, snažno, bez foliranja i rezervi i to treba da se prepozna i ceni. Post-metal zna i da bude maštovitiji, ali u ovom slučaju dovoljno je što je autentičan:
https://carrionsky.bandcamp.com/album/as-our-hearts-devour-us

Generalno izbegavam da pišem o kompilacijama u ovim nedeljnim pregledima, ali pošto stvarno ne verujem da mnogo ljudi koji ovo čitaju znaju za švedski bend Dozer a da je verovatnoća da su i oni koji znaju slušali njihove demo snimke, retke i neobjavljene snimke i B strane singlova prilično niska, onda je sasvim okej da skrenemo pažnju na Rewind to Return: Rarities, Singles and B-Sides, kolekciju kojim bend obeležava 30 godina od osnivanja. Dozer su inače i dalje korektno aktivni, pre dve godine sam za njihov šesti album napisao ,,Ovo je kvalitetan, energičan stoner rok koji spor tempo i gruv spaja sa dobrim, maštovitim rifovima i pevanjem, nudeći psihodeličnu, a opet energičnu, teškorokersku atmosferu" a ova je kompilacija sjajna jer nudi gomilu (čak petnaest) old school stoner rokerskih zabadačina, sa ludački faziranim gitarama, dosta moćnog gruva, dobrim vokalima, a sve nekako jeftino, toplo, prijateljski. Ne propustite:
https://dozerofficial.bandcamp.com/album/rewind-to-return-rarities-singles-and-b-sides

Hellbound Sons su heavy rock ekipa iz Čikaga i njen debi album, The Sound and the Fury je primereno glasan i furiozan. Pre svega prijatan jer je ovo rokenrol u prvom redu, sa dobrim gruvom, pevljivim refrenima itd. Ali je i sirov i heavy koliko treba, bez nekakvih produkcijskih preterivanja i veštačkih ,,otežavanja" zvuka. Ovo je, prosto, rokanje sa 100% pozitivne energije u sastavu i nula neželjenih efekata:
https://hellboundsons.bandcamp.com/album/the-sound-and-the-fury

Iz istog grada su i Psythøn a njihov EP  Baptized in Bong Water je glasniji, agresivniji i teži nego što sam očekivao. Ovo je, naime, više sludge/ doom nego stoner rock – ako su te podele, jelte, bitne – sa veoma teškim zvukom, vrištavim vokalima, agresivnijim pesmama. No, sporost, težina, narkotička smorenost su svi prisutni i bend ima i dovoljno bluza u srži svog zvuka da niko odavde ne ode nezadovoljen:
https://psythondoom.bandcamp.com/album/baptized-in-bong-water-2

Kvartet Kosmogeneia iz Lidsa svira prijemčiv doom/ stoner rock na istoimenom demo snimku. Ovo su četiri spore, drogirane pesme lepljivih rifova i psihodeličnih vokala i mada je zvuk dosta sirov, to samo doprinosi efektnosti muzike. Plaćate po želji:
https://kosmogeneia.bandcamp.com/album/kosmogeneia-2

Afghan Haze iz Konektikata sviraju STRAŠAN sludge/ stoner/ doom metal, pa im se i treći album, korektno, zove Sermons of Filth and Disgust. Nije ovo muzika bez suptilnosti, ali je ta suptilnost reflektovana u kreiranju zastrašujućih, brutalno agresivnih i generalno bolesnih pesama koje ne idu na čistu snagu ali im je uvek cilj da vas smrve. Pa se izvolite podvrgnuti mrvljenju:
https://afghanhaze.bandcamp.com/album/sermons-of-filth-and-disgust

Australijski trio VVARP vodi Power Held In Stone kao svoj drugi album, iako ima samo pet pesama. Ali da su neke od njih podugačke, to jeste. Ovo je spor, smoren stoner-doom, sa finom distorzijom na gitari, mnogo repeticije, lelujavim, drogiranim ženskim vokalom. To sve treba shvatiti u pozitivnoj konotaciji i ako vam se ta deskripcija dopada, VVARP su pitki i prijatno relaksirani:
https://vvarp.bandcamp.com/album/power-held-in-stone

Filadelfijski epic doom asovi Crypt Sermon imaju novi EP, kojim naplaćuju veliki deo pažnje što ju je isposlovao prošlogodišnji, dobro primljeni album. Meni je kao i u slučaju tog albuma, novi EP, Saturnian Appendices previše bučna i razigrana ploča, volim kada mi je dum smoreniji, kad se bend muči da izvuče svaki sledeći takt, al da se ne zabunimo, ovo je odličan materijal. Crypt Sermon su u jakoj formni, produkcija je solidna, i ko voli ovakvu muziku, ovde će UŽIVATI:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/saturnian-appendices

Kome je možda Crypt Sermon zaista previše razigran, evo mu ga debi album američkog benda Theurgion. Ovo je trio sastavljen od muzičara koji sviraju u više od dvadeset bendova u istro vreme, ali sa All Under Heaven su se potrudili da nađu osobenu doom metal formulu i ovo je ploča simpatične energije. Spora, teška, tužna, ona je istovremeno i melodična, fino uklapajući svoje elemente za postizanje onog veličanstvenog očaja koji doom metal voli da pravi. Dakle, imamo ovde neskrivenu gotsku crtu, ali su pesme dovoljno spore i svedene na teme i njihov postepeni razvoj da meni melodičnost i gotičnost ne smetaju, a Theurgion onda uz to umeša i malo death doom stilizacija i sve je TAMAN:
https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/all-under-heaven
 
Vašingtonski Borracho imaju novi album, naravno za Ripple Music, i Ouroboros je jedna superprijatna ploča teškog roka/ rifaškog, gruverskog stonera. Borracho su dovoljno maštoviti u onome to rade a da se opet drže proverene formule teškog gruva, jakog rifa, metal tehnike i jedne pitke, blago grandžerske izražajnosti. Iako Ouroboros ne probija nikakve granice žanra, ovo je izuzetno prijatan album energičnog teškog rokanja i metalisanja, pa izvolite:
https://borracho.bandcamp.com/album/ouroboros

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Terror Blind je jednočlani thrash/ crossover projekat sa Hokaida, a  Only God Forgives mu je drugi album i ovo PRILIČNO kida. Mislim, zvuk je disciplinovan, uređen, možda i previše ako ćemo da idemo u dubine mog ukusa, ali pošto je ovo kućni projekat, može se dopustiti. Mastering je dobar i to je radio profesionalac. No, muzika je UBITAČNI, superbrzi krosover treš sa pretećim, zujećim rifovima i vokalom koji zvuči OČAJNIČKI i ja ne mogu sem da se poklonim iz sve snage jedno 5-6 puta u svakoj sekundi. Moš iz treš, braćo, pa još i taj prelijepi omot!
https://terrorblind.bandcamp.com/album/only-god-forgives

Corotted su iz Pensilvanije i Realm Of Insanity im je drugi album i, mislim, Corotted zvuče kao nekakav Bay Area Thrash iz 1986. godine. Hoću reći, ovo je negde između Metallice,  Exodusa, Death Angel itd, bez inovativne energije koju su ovi bendovi imali, ali sa dosta simpatičnih rifova, razoružavajuće suvom produkcijom, nekim zapaljivim vokalnim linijama. Nema ovde mnogo ambicije da se kalup, jelte, polomi, ali se unutar tog kalupa radi SRČANO:
https://youtu.be/v0UXqN4p-Sk

KosmiK su nemački duo koji sebe opisuje kao ,,Supernovian Thrash Metal!" ali zapravo najbolju deskripciju daje jedan od slušalaca na Bandcampu koji kaže ,,Lightning fast prog thrash metal with ridiculous vocals. Love this" Produkcija je kućna i nije SJAJNA, pesme su malo i na silu ali ovo ima taj neki šmek Voivoda koji se nagutao pečuraka pa ne mogu da ga ne preporučim na overu. Naravno, EP Stargazer plaćate po želji:
https://kosmikthrash.bandcamp.com/album/stargazer

Čileanci Terror Society su promakli prošle nedelje ali njihov drugi album, The Scars of Mankind je suviše dobar da bismo ga pustili bez preporuke. Terror Society sviraju hiperkvalitetan, vrlo tehnički a maštovit thrash/ deaththrash metal sa zrelo napisanim pesmama, odličnim zvukom i megadžulima energije. Ovo je kao neka mala škola thrash metala u koju deca treba da idu da nauče a mi stariji da se podsetimo zašto nas ovo ovoliko loži:
https://terrorsocietycl.bandcamp.com/album/the-scars-of-mankind

Kako sam za Anarchÿ iz Misurija već zimus primetio: ,,Ovaj dvojac iz Misurija izdaje ploče prečesto, to je istina, ali kako se radi o progresivnom, maštovitom thrash metalu koji se zaista mnogo više zanima za minuciozne detalje u muzici koji mogu da vas očaraju nego za podizanje celog kluba na noge, onda moramo da cenimo ovaj napor." Novi EP, Re-Anarchatör  je kompozitorski i svirački sjajan i nudi mnogo odličnog progresivnog thrash udaranja plus obradu Scream Bloody Gore, a i sam zvuk je DOSTA dobar tako da se MORATE predati ovoj anarhiji:
https://anarchythrash.bandcamp.com/album/re-anarchat-r

Nijemci PieceByPiece u svom thrash metalu imaju malo i metalkora, ali U REDU JE. Novi EP, Walking Ghost Phase ima šest pesama u koje je očigledno uloženo dosta vremena, jer su aranžmani razrađeni a ideja ima mnogo, solidnu produkciju i dosta strastvene izvedbe. Bend, jasno je, ima šta da kaže i hvata zalet da uradi debi album. Podržavamo, samo nek nađu propisnog pevača (jer im je ovde gostovao drugar koji je obavio solidan posao) i biće odlično:
https://piecebypiecemetal.bandcamp.com/album/walking-ghost-phase

Paralysis su ekipa iz Nju Džersija u kojoj gitaru svira i peva Jon Plemenik, član nekih živih postava DRI. Sasvim korektno jer Paralysis na svom trećem albumu, Spiral of Suffering, zvuče ne kao DRI ali kao neki od bendova sa kojima bi DRI imali turneju krajem osamdesetih. Dakle, ovo je thrash metal, precizan, tehnički uredan ali sa uličnom autentičnošću koja je tu. Voleo bih da je produkcija malo življa, sve zvuči pomalo nedinamično za moj ukus iako se bend trudi, ali pesme su solidne, old school thrash komadine sa ponekim ukrasom i to je okej. Moš iz treš:
https://paralysisthrash.bandcamp.com/album/spiral-of-suffering
 
BlastForge za svoj novi EP, Digesting the Masses kažu i ,,This is not just music—it's a post-mortem on the human condition." Postalo je popularno da se novi albumi opisuju takvim konstrukcijama – ovo nije samo muzika nego i UPIŠITE SAMI – ali Kruševljani su zaslužili našu pažnju već time da su ove godine praktično svakog meseca izbacili po jedan EP i svi su bili solidni. Digesting the Masses ima još četiri pesme tvrdog srednjetempaškog thrash/ core zvuka i sve je na svom mestu, rifovi, produkcija, vokali:
https://blastforge.bandcamp.com/album/digesting-the-masses

xNULLIFYx iz Čikaga na istoimenom EP-ju imaju pet pesama čvrstog, metaliziranog hardkora. Ovo je straight edge ekipa pa im i muzika ima prepoznatljive elemente ovakvog zvuka, ali sa zaista finom metalnom dimenzijom i čak i malo posthardkor ideja. Odlično je:
https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/xnullifyx

Gasoline Dream su iz Portlanda u Mejnu i njihov EP  It'll Probably Kill Us All je negde između hardkora, treš metala, možda i malo grajndkora. Svakako je dobar, sa četiri kratke, ekonomične pesme dobrog gruva, dobrih rifova, dobre teksture. Fino producirano, karakterno, ubedljivo:
https://gasolinedreamhc.bandcamp.com/album/itll-probably-kill-us-all

Butchered iz Indijanapolisa, pak, trpaju užasno težak i mučan beatdown hardcore na istoimenom EP-ju. Ovo je skoro stereotipno narogušeno i besno, ali je DOBRO, sa jako solidnim zvukom, hip-hop semplovima, death metal agresijom. Plaća se koliko hoćete a KIDA:
https://butchered317.bandcamp.com/album/butchered-ep

Whoa, Arson as a Love Letter je zanimljiv ,,Midwest Emoviolence" projekat, mada bih ja ovo prosto nazvao KVALITETNIM pank rokom. EP  Preservation: Theme and Variation ima četiri pesme koje su naslovljene ,,Variation" od jedan do četiri, ali ovo NIJE ista pesma u četiri varijacije već četiri komada prvoklasnog hardkorpank rokanja stare škole, sa drugim pevačem (uglavnom pevačicom) u svakoj. Sjajno je, pogotovo što je svu muziku radila jedna osoba i ovde nema ,,prave" dinamike benda, jelte, ali pesme su odlično napisane, zvuk je eksplozivan i BRZO JE. A plaća se po želji:
https://arsonasaloveletter.bandcamp.com/album/preservation-theme-and-variation

Kad smo već kod panka, Rusi Insanis nominalno sviraju black'n'roll sa vikinškim tekstovima, ali minialbum Everyday is Ragnarok im je, jelte, VRLO pank. Mislim, OK, ima ovde metalske discipline i rifova, ima i blastbitova i blek metal tremolo-rifova, ali energija je vrlo pankerska i materijal zvuči kao da ste u klubu gde se cela sala pijano šutira. Prelepo a naplaćuje se po vašoj želji:
https://insanis.bandcamp.com/album/everyday-is-ragnarok

Terminal.Hate.me su iz Mejna a  Summer 25 demo im ima dve pesme metaliziranog hardkora/ metalkora. Nije ovo ništa mnogo inovativno ali udara jako, kvalitetno, besno. Pritom dobro je producirano i plaća se koliko hoćete:
https://terminalhate.bandcamp.com/album/summer-25-demo

Painfinder su ,,Ruski matkor/hardkor bend, sastavljen od mladih i ljutih muzičara." Tako da, ako vam se sviđa opis, svideće vam se i album Painfinder pun solidne svirke, dosta metalkor fora, ali i trešerske tehnike i pristojne ljutine. Produkcija je dobra, a bend ovo prodaje po ceni koju vi date i, mislim, super je:
https://painfinder.bandcamp.com/album/painfinder

Simpatični su Coffin Apartment iz Portlanda u Oregonu. Novi EP, Accelerating Collapse, najavljuje skori izlazak trećeg albuma a ima dve pesme kombinacije hardkorpanka i death metala ALI NE ONAKO KAKO OČEKUJETE. Ovo je zapravo više postpank, sa abrazivnijom oštricom, nešto kao da je neki Amebix ili Deviated Instinct rešio da svira emotivniju, širim masama prijemčiviju muziku ali se zatvorio u podrum i u njemu ostao. Zvuči zdravo, zvuči interesantno i treba čuti i album kad izađe:
https://coffinapartment.bandcamp.com/album/accelerating-collapse

Méthodique je iz Montreala a  Pollice Verso je EP sa četiri pesme distorzije, mikrofonije i vrištanja. Da li je ovo hardcore, grindcore, powerviolence ili nešto četvrto? Odgovor je ,,da", pa vi vidite. Plaćate koliko hoćete i uživaćete ako ste nabaždareni na agresiju i patnju:
https://methodique.bandcamp.com/album/pollice-verso

Australijske grindpunk legende Rupture su se ponovo okupile (naravno, u novoj postavi i bez preminulog pevača) i snimle Desperate Fucking Losers, nešto što njihov izdavač naziva LP-jem, ali u pitanju je samo pet pesama u nekih 16-17 minuta muzike. Ali solidnih pet pesama sirovog zvuka i primitivnih aranžmana ali sa dosta klasične '80s arome. Ovako su zvučali rani grindcore bendovi i ja ne mogu da kažem da to ne volim, naprotiv:
https://newrupture.bandcamp.com/album/desperate-fucking-losers-lp-2025

Hideous Crawling Abomination su dva tipa iz Northemptona u Ujedinjenom kraljevstvu a njihov istoimeni album (demo?) nudi deset pesama prostog, sirovog, old school goregrinda. Nema ovde ničeg posebno novog, zanimljivog, originalnog, ali bend ima tu zdravu sirovinu u svojoj srži i pesme izvodi posvećeno, dosledno, energično. Cena je koliko date:
https://hca-grind.bandcamp.com/album/hideous-crawling-abomination

Simpatični su Soul Engraved iz Manile sa svojom kombinacijom death metala i metalcorea. Debi album, Throne Of Apollyon nije sad neka fontana neverovatnih ideja i maštovitosti, ali je pitak, spontan, energičan i pevačica Madz Peteros zvuči primereno zverski. Bend voli solidan rif, dobar moš-deo, ima dovoljno blastbitova za moje potrebe i jeftin a pristojan zvuk. Puna kapa:
https://soulengraved.bandcamp.com/album/throne-of-apollyon

Cleric Omission je demo za brazilski Worms, snimljen 2022. svojim najvećim delom ali sada dovršen i izbačen u svet da se svet veseli. A ima čemu jer je ovo brutalni death metal stare škole, nešto kao da ste uzeli Dying Fetus od pre 20 godina i dali mu brazilski  kozmetički tretman. Odlično je i nadam se da bend što pre snimi i album:
https://maximumviolenceproductions.bandcamp.com/album/cleric-omission

Infrastrvctvre su kanadski tech-death metal kombo koji u svojoj muzici ima i nešto melodije. Dakle, ovo uprkos brzini i kvalitetnom, tehničkom razbijanju nije muzika koju mogu da slušaju samo muzičari i najutreniraniji tech-death metalci već, čini mi se, ima čime da privuče i normalan svet. EP  In Existence, najnoviji za bend koji još nema album, je nekako najmaštovitiji do sada i nudi najzanimljivije kombinacije zvukova pa ga preporučujem vašoj pažnji:
https://infrastrvctvre.bandcamp.com/album/in-existence

Za nešto nimalo ,,tech" a stopostotno ,,death" orijentisano imamo brazilski rodno mešoviti Cruciate. Ovaj bend iz Florianópolisa ima prvo studijsko izdanje (nakon živog albuma iz Januara ove godine) u karijeri, EP  Cruciate Ligament of Atlas, sa dve pesme KRVOLOČNOG i sirovog death metala. Dakle, bez demonstracija tehnike, bez komplikovanih aranžmana, bez glamura i muzičke škole, ovo je muzika pećinskih žena i pećinskih ljudi, ljuta, besna, politički razjarena i primitivna do BESVESTI. A plaća se koliko želite
https://cruciate.bandcamp.com/album/cruciate-ligament-of-atlas

Iz Brazila su i Difuntor i mada su za nijansu ,,tehničkiji", i njihov death metal je crn, primitivan, prljav, namenjen samo hedbengerima od staža, nezainteresovan da ga posmatraju kako nekakvu progresivnu muziku, sirov, ali ne bez forme i karaktera. Peti album benda, A Butchering Monolith of Mystical Damnation je, dakle, ugodna old school death metal proslava onoga što smo voleli devedesetih i kao takvu je treba slušati, voleti, slaviti. Ima tu valjanih rifova, zvuk je snažan, bend strastven.
https://difuntor.bandcamp.com/album/a-butchering-monolith-of-mystical-damnation-2

Susurrant Void su dvoje simpatičnih ljudi iz Pitsburga – ona da udara u bubanj, on da tambura – koji sviraju doom-death metal bez kompromisa i umiljavanja nekakvoj modernijoj publici. Demo snimak, Ontological Degradation je kao da ste se vratili u rane devedesete, nudeći svedenost i prljavštinu kakve ste onomad dobijali od Winter, usporavajući i čineći još mučnijim ono što je nasleđeno od Celtic Frost itd. Zvuk je iznenađujuće dobar, rifovi su okej ali ovo je muzika koja programski izbegava prijemčivost, pa treba znati uživati u njenoj monotoniji. No, svirka je dinamična, zvuk, rekosmo, dobar i ovo je LEPO:
https://susurrantvoid.bandcamp.com/album/ontological-degradation

Debi album jednočlanog meksičkog projekta Maktub, isto nazvan Maktub izdala je moskovska etiketa SBDC Records specijalizovana za brutalni death metal i slam. Dovoljno je, mislim, videti imena bendova u njenom katalogu (Blasted Pancreas, Cranial Bifurcation, Regurgitation Excrement ili Carcass Rapist) pa da znate da li vas ovo zanima ili ga zaobilazite u širokom luku. No, Maktub je, sudeći po naslovima pesama, nešto cerebralniji, projekat usredsređen na ozbiljnije, manje nihilistične teme, a i  muzika je... neočekivano solidna. Diego Alejandro ovde pakuje brutal death i slam u vrlo kratke, vrlo kompaktne komade od po minut-dva, i mada ne briljira nekakvim nečuvenim idejama, kombinacija strahovitog intenziteta svirke i ipak solidnih kompozitorsko-aranžerskih sposobnosti u proizvodu daje nešto prijemčivo. Ako volite brutal death metal kad je neumoljiv i agresivan ali imate dane kada vam treba i da je još brži i neposredniji, Maktub je dobar izbor:
https://maktub222.bandcamp.com/album/maktub

Za Thorn iz Arizone odmah čujete da je sve radio jedan čovek, ali ovo je u vrhu kvaliteta što se tiče jednočlanih projekata ovog tipa, uostalom, izdaje Transcending Obscurity i četvrti album – za četiri godine – Nebulous Womb of Eternity mu je sasvim solidan, i produkcijski i muzički. Ne raspada se od nekih VELIKIH IDEJA, ali Nebulous Womb of Eternity je nabadačka ploča kavernoznog, mošerskog death metala i Brennen Westermeyer, bivši pevač ekstremnih Fluids je ovde spremio solidan program.
https://thorndm.bandcamp.com/album/nebulous-womb-of-eternity
https://thornx.bandcamp.com/album/nebulous-womb-of-eternity

I Cytolysis je jedan čovek, a taj je čovek Darren Cesca, iskusni bubnjar Goratory, Eschaton i još gomile bendova. Surge of Cruelty je jedna solidna ploča brutalnog death metala koji ne ide preterano na brzinu i agresiju nego voli gruv, česte promene ritma, tečne aranžmane. Pitko je to meni, sa dobrom produkcijom, ipak koliko-toliko živim bubnjem, zvjerskim vokalima i pesmama uz koje se prijatno pleše:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/surge-of-cruelty

Za malo teškog, mučnog death metala opsednutog psihopatskim ubijanjem i generalno najužasnijim nasiljem koje možete da zamislite, imamo debi album danskih Pustulant Flesh. Iako su tekstovi na  Gurgling Pustulence gadni, bend ima malo humora u svemu i nije sve tako mračno, a muzika je zaista solidna. Sad, ovo ne možemo baš STVARNO smatrati albumom jer traje manje od dvadeset minuta, ali ako ga bend smatra debi albumom, ja im to neću uskraćivati. Muzika je solidna, prilično jednostavna, zvuk lep, generalno je ovo dobar death metal provod:
https://pustulant-flesh.bandcamp.com/album/gurgling-pustulence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Leather Hearse su bend/ projekat iz Virdžinije koji je ove godine izdao dva EP-ja nazvana Burn in Heaven (samo sa sufiksima rimskim brojevima) i u Oktobru mu izlazi i album a koji će isto u imenu imati Burn in Heaven. Aktuelni EP je Burn in Heaven II i ovo su četiri pesme teškog, abrazivnog zvuka, negde između sludge metala, death metala, math metala i noise rocka. Prilično je to dobro, pogotovo što se ide na to da Leather Hearse ne bude ,,bend" nego kolektiv, sa promenljivim članstvom. Pristojan zvuk takođe:
https://leatherhearsesl.bandcamp.com/album/burn-in-heaven-ii

Lazarus iz Sakramenta sviraju blackened heavy metal pa još sa okultnim naklonom. Demo snimak Demo 2025 ima sedam pesama i onako je, sirov i neprerađen po estetici ali nije skroz početnički i ima tu psihodeličnu okultnu dimenziju u prvom planu pa ko voli, može da se poraduje:
https://lazarus707.bandcamp.com/album/demo-2025

Nisam nikakav ljubitelj japanskih Babymetal ali to da one već godinama čine metal bliskim, bezopasnim i prijemčivim i za najnormalnije među normalnim devojčicama je svakako za pohvalu. Peti album ovog dobro podmazanog pop-metal stroja, Metal Forth nudi sve J-pop emocije kojima se nadate i sve metalcore brejkdaun-vriske koje priželjkujete, ponekad i u isto vreme. A gostuju i Tom Morello, Slaughter To Prevail, Bloodywood...
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l8QqtDtC-lZ06Z_Wi_Uw8plmc3GGSwq8U

Völuriz Toronta nisu, striktno govoreći, metal bend ali njihov spori, maštoviti doom-folk će prijati mnogom metalcu. Album Breathless Spirit ima i abrazivnije teksture, naravno, a svedenost njegovih aranžmana meni je melem na ranu i drži mi pažnju tim pažljivim razvojem tema. Odlična, rodno mešovita trojka koja tradicionalne instrumente spretno spaja sa električnim:
https://volur.bandcamp.com/album/breathless-spirit

Mangy Bones sa Floride mešaju folk i metal na možda nešto konvencionalniji način, ali njihov EP, Cryptid je vrlo prijatno iskustvo. Ni ovde nema mnogo nekog velikog metalisanja ali radi se ipak o bendu koji radi u rok formi i dobro kombinuje trube, violine i muzičke testere sa klasičnim električnim instrumentarijem. Pesme su lepe, atmosferične, a pevačica Victoria Zeoli zna šta radi. Lepo:
https://mangybones.bandcamp.com/album/cryptid-ep

Bloodstone su heavy metal kvintet iz Montreala u kome sviraju muzičari koji su svi, koliko vidim grčkog porekla. Slatko! Debi EP, Ecstasy of Battle im je miksovao i masterovao Jeff Black koji je i gostovao na klavijaturama, a ove tri pesme su pristojan herojski metal koji voli dramu i teatar ali se ne gubi preduboko u morima, jelte, cheesea. Vrlo solidan debi:
https://bloodstonemtl.bandcamp.com/album/ecstasy-of-battle

No Survivors je singl sa dve pesme za njemački heavy metal kombo, Stølen, negde iz Severne Rajne-Vestfalije ali i – iako je bend osnovan 2022. godine – mentalno negde iz osamdesetih. Dakle, ovo je old school heavy metal sirovina, negde između NWOBHM i speed metal formata sa dobrim, zapaljivim, rokerskim rifovima i pevačicom koja vrišti kao zla veštica. Old school but not old fools, braćo!
https://www.youtube.com/watch?v=YSh0vJh0wvk

Metatron je simfonijski power metal bend iz Salvadora koji postoji još od 1997. godine. El sortilegio de los dioses im je četvrti album i ovo je zapravo ljupko. U prvom redu, produkcija je prijatno suva i ne pati od predrkanosti modernog power metala. Drugo, pevačica ima simpatične aranžmane gde meša operske i ,,običnije" vokale. Treće same kompozicije su pompezne na jedan topao način, sa temama i harmonijama koje me podsećaju na kombinaciju baroka i pop/ roka kakvu je Michiru Yamane pravila dok je pisala muziku za Konamijeve igre. Pa, mislim, MALO LI JE? Pesama je jedanaest, album izlazi u Oktobru (pretpostavljam na vinilu) a ovde ima zaista propisnog, zdravog metala pa preporučujem snažno:
https://metatronsv.bandcamp.com/album/el-sortilegio-de-los-dioses

Australijanci Temtris sviraju prijatan heavy metal na svom osmom albumu, Queen of Crows . Mnogi rifovi su lepi old school metal, a pevačica Genevieve Rodda ima jedan sazreli, izgrađeni glas (radi sa ovim bendom već četvrt veka) ali po formi ovo jeste neki ipak moderniji heavy metal, sa čvrstom ritmičkom osnovom i više agresije u zvuku. Sve ovo meni lepo leži pa podržavam da ga slušate i da u njemu uživate:
https://youtu.be/xTLqI0J0fPo?list=RDxTLqI0J0fPo

ALBUM NEDELJE

Na svom prvom albumu za ugledni Relapse (debi im je izašao za Dark Descent i meni bio odličan), irski black-death metalci Malthusian OTKIDAJU. Ovo je neumoljiv a istovremeno pametan, zreo black death koji koristi agresiju, brzinu i brutalnost onako kako su najefektniji, sipajući neumorno dobre ideje i zanimljiva rešenja u miks. Pesme su dugačke ali ne daju vam popust zbog toga i pune su do vrha aranžmanskog rada i furiozne agresije, a zvuk je prilično dinamičan i bez preterivanja sa kompresorima. Jako zrelo, jako dobro:
https://malthusian.bandcamp.com/album/the-summoning-bell-2

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/bruce-dickinson-2025-more-balls-to-picasso

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/phantom-fire-phantom-fire-2025

[Meho Krljic]

Uuuu, meni je to promaklo a prvenac njihov mi je bio sladak. Fino!!!!!!!!!

[Meho Krljic]

Pošto trenutno oslobađamo zemlju od okupacije, evo malo borbene muzike.

Deo 1: BLACK METAL

Auro su nemački bend čiji članovi sviraju u jedno dvadeset drugih bendova. Dakle, iskusna ekipa a drugi album, Im Schatten der Bastion, prvi posle pandemijske pošasti je ugodno lišen filozofije i ugodno strejt. Nije ovo pritom neka rekonstrukcija postojećeg, tuđeg blek metal zvuka, nego onako, jedna iskrena emanacija agresije, kroz energične pesme, krš zvuk i simpatična skretanja u atmosferu. Originalno i tr00:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/im-schatten-der-bastion

Meni je dosta simpatičan i argentinski Noctefall, verovatno jednočlani projekat čiji novi EP, Nightcrawler nudi solidno produciranih, energičnih pet komada u glavu. Ovo je moderan blek metal, ali sa izrazitije nestašnom, agresivnom oštricom od proseka, finim vokalima, i lepim rifovima. Pesme su kratke, ekonomične, zvuk pristojan i lepo se to zguta:
https://noctefall.bandcamp.com/album/nightcrawler-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kanađani Heliophage imaju novi EP sa dve pesme, Klaatu Verata Nikto / Pestilence on Horseback i to je prijatan, garažni okultni stoner rok. Gruv i ugodno mračna atmosfera su ovde u prvom planu sa sirovom, hrskavom teksturom, hipnotičkim ponavljanjem iommievskih rifova i obrednim vokalima. Simpatično je, veoma, a cena je koliko date:
https://heliophage.bandcamp.com/album/klaatu-verata-nikto-pestilence-on-horseback

Arcane Focus su iz Pensilvanije, imaju drugi album, nazvan samo Volume Two i to je kolekcija lepih, hipnotičkih stoner rok komada. Bend sebi svakako pripisuje meditativnu dimenziju ali svoju muziku opisuje kao ,,Riff and Rhythm" i mada ovde ima malo psihodelične slojevitosti u gitarama, najveći deo albuma se efekti postižu repeticijom faziranih rifova. Ali to je sasvim u redu i Arcane Focus nemaju problem da vam drže pažnju i uljuljkaju vas u toplo, ugodno alfa stanje. Dobri vokali, lep zvuk, sve kako treba:
https://arcanefocus.bandcamp.com/album/volume-two

Od argentinskog stoner roka zahtevam samo jedno, da me ZARAZI svojom fuzz štrokom i opčini svojom blues prljavštinom. No, Sendero iz Rozarija nisu baš stoner rok bend. Njihova muzika, a na debi albumu, Sendero Vol. I, je više nekakav instrumentalni dooomgaze, meditativan, hipnotičan, malo setan, onako, prijatan. Bend je klasična pauer-trojka i ima dobar, pun zvuk i kvalitetnu ideju pa ako vam ne smeta ideja da slušate instrumentalni, poludžemaški post-rock/ doomgaze, samo izvolite:
https://senderofree.bandcamp.com/album/sendero-vol-i

Van Mobius iz Regensburga su duo koji spaja uticaje '90s grandža sa melanholičnijim, ,,mračnim" rokom za prilično simpatičnu, gruversku i pevljivu muziku. EP  My Irish Girlfriend je nastao nakon izlaska njihovog albuma ovog proleća i ima četiri pesme koje deluju neobavezno ali ulaze pod kožu svojim melodijama, umiljavaju se svojim hrapavim teksturama i teraju u cupkanje. A sve se to plaća koliko hoćete:
https://vanmobius.bandcamp.com/album/my-irish-girlfriend 

Stoner rokerski duo iz Nju Džersija i Njujorka, Patriarchs In Black je vrlo vredan pa četvrtu godinu za redom izbacuje novi album. Home je manje-više more of the same, ali ova dva ekstremno iskusna muzičara (koji u svoje projekte ubrajaju Danzig, Vessel of Light, Quiet Riot itd.) postavila su letvicu kvaliteta vrlo visoko. Utoliko, ovo je prijatan, pitak bluzerski teški rok sa malo southern groove šmeka i heavy zvukom koji zadovoljava sva čula.
https://www.youtube.com/watch?v=qTSpwJIUQKE&list=OLAK5uy_ljY1-wJTJTu2iKvd_v7_UtYjrS8Ze1G8o&pp=0gcJCWUEOCosWNin

Cathedral Stivhet su dopadljiv finski duo koji je pre petnaest godina svirao blek metal, ali sada, na trećem albumu, Last Chance Cathedral, vozi doom metal sa ostacima black metal harmonija i jednim prijatnim heavy metal uplivom u zvuk. Ovo je jeftino snimljeno, ali su pesme sklopljene kvalitetno i propisno žalobnički intonirane. Monotonija je sastavni deo ove muzike, pa i muljav zvuk ima svoju funkciju ovde. Ko voli, ima čemu da se poraduje, pogotovo uz cenu koju sam određuje:
https://cathedralstivhet.bandcamp.com/album/last-chance-cathedral

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Reabilitator su ukrajinski čuvari vatre kad je u pitanju old school thrash metal. Iako relativno mladi, ovi ljudi već nekih petnaest godina neumorno cepaju prljavi, sirovi thrash iz decenije u kojoj još nisu bili ni rođeni. Fucking Thrasher im je četvrti album i ovde nećete dobiti ništa sem teške klasike, dakle, thrash metal i crossover thrash spojene u skladnoj harmoniji, sa pesmama koje uredno ređaju brže delove za šutiranje i između njih ubacuju sporije mošerke vratolomije. Sve je vrlo standardno i ruku na srce Reabilitator nemaju ni neke pamtljive rifove, niti nekakav skup zvuk, ali zvuče autentično, napaljeno (i autentično napaljeno) a vrištavi vokal i poneka kratka ali efektna solaža su perfektan začin:
https://reabilitator.bandcamp.com/album/fucking-thrasher

Ubersimpatični norveški black-speed metal duo, Phantom Fire snimio je svoj treći album, isto Phantom Fire i ovde imamo još deset pesama koje zapravo ne jure brzinske rekorde već nude sirovost i prijemčivost old school metala, oslanjajući se na neke velike prethodnike i inspiratore. Konkretno pričamo o Iron Maiden i Motorhead, još konkretnije njihovim albumima Killers i Ace of Spades. Što je, ako mene pitate, baš dobar izbor. No, Phantom Fire ne imitiraju muziku sa ovih albuma koliko taj osećaj sirove, nesputane svežine koji je krasio ova remek dela i nadaju se da ćete u njihovoj muzici i vi čuti nešto slično. Pa izvolite:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/phantom-fire

Grudgebot iz Los Anđelesa sviraju simpatičan, narodski thrash metal. Živi album  Live at Transplants Brewing 2024 im ima karakter i fino meša melodičnije, mejdnovske pasaže sa uobičajenim thrash programom. Zvuk je dosta sirov, ali je svirka odlična, cena je koliko date a sve se završava obradom Slayerove Black Magic, dakle, prelepo:
https://grudgebot.bandcamp.com/album/live-at-transplants-brewing-2024

Terrorbound su novosadski black thrash bend kojem je Unleash The Terror treći EP u isto toliko meseci. No, ovo je simpatično, sirovo, prosto, onako, andergraund radnički i seljački sa jeftinim zvukom i ljutim rifovima i meni se dopada. Cena je koliko date pa mu ga DAJTE:
https://terrorbound.bandcamp.com/album/unleash-the-terror-ep

Untamed Rage su dva Nemca u Kreator i Cradle of Filth majicama koja vole u svoj crossover thrash da ubace dosta Slayer rifova. Dobro, to zvuči sasvim korektno na debi minialbumu  Dismantled Illusions koji nije sad nešto konceptualno inovativan ali je tehnički vrlo uredan i lepo se presluša:
https://untamedrage.bandcamp.com/album/dismantled-illusions

To live and die in LA je prvi album losanđeleskih Violent by Nature, ali ovaj bend već više od pola decenije izdaje kraća izdanja pa im dugosvirajući debi zvuči sigurno, formalno zaokruženo, kvalitetno. Ovo je thrash metal sa malo hardkora, što znači da dobijate i brzinu i rafalne solaže, ali i pankerski i hardoraški gruv a po istoj ceni. Soldna produkcija, dosta karaktera, sve kako treba:
https://guttedrecords.bandcamp.com/album/to-live-and-die-in-la

Cruel Bomb su iz Pensilvanije a debi album im se zove isto Cruel Bomb. Iako bend malo vuče na šalu u svom nastupu, muzika je pristojan thrash metal, energičan, brz, divalj ali disciplinovan u potrebnoj meri. Ne raspadaju se Cruel Bomb od originalnosti i inovativnosti, ali LEPO ČUKAJU:
https://cruelbomb570.bandcamp.com/album/cruel-bomb

Losing Game su arkanzaški metalizirani hardcore bend sa dosta prijatnog uličnog šmeka i old school pristupom ovoj muzici. Na momente je njihov EP, Bloodstains, kao da slušamo nešto iz kasnih osamdesetih, sa svojim debelim, teškim ali ipak nekako duševnim zvukom i pesmama koje su očigledno pravljene da izazivaju haos u mošpitu. Cena je koliko date i nećete se prevariti:
https://losinggame479.bandcamp.com/album/bloodstains-ep

Iz Kopenhagena nam dolaze Social Decline i njihov album  Destroyer of Worlds, blend metaliziranog hardkora i thrash metala. Ne nužno BAŠ moja šolja čaja jer je ovo mahom u mošerskom srednjem tempu sa dosta siledžijske estetike u muzici, ali trešerski rifovi su dopadljivi, bend ima šmek i nudi svoj album po ceni koju čovek sam odredi. To je kul:
https://social-decline.bandcamp.com/album/destroyer-of-worlds

Barricade su youth crew straight edge hardcore bend sa prvim snimkom u formi nečeg što se zove Demo 2025. I, da, zvuče BAŠ kako mislite da zvuče, mladalački, energično, naivno, sa sirovom produkcijom, pankerskim rifovima, mošpit, gruvim i kratkim pesmama. A pevaču glas kao da još nije mutirao. Meni je to prelepo a cena od koliko date je vrlo fer:
https://fortressrecords.bandcamp.com/album/demo-2025

Iz Portlanda u Oregonu stiže novi album za ekipu Hellshock, skupinu zaposlenih muzičara koji sviraju u mnogo drugih bendova ali koja svoju zanimljivu kombinaciju crust punka, black i death metala, pa i postpunka vozi još od 2000. godine. XXV, kako se novi album zove zvuči zrelo, jednostavno, ubedljivo, sa pesmama koje su melanholične a da se ne dave u nekakvoj sentimentalnosti, sirove su a da nisu zapravo agresivne i generalno imaju jedan ubedljiv nastup:
https://blackwaterrecords.bandcamp.com/album/hellshock-xxv-2
https://hellshock1.bandcamp.com/album/xxv

Dawn Of The Dads je bend, citiram, četiri ćaleta iz Krajstčrča na Novom Zelandu koje baš i ne boli mnogo kurac. Na debi albumu ova šaljiva ekipa svira humoristički deathgrind – što se vidi već i iz naziva albuma, Greatest Hits Vol III – a pesme su, onako, jednostavne, sa duhovitim tekstovima. Letnje vreme, lakši sadržaji, jelte, a ko se bar ne nasmeši na I Accidentally Yanked The Microphone Out Of Barney Greenway's Hand Once ili I Ripped One At My Kids' Recital, taj je baš emotivno zakržljao:
https://dawnofthedads.bandcamp.com/album/greatest-hits-vol-iii

Texas Grindcore Obliteration je kompilacija grindcore bendova za koje niste nikada čuli a u izdanju Doom Records, teksaškog indi izdavača za kojeg takođe nikad niste čuli. Opskurnost u ovom slučaju krije mnogo uzbuđenja i zabave sa 27 pesama kvalitetnog andergraund prebijanja, vriske i blastbitova. Prelepo je, a plaća se koliko hoćete pa ne časite ni časa:
https://doomrecordstx.bandcamp.com/album/texas-grindcore-obliteration

Berlinski pure deceit su svoj album  Delusions of Grandeur mogli da nazovu i  Delusions of Grindcore, mada ovo nisu deluzije, ovo je grindcore i to DOBAR grindcore. Od sedam pesama, četiri su ispod jednog minuta, tempo je brz, svirka laka, navežbana, vokali su dobri a zvuk je pun i jak. Uz cenu od koliko date, čoveku ne treba ništa više da bude PRESREĆAN:
https://puredeceit.bandcamp.com/album/delusions-of-grandeur

Poljski deaththrasheri Wieczny Mróz još nemaju album, ali su upravo izdali korektan živi EP, Live in Łódź 27.07.2025 da malo svetu pokažu svoje veštine. Ovo je sirov, prijatan živi snimak u kome bend pred publiku iznosi svoje nabolje rifove i mada ne inovira u nekom velikom smislu, tehnika koja se čuje je kvalitetna i ovo je propisan hednbengerski materijal. Plaća se po želji:
https://wiecznymroz.bandcamp.com/album/live-in-d-27072025

Dead Filth iz Ohaja sviraju brutalni death metal ali sa kratkim pesmama koje forsiraju brzinu i grindcore eksplozivnost. Sasvim solidna kombinacija, pogotovo što bend ima dovoljno tehničkih kvaliteta da je izgura. Produkcija albuma  Disgusting Exhibition Of Human Cruelty je sva napucana i mada na momente daje i pomalo komične efekte sa silnim kompresijama, opšti utisak je dosta povoljan, sa naglašenom agresijom, brutalnošću i solidnim rifovima iz kojih tek treba da izrastu dobre pesme ali za nekakav početak karijere ovo je pristojno:
https://deadfilth.bandcamp.com/album/disgusting-exhibition-of-human-cruelty

A onda Archmage iz Portlanda u Oregonu cepaju ,,Heavily armoured mid-tempo death metal" i njihov EP sa dve pesme, Supercharged Rage Knights vrlo lepo curi. Ovo su dva komada zaista lepog gruva, dobrog zvuka, prijemčivih rifova. Ako ste ljubitelj švedskog death metala ili britanske ratne mašine Bolt Thrower, Archmage nude tu vrstu provoda. A cena je koliko date!
https://andskulls.bandcamp.com/album/supercharged-rage-knights


Iako detroitski Trespass sebe nazivaju militantnim blek metal bendom i baštine blek metal imaginarijum, njihova muzika je više blend grindcorea i death metala. I sirova je, agresivna, brutalna bez mnogo suptilnosti. Novi EP, Festival of Heretic Torture prži direktno nogom u jaja sa četiri pesme blastbit bombardovanja i korozivnih, jedva razaznatljivih rifova, zvukom koji je jeftin ali apsolutno radi posao i negativnim etitjudom da vam usere bar pet vikenda unapred. Dakle, PRELEPO:
https://trespassblackmetal.bandcamp.com/album/festival-of-heretic-torture 

Kad vidi ime Barad-Dûr, čovek bi očekivao blek metal bend – i nekoliko ih takvih i postoji – ali ovi o kojima danas pričamo su death metalci iz, well, negde iz SAD. EP Baptized in Bile, debi za ovu ekipu je vrlo solidna kombinacija mučnog, old school death metal gaženja blastbitovima i mrvećim gruvom, sa melodičnim, prijatnim solažama i malo atmosferičnih blek metal foršpila. Deluje šašavo ali zapravo je prijatno za slušanje, zvuk je topao, svirka kvalitetna, pesme imaju lepu dinamiku a plaćate koliko želite. Ja zadovoljan:
https://baraddurdeathmetal.bandcamp.com/album/baptized-in-bile

Fire Upon Your Lands je petnaesti album za Unleashed, bend koji uz Entombed otelovljuje ogroman deo istorije švedskog death metala. Oba benda su nastala kada je došlo do nepomirljivih, jelte kreativnih (i ljudskih) razlika u bendu Nihlist pa su se pocepali na dve frakcije. Entombed su kroz više od tri i po decenije dosta šarali kroz stilove, a Unleashed su ostalo vrlo verni klasičnom swedeath zvuku. Oba benda imaju impresivno stabilne postave (najnoviji član Unleashed je u bend došao 1995. godine) i ovo sve sugeriše da sa Fire Upon Your Lands znate tačno šta dobijate, bez velikih eksperimenata i izletanja iz forme. Što nije netačno, ali Johnny Hedlund i ekipa i u poznatom formatu zvuče dovoljno sveže i inventivno da pesme nisu samo kopipejstovani greatest hits švedskog death metala, a da pritom imaju odličan odnos vatre i pitkosti. Ovo je, dakle, death metal koji mogu da slušaju i civili? Skoro da je tako, a da pritom on ne zvuči trivijalno već samo očišćen od žanrovskih ukrasa i obaveznih sastava. Plus, album je kratak, brz, i ovo je jako ugodan paket za nas matore, ali nadam se i za mlade:
https://unleashed.bandcamp.com/album/fire-upon-your-lands
https://youtu.be/Rc2y1GbnHN8?list=RDRc2y1GbnHN8

Danci Baest sa svojim četvrtim albumom, Colossal, pak prave skretanje ka, jelte, pitkosti i zvuku koji bi trebalo da je bliži mladima, a koje se meni, to skretanje, ne dopada. Colossal ima propisnu death metal osnovu ali Baestov novi album u sebi ima i groove metal pa čak i death'n'roll elemente koji mi zvuče maniristički, iskalkulisano i nemaju potrebnu, jelte, serioznost. Ali ja sam BESKRAJNO blazirana osoba pa urgiram da ovo sami čujete jer će vam se možda dopasti:
https://baestband.bandcamp.com/album/colossal-24-bit-hd-audio


Skandinavski death metal je dobro rodio ove nedelje pa imamo i novi EP švedskih Grand Cadaver .Ovo je vrlo klasičan spoj štokholmskog i geteborškog zvuka, sa četiri pesme koje prže solidnim tempom i melju sve pred sobom. Debeo, težak zvuk, melodični rifovi, zombi-vokali, sve što treba je tu:
https://grandcadaver.bandcamp.com/album/the-rot-beneath

A, mislim, evo nam i novog EP-ja isto švedskog Rotpit, jednog od više desetina aktivnih projekata Johnnyja Petterssona. Za ovu priliku samo singlica sa dve pesme, Sore Parade gde je na A strani nova Rotpit pesma, jedan vrlo lep, teatralan death metal komad sporijeg tempa i majestičnih rifova koji će vas sažvakati i ispljunuti i BIĆE VAM LEPO. Nekako Johnny, kad hoće, pravi najbolji death metal na svetu kao da to nije ništa posebno. B strana ima obradu pesme Suicide Fuck američkog pank/ metal benda Abscess. Abscess su bili neka vrsta sajd projekta death metal ekipe Autopsy i, pod imenom EatMyFuk su svirali i sa GG Allinom. Ovo, dakle, znači da je Suicide Fuck veličanstven komad nihilističkog pank roka i Rotpit ga izvode sa svim nisko naštimovanim poštovanjem koje postoji. Odlično je a ima i vinil:
https://rotpitofficial.bandcamp.com/album/sore-parade-ep-2025
https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/sore-parade

Onda su dosta dobri i Anthrodynia iz Alberte koji valjaju težak, mučan, groteskan death-doom metal. Debi album Unspeakable Horrors Emanating from Within imenom pravi dosta jaku reklamu ovom materijalu – iako omot izgleda kao da je iskomponovan od dve odbačeneškoljke pokvarenih veš-mašina – a njegovih pet pesama idu sporo, korozivno jedući vaše tkivo i ostatke svesti. Glasan, težak zvuk i dobri, psihodelični rifovi, nećete se vratiti:
https://anthrodynia.bandcamp.com/album/unspeakable-horrors-emanating-from-within

Kallias su izgleda pravi bend iako im sve slike izgledaju kao da ih je pravio AI. Ovaj kvartet raspičen diljem SAD na svom drugom albumu, Digital Plague, svira progresivni death metal koji nije nužno po mom ukusu – produkcija je EKSTREMNO plastična, sa nedinamičnim, strašno komprimovanim zvukom, a ima i dosta melodičnih momenata koji nisu moja šolja čaja – ali je to svakako prilično dobro napisano i majstorski odsvirano. Vredi da se čuje, ne najmanje zbog odličnog pevanja gitaristkinje Nicole Papastavrou:
https://kalliasofficial.bandcamp.com/album/digital-plague

Pa onda imamo SANDVVITCH iz Los Anđelesa, trojac ljudi za koje nemam pojma ko su i kakve su im muzičke istorije (mada kažu da su bili death metal bend u srednjoj školi i u međuvremenu naučili da sviraju), ali im debi album, isto SANDVVITCH nudi prilično impresivan tech death metal. Dakle, ovo je sve u napisano sa stalnim promenama ritma i registra, puno tehnički impresivne svirke, ali je i DOBRO, dakle, pesme nisu samo egzibicije već imaju, pored svih svojih ukrasa, dobre i kvalitetne narative i ovde čak ni tvrd, nedinamičan zvuk nije problem. A cena je koliko date i to je vrlo kul:
https://sandvvitch.bandcamp.com/album/sandvvitch

Imamo i treći album španskih Tromort i to je prijatan, energičan death metal koji vozi brzo, nudi kvalitetne rifove, zanimljive, melodičnije harmonije, dobru tehniku i pristojan zvuk. No volverá a brillar je tek treća dugosvirajuća ploča za madridski bend u petnaest godina rada, izašla osam godina nakon druge, ali se zato u muzici čuje zrelost ideja, prosviranost pesama, fino podešavanje aranžmana da kompozicije ostave utisak i budu memorabilne. Tromort ne lome žanrovske kalupe ali unutar njih nude originalan, kreativan death metal koji izbegava kopipejstovana rešenja i to je vrlo lepo:
https://tromort.bandcamp.com/album/no-volver-a-brillar

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Fuck Money su teksaški noise-punk kombo kome se oba albuma zovu Fuck Money. Kul. Bend sebe opisuje ,,ne samo kao bend, već i konfrontaciju" i svašta još kaže o sebi ali muzički uspeva da mi zadrži pažnju dosta inventivnim idejama koje dvoipominutni pank-rok format drže svežim tokom velikog dela albuma. Da zvuk nije ovoliko ispresovan bilo bi i bolje ali i ovako je prilično dobro:
https://fuck-money.bandcamp.com/album/self-titled-2

Dosta su dobri i Good Teal iz Nju Džersija sa albumom Good Teal, a koji je opet kombinacija panka, hardkora, posthardkora, malo nojza. U svakom slučaju, bend je bučan, mlad, agresivan a duševan, pesme su originalne i dovitljive i mada je i ovde zvuk jako ispresovan, lepo se to sluša:
https://goodteal.bandcamp.com/album/good-teal

Onda dođu Street Sects, opet iz Teksasa i njihov, hm, industrial-noise-punk? Album Dry Drunk je oštar, agresivan, malo i psihotičan a opet zabavan i uspeva da zazvuči kao da slušate Big Black koji imaju posebno dobar dan. Dakle, raspoloženi su i mada to ne umanjuje njihov nihilizam, oni ga isporučuju sa osmehom. Odlično je:
https://streetsects.bandcamp.com/album/dry-drunk

But, wait, there's more: imate i Street Sex sa albumom Full Color Eclipse. Ovo je, da ne bude zabune ista ekipa ali pod ovim imenom muzika je više elektropop u postpank šinjelu. I mada ja to načelno ne volim, kvalitetno je i ova dva albuma čine idealan par:
https://streetsects.bandcamp.com/album/full-color-eclipse

Za full old school industrial program tu je King Yosef, američki projekat čiji novi album, Spire Of Fear zvuči kao industrial metal iz devedesetih natrpan u mašinu za presovanje metala i prepušten sudbini. Nema ovde nečeg bogznakako NOVOG, ali Spire Of Fear ispucava jedanaest kompaktnih pesama koje su negde između heroinskog nihilizma Ministry i metalne psihoze Skin Chamber. Brutalno:
https://kingyosef.bandcamp.com/album/spire-of-fear

The Kidnap Soundtrack iz Hjustona su u principu metalcore bend ali ima tu i malo disonantne mathcore dezorijentacije, pa je meni EP  Tapeworm Justice bio prilično okej. Ovo je strašnp agresivna muzika ali se čuje da ta agresija dolazi iz očajanja i to je onda vrlo lepo:
https://thekidnapsoundtrack.bandcamp.com/album/tapeworm-justice
 
Ako ste bili na nedavnom koncertu Yngwieja Malmsteena u Beogradu i sada vam očajnički nedostaje još shred muzike u životu, nemajte brige, stigao je novi Aeon Bridge. Ovo je solo projekat čoveka po imenu Jackie Regz iz Klivlenda koji je od 2017. godine do danas uradio, evo četrnaest albuma. No, kvalitet na novom albumu, Beyond Flesh je prilično impresivan jer je on pripreman skoro godinu dana. Regz radi u standardnom shred modusu, pišući brze speed/ power metal instrumentale gde je u prvom planu egzibicionistička neoklasičarska gitarska pirotehnika. Ako to volite, Aeon Bridge će vam biti izvor mnogo radosti. Ja volim i nemam druge do da preporučim album prepun D&D imaginarijuma i gitarskih vratolomija:
https://aeonbridge.bandcamp.com/album/beyond-flesh

Mt. Metal iz Salema u Masačusetsu su heavy metal bend koji pravi pesme o metalu. Debi album, upravo izašao, zove se  The Metal Gods Demand Sacrifice a pesme su tipa Thank the Gods (Heavy Metal Came to Town) ili Metalbender ili I'll Never Forget (Heavy Metal). Kapirate već. Enivej, muzika je, pa, simpatični heavy metal sa epskim rifovima i pevačem koji voli visoke registre. Sasvim je to prijemčivo, ugodno, pitko, sa pesmama koje su zapravo kompleksnije u aranžmanima nego što je neophodno i Mt. Metal prave izrazit napor da imaju i radio-friendly melodije ali i progresivne, zaista epske kompozicije tako da, uz solidnu produkciju ovo zavređuje malo vaše ljubavi:
https://mtmetal.bandcamp.com/album/the-metal-gods-demand-sacrifice

Japanski heavy metal šampioni Risingfall imaju novi EP, strateški izdat pred nemačku turneju. Dungeon's Call ima tri pesme, nešto sirovije producirane nego što je bio njihov veličanstveni debi album pre tri godine, ali muzika je srčani, melodični, narodski NWOBHM za mlado i staro, da se raduje, podižu ruke u zrak i peva uglas. Preslatko je:
https://risingfall.bandcamp.com/album/dungeons-call

Brazilci Wild Witch ne mogu da se pohvale sjajnom produkcijom na albumu Reaper's Blade, a koji im je drugi, nakon debija iz 2017. godine. Gitare su tanke, bubnjevi ,,plastični" i nedinamični a pevač zvuči nesigurno. No, muzika je SOLIDAN heavy metal u NWOBHM stilu, ritam je energičan, solaže su komponovane i lepe, pa ovo uz malo spuštanja kriterijuma ima svog šmeka. Treba bolje, MORA bolje, ali ima dušu. I, mislim, omot je odličan:
https://youtu.be/HymaxJ3NDk4?list=RDHymaxJ3NDk4 

Bavarski heavy metalci, Reaper's Revenge zato zvuče kako treba na novom EP-ju, Fire Force Devil. Nije ovo neki prvoklasno inovativni hevi metal, ali Reaper's Revenge imaju zanat, sviraju energično i srčano, pevač voli da se krevelji ali pogađa svaku notu i ima karakter, tako da je ovo fin provod. Pesama je tri, produkcija je solidna i svaki put kad pomislite da će bend da se zarobi u nekom klišeu, momci izvuku neku novu foru. Fino:
https://reapers-revenge.bandcamp.com/album/fireforce-devil

ALBUM NEDELJE

Poslastica za kraj je Coronation of the Grotesque, drugi album američkog all-girl death metala Castrator. Ne samo jer je ovo provokativan death-metal-feminizam koji urla protiv nasilja i represije nad ženama i preti simboličkom (i, uh, drugom) kastracijom, već i jer je uvek prelepo videti kako sestre DELJU taj death metal bez filozofije i bez smaranja. Naprosto, Coronation of the Grotesque je krtina, sa deset pesama u kojima se sipaju zli rifovi, ritam sekcija mrvi a vokali su ZLO NEOPEVANO i sve to producirano odlično. Volim pritom i taj ipak old school zvuk u kome instrumenti imaju toplinu a miks nije pretrpan i Castrator od mene dobijaju sve palčeve na gore iz sve snage. Kastrirajte se dok ne bude kasno:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/coronation-of-the-grotesque
https://castrator.bandcamp.com/album/coronation-of-the-grotesque

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/unleashed-sweden-2025-fire-upon-your-lands

[Meho Krljic]

Solidan, solidan. Sa takvom kilometražom ne bi ni smelo da bude manje od toga. No, nekako nije samo tehnički korektan, ima tu pristojne svežine ako već ne neke INOVACIJE.

[Meho Krljic]

Dosta nesrećna nedelja u kojoj je poginuo Brent Hinds uz Mastodon, rokerski, vozeći motor, i umro moj blizak prijatelj iz detinjstva sa kojim sam pravio neke od prvih koraka u metalu. Ako postoji ta  Valhala, nadam se da ljudi sad tamo cepaju neka hlađena pića i slušaju dobru muziku. A mi idemo redom.

Deo 1: BLACK METAL

Visitant je američki progresivni blek metal bend sa članovima Abiotic i Accursed i dosta originalnim zvukom. Debi album Rubidium uspeva da poveže teatralnost i šmek blek metala sa proggy ambicijama, da izbegne simfonijska zastranjivanja i da ima zanimljive i dobre pesme. I produkcija je zapravo prilično pogođena, uspevajući da kompleksnu muziku koju bend izvodi predstavi u svoj njenoj višeslojnosti pa sam ja solidno impresioniran:
https://visitant1.bandcamp.com/album/rubidium

Finski Noitasade, uglavnom jednočlani projekat iz Turkua ima demo snimak sa dve pesme prilično psihodeličnog blek metala. Mislim, Demo (2025), kako se ovo zove, nudi sirovi atmosferični blek metal ali vrlo naglašava ambijentalne elemente muzike, puštajući harmonije i instrumente da se rasplinu daleko preko granice rok-formata. Lepo to radi a cena za demo je koliko date:
https://noitasade.bandcamp.com/album/demo-2025

Process Of Suffocation je black-death duo iz Memfisa i njihova muzika je sirova, primitivna, svedena na skoro pa goli skelet. No, taj skelet ima šarma. EP La Corte De Los Condenados je usredsređen na agresiju i mračnjaštvo, sirove blastbitove i preteće rifove, bez nekakvog glamura ili filozofiranja. Samo se, dakle, grize. Al lepo se grize:
https://processofsuffocation.bandcamp.com/album/la-corte-de-los-condenados

Ritual Sin iz Bafala sviraju pankerski black'n'roll i to je sasvim slušljivo. Šest pesama na minialbumu Ascension Eternal su, onako, fine da se tapka nogom i pije pivo uz njih, zvuk je dobar i bend ima solidan karakter pa od mene dobija lepu preporuku:
https://ritualsin.bandcamp.com/album/ascension-eternal

Fallen Spell je brazilski jednočlani projekat u kome se radi atmosferični blek metal. Ali, mislim, album Retorno às Sombras je toliko sveden, zvučno i kompozicijski da ovo nije ono što danas podrazumevaju pod atmoblekom. Naprosto, ovo je serija opsesivno ponavljanih rifova i psihodeličnih vokala a atmosfera koju to pravi je halucinantna, dezorijentišuća, somnambulna. Sirovo je, naravno, produkcija je lo-fi ali koncept je zdrav a muzika vrlo efektna:
https://fallenspell.bandcamp.com/album/retorno-s-sombras

Za nemilosrdni black-death metal koji puca rafalno i ne uzima taoce moraćemo do Danske. A ŠTA NAM TEŠKO. Panzerchrist imaju novi album, Maleficium - Part 2, a koji je nastavak prošlogodišnjeg Maleficium - Part 1 i to je i jedna lepa ekstrapolacija onoga kako je skandinavski blek metal svoj zvuk zaoštrio tokom drugog talasa devedesetih, dosežući neke tehničke i konceptualne vrhunce početkom veka. Panzerchrist naravno postoje još od 1993. godine i bili su učesnici ove evolucije mada nisu poznati kao neke kolege poput Dissection ili, ne znam, Marduk. A šteta je jer sada sviraju MNOGO dobro, u postavi osveženoj 2023. godine, sa pevačicom koja razara, maštovito pisanim pesmama NEUMOLJIVIM krljanjem kao osnovnom vrednošću. Udri 'n' razbi, da, ali sa SMISLOM:
https://panzerchrist.bandcamp.com/album/maleficium-part-2

Vukovarski Prognan ima novi album, Danak u Krvi, jedva četiri meseca nakon monumentalnog Sve će to narod pozlatiti. Goran Dragaš, naravno, i dalje piše kompleksne, epske komade epskog blek metala sa horovima i orkestracijama, ali Danak u krvi, inače sav u srednjevekovnom imaginarijumu vezanom za tursku okupaciju, kosovski boj itd. rizikuje da donese umanjene prinose, već time da izaziva osećaj kako smo samo nastavili da slušamo isti album koji, eto, ima još osam pesama. Takođe, i ovo su JAKO dugački komadi, od po deset i petnaest minuta i njihov efekat donekle može da bude otupljen jednom ultimativno predvidivom smenom folklornih motiva i blek metal krljačine. Meni je Prognan, da se razumemo, jedan od najuzbudljivijih metal projekata na ovim prostorima poslednjih godina i Dragaš je fantastičan autor, pa zato i mislim da vredi da malo stane, reflektuje, vizualizuje naredni stepenik evolucije ove muzike. Ako vam je ovo prvi susret sa Prognan, verujem da ćete biti impresionirani, a ima čime:
https://prognanband.bandcamp.com/album/danak-u-krvi

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Black Water Rising iz Bruklina su ekipa iskusnih muzičara sa dosta kilometraže iza sebe, u projektu svirke teškog, ložačkog stoner roka. Album  The Edge je ono što ja čujem u svojoj glavi kada neko kaže ,,butt rock", glasan hard rok koji gazi teškim korakom, ima vrlo nabudženu produkciju, ali i zanatske kvalitete da ga vrte na radiju bez imalo rezerve. Black Water Rising ne izmišljaju neke nove forme i ovo je veoma u tradiciji bendova poput Monster Magnet i slično, dakle, hardrokerski, minimalno granžderski i u potrebnoj meri kamiondžijski da se pokriju oba dela spektra. The Edge stiže posle solidnih petnaest godina diskografske pauze i mada je mastering DALEKO preglasan za moje potrebe, muzika je dobra:
https://blackwaterrising.bandcamp.com/album/the-edge

Recimo da Farseer iz Čikaga idu ovde iako je njihova muzika dosta kros, jelte, žanrovska, sa elementima sludge i doom metala, ali i post-metala, pa i progresive. No, imam utisak da je pored svega drugog heavy gruvčina ono što dominira na albumu Portals to Cosmic Womb te da onda nekako sludge metal komponenta stoji u osnovi ovog zvuka. Glasno, energično a opet i malo hermetično, ovo je zanimljivo za slušanje:
https://farseerofchicago.bandcamp.com/album/portals-to-cosmic-womb

Matt C White ima novi album, A Cosmic Year i ovog Njujorčanina sam dosta hvalio nekoliko godina unazad za njegovu finu, funkcionalnu fuziju hard roka, bluza, southern groove muzike... A Cosmic Year nastavlja sa solidnim autputom, ubacujući u kombinaciju i malo psihodelije i fanka i ovo je prijatna ploča kojom White ide još dalje u odavanju počasti svom starom kraju (Severna Karolina) i nekakvoj smislenoj rekonstrukciji folklorne muzike koja je na njega uticala. Zvuk je lep, muzika ima eksperimentalnu dimenziju a ne napušta dobar gruv, dakle sve je kako treba:
https://mattcwhite.bandcamp.com/album/a-cosmic-year

HÖG iz Portlanda u Oregonu zakivaju baš glasan, dinamičan stoner rok, u kome nema mnogo brige za to hoćete li se oznojiti ili ne. Dok je piva i, jelte, drugih tekućina, ovde će da se prži. Album Blackhole je do vrha pun energične, visokooktanske svirke ali nije ravan i nedinamičan kako često znaju da budu stoner rok albumi kada ekipa reši da su ipak metal bend. Ovde ima i dubine i dinamike, bubanj je lepršav, bas plete gustu mrežu a gitara radi mnogo sjajnih bluz solaža sa mnogo efekata, bez nasnimljene ritam-gitare u pozadini. Ovakve bendove smo navikli da slušamo na krš garažnim snimcima pa je time slađe što je ovo jako kvalitetan studijski rad sa produkcijom koja je PUNA a da ne oduzima živu, sirovu dinamiku svirci. Ekstremno sam impresioniran!!!!!!!!!
https://hogpdx.bandcamp.com/album/blackhole

Ripple Music ove nedelje imaju novi album Italijana Supernaughty i to je, nagađate, sjajno. Apocalypso je napravljen posle pauze od skoro pet godina i ovo je zrela, kvalitetno napisana ploča glasnog, gazećeg stoner roka, sa dobrim rifovima, dobrim pevanjem, prijemčivim refrenima. Na neki način, ovo se može nazvati i nekakvim kućnim stilom Ripple Music, koji voli stonersku osnovu ali ,,metalskiju", glasniju nadgradnju pa se onda  Supernaughty perfektno uklapaju u zvuk ove etikete radije nego da su izdali za zemljake kao što su Heavy Psych Sounds Records ili Electric Valley. Enivej, Apocalypso ima osam pesama nisko naštimovanog, teškog, ali zarazno melodičnog roka i ovde nema greške:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/apocalypso


 

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Kolumbijski Tyrants uprkos naslovu svog trećeg albuma, Baptized In Blood, ne sviraju death metal već thrash metal. I to odličan. Ovo je tehnički perfektna, precizna svirka ukrštena sa dobro napisanim pesmama koje nude i oštar, napadački rif i mnogo gitarskih harmonija i solaža, zanimljive ritmičke momente, ali i propisni, sprinterski treš. Zvuk dobar, kvalitetan, bend NAPALJEN, nema greške:
https://tyrants2.bandcamp.com/album/baptized-in-blood

Čileanci Krapula imaju iza sebe dva studijska albuma i istoriju postepenog morfovanja iz hardkor panka prema krosover trešu. Novi živi album, En Vivo Ex Hotel Royal Valparaíso zahvata kompozicije iz njihove novije faze (dakle iz ovog veka) i nudi deset odličnih trešerskih komada snimljenih Maja ove godine. Krapula prosto imaju autentičnost u izrazu a zanatski kvaliteti su tu ali ne kidnapuju izvedbu i ne pretvaraju je u bezdušno prosviravanje materijala. Dakle, žestoko je, a karakterno, baš kako treba! Plaćate po želji:
https://krapulacrossover.bandcamp.com/album/en-vivo-ex-hotel-royal-valpara-so

Peruanski Noctum zvuče odlično na EP-ju Capitulation of Evil. Ovo je black-thrash metal sa skoro idealnim odnosom sirove blek metal prljavštine i disciplinovanog thrash krljanja. Rifovi su kvalitetni, harmonije ukusne (slušajte mejdnovske terce u Escape the Slaver), ritam sekcija precizna, vokal je satanski a produkcija iznenađujuće puna i kalorična. Odličan materijal i odličan bend:
https://noctum.bandcamp.com/album/capitulation-of-evil

Metal Archives tvrdi da se varšavski Hornad raspao još pre osam godina a oni nikad diskografski aktivniji. Novo izdanje, minialbum  Echoes of Gods nudi šest pesama ozbiljno ambiciozno napisanog death/ thrash metala sa malo blek metal začina i mada je zvuk dosta ružan za moj ukus bend ima mnogo vrlina. Naprosto, muzika je maštovita, čuje se neka dublja koncepcija u materijalu i ovo je onaj poslovični poljski kvalitet na delu:
https://hornadlabel.bandcamp.com/album/echoes-of-gods

Nemački black-thrash veterani Desaster imaju novi album i ako on ne donosi ništa supstancijalno novo njihovom opusu, svakako ono staro što kod njih volimo već tolike godine uspeva da predstavi sa dovoljno svežine i elegancije. Bend, aktivan od kraja osamdesetih, se u ovom veku pazi da ne preforsira svoje kreativne, jelte, kapacitete, pa se novi albumi objavljuju na svakih nekoliko godina i to onda bude dobro. Kill All Idols je deseti album u totalu za Desaster i ima modernu, dosta bučnu produkciju. No, pesme uspevaju da budu dovoljno maštovite i, čak, melodične pa da to ne bude nepremostiva prepreka i ja sam tu našao dosta lepih momenata za sebe:
https://desaster.bandcamp.com/album/kill-all-idols

Imamo i još Nemaca, sa novim, drugim albumom minhenske ekipe White Mantis. Bavarci na Arrows at the Sun zvuče ne samo nestašno i energično, sa brzim, žestokim pesmama i upečatljivim, pa i duhovitim rifovima nego pesme imaju neočekivano kompleksne aranžmane. Osamdesetih bi ovo bilo smatrano možda i za progresivni thrash negde na pola puta između nemačkih Assassin, američkih Holy Terror i skejterskog krosovera. Impresioniran sam i nadam se da će svet prepoznati kvalitet i inventivnost White Mantis jer je ovaj album ODLIČAN:
https://whitemantisthrash.bandcamp.com/album/arrows-at-the-sun-2

Sadistic Force iz Teksasa za sebe kažu da nisu tek još jedan metal bend nego, čekajte da vidim, ,,visokooktansko vaskrsnuće zlatne ere metala". Dobro? Bend osnovan 2020. godine ima iza sebe već dva albuma i meni se ono što su do sada radili prilično dopalo. Prosto, Sadistic Force se izdvajaju iz mase modernih black thrashera time što su im pesme kompleksnije, aranžmani ambiciozniji, a sa dolaskom novog bubnjara (Juan Pablo Campo koji svira u otprilike pola teksaških metal bendova) bend je dobio na energiji, na tehnici, na čvrstini. EP Morbid Odyssey ima pet pesama i ovo je bogato produciran, odlično napisan a i dalje divljački intoniran black thrash. Navalite:
https://sadisticforce.bandcamp.com/album/morbid-odyssey

Primećujete da je thrash metal ODLIČNO rodio ove nedelje, pa onda tu nekako lepo legne i novi album klivlendskog benda Vindicator. Vindicatoru je Whispers of Death peti album za nekih dvadeset godina rada i ovo je kvalitet na sve strane. Bend kombinuje old school varvarski thrash sa pametnim, upečatljivim rifovima i pravi pesme koje imaju svu primalnu energiju treš metala iz ranih osamdesetih upletenu sa tehničkim i aranžerskim veštinama koje bismo očekivali od više progresivnih thrash metal sastava kasnih osamdesetih, Uz solidnu produkciju, Vindicator nude sjajan provod sa čak dvanaest pesama koje idu celim putem od skejterske žovijalnosti do kompleksnih Metallica-sreće-Testament-i-Death Angel aranžmana, ali bez imitacija, bez kopipejstovanja, sa mnogo inventivnosti. Izvrsno je:
https://vindicator.bandcamp.com/album/whispers-of-death

M.U.F su iz Mađarske a njihov zvuk je negde između krosover treša i nešto modernijeg metaliziranog hardkora. Ali, mislim, ovo je JAKO kvalitetan bend starijih, iskusnijih likova koji na EP-ju Nincs megváltás istuku četiri pesme ljutine i žestine sa rifčinama i energijom koje me podsećaju na Ratos de Porao. A mislim, slušajte, super je, a plaća se koliko hoćete:
https://mufcross.bandcamp.com/album/nincs-megv-lt-s

Finski blek trešeri Terror Cross imaju novi album, Hell Is Our Force and Power i to je jedna meraklijska proslava energije metala i, jelte, dobrohotnog satanizma. Uprkos imidžu veselih pijandura, i srazmerno jeftinoj produkciji albuma (vidte vi taj omot u kome bend svira na bini a napadaju ga porno-demonke sa srednjevekovnim oružjem), Terror Cross ovde ne samo što sviraju MOMAČKI, sa idealnim omjerom discipline i satanskog entuzijazma, nego su i pesme lepe, sa pamtljivim rifovima i melodijama. Prelepo je i čoveka ispuni pozitivnim osećanjima za ceo dan:
https://terrorcross.bandcamp.com/album/hell-is-our-force-and-power

Vrlo heavy, vrlo agresivan metalizirani hardkor stiže nam iz Ujedinjenog kraljevstva na EP-ju Beneath sastava The Burial Code. Zvuk je ovde JAKO iskomprimovan u masteringu, tako da svaka nota zvuči kao macola posred temena, ali su, ruku na srce, pesme takve da je ovo adekvatno rešenje. Dakle, zajebani rifovi, vokal zverski, gruv agresivan. Meni se dopada a cena je koliko date:
https://theburialcode.bandcamp.com/album/beneath

Hot And Ugly iz mesta Lorens u Kanzasu kažu ,,our punk is more metal than your death" što je interesantan, jelte, estetski predlog. Kad smo već kod estetike, i omot albuma This Isn't Even My Final Form je kao nekakva halucinacija generativnog AI modela kome je prompt bio ono drugio što bend kaže na svojoj Bandcamp stranici: ,,Do Satan, Worship Drugs". Album je sniman na parče od 2019. godine u prilično DIY uslovima i njegova, jelte, finalna forma je kombinacija hardkor treša, semplova i halucinantnih, depresivnih tekstova. Mene to DOSTA DOBRO radi, sa prijatnim zvukom i pesmama koje imaju ambicioznu chaotic hardcore energiju a da su opet dosta uredne i nisu SUVA agresija. Fino je ovo:
https://hotandugly.bandcamp.com/album/this-isnt-even-my-final-form

Done to Death su alternativni metal bend iz Belingema u Vašingtonu, ali, mislim, njihov album, Revisions of the Past je vidno (i eksplicitno) inspirisan pank rokom i hardkorom, onim sa političkim, besnim prelivom, pa onda i sve zvuči kao da slušate Propagandhi koji su otkrili sludge metal. I, mislim, kombinacija je dobra, bend je solidno maštovit u pisanju pesama, agresivan koliko treba a sa opet jednim civilizovanim, umivenim licem koje može da se okrene i prema ,,normijima" i da oni ne pobegnu. Fino je a cena je koliko date!
https://donetodeath.bandcamp.com/album/revisions-of-the-past

Dopao mi se pre nekoliko meseci prvi EP mičigenskih Hoffa, a koji je ukazao da njihovo objašnjenje ,,Sometimes we make punk, sometimes metal, sometimes neither" nije bez vraga. Novi EP, nazvan samo Hoffa nastavlja da istražuje granice rokenrol teritorije i pored tri autorske pesme, koje se kreću negde između pank roka, nojz roka i sanjivog post roka, te jedne obrade Black Flag (odličan White Minority kaver), tu je i dron komad koji EP otvara i traje skoro 14 minuta. Ovde ima za svakog ponešto, a za mene sve, dok je cena koliko ko da:
https://hoffaband.bandcamp.com/album/hoffa-ep

Ratlörd je supersimpatičan australijski nekropunk sastav sa prvim izdanjem koje se isto zove Ratlörd. Ovo je kaseta od pet pesama vrlo lepe kombinacije panka i (blek) metala, bez mnogo smaranja, bez filozofiranja i konceptualizacija. Ratlörd cepaju energično i znaju da će slušalac ceniti krv, znoj i suze. I u pravu su:
https://primitivemoth.bandcamp.com/album/ratl-rd

Performing "PINK" in Its Entirety - Live at Shindaita Fever je živi album japanskih superšampiona Boris snimljen 2016. godine i upravo izašao u sklopu proslavljanja dvadesetogodišnjice izlaska albuma Pink i Dronevil. Lepo je što Boris rade te jubileje (Dronevil smo dobili u novom, luksuznom izdanju) i što dodaju i te neke neobjavljene snimke. Pogotovo jer je Pink, za razliku od Dronevil, album koji užasno profitira od žive izvedbe. Sećam se kako sam ga slušao u vreme izlaska i bio temeljito poravnat sa patosom kombinacijom garažnog panka i stonerske psihodelije, isporučenom NEODGOVORNO visokom brzinom i uz entuzijazam koji je Borisu doneo potpuno nove generacije publike. Pink je dosta učinio na vozdizanju ovog benda iz stoner rok geta i dosta tadašnje, jelte, kritike je ovaj album smatralo izdanjem godine, a ovo živo izvođenje iz 2016. godine je, naravno URNEBESNO i pokazuje Boris na vrhuncu moći, sa anarhičnom ali nezaustavljivom i smislenom energijom koja prosto šiklja iz zvučnika. Nepropustljivo:
https://boris.bandcamp.com/album/performing-pink-in-its-entirety-live-at-shindaita-fever-20160924

Britanci Fates Messenger u suštini sviraju metalcore, ali toliko su agresivni i toliko minimalno melodični da je ovo dobrim delom i death ili deaththrash metal. Minialbum Eternal War je bučna, brutalna ploča solidnog gruva, dosta dobrih rifova, vokala. Sve je solidno i mošerski i onako, pošteno agresivno:
https://fatesmessenger.bandcamp.com/album/eternal-war-2

The Grind Times su all-girl crustcore grupa iz Japana a njihov EP, Slapping on a Billionaire's Wrists ima četiri pesme impresivne energije i pristojnih zanatskih kvaliteta. Ovo je crustcore sa grindcore začinima, gde su pesme energične, trešerske, brze, ali nisu baš mikro-trajanja već imaju malo aranžmanske širine. Zvuk je okej a pevačica je ODLIČNA i svako ko voli crust i grind ovde će se najlepše provesti:
https://thegrindtimes.bandcamp.com/album/slapping-on-a-billionaires-wrists

Confluence of Auditory Defilement je split album dva kopenhagenška benda i jedna od najagresivnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje. Sadopimp sviraju ekstremno teški, tvrdi sludgecore sa superheavy zvukom i tri pesme brutalnog gaženja. Decorticate su, pak, powerviolence ekipa, ali za razliku od većine powerviolence kolega koje se snimaju u garaži mobilnim telefonom iz 2003. godine, njihov materijal ima isto tako težak, brutalan zvuk, a što, kombinovano sa brzom, preciznom svirkom deluje LETALNO:
https://decorticate-sadopimp.bandcamp.com/album/confluence-of-auditory-defilement
https://sadopimp.bandcamp.com/album/confluence-of-auditory-defilement-side-sadopimp-spilt-w-decorticate
https://decorticate.bandcamp.com/album/confluence-of-auditory-defilement-side-decorticate-split-w-sadopimp

Retorsion su iz Budimpešte i kažu ,,We are RETORSION and we reek like the stench of burning death!!!" Dakle u pitanju je klon američkih proto-grindera Repulsion? SASVIM TAČNO, Achievement Unlocked! Enivej, EP  Rosszabb, mint a Halál je najava za debi album koji će imati dvadeset pesama, ali ovo ima četiri i DOBRO JE. Mislim, ako volite Repulsion, ovo je to, furiozni ubrzani metal koji se u realnom vremenu ukršta sa pankom i zajednićki morfuju u grindcore, sa odličnim rifovima, dobrim, prštavim zvukom, masakrirajućim solažama i tempom koji vas nosi poput kakvog cunamija  adrenalina. Prelepo je i što se ovo plaća koliko hoćete PA BUDITE LJUDI:
https://retorsion.bandcamp.com/album/rosszabb-mint-a-hal-l
 
Belgijanci Barren i Austrijanci Distaste imaju split EP bez posebnog imena ali sa pet pesama krvničkog prebijanja. Barren su chainsaw grind, dakle, imaju zvuk švedskog death metala ali su im pesme kratke, brze i jako eksplozivne i sjajni su! Distaste onda slušaoca overe sa još dve pesme vrlo tehničkog, vrlo brzog i agresivnog grindcorea. Izvanrednost kao takva:
https://necrorecords1.bandcamp.com/album/barren-distaste-split
https://barrenchainsawgrind.bandcamp.com/album/split-w-distaste

Nijemci Feind svoju muziku i dalje drže negde između death metala i grajndkora, sa kratkim, eksplozivnim pesmama, ali sa dosta tehničke ekspertize i ambicioznog aranžiranja koje muzici daje i prilično avangardni preliv. No, sve se dešava u vrlo visokoj brzini, sa rafalnim bubnjevima, disonantnim, oštrim gitarama, dementim vokalima. EP 9mm Neuroleptika ima čak deset pesama i pravi je adrenalinski šok:
https://feind.bandcamp.com/album/9mm-neuroleptika

Atavistic Decay iz Indijanapolisa objavlil su svoj prvi EP, Immakulate Invokations, a nakon demo snimka od pre par godina i ovo je IZVRSNO. Dve pesme koje se ovde čuju nude duboki zaron u psihodelični, mračni death-doom metal, sa sporim, mučnim tempom i hipnagogičkim gitarskim napevima koji savršeno podcrtavaju ,,bolest" u korenu ovog zvuka. Druga pesma, štaviše skoro sasvim napušta metal komponentu i pretvara se u neku vrstu saundtraka za narkotički out-of-body košmar. Ako do sada niste bili satanista ili satanistkinja, postoji realan rizik da vas ovaj EP konvertuje. Izlazi i vinil u Oktobru:
https://atavisticdecay.bandcamp.com/album/immakulate-invokations
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/atavistic-decay-immakulate-invokations

Dismembered je ,,Violent Belgian mosh-metal", kažu iz Dismembered. Fajn, sasvim sam raspoložen za malo nasilnog mošinga. Demo 2025 se pokazuje kao vrlo pristojan, vrlo studijski kompetentan rad negde na prirodnoj razmeđi između slamming death metala i beatdown hardcorea, ali sa odličnim zvukom, vrlo organskim gruvom, kvalitetnim rifovima i dobrim vokalom. Sve radi kako treba a plaća se po želji:
https://dismembered8551.bandcamp.com/album/demo-2025

Australijanci Ashen sa svojim drugim albumom, Leave the Flesh Behind, ne prave neke drastične iskorake od svog prvenca od pre dve godine – koji se meni tada veoma mnogo dopao – ali i ne moraju. Njihov zvuk je i dalje prilično zdrav, težak, energičan a elegantan, pesme imaju atmosferu, ali imaju i rif i sve što treba. Ashen, prosto, znaju da se nameste na poziciju u kojoj old school osnova zvuči pravoverno i moćno a onda blaga avangardna nadgradnja svemu daje osobenost i karakter. Lepo:
https://ashendeath.bandcamp.com/album/leave-the-flesh-behind

Finski Grave Hex imaju nestvarno težak zvuk na svom debi albumu, Vermian Death. Ovo je skandinavski death metal koji zvuči kao da su vam na glavu navalili čitavu kompoziciju vagona napunjenih nakovnjima i onda šmekerski rifovi i dobar gruv skoro da dođu kao bonus. Bend je osnovan prošle godine, debi album je kraći od pola sata i sve je groteskni, mučni old school death metal kao iz bakine kuhinje:
https://gravehex.bandcamp.com/album/vermian-death
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/grave-hex-vermian-death

Iz finske su i znatno manje poznati Routahauta, a kojima je EP Suu täynnä routaa prvo izdanje. No, ovaj prilično mistični kombo (ne znamo ko je u bendu, svi tekstovi su na Finskom itd.) ima zanat. EP ima šest pesama vrlo tvrdog, teškog zvuka, odsviranih ubedljivo i sa apetitom. Nije to MNOGO više od, jelte, pokazne vežbe kako skandinavski chainsaw death metal zvuči, ali je DOBRO:
https://routahauta.bandcamp.com/album/suu-t-ynn-routaa-2

Innumerable Forms su me pak zakucali u patos. U pozitivnom smislu. Ekipa iz Bostona na svom trećem albumu, Pain Effulgence svira mračan, kavernozan death metal koji bi, kako to obično kažem, svirali pećinski ljudi da su imali gitare i pojačala. Ovo je teško, mesnato, sa bolesnim, psihodeličnim gruvom i doom metal neužurbanošću i mada je zvuk snažan, on ima dinamiku i služi kao moćan protivotrov za plastičnost kojom nas truje dobar deo moderne death metal produkcije. Izvrsna ploča:
https://innumerableforms.bandcamp.com/album/pain-effulgence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Drone metala i uopšte drone muzike imamo koliko hoćemo, ali kao svugde, malo toga valja. Naravno, kad je u pitanju muzika koje ni ne zahteva nekakvo veliko poznavanje teorije, procenat smeća u ukupnoj produkciji se uvećava. Zato skrećem pažnju na Droni Eye Omi, duo iz Albukerkija gde je jedan gitarista inače proizvođač gypsy jazz i flamenco muzike, a drugi je osnivač i šef izdavača Desert Records koji u svom katalogu ima bendove poput Fuzz Evil ili Red Mesa. Pomenuti šef firme, Brad Frye i svira u Red Mesa, a on i Ronaldo Baca su na Live at Guild Cinema zabeležili prvi koncertni nastup svog do sada studijskog projekta, Droni Eye Omi. I lepo je. Ovo nije puko obožavanje Sunn0))) već dinamičan i prijatan drone metal, sa tri dugačke kompozicije koje ne hvataju isključivo na težinu i muku već imaju prostora za dinamiku i nekakav ,,pravi" free improv (sa, naravno, drone pristupom) u trećoj kompoziciji, gde bendu gostuju bubnjar, još jedan gitarista i violinista. Frye svira bariton gitaru tokom celog koncerta i sve je sjajno:
https://dronieyeomi.bandcamp.com/album/live-at-guild-cinema

Hundreds of AU iz Nju Džersija su posthardkor ekipa sa izraženom emo dimenzijom i sad, takva muzika meni može da bude megaodbojna ili prilično dobra. Album Life In Parallel je daleko bliži priličnoj dobroti, sa inventivnim pesmama, odličnom svirkom i jako solidnim zvukom. Miks je prostoran i slojevit iako je zvuk žestok i težak, a bend piše stvarno dobre pesme. Sjajno je:
https://hundredsofau.bandcamp.com/album/life-in-parallel

Na njih se onda nekako prirodno nadovezuje novi Malevich, jedan od najboljih albuma ove nedelje. Ekipa iz Atlante je do svog trećeg albuma, Under a Gilded Sun stigla u post-everything fazu pa su tu ostaci grindcore i emo početaka, elementi post blek metala, shoegaze rocka, ali i sludge metala pa i death metala. Gadna papazjanija, istina je, ali Malevich zvuče iskreno, strastveno i neposredno čak i dok sviraju muziku čiji bi krindž faktor bio opasno preblizu čiste desetke u rukama nekog manje, jelte, pedigriranog kolektiva. Zvuk na albumu je pritom dosta ŽIV i mada je glasan, miks je zdrav, instrumenti nisu ispasirani u jednu ravan i sva ta nepatvorena emocija koju bend ima se ovde lepo čuje. Meni je ovo vrlo, vrlo dobro:
https://malevichatlanta.bandcamp.com/album/under-a-gilded-sun

The Road Warrior iz Ohaja sebe nazivaju "klasičnim rok bendom" i naglašavaju da ime nisu uzeli po filmu ili rvaču. Dobro je da smo to raščistili, jelte. Enivej, EP Ignition Sequence, snimljen uživo, mada ne znam da li i pred publikom, nudi pet pesama nečeg što bismo u sedamdesetima i ranim osamdesetima zvali hevi metalom bez ikakve rezerve. Ovo jeste rokerski, dakle, nema nekakvih neoklasičarskih stilizacija, u muzici se čuju bluz osnov i gruverska filozofija, ali rifovi, ritmovi i sam zvuk su čist rani metal. Jedna pesma omažira Maidenov Running Free, na kraju krajeva. U svakom slučaju, ovo je VRLO LEPO:
https://theroadwarrior.bandcamp.com/album/ignition-sequence-ep

Čileanski YLIÖN ima vrlo sladak, vrlo sirov EP, Nuevos Tiempos koji, uprkos imenu, zvuči vrlo starinski. Ovo je garažni heavy metal koji kao da je snimljen pre 40 godina u šupi, sa mnogo entuzijazma, nemirnih solaža, evokativnih rifova, puno falseta na vokalima. Jeste lo-fi, ali je sjajno, onako iskreno i ljudski. A i plaća se koliko hoćete:
https://ylion.bandcamp.com/album/nuevos-tiempos

Nemački speed-power metalci Iron Savior već u više navrata su izdavali albume sa novim verzijama svojih starih pesama pa tako ove nedelje imamo Reforged - Machine World. Izbor je ovde na kompozicijama sa albuma kao što su Dark Assault iz 2001. godine ili Battering Ram iz 2004. i naučnofantastični ali oštri heavy metal format koji bend baštini je ovde u sasvim zdravoj formi. Pesama je šesnaest u nešto više od osamdeset minuta muzike pa navalite:
https://www.youtube.com/watch?v=XaWY9vWVqtE&list=OLAK5uy_kLcAx2ONuXbvgwt7mmtg4nVulaDkE8LfQ&pp=0gcJCWUEOCosWNin

Iz Nemačke su i Mob Rules, bend koji mi nikada nije nešto specijalno značio ali ljudi sviraju duže od trideset godina i to treba ceniti. Novi album, Rise of the Ruler nudi korektan melodični power metal u korektnoj produkciji i mada mi ništa ovde sad nije nešto WOW, sve je sasvim ljudski i pristojno sa dobrim tempom, poletnim melodijama, dostojanstvenim aranžmanima.
https://www.youtube.com/watch?v=-N28L271Tpo&list=OLAK5uy_mfcOfd6SgCfsDwECRbJC8u3gz8n16Eip8&pp=0gcJCWUEOCosWNin

Imamo još nemačkog power metala, ali Reinforcer snimaju za italijanski Scarlet Records pa su  u startu malo udaljeniji od mojih preferenci. No, drugi album, Ice and Death im ima korektan himnični, saksonski prizvuk, bliži severnjačkom formatu nego mediteranskoj verziji power metala koja je neki standard za Scarlet. Mastering je MNOGO glasan, melodije su cheesy, ali Reinforcer imaju šmeka i ovo je meni sasvim slušljivo:
https://reinforcer.bandcamp.com/album/ice-and-death

Burning Sun su bend eksplicitno inspirisan radom Iron Savior, Helloween itd. Ovaj je projekat zvanično iz Mađarske ali pored jednog Mađara, tu su i jedan Čileanac i jedan Italijan (koji doduše nije svirao na aktuelnom albumu), pa je ovo simpatična transatlantska power metal ekipa sa kućnom ali dobrom kućnom produkcijom i pesmama koje neće sa trona skinuti Blind Guardian ili Helloween ali koje su, pa, simpatične. Album Retribution bi bilo sevap snimiti u nekom pravom studiju, sa pravim, elte, pojačalima itd. ali i ova verzija napravljena ,,u kompjuteru" uopšte nije loša i bend predstavlja kao ekipu vrsnih muzičara koji ovaj stil razumeju i solidno pišu i izvode:
https://burningsun.bandcamp.com/album/retribution

Brazilski progresivci Jack The Joker nisu nešto MNOGO po mom ukusu ali već to da za njih progresivni metal ne znači samo djent sa melodičnim refrenima je dovoljno da ih preporučim. Treći album, The Devil to Pay in the Backlands im izlazi devet godina nakon drugog ali ih sada izdaje ugledni Frontiers i ovde ima puno komplikovane metrike, složenih ali pevljivih kompozicija, džezrokerskog ekscesa izmešanog sa strastvenim metalom. Pa okej je to. Još samo da miks ne forsira toliko bubnjara Vicentea Ferreiru, al kapiram da je on šef...
https://www.youtube.com/watch?v=Uwyv6PW8hOM&list=OLAK5uy_kOrThspd89lh_h0vgJ0L0hEN6HvAekaQ0

Solunski Blizzard su osnovani 1992. godine ali su tek sada snimili prvi album, Forgotten Gods i onda je malo i šteta da ovo nije samo mrvu bolje producirano. Muzika je prijatan heavy metal u stilu, jelte, klasika poput Iron Maiden ili Saxon ili desetina drugih NWOBHM bendova, pesme imaju solidnu energiju, pristojne rifove, dobre solaže a bend svira prilično raspoloženo (slušajte bas). No, užasno nedinamičan zvuk bubnja i previsoko miksovan vokal dosta kvare povoljan utisak i, eto, ovo bi, da se remiksuje, ali temeljito, bilo jako solidno. Ovako je slušljivo:
https://blizzard2.bandcamp.com/album/forgotten-gods

Šveđani Viral sviraju baš klasičan NWOBHM i spadaju u trenutno aktuelni talas švedske, jelte, renesanse ovog zvuka. The Merchant im je drugi album i ovo je sofisticiran, ukusno napisan i aranžiran heavy metal koji voli dobar rif i energičan ritam, ali voli i pažljivo iskomponovan gitarski solo, pa i povremene gudačke aranžmane. Bend ima solidan zvuk, smešten je taman gde treba između rokerske sirovosti i neoklasičarske ambicioznosti i prijaće vam ako volite ovakvu muziku:
https://viralofficial.bandcamp.com/album/the-merchant

A iz Australije bi bili Dragonsclaw, još jedan moderni bend koji svira klasičan NWOBHM. Ova ekipa je sa radom započela pre petnaest godina i Moving Target joj je treći album, sa prilično slatkim, vrlo '80s omotom i muzikom koja je sasvim na liniji onog što želimo i očekujemo. U Dragonsclaw sviraju prilično iskusni muzičari, sa bivšim i sadašnjim članovima Night Legion, Paindivision ili Thundasteel mada je najpoznatiji svakako pevač Giles Lavery, pedigrirani profesionalac danas u Alcatrazz i Warlord, nekada i u White Wizard. Naravno da onda ovaj album nudi vrlo pitak, patiniran metal sa lepim odnosom epike i kvalitetne, mišićave svirke. Nema tu nekih suviše originalnih ideja i ambicija da se izađe izvan jasnih granica žanra, ali kvalitet je neosporan a album vrlo prijatan:
https://dragonsclawofficial.bandcamp.com/album/moving-target 

Ko voli baš cheesy hard rock/ AOR po šnitu osamdesetih godina, sav u neonskim sintisajzerima, himničnim refrenima i velikoj, bučnoj produkciji, tu su mu Crowne. Šveđani na svom trećem albumu, Wonderland,  zvuče vrlo zdravo, skidajući šmek koji su polovinom osamdesetih imali Blackfoot, Whitesnake ili, evo, Europe, ali pišući vrlo solidne pesme i generalno nudeći dobar, cheesy ali znojav provod za sve hair metal entuzijaste među nama. Naravno, ovo izdaje Frontiers pošto ti ljudi praktično drže tri četvrtine ovog tržišta na celoj planeti:
https://www.youtube.com/watch?v=bMhXMfNOzOA&list=OLAK5uy_ksIMfJ5K8y5rNTpTvPRlPqmjz-xwwZv0E

Imamo još Šveđana, a bend Skull Revenge je izdao svoj debi album, State of Oblivion. Ovo je heavy metal, ali moderniji sa dosta nedinamičnim zvukom i dosta gruva. Nije to po mom ukusu, ne volim kad su gitare ovao zaravnjene, bubanj ovako jednoličan, ali bend ima solidne rifove, dobro pevanje, i može uz ovo čovek lepo da se provede:
https://www.youtube.com/watch?v=jpB3cslMjQs&list=OLAK5uy_nMAKkGtIe6MNRrs9f8OIUWGvlTHpRbQ3I

Frontiers ove nedelje imaju GOMILU izdanja, nisam čak ni sva pokrio, ali evo da skrenem pažnju na album španskog hard rok benda Strangers, naslovljen Boundless. Ovo je pitak, ne sad nešto ORIGINALAN ili imaginativan teži rok, ali zvuk je pristojan a pevačica ima prijatan glas i sve te fore koje su osamdesetih izmišljali rahmetli John Sykes i Gary Moore se ovde korektno primenjuju. Pitko, možda MALO izlizano, ali generalno ugodno:
https://www.youtube.com/watch?v=IdFboARDv_Q&list=OLAK5uy_lRBhhaP3C2JqGLzKOC7bud7Tk8hPl6wWs&pp=0gcJCWUEOCosWNin

ALBUM NEDELJE

A albuma nedelje DVA. A drugi od ta dva je zapravo TRI  albuma. Kako? Zašto? Evo! Napalm Records i ja retko nalazimo zajednički jezik, ali Burning Witches su ipak svetska nematerijalna baština. U Švajcarskoj bazirana all-girl power metal atrakcija za svoj peti album, Inquisition u postavi ima i Courtney Cox, vladarku masnih heavy metal solaža koju smo obožavali još dok je svirala u The Iron Maidens tako da je zvuk na albumu žešći i napaljeniji nego ikada a devojke ne samo da su izbrusile tehniku do dijamantskog sjaja nego i pišu pesme od kojih krv brže struji a vazdušna gitara se sama svira. Volim što Burning Witches power metal i dalje shvataju kao žestoku, znojavu cepačinu u kojoj se NWOBHM osnova sudara sa stvarima koje su radili Dio i Judas Priest iz osamdesetih i na to se dodaje ukusna, ne prevelika količina epske neoklasike. Album ima dvanaest pesama i gomilu mnogo dobrih momenata sa sjajnim pevanjem Laure Guldemond pa pričamo o ploči uz koju se čovek kredibilno sprema za rat ili najbolji provod u životu:
https://burningwitches.bandcamp.com/album/inquisition
https://www.youtube.com/watch?v=rWoU-kSXUWs&list=OLAK5uy_lsK_PwtY2Pxx8PYBl6vZCVi8o5tk-3POI
https://youtu.be/ZJY-nTxQU9Y

E, sad. Da li iko može više da pohvata šta zaboga rade velški Dope Smoker? Evo, MENI nije jasno a slušam im sve albume, čitam šta pišu po mejlovima... O prethodnom albumu koji je izašao pre nekoliko meseci nisam ni pisao jer je on izlazio u nekakvim etapama, u različitim verzijama... I novi album, LXST CΛSSXTTX ima tri verzije, običnu, instrumentalnu i purpurnu ali su makar sve izašle iste nedelje i čovek to sve može nekako da obuhvati intelektom nakon što se probudi iz kome u koju ga je ova muzika bacila. Jer, jelte, Dope Smoker je ona letalna forma satanskog stoner roka koja vas uhapsi gruvom, otruje fazom i hipnotiše psihodelijom. I sa LXST CΛSSXTTX dobijamo posebno snažan dokaz da Gareth 'Lightnin' Hopkins ovo sranje kapira bolje nego 99% kolega, nudeći gruv koji je prljav, jeftin, kao da ste ga izvukli iza kontejnera u nekoj slepoj uličici – i otimali se sa pacovima oko njega – ali koji RADI. Štaviše, ovde pored gitare, bubnja i basa u postavi imamo i didžeja (Hostile, dum'n'bass didžej iz Londona) koji skrečuje i producirao je ceo album i Dope Smoker svoju disertaciju o prirodnom savezništvu drogeraškog stoner roka i drogeraškog lo-fi beats hip-hopa izlaže sa izuzetnom uverljivošću. Možda mislite da su skreč i repovanje nekompatibilni sa sabatovskim teškim rokom, ali LXST CΛSSXTTX ovu predrasudu razara sa posebnim guštom i otvara oči. Ovo je toliko psihodelično, toliko DOBRO jebanje u mozak da bi Dope Smoker trebalo da dobiju Nobelovu nagradu za mir. I za hemiju. E, sad, tri su ovo albuma u jednom i vi se sad pitate koliko će vam para trebati za sve to. Dobra vest je da Hopkins i ekipa svaku od verzija albuma nude po ceni koju sami odredite jer, mislim, takva je to muzika. Kao i da je razlika između verzija više filozofska nego zvučna. ,,Normalan" album je ona ,,prava" verzija, Purple je svedenija varijanta, sa manje elektronskih intervencija, repovanja itd. dok instrumentalna verzija svodi muziku na praktično suvi power-trio format i izbacuje sve semplove, skrečeve itd. Da se ne zabunite: trebaju vam SVE TRI, ovo je MONUMENTALNO:
https://dopesmoker.bandcamp.com/album/lxst-c-ssxttx
https://dopesmoker.bandcamp.com/album/lxst-c-ssxttx-purple-version
https://dopesmoker.bandcamp.com/album/lxst-c-ssxttx-instrumentals

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/the-project-hate-mcmxcix-2025-undivine-dethroning

[Meho Krljic]

U nedelji u kojoj nam je potvrđeno da ćemo u Beogradu u Decembru gledati Possessed i Terrorizer (makar i jelte, ovakav Terrorizer kakav je...) ne možemo da budemo preterano oštri prema bilo kome. Evo onda izbor nežnih mikroprikaza albuma koji su mi zaokupili pažnju tokom tjedna.

Deo 1: BLACK METAL

Zwischenwelten je peti album austrijskog jednočlanog projekta Rauhnåcht i jedna solidna, kvalitetna ploča melanholičnog, atmosferičnog blek metala. Ne dopadne se meni previše ovakve muzike u nekom konačnom skoru, ali Stefan Traunmüller koji sve ovo svira i piše – čovek sa, naravno, još masom solo projekata – nekako srećno spaja jednostavne pesme, siroviju kućnu produkciju i ipak jasnu kreativnu viziju za nešto što zvuči žustro, ubedljivo, autentično.
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/zwischenwelten-2

Za ljubitelje oštrog, brzog, pa malčice i virtuoznog black-death zvuka, tu je Stormdemon, jednočlani projekat iz Kalifornije. Na svom debi albumu, Unmerciful Thronecrusher muzičar po imenu Ben Meyer – a koji, naravno, ima još masu jednočlanih projekata – gazi po pedali za gas iz sve snage, nudeći superbrzi, agresivni blastbit program negde između Marduk i Hate Eternal sa iznenađujuće solidnom produkcijom i visokim nivoom muzičke sposobnosti. Nije ovo, da se razumemo, KOMPLIKOVANA muzika ali je treba odsvirati ovako precizno a solaže su odlične. Meyerov najveći uspeh je da pesme nisu monotone i iste a što je bio realan rizik i Unmerciful Thronecrusher je zabavna, visokoenergetska ploča koju mogu svakom da preporučim. Pritom, plaća se po želji:
https://stormdemon.bandcamp.com/album/unmerciful-thronecrusher

Italijanski duo Blutsauger ima debi-album, Nocturnal Blood Tyrants i to je SVIREPO raw black metal testerisanje od kog uši otpadaju. Već zvuk gitare multiinstrumentaliste po imenu H. Škrat (pravo ime Elvis Masut pa ćemo pretpostaviti da je naš) je dovoljan da rastera onaj deo slušalaca koji nije bio treniran na lo-fi uradcima prvog talasa i ranog drugog talasa blek metala u prošlom stoleću, a pesme su, iako imaju mrvu modernosti u sebi, i same prilično jednostavne i usredsređene na agresiju. OK, ima na Nocturnal Blood Tyrants melodije, ali moraćete da se borite da je čujete između strahovitih talasa distorzije i demonskih vrištanja. A baš tako i treba da bude:
https://blutsauger.bandcamp.com/album/nocturnal-blood-tyrants

Možda nije sasvim u skladu sa mojim preferencama, ali drugi album francuskog dua Black Owl Majesty, naslovljen My Path je u suštini veoma dobar. Ovo je melodični, pa i melanholični post-blek metal, sa solidnom količinom šugejzerskih meditacija, ali sa zdravom, živom muzikom, sa dosta energije, sa dobrim tempom. Dvojica momaka koji ovo rade su se potrudila da i na samoj razni zvuka ovo bude kvalitetno i My Path je vrlo solidno producirana ploča pa mislim da će publika kojoj je ova muzika namenjena uživati:
https://blackowlmajesty.bandcamp.com/album/my-path 

Za slušateljstvo koje voli pompezni, teatralni skandinavski blek metal sa simfonijskim ambicijama, ove nedelje je jednočlani finski projekat Silent Millenia spremio poslasticu, odnosno svoj drugi album, Celestial Twilight: Beyond the Scarlet Veil. Iako meni lično ovakva forma blek metala nije možda najbliža na svetu – više volim, jelte, siroviji, brži, brutalniji blek metal – moram da priznam da je Abhorrentius, kako se zove momak što sve ovo radi, spravio veoma ukusan obrok energičnog, besnog blek metala garniranog sa taman dovoljnom količinom orkestracija da stvari budu potrebno cheesy i teatralne a da opet ne odemo predaleko od te neke oštre, opasne srži. Produkcija je taman kako treba, dakle, dovoljno jeftina da bude tr00 a dovoljno skupa da se Abhorrentiusova vizija pravilno realizuje, a pesme su naprosto zabavne.
https://silentmillenia.bandcamp.com/album/celestial-twilight-beyond-the-scarlet-veil

Goatkrieg su pak njemačko-mađarski duo u kome Bálint Rósz, poznatiji kao Bál radi vokale a instrumente radi izvesni Moloch koji pored ovoga ima i još jedan (skroz jednočlani) projekat, Hollow. Debi album Goatkrieg, posle nekoliko EP-jeva zove se Satanic Assault on Holy Lands i ovo je, naravno, non-stop mitraljiranje izrazito antihrišćanske provinijencije. Meni je muzika prilično monotona, sa vrlo malo promena tempa i mnogo repetitivnosti, ali ima sve to šarma, naravno, sa svojom kućnom produkcijom i podzemnom estetikom pa ne mogu da kažem da mi nije prijalo. Njemački andergraund izdavač Rat Covenant će vam daunloud dati po ceni od koliko sami odredite a kaseta je osam evra:
https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-208-goatkrieg-satanic-assault-on-holy-lands

I ove nedelje imamo Hrvate u solidnoj formi. Kalež su trio već iskusnih muzičara koji radi od 2021. godine a Udovi zaboravljenih bogova mu je prvi EP nakon singla koji je tada snimljen. Ovo je kombinacija modernijeg, atmosferičnijeg blek metala sa old school poharom i paljevinom, pa se tako melodičniji, ,,moody" akordi smenjuju sa zujećim rifovima i rafalnom blastbit paljbom, a sve u vrlo ,,andergraund" zvuku prljave distorzije i skoro garažne estetike. Fino je a vokali su definitivno najkarakterniji element pa Kalež mogu da sa ponosom kažu da se izdvajaju iz mase.
https://kalezband.bandcamp.com/album/udovi-zaboravljenih-bogova

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Treset je beogradski improv duo u kome Marko Jevtić svira gitaru a Igor Štanglicki bubnjeve, smeštajući muziku negde između sludge metala i post metala i džemujući sanjivi ali ipak solidno heavy gruv. Za aktuelni i eponimni EP Treset ima i bas gitaru a koju svira Paul Currion i ovo su četiri relativno neobavezna komada, sirova, prijana, ali bez suviše razvoja tih nekih osnovnih tema koje spontano isplivaju kad se sedne da se svira. Nadam se da će bend nastaviti da radi jer je osnova zdrava i čuje se da ima mesta da pesma od šest minuta izađe na deset ili dvanaest sa nekakvim smelijim izlaskom iz osnovne forme. Sa Igorom sam svirao u nekoliko bendova u svoje vreme i divno mi je da on danas ima vremena i za bubnjeve pored svih ostalih instrumenata koje svira – i free improv karijere koju je razvijao duže od decenije – tako da Treset od mene dobija jaku podršku:
https://treset.bandcamp.com/album/treset

Live in New York '25 je butleg benda King Gizzard & The Lizard Wizard snimljen početkom ovog meseca u, jelte, Kvinsu, na stadionu Forest Hills i skrećem pažnju na njega jer za razliku od drugih recentnih butlega ovog izvanrednog benda donosi vrlo sveže snimke. Za ovu turneju Gizzardi imaju sa sobom orkestar i izvode dosta novog materijala iz poslednjih nekoliko godina, ali na ovom konkretnom albumu nema pesama sa aktuelnog albuma Phantom Island. Set lista – naslovljena ,,Rock Night" – je svakako puna moćnih komada a bend bez problema prelazi iz hardrokerskog gaženja u elektronsko pulsiranje i plesni ugođaj sa albuma The Silver Cord. Ja ne znam kako Stu i ekipa drže ovoliko pesama u svojim glavama, ali eto, ovde imamo set listu od osamnaest kompozicija koja uglavnom ne ponavlja ono što je svirano prošle godine i to je jedno slavlje gizzardovskog kataloga, opusa i vizije. Kao i kod ostalih butlega, ovaj je snimljen od strane same tonske ekipe, ima punu podršku benda i prodaje se po ceni koju sami odredite. Nema, dakle, šta da se mislite:
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-new-york-25

Norvežani The Big Rip sviraju sanjiv, melodičan stoner rok koji možete slušati usput i da vam lepo ispuni prostor, a možete i obratiti pažnju i čuti da je to generalno kvalitetno spravljeno, sa dosta profi osmišljenih detalja. Same pesme su bazirane na relativno generičkim temama i rifovima i EP  Olympus Mons mi je ispočetka delovao kao površno odrađen, mada pristojno produciran, ali bend dosta toga radi sa materijalom i bude to na kraju okej:
https://thebigrip1.bandcamp.com/album/olympus-mons

Molosser Crude je švedski duo koji uzima heavy rock osnovu bendova poput Kyuss i Unsane (kažu oni) a onda u nju ubacuje malo Delta Blues lenjosti i melanholije. Album I Am Distortion ima distorzije ali ovo nije muzika ogromnog volumena i gazeće težine već više ljudske ekspresije kroz bluz rif i kvalitetnu, dinamičnu vokalnu izvedbu žene koja je ovde zadužena za mikrofon i bubnjeve. Ima to šmeka mada nije sasvim po mom ukusu, no, ovo je jedan od boljih ,,alternative metal" radova koje sam čuo u poslednje vreme i mogu ga preporučiti bez mnogo rezervi:
https://molossercrude.bandcamp.com/album/i-am-distortion

Za Baladesert čujete da su Grci posle pet taktova albuma insecta. Nije sad ovo suviše SUPTILNA muzika ali njihov glasni desert rock/ heavy psych ima sve odlike grčkog kvaliteta, svirke, kompozicije, produkcije. Ovo je bučno, bombastično ali sa dovoljno suptilnosti u pesmama da ne bude monotono. Daunloud se plaća po želji:
https://baladesert.bandcamp.com/album/insecta

Ukoliko, kao i svaka normalna osoba svaki put kad sednete na toalet pomislite ,,ŠTA AKO SAD ODAVDE IZLETI ZMIJA I UGRIZE ME ZA GUZU?" onda ćete sa dosta opreza prići EP-ju Back from the Sewers italijanskih Toilet Snake. No, strahu ovde nema mesta, ovo je dovoljno divalj i istovremeno dovoljno pitom sludge-doom metal bez nekih OGROMNIH ideja ali sa lepim, toplim zvukom i prijatnim karakterom. I plaćate koliko hoćete:
https://toiletsnake.bandcamp.com/album/back-from-the-sewers

Londonski Torso kažu da im je Annihilation Day treći album ali on ima samo četiri pesme i traje oko 34 minuta. No, kako god da ga zovu, Annihilation Day je dosta sdobar sa mešavinom stoner roka, alternativnog roka, težine i lepršavosti. Štim je ovde nizak, zvuk debeo i snažan, ali muzika ima slojevitost, ima dinamiku, ima maštu, plus taj simpatični satanistički prizvuk kome se ne može odoleti. Mislim, jedna pesma se zove Satanic Nirvana. Pre Le Po:
https://hereliestorso.bandcamp.com/album/annihilation-day

Thunderhorn su ekipica iz Oregona koja se loži na nosoroge i trese dobar stoner/ sludge metal. Njihov debi EP, Thunderhorn Suite ima četiri pesme ozbiljno mišićave a opet ne nasilničke svirke, sa finim, kinetičkim gruvom, puno žestokih rifova, dobrim vokalima. Dobar zvuk, dobar gruv, sve dobro a cena koliko date!
https://thunderhorn.bandcamp.com/album/thunderhorn-suite

Bugnog su dva lika iz Oklahome sa solidnim EP-jem krljačke, gruverske sludge-stoner muzike. american dreamed ima četiri pesme i ovo je puno urlanja, pretećih rifova i pristojnog gruva, producirano kvalitetno i gladno da vas dohvati i pocepa. Pa evo, nek pocepa:
https://bugnog.bandcamp.com/album/american-dreamed

Imate i Heidrún iz Meksiko sitija, sa albumom bluzerskih rifova i heavy psych gruva naslovljenim Entropía. Ovo je producirano relativno jeftino ali radi posao sa ipak minimalno toplim zvukom a bend dosta toga nadoknađuje strastvenom, energičnom izvedbom. Pesme su fino gruverske i pored lepih rifova ima tu i neka interesantna solaža pa su moje potrebe za težim oblicima bluzerske psihodelije ovim prilično solidno zadovoljene:
https://heidrunmx.bandcamp.com/album/entrop-a 

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Traitor iz Filadelfije  su aktivni od 2012. godine ali su ove promenili ime u Mercifix i izbacili demo-snimak  Demonstration Of Demolition da pokažu primerom kakva je muzička promena nastupila. Dakle, Mercifix sviraju vrlo sladak old school speed metal, energičan a pitak, nostalgičan, ali ne nemaštovit. Rifovi su ovde dobri i pamtljivi, tempo je poletan, zvuk solidan a pevanje adekvatno i  Demonstration Of Demolition je infuzija dobrog raspoloženja:
https://mercifix.bandcamp.com/album/demonstration-of-demolition

I australijski Shrapnel se drže old schoola tvrdeći da je njihova muzika otelotvorenje staroškolskog metala, sa kombinacijom punka i thrasha. No, EP Machines of War, izašao, evo, petnaest godina nakon jedinog albuma koji bend ima, pored srazmerno sirovog zvuka i estetike ima mesta i za dobro napisane pesme, pažljivo komponovane harmonije i ipak malo sofisticiranosti koja oplemenjuje surovi ulični thrash. Meni je to simpatično i pozdravljam vernost, jelte, srži zvuka, onako kako je ovi ljudi shvataju:
https://shrapnelthrashattack.bandcamp.com/album/machines-of-war

Align je novi švedski projekat u kome sviraju neki iskusni muzičari, kao što su Håkan Stuvemark i Jon Skäre (obojica sviraju u Crossbow Suicide i još više desetina bendova). Ovog puta na jelovniku je thrash metal i debi album, Crowned in Fire meša melodični švedski death metal šmek sa energičnim i gruverskim treš metalom. Sasvim to pristojno bude na kraju i mada nisam veliki fan Stuvemarkovog miksa i masteringa – mnogo bučno – svirka je MOMAČKA, sa dosta energije, a vokali Jörgena Borglina su fini i ovo bude pitko:
https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/crowned-in-fire

Necrokinesis je jednočlani irski thrash metal bend a kome je Death Is The Hammer treći album za pet godina. Ima ovde kvaliteta, ipak, i Adrian Foley nije jedan od onih serijskih prekršitelja koji izbacuju po 3-4 albuma godišnje, produkcija je vrlo solidna a pesme su napisane pristojno sa kombinacijom black i thrash metala pa i malčice death metala. No, u nekom užem smislu, ovo nije skroz po mom ukusu, sa dosta tog modernog blek metal šmeka gde se preteruje sa atmosferičnim tritonusima pa meni dobar deo albuma deluje malo, jelte, maniristički. Vama to možda neće uopšte smetati a Foley svira i lepe solaže i ima ovde šta da se čuje:
https://necrokinesis.bandcamp.com/album/death-is-the-hammer

Ne znam zašto za sijetlski bend Ursawrath na Metal Archivesu piše da sviraju progresivni sludge metal, ali nema veze. Debi album, Emergence im je odličan i JESTE progresivan, samo ovo je pore svega nervozna moderna trešina. Bend piše agresivne, energične pesme sa puno promena ritma ali sa uvek nabijenim, jakim tempom, ima propisno ružan vokal ali i vrlo maštovite rifove i ovo se baš lepo posluša. Hedbengerski a istovremeno sofisticirano:
https://ursawrath.bandcamp.com/album/emergence

Void iz Lafajeta u Luizijani su toliko kožirani i iznitnisani na promo slikama da samo duže gledanje u njih čoveka može da kroz vreme vrati natrag u osamdesete. No, njihov drugi album, Forbidden Morals bi bio neka BOLJA strana osamdesetih, jer je u pitanju ne stereotipni ulični thrash metal – protiv kog nemamo ništa, naprotiv – već više neka ambicioznija progresivna verzija thrash i heavy metala. Ima tu dosta atmosfere, teatra i dobre svirke i mada zvuk jeste malo taman a bend je prilično retro u tome što radi, kvalitet je neupitan:
https://skrlabelvoid.bandcamp.com/album/forbidden-morals

Teksaški trešeri Labyrinth imaju novi EP, Monolith i kao i prošle godine kad su izdali drugi demo, meni ovo vrlo prija. Labyrinth sviraju brzo, ali imaju i dosta ambicije da im pesme budu možda ne baš PROGRESIVNE, ali sklopljene sa puno intrigantnih prelaza iz ritma u ritam i delova koji se smisleno nastavljaju jedan na drugi da oslikaju slojevitu, kompleksnu thrash-sliku. Tri autorske pesme, jedna obrada Paradoxa i dosta jeftin zvuk, sve to na gomili daje ovom materijalu mnogo autentičnosti i pravog andergraund šmeka. Ne propuštajte Labyrinth, jednom bi mogli da budu VELIKI:
https://labyrinthrash.bandcamp.com/album/monolith-demo-2025

S.O.I.F. su krosover treš ekipa iz Kvebeka, prilično opsednuta pićem. Back to the Pub im je novi demo i to je dopadljiva, mišićava krljačina na dobrom mestu između metala i panka, sa zvukom koji nije skup ali vrlo solidno radi posao. Pesme su, ako mene pitate, duplo duže nego što treba da budu ali ne možemo bend kriviti za malo ambicije. Moš iz treš itd!!!!!!
https://soif.bandcamp.com/album/back-to-the-pub-2

Uphold sa Floride kažu da sviraju hardkor za našu dušu. Fin neki svet. Njihov demo, naslovljen Demo, ima tri pesme blago metaliziranog hardkora kao sa kraja osamdesetih i početka devedesetih, sa ostacima pank roka u zvuku ali i sa dosta izraženim mošpit mentalitetom. Solidno je to, vrlo:
https://upholdhc.bandcamp.com/album/demo

Dobri su i End It iz Baltimora čiji album Wrong Side Of Heaven udara jako, ali ovo nije tek fabrički naštancovani metalizirani hardcore. End It imaju izraženu pank rok komponentu, mangupski gruv i dok slušate album tačno znate da su im koncerti ozbiljan provod u mošpitu. Ima tu i nešto bržih pesama i meni to prija:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr85-wrong-side-of-heaven

Imate i Isolate iz Hjustona, koji isto kao da su ispali iz tog nekog late '80s/ early '90s  šinjela sa tom kombinacijom brze, krljačke muzike i moškor klecanja. Njihov EP (demo?) Breaking the Cycle je žustar, besan, energičan, solidno napisan i izveden a produkcija je razoružavajuće suva i prijatna. Još i cena od koliko date!
https://isolatetxhc.bandcamp.com/album/breaking-the-cycle

Bleak su švedski trio sa debi EP-jem Homo Stultus, a koji demonstrira njihovu kombinaciju hardkora i metala. Neiznenađujuće, ovo je prilično snažno oslonjeno na gruv, ali, možda i iznenađujuće, ima u sebi dosta pank-rok pa i postpank elemenata. Osvežavajuće to meni zvuči a i sam ZVUK je prilično suv i zdrav pa rado preporučujem ovaj materijal za preslušavanje:
https://bleakmalmo.bandcamp.com/album/homo-stultus

Nemačkim grajnderima Constrict novi EP, Kadavergehorsam izlazi početkom Oktobra, ali je digitalna verzija na Bandcampu već dostupna. Ovo je sedam hiperdisciplinovano odsviranih pesama sa ,,chainsaw" zvukom i trudom da, iako kratke, to budu ,,prave" kompozicije sa dosta, jelte, razvoja ideja, uključujući u smeru death metala. No, ono najvažnije, ubitačna energija i brzina su tu i ja ne da nemam zamerki nego pozdravljam iz sve snage:
https://783label.bandcamp.com/album/kadavergehorsam

Japanske krast-grajnderke The Grind Times samo što su nas pošteno razgalile prethodnim EP-jem, izbacuju novi. While You're Having Fun... Starvation and Massacre Occur i sam ima četiri pesme, muzika je i dalje brzi, energični grindcore i crustgrind, a teme su, očigledno, kritičke. Sve je sjajno i čak je i cena niska pa ne treba da oklevate:
https://thegrindtimes.bandcamp.com/album/while-youre-having-fun-starvation-and-massacre-occur

Imamo još japanskog grinda. Motiveless su iz trio iz Saporoa a HOTGRIND2 im je novi EP sa pet pesama brutalnog, žestokog zakucavanja preko rampe. Hoću da kažem, ovo je muzika sa ne baš MNOGO suptilnosti, ali bend svira IZUZETNO ubedljivo i tom furioznošću izvedbe dosta nadomešćuje činjenicu da su pesme sve vrlo slične, da se rifovi jedva čuju u buci koja se pravi itd. Pesme su i po preko dva minuta, ali to je kao da dva minuta trpite da vam auspuh traktora izbacuje vrelinu pravo u lice pa navalite:
https://motiveless.bandcamp.com/album/hotgrind2

Iz Bangkoka nam dolaze Crapgum, sa svojim prvim EP-jem, naslovljenim samo EP.2025. Ovo je fastcore/ grindcore kombo ali sa NEZEMALJSKI teškim chainsaw-grindcore zvukom. Što je slatka kombinacija, pogotovo jer, kada Crapgum sviraju brzo, to sve puca:
https://crapgum.bandcamp.com/album/ep-2025

Francuski grindcore kombo  Born With Worms Inside smo već slušali zimus a oni nisu postali SPORIJI u međuvremenu. EP Far Wrong počinje pesmom od svega 11 sekundi i nastavlja u visokom tempu da pljuje naciste i isporučuje bunt protiv kapitalističkog sistema koji ih ohrabruje. Ovo je sirovo, iskreno i maštovitije nego što očekujete i vredi ga konzumirati naiskap:
https://bornwithwormsinside.bandcamp.com/album/far-wrong

Spesia sebe opisuju kao internacionalni projekat baziran u Njujorku (sa članovima iz SAD i Kolumbije) a koji svira ,,neocrust". U prevodu, debi izdanje ovog projekta, EP  Until the Roots Heal je ekološki osvešćeni blend blek metala i crustcorea i simpatičan je. Zvuk je solidan, pesme su umereno melodične i odišu izvesnom epikom, anarhizam se propoveda sa puno ljubavi, vjere i nade, a vokali su demonski. Slatko:
https://spesia.bandcamp.com/album/until-the-roots-heal

Ulrikes Dream za sebe kažu da su anarhistički metalpunk bend, iz, jelte Belgije, ali naravno da je njihova muzika uglavnom grindcore ili negde na razmeđi grindcore i fastcore formi. EP Oude School Sterft Nooit je simpatičan, ne sad nešto REVOLUCIONARAN, ali sa pristojnom tehničkom komponentom i žovijalnim, pankerskim optimizmom. Sasvim solidno:
https://ulrikesdream.bandcamp.com/album/oude-school-sterft-nooit

Gash iz Baltimora su imali jedan demo pre dobrih sedam godina a sada se vraćaju u studio sa EP-jem  Cursed Blood in Rotting Veins i nude solidna četiri komada prilično mučnog, iznurujućeg i disonantnog death metala. Sve je dakle, kako treba, sa pristojnim, teškim i kavernoznim zvukom, pesmama koje su dovoljno dugačke da vas pregaze i vrate se da overe, a da ne budu dosadne i jednom generalno zdravom osnovom. Death fucking metal, definitivno:
https://gashbdm.bandcamp.com/album/cursed-blood-in-rotting-veins

Australijanci Sons of Erebus sebe opisuju kao black-death sastav ali njihov EP  Drenched in Plague je više deaththrash i death metal orijentisan. Nothing wrong with that, jelte, pa su ovo četiri solidne pesme rifa, gruva, krljanja i promuklog urlanja sa prihvatljivom produkcijom i dosta entuzijazma. Bend svira četiri godine i lagano hvata zalet pa ga treba podržati:
https://sonsoferebus.bandcamp.com/album/drenched-in-plague

Ritual Fog iz Memfisa i Chaos Relic sa Floride imaju split EP nazvan samo Ritual Fog / Chaos Relic Split i mada nema mnogo mašte u naslovu, muzika je srčani, mračni death metal sa obe strane. I jedan i drugi bend su verni old school zvuku, velikim rifovima, teškom gruvu i veoma se dobro uklapaju ovako zajedno. Vinil nema ali ima kaseta:
https://ritualfog.bandcamp.com/album/ritual-fog-chaos-relic-split
https://chaosrelic.bandcamp.com/album/ritual-fog-chaos-relic
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/split

Česi Malefican Ritualis su prijatni na debi EP-ju takođe naslovljenom Malefican Ritualis. Ovo je okultni death metal sa lepim gruvom i prijatnim melodijama, urađen u old school stilu, sa vrlo disciplinovanom ali ne mašinski beživotnom svirkom i dobrim zvukom. Kvalitet rifova je na visokom nivou a bend trpa zaista prijatan gruv i sve to dobijate po ceni koju sami odredite:
https://maleficanritualis.bandcamp.com/album/malefican-ritualis

Imamo i novi EP britanskog jednočlanog projekta Habitual Slaughter. Graham Matthias nastavlja da proizvodi kvalitetan death metal okrenut odličnim rifovima i solidnom gruvu, pod ovim imenom ali i kao Nest of Scum, i kod njega nema mnogo filozofije, ovo je znojava, kinetična muzika koju ne interesuju previše ezoterije i atmosfera nego, jelte, krljanje, brzina, ukusno komponovane solaže. Bloody Mess, kako se EP zove je još jedan vrlo prijatan dodatak Matthiasovom katalogu, bez mnogo inovativnosti ali sa mnogo duše, i ja sam ga poslušao sa uživanjem:
https://nestofscum.bandcamp.com/album/bloody-mess

Exsul iz Arizone najavljuju svoj debi album promotivnim paketom od tri pesme, Promo XXV, i to je pakao. Mislim, to je death metal, ali vrlo mračan, vrlo bučan, vrlo loše raspoložen. Ima ovde dobrih rifova i atmosfere ali opšti utisak je da vam dušu cepaju na komade demoni koji vam ni ime neće upamtiti. https://exsul.bandcamp.com/album/promo-xxv

Khnvm sebe nazivaju old school death metal bendom ali njihov četvrti album, Cosmocrator, ima u svom zvuku i dosta blek metala i meni to zvuči savršeno moderno. Ovaj je projekat začet u prošloj deceniji, pretpostavljam kao solo-akcija bangladeškog muzičara po imenu Showmik, da bi sada Khnvm zvanično bio bangladeško-nemački bend sa tri osobe na slici. Cosmocrator je uredna, gruverska black-death ploča na kojoj ne čujem nešto posebno NOVO, ali ono što se čuje je sasvim lepo:
https://khnvm.bandcamp.com/album/cosmocrator

Cathedral Of Rot je iznenađujuće prijatan death metal/ deaththrash projekat i Nizozemske u kome čovek po imenu Jeffrey Hesta koristi pesme napisane za ,,pravi" death metal bend koji je radio ali se raspao jer članovi nisu mogli da se dogovore oko termina itd. Ono što je ostalo na albumu Rites Of Eternal Rot je zabavan, rifaški, krljački deaththrash sa dobrim gitarskim temama, dobrim vokalima, solidnim tempom. Jeste kućno ali je duševno a i plaća se koliko želite:
https://cathedralofrot.bandcamp.com/album/rites-of-eternal-rot

Imamo i novi album irskog benda  Crimson Butchery, a koji je vrlo ubedljiva kombinacija energičnog, brutalnijeg death metala i melodičnih, proggy solaža. Naslovljen Stalker, ovo je treći album koji je trio iz Kilkennyja izdao za tri godine, ali muzika zvuči sočno, tempo je napadački, aranžmani su nervozni, puni promena ritma i tempa i meni se sve to prilično dopada:
https://crimsonbutchery.bandcamp.com/album/stalker

Australijanci su nam nešto bili vredni ove nedelje pa imamo i debi album benda Hebephrenique a koji se zove Decathexis. Konfrontativno! A i muzika je takva, sa blendom black metal oštrine i death metal gruva, dosta agresivna a opet suptilna u kompozicijama, sa jednom zrelom formom oslobođenom mladalačkog poziranja a da je istovremeno ,,opasna". I sama produkcija, mada dosta moderna i iskomprimovana nekako uspelo sedi uz muziku i ovaj album mi je bio vrlo prijatno iznenađenje.
https://hebephrenique.bandcamp.com/album/decathexis

Drowned Under Concrete su dva majstora iz Atlante koja slamming death metal sviraju u vrlo uličnom, radničkom i seljačkom modusu. Ovo njihov debi album, 1444 čini eminentno slušljivim jer ovde nema nekakvih prenaglašenih stilizacija, koketiranja sa modernim metalcore glamurom itd, već samo dobijamo nisku surovih blastbitova presecanih bolesnim, izlomljenim slemovima. Zvuk vrlo solidan, pesme kratke, ekonomične, efektne, sve pet:
https://drownedunderconcrete.bandcamp.com/album/1444

Praw iz Tulse u Oklahomi takođe imaju snažan ulični prizvuk u svojoj kombinaciji death metala i hardkora. EP Backed by Violence je, dakle, vrlo mošerska, vrlo gazeća ploča srednjetempaških, brutalnih komada koje će ljudi nositi u teretanu i režati dok dižu iz benča apsurdno preteška opterećenja. Ne bi valjalo da je sav death metal na svetu ovakav, ali nije loše kad jedan deo jeste:
https://youtu.be/ognVFhsMic0

Nova Cop iz Alabame sviraju čudnu kombinaciju black metala, death metala i noise rocka? Ili samo noisea. Enivej, album Nova Cop je agresivan, brz, energičan, pun pretećih death metal rifova, ali njegova finalna, jelte, forma, izlazi iz okvira death metala i nudi nešto originalno i zanimljivo. Kao debi izdanje, ovo je vrlo solidno i skreće pažnju na bend na najbolji način, pogotovo što se plaća koliko sami odredite:
https://novacop.bandcamp.com/album/nova-cop

Imamo i debi album američkog projekta Imperishable a koji je praktično supergrupa sastavljena od iskusnih muzičara koji su svirali ili sviraju u Nile, Hate Eternal, Olkoth, Malevolent Creation itd. Već to da je na bubnjevima ovde Derek Roddy bi bilo dovoljno da ja poslušam ovaj album a Revelation in Purity pritom taj neki očekivani brutal death metal sa visokim tehničkim kvalitetima nalik na Nile i Hate Eternal uspešno meša sa malo blek metal pompeznosti i melodičnosti i rezultat je jedna pitka, komunikativna ploča death metala koji zvuči žestoko, agresivno i sve što treba a nije puka reciklaža prethodnih radova svojih članova. Fino:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/revelation-in-purity

Za još odličnog blackened death metala tu je drugi album finskih Proscription. Bend je i svoj debi izdao za Dark Descent Records pre pet godina pa nova ploča, Desolate Divine nastavlja ovu uspešnu saradnju i potvrđuje da Dark Descent imaju izuzetno visoke kriterijume za to koje bendove potpisuju. Nije da Proscription sa ovim albumom rade bogznašta novo, ali ono što rade je MOĆNO, sa devet pesama udaračkog, bombastičnog, antihrišćanski nabrijanog metala koji svoju death čvrstinu i brutalnost kombinuje sa mračnom blek metal melodičnošću za jedan izuzetno prijatan umetnički proizvod:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/desolate-divine

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Ovaj vikend možete provesti i gubeći se u hermetičnim lavirintima uma Justina Broadricka. Maestro iz Godflesh, Napalm Death, Jesu itd. je objavio  SOLO GUITAR. 1997, kolekciju meditacija na gitari staru skoro tri decenije i ovo je izuzetno prijatna GOMILA kratkih vinjeta koje su negde između ambijentalne kontemplacije, savremene avangardne kompozicije i postpank prosviravanja. Mislim, Justin, pa on se valjda kupuje bez razmišljanja:
https://avalancherecordings.bandcamp.com/album/solo-guitar-1997-2

Za malo čistog power electronics užitka imamo indonežanski Suffer sa kratkim EP-jem Martyr. Ovo je istovremeno i razjarena i tužna muzika, posvećena prijatelju ubijenom od strane policije (nešto sa čime se mi ovde, jelte, sada već lako identifikujemo) a sa jedanaest minuta KLASIČNE harsh noise destrukcije verovatno nastale standardnim analognim putem vučenja golih kablova po metalnom podu ili štogod slično, ovo je i taman dovoljno kratko da i neinicirane zaintrigira i uvuče. Plaćate po želji:
https://mindblastingnetlabel.bandcamp.com/album/suffer-martyr

The Dissolution Of Eternity je split australijskih bendova Whitehorse i Uboa i ovo je fina, progresivna kombinacija vrlo teškog, mučnog sludge-doom metala sa nečim što se nalazi između avangardnog noisea, popa i eterine, ambijentalne muzike. Vrlo funkcionalan spoj ekstrema i muzika samo za ekstremne, plus, jelte, naslov koji je uzet od drugog paketa dodatnih misija za originalni Quake, pa to se MORA ispoštovati:
https://whitehorsedestroys.bandcamp.com/album/the-dissolution-of-eternity
https://uboa.bandcamp.com/album/the-dissolution-of-eternity

Giants & Monsters je drugi album Helloweena iz njihove najnovije faze nakon povratka u postavu Kaija Hansena i Michaela Kiskea, a koja je ozvaničena objavljivanjem eponimnog albuma 2021. godine, usred pandemije gde je ovo delovalo kao neverovatan gest u kome su se spojili nostalgija i optimizam. OK, dakle, četiri godine kasnije, Giants & Monsters treba da pokaže da ovaj koncept ima više od nostalgije i optimizma i ako ništa drugo, ovde se čuje ozbiljan napor da se napiše ploča sa PUNO muzike. Pesme su kompleksno aranžirane, sa mnogo promena atmosfera, promena ritma i tempa, prostora da se smenjuju pevači i gitaristi u solažama i bend pronalazi sasvim iskren izraz i u epskim, energičnim power metal nabijanjima koja su sada ukrašena zaista baroknim aranžiranjem, ali i u progresivnijim, hermetičnijim momentima. Naravno da Helloween nikada neće zvučati onako sveže i neposredno kako je bilo kada su osamdesetih eksplodirali na sceni, na praktičnom primeru pokazujući distinkciju između speed i power metala, ali kako bendovi znaju da sazrevaju, Kiske i dečaci zapravo sebi ispisuju jednu dostojanstvenu, lepu novu fazu rada:
https://www.youtube.com/watch?v=nU3TjTL2vdQ&list=OLAK5uy_k_xYtDSU9jiTBRc9DulFoPzz8NozJICNo&pp=0gcJCXwEOCosWNin

Manje ambiciozno, bliže fabričkim power metal podešavanjima stoje Australijanci Darker Half čiji peti album, Book of Fate većinu vremena nudi samo melodičan, prijatan metal. I to je u stvari sasvim dovoljno ako volite ovakvu muziku. Kvalitet pesama je okej, produkcija je okej, bend ima svoj zvuk i svira ga bez mnogo inovacije, štaviše sa dosta ajde da kažem konzervativnim pristupom komponovanju, ujednačenim tempom itd. ali ko voli ovakav metal ovde će imati lep provod:
https://www.youtube.com/watch?v=M1lvWvRQONI&list=OLAK5uy_mSMwBwxrsn5Q07ecfXDHihZPQjMxE9wkQ

Tu su negde i Francuzi Rising Steel mada je njihova muzika još bliža ,,normalnom" heavy metalu sa samo malo power metal pompe u zvuku. Ekipi iz Grenobla je Legion of the Grave četvrti album za trinaest godina rada i to je slično prethodnom bendu jedna ujednačena, dobro postavljena serija rifova, vokalnih aranžmana, energičnog ritma. Rising Steel imaju dovoljno uličnog šmeka u svojoj himničnosti da mogu da se prodaju i kao loši momci a da opet budu simpatični i normalnom svetu. Ovo izdaje Frontiers pa znate da je kvalitet tu:
https://www.youtube.com/watch?v=e65LqFajEWg&list=OLAK5uy_kizzK4zfm0I0eh3-Fyx3ZXdnmYrMiTzyU&pp=0gcJCXwEOCosWNin

Mada naravno da je ,,kućnom" zvuku Frontiers bliskiji novi album švedskih Sweet Freedom. Naslovljen, dosta stereotipno, Blind Leading The Blind, on nudi vrlo klasičan teški rok negde u tački susreta onog što su radili rani Whitesnake i kasniji Rainbow, sa više AOR bendovima iz SAD. Ali, mislim, DOBRO JE. Nije da Sweet Freedom izmišljaju išta novo ili da su im pesme sad NEVEROVATNO maštovite, ali ovo je dobar, melodičan hard rok sa himničnim refrenima, živom svirkom, dobrim gruvom, fino posloženim klavijaturama u miksu. Meni je ovo ko zna koji po redu dokaz da su Šveđani vladajuća sila što se tiče rok muzike u ovom trenutku:
https://www.youtube.com/watch?v=0rKo90DTgwI&list=OLAK5uy_nmP2rzH0mb6NSpVFr1dHRz--BXzlFnNFw&pp=0gcJCXwEOCosWNin

Kul je da Vicious Rumors i dalje postoje. Bend je osnovan još krajem sedamdesetih, sa zapaženom ulogom u evoluciji žanra kada su se stvari ubrzavale i od heavy metala se odvajale usijane komete thrash i power metala, i momci iz Santa Roze u Kaliforniji imaju solidne četiri i po decenije kasnije svoj četnaesti album, The Devil's Asylum. I on je PRISTOJAN. Naravno, prilično old school, prilično nostagičan, nula inovativan, ali ovo su pesme uz koje se lako maše kosom, klima glavom i tapka nogom, i meni to prija.
https://viciousrumors.bandcamp.com/album/the-devils-asylum
https://youtu.be/IuPYEO25QrA

ALBUM NEDELJE

Dva albuma nedelje ove nedelje. Takva je nedelja! A u svetu u kome ,,progresivni" rok i metal često ne mogu biti razaznati od običnog metalkora i djenta, pravo je zadovoljstvo čuti novi album drezdenskog kvarteta Wucan. Axioms je ploča spremana tri godine ali njen blještavi vatromet različitih stilova, njene intrigantne metrike i ozbiljna dinamika pesama ne treba da prikriju koliko DUŠE ima ova muzika. Wucan su istovremeno i old school prog rok bend u kome muškarci cepaju električni džez i fank a pevačica svira i flautu i teremin ali i naprosto moderna rok grupa koja znalački poseže u riznicu muzičke tradicije, ume da uklopi i psihodelični rok i proto-disko u svoj izraz, naprosto radi posao onako kako treba da se radi. Ovo nije ,,metal" ploča ali strastvenost sa kojom bend svira jeste bliska metalcima i mislim da niko neće biti razočaran inventivnošću i bogatstvom ovog albuma:
https://wucan.bandcamp.com/album/axioms

A za old school black thrash puritance imamo novi Deathhammer. Norveški duo krlja već dvadeset godina i zna se kakva im je muzika pa i peti album, Crimson Dawn ne donosi nikakva iznenađenja ali garantuje mnogo uzbuđenja. Ovo je stručno usavršen, oštar, napadački blackened thrash, sa zvukom koji nije skup ali je adekvatan i izvedbom koja zvuči kao da čopor zombija učite da sviraju gitare ali ste im podelili motorne testere. Daniel Kråkevik Salsten pola stihova peva u vrištećem falsetu, a Cato Stormoen (aka Sadomancer) prebija onaj bubanj kao da mu je ženi dobacivao na ulici a prebio bi ga još jače da mu neko sugeriše da se sve to lakše radi uz trigere i banku semplova. Drugim rečima, ovaj album je sofisticirano varvarstvo i ništa drugo ne bismo ni prihvatili. Razvaljuj!
https://deathhammer.bandcamp.com/album/crimson-dawn

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/manegarm-edsvuren-20

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/manegarm-edsvuren-2025

[Meho Krljic]

Mnogo dobre muzike ove nedelje, delom i jer je bio Bandcamp Friday, delom i jer, jelte, jesen stiže huljo moja itd. i gledamo kriminalni režim kako poslednjim očajničkim trzajima nasilja pokušava da održi glavu iznad vode. Idemo, vezujte se, stavljajte šlemove, palite motore:

Deo 1: BLACK METAL

I posle dva i po milenijuma, Sofokleov komad Antigona podučava, opominje i inspiriše, pa tako imamo nekoliko metal bendova sa ovim imenom, a čak dva u Španiji. Jedan od njih svira power metal a drugi melodični blek metal i o tom drugom danas pričamo jer je upravo objavio nastavak svog debi EP-ja od pre dve godine. The birth of tragedy pt.II: Turn the wheel je jako simpatičan materijal, sa tri pesme energične, melodične mediteranske svirke. Antigona cepaju ozbiljno dobro, sa punim jurišnim odredom koji ove melanholične, epske teme svira strastveno i ubedljivo ali i sa produkcijom koja je prilagođena muzici i daje joj potreban nivo energije. Meni vrlo slatko:
https://antigonaband.bandcamp.com/album/the-birth-of-tragedy-pt-ii-turn-the-wheel

Vindbvrn su dva Mađara sa albumom atmosferičnog, melanholičnog blek metala naslovljenim  The Throne Room of Fathomless Melancholy. I dobro, tog melodičnog blek i post-blek metala sad ima na svakom ćošku ali ovde se čuje da su u pitanju dva iskusna muzičara sa mnogo projekata iza sebe jer su pesme napisane sjajno, svirka je MOMAČKA a čak je i produkcija solidna, tako da se postigne ta atmosferična lelujavost a da zvuk opet ima definiciju i da udara. E, pa, odlično:
https://vindbvrn.bandcamp.com/album/the-throne-room-of-fathomless-melancholy

Za one koji blek metal vole samo kad je upitanju opskurna, avangardna, bombastična buka koju prave jednočlani francuski bendovi sa mnogo klavijatura, evo ga, I, Voidhanger Records ima novi, drugi album projekta Hasard. Hazard, jedini član benda Hasard je za Abgnose, kako se album zove, spremio mnogo bučnog programa koji deluje kao da stiže sa radija koji prenosi cirkusku predstavu iz samog pakla ali tako da i vi i radio sve vreme iz aviona koji se raspao u vazduhu padate prema tlu. Nije baš za svakog ali za one za koje jeste ima da bude opasno:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/abgnose

But wait, there's more, isti izdavač ima i novi album takođe francuskog jednočlanog avangardnog projekta Esoctrilihum i mada među ova dva benda ima razlike, mislim da je ciljna publika ista. Asthâghul je svakako prolifičniji autor pa je Ghostigmatah - Spiritual Rites of the Psychopomp Abxulöm dvanaesti album za nekih osam godina diskografske aktivnosti i naravno skroz je bizaran sa svojom kombinacijom surovog blek metal prebijanja, ritualnih napeva i ambijentalne jeke. Ali opet, isto važi, kome treba da vidi šta ima iza granice, ovo će biti neprocenjivo:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/ghostigmatah-spiritual-rites-of-the-psychopomp-abxulo-m

Rotbringer iz Frankfurta na Majni sviraju nekakav blend blek metala, hardkora i death metala, ali rekao bih da na demo snimku Demo 2025 ipak preovlađuje blek metal pa onda neka ih ovde. Ovo su dve ambiciozno napisane pesme, sa melodijama i atmosferama, ali i sa okretnim, hardkoraškim aranžmanima te death metal vokalom. Vrlo je to dopadljivo za prvi snimak i bend s pravom stavlja na moj radar. Cena je naravno koliko date:
https://rotbringer.bandcamp.com/album/demo-2025

Iako kalifornijski Imperialist istorijski pripadaju blek metalu, moram da primetim da novi album, Prime, treći u opusu ekipe iz Monrovije, a unutar sedam godina, ima veoma izražen thrash metal mentalitet. Meni to ne da ne smeta nego mislim da su Imperialist konačno dosegli svoju finalnu formu. Muzika je oštra, agresivna i jako disciplinovano odsvirana (plus materijal je poslat Danu Swanou na miksovanje i masterovanje pa znate da zvuči ubitačno) a spoj blek metalskih melodija i punokrvnih trešerskih rifčina radi perfektno. Imperialist generalno navode Dissection i Immortal kao osnovne uzore i to se svakako ovde i dalje čuje ali moram da kažem da me progresivno sve obilatije ubrizgavanje te thrasherske energije u njihove pesme izuzetno veseli:
https://imperialistus.bandcamp.com/album/prime
 
Po mojoj računici Вечность je prvi pravi album za sanktpeterburški Gnot, sem ako ga oni ne računaju u minialbume. Ali štagod da je njegova klasifikacija, ovo je VRHUNSKI blackgaze/ post-black metal sa pesmama koje su odsvirane VIRTUOZNO, napisane majstorski i mene, koji ovakvu muziku slušam više fakultativno su držale na ivici sedišta sve vreme. Savršen blend shoegaze pop nevinosti i blek metal oštrine a cena KOLIKO DATE:
https://gnotband.bandcamp.com/album/--2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Black Tongue Reverend iz Olbenija u Njujorku sviraju vrlo bluzerski stoner rok na svom albumu  Upstate Of Mind. Ovo je ploča koja odiše autentičnošću i koja ima šta da kaže. Čak i da vas to što ona ima da kaže ne zanima, ovo nudi zarazan, bolestan gruv, ložačke sabatovske rifove, puno mentalno nestabilnih solaža, generalno odličan provod u produkciji koja je prijatno jeftina. Ne bih ja ovo ignorisao:
https://blacktonguereverend.bandcamp.com/album/upstate-of-mind

Acid Fog su iz Springfileda u Ilinoju i sviraju, citiram: stoner-doom/psych-rock. Enivej, novi EP, Crucifix nudi baš to, sa sabatovskim gruvom koji se onda meša sa srkldžrkovskom neposrednošću. Pesme su kratke ali bezobrazne, rifovi su dobri, zvuk okej i ovo je lako voleti:
https://acidfog87.bandcamp.com/album/crucifix

Circle Of Titans iz Vankuvera sviraju dopadljiv, blago progresivni, melodični doom metal tako da ovde bluzerski, heavy rifovi imaju simpatične parnjake u nešto kompleksnijim vokalnim aranžmanima. No, mislim, bend na EP-ju Overflow u prvi plan stavlja svoju ljubav prema Black Sabbath a i Black Sabbath su imali tu proggy komponentu u svojoj muzici, pogotovo na ranim albumima tako da je sto sve kako treba. Sasvim solidan miks i master, tako da se u ovome uživa bez ostatka:
https://circleoftitans.bandcamp.com/album/overflow

Zanimljivi su Kanađani Ivy Gardens sa svojim mišićavim, nekako pankerskim progresivnim sludge metalom. Ovo nije ni mnogo agresivno, ni mnogo komplikovano, samo je nekako SAVRŠENO lepršavo i žestoko, sa jednom optimističnom, žovijalnom komponentom ali i sa dovoljno mišića da bend shvatite ozbiljno. Album  Death of Don Valley ima i dugačke pesme ali će vas prvo pripremiti predigrom kroz nekoliko kraćih, kinetičkih komada a onda će da vam ga zavuče. Majstorski:
https://ivygardens.bandcamp.com/album/death-of-don-valley

Ako volite mešavinu crustcorea i sludge metala, volećete i montrealski Doomsday Dementia. Ovde sve puca od dredova i Anti-Cimex majica a novi EP, Imposed Divinity sa svojim kratkim, ali potentnim programom služi kao predjelo za novi album koji uskoro izlazi. Opako je to, ovako sporo, gruverski i sirovo:
https://doomsdaydementia.bandcamp.com/album/imposed-divinity

Black Noon iz Bolonje su lik na gitari i lik na bubnju, sa EP-jem Dead Man koji ima četiri pesme dobrog, energičnog gruva i hrskave, mangupske gitare. Vokali su takođe bitni jer daju treću dimenziju gruverskoj, glasnoj muzici, držeći je u tradiciji psihodeličnog roka pa je ovo istovremeno i jako prosta i nimalo glupa muzika. Odlično producirano, takođe:
https://blacknoon.bandcamp.com/album/dead-man-ep

Omiljeni mađarski kolektiv psychedelic source records ima novi album, kao i svi prethodni snimljen u toku dugačkog džem-sešna gde dve gitare, bas, bubanj i klavijature prolaze kroz izmaglicu s onu stranu svesti i nalaze transcendenciju. Bend dodaje i svakojaka objašnjenja za to što radi i kako ga treba tumačiti ali ovo je muzika koju ili odmah razumete ili je ne razumeta i nikakva količina priče o njoj neće mnogo pomoći. Tjun in, trn on, znate već... Ovaj partikularni album, The Tail, the Head and the Snake Itself ima i na vinilu, a ako biste da kupite samo daunloud, cena je koliko date:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/the-tail-the-head-and-the-snake-itself-2

Salão Negro je pak Arthu, Brazilac koga najpre znamo po grindcore projektu Agamenon Project i DIY izdavačkoj kući WhoCares?Records, a koji pod ovim imenom svira doom-death metal. Ímpio  je EP sa dve pesme i ovo je vrlo korektna, koljačka a gruverska muzika čija izmučenost ima mnogo martirskog šarma:
https://salaonegro.bandcamp.com/album/mpio 

Iz Čilea pak dolaze Memento Mori, jedan od najmanje desetak bendova sa tim imenom, a koji svoj uskoroizlazeći album najavljuju ,,singlom" Umbratil. Ali, pošto je ovo funeral doom metal, onda taj singl sa svoje dve pesme traje skoro 25 minuta. Ne donose Memento Mori neke ogromne nove perspektive u ovaj žanr, ali Umbratil je prijatna ploča prepoznatljivih gestova i solidno aranžirane muzike koja ide sporo, lamentira teatralno, ali ne preteruje ni u jednom ni u drugom i drži se dostojanstveno:
https://mementomoridoom.bandcamp.com/album/umbratil

Evo ga i novi Thūn, naslovljen III: Dreadstorm. Razlika u odnosu na prethodna izdanja je u tome da je ovo, pa, možda rokerskija ploča, sa možda nešto manje death metal elemenata i jednom širom, eksperimentalnijom vizijom u koju londonski (ali u stvari internacionalni) bend sada pakuje svoj doom metal. Ima tu dosta starog Thūna, sa maštovitim aranžmanima i poštenom, energičnom metal svirkom, dakle, ne treba da se plašite promene jer se ovde smelo ide napred i gradi na onom već postignutom. U postavi je i za ovu priliku Karl Sanders iz Nilea, pa znate da je ovo epski ambiciozan projekat:
https://thundoom.bandcamp.com/album/iii-dreadstorm

Za klasičniji, i vrlo vrlo solidni death doom dobijamo šesti album ekipe Fister iz Sent Luisa, naslovljen Graceless. Fister su tri tipa sa angažmanom u nekoliko drugih bendova ali koji postojano valjaju teške, mučne a ipak i minimalno melanholične zvuke sa ovim bendom još od 2009. godine. Graceless zvuči, uprkos imenu, graciozno, sa lepim rifovima, hipnotičkim harmonskim progresijama, izmučenim, vrištavim vokalom i tim odmerenim, sporim ali ne mrtvačkim tempom da vas uljuljka u alfa-stanje i prebaci na neko bolje mesto:
https://fister.bandcamp.com/album/graceless

Kvalitetno drogiran stoner-doom (oni ga krstili necromantic doom metal) stiže nam iz Kostarike na (mini?)albumu  benda Crypt Monarch. Ovo je JAKO dobro, sa pet pesama sporih, valjajućih rifova i moćnih vokala, teškog ritma koji i dalje ima fin gruv. Bend se bavi istorijsko-mitološkim temama ali ih prevrće na lice hammer-horor-metala i to se savršeno uklapa uz ovu sporu, navarenu muziku. Perfekcija:
https://cryptmonarch.bandcamp.com/album/codex-pestilentia
https://violencerecordscr.bandcamp.com/album/codex-pestilentia

Imamo i treći Strange Vibrations. Naslovljen samo III, ovaj album ugodno plutajućeg psihodeličnog duo-projekta  (Santtu Laakso da piše muziku i svira i Shane Beck da piše poeziju i recituje) bi trebalo da se svidi svakome ko je voleo prethodne albume Strange Vibrations ali i uopšte svakome ko voli Astral Magic, glavni Santuov projekat. Mislim, vrlo je to slično, iako Santu naglašava da ovde nema pevanja niti bas-gitare, optimistični psihodelični ugođaj i feelgood svemirske vibracije su tu:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/iii

Teksašani Arbiter imaju i novi album, Towards the Burning Moon i moram priznati da ekipa iz San Antonija sazreva na najbolje načine. Prošlogodišnji EP jeste bio najava da će muzika Arbitera postati još psihodeličnija i kinematičnija ali Towards the Burning Moon nimalo ne zaostaje u departmanu rifova i propisnog hedbengerskog rokanja. Ima ovde dosta bliskoistočnih harmonija koje se fenomenalno uklapaju u psihodelični gruv a bend tešku rokčinu zakucava sa mnogo entuzijazma a BEZ pretrpanog, prekomprimovanog miksa i masteringa koje ovakve grupe, nažalost, često vole. Slušajte Arbiter, biće vam lepo a onda ih i kupite jer je cena KOLIKO DATE!
https://arbitertx.bandcamp.com/album/towards-the-burning-moon

Za još psihodelije koja voli težinu ali ne pokušava da vas njom ubije, imamo debi album grupe Insomniac iz Atlante, naslovljen Om Moksha Ritam. Izdavač, ugledni Blues Funeral Recordings naglašava mantričnu, hipnotičku prirodu ove muzike i stvarno ćete odmah osetiti kako ovo nije samo sporo i teško već i da ima tu repetitivnu, ritualnu strukturu sa pesmama čiji akordi i harmonije dodiruju te neke tačke u mozgu i otvaraju ga za slike koje ne umete da opišete ali ih žestoko proživljavate. Vrlo, vrlo VRLO lep debi album muzike kakvu bi svirali Pink Floyd da su odrasli na garažnom panku i stoner roku:
https://insomniacvibes.bandcamp.com/album/om-moksha-ritam

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Španski trešeri Raze imaju jedan album koji su snimili pre deset godina i od tada izbacuju samo kraće forme. Ove godine to je EP So Mad ali je on bar vrlo solidan, kombinujući oštar, napadački thrash sa mrvicom melodeath arome i heavy metal epike. Dobro to ispada, uprkos dosta nedinamičnom zvuku jer su Raze ambiciozni u pisanju i aranžiranju a imaju i ozbiljnu energiju. Metal Archives kaže da EP ima šest pesama, Bandcamp pokazuje samo četiri ali svakako pričamo o četiri odlične pesme:
https://razethrashmetal.bandcamp.com/album/so-mad

Hydra Vein su osnovani još 1987. godine u Brajtonu, naredne su izdali debi album a već 1990. su obustavili rad. Ponovo aktivni od 2019. godine, ovi Britanci se sada vode kao da imaju bazu u Amsterdamu, a jedini originalni član je basista Damon Maddison, pored koga je u bendu još jedan Britanac i dva Nizozemca. Novi EP, Perpetual Violence Machine sledi nakon trećeg albuma koji je izašao 2022. godine i, pa, odličan je. Osvežena postava zvuči vrlo entuzijastično, pesme su žestoke, brze, agresivne, u skladu sa večnim i nepromenljivim principima thrash metala, ali ima tu sasvim dovoljno heavy metal nijanse da stvari ne budu monotone i da se čuje da ovde imamo ljude sa dugačkim karijerama i poznavanjem žanra. Koliko razumem, ovo ,,stvarno" izlazi početkom Oktobra ali daunloud već sada možete kupiti na Bandcampu pa svakako sebi priuštite ovih lepih pet pesama:
https://hydravein.bandcamp.com/album/perpetual-violence-machine

Portugalci Biolence postoje od kraja devedesetih ali su počeli da snimaju albume tek pre osam godina. Violent Obliteration im je treći i ovo je vrlo kvalitetan thrash/ death thrash metal jakog tempa, mišićave, agresivne svirke ali pesama koje imaju i dosta mrtvačke atmosfere i nude tu neku zagledanost na unutra i ozbiljnost tema. Bude tu i ozbiljnih izleta u death metal blastbitove, pa i nešto tamnih, disonantnih rifova, no u prvom planu je kvalitet pesama koje su pisane i aranžirane studiozno i sa osećajem za narativ ali i za svaki detalj. Vrlo impresivno, plus produkcija koja je veoma čista. Sjajan album:
https://selvajariarecords.bandcamp.com/album/violent-obliteration
https://biolence.bandcamp.com/album/violent-obliteration
https://ragingplanet.bandcamp.com/album/biolence-violent-obliteration

Solunci Pellocuse snimili su debi album i ovo je prijatan old school thrash metal sa dosta truda oko aranžmana da iznesu sve te cepačke rifove i promene ritma. Smešten negde  između ranog Testament i srednje faze Kreator, album Burst In Exosphere ne lomi svoje kalupe ali demonstrira mnogo maštovitosti u poznatom formatu i fino se snalazi sa jeftinijom produkcijom. Časno.
https://pellocuse.bandcamp.com/album/burst-in-exosphere

Dosta jaku nedelju u departmanu zaduženom za thrash metal pojačavaju i Njujorčani Electrocutioner, a svojim drugim albumom, Harbinger. Ekipa sa Long Ajlenda je dosta aktivna poslednjih pet godina, sa nizom kraćih izdanja između albuma i na drugom albumu se prosto čuje ta nervozna energija i potreba da se ova muzika ČUJE. Pričamo o old school thrash metalu sa samo malo koketiranja sa death metalom i ovo je muzika pravljena za mošpit kardio, kvalitetna, tehnički impresivna, svirana vrlo precizno, ali pre svega sklopljena od mošerskih rifova i koljačkih sprintova namenjenih lomatanju ispred bine. Vrlo lepo:
https://electrocutionerthrash.bandcamp.com/album/harbinger-3

Čilenaci Old Force zvuče kao da su svoj album, The Future's Guests' Ultimate Revenge snimili 1985. a ne 2025. godine. Produkcija, dakle, nije sjajna ali je muzika oštar, okretan latinoamerički thrash metal i to je naravno neodoljivo. Bend svira vrlo old school muziku ali je tehnički više nego izvrstan a mada vidim da narod na JuTjubu kuka da su vokali loši, oni UOPŠTE nisu loši i pevač ovde radi slične stvari koje je Sean Killian standardizovao pevajući u Vio-Lenceu, sa nekim direktnim, jelte, stilskim citatima. A to je lepo:
https://www.youtube.com/watch?v=PbmofN17AZc

Faster Than the Devil 4 je nova, četvrta u seriji split kompilacija izdavača Wise Blood Records iz Indijanapolisa. Prošle godine, negde u ovo vreme sam iz sve snage hvalio Faster Than the Devil 3 a Faster Than the Devil 4 je simpatično proširivanje polja borbe. Naime, umesto Amerikanaca, ovde su na programu Indonežani, Ventor, Nattmaran (koji je švedsko-indonežanska kombinacija) i Demon Sacrifice. Ovde su u pitanju bendovi koji takođe imaju iza sebe već nekoliko izdanja ali naravno oni pripadaju sceni o kojoj mnogo manje toga znate i ovo je izdanje idealna prilika da se upoznate sa indonežanskim thrash i black thrash metalom. Nećete zažaliti:
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/faster-than-the-devil-4

God Has Left Us je drugi album za brajtonski Crypsis, izašao, evo, dvanaest godina nakon prvog. Ali to je jedna solidna thrash metal ploča sa puno autentične zlovolje i ne previše modernih elemenata. Ali mislim, to je dobra kombinacija, jer ljudi drljaju vrlo pošten, energičan i sveden thrash koji uspeva da zvuči i pankerski pa i postpankerski u svom izrazu a da nije izdao metal energiju:
https://crypsis.bandcamp.com/album/god-has-left-us

Dopadljivi poljski crossover thrash projekat xTHEOPHILUSx/ ima novi, pa, minialbum (?) naslovljen  Nienawiść vs. Świat i autor kaže da ga je uradio na brzinu u nastupu inspiracije pa moli za oprost ako nešto nije savršeno. Ali, mislim, ovo je muzika agresije, brzine, prljavštine pa i ne mora da bude savršena i  Nienawiść vs. Świat je još jedno vrlo solidno izdanje ovog projekta sa osam pesama agresivne, napadačke svirke koja se vozi na zujećim thrash i death rifovima i finom gruvu. Odlično je:
https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/nienawi-vs-wiat-2

Korp su kvintet švedskih muzičara sa dosta bendova u kojima su aktivni ali i posvećenim radom u ovom projektu gotovo trideset godina. Dobro, bilo je tu prekida pa novi album, And Darker It Shall Become, stiže skoro četvrt veka nakon prethodnog. Ali zvuči lepo. Ovo je blackened thrash sa dosta modernim šmekom, dakle priličnom količinom melodičnijeg blek metal programa u oštrom, napadačkom thrashu i koliko vidim tek je treće izdanje za švedski Grind to Death Records. Lepo:
https://grindtodeathrecords.bandcamp.com/album/and-darker-it-shall-become

Volim brazilske trešere Violator i lamentiram što albume snimaju ovako retko. Između prvog i drugog prošlo je sedam godina a do trećeg, koji je juče izašao, prošlo je još dvanaest. No,  dobre stvari vredi čekati (kako ćemo videti i u narednom prikazu odmah ispod ovog) pa je Unholy Retribution JEBENO odlična ploča pametnog a opet neposrednog, krljačkog thrash metala. Violator znaju da se od njih ne očekuje nekakva progresiva i filozofija – ovo je uostalom, bend čije se prvo zvanično izdanje zvalo Fast-Food Thrash Metal – ali da se očekuje pošten, energičan metal u svetloj tradiciji bendova poput Nuclear Assault i Sepultura pa je i ovaj album pun premijum rifova, ultradisciplinovanog sprinterskog programa, sve upakovano u kvalitetne aranžmane i dobru produkciju. Violator istoriji thrash metala dopisuju neke fine nove pasuse i ovaj album je baš za sladokusce:
https://violatorthrash.bandcamp.com/album/unholy-retribution

Heh, ko čeka, taj dočeka, i, evo, jedan od najbolji klasičnih Bay Area Thrash bendova objavio je novi album. Govorim naravno o Dark Angel i činjenici da je njihov prethodni, četvrti album, Time Does Not Heal, izašao još 1991. godine. Vreme možda ne leči ali povećava žudnju pa je novi album, Extinction Level Event sa moje strane bio vrlo željno očekivan i moram da kažem da mi se dopada. Sad se vi kao iznenadite. Enivej, ovo je, pa, Dark Angel kakav poznajemo i volimo, neumoljiva borbena mašina koja je svoju agresiju uvek umela da umota u pametan, promišljen format i da se pozabavi i nekim ozbiljnim i teškim temama. I tako, Gene Hoglan i dalje podseća da je on definitivni thrash bubnjar (uz Lombarda i Perryja Stricklanda, naravno) i da nije izgubio ništa ni od brzine ni od preciznosti ni od maštovitosti, Ron Rinehart je svoj glas apgrejdovao u bolni promukli urlik a gitaristi (uključujući novu gitaristkinju Lauru Christine) ozbiljno prže. Pesme su mračne, agresivne i ne pokušavaju da imitiraju stari Dark Angel a opet su mu verne u duhu, produkcija je solidna i  sve to na gomili je proslava za svakog thrash metalca i ceo njegov komšiluk. Prelepo:
https://youtu.be/NI98ADUJvtA

xAPATHYx iz Delavera su, naravno, stereotipan straight edge hardcore bend, makar po  kriterijumima iz 1993. Dakle, ovo je klecački moškor sa kratkim pesmama, besnim vokalima i proto-gangsterskim tekstovima. No, EP Another Enemy je zapravo vrlo simpatičan, sa pet komada od kojih ni jedan ne dobacuje do tri minuta, pristojnim zvukom i odličnim vokalima. Meni vrlo simpatično pogotovo uz poneki BAŠ treš-metalski rif a bogami i blastbit:
https://xapathydehcx.bandcamp.com/album/another-enemy

Metalizirani hardkor koji sviraju Coldskin iz Džakarte ima u sebi i dosta grindcorea, pa je ovo nekako u skladu sa onim što generalno očekujemo od indonežanske ekstremnije muzike: kvalitet u poznavanju forme, izvedbi, produkciji. Debi album, Fragments of Failure ima težak, debeo zvuk, preteće rifove, pevača promuklog preko svake razumne mere i dobar gruv. I za mošere i za trešere i za sve:
https://coldskinhc.bandcamp.com/album/fragments-of-failure

Jedna relativno sigurna strategija da me zainteresujete za metalcore izdanje je da ga natrpate do vrha veganskim/ animal liberation materijalom. Šveđani Times of Desperation rade baš to na EP-ju  Vegan Manifesto ali pritom je i njihov metalcore malo bliži ,,normalnom" metaliziranom hardkoru, ima momente kada zvuči i kao melodični death metal i generalno je simpatičan. Plus, cena je koliko date, pa eto, alalvera momci:
https://timesofdesperation.bandcamp.com/album/vegan-manifesto

Njihove komšije iz Švedske, Godless, pak, trpaju agresivan beatdown hardcore i to je isto dobro. Demo snimak naslovljen samo Demo ima intro i tri pesme propisne ulične pičkaže, bez filozofija, sa metal rifovima i mošerskim hardcore gruvom, napravljen da vas napumpa a ne da vas inspiriše da mnogo razmišljate. Udaranje:
https://godlesshc.bandcamp.com/album/demo

Tajvanski jednočlani Lasting Dose ima EP nazvan samo EP sa pet pesama teškog, agresivnog hardcore/ grindcore hibrida koji će vas energizovati i spremiti za radne obaveze bilo kog jutra naredne nedelje. Zvuk je težak, svirka kvalitetna, pesme su kratke i efikasne i sve je na mestu:
https://lastingdosehxc.bandcamp.com/album/ep

Finci Vulgar Mass sviraju klasični prljavi, garažni grindcore, mada nije da nemaju zanat u rukama. Novo izdanje, njihov debi album Systematic Sickness ima deset pesama solidnog old school rokanja po šnitu Agahtocles, Rot ili Carcass Grinder, dakle, rađenog za radničku klasu i poštenu inteligenciju, uz malo resursa ali mnogo entuzijazma i ta prljavština i sirovost sve čine simpatičnijim:
https://vulgarmass.bandcamp.com/album/systematic-sickness
 
Iako meksički grindcore projekat Inerte navodno još od 2018. godine ima pravu postavu i nije jednočlana grupa, kako je bio na početku, fakat je da novi EP, Cryptobiosis TOTALNO zvuči kao da je sve snimio jedan čovek. No, ako volite kućni grindcore sa solidnim tehničkim kvalitetima, dobro napisanim pesmama i, ključno, furioznim tempom, ovo je sasvim okej. Eros Guerrero (i njegova dva saradnika ako su stvarno svirala na ovome) ne smara nekakvim brljavim ,,gruvom" u kome se mnogi moderni underground grindcore i mincecore bendovi izgube, nego ROKA. I ja to cenim, pozdravljam i preporučujem drugima za slušanje:
https://inertecrust.bandcamp.com/album/cryptobiosis

Da ne bi bilo zabune na koga misle nazivom svog benda, brazilski Stop Them odmah nabrajaju kapitalizam, neoliberalizam i imperijalizam i govore o diktaturi proletarijata. MA TAKO JE BRAĆO! Pozdravljam politički stav benda a ni debi album, Billionaire's Paradise nije uopšte loš, sa tom političkom grindcore osnovom ali onda i sa malo blackened crusta u razradi. Muzika je kvalitetna, produkcija vrlo solidna i ovo je blackened-grindcrust izdanje koje treba puštati deci u školi da se što pre razviju u revolucionare kakvi su nam potrebni, Naravno, plaća se koliko date:
https://stopthem.bandcamp.com/album/billionaire-s-paradise

Laager iz Ontarija kažu da su mnoga piva povređena tokom snimanja materijala Total Paranoia. Haha, slatko. Enivej, ovo je D-beat/ crustcore sa standardnom formom ali i dosta duše. Ljudi fino sviraju, zvuk je okej i zabava je zagarantovana. A plaćate koliko hoćete:
https://laager.bandcamp.com/album/total-paranoia

Life on the Moon je drugi album benda Modern Life Is War iz Ajove nakon reujedinjenja, a peti u globalu, no on stiže solidnih dvanaest godina nakon prethodnog i, mislim, od njega se posledično dosta očekuje. Bend se svakako uložio iz sve snage i ovo je muzika između posthardkora, nojz roka i hardkorpanka sa mnogo atmosfera (uglavnom teskobnih) i mnogo mišićave, energične svirke koja čoveka ozbiljno napumpa. Trinaest pesama, mnogo ideja, dobar zvuk, bend koji se trudi da dokaže da nije ništa izgubio, pa je ovo vrlo vredno da se čuje:
https://modernlifeiswar.bandcamp.com/album/life-on-the-moon

Glazgovski Test of Patience priklali su četiri pesme solidnog metaliziranog hardkor treša na EP-ju  Two For Flinching. Pesme imaju i gruv i rif, i pankersku neposrednost, tu je i ikonički sempl nedavno preminulog Michaela Madsena, a produkcija i kvalitet svirke su odlični. Apsolutni provod a cena KOLIKO VI KAŽETE. Pa posle pričajte da su Škoti škrtice:
 https://testofpatience.bandcamp.com/album/two-for-flinching

Crucifixion Exercise je split EP bendova Pigliacci i Abuse Repression, oba iz Mičigena, oba bučna, haotična, vrištava. Ovde ima i grindcore pa i noisecore elemenata ali recimo da su Pigliacci bliži powerviolence agresiji samo sa više gruva i dužim pesmama, a Abuse Repression potiču iz emo/ screamo orbite ali onda završavaju u ČISTOM power electronic preterivanju. I sve je jebeno odlično. Kupite, slušajte, samo je dolar:
https://tombstonepressings.bandcamp.com/album/crucifixion-exercise

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Britanci Reap sviraju ,,LOW END DOOMVIOLENCE" ali to je naravno powerviolence sa niskim štimom. Ostalo je standardni program kratkih pesama, spastičnih aranžmana i očajničkog vrištanja i mada EP Symptoms of Mankind  ne radi ništa supstancijalno novo ili originalno u svojih deset kratkih pesama, dovoljno je tr00 za moje potrebe:
https://fuckingreap.bandcamp.com/album/symptoms-of-mankind

Norveški Intet Haab, pak, sviraju chaotic blackened hardcore al TO JE TO. Debi EP, The New Hoax je primereno haotičan i agresivan, sa pesmama koje su kratke ali ima i jedna duža (dva i po minuta) da se čuje da bend UME, zvuk je dobar, prštav i generalno ovo je meni solidan program:
https://intethaab.bandcamp.com/album/the-new-hoax-ep

Dobri su onda i kopenhagenški Anti Ritual koji imaju crustcore osnovu i (post?) blek metal nadgradnju. Sve što treba da znate je da EP 80 Years ima četiri pesme težine, teskobe, mučnine i agresije, ali da je sve to temperirano melanholičnim melodijama i onda se lakše zguta. Odlično je, i prilično maštovito za muziku koja u osnovi vrti jedan ritam i dva rifa:
https://indisciplinarian.bandcamp.com/album/80-years

Ako ne možete da preživite vikend bez malo šaljivog ali pošteno odrađenog cybergrinda, imamo da ponudimo album američkog projekta Nuclear Dudes. Ovo je prvo bio solo projekat Jona Weisnewskog koga gejmeri znaju kao dizajnera koji radi u Blizzardu, a za ovaj novi album pridružio mu se Brandon Nakamura (Doomsday 1999) na vokalima. I, mislim, zabavno je. Produkcija na albumu Truth Paste je profi, pesme su jednostavne ali zabavne, humor je u prvom planu ali ne na račun ozbiljnosti muzike tako da, evo ga:
https://nucleardudes.bandcamp.com/album/truth-paste 

Ufoufoufo sam već proletos hvalio a ovaj solo-umetnik iz Los Anđelsa samo šiba nova kratka izdanja. Najnovije je EP Clan Apis sa pet pesama maštovitog i maničnog mathcore/ metalcore koktela koji zvuči istovremeno i lično i iskreno, a onda i zanatski napredno daleko više nego što očekujete. Ovo izdanje je po ceni od ,,plati koliko hoćeš" a cela diskografija, sa 23 izdanja je svega 4 dolara. Slušajte:
https://ufoufocore.bandcamp.com/album/clan-apis-ep

Ako postoji kategorija ,,komercijlanog" grindcorea, onda razni projekti Shanea Emburyja čine oko 90% te kategorije. Basista Napalm Death je, jelte, poznat po svojim ekstrakurikularnim radovima sa Lock Up, Insidious Disease, Born to Murder the World, Venomous Concept itd. pa je Bent Sea samo jedan u moru projekata. Ali natprosečno solidan. Ovaj projekat, aktivan već skoro deceniju i po ima Emburyja uparenog sa belgijskim muzičarima jake reputacije. Dirk Verbeuren je bubnjar u Cadaver, Megadeth i još jedno 15 bendova, a Sven de Caluwé je, naravno, pevač i šef belgijske death metal atrakcije Aborted. Za debi album Bent Sea, posle mase kraćih izdanja, a koji se zove The Dormant Ruin, momci su napisali dvadeset komada sasvim korektnog grindthrasha, i mada to u nekoj osnovi zvuči kao i drugi Shaneovi bendovi, primećuje se da ovde ima vrlo primetnog truda oko pesama, sa mnogo kvalitetnih rifova, aranžmanske dovitljivosti, ali bez gubljenja iz vida da u grindcoreu mora da se KRLJA. Dirk je izvanredan bubnjar, Sven je sjajan pevač, Shane je veliki basista ali ovde je u prvom planu Dirkovo sviranje gitare i komponovanje u kojima se jako čuje da ne pričamo tek o još jednom vikend angažmanu za Shanea. Album je vrlo pristojno produciran (bas-gitara se čuje tako dobro da sam u čudu) a gostovanja likova kao što su Kevin Sharp ili John Cooke se podrazumevaju tako da ovo moram da ocenim kao ZAISTA vrlo dobar album:
https://bentsea.bandcamp.com/album/the-dormant-ruin

Mnogo volim što je ime Fucked uzeo jedan talentovan čovek iz Južne Karoline pa tako već godinama dobijamo kvalitetna grindcore izdanja sa daškom emo melanholije, umesto da ovo ime baštini neki kućni edgelord goregrind projekat pokretan incel mizoginijom. Enivej, novi album Fucked je odličan. Reassuring the Abundance of Misery je i produkcijski i kompozicijski, čini mi se najzrelije izdanje ovog projekta, sa jedanaest pesama koje nisu čak ni neki krateži od po pola minuta već umeju svoju karakternu, agresivnu ali pametnu muziku da razvuku i na tri ili pet minuta i da to bude dobro. Ovde brzine i krljačine ne manjka, zvuk jeste kućni ali je pun i snažan, tekstovi su odlični, album prosto emanira odraslost i zrelost i cena od koliko date za njega je skoro pa uvredljiva. Budite domaćin i platite ga pošteno:
https://fucked1.bandcamp.com/album/reassuring-the-abundance-of-misery

Dokaz da je dosta bitno da li sam ustao na levu nogu ili ne je i to da sam album  Festering Underworld Cadence ostinskog benda Festerphage već čuo krajem prošle nedelje ali mi nije delovao kao dovoljno dobar da o njemu pišem. Dao sam mu novu šansu i, pa, evo ga... Mislim, nije to neko REMEK-DELO, štaviše, rekao bih da je fer nazvati ga tek demo snimkom za nešto što će bend božezdravlje raditi u budućnosti ali ovo je svejedno pristojan, garažni, prljavi slamming death metal koji zna kako se isporučuju dobra i koliko to da nam naplati. Dakle, kroz osam brutalnih, nabijačkih pesama varirajućih kvaliteta (kućne) produkcije i za jedan jedini dolar. Nije ovo nikakva konceptualna revolucija, i istina je da predstavlja bend koji tek nalazi svoje kreativne, jelte, noge, ali je zabavno.
https://festerphage.bandcamp.com/album/festering-underworld-cadence

Grey Skies Over Rapture su sa Novog Zelanda a Queen im je drugi album, prvi posle pandemije i nudi zanimljiv, progresivni death metal. Muzika je to solidne tehničke kompleksnosti ali pesme su takve da uvek imate jasnu narativnu liniju a melodičnost i komunikativnost su tu takođe u službi naracije. To čini  Grey Skies Over Rapture daleko prijemčivijim za publiku koja ne bi slušala nikakav death metal i, zapravo, da je mastering malo dinamičniji, bilo bi još prijemčivije. No, ovo je svakako interesantna kolekcija ambicioznih kompozicija i demonstracija sigurne, ubedljive izvedbe pa, eto, probajte:
https://greyskiesoverrapture.bandcamp.com/album/queen

Za mnogo strejterskiji death metal idemo u Los Anđeles. Creation su osnovani prošle godine a Demo 2025 ima pet pesama vrlo tradicionalnog zakucavanja, sa puno old school '90s sirovosti. Bend apsolutno želi da postigne taj neposredni efekat (,,This is our demo. No polish, no pretense. Just riffs, distortion, and intent. Recorded fast, mixed rough, delivered straight. If it hits, it hits.") ali muzika je napisana pristojno, odsvirana kvalitetno i producirana zapravo jako dobro za demo. Beng jor hed tu dis:
https://creationmetal.bandcamp.com/album/demo-2025

Mind Conflict su dva Portugalca koji su prvi album pod ovim imenom izdali prošle godine a sada imaju EP sa dve pesme, Discomfort Zone i to je vrlo solidno. Mind Conflict trpaju onu danas dosta popularnu kombinaciju mošerskog death metala i metaliziranog hardkora pa mada ovo izdanje ima i blastbitove i sve to, karakteriše ga pre svega mrveći mošerski gruv i jako težak, chainsaw zvuk. Ako još volite da se tu čuje i neki boltthrowerovski rif, uživaćete:
https://mindconflict.bandcamp.com/album/discomfort-zone

Poljaci Tortured Corpse sviraju old school death metal, prljav, krljav, namršten i do vrha natrpan pretećim rifovima, primitivnim ritmovima, koljačkim, pećinskim programom. Bend na Bandcamp stranici čak i zaziva stari poklič ,,death to false metal" ali svakako ima sa čim da izađe pred publiku jer je novi EP, Sinister Death pristojan. Ne inovativan ili ikako ,,eksperimentalan" ali ovo je death metalčina kao iz bakine kuhinje:
https://torturedcorpse1.bandcamp.com/album/sinister-death

Isto Poljaci, Genocider, sviraju death metal kao da kuju gvožđe. Na demou Buried Alive sve odjekuje i pršti, varnice lete na sve strane a četiri pesme old school death metala (sa liričkim temama u rasponu od ,,War Eternal" do ,,Rectal Assault") ulaze u belo usijanje i poprimaju prijatnu, prepoznatljivu formu. Vrlo lepo:
https://genocider.bandcamp.com/album/buried-alive

Ajde recimo da britanski duo Cult Burial ide ovde mada je njihova muzika kombinacija death, black i doom metala. Al nekako mi deluje da je death metal u osnovi. Kako god da je zovete, ovo je muzika agresivnog, bombastičnog zvuka i pesama napravljenih da vas samelju ali da pritom zvuče epski i emotivno. Treći album za pet godina, Collapse of Pattern, Reverence of Dust uprkos svoj agresivnosti i disonanci koju istura u prvi plan zapravo pleni inventivnošću i jednim pitkim aranžiranjem pesama. Da samo produkcijski ovo nije pokupilo najgore delove black i death metala (em razmazano em prekomprimovano) bilo bi mi i prijatnije ali i ovako je odlično:
https://cultburial.bandcamp.com/album/collapse-of-pattern-reverence-of-dust

Ripping Remains su iz Portlanda u Oregonu i njihov death metal je mutan, prljav, kanalizacione estetike i ima baš dosta šarma. EP Necrodestiny je kao da ste uzeli rani Grave i rekli im da moraju da sviraju grindcore pa smo dobili nizak štim, uznemirujuće (dis)harmonije, ložačke rifove, zverske, demonske vokale, dobar gruv... Ripping Remains su meni prosto odlični, ne samo jer razumeju zvuk koji traže već i jer sviraju baš žestoko, sa puno energije a koju ni mutna, jeftina produkcija ne umanjuje:
https://rippingremains.bandcamp.com/album/necrodestiny

Demon Sluice je novi američki black death projekat u kome vokale radi Garry Brents, vlasnik GAB Recordings, ali i vlasnik milion projekata (uključujući jednočlane poput Gonemage, Sallow Moth, Homeskin), dok instrumentima rukuje nebinarna osoba po imenu Valefor. Prvi album, Dancers Beneath Shores of Fire, donosi pet pesama u oko 35 minuta muzike i to je sasvim korektan spoj old school death metala i nešto melodičnijeg black metala, sa finim, fluidnim aranžmanima i puno memorabilnih tema. Projekat nije usmeren na previsok nivo agresivnosti, ali ovo je većinu vremena uredan, mošerski death metal gruv sa lepim blek metal osveženjima, solidno je produciran i meni se to dopada:
https://demonsluice.bandcamp.com/album/dancers-beneath-shores-of-fire

Debi album pitsburških Ritual Mass, naslovljen Cascading Misery označava povratak izdavača 20 Buck Spin u vode sirovog, okultnog, kavernoznog, disonantnog death metala koje su pre nekoliko meseci privremeno napustili albumom Bleed istoimenog benda. Elem, Cascading Misery je PRAVI 20 Buck Spin sa divljačkom, skoro neljudskom svirkom, pesamama koje, kako i izdavač kaže zvuče više kao proračunati napad nego muzika, ali i sa jednim organskim, prirodnim šmekom u svemu tome. Ovo je prirodno izvođenje sasvim neprirodne muzike, death metal koji ubija, sahranjuje ali onda ostavlja cveće na grobu još godinama. I to je PRELEPO. Dobrodošli kući, ljudi:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/cascading-misery

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Beastial Piglord ima novi album, What It Is, Or Was i to je prijatna, kućna – kao i obično – meditacija o bleksabatovskim rifovima i melodičnim, psihodeličnim melodijama. Ima nečeg kod ovog momka iz Severne Karoline što njegove pesme čini eminentno pitkim ali i prepoznatljivim pa mu se može da eksperimentiše sa raznim stilovima a da mu albumi nekako budu ujednačeni i estetski dosledni. Ovaj nije izuzetak i takođe mu ni cena od koliko date nije izuzetak. Gruvi!
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/what-it-is-or-was

Ako sam dobro razumeo, Ukrajinci Doömzday svoju muziku zovu terror metal a što je neki prelazni oblik između raznih žanrova, blek metala, death metala, groove metala. Ne nužno koktel koji bih ispio na iskap, ali je EP Голос крові iznenađujuće zabavan i uspeva da ništa od svega što ljudi rade, a rade SVAŠTA, ne zvuči banalno čak i kada muzika ima jasan humoristički otklon. Bend ima iza sebe jedan album snimljen prošle godine i definitivno vredi da se prati:
https://doomzday.bandcamp.com/album/-

Danci Crooked Lines takođe dosta slobodno mešaju žanrove, ali njihov EP Joy je mnogo bliži ,,normalnoj" muzici koju bi slušala, jelte, normalna publika. Ima ovde metalkora, ima matkora, nu metala, ,,televizijskog" pank roka itd. ali osnova je nekakav prilično zdrav, energičan teški rok i sve to zvuči pitko. ,,We don't tolerate genres. We crash them into eachother and laugh at the wreckage.", kaže bend pa ako vam to zvuči zanimljivo, evo ga:
https://crookedlinesdk.bandcamp.com/album/joy

fleshwater iz Masačusetsa BAŠ ne bi trebalo da mi se dopadaju ali nalazim da je njihov blend šugejzerskog alternativnog roka i mišićavog posthardcore/ screamo krljanja nekako MOĆAN. Album 2000: In Search Of The Endless Sky ima strahovito mnogo energije, sa matricama koje su razaračke a onda preko njih ide taj eterični ženski vokal i to je sjajna kombinacija:
https://fleshwater.bandcamp.com/album/2000-in-search-of-the-endless-sky

Dopao mi se i prethodni album benda Offended pa je tako i sa novim albumom, Reminiscence. Ovo je i dalje progresivni rok sa metal zvukom i sjajnom pevačicom, ekipa dobrih muzičara koji pre svega pišu prijatne, pamtljive pesme bliže, ako hoćete, ranom Iron Maiden nego King Crimson. Dakle, ima da se tapka nogom, ima da se maše kosom a Carol Fernandez izvlači zarazne, ložačke vokalne linije da se sve zasladi. Bend i dalje zvuči kao da svira u istoj prostoriji u isto vreme i to muzici daje autentičnost i patinu koji meni jako prijaju. Slušajte:
https://offendedband.bandcamp.com/album/reminiscence

Kad smo već kod progresive dosta sam hvalio portorikanski Moths pre nekih mesec dana, za tadašnji album. Sada ista ekipa izdaje kratki EP snimljen uživo i daje ga po ceni od koliko sami kažete da je pravično. Live At Cart Music uzima dve pesme sa pomenutog studijskog albuma i  daje im koncertni tretman i to je odlično. Ovo je žešće nego u studiju, sa svim žanrovskim elementima zaoštrenim a da se opet ne ide na puku snagu i da ima taj puni program proggy preleposti koji mi je prijao kod studijskog materijala. Ljudi i dalje odlično sviraju a žena i dalje lepo peva tako da, izvolite:
https://mothspr.bandcamp.com/album/live-at-cart-music

Primal Fear nisu nužno baš skroz po mom ukusu, ima u njihovom zvuku dosta tog nemačkog megakičastog, bombastičnog power metala između poštenog obožavanja Judas Priest al da se ne pravim sad sofisticiraniji nego što jesam, novi album, Domination, petnaesti za nekih 28 godina rada ima svoje lepe momente. Ovo je vrlo sigurno, vrlo tehnički kvalitetno, producirano da sve puca a Ralf Scheepers pušta svoj glas sa velikim guštom pa ja svakako ovde nalazim dovoljno klasičnog bajkerskog metala da me zadovolji (npr. Destroyer ili Heroes and Gods):
https://www.youtube.com/watch?v=yB34xHElQ80&list=OLAK5uy_mO3QsFdW4i3BSRqgr3KllBDS7hap-RcNg

Baš sam juče sedeo i gledao stare snimke Glenna Hughesa na JuTjubu i mislio kako tom čoveku vreme ne može ništa, kad on, OP, izdaje novi album. Chosen ima deset pesama kvalitetnog hard roka i AOR-a, sa tipično hjuzovskim naklonom ka bluzu pa i soulu koji je doneo još u Deep Purple polovinom sedamdesetih. Nije ovo sad neki revolucionaran pa ni SJAJAN album ali je pitak, sa lepim gruvom, vrhunskim pevačem i ako volite generalno ono što Frontiers izdaju, treba da slušate TATU:
https://www.youtube.com/watch?v=02bCB_YWCns&list=OLAK5uy_lCgPn4vtkyb81YAxiaYmS9akzl1kX2bYg

Iako postoje dva švedska heavy metal benda sa imenom Ambush, danas nas zanima onaj pravi, dakle, onaj koji je izdao četvrti album, Evil in All Dimensions. Mislim, nema neke filozofije, ovo je taj švedski novi tradicionalni heavy metal zvuk koji u poslednjih dvadesetak godina izbacuje strašno mnogo odbre muzike, bend je vrlo kvalitetan i svirački i produkcijski i jedino je pitanje koliko je melodičniji ili epskiji od proseka. Odgovor je MALO je melodičniji i epskiji od proseka sa NWOBHM matricom koja odlazi u smeru power metala sa multitrekovanim vokalima i generalno trudom oko vokalnih aranžmana. Ambush umeju da sklope dobru pesmu i umeju da iskombinuju podžanrovske elemente da skladno rade zajedno pa se ovaj album vrlo sigurno šeta između ulične NWOBHM tvrdoće, klasičnog hair metala, ulickanijeg power metala, i da sve to zvuči kako treba i bude efektno. Znaju ljudi znanje a to da ovo objavljuje Napalm valjda znači i da će to znanje da dopre do širokih masa, kako i treba da bude:
https://ambush.bandcamp.com/album/evil-in-all-dimensions
https://www.youtube.com/watch?v=W9_eslPQhf4&list=OLAK5uy_mryr3qpLGxKYZESdgaOV1O6eWo6ddd8jk

ALBUM NEDELJE

Eh, prelepo je kada album nedelje zvuči ovako patinirano a opet sveže i savremeno. Speed Queen su jako, JAKO simpatičan belgijski speed metal sastav sa modernom produkcijom ali vrlo prijatnim old school pesmama, napisanim i aranžiranim DALEKO iznad savremenog proseka. Album ...with a Bang! kojim posle nešto više od deset godina rada beleže svoj dugosvirajući debi je do vrha pun veličanstvenog uličnog metala, napisanog perfektno, odsviranog precizno a opet sa dušom, sa prelepim vokalnim aranžmanima i rifovima kojima se možete grejati cele zime. Žestoko, ložački a melodično i bez pozeraja i glumatanja nekakve ekstremnosti, Speed Queen su skoro pa previše dobri za ovaj svet. Nadam se da će taj svet ipak prepoznati njihovu vrednost i adekvatno je valorizovati. High Roller Records su sa ovim zaboli apsolutnu premiju:
https://officialspeedqueen.bandcamp.com/album/with-a-bang

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/glenn-hughes-chosen-2025

[Meho Krljic]

Da, pristojnjikav, čak i prijatan album ali bez nečeg što bi se pamtilo.

Inače, evo, do danas nisam bio ni svestan da je Hjuz imao kratak flert sa Black Sabbath     

[Meho Krljic]

Dok nam tenkovi gaze ulice a avioni prete odozgo jer smo se kurčili (a i dalje ćemo) da mi poslušamo šta je tokom protekle nedelje vredelo da se čuje od metala. I da se kurčimo.

Deo 1: BLACK METAL

Čileanci The Witch's Death biju blek metal tako mučki da bi i u UFC oktagonu tu bilo silnih prekida i opomena za nesportsko ponašanje. Demo sa dve pesme, Hýmnoi tēs Synódou Demo 2025 je toliko sirov i agresivan da ne mogu da ne budem blaženo nasmešen čitavim njegovim trajanjem. Ovako se to radi, sestre moje:
https://thewitchsdeath.bandcamp.com/album/h-mnoi-t-s-syn-dou-demo-2025

Nightspell je ukrajinski jednočlani, sirovi blek metal sastav bez albuma i sa za sada trećim EP-jem, Darkness Spreading Around. Standardna priča, naravno, ali Vladislav Biedniy se izdvaja iz mase kolega (i koleginica!) nešto upečatljivijim melodijama nešto boljom produkcijom. EP ima pet pesama i intro i mada mi nije sad kao promenio život, pitak je i lepo se posluša:
https://nightspell1.bandcamp.com/album/darkness-spreads-around
https://cantiereticiproductions.bandcamp.com/album/darkness-spreads-around

Francuski Herror meša blek metal, hardkor pa i sludge metal na dosta efektan način na EP-ju The Ladder, drugom u svom opusu. Zvuk je težak i tvrd, ali sa ipak malo vazduha, pesme su disonantne ali imaju i malo blek metal atmosferičnosti i sve je to dosta solidno:
https://herror-project.bandcamp.com/album/the-ladder

Rusi Torden sviraju vrlo korektan, pa, RUSKI blek metal na EP-ju  Beneath the Skin. Ovo je, onako, atmosferično i paganski ali ume i da solidno zavari, sa zvukom koji je jak i glasan i težak ali nije razmazan, što uvek cenim. U četiri pesme koje se ovde imaju čuti pored introa bend demonstrira impresivnu količinu ideja i atmosfera i to je takođe za poštovanje. Ako volite slovenski blek metal, mislim da se sa Torden nećete loše provesti:
https://torden.bandcamp.com/album/beneath-the-skin

Za malo kvalitetnog blackgazea tu su Nemci Der Weg Einer Freiheit. Ova ekipa iz Vircburga prvo je bila samo studijski projekat dvojice muzičara ali sada je prava postava i šesti album, Innern je ploča ambicioznih kompozicija od po devet ili deset minuta i mnogo sporog razvoja zamišljenih, melanholičnih tema. Ipak, Der Weg Einer Freiheit ne zvuče kao tinejdžeri i njihova muzika je bliža post rocku nego shoegaze popu, a i miks im je solidan pa je ovo meni bilo prilično dobro. Season of Mist objavljuju dosta tog post-blek metal zvuka i gomila toga meni uđe na jedno a izađe na drugo uho, no Der Weg Einer Freiheit se izdvajaju zrelošću:
https://derwegeinerfreiheitsom.bandcamp.com/album/innern

Crossbreaker iz Manhajma ozbiljno cepaju na svom EP-ju (demo snimku?) Cult Of The Apocalypse, a koji sledi prošlogodišnji  prvi demo. Ovo je agresivna, bučna kombinacija blek metal rokanja i thrash metal rifova, ne naročito disciplinovana ali dovoljno usmerena da se to nasilje kojim bend rukuje ne isprosipa. Nije uredno, ali je uzbudljivo! A divljački je i plaća se koliko hoćete:
https://crossbreaker90.bandcamp.com/album/cult-of-the-apocalypse

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

On the Loose su trio iskusnih portugalskih muzičara koji, u ovoj kombinaciji sviraju epski, melodični doom metal. No, muzika na trećem albumu za jedva više od tri godine, Path to Serenity nije rasplinuta i sumanuto teatralna kako to često bude sa epskim doom metalom. On the Loose imaju jedan čvrst power-trio šmek u svojoj svirci koji pravilno formatira te melodične, epske rifove, a pevanje je isto simpatično stilizovano i meni je ovo zvučalo kao jedna topla, intimna ploča, dobre produkcije i prijemčivih pesama:
https://ontheloose2.bandcamp.com/album/path-to-serenity

Stonewielder su trojka iz Misurija sa vrlo pristojnim stoner-sludge zvukom i EP-jem  The Suffering Ritual. Ovo su tri pesme u kojima se vrte lepljivi rifovi, udara se jako i peva promuklo. Istina je da bend radi apsolutni minimum, ali je i taj minimum solidan da se čuje, pogotovo ako volite te repetitivne, hipnotičke rifove, a KO IH NE VOLI? Only fucking assholes, that's who, a ovo je i pristojno producirano:
https://stonewielder.bandcamp.com/album/the-suffering-ritual

Woooo, imamo novi Jhufus. Madridski psihodeličari ne menjaju bogznašta u svom zvuku ali i ne moraju jer je njihov heavy psych zreo taman koliko treba i na novom albumu, Mycelium Landing nudi tu idealnu ali IDEALNU kombinaciju lelujave psihodelične meditacije i propisnih heavy rifova. Ja sam generalno težak kad ,,stoner rok" bendovi sviraju samo instrumentalno ali Jhufus su za sebe ovo pravo odavno izborili a novi album nastavlja da zaista moćno meša repetitivnost stoner roka sa stohastičkim haosom psihodelije. I ima solidan zvuk i treba sad odmah da ga slušate:
https://jhufus.bandcamp.com/album/mycelium-landing

Savage and the Witch su žensko muški duo iz San Dijega, sa nekoliko singlova i demosa iza sebe i sada sa debi albumom, The Smell of Flesh Still Burning. Ovo je kombinacija podrumskog, sirovog doom metala i pankerskog thrasha, sa njim koji udara u bubanj kao da pokušava da ga polomi i njom koja prži strašne rifove na gitari i mučno urla u mikrofon. Nije sofisticirano, nije artistički nijansirano, nego je sirovo i pošteno radnički i seljački napravljeno:
https://savageandthewitch.bandcamp.com/album/the-smell-of-flesh-still-burning

Mother Knife su još jedan žensko-muški duo, ali iz Mančestera. Njihovo prvo izdanje, EP  Fix your Heart or Die, pak, nudi dve pesme kvalitetnog blackened doom metala, dakle muzike sa dosta pompe i emocije, ali i elegancije. Ovo je i melodično i bombastično i sa dosta promena ritma, ali ima jednu dostojanstvenu prirodu i ne gubi fokus sa onog što je važno. Produkcija prihvatljivo dobra i ovo preporučujem bez ograda:
https://motherknife.bandcamp.com/album/fix-your-heart-or-die

Onda imamo Phantasma iz Helsinkija, kvartet u kome muškarci sviraju a žena peva i koji pravi vrlo simpatičan okultni doom. Mislim, ovo, minialbum Phantasma, je čvrsta, rokerska a atmosferična ploča teškog roka, dobrih rifova i melodičnog, autoritativnog vokala, sa finom dinamikom, dobrim, bogatim zvukom i bez gubljenja u nekakvim produkcijskim iživljavanjima. Samo četvoro ljudi koji cepaju rokčinu i uživaju u tome:
https://phantasmaofficial.bandcamp.com/album/phantasma

Grohoth su moskovski kvartet koji je svoj tribjut Hawkwindu počeo da snima pre četiri godine, pa stao, u međuvremenu mu je basista umro a oni se nekako naterali da završe materijal. V, kako se EP zove ima četiri pesme i, ne, pre nego što pitate, nema Silver Machine, ali, da, ima Master of the Universe. Ima i još tri pesme i simpatično je sve to, sa mnogo gruva i psihodelije, garažno ali fino snimljeno, kako i dolikuje kada obrađujete očeve svega ovoga što danas volimo. Cena je koliko date:
https://grohoth.bandcamp.com/album/v

Lava Mama iz Bostona na istoimenom EP-ju imaju tri pesme simpatično teškog roka a koji dosta vuče u ,,alternativnom" smeru. No, bend ima dovoljno bluz elemenata u svojim pesmama i svira dovoljno žustro da problema ne bude te se ovo lepo potroši:
https://lavamama.bandcamp.com/album/lava-mama

Crowgod su iz Brajtona i sviraju jako prijatan doom/ stoner rock sa DOSTA satanske psihodelije i malo progresive u svom zvuku. Emergence im je drugi EP – bilo je tu i nekih singlova između – i njegove četiri pesme su ODLIČNE, sa svojim teškim mračnim gruvom, valjajućim, pretećim rifovima i ženskim vokalom koji se sa lakoćom kreće od anđeoskog peva do demonskog laveža. Odličan materijal a cena koliko date!
https://crowgod.bandcamp.com/album/emergence

Vrlo svež butleg  King Gizzard & The Lizard Wizard stiže u formi, koliko razumem kompletnog materijala sa trodnevnog nastupanja benda na festivalu Field of Vision proteklog Avgusta. Ovde ima 69 pesama i preko tri sata muzike sa materijalom koji zahvata vrlo široko u opus benda i momcima koji sviraju sa poslovičnim entuzijazmom. Ovo je album na kome imate jednu do druge psihodeličnu, monumentalnu ekološku meditaciju Gaia i kaver kultne Police Truck od Dead Kennedys na kome gostuje sam Jello Biafra. Kako je i običaj, Live at Field of Vision '25 su snimili sami Gizzardi, kvalitet zvuka je odličan a cena je koliko date. Ne propuštajte:
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-at-field-of-vision-25

Ali imamo još Gizzarda, sa butlegom njihvog trodnevnog nastupa u Bareseloni od Maja ove godine. I ovo je masivan materijal, sa 51 pesmom i verzijama nekih komada kakve do sada niste čuli. I ovde je cena ista, dakle, sami je određujete, kvalitet zvuka profi a muzika najbolja na svetu:
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-spain-25

High Master iz Saskačevana sviraju izuzetno pristojan i korektan desert rock. EP Road Man sa svoje četiri pesme vozi se u vrlo lepoj traci sa poletnim, pabrokerskim rifovima, dobrim tempom, dobrim, hrskavim zvukom gitara, odličnim vokalima. Nije nešto specijalno originalno ali čist rokenrol ni ne mora da izmišlja neke nove fore da bude relevantan. High Master kvalitetno rokaju i to je to:
https://highmaster.bandcamp.com/album/road-man

Poljaci Optical Sun (ne znam ni ja) sviraju blend sludge metala i, recimo noise rocka a koji mene stilski malo podseća na stvari kakve su Neurosis svirali pre 25 i 30 godina. Album Diabeł je sirov, snažan u svirci, neposredan u izrazu a da opet ima i kontemplativnu dimenziju i ne stidi se da bude repetitivan i spor kad treba. Vrlo pristojno!
https://opticalsun.bandcamp.com/album/diabe

Sludge metal je na programu i na debi albumu benda Motherless iz Čikaga, mada njihov konkretni stil ne forsira toliko težinu niti se u njemu čuju bluz koreni. Ovo je umesto toga, bučan, vrištav, abrazivan sludge metal koji ima solidnu blackened osnovu, a album, Do You Feel Safe? je paranoična napeta kolekcija pesama koje idu dosta brže i lepršavije od klasičnog sludgea i zalaze u hardcore i black metal teritorije. Svakako je odlično:
https://motherlesschicago.bandcamp.com/album/do-you-feel-safe

Još sludge metala, izmešanog sa stoner zvukom imamo na EP-ju Redux sastava Barbarian Hermit iz Mančestera. Ovo su dve glasne, teške pesme koje ipak vole i gruv i melodiju i mada  čitanje teksta koji naširoko objašnjava kako i zašto je ovo izdanje nastalo traje duže od samog slušanja, to slušanje je sasvim prijatno provedeno vreme. A daunloud plaćate po želji:
https://barbarianhermit.bandcamp.com/album/redux

Istočna Azija ume da se opasno najebe keve kad dohvati da svira stoner rok, pa sam sa puno pozitivne anticipacije pustio EP Hymn of Doom indonežanskih Bongeater. I nisam se razočarao, ovo je heavy, sporo, lepljivo, vrlo solidno producirano, sa dobrim gruvom i prirodnom, neusiljenom psihodelijom. Pritom, ima ga DOSTA, sa već prvom pesmom koja traje preko 16 minuta ali je sve vreme vrlo cool. Bongeater nađeni odlični:
https://bongeater.bandcamp.com/album/hymn-of-doom

Iako deluje VRLO AKTUELNO, švedski kolektiv Nepal Death je svoje ime smislio pre aktuelnih dešavanja u Nepalu. Takođe, iako je aluzija na Napalm Death jasna, ovaj tridesetočlani ,,bend" svira psihodelični, melodični rok sa old school dispozicijom i malo azijskih aroma u zvuku a koje, uostalom, tradicionalno dobro idu uz tu old school dispoziciju. Album Pilgrims and Psychonauts pritom ni ne traje predugo (pedeset minuta nije predugo za ovako tripoznu muziku), ima vrlo lep, prijatan zvuk i relaksira čoveka svojim ugodnim gruvom, prozračnim miksom, sintisajzerima, dronovima, gitarama i sitarima. Lepo je:
https://youtu.be/n6nphSDX8GA

Motores Malditos iz Brazila, pak, tresu klasičan stoner-doom, sa teškim, sporim ritmom, lepljivim rifovima, atmosferom teške nadrogiranosti hašišom ili, eto, nekakvim organskim rastvaračima, umesto esidom ili kakvim pečurkama.  Album Evil je predvidivo zao i jednostavan ali na jedan šarmantan način i ko voli ovakvu muziku neće se kajati čak ni kad čuje pijane, disonantne vokale:
https://motoresmalditos.bandcamp.com/album/evil

Regina o kojoj danas pišemo nije, jelte, bosanski pop-rok bend koji svi znao i mrzimo nego urugvajska rodno mešovita (dve žene, dva muškarca) ekipa čiji tip teškog roka nastaje finim, prirodnim kombinovanjem svakojakih uticaja. Novi album, Liminal Space, tako, ima i stoner/ doom komponentu, ali onda i malo alternativnog roka, mrvicu gotike, postpanka, nu-metala (!!!) i sve je to spojeno sa jednim razumevanjem kako pesme treba da se grade, gde treba da se poštuje tradicija, gde da se probije kalup. Svakako dobijamo puno dobrih gitara, kvalitetnog gruva i ODLIČNIH vokalnih aranžmana gde pevačica, Sofia May pokazuje raskošnu tehniku koja ume da ode i do nu-metalskog urlanja i to se takođe lepo uklopi uz muziku. Sjajan, raznovrstan album muzike koja ne brine za žanrovske klasifikacije i ROKA:
https://reginatheband.bandcamp.com/album/liminal-space

Ripple Music za ovu nedelju ima novi album francuskog trija Appalooza, naslovljen  The Emperor of Loss. Bend sam pojašnjava da je ovo direktan nastavak prethodnika iz 2023, godine, konceptualnog The Shining Son, pa je i The Emperor of Loss konceptualni album, sa temom koja se prirodno nastavlja na ono što je bilo i ide dalje, a muzika je i sama slična. Appalooza voze melodični, emotivni stoner/ desert zvuk koji sam ja pre dve godine uporedio sa QOTSA i Soundgarden i ovaj album je možda još i bolji kada se gleda kvalitet pesama ali i njihovo sekvenciranje na albumu. Ja nisam SKROZ prava publika za ovakav zvuk ali sa Appaloozom ponovo moram da kažem kako mi ovo neobično mnogo prija, pogotovo uz taj lepi miks u kome se sve dobro čuje i sve je jako a da nije i prejako. Odlična ploča:
https://appalooza.bandcamp.com/album/the-emperor-of-loss

Izvanredno mi zvuče Irci Slomatics na svom osmom albumu, Atomics. Ovo je smoreni, spori sludge-doom metal sa idealno pogođenim zvukom gitare, perfektno odmerenim, elegantnim tempom, i sjajnim vokalima. Zvuči kao sitnica ali kada bend ume da dobro aranžira i iskombinuje ozijevske psihodelične napeve i ozbiljni death vokal, to muzici obezbeđuje plemenitu višedimenzionu prirodu. Pesme su spore, iznurujuće, zvuk je opresivan (a opet topao) i album se završi za manje od 40 minuta i kao takav je praktično savršen:
https://slomatics.bandcamp.com/album/atomicult

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Hexennacht je simpatični poljski, koliko razumem jednočlani (piše DIY a što može da znači i da sve ovo radi jedan čovek) speed metal projekat utemeljen 2023. godine i sada sa eponimnim prvim EP-jem. To da je ovom momku trebalo dve godine da napiše i snimi pet pesama je već dobar znak i ovo NIJE onaj danas uobičajeni kućni metal gde ljudi samo sede i snimaju i izbacuju nova izdanja bez ikakve kontrole kvaliteta. Mislim, OK, produkcija je VRLO kućna i lo-fi i pesme nisu ni nešto maštovite ali imaju dušu i sve zvuči kao nekakav novi Hellripper u zametku a to je slatko. Naravno, plaća se koliko vi sami odredite:
https://hexennacht.bandcamp.com/album/hexennacht

Speed metal je u modi ove nedelje pa imamo novi album brazilskog jednočlanog projekta Hell Poison. Hell Poison radi već duže od deset godina, Pressure from the Depths mu je treći album a momak koji sve to svira i peva, Ramon Miranda aka Deathhammer ima još par bendova poput Devil i Eternal Violence u kojima svira bubnjeve. No, sa Pressure from the Depths se čovek apsolutno potvrđuje kao kompletan autor i kompetentan multiinstrumentalista jer je ovo izvrsno napisan, solidno snimljen speed metal koji se ne zadovoljava najjednostavnijim aranžmanskim rešenjima i uspeva da bude i sirov, veran old school estetici a da opet pesme od tri i četiri minuta ne budu monotone niti puko kopipejstovanje uzora. Meni je ovo SJAJNO, sa nula poziranja i mnogo dobre rok i metal muzike pa ako volite, ne propustite:
https://hellpoison.bandcamp.com/album/pressure-from-the-depths

Speed metal je na jelovniku i kod četvrtog albuma čileanskog jednočlanog projekta Vórtize. Javier Ortiz koji sve ovo svira i peva je i sam talentovan multiinstrumentalista i ovaj njegov projekat (pored nekoliko drugih, naravno) uspeva da spoji heavy metal i speed metal oštrinu sa jednim prepoznatljivo hispanskim pristupom temama i melodijama koji svemu daje nostalgični pop-preliv. Zanimljiva kombinacija i mada je ovaj album, isto Vórtize, produciran kućno, on prija ušima:
https://proyectovortize.bandcamp.com/album/v-rtize-2025

Ozbiljno, speed metal dominira ove nedelje and I think it's beautiful. Danci Crucible osnovani pre tri godine imaju debi album, Hail to the Force i to je od dizajna omota, preko falseta u kome pevač Philip Butler često voli da obitava, pa do oštrog tempa, ložačkih rifova i brzih, šmekerskih solaža jedna perfektna rekonstrukcija osamdesetih kakvu naša mašta često pravi ali je u divljini retko susretnemo ovako formiranu i sigurno izvedenu. Pritom, produkcija je OKEJ, iako daleko od savršene, ali svakako iznad proseka za moderni speed metal. Na Jutjubu dosta publike gunđa da je ovo suviše generički, kao nekakav spoj Riot i Judas Priest (ovo drugo više zbog omota), ali meni je album jako prijao u toj poštenoj ambiciji da se napravi kao nekakav greatest hits najjačih fora osamdesetih i to je u redu:
https://crucibledk.bandcamp.com/album/hail-to-the-force

Imamo i Split the Abyss iz Sinsinatija i njihov četvrti album, A Sacred Cataclysm. Produkcijski je ovo skromno, ali sasvim korektno a svirački odlično, sa  devet pesama ozbiljnog thrash metala. Bend kaže da je to ,,modern thrashing fury" ali zapravo mnogo toga na ovom albumu zvuči decidno old school i pozitivno sirovo, sve dok čovek ne primeti i pesme od osam minuta i visok kvalitet rifova. Meni odlično a mislim da će biti i svakome ko voli rani speed/ thrash/ black i death metal u jednakoj meri:
https://splittheabyss.bandcamp.com/album/a-sacred-cataclysm

Teksašani Helstar su osnovani ranih osamdesetih i dva čoveka iz tog perioda su i dalje u bendu. Jedanaesti album benda, The Devil's Masquerade, onda ima i priličnu količinu old school šmeka u inače vrlo moderno produciranom thrash metalu koji bend svira, sa melodičnim pevanjem i puno teatra po šnitu Iron Maiden/ Mercyful Fate u pesmama. Simpatično je to, pevač James Rivera je dobar i produkcija, mada je mogla da bude življa i dinamičnija pogotovo u domenu udaraljki, uspeva da pesme ne izblenduje u monotoniju. Prijatno je:
https://www.youtube.com/watch?v=xuAo-iwCL2E&list=OLAK5uy_k6APGKZP8jmyggb8jrFkwGyclLQWphsGQ

Longinus Wound'su nekakav black-speed hibrid koji ne zvuči preterano old school, na kraju krajeva produkcija na debi EP-ju, Ultra Metal Outlaws je dosta moderna i mesnata, ali se onda ta speed pravovernost čuje u pesmama koje imaju nabrijane rifove, poneku upečatljivu melodiju i dosta motorhedovskog inata. Nije rđavo to uopšte i nekako kad na omotu vidite kozu na motoru sa uzvitlanim buzdovanom očekujete da čujete baš ovo i nećete biti razočarani:
https://longinuswound.bandcamp.com/album/ultra-metal-outlaws

Čileanci Paranoia Universal svoj demo snimak Demo 2025 počinju simpatičnim doom metal uvodom ali ono što posle sledi je crossover thrash, istovremeno dosta sirov, uličnog tipa, ali i ne bez zanatskih kvaliteta. Ovo ne puca od originalnosti, rifovi su povremeno pankerski jednostavni pa i banalni, a produkcija je kućna, ali Paranoia Universal svako malo opale neku sjajnu gitarsku harmoniju, odrade dobar solo i na druge načine čoveka razneže a i ovaj snimak plaćate koliko hoćete pa moram da ih preporučim:
https://paranoiauniversal.bandcamp.com/album/demo-2025

Assault Brigade se za potrebe svog debi albuma – posle dosta singl izdanja – reklamira kao internacionalni bend, ali suštinski ovo je projekat jednog čoveka iz Španije, po imenu Salva Campuzano, a koji onda za svaku pesmu sarađuje sa raznim muzičarima iz raznih država. Vrlo kul koncept i album, The Worst Is Yet to Come, a koji uključuje neke pesme sa singlova ali ne sve, je jedna simpatična thrash metal ploča sa solidno zanatski napisanim pesmama, solidnom kućnom produkcijom, solidnim (GROZOMORNIM) vokalima. Ono što Assault Brigade za sada nema je maštovitost, originalnost, karakter i ovakve pesme će da uđu na jedno uvo, da izađu na drugo i teško da ćete se ijedne sećati za jedan dan. Ali nekako jeste šarmantno, daje se po ceni koju sami određujete i vredi da se podrži pa možda sazri:
https://assaultbrigade.bandcamp.com/album/the-worst-is-yet-to-come

Dreamlord su osnovani pre trideset godina ali su debi album uradili tek pre šest. Artificial Imprisonment im je drugi album i bavi se, naravno, izazovima što ih izaziva eksplozivno investiranje u razvoj (i eksploataciju) veštačke inteligencije. Pošteno, a i muzika je pošten, energičan thrash/ heavy metal sa dosta užurbanih rifova, promena ritma, komponovanim solažama, dobrom produkcijom. Nije ovo superinovativno, ali je kvalitetno i ko voli Testament i Metallicu (dok je još bila thrash metal bend), imaće čemu da se raduje:
https://dreamlord.bandcamp.com/album/artificial-imprisonment

Francuzi Mortal Scepter cepaju gomilu odličnih slayerovskih (and beyond) rifova na svom drugom albumu, Ethereal Dominance. Iako je generalni konsenzus da ovaj bend svira blackened thrash, istina je i da je ovo zapravo više kao Kreator koji se ukrstio sa Sadusom ili Sepulturom iz perioda Schizophrenije, dakle, na programu je vrlo tehnički a opet agresivan, trešerski deaththrash koji podjednako pazi i na maštovitost i na čistu energiju. Izvrsna svirka, odlična produkcija, rifovi od koji se automatski uleće u akciju, fantastičan album:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/ethereal-dominance

Slovaci Ballsqueezer upravo su izbacili svoj devetnaesti album za malo više od dvanaest godina rada što je, naravno, indikativno za činjenicu da je ovo generalno komedijaški bend i da možda ne shvata muziku preozbiljno. No, Now or Never je jeftin, neobavezan ali prijatan album heavy/ thrash muzike koja vas neće dovesti do transcendencije ali će vam učiniti pola sata života prijatnijim...
https://ballsqueezer.bandcamp.com/album/now-or-never
 
Condition Critical su, pak, IZVRSNI thrash metal bend iz Nju Džersija koji cepa od 2019. godine i u postavi ima ljude sa mnogo drugih aktivnih bendova, ali pre svega Ryana Taylora, aktuelnog gitaristu i pevača legendarnih Solstice, a koji je svirao i sa Malevolent Creation, Lich King i još gomilom uglednih postava. Novi, treći album Condition Critical naslovljen je Degeneration Chamber i ovo je jako dobar, energični thrash metal sa samo malo death metal začina, produciran korektno, pun ozbiljnih rifova i generalno nervozan, brz, agresivan. Volim što zvuk nije preglasan i Condition Critical ne idu na to da vam prepeglaju uši nego da vas zabave rifovima, odličnim vokalima i jednim savršenim old-school etitjudom koji čini da ovaj album zazvuči kao nešto sa početka devedesetih:
https://conditioncritical.bandcamp.com/album/degeneration-chamber

Danci Exelerate imaju dosta melodičnog heavy metala u svom thrash metalu. Drugi album, Hell for the Helpless im je napisan promišljeno i metodično da se melodičnost i energija skladno dopune, da ploča ima krešenda i spuštanja, da pesme budu etape na jednom dužem putu. Ovo znači da Hell for the Helpless neće da bude sav mošpit karate sve vreme, ali će biti ploča koja se sluša s pažnjom i više puta. Produkcija solidna, pevač kvalitetan, muzika sa old school aromom ali moderna, vrlo dobro:
https://exelerate.bandcamp.com/album/hell-for-the-helpless
 
Biti trešer znači biti transgresivan. Ili bi bar trebalo. Enivej, Transgressive imaju novi EP, Never Go Quiet i kako ste već navikli od američkog najprominentnijeg transrodnog treš metal sastava, ovo je suvi kvalitet. Transgressive imaju zreo zvuk i identitet i njihova muzika ima i energičnu, prodornu dimenziju uličnog thrasha ali i progresivnije, kompleksnije aranžmane progresivnog heavy metala. Izvrsno je i bend naglašava da su ove pesme namenjene ovom izdanju i da neće biti na budućim albumima tako, da, uzmite dok je još vruće:
https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/never-go-quiet

Simpatični su Španci Campo de batalla sa svojim albumom Cuatro jinetes koji ima raskošnu reprodukciju slike Benjamina Westa na omotu a muzika je jednostavni, pankerski hardkor. Pre nego hardkorpank, ako se razumemo, jer ovo ima tu neku mošersku osnovu, ali je ona vrlo pankerska, sa jednostavnim, prijemčivim rifovima i pevačem koji ne reži niti promuklo urla već izgovara reči sa samo malo intonacije i to je neodoljivo šarmantno. Slatka ploča a cena je koliko date:
https://campodebatalla.bandcamp.com/album/cuatro-jinetes

Londonski Peacekeeper u svom hardcoreu imaju i dosta thrash metala i to je lepo. EP War Without Mercy je dakle, očekivano agresivan i vrištav, ali pored udaračkog klecačkog gruva ima i dosta klasičnije thrash pičkaže, produciran je tako da rifovi zvuče hrskavo a pevač ima dosta karaktera. Meni to sasvim OK, a uz cenu od koliko date nema razloga da ga ne probate:
https://peacekeepermetal.bandcamp.com/album/war-without-mercy

Klasičan hardkor stiže iz Lajpciga sa EP-jem Wolfbite benda Dope End. Ovo je svirano kao da je 1986. godina i Youth of Today su još uvek mladi i ludi. Pesama je devet, kratke su, i lepo smenjuju mošerske i brže delove. Kul!
https://dopeend.bandcamp.com/album/wolfbite-ep

Indonežani Shinigami nisu u principu po mom ukusu, ali opet, njihov mošerski hardkor ima štofa. Ovde se čuje dosta zvuka devedesetih, ali mislim na bendove poput Rage Against the Machine pa i Urban Dance Squad, sa puno rokerskog gruva spojenog sa klasičnijim mošerskim metaliziranim hardkorom. Pesme su kratke, pa je i album Break da Line pitak:
https://shinigamimusixx.bandcamp.com/album/break-da-line

(kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Restraining Order iz Masačusetsa voze odličan pank rok na albumu Future Fortune, kanališući dosta '90s energije sa čvrstim zvukom i energičnim, hardcore prženjem, ali umeju i da napišu old school pogo-starter kome je nemoguće odoleti. Bend postoji tek negde od 2017. godine, odnosno tada su snimili prvi demo, ali ovo što sviraju je prožeto poznavanjem istorije panka i ima dosta karaktera. Ako volite bendove u rasponu od Motorhead, preko Hellacopters do Hard Ons i UK Subs, ovo je vaša furka:
https://restrainingorderhc.bandcamp.com/album/future-fortune

Hellbound su iz Glazgova a novi EP im se zove  Seventh Seal i to je taj neki mračni hibrid crustpunka i metaliziranog hardkora koji mnogi vole. Hellbound to vrlo solidno sviraju, imaju dobar zvuk i pesme nisu sve na isti kalup što takođe cenim, a opet je sve jednostavno, neposredno, pankerski:
https://northernunrest.bandcamp.com/album/seventh-seal

Dissident su indonežanski D-beat hardcore sastav osnovan 2019. godine i sa debi albumom koji je pun kvalitetnog, energičnog riljanja. Menjaga Nyala Berbagi Api je, urpkso naslovu, uglavnom pevan na Engleskom jeziku i nudi potrebni koktel očaja, prkosa, besa i rezignacije, zvuk je težak sa debelim gitarama i jakim bubnjevima a pesme imaju malo na švedski crust poput Avskum ili Wolf Brigade nalik melodičnosti u svom D-beat minimalizmu. Odlično je:
https://convictionhead.bandcamp.com/album/menjaga-nyala-berbagi-api

Za još crustpunka, ali sirovijeg, jeftinijeg ali i možda bješnjeg idemo u Španjolsku. Mörkt imaju demo snimak naslovljen Demo 2 i ovo je baš ono, jeftin, ulični crust, sa sirovim zvukom i old school inspiracijom. Bend navodi Mob 47, Anti Cimex i Celtic Frost kao uzore i pesme im zaista idu od panka do metala i nazad. I to je prelepo:
https://morkt77.bandcamp.com/album/demo-2

Primitive Rage uz Springfilda u Misuriju na svom Bandcampu kažu da je ovo ,,preludijum za popodne jednog fauna", ali nećete ovde čuti nikakvu debisijevsku maštariju. EP  Visions of Ecstasy ima četiri pesme thrashgrind/ falsegrind nasilja prikazanog u visokoj definiciji sa puno vrištanja i gitarama oštrim kao žilet. Bend svira brzo i precizno, pesme su taman toliko dugačke koliko je potrebno a daunloud se plaća koliko hoćete pa je ovo idealan otrov u malom pakovanju da se čovek malo, jelte, zeza:
https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/visions-of-ecstasy

Yatonokami je, po sopstvenom iskazu, japanski metalac koji se pre više godina preselio u Finsku a  呪いの棲む場所 mu je prvi EP na njegovom maternjem jeziku. Ne znamo je li išta od toga istina, ali ovo je vrlo solidan thrash/ core sa malo blek metal elemenata i tim karakterističnim agresivnim a šmekerskim prelivom koji ovakvim stvarima daje Japanski jezik. Muzika je solidno napisana, sa dobrim rifovima, mnogo promena ritma i pristojnim hedbengerskim programom a produkcija iako kućna, zvuči sasvim solidno. Još je i cena koliko date tako da, izvolite:
https://yatonokami.bandcamp.com/album/-

Battle-Shock su finski grindcore sastav koji mrzi samog sebe a formiran je prošle godine nakon sesije igranja Warhammer 40K. Pretpostavka je, dakle, da demo  Chaos Depression ne treba shvatati preozbiljno, ali ovo je materijal veličine solidnog minialbuma, sa zvukom koji nije SKUP ali radi posao i prenosi potrebne količine energije. Battle-Shock su sasvim OKEJ, sa klasičnim grindthrash formatom, ne mnogo svežih ideja ali sa autentičnim entuzijazmom. I to je fino:
https://battle-shock.bandcamp.com/album/chaos-depression
 
Satan's Grind imaju novi EP, Gone, i italijanski grajndkor projekat se ovde manifestno vraća korenima, sa 27 pesama u oko 10 minuta. Naravno, nisu to KORENI koreni, dakle, ovo ne zvuči kao Sore Throat ili 7 Minutes of Nausea ili rani Anal Cunt, već pre kao jednostavni, grajndhaus rimejk onog što su pre 20-25 godina radili Agoraphobic Nosebleed i Fuck... I'm Dead. Nema u tome ničeg lošeg i sve dok ne očekujete nekakve BAŠ memorabilne pesme i volite da dobijete 27 rafalno ispucanih šotova u uho, ovo ćete voleti:
https://satansgrind.bandcamp.com/album/gone-ep

Final Error iz Lajpciga imaju treći album i na Daemonium in Nobis njihova tranzicija iz thrash metal i krosover ekipe prema death metalu se nastavlja sa, čak, uplivima melodičnog death metala. No, i dalje tu ima propisnih thrash rifova i sama struktura pesama je relativno jednostavna i trešerska tako da ovo stoji u nekoj pristojnoj deaththrash poziciji. Pesme nisu sad nešto ludački inventivne ali pitko je:
https://kkr-final-error.bandcamp.com/album/daemonium-in-nobis

Lisabonski Inhuman Architects su, hajde da kažemo blackened deathcore ekipa koja je ime uzela sa idejom da istražuje koncept ksenogeneze, odnosno ideju da su ljudsku rasu stvorila svesna vanzemaljska bića. Do drugog albuma, Spectrum of the Damned, je ovo, čini se, prošireno sa dosta drugog naučnofantastičnog programa ali muzika jeste propisno bombastična i teatralna i uklapa se uz tu estetsku odluku. Ja nisam možda ni primarna publika za relativno melodični deathcore sa orkestracijama ali nekako mi je ovo simpatično, pesme rade uprkos toj sumanuto bučnoj produkciji a bend ume da napiše solidan rif i sve to na kraju bude dopadljivo:
https://inhumanarchitects.bandcamp.com/album/spectrum-of-the-damned

Legendarni švedski grindcore kombo Nasum je u principu prestao sa radom nakon tragedije vezane za cunami u jugoistočnoj Aziji 2004. godine kada je Mieszko Talarczyk tamo izgubio život. No, ove godine ipak dobijamo remasterovanu i proširenu verziju njihovog kultrnog albuma Inhale / Exhale iz 1998. godine kojim je ovaj bend, posle dosta kraćih izdanja i pet godina tesanja tehnike pokazao da se radi o utemeljujućoj grupi nove generacije grindcorea. Naslovljen  Inhaled/Exhaled/Revived, ovo je dupli album sa remasterom koji je uradio Dan Swano, ali i sa remiksima mnogih pesama pa onda i sa par neobjavljenih komada, a što je više nego dovoljno da i mi matori ponovo overimo klasik a da mlađarija malo proveri kako je to bilo pre njenog rođenja. Ali, mislim, kad kažem klasik, mislim KLASIK:
https://nasum.bandcamp.com/album/inhaled-exhaled-revived

I, Cursed su dva Finca sa zvukom kao da sviraju švedski chainsaw death metal i pesmama koje su bliže skandinavskim grindcore formulama kakve su ispisali baš Nasum ili Finci Rotten Sound. EP  Heretical Onslaught je STRAHOVITO intenzivan sa svojim death metal rifovima i dvominutnim bombardovanjima baš ozbiljnom količinom brutalnosti. Dobro napisano, urnebesno odsvirano, vrhunski agresivno:
https://mearamusic.bandcamp.com/album/heretical-onslaught

Grci su poznatiji  po black metalu nego po death metalu ali Golden Serpent su definitivno death metal bend, doduše sa satanističkim programom i nešto, jelte, frigijskih harmonija u muzici. Debi album, Lullabies from Hell, je zabavna ploča energičnog, brzog death metala sa blagom etničkom notom i visokokonceptualnim satanizmom i meni to zvuči vrlo simpatično, kao nekakav Nile koji je umesto u Egiptu završio s druge strane Mediterana, u Grčkoj. Pritom, svirka je ODLIČNA a produkcija jako solidna. Slušajte:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/golden-serpent-lullabies-from-hell

Čileanci Feretro dobro čukaju na svom debi albumu, The Mortuary Destiny of Flesh. Bend radi solidnih dvadeset godina u ovom trenutku, ima iza sebe mnogo kraćih izdanja i sa ovim albumom nude kulminaciju svojih ideja i stremljenja, a to onda ima formu vrlo old school ploče koja je mogla izaći i 1990. godine i da je danas cene kao klasik. Izdavač, francuski Nihilistic Holocaust, poredi ovo sa ranim Death, Morgoth i Pestilence, kao i sa, naravno južnoameričkim prethodnicima i to je sve vrlo tačno. Feretro imaju istu kombinaciju post-thrash krljanja i bolesnih, polomljenih sporih momenata namenjenih ne entuzijastičnom hedbengu već padanju po mošpitu i krivljenju tela u nemogućim, antianatomskim geometrijama. Zvuk pristojan, estetika VRLO patinirana, pa ako sebe nalazite u ovom opisu, nema šta da se mislite:
https://nihilisticholocaustrecs.bandcamp.com/album/the-mortuary-destiny-of-flesh

Adversary Enfleshed iz Indijane su na slici baš klinci i klinački su im i nazivi pesama (a sigurno i tekstovi) tipa  i killed her but i didn't hit her ili anal with a chernobyl corpse ili, evo, catacomb gloryhole, dakle, ono, klinački da iščašite oči od prevrtanja, ali muzika na EP-ju  Catacomb Gloryhole je sasvim neočekivano solidan slamming death metal sa odličnim zvukom i bendom koji trese OPASAN gruv. Bend je već radio kao Punctured ali je promena imena valjda signalizira i ozbiljniji rad jer je ovo baš dobro, i produkcijski i kompozitorski i izvođački. Šteta je da je default pozicija za ovakve bendove po pravilu taj koktel mizoginije i nekrofilije i samo se nadam da će Adversary Enfleshed da nastave da sviraju jer su odlični i da će kroz tu svirku evoluirati i idejno i za koju godinu imati tekstove koji nisu puka edgelord zajebancija.
https://adversaryenfleshed.bandcamp.com/album/catacomb-gloryhole-2

Za ipak nešto zreliji slamming death metal tu je novi EP montrealskih NecroticGoreBeast. Naslovljen Brute, on ima intro i četiri pesme kvalitetnih, mošerskih slemova odsviranih disciplinovano  i produciranih kvalitetno. NecroticGoreBeast su po rečima njihovog izdavača (Comatose Music), ,,najteži bend na svetu" i mada to možda nije STVARNO istina, dovoljno je istina dok ga slušate. Volim slam bendove koji kapiraju da ne moraju previše da glume, već veruju svojim rifovima i ritmu i NecroticGoreBeast su idealan primer:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/brute

Sewn Tight iz Pitsburga vrlo solidno zvuče na demo snimku Demo 2025. Ovo je death metal brutalnije provinijencije, sa slemerskim, gruverskim moš-delovima, puno mitraljiranja iz visine, ali i tekstovima koje ne bi bilo neobično da nađete kod modernog hardkor benda, sa svojim destilacijama mržnje i agresije koja nije pogurana u žanrovskom horor smeru. Ima ovo i zanat i karakter i mora mu se skinuti kapa, kao i za cenu od koliko date:
https://sewntight.bandcamp.com/album/demo-2025

Katalonci Human Carnage se ne pretržu od originalnosti na novom EP-ju, Isolation to Devastation, ali ovo su četiri pesme kvalitetnog, pa i dovoljno maštovito napisanog brutalnog death metala da meni to bude vrlo lepo. Bend svira na tehnički visokom nivou, pesme su zahtevne a opet lepo teku i mada se Suffocation i Cryptopsy čuju iz svakog takta a miks je dosta neujednačen, vredi to da se potroši:
https://humancarnage.bandcamp.com/album/isolation-to-devastation

Yotuma iz Viskonsina cepaju prilično korektan, gruverski death metal na svom drugom albumu, The Final Void. Nije to ni stilski ni idejno nešto previše originalno, ali ima nečeg i u tome da jedan propisni death metal kvartet – sa sve ženom na bas-gitari, kako bog i tradicija zapovedaju – 35 minuta po vama prosipa klasične death rifove i mošerski gruv. Zvuk je dobar, težak, ali ne bez vazduha, muzika je više plesna nego agresivna i sve je vrlo ugodno:
https://yotuma.bandcamp.com/album/the-final-void-2
https://youtu.be/Hl956330G8A?list=RDHl956330G8A

Scornmonger iz Los Anđelesa imaju dve pesme i intro mošerskog old school death metala na demo snimku Barbaric Intentions kojim objavljuju svoje postojanje svetu. Zvuk je odličan, bend raspoložen, imamo i brzinu i žestinu i meljuću, žvaćuću sporinu dakle, sve što treba. I solaže su dobre!
https://scornmonger.bandcamp.com/album/barbaric-intentions

Bloodfed su indonežanski death metal kombo koji, u simpatičnompresretanju vaših očekivanja, svira u stilu švedskog death metala. Dakle, za razliku od nadljudskih brzina i ADHD aranžmana na koje nas je navikao indonežanski death metal ovde imamo chainsaw zvuk, epske rifove i pevača koji gubi glas u realnom vremenu. Ja sam generalno veliki fan tih dismemberovskih rekonstrukcija, odaklegod da dolaze i mada album, Pandemonium, nema idealnu produkciju, svakako je vrlo prijemčiv za mene:
https://bloodfed.bandcamp.com/album/pandemonium

Kanađani Revelator su imali dva demo snimka još u prošloj deceniji ali evo ih sad sa debi albumom za Nameless Grave Records. Ko zna znaće da ovu firmu drži Andrew Lee iz Ripped to Shreds sa ortakom Brandonom Corsairom i da kaže da nikada dinara nije zaradio od tog posla, ali u pitanju je izdavač koji podržava pravi i kvalitetni andergraund bez obzira na podžanr. Tako su Revelator onda neka kombinacija death, black i thrash metala a album Light the Devil's Fire odiše old school neposrednošću, ljubavlju prema rifu, jednim varvarskim ali ljupkim svetonazorom. Hoću da kažem, ovo jeste glasna i surova muzika ali nije negativna, ne pravi se da je tu da vas povredi, već želi da se dobro provedete i obezbeđuje sve potrebne uslove za to. Odlično je:
https://revelator2.bandcamp.com/album/light-the-devils-fire

Unaligned sa Floride postoje od 2020. godine i sad su izbacili debi album, A Form Beyond, a za Transcending Obscurity što svedoči da je u pitanju ozbiljna postava. I jeste, ovde sviraju članovi Withered Throne, Abyssalis, Demon King, Nightspake i još gomile bendova a za ovaj partikularni projekat odabrani stil je, po njihovim rečima ,,Blackened technical/progressive death metal". Mada, da se razumemo, ovo je vrlo solidan uglavnom tehnički death metal, blago progresivan u svojim temama i skoro nimalo ,,blackened." Kako je kod tech-deatha pravilo, album nudi izuzetno disciplinovanu svirku i kompjuterski popeglan zvuk sa stalnim smenama ritma i tempa, ali pesme su ipak napisane solidno, sa dosta melodičnosti i svetlih tonova, pa ovo meni zvuči pitko i prijatno:
https://unaligned-label.bandcamp.com/album/a-form-beyond

Wretched Decrepitude je debi EP za bend Caesarean iz Filadelfije i to da ga izdaje HPGD znači da je ovo bend sa dosta potencijala. Svakako ima šmeka u njihovoj kombinaciji '90s death metala i '90s deathgrinda, sa šest uglavnom kratkih i slatkih pesama dobre energije i solidne produkcije. Dobar debi i sjajan omot!
https://hpgd.bandcamp.com/album/wretched-decrepitude

Jedan od najboljih death metal albuma stiže ove nedelje sa debijem ukrajinskih Heruvim, albumom nazvanim Mercator. Ovo je taman toliko old school  i taman toliko progresivno da me podseti na Death i Atheist sa početka devedesetih a da ne može da se kaže da momci iz Odese ikoga imitiraju. Svirka je odlična, produkcija sjajna a pesme su napisane da budu uzbudljivi i maštoviti avanturistički narativi, što se uklapa sa činjenicom da se bend inspiriše R.E. Howardom. Fantastično:
https://heruvim.bandcamp.com/album/mercator

Čileanci Infernal Thorns su upravo izbacili svoj treći album, Christus Venari i na njemu nastavljaju sa svojim gnevnim antihrišćanskim death metalom. Ovo je, kako i dolikuje, brza, žestoka, energična muzika koja treba da kanališe bes i bunt i mada su Infernal Thorns veoma tehnički kvalitetni, sa mnogo rada u aranžmanima svojih dosta kompleksnih kompozicija, glavni utisak koji album ostavlja je da je ovo jedan juriš bez stajanja u kome zarobljenika neće biti. I to mu daje adrenalinski naboj kakav često fali savremenom death metalu, a pristojno dinamičan mastering pomaže da ovaj neumoljivo agresivni zvuk ne bude monoton za uho. Veoma, veoma dobro:
https://infernalthorns.bandcamp.com/album/christus-venari

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Whoa, Treponem Pal su opet sa nama? Mislio sam da će novi albumi dolaziti sa razmacima od najmanje pola decenije ali World Citizens stiže svega dve godine nakon Screamers. I simpatičan je. Mislim, kultni francuski industrial metal bend nema u ovom trenutku mnogo ambicije da izmišlja nekakvu toplu vodu, ali njihova muzika je ovde dopadljiva, pesme su pitke, imamo idealnu kombinaciju kinetičkog, plesnog ritma, repetitivnih stihova i metal rifova i to je sasvim dovoljno. Daleko od ikakve revolucije, ali dobar provod je zagarantovan:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kHtdUdQR-i0_goOquTollGBOIh4ppFMlg

Nisam siguran kako da klasifikujem ovo što sviraju Swollen Teeth sa Aljaske. Album Ask Nothing je malo pank i hardkor, malo metal (pa malo i nu metal, sa sve skrečovanjem), malo noise rock... U svakom slučaju, ovo je kinetička, veoma energična muzika koja roka IZ SVE SNAGE i proizvodi hektolitre adrenalina u slušaocu a da opet ima simpatične refrene i razne melodične elemente. Klinački, napaljeno, bez brige da li će se uklopiti i u jedan žanr, KAKO I TREBA DA BUDE (Edit: bend je sklonio album sa Bandcampa ali ostavljam tekst i link za kad se neizbežno ponovo pojavi):
https://swollenteeth1.bandcamp.com/album/ask-nothing

Mouth of Cronus iz Teksasa sebe opisuju rečima ,,The brain-damaged love-child of Melvins and Mastodon" pa vi sad vidite da li vas to zanima. Ali naravno da zanima. Drugi EP, Communion of Ashes ima tri pesme zanimjivog heavy prog-metala sa puno prilično svežih ideja, dobrom izvedbom i bendom iz kog zrači karakter. Odlično je:
https://mouthofcronus.bandcamp.com/album/communion-of-ashes-ep

Konektikatski nojz rokeri Intercourse nemaju nameru da maze slušaoca na novom albumu, How I Fell in Love with the Void. Ovo počinje blastbitom, a nastavlja se masom kvalitetnih, kratkih pesama bolesnih (dis)harmonija, snažnog, abrazivnog zvuka ali i dobrog rokerskog gruva. Ceo paket pa još i odlični tekstovi, ovde nema promašaja:
https://intercourse.bandcamp.com/album/how-i-fell-in-love-with-the-void

Iako bergenski Droneslag sebe opisuju samo sa ,,Drone Metal and other mischievous acts.", ispostavlja se da su ti drugi ,,mischievous acts" ono što njihovoj muzici daje karakter i čini je zanimljivom. Album  Til Vår Tid er Omme nema nazive pesama ali nije nikakav apstraktni, spori, glacijalni drone metal, već, pa, malo majestični doom metal sa prelepim ženskim vokalima, malo free jazz, malo analogni elektronski ambijent, a malo, OK, malo i taj gitarski dron koji očekujete. Sjajno je ovo i mada nije dobrim svojim delom metal – uključujući dvadesettrominutnu modernističku kompoziciju XIII koja je najveća pojedinačna celina na albumu – apsolutno je za metalce sa ukusom. I plaća se po želji. Ako volite Johna Zorna i njegove kolege, ovo je veoma blisko tome:
https://droneslag.bandcamp.com/album/til-v-r-tid-er-omme

Ili se meni ukus pokvario ili su Napalm Records počeli da izdaju bolju muziku u poslednje vreme. Štagod da je, švedski okultni rokeri (i rokerke) Year Of The Goat su jako prijatni na svom četvrtom albumu, Trivia Goddess. Naravno, ovo je Napalm Records, i zvuk je kvalitetan a bend uglancan, no pesme  su odlične, uspevajući da zvuke okultnog roka šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog stoleća dovedu u moderni format a da se ne izgubi na šarmu. OK, nema ovde neke specijalno velike opasnosti i onostranih uvida, ali, mislim, koliko je toga bilo i sedamdesetih? Ili su ljudi voleli da puše džidžu i da se jebu? A, mislim, SPOJLER ALRT, vole i danas. Enivej, Year Of The Goat imaju vrlo prijatan zvuk, vrlo lepe pesme i uživao sam:
https://yearofthegoat.bandcamp.com/album/trivia-goddess
https://youtu.be/MwlwzDgW49E

The Belgrade Beaches su sad tri čoveka, ako je sudeći po novoj profilnoj slici na Bandcampu. OK, i muzika na novom EP-ju You Declare What? Zvuči mrvicu ,,skuplje" producirano, mada ne tvrdim da se išlo u pravi studio sa pravim pojačalima, ali miks je svakako nešto ambicioznije rađen, sa više slojeva gitara i različitim farbama. Kombinacija surf rocka i metala koju je ovaj donedavno jednočlani projekat vozio je sada i nešto zrelija i meni ove tri pesme zvuče vrlo dobro. Bend naplaćuje ovaj snimak samo koliko vi želite, ali mislim da se sada sazrelo da se razmišlja i o albumu i voleću da i to čujem. Samo napred:
https://belgradebeaches.bandcamp.com/album/you-declare-what

U dosta mršavoj nedelji za klasičniji heavy metal imamo drugi album bugarskih Dust a koji se, dosta zbunjujuće zove VII. Enivej, ovo uspeva da istovremeno zvuči i moderno i staromodno, sa puno neoriginalnih rešenja i pozajmljenih fora, ali nije da sam sad ja neki zilot originalnosti. Dust umeju da odvale okej rif, pevač nije Pavaroti ali zna da nabode solidnu metal melodiju i sve se to na kraju sasvim lepo posluša:
https://dustbandofficial.bandcamp.com/album/vii

Ljubitelji shred zvuka imaju novi album grčkih Angelo Perlepes' Mystery, popriličnu dvadesetjednu godinu nakon prethodnog. No, mislim, to samo znači da su pesme lepo odstojale i Angelo i njegova ekipa – naravno, osvežena u međuvremenu – nudi pristojan power metal u '80s stilu i sa puno slatkih gitarskih bravura. Ozbiljno, ovo je solidno napisano i nije samo poligon za demonstraciju šefove gitarske tehnike ali pošto se dugo pripremalo pesama ima trinaest i može da bude i malo MNOGO za jedan cug. No, ako volite ovakvu muziku vredi da se potrudite:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/angelo-perlepes-mystery-spelled-by-fire

ALBUM NEDELJE

Islanđani Nexion imaju ime kao da je u pitanju neka kineska firma koja iznajmljuje servere, ali su dobri. Njihov debi album pre dobrih pola decenije je vrlo ljudski oplemenio pandemijsko leto 2020. godine a sa novim, Sundrung ova ekipa pokazuje veoma lepu evoluciju zvuka i arsenala. U osnovi je, da se razumemo, i dalje žestok, agresivan, tehnički kvalitetan black-death metal iz islandske tmine, ali sa novim albumom bend forsira dosta melodičnijih, epskih folk tema i to zvuči fantastično. Ovakvi albumi regrutuju ljude da slušaju ekstremniji metal, sa tom svojom srećnom kombinacijom prijemčivijih melodija i poštene, agresivne svirke, kompleksnih kompozicija i srazmerno pitkih tema, i ja sam oduševljen kako sve to dostojanstveno ispada:
https://nexion.bandcamp.com/album/sundrung
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/sundrung

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/primal-fear-domination-2025

[Meho Krljic]

Nažalost i ove nedelje smo izgubili jednog uglednog člana globalne metal zajednice. Tomas Lindberg iz At the Gates, Lock, Up The Lurking Fear i još gomile bendova (uključujući  Skitsystem pa i The Crown početkom stoleća) je preminuo od raka i o tome se nekako nije dovoljno pričalo jer je svet zabavljen procenjivanjem ko je sa koliko posvećenosti ožalio ubijenog protofašistu. Al jebiga, tu smo gde smo. Kod nas studente u lancima vode da sahrane oca, pa će verovatno krenuti i nabijanje na kolac jedan dan od Nedelje. Pripremićemo se za to slušanjem MNOGO metala:

Deo 1: BLACK METAL

Ima nečeg neodoljivo šarmantnog u zvuku portugalskih Nekromatics gde se simfonijski blek metal meša sa death i thrash elementima, sve u prostoru povišene ekspresije, teatra i skoro pa vodvilja. Place of Indulgence je, pretpostaviću prvi album za ovu grupu (dva čoveka u studiju) ali i zvučno i kompozicijski ovo je zrelo i na prilično sveže načine kombinuje svoje žanrovske elemente, ne preterujući sa produkcijskim budženjem ali svakako postižući taj teatralni efekat koji se traži. Nekromatics je prijatno osveženje za ovu nedelju i za sve koji se nerviraju što japanski Sigh ne objavljuje albume češće ovo može biti fina privremena zamena:
https://nekromaticspp.bandcamp.com/album/place-of-indulgence
https://nekromatics.bandcamp.com/album/place-of-indulgence

Šveđani Bergsvriden takođe šarmantno spajaju blek metal sa skandinavskim folkom već nekih dvanaest godina. I haggans afton im je četvrti album i na njemu se oštrina blek metala bez stida uklapa sa melodičnošću folka u jednoj razigranoj, nestašnoj formi gde sve zvuči kao da ste se probudili usred noći u šumi gde ste otišli na par dana kampovanja, krenuli da piškite i na proplanku ugledali gomilu goblina kako prave žurku. Slatko:
https://bergsvriden.bandcamp.com/album/i-haggans-afton

Ungoliant iz Omahe uopšte ne sviraju old school black metal, a kako sami tvrde. Njihov minialbum Call to the Dark je više black-thrash sa elementima death metala, dosta čvrst u zvuku i minimalno melodičan. Dobro to meni prija sa solidnim instrumentalističkim radom i okej idejama u domenu tema i melodija. Rokanje:
https://ungoliantamerica.bandcamp.com/album/call-to-the-dark

Henere iz Nju Džersija na svom debi albumu, The Chosen Path zvuče vrlo solidno. Ovo je melodičan, ali energičan blek metal bez mnogo komplikovanja u aranžmanima ali sa akcentovanjem hipnotičke repetitivnosti svojih rifova i tema a koja pesmama daje određeni ritualni kvalitet. Jeftina ali funkcionalna produkcija samo pomaže u ostavljanju utiska da slušamo nešto tajno, možda zabranjeno a posvećeno ezoteričnim znanjima. Lepo:
https://voidwandererproductions.bandcamp.com/album/the-chosen-path

Slovenci Kamra imaju preupeglan studijski zvuk za moj ukus (mada i dalje razmazan u skladu sa atmoblek standardima), ali im je drugi album, Unending Confluence prilično jebeno zanimljiv. Njihov atmosferični blek metal ima izraženu eksperimentalnu dimenziju, sa pesmama koje ne traju po osam minuta samo zato što imaju dugačke periode u kojima se samo razlažu setni akordi nego i jer se bend ozbiljno trudi oko kompozicija i kombinuje i neke propisne old school elemente sa tim modernijim pristupima. Vrlo zanimljivo i atmosferično na jedan, za moje pare, zreliji način:
https://voicesofkamra.bandcamp.com/album/unending-confluence

Bogami su dobri i Šveđani Krigsgrav na svom osmom albumu, Stormcaller. Ovo nije čist black metal, pa čak ni ,,čist" atmosferični blek metal, mada je iz toga krenulo, već ima i značajnu doom metal i death metal komponentu. No, spoj je izveden nekako elegantno, bez usiljenosti i Krigsgrav ne zaboravljaju da su dobar rif i tema bitni, pa ih propisno forsiraju:
https://krigsgrav.bandcamp.com/album/stormcaller

Maahes su blek metal kvintet iz Bavarske koji svira već deceniju i Nechacha mu je drugi album, ali on zvuči kao da je sniman isključivo ,,u kompjuteru" korišćenjem semplova a ne upotrebom pravih instrumenata u studiju. I to mi je najveća zamerka: zvuk je sintetički, bez dinamike, prilično artficijelan, mada, da budem i fer, ne i preglasno masterovan. No, bilo bi lepše da ima više dinamike u ovome što Maahes rade jer su pesme VRLO DOBRE. Ovo je blek metal koji se bavi starim mitologijama i ezoteričnim znanjima i njegova kvalitetna, prilično tehnička muzika ima odličan drajv i energiju koje umanjuje taj prepeglani saund. No, kad se malo naviknete, dosta se uživa u kvalitetu pesama:
https://maahesofficial.bandcamp.com/album/nechacha

Insurrect su bend kao rađen za mene. Muzika je kombinacija blek metala, crustpunka i death metala, a bend se tematski bavi komunizmom, revolucijom i antifašizmom. Što, koliko god to sad čudno zvučalo, u Septembru 2025. godine deluje i pomalo avangardno, jelte. Enivej, prvi EP ekipe iz Ujedinjenog kraljevstva, Nomadic War Machine je agresivan, sirov i vrlo lepo sklopljen sa pet pesama brutalne krljačine i kontrolisanog haosa. Muzika za koktel-žurke na kojima se prave samo Molotovljevi kokteli:
https://insurrect.bandcamp.com/album/nomadic-war-machine

Eldur je jednočlani blek metal projekat ali je sa Islanda, a debi album mu se zove Rituals of Death and Necromancy tako da su signali tu u startu povoljni. I razočaranja nema, ovo je energičan blek metal sa dosta modernim zvukom i atmosferom ali sa klasičnom, nestašnom, agresivnom svirkom i dispozicijom.      Einar Thorberg Guðmundsson, koji ima još nekoliko uglavnom jednočlanih projekata je odličan kompozitor i vrlo solidan producent i album zvuči OPAKO:
https://eldurofficial.bandcamp.com/album/rituals-of-death-and-necromancy

Volahn iz Kalifornije pripadaju kolektivu Black Twilight Circle i sviraju već duže od dvadeset godina kombinujući disonantan blek metal i interesovanja za tradiciju, meksičku samobitnost i mezoamerički folklor. Ovo je uglavnom solo projekat Eduarda Ramíreza koji ima još gomilu bendova i solo radova i okrenut je njegovom meksičkom nasleđu i tradiciji. Četvrti album, Popol Vuh je, pa, hermetičan, bučan i eksperimentalan, namenjen samo publici koja zna da traži nešto specijalno, sa energičnim, žestokim tempom, psihodeličnim vrištanjem i mnogo disonance ali i prepoznatljivih melodija i tema. Ovo je primordijalni haos u dobrom smislu spakovan u šest dugačkih, zahtevnih ali fascinantnih pesama. Sjajno je:
https://crepusculonegro.bandcamp.com/album/popol-vuh

Dosta impresivan drugi album za beloruski jednočlani projekat Withered Land, koji nam stiže neke četiri godine nakon prvenca. Olga Kann, žena koja stoji iza ove muzike i svu je sama piše i izvodi je veoma talentovana i njen blek metal ima simfonijsku komponentu mada je u dobroj meri sveden na klasični skeletalni blek metalski program i forsira distorzirane gitare (i harfe), te promukao, vrištav vokal. Zvuk je solidan, kompozicije prilično zanimljive, generalni utisak albuma Hall of the Dead povoljan:
https://easp.bandcamp.com/album/hall-of-the-dead
https://witheredland.bandcamp.com/album/hall-of-the-dead

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

 
The Black Strain su dva lika iz Džordžije koja sviraju fazirani, močvarni hard rock/ sludge metal. Demo 2025 ima sasvim primetne veze sa klasičnom erom Black Sabbath ali i taj neki minimalistički, andergraund šmek koji mu daje sopstveni karakter. Ovde nema neke studijske ,,magije", imamo posla sa dva tipa koja udaraju u jedan bubanj i jednu gitaru, cepaju dobar gruv i ne mnogo više od toga. Ali i to je DOVOLJNO. Cena je koliko date:
https://theblackstrain.bandcamp.com/album/demo-2025

Za malko old school hard roka, imamo Amerikance Mirador i njihov debi album Mirador. Ovo je dobro pre svega jer pošteno uzima bluz i folk osnove koje je hard rock u šezdesetima i sedamdesetima voleo da baštini i ne pada u iskušenje da direktno imitira Zeppeline onako kako to rade, uh, neki drugi bendovi. Muzika zato zvuči dosta zrelo i iskreno, ekspresivno i sluša se sa pažnjom. Vrlo lepo:
https://www.youtube.com/watch?v=PmahBRJMR08&list=OLAK5uy_lZat1OPkEQpqywHAVe6Br6dbdKsFTq2OY&pp=0gcJCaIEOCosWNin


Anthesis su trojica Kanađana sa sludge metal karijerom od solidne dve decenije. Thieves im je četvrti album i ovo je teška, spora ploča mučnih a hipnotičnih pesama. Ovde se rifovi valjaju kao talasi preko stenja, štim je nizak, vokal bolan i izmučen, a na par pesama gostuje pevačica čiji zvonki, melodični glas čini simpatičan kontrast abraziji što je pravi ostatak benda. Uz sve ovo, Anthesis pišu pesme odmereno, nisu usmereni samo na najglasniji, najtvrđi zvuk sve vreme i razumeju dinamiku, a album se plaća po želji:
https://anthesis.bandcamp.com/album/thieves

Mađarice i Mađar EndrE kažu za sebe da su ,,a bit weird but not that crap". Slušajući njihov četvrti demo snimak, demo_4, rekao bih da uopšte nisu crap, naprotiv. Ovo je spora, elegantna muzika negde između emotivnog alternativnog roka i doom metal/ doomgaze formula. Dakle, gitare ovde rade vrlo lepe stvari, između emotivne melodičnosti i težine, vokali su dobri, klavijature iskorišćene sa osećajem i sve ima atmosferu tradicionalnog folk rituala odrađenog sa električnim, modernim instrumentima. Odlično je a plaća se koliko vi kažete:
https://endre.bandcamp.com/album/demo-4

Ne volim naročito gotski doom metal, ali takva je nedelja pa su se neki veterani vratili sa novim albumima. Novembers Doom iz Čikaga postoje od 1989. godine i na njihovom dvanaestom albumu, Major Arcana još ima ostataka death-doom stila koji su ranije svirali, između setnih melodičnih melodija i dostojanstvenih muških baritona. Recimo da mi se sviđa 11% ove muzike, a ako ste ljubitelj onda će vam,  mislim, biti veoma solidno. Novembers Doom umeju da okrenu taj gotik glamur i na tugu i na veličanstvenu epiku i to sve u okviru iste pesme i da ne zvuči suviše namešteno, pa, eto, kad nema Petera Steelea, dobro je i ovo:
https://novembersdoom1989.bandcamp.com/album/major-arcana

I bukvalno bez gubljenja koraka idemo na osamnaesti album britanskih kraljeva gotskog dooma, Paradise Lost. Naslovljen Ascension on stiže svega dve godine nakon prethodne dugosvirajuće ploče u skoro istoj postavi osim što se u bend vratio bubnjar Jeff Singer. Enivej, bend se nalazi u nekoj vrsti druge kreativne mladosti pa je Ascension ploča koja počinje violončelom i poletnim doom ritmom, te promuklim, death vokalima Nicka Holmesa i mada nije da bih ja to nešto mnogo slušao, ovo mi je apsolutno bolje od nekih stvari koje je ovaj bend radio nakon Gothica i Shades of God. Nekako, i dalje je to teatar i vodvilj ali sa više METALA u zvuku i čak i kad Holmes peva ,,lepo", to ne zvuči mnogo kao da se ulaguje mejnstrim publici nego nekako slatko i dostojanstveno. Mislim da će ljudi koji vole Paradise Lost biti apsolutno predivno usluženi:
https://paradiselostofficial.bandcamp.com/album/ascension

Entrøpia iz Bolonje imaju debi album, DOWN IN THE SWAMP OF HUMAN BLEAKNESS, sve tako velikim slovima i to je, prigodno, ploča sporih teških rifova i promuklih urlika. No, Entrøpia nisu baš početnici, ovo su članovi raznih death metal i srodnih bendova i onda i ovaj prvi album ovog projekta ima kvalitetne pesme solidan (mada BUČAN) zvuk, rifove koji vam razmeštaju unutrašnje organe ali imaju i solidan bluzerski gruv i koliko god da je ovo sludge-doom metal visoke abrazivnosti on je i seksi i prijemčiv:
https://entropiasludge.bandcamp.com/album/down-in-the-swamp-of-human-bleakness

Dying Victims su ove nedelje krenuli sa svojim jesenjim programom i prvi na redu su nemački Naevus sa pomalo nestandardnim albumom za ovu takođe nemačku etiketu. Naime, Naevus su ekipa osnovana 1991. godine da radi death metal a koja je tokom tri decenije evoluirala u toplijem, melodičnijem i ličnijem smeru. Ovaj, treći album, Back Home je u osnovi emotivna, neposredna doom metal ploča, sa svom ranjivom osećajnošću Paradise Lost ili The Obsessed, ali bez nekakvog direktnog prepisivanja od slavnijih kolega, sa izraženim ličnim stilom i svetonazorom. U tom smislu, ovo i jeste prava Dying Victims ploča, utemeljena u old school zvuku ali sa decidno autentičnim viđenjem istog i izrazom koji ide znatno dalje od pukog zanatskog rekonstruisanja poznatog stila. Naravno da je izvrsno i od mene dobija užasno jake preporuke:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/back-home

Kad smo kod malo nestandardnih uparivanja, tu su i kijevski Stoned Jesus koji novi album, kao i prošli izdaju za Season of Mist a pre toga su bili na Napalmu. Ovo je progresivni doom metal i nekako ne vidim da je u skladu sa onim što Napalm Records inače izdaje ali uz Season of Mist se još i uklapa jer je sve nekako zrelo, ima komponentu post-metala ali i old school hard rok progresive pa je baš osvežavajuće ali ne i nelogično. Bend inače radi od 2009. godine i Songs to Sun mu je šesti album, sa šest pesama koje vole da ubace i folklorne elemente, pa i malo propisnog popa i tako, proverite, vredi čuti:
https://stonedjesus.bandcamp.com/album/songs-to-sun

Finski majstori kosmičkog stoner-doom metala, DÖ imaju novi EP, Deathrace to Extinction i to je ODLIČNO. Ovo su dve pesme ukusno spravljenih rifova, sjajnog gruva i izvrsnog zvuka. To kako bas žvaće a gitare prže treba stati pa proučavati a bend dobro zna da ne treba da previše komplikuje u aranžmanima i da će propisna, momačka rokačina odraditi svoje. I tako i biva:
https://doofficial666.bandcamp.com/album/deathrace-to-extinction

Portugalci Spin the Skull, sa svoje strane, sviraju mnogo siroviji, garažniji, pa i pankerskiji stoner rok. Album Spin the Skull, dugosvirajući debi za ovu drogiranu ekipu zvuči kao da je nastao u garaži. To ne znači da su pesme nužno prostačke, mada svakako idu na jednostavnost, spontanost i energiju džema, ali zvuk je baš sirov, sa probijanjem u crveno na sve strane i distorzijama i gde ih želite i gde ih ne želite. No, to se uklapa uz same pesme koje su šarmantni, akcioni komadi stoner rok/ pank rok krosoverisanja i mada zvuk ume da umori svojom ravnom, nedinamičnom prirodom, muzika je KUL:
https://spintheskull.bandcamp.com/album/spin-the-skull
https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/spin-the-skull

Pink Fuzz iz Denvera sviraju, kako su sami objasnili, high speed desert rock. Da ne bude zabune, nije ovo MNOGO brza muzika ali album Resolution se kreće u decidno bržem tempu nego što je standard za, jelte, spori, smoreni desert i stoner rock. Nije ni samo to: Pink Fuzz vole faz, ali njihova muzika je melodična, sa izraženom pop komponentom – ne najmanje zbog lepog vokala basistkinje i klavijaturistkinje LuLu koja je sa bratom Johnom i osnivačica benda – i ne bi bilo preterano reći da će se ovo dopasti i ljudima koji vole pop-pank, i uopšte svima koji vole pitku, melodičnu rok muziku koja ne smara nego samo čuka:
https://pinkfuzz.bandcamp.com/album/resolution

Ovde negde dolaze i Slow Down World iz Ujedinjenog kraljevstva sa svojim istoimenim EP-jem. Ovo nije stonerska muzika ali ,,alternativni progresivni rok" koji Slow Down World sviraju je slična kombinacija bržeg tempa i kvalitetnog rif-rada sa, u ovom slučaju težim, masanijim zvukom i nešto simpatičnih refrena. Meni se iznenađujuće mnogo dopalo:
https://slowdownworld.bandcamp.com/album/slow-down-world

Svi smo voleli prošlogodišnji debi album njujorških Castle Rat pa nema nekog ozbiljnog razloga da se ne poradujemo kolektivno njegovom nastavku. The Bestiary ne menja ni metu ni odstojanje, nudeći muljavi, podzemni, dungeon-doom-metal sa dobrim post-sabatovskim rifovima i zaraznim ženskim vokalima. Bend naglašava svoju fantazijsku dimenziju ali ono što se svira je i dalje kvalitetan teški rokenrol i hevi metal i tu nema neke filozofije. Ili jeste ili niste. A naravno da jeste, Blues Funeral ne izdaju makar šta:
https://castlerat.bandcamp.com/album/the-bestiary

Heavy Psych Sounds Records su se valjda vratili sa odmora i odmah krenuli opasno da podgrevaju. Dusted Angel je kalifornijski stoner rock kvintet koji je svoj prvi album snimio još 2010. godine i od tada ništa. E, pa deceniju i po kasnije stiže This Side of the Dirt i SOLIDNO kolje. Izdavač insistira da je ovo doom metal sličan herojima sedamdesetih kao što su Pentagram i St. Vitus ali i on primećuje koliko je ovo rokerska ploča i, mislim, baš je dobra, sa prljavim, pustinjskim rifovima i energičnom svirkom a bez preterivanja u produkciji. Dobro, glasno je, ali nije preglasno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/dusted-angel-this-side-of-the-dirt

Bliži apokaliptičnom doom metalu spojenom u presi sa mračnim death-sludge metalom su južnokorejski Gawthrop koji su svoj debi album izbacili za kalifornijski Sentient Ruin Laboratories. Ovo je kao da pratite odron celog jednog brda u slow motionu, sa superdubokim štimom, zvukom koji je sav u basu i death vokalima što odozgo polivaju kao bujica mulja, ali Gawthrop su bend koji razume da je RIF u osnovi svega i paze da se to čuje. Kuboa je jebeno teška ploča, na granici implozije, ali ROKA:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/kuboa

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Must Kill dolaze iz Milton Kejnsa u Engleskoj i  debi album, Condemned to Torture im je simpatičan komad energičnog thrash metala informisanog melodic death metal strategijama. Must Kill sami po sebi nisu preterano melodični, rifovi su im oštri i trešerski, vokali su im grubi i promukli, ali česte promene ritma i gruverski elementi ukazuju da ovo nije puka rekonstrukcija thrash metala osamdesetih i da ima modernije aspiracije. Povremeni melodičniji gitarski motivi koji vuku na baroknu kompoziciju su onda ta najočiglednija spona sa melodeathom i ovo osvežava muziku. Produkcija je OKEJ sem što bih ja voleo da je bubanj malo dinamičnije snimljen i miksovan ali to sam, jelte, samo ja. Fino je ovo.
https://mustkill.bandcamp.com/album/condemned-to-torture-2

To Find Deliverance je drugi album poljskih progresivnih trešera Species a to da ga izdaje 20 Buck Spin je dokaz da ova pensilvanijska etiketa pravi ozbiljne napore da zabaci mrežu što šire može i underground death metal i doom metal programu u svom katalogu doda još štogod zanimljivo. Species su svakako hermetični i nisu bend za nekakvu mejnstrim publiku ali ovo je zanimljiva, razigrana ploča producirana bez iživljavanja na kompresorima i to je meni sve vrlo simpatično:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/changelings

Ravager su nemački thrash metal bend koji je svoj treći album naslovio From Us with Hate. Konfrontativno! No, Ravager svoju mržnju temelje na opservaciji socijalnih protivrečnosti i nepravdi u društvu pa je ovo ona zreli, kvalitetni thrash metal sa sociopolitičkom komponentnom iako se prva pesma zove Freaks Out Of Control, četvrta Aggressive Music For Aggressive People a onda peta Speed Trap. Ravager uspevaju da ove napaljujuće naslove opravdaju VRLO kvalitetnom muzikom nudeći nam na konzumaciju brzi, žestoki, tehnički kvalitetni ali nedvojbeno agresivni thrash metal sa uličnom aromom i dobrim studijskim zvukom. Odlično:
https://ravager.bandcamp.com/album/from-us-with-hate

Evilcult su iz Brazila i snimaju za kineski Awakening Records a što su sve, naravno, povoljni znaci da ovde dobijamo suvu andergraund krtinu. I dobijamo! Treći album benda, Triumph of Evil je fino produciran, prilično epski-zvučeći komad black-speed metal zabave sa old school idejama i modernom razradom. Bend je tehnički vrlo kompetentan, zvuk je razgovetan a rifovi i melodije su ukusni i doprinose tom epskom i teatralnom ugođaju albuma a da se u principu muzički format ne kreće predaleko od klasične speed metal rokačine. Pesme se zovu Midnight Ritual, Diabolical Alchemist, Waves of Agony, The Abyss ili Satanic Revolution pa znate da ovo VALJA:
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/triumph-of-evil

Njemački Sadistic Goatmessiah su postali svojevrsne andergraund zvezde a evo tek sad im izlazi debi album. Naravno, Violence, kako se album zove, izlazi za Dying Victims i ovo je klasičan a match made in hell. Spoj blek metala i treš metala koji čini zvuk Sadistic Goatmessiah je praktično idealan za firmu koja se opsesivno usredsređuje na autentične, metodične rekonstrukcije old school muzike iz raznih perioda i ovo je i produkcijski dobro (ili bar adekvatno) u odnosu na same kompozicije koje su JAKO cool i nisu samo pedeseta kopija Hellrippera ili, jelte, Venoma. Sjajno:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/violence

Law Of Man su iz Teksasa a njihov demo nazan samo Demo ima tri pesme kvalitetnog, mošerskog crossover thrasha. Ovde nema mnogo brzine i vratolomija, muzika je u srednjem, plesom tempu, rifovi su gruverski i mada sve ima miris te neke ulične, gangsterske maštarije, nije otišlo celim putem do modernog moshcore/ beatdown stila. Dobra produkcija, cena koliko date:
https://lawofman.bandcamp.com/album/demo

Brainseed su dva lika iz Kentakija sa demo snimkom pristojno sirovog thrash metala i thrashcorea. Release the Pain je bolna i oslobađajuća, jelte, situacija jeftine produkcije i jeftinih emocija, ali one se dobro uklapaju jedne uz druge i sve zvuči autentično. Cena je koliko date:
https://brainseedthrash.bandcamp.com/album/release-the-pain

Kanađani Demonstench uprkos imenu sviraju pank i krastpank a ne nekakav, jelte, blek metal. Taste the Stench je EP sa dve pesme koji će vam uspešno približiti zvuk benda sa dve srazmerno dugačke pesme koje nisu suvi D-beat i imaju u sebi dosta, jelte, aranžmanske ambicije, melodije i karaktera. Lepo:
https://demonstench.bandcamp.com/album/taste-the-stench

Ako volite BAŠ BAŠ melodični američki pank rok po receptu utvrđenom devedesetih godina prošlog veka na etiketama poput Epitaph i Fat Wreck Chords, pa malo i Lookout, onda su American Television vaša zabava za ovaj vikend. Njihov EP, You Are Not Alone ima šest pesama poštenog, znojavog rokanja sa melodičnim gitarama, melodičnim refrenima, svom melodijom koju možete da zamislite a da je to i dalje propisan pank rok na transverzali Screeching Weasel-Rancid-Propagandhi.
https://amtv.bandcamp.com/album/you-are-not-alone
https://www.youtube.com/watch?v=GDUOnQwyYcU&list=OLAK5uy_lTpwosZ0bqAyAfeRXFiPL3KuzgD1polWU

Kad već pominjem Fat Wreck Chords, imamo danas i jednu ploču ove etikete. Kalifornijski ženski pank rok sastav Bad Cop Bad Cop ima svoj četvrti album za deceniju rada i Lighten Up je vrlo, vrlo ugodna ploča. Bez obzira što nije ni originalna ni inovativna, ona nudi tačno ono što očekujete: melodičan, kalifornijski pank rok sa finim vokalnim harmonijama, malo nostalgije, dosta energije. Sve pet:
https://badcopbadcop.bandcamp.com/album/lighten-up

Za one kojima je sav taj melodični pank rok nekako detinjast i namenjen adolescentima, i više voli odraslu muziku kao što je, uh, polka, nemajte brige, kanadski The Dreadnoughts imaju novi album. Naslovljena Polka Pit ovo je još jedna ploča energičnih polka-komada u kojima se narodna muzika i električni pank rok spajaju na ne samo funkcionalan već i jako šarmantan način. Polka Pit ima u sebi i malo klecmera, kako je i red, a  sklopljen je od jedanaest uglavnom kratkih i ekonomičnih pesama uz koje se ne sedi. Što rekoše naši stari: tarabuka neka lupa, harmonika neka svira:
https://thedreadnoughts.bandcamp.com/album/polka-pit

Metalizirani mošerski hardkor koji sviraju njujorški Missing Link je nekako... originalan. Ne znam, ili ljudi prže baš dobre rifove i imaju odlične vokale ili sam ja samo nekako dobro raspoložen, ali EP Miracle Smile radi ceo taj gangsterski moškor fazon ali uopšte mi ne zvuči kao da ga svira prosečan moškor bend. Nekako su zaista rifovi PREDOBRI, a vokali brutalni i sve je onako, da se uzme macola i lomi kamen na sitno ali u pozitivnom smislu:
https://bbbrecords.bandcamp.com/album/miracle-smile-ep
 
Massive Denial su iz Pensilvanije, a album Another Wasted Youth je kao neka hardkorpank ploča koju ste čuli 1984 godine sa tankim gitarama koje su distorzirane jeftinim overdrajv pedalama, brzim razigranim pesmama, temama primerenim mladeži, himničnim pank-rok komadima između skejtkor cepačina. Sjajno je ovo, i produkcijski i kreativno zvuči kao da dolazi iz srca.
https://massivedenial.bandcamp.com/album/another-wasted-youth

Grci Μορμώ (tj. Mormo) sviraju blackened crust ali sa dosta eksperimentalnim, originalnim zvukom i idejama. Drugi album, Δυστοπία im je jedna sveža, atmosferična ploča na kojoj je muzika na momente bliža post-rok repetitivnosti i kontemplativnosti nego agresiji metala, ali se to onda fino kombinuje sa agresivnijim blackened crust programom. Solidni Grci, kako se i očekuje:
https://mormocrust.bandcamp.com/album/--2

El Santo Asesino su brazilski grindcore bend koji zvuči kao nekakav geometrijski presek svega onog što znate o brazilskom grindcoreu. Dakle, brzo, jednostavno, pankerski a opet trešerski disciplinovano, politički angažovano, praktično kao da ste uzeli Ratos de Porao i slepili ga sa Rot. Inimigo do Meu Inimigo 2025 je novi EP ove ekipe iz Sao Paola i zvuči vrlo lepo, sa šest pesama jednostavne a furiozne grindcore/ thrash rokačine:
https://xelsantoasesinox.bandcamp.com/album/inimigo-do-meu-inimigo-2025

Nemci New World Depression u svom old school death metalu imaju malo gruverskih rokenrol elemenata i to ispada dosta šarmantno. Abysmal Void je osmi album za ekipu iz Emsdettena i nekako je sve superpitko i prijatno, sa puno finog mošerskog programa, pećinskih, sirovih  blastbitova i dobrih rifova. Slatko!
https://newworlddepression.bandcamp.com/album/abysmal-void

Tithe iz Portlanda u Oregonu svoj death metal kombinuju sa grindcoreom i doom metalom što u rezultanti daje brutalnu, sirovu, andergraund kombinaciju stilova koji su svi ekstremni, ali se sviraju sa merom sofisticiranosti. Pesme na trećem albumu, Communion in Anguish imaju u sebi mnogo iznenađenja (neka od njih iz orbite blek metala) iako vam se na početku čini da ćete slušati samo dobar, mošerski death metal tako da, vredi da se usredsredite i prepustite:
https://tithepdx.bandcamp.com/album/communion-in-anguish

U iščekivanju novog albuma PeelingFlesh, a koji stiže konačno krajem ovog meseca, imamo demo snimak italijanskih Phaster naslovljen Ballin' Mixtape. Ovo su tri pesme slamming beatdown hardcore zajebancije, sa repovanjem (na Engleskom sa italijanskim naglaskom), gangsteraja, sirena i dosta pristojne atmosfere uličnog gengsta-partija. Produkcija je solidna a to gde Phaster nisu mnogo originalni (poslednja pesma se zove Face-fucked with a baseball bat) nadomešćuje se obešenjačkim šarmom. I, naravno, demo se plaća koliko želite:
https://phaster.bandcamp.com/album/ballin-mixtape-demo

Donekle slično i za mrvu više pomereno u stranu klasičnijeg beatdown hardcorea, dakle, bez repovanja i otvorenih hip-hop koketiranja, zvuče Chestier Belt sa Balija na svom debi albumu Reforge to be Stronger. No, to je manje više to, spor, gruverski, težak hardcore sa plesnim ritmovima, gangsterskim mentalitetom, slem rifovima, hip-hop srži unutar gitarske muzike. Vrlo dobro to rade Indonežani i ko voli ovakav zvuk neće se uopšte loše provesti:
https://atlasrecs.bandcamp.com/album/reforge-to-be-stronger

Brazilski duo Daimonos drži se uglavnom iste matrice na svim svojim izdanjima, a sada ih već ima sedam u devet godina, i to ako pričamo samo o albumima. Grotesque Slaughter, dakle, ponavlja format brutalne death metal osnove sa malo deathcore nadgradnje gde su preteći rifovi Lucasa Daniela podloga za bestijalne vokale Mirelle Jambo i to ZVUČI dobro. Ponovo, njihova muzika rizikuje da bude i malo monotona posle izvesnog vremena, ali mislim da se na ovom albumu primećuje napor da pesme imaju sopstvene karaktere i, mislim, možda nije IZVANREDNO ali jeste pitko:
https://daimonos.bandcamp.com/album/grotesque-slaughter

Iz Brazila su i Venomous Breath ali death metal na njihovom trećem albumu je striktno u stilu stare škole. Abysm se vozi isključivo na velikim, mračno-melodičnim rifovima i teškom, debelom zvuku, rekonstruišući perfektno ne pesme, ne sam saund ali DA naše uspomene na rane albume bendova poput Dismember ili Grave i nudeći idealnu nostalgičnu dijetu energije, melodije, težine i lepršavosti. Prelepo:
https://venomousbreath.bandcamp.com/album/a-b-y-s-m

Woolly Mammoth uz Teksasa svira (sviraju?) ukusan, ugodan slamcore na EP-ju Tusk. Zvuk i rifovi ovde dolaze iz slamming death metal orbite, sa odličnim nizanjem gruverskih, plesnih momenata jedan za drugim, ali pesme su kratke, po dva minuta i pored death vokala imaju i ,,normalnu" hardcore viku. Odlična kombinacija plus vrlo solidan zvuk sa hrskavim gitarama i dobošem koji zvoni TAMAN koliko treba. Cena je koliko date za ovaj komad užitka:
https://woollymammothh.bandcamp.com/album/tusk 

Goatzied su tri Čileanca koja prže agresivan, beskompromisan death-black metal. EP Ancestral Rites of Goatzied, prvi studijski rad posle šest godina pauze je blasfemična, agresivna ploča blastbitova i demonskih režanja, sa prijatnim zvukom, oštrim rifovima i ambiciozno komponovanim solažama. Ima nečeg vrlo old school u zvuku Goatzied, a bend opet ne zvuči kao nekakva kopija Morbid Angel, Immolation i njihovih ispisnika već uspešno nalazi svoj put:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/ancestral-rites-of-goatzied

Flesh Cellar su iz Jorka (dale, ,,starog" Jorka u Engleskoj) i sviraju pećinski death metal. Ne po zvuku, koliko po jednostavnosti pesama i sirovoj, primitivnoj formi. Prvi  EP, 28,000 BC, im ima pet pesama jednostavnih, zaraznih rifova i gruverskog zakivanja pravo u glavu, sa povremenim ispadima brže, psihodelične svirke. Fino je to i nudi se za cenu koju sami odredite što je isto jako fer:
https://fleshcellardeathmetal.bandcamp.com/album/28000-bc

Iz Nju Džersiija dolaze Lunacy, koji po sopstvenim rečima sviraju ,,cosmic, murderous death metal" a što podrazumeva povremeni korus-flendžer efekat na bas-gitari u inače mišićavom, radničkom i seljačkom death metalu. Debi album, Surrender Thy Flesh je odličan, sa smenom poštene hedbengerske rif-bakljade i bržih, trešerskijih delova. Lunacy ne izmišljaju toplu vodu ali sviraju sa puno entuzijazma i žestine, imaju odličan zvuk i pesme prave dovoljno preokreta da deluju sveže. Sjajno:
https://lunacynj.bandcamp.com/album/surrender-thy-flesh

Teksaški Primal Tyrant su debi album imali pre dve godine a sada ga prate EP-jem Decree of Savagery sa četiri pesme mošerskog, sirovog death metala kao ispalog iz nekakve jurske, jelte, močvare. Nije to neka sofisticirana ili moderna muzika, ali bend se vrlo ugodno oseća u toj svojoj primitivnoj, old school formaciji i čak ni dosta jeftina produkcija ne smeta. Cena je koliko date pa udrite:
https://primaltyrant.bandcamp.com/album/decree-of-savagery

Italijani Egocide su neka kombinacija death metala i hardkora koja je sa vremenom skrenula više u smeru death metala pa novi album, Mortichnia u principu nudi death metal sa malo ukrasa. Ali je vrlo lep i podseća me na Misery Index sa svojim ukusnim, upečatljivim rifovima i dobrom kombinacijom gruva i brutal death metal zakucavanja. Dobar zvuk i raspoložen bend, nema grešle:
https://dusktone.bandcamp.com/album/mortichnia

Česi Soul Massacre donose malo klasičnog, ukusno spravljenog istočnoevropskog death metala na svom trećem albumu, Feast for Kings. Iako je bend srazmerno nov, sa radom u poslednjih deset godina, muzika je prilično old school, sa vaderovskim rasturanjem koje se susreće sa proto-slemerskim gruvom. Soul Massacre imaju dobre, preteće rifove, sviraju žustro i pristojno su producirani, kombinujući idealno varvarsku žestinu svoje muzike sa miksom koji lepo ističe doprinos svakog instrumenta. Meni je ovo vrlo pitko:
https://soulmassacre.bandcamp.com/album/feast-for-kings

Nema deatha do tech deatha kaže stara poslovica a dobro je ipak kada tech-death bendovi znaju da napišu i pesmu a ne samo niz impresivnih tehničkih egzibicija. Abyssalis sam pominjao prošle nedelje jer neki od njihovih članova sviraju u Unaligned koji smo slušali tada, a isti izdavač, Transcending Obscurity ima i debi ovog benda, Adaptation. I simpatičan je, sa dosta ,,tehničkih" momenata ali ipak napisan pristojno zanimljivo. Ovde ima i rifa i gruva i blastbita, sve izmešano da vas drži na ivici sedišta ali narativom a ne samo kvalitetom svirke a produkcija je, ajde, pomozi bože, prihvatljiva. Meni se ovo, da se razumemo, DOSTA dopada:
https://abyssalis-label.bandcamp.com/album/adaptation

Ancient Thrones iz Kanade smatraju svoj drugi album, Melancholia, momentom u kome prave zaokret i, mislim, ovo je vrlo pitka ploča energičnog, žestokog death metala sa elementima black metala, sa rifovima koji briju, blastbitovima koji zakivaju odozgo i kvalitetnim mošerskim gruvom. Blek metal komponenta – izražena u vokalima i mračno-melodičnim gitarskim motivima – služi da podari malo arome muzici čija je intencija, da citiram bend, da u vama smrvi poslednju trunku nade. I možda i hoće ali biće veličanstveno dok se mrvi:
https://ancientthrones.bandcamp.com/album/melancholia

Užasno mnogo po mom ukusu su Španci Undead sa svojim novim EP-jem, This Side of the Grave koji donosi četiri pesme energičnog, surovog death metala stare škole koji sve te teme koje već znamo napamet (bolesti, smrti, raspadanja, satanizmi...) plasira sa obnovljenom energijom i malicioznom intencijom kao da je opet 1991. godina. Miks i master koje potpisuje Dan Swanö nimalo ne škode i ovo je kao da vas petnaest minuta udaraju tupim predmetom u oko a vama se dopada:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/this-side-of-the-grave

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Silkwood iz Njujorka imaju istoimeni minialbum nojz roka i urlanja. Ovo je sirovo, pankerski ali dovoljno konceptualno formirano i kvalitetno snimljeni da zadovolji i sofisticiranije ukuse, sa svojim teškim rifovima, škripom i urlanjem. Lepo:
https://silkwoodnyc.bandcamp.com/album/s-t

Dosta sam se oštrio za novi Igorrr, pogotovo što je Gautier Serre bio vešt u razgaranju apetita publike puštajući stvari da se na kašičicu čuju po internetu. I, dakle, peti album, Amen, drugi otkada Serre nije sam u bendu, ima dvanaest pesama, deset muzičara – od kojih Serre svira samo sempler – i MNOGO mnogo ekscentričnih ideja na spektru od progresivnog metala, preko postmodernog  cut-upa koji bi William Burroughs radio da je rođen sto godina kasnije, pa do avangarde. Neki od muzičara na albumu su i Trey Spruance (Mr. Bungle, Secret Chiefs 3) i Scott Ian (Anthrax, S.O.D., nova verzija Mr. Bungle...) pa to fino ilustruje tu širinu zahvata i interesovanja. Takođe, pesma na kojoj Trey svira se zove Blastbeat Falafel i, mislim, ako zaista smatrate da možete bez tri minuta i 14 sekundi metaliziranog bliskoistočnog klecanja onda ste mnogo fina žena za mene:
https://igorrr.bandcamp.com/album/amen

Soulkeeper iz Mineapolisa imaju više tetovaža na sebi nego što koriste nota na EP-ju Join Us In Creating Excellence ali to je u redu. Ovo je onaj metalcore – izmešan sa industrial metalom – koji toliko jako udara da je svaki instrument perkusija. Uključujući glas. Teško da ćete zapamtiti ijedan rif iz ove četiri pesme ali su agresija i težina NA NIVOU i korišćenje svih prljavih studijskih trikova da vam bude što teže je opravdano:
https://soulkeepercult.bandcamp.com/album/join-us-in-creating-excellence

Ne znam da li NiN i dalje računamo u metal, ali jebiga, Trent je Trent i Nine Inch Nails su izdali saundtrak za Tron: Ares koji u bioskope ulazi tek za dvadesetak dana i ja ću sad na neviđeno da kažem da je saundtrak realno bolji od filma. NiN se ovde nisu mnogo jako reinventovali, nudeći distorzirane, neonske sinti-sanjarije i plesni (i dalje distorzirani) electro-body industrial nalik na njihov autput pre Downward Spiral. Sve je to prilično '80s i '90s u estetici ali je dobro i uostalom jedina realna dimenzija interesovanja za Tron je nostalgija tako da, izvolite:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_naP2PILQdBaMDIUVdcE2v2GI_aZY6bMXE

Danci Faustian Bargain na slici izgledaju kao da se spremaju da zavare neki uličarski gangsterski hardkor – to se pokazuju tetovaže i košarkaški dresovi – ali demo snimak naslovljen samo Demo zapravo sadrži četiri pesme prilično tradicionalnog heavy metala kao napravljenog na vrhuncu kreativne užurbanosti NWOBHM-a pre četrdeset godina. Dakle, na ovom demou se svira brzo (a oće tempo malo i da posrne, nema ovde metronoma i ispravljanja grešaka u kompjuteru), rifovi su pravoverni, pevanje izleti i u falseto kad je to oportuno pa iako se radi o zaista tek skeletu za nešto što će u budućnosti, nadamo se, nastati, meni je vrlo simpatično. Cena koliko date:
https://faustianbargain.bandcamp.com/album/demo-2

Fjord su dva tipa iz Kanade koja sviraju vikinški narodnjački metal. Ovo je sirovo, melodično, jeftino snimljeno i šarmantno sa singlom  Who Can Sail? / Ship Sets Sail! uz koji je skoro neizbežno da ćete imati osmeh na licu i želeti da čujete još:
https://fjordband793.bandcamp.com/album/who-can-sail-ship-sets-sail

,,We are Final Fortune from Germany and we play good old Heavy Metal!" kažu Final Fortune iz Njemačke. I, u redu, njihov debi album, posle dvanaest godina postojanja i jednog EP-ja iz 2017, zaista nudi čak i pomalo nostalgični old school heavy metal. Resurrected je ploča koju kao da ste našli u kolekciji starijeg brata 1984. godine, spakovanu između aktuelnih albuma Tygers of Pan Tang, Girlschool, Saxon, Iron Maiden i, recimo, Y&T. Dakle, malo neonskih tonova, malo himničkih refrena, malo ulične bezobraznosti i fino to bude. Final Fortune imaju i produkciju koja je bučna, sa dosta vazduha oko instrumenata i svakako su simpatični ako volite NWOBHM i njegove derivate:
 https://finalfortune.bandcamp.com/album/resurrected


Italijanski power/ heavy metal šmekeri Airborn imaju novi, sedmi album, Lizard Secrets: Part Three – Utopia, a koji završava trilogiju o gušterskim tajnama nizom melodičnih, energičnih pesama koje meni zvuče kao Helloween koji pripremaju materijal za festival u San Remu ili Opatiji. Dakle, energični power metal sa slatkim, neodoljivim apeninskim harmonijama i temama, šta UOPŠTE još čoveku treba da bude srećan?
https://fighter-records.bandcamp.com/album/lizard-secrets-part-3-utopia

Dying Victims Productions, po običaju, izdaju po tri albuma odjednom pa smo tako dobili i treći album njemačkih heavy metalaca Firmament. I ovo je divno. Firmament sviraju starinski heavy metal sa dosta '70s arome u svom zvuku i melodičnih gitarskih tema u svojim pesmama. For Centuries Alive je ploča koju svoju epiku postiže kroz muziku, spajajući Dio-eru Rainbow sa ranim speed i power metalom na jedan elegantan, opojan način. Ovo je pritom album od nepunih 40 minuta zdravog, prirodnog zvuka i kao takav se sluša od početka čim stignete do kraja. Prelepo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/for-centuries-alive
https://firmamentband.bandcamp.com/album/for-centuries-alive

ALBUM NEDELJE

U istoj nedelji kada su svoj debi izbacili Sadistic Goatmessiah izlazi i drugi album sijetlskih Solicitor i ja ne mogu biti razdraganiji zbog toga. Ova je petorka, predvođena harizmatičnom pevačicom Amy Lee Carlson, sa albumom Enemy in Mirrors napravila praktično hit ploču speed metala i sve najbolje strane ovog žanra su izbačene u prvi plan. Dakle, ovo je energično i brzo a pritom nepotrebno (ali predivno) komplikovano u aranžmanima i tehnički nabrijano u svirci. Refreni su melodični i veliki, a zvuk je uredan i da je samo manje komprimovan u masteringu bio bi skoro i idealan. No, mislim, ovo je toliko dobro u muzičkom smislu, sa epskom temom koja epsku temu stiže i pevačicom koja cepa nebo svaki čas da neću da davim sa sitnicama. Slušajte Solicitor, uživaćete:
https://solicitor-speedmetal.bandcamp.com/album/enemy-in-mirrors

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/paradise-lost2025-ascension?fbclid=IwY2xjawNBAEVleHRuA2FlbQIxMABicmlkETE5MzUwYm04UWRvdmhrSDNQAR5qrCIX1N2RtzhchWPUmzNLDcQw1si_Uf7_w7fPz2ogrHT4G7E_cNaEbH09Pw_aem_mvzJRxCcW-YJ4MBM9xpuGw
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/paradox-mysterium-2025

[Meho Krljic]

Edakle, sankcije nam se smeše, a sa njima i energetski potres jer, jelte, ne umemo da se odlučimo da li smo ruske, američke ili neke treće kučke (mada su Kinezi tu ipak većinski vlasnici samo ne volimo da o tome pričamo) ali makar imamo da slušamo dobrog metala u momentima kada budemo imali struje. Imamo dostafinskih bendova danas a što naglašavam jer sam POKUŠAO da slušam novi Amorphis i kao i za svaki Amorphis u poslednjih trideset godina zaključio da ovo nije za mene. Makar je izašao novi PeelingFlesh i to je BLAGOSLOV. Ajde:

Deo 1: BLACK METAL

Šveđani Vintersorg imaju iza sebe već duže od tri decenije berićetnog rada ali poslednjih godina albume snimaju ređe, valjda i promišljenije, pa jedanaesti, Vattenkrafternas spel dolazi posle osam godina diskografske pauze. No, ovo je ploča očigledno napisana da se o njoj priča i da se upisuje kao buduća referenca za svakog ko se ohrabri da svira folklorizovani, vikinški blek metal. Epski je to, sa mnogo ne-rokenrol instrumenata, mnogo narodnjačkih napeva... U nekom subjektivnom rakursu, ja ovo više cenim nego što volim, ali kod Vintersorg zaista ima mnogo toga da se ceni sa izuzetnim vokalnim aranžmanima folklornih motiva i nesputano progresivnim kompozicijama. Pritom i mastering nije tako nedinamičan kako su ovi ljudi znali da rade nekada, pa je ovo album što od mene dobija prilično entuzijastičnu preporuku:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/vattenkrafternas-spel

Al Encuentro de los Apus je drugi album peruanskih black-death metalaca Runa. Bend radi više od deset godina i ima solidan zvuk, produkciju ali i karakter sa muzikom  koja je teatralna i bombastična, ali vozi neku svoju priču i šmek. Neću da tvrdim da je to sve zbog latinoameričkog porekla, ali fakat je da ovo zvuči drugačije od evropskih i američkih bendova sličnog usmerenja. Mastering je PREGLASAN ali osim toga nemam zamerki:
https://runaperu.bandcamp.com/album/al-encuentro-de-los-apus

Bruul su britanski kvartet čiji demo snimak, Demo, sa svoje dve pesme nudi prijatnu kombinaciju blek metala i doom metala, sa sve izletima u melodičnost. Zvuk je sirov ali pesme su ambiciozne a ekspresija iskrena i to se najviše broji. Naravno, plaćate koliko želite:
https://bruul.bandcamp.com/album/demo

Nelagodnost je iz Beča ali vidite vi to ime, a kad znate i da dve pesme na EP-ju Schwarzmalerei (koji inače izlazi tek desetog Oktobra ali je ovde promovisan putem omiljenog JuTjub kanala) imaju imena na ćirilici (dve druge na Engleskom, i NULA Austrijskog jezika) (koji se, doduše, čuje u recitaciji u trećoj pesmi, Праскозорје), jasno je da je anonimni šef naše gore list. Odnedavno, u bendu je i takođe anonimni bubnjar pa Nelagodnost ima MALČICE življi zvuk od standardnog kućno produciranog blek metala, ali nije ovo sad neka SKUPO producirana ploča. No, solidno je napisana i mada ja ne volim taj tužni, melanholični, 'gazerski blek metal, mislim da će ovo biti odlično svakome ko ga voli:
https://youtu.be/3f_jWS4DbeI

Gjendød nose baklju svetle norveške blek metal tradicije. Njihov šesti album, Svekkelse je, doduše melodičniji i ,,hevimetalskiji" nego što bi tradicija diktirala, ali duh avanture i imaginacije je neukaljan. Ovo je ploča zabavnih, maštovitih pesama dobre produkcije i virtuozne svirke (slušajte solaže!) a da istovremeno zvuči dovoljno ,,hladno" i hermetično da se to meni dopadne. Izvrsno je:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/svekkelse

Poljski Mysthicon nemaju nameru da se dogovore sa sobom šta je ono što oni sviraju pa im je drugi album, Bieśń jedna interesantna kombinacija blek metala, doom metala i death metala. No, bend u svemu tome ima neki SVOJ zvuk i pravi pesme koje bi trebalo da se dopadnu blek metal publici što voli poljsku imaginaciju i ekspresivnost sa prstohvatom eksperimentisanja.
https://mysthicon.bandcamp.com/album/bie

Finci Mortivast su u osnovi blek metal bend ali kako je finska scena veoma imaginativna i raznovrsna tako je i njihov debi EP, Varjoalttari i poprilično ,,post" intoniran tako da ima i elemente sludge metala, death metala, ali pre svega dobre, evokativne rifove i – možda neočekivano – priličnu količinu gruva. Ovo je veoma solidno snimljeno i miksovano i kada se svira ,,čist" blek metal ubedljivo je a kao celina zvuči zrelo i dosta razgara glad za budućim izdanjima:
https://mortivast.bandcamp.com/album/varjoalttari

Imamo još finih Finaca (izv), i mada Myrkkyharakka nisu baš TOLIKO zrelo imaginativni kao Mortivast, njihov album Mystichrist i sam dosta odstupa od blek metal srednjaštva i nudi energičnu, besnu, ali prilično maštovitu muziku sa gitarskim linijama koje su mogle doći i iz noise rock i iz heavy metal orbite (a snimljene bez nasnimavanja, iz jednog cuga), neobičnom ali simpatičnom produkcijom i dosta strasti. Veoma sveže, veoma prijatno:
https://myrkkyharakka.bandcamp.com/album/mystichrist

Oh, pa GDE su bili Jordsjuk celog mog života? Odgovor je, valjda, u Oslu, a i svirajući u gomili drugih bendova (Nattverd, Trollfest, Cadaver, Koldbrann...) jer ovde imamo posla sa nekom vrstom okorelih veterana što su se pre dve godine okupili pod ovim imenom, odradili nekoliko singlova, jedan EP i sada izbacili debi album, Naglet til livet. I to KOLJE. Ali lepo kolje, ovo je agresivni, tehnički kvalitetni blek metal koji ne misli kako je grimm and frostbitten estetika isto što i garažni zvuk i šuntava svirka. Naprotiv, Jordsjuk sviraju veoma dobro, imaju odličan studijski zvuk i death metalsku komponentu u svom blek metalu, a da su opet, praktično ČIST norveški blek metal sa jasnim paralelama u 1349 ili Darkthrone. I sve to bez i najmanje želje da ikog citiraju ili imitiraju. Album pleni dobro napisanim, originalnim pesmama, a koje su utemeljene na dobrim, thrasherskim i, uh, deatherskim rifovima, čestim promenama ritma i praktično nula danas moderne atmosferičnosti. Jako, jako dobra, mesnata ploča savremenog ali ne pomodnog blek metala, SVAKO treba da je čuje:
https://jordsjukmusic.bandcamp.com/album/naglet-til-livet

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

 
Doomsday Profit iz Severne Karoline smatraju da igra reči ,,prophet/ profit" u Engleskom jeziku nije dovoljno često korišćena, pa eto. Enivej, album im se isto zove Doomsday Profit i ovo je ne mnogo pametna ali solidno-zvučeća procesija doom/ sludge i stoner rifova preko jednostavnih ritmova i sa grubim, promuklim vokalom. Ovo je goli skelet muzike, ali i tako on zvuči dopadljivo:
https://doomsdayprofit.bandcamp.com/album/doomsday-profit-2

November Fire iz Nove Engleske svoju muziku zovu psychedelic darksludge, i dobro, tu su negde. Jeste sludge, jeste mračno, ali jeste i psihodelično, manje okrenuto težini i agresiji a više eksperimentu. Demo 2025. ne daje previše materijala da se formiraju neki ozbiljni stavovi ali je šarmantan. Dve pesme i cena koliko date:
https://novemberfire.bandcamp.com/album/2025

Imamo dosta sludge metala ove nedelje. U slučaju nizozemskih Void Diver, on se kombinuje sa malo post-metal melodičnosti i onda EP  A Vessel Unburdened ima jednu dostojanstvenu, kontemplativnu dimenziju a da se nije odrekao sve agresije koja mu po pravu sleduje. Void Diver imaju lep zvuk, vole da polako grade pesme do eksplozivnih krešenda i daju sva četiri komada ovde za cenu koju sami odredite. To je vrlo fer imajući u vidu njihov kvalitet:
https://voiddiver.bandcamp.com/album/a-vessel-unburdened

Poljaci O.D.R.A i Las Trumien imaju split album, Breslau Spleen i to je odličan program sludge metala sa teškim rifovima, dobrim gruvom, žvaćućim bas-gitarama i odvrištanim tekstovima. Od dva benda, Las Trumien je onaj koji u zvuku ima malo i hardcore šmeka pa ako vam to nedostaje kod sludge metala, ovde neće. Odlična produkcija na obe strane i generalno odličan materijal:
https://arcadian.bandcamp.com/album/o-d-r-a-las-trumien-breslau-spleen

Grci Stoned Spirit nisu ništa snimili od debi EP-ja 2016. godine, ali znate kakvi su Grci, kod njih skoro da nema promašaja. Debi album benda, Inside Me je prijatno stonerski, a opet uredni, radio-friendly teški rok sa jakim rif radom, dosta melodičnosti, kvalitetnim vokalima. Pevanje možda mora da se istakne jer bend, za razliku od 90% ovakvih postava ima pevača sa punim radnim vremenom i on veoma opravdava ovu investiciju ali i gitare su veoma razrađene, ritam sekcija je odlična i samo je pitanje da li volite taj uglancani stoner/ heavy rock kakav se u Grčkoj ceni:
https://stonedspirit.bandcamp.com/album/inside-me

The Gray Goo iz Montane imaju kul ime a trio svira i iznenađujuće melodičan, skoro pa postrokerski heavy psychedelic rock. Treći album, naslovljen Cabin Fever Dreams ima prijatni power trio energiju a gde ,,power" ne znači nužno da je ovo AGRESIVNA muzika već da se svira energično i poletno, sa srazmerno čistim, ne preterano skupim ali dobri zvukom i zdravim miksom. Bend očigledno gleda u King Gizzard & the Lizard Wizard kao u bogove, ali, mislim, TO nije ništa loše, svi to radimo:
https://thegraygoo.bandcamp.com/album/cabin-fever-dreams

Jer, evo, butlezi King Gizzard & The Lizard Wizard sustižu jedan drugi. Najnoviji je  Live in Lithuania '25 sa 42 pesme odnosno tri kompletna nastupa Maja ove godine u prostoru u Litvaniji koji se zove Zatvor 2.0 (a i jeste bivši zatvor koliko se da videti). Sve već znate, dakle, kvalitet snimka je vrhunski, bend razvaljuje a od kurioziteta tu je obrada Jailbreak od AC/DC. Plaćate koliko hoćete pa uživajte a imate i sve tri noći da gledate na JuTjubu posredstvom linkova navedenih na Bandcamp stranici izdanja.
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-lithuania-25

Švedski trio Psychedelic Witchcult i dalje ne mrda iz dubokog andergraunda. Novi EP, Auld Ones Wake je kao Electric Wizard na ketaminu, tri pesme superfaziranog, u psihodelične efekte potopljenog satanskog doom metala. Iako je na granici karikature, ovo je i dalje vrlo gruvi, vrlo ugodna muzika toplog zvuka, psihodeličnih vokala i lepih rifova. Meni prija:
https://psych-witchcult.bandcamp.com/album/auld-ones-wake

U vrlo sličnom maniru su britanski Dungeön koji su nakon prošlogodišnjeg EP-ja odlučili da snime još jedan demo, za svaki slučaj. Hypnosis / A Ritual ima dve dugačke, APSURDNO fazirane i superzabavne pesme mrtvačkog gruva i popaljivog psihodeličnog pevanja. Ovo je doom metal direktno iz neke memljive grobnice, koji izlazi na bledom mesečinom osvetljeni travnjak, tetura se i nerazgovetno mrmlja. Prelepo je.
https://dungeonriffs.bandcamp.com/album/hypnosis-a-ritual

Za Telesterion se ne zna ko su i odakle su, ali njihova kombinacija doom i post metala (sa malo post roka) dosta dobro radi. Songs of Orpheus im je drugi album za tri-četiri godine postojanja, mada je tu bilo i kraćih izdanja i on ima dobar, atmosferični šmek, mudro napisane pesme, elegantnu melodičnost i zvuk koji bih u drugim uslovima smatrao ružnim ali kod njih totalno postiže željeni efekat. Sjajno:
https://telesterionmusic.bandcamp.com/album/songs-of-orpheus

Teksašani Stone Machine Electric sviraju vrlo pristojan blend sludge metala i stoner rocka pa je njihov album, Faces, peti za ekipu iz Arlingtona, vrlo prijatno hrskav, gruverski nastrojen a opet sa malo sludge pretnje u svojoj srži. Ovo je i fino producirano, sa dobrim zvukom, prozračnim miksom i bez preterivanja u masteringu. Relaksirajuće!!
https://stonemachineelectric.bandcamp.com/album/faces

Ovde negde dolaze i Abraham iz Lozane. Mada bend sebe smatra posthardkor postavom, svi ih generalno vide kao sludge/ post metal ekipu a novi, peti album, Idsungwüssä ima i priličnu količinu nečega što bi meni mogli da prodate kao post-blek metal. Lepa zavrzlama, no, mislim da Idsungwüssä zaista najpre dolazi ovde jer se obraća ljudima koji vole sporo, repetitivno, nemelodično a opet neskriveno emotivno itd. Nije sasvim moja muzika ali ima šmeka:
https://abrahamband.bandcamp.com/album/idsungw-ss

Za klasičniji stoner rock i doom metal tu su nam Italijani Warcoe sa svojim trećim albumom, Upon Tall Thrones. Ovo, dakako, izdaje Ripple Music, kao prvo izdanje Warcoe za kalifornijsku etiketu i kombinacija je idealna. Ripple Music vole kvalitetni, upeglani studijski zvuk i metalsku disciplinu u izvođenju hard roka a Warcoe baš ovo daju, kujući devet lepih teškorokerskih i umiljato-metalskih pesama uz koje se fino tapka nogom i klima glavom ali i samo mirno sedi i uživa u kvalitetu rifova i doom-metalskih, setnih ali moćnih tema. Meni odlično, naravno:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/upon-tall-thrones

Tu su odmah i Heavy Psych Sounds Records sa drugim albumom ekipe Cosmic Reaper iz Severne Karoline i ovo je stilski vrlo slično sa samo možda malo više naginjanja u doom metal smeru. Bleed the Wicked, Drown the Damned ima stonersku i psihodeličnu komponentu ali on je mračniji, bliži tim satanskim i veštičjim temama, sa rifovima koji su disonantniji, vokalom koji je bolesniji. Meni to zvuči IZVANREDNO, i ovo je jedan od najboljih doom metal albuma koje sam čuo ove godine.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/cosmic-reaper-bleed-the-wicked-drown-the-damned

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Meksikanci Speedfreak ne mogu da se pohvale naročito sjajnom produkcijom na novom EP-ju, Seed of Evil ali svirka je raspoloženi, kvalitetni speed metal sa dosta zabavnih black i thrash elemenata. Možda i previše svaštarski u nekom strogom kritičarskom smislu, ali simpatično je to. Četiri autorske pesme, kaver Celtic Frost, sve je slatko:
https://speedfreakmx.bandcamp.com/album/seed-of-evil

Death Strider iz Bostona imaju vrlo pristojan EP sa tri pesme thrash metala/ crossover thrasha. Total System Failure, kao drugi EP za ovu postavu nudi kvalitetnu produkciju, slayerovske rifove, dosta brzine ali i veštih smena tempa, te profesionalno promukao vokal. Meni sve to odlično:
https://deathstrider.bandcamp.com/album/total-system-failure

Nikad čuo za nemački (jednočlani) Usurper ali demo snimak Gates of Hell odvaljuje. Ovo je jednostavni, filozofije oslobođeni thrash metal sa pristojnim zvukom, dobrim solažama, visokim tempom i jednom nenametljivom old school dispozicijom. Sedam pesama krljanja iz srca:
https://ichiichi.bandcamp.com/album/gates-of-hell

Teksaški trešeri Overt Enemy imaju zvuk koji mi se VEOMA ne dopada, sa jako ispeglanim miksom, jako nedinamičnim masteringom pa sve zvuči kao da slušate mašine a ne ljude. No, muzika na albumu Insurrection, prvim pravim za rodno mešoviti kvartet je vrlo solidna, sa očiglednim slayerovskim uticajima ali onda i dosta modernijih elemenata u kombinaciji. Sasvim to bude okej na kraju:
https://www.youtube.com/watch?v=vE6EqsfWCRk&list=OLAK5uy_met1kYTBSK8YQPJG-k_WgmJGH_V1KNbdQ

Poljaci In The Name Of God imaju četvrti album, Faces posle najduže pauze do sada, od solidnih osam godina. Ovo je čvrst, kvalitetan thrash metal sa elementima death metala i mnogo mračnog, lošeg raspoloženja koje se čuje u niskom štimu, brutalnom vokalu, prebijačkoj svirci. No bend ume da napiše pesme, zna kako se gradi krešendo, kako se kreira mošerski gruv, i mada sve to ume da zazvuči i rutinerski, svakako je DOBRO:
https://inthenameofgod.bandcamp.com/album/faces

Jedan od nemačkih thrash metal bendova po imenu Darkness naslovom svog sedmog albuma, Death Squad Chronicles priziva referencu na svoj prvi album iz 1987. godine nazvan samo Death Squad. Ovo nije rimejk samo tog prvog albuma već kolekcija pesama sa raznih starih izdanja u novim verzijama i to je, za moj ukus ne sjajno produciran, zvučno dosta beživotan, ali u kreativnom smislu sasvim pitak thrash metal sa starinskim mirisom i modernim saundom.
https://www.youtube.com/watch?v=yAlrln8lX0U&list=OLAK5uy_kxGoue7D8cqk35wKTzUNiqW1hYBwX6hLE
https://www.youtube.com/watch?v=x7fDbp6zllQ&list=OLAK5uy_mlcfm61exZZWU029VMbKdxCLN3VQ315pU

Imamo i Degrave iz Misurija i njihov četvrti album, Metalithic, koji nije baš klasičan thrash metal i dosta se trudi da iz tog klasičnog kalupa istrese nova rešenja. Meni to sasvim okej zvuči jer bend ima dovoljno sržne thrash cepačine izmešane sa nešto progresivnijim heavy metal idejama da budu zadovoljne obe polovine mog mozga:
https://www.youtube.com/watch?v=4RVLg2Fuh5g&list=OLAK5uy_kOz8AZUZcLKYu8guScEBsj81ZVPHlBQMI

Argentinci Undermine u svom kvalitetnom, dobro produciranom thrashu imaju i dosta groove metala, ali imaju i nešto death metala u tom groove metalu pa se to nekako lepo potre. Četvrti album, Ruptura je prilično profi napisan, odsviran i, kako rekoh, fino produciran, pa se posluša sa zadovoljstvom:
https://undermine.bandcamp.com/album/ruptura

Dobri su mi Kanađani Pansophic na svom trećem albumu, Kingdom Come. Ovo je dvanaest pesama oštrog, napadačkog thrash metala sa prilično uličnim zvukom, ali sa zapravo ambicioznim kompozicijama. Ima ovde skoro pa progresivnih težnji u podugačkih aranžmanima ali bend se uvek čvrsto drži thrash metal sirovosti i neposrednosti u izrazu i to je sjajno:
https://pansophic.bandcamp.com/album/kingdom-come-2 

Bolivijski trešeri Reckoner, pak, ostavljaju srce na terenu na svom EP-ju, Pulso Muerto. Nisam siguran koliko bend ima izdanja pre ovoga ali ekipa zvuči usvirano, sigurno i moćno a produkcija je solidna tako da se ne bi reklo da je ovo početnički rad i, u nekom estetskom smislu je TOTALNO maj džem. Rifovi su u skladu sa latinoameričkim standardima brzi i nervozni, pesme se kreću visokim tempom sa mnogo ložačkih promena tempa, a vokal je sjajan, sa mnogo horskih pomaganja u refrenima. Naprosto, Reckoner biju i za boga ne znaju i ovo je destilisan thrash metal užitak:
https://youtu.be/LVSoZhd3NRo

Šveđani Left Hand Black sviraju horror punk, ali znate kakvi su Šveđani, ovo je supermelodično, superproducirano, superkvalitetnoodsvirano. Novi album benda, Death Can´t Keep Us Apart je punokrvna rokačina puna melodičnih refrena i muževne ali elegantne svirke. Prelepo:
https://lefthandblack1.bandcamp.com/album/death-can-t-keep-us-apart

Ritual Killing uz Belingema u državi Vašington mnogo gadno biju na svom prvom EP-ju, Hard to Kill (nakon demo snimka od pre dve godine). Ovo šest pesama sa naslovima tipa Reality ili The Hard Way, onako mošerskih, metaliziranih, na granici sa beatdown hardcoreom i produciranih pristojno za maksimalno mošersko uživanje. Cena koliko date, kardio-trening zagarantovan:
https://ritualkilling.bandcamp.com/album/hard-to-kill

Indonežani Draugr imaju metalsko ime i pesme na demo snimku Throne Of Decay / The Abyss Beckons imaju metalske nazive, ali muzika je uglavnom D-beat punk. OK, naravno da se tu može naći spona sa death metalom, ali sve je prilično sirovo, jednostavno i neposredno pa ga stavljam u ovu sekciju. U svakom slučaju ćete uživati ako volite sirovo:
https://draugrheim.bandcamp.com/album/throne-of-decay-the-abyss-beckons

Odlični Ukrajinci Обрій maju novi split EP, sa takođe ukrajinskim Merzotna Potvora i njihove dve pesme su odlične, sa kvalitetnom kombinacijom d-beat hardcore, thrash metal i death metal elemenata. Odlična svirka, dobra produkcija, jako energičan ženski vokal, sve je kako treba! Merzotna Potvora u svoje dve pesme odrade solidan kardio-trening postavljen na black-thrash saundtrak ali sa iznadprosečnom imaginativnošću u domenu rifova. Produkcija jeftina i dobra, energija sjajna, odlično izdanje:
https://neformat.bandcamp.com/album/merzotna-potvora-split
https://obrij.bandcamp.com/album/merzotna-potvora

Za malo metaliziranog straight edge hardcorea imamo singapurski xdetesterx i njihov album Take This To The End... Ljudi ne izmišljaju ništa novo, ali ovo je izuzetno zdrav, kvalitetan mošerski hardcore sa dosta dobrih rifova, melodija, tema, kompleksnijih aranžmana i prijatno profesionalnom produkcijom. Ovakav zvuk nije nužno meni naročito omiljen ali xdetesterx su više nego odlični u ovome što rade:
https://xdetesterx.bandcamp.com/album/take-this-to-the-end

Getting Stabbed iz Mineapolisa su bliži klasičnom hardcorepunku i njihov EP Concrete ima četiri ljute, energične, sirove ali kvalitetne pesme old schoola. Ovo je masterovao Will Killingsworth pa odmah znate da će skoro bez ikakvog obzira na to kakav je miks, stvari zvučati dobro, a bend ima puno energije i entuzijazma i ovo se sluša sa osmehom. Izdavač kaže da ima i kaseta ali ja to na Bandcamp stranici ne vidim pa se možda rasprodala (bilo samo 50 komada)
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/concrete-future

The Hole / No God Rhetoric Split je, jelte, split album nemačkih  The Hole i čeških  No God Rhetoric ali za sada imamo samo stranu ovih prvih na Bandcampu. I OK, to je korektan, brz, energičan, dobro odsviran grindcore. The Hole se ne raspadaju od nekakve originalne formule, ali vrlo solidno šibaju, imaju dobar studijski zvuk i ispunjavaju većinu mojih potreba.
https://thehole-grindcore.bandcamp.com/album/the-hole-no-god-rhetoric-split

Civilian Thrower je super ime za grindcore bend, neću lagati pa je i šteta što Francuzi svoj deo split EP-ja sa kalifornijskim Genestealer nisu stavili na Bandcamp. No, Genestealer UBIJAJU i ovo su četiri pesme razaračkog grindcorea kojih se ni jedan Warhammer 40K bend ne bi stideo. Svira se brzo, svira se jako, svira se precizno, svira se kratko, ima i moš-delova i blastbita, visokih i niskih vokala, SVEGA, i ovo ni jedan grindcore fan ne sme da propusti, pogotovo po ceni od koliko date za daunloud:
https://genestealergrind.bandcamp.com/album/civilian-thrower-split

Abraded iz Klivlenda trpaju odličan deathgrind. Njihov treći album, Ethereal Emanations from Cthonic Caries ime devet pesama divne smene zaraznog grajnderskog gruva i blastbita kakvog se ne bi stideli ni Regurgitate u najboljim danima, a sve je stesano na meru od po dva i po minuta, kvalitetno producirano, zrelo a opet neposredno i jednostavno kako grindcore i treba da bude. Izvrsno:
https://abraded-official.bandcamp.com/album/ethereal-emanations-from-chthonic-caries

Česi Morous na istoimenom debi albumu rekonstruišu zvuk švedskog chainsaw death metala uz puno entuzijazma i znanja. Ovo je čista kopija onog što su pre tri i po decenije radili Nihilist i Dismember, bliska današnjem zvuku švedskih Lik, ali, mislim, ako se neoriginalnost stavi na stranu, Morous su ODLIČNI. Pesme su pune lepih rifova, idu britkim tempom, imaju odlične vokale i generalno dobru produkciju (čuje se bas!!) i sve je čista krtina bez filozofije i smaranja:
https://morous.bandcamp.com/album/morous-s-t

Superion Tyrant su novi projekat članova više italijanskih death metal bendova (Hellish God, Putridity itd.) i imaju demo snimak  Demo MMXXV. I to je gadna, muljava, ružna death metal/ black-death  polivačina sa svih strana, bez mnogo suptilnosti ali sa dovoljno giallo šmeka da vam se dopadne ako to volite. Ja volim a i plaća se koliko date:
https://superiontyrant.bandcamp.com/album/demo-mmxxv

Šveđani After Earth sviraju možda i stereotipno švedski melodični death metal. Njihov drugi album, Dark Night of the Soul je solidno napisan, solidno odsviran i sve to ali ima vrlo malo originalnog u sebi, sa aproprijacijom žanrovskog nameštaja na efektne ali nemaštovite načine. Meni to nije sjajno, ali ako baš volite melodeath, možda vama bude:
https://afterearth-swe.bandcamp.com/album/dark-night-of-the-soul

Nemački Plaguecaster takođe nije preterano originalan ali debi EP drezdenske petorke, Beyond Desolate Spires  ima tri pesme energičnog, strastvenog blackened death metala, solidno produciranog i napisanog sa dosta razumevanja za žanr. Ima tu stereotipnih ispaljivanja tritonusa već na samom početku, ali bend zvuči ubedljivo i nudi kvalitetan mošerski gruv u nastavku:
https://plaguecaster.bandcamp.com/album/beyond-desolate-spires

Za triptih ne-naročito-originalnih ali korektnih izdanja stiže nam i drugi album kanadskih Last Retch. Abject Cruelty je, pak, veoma dobra ploča iako ni sama, dakle, ne smišlja neke nove fore da nam proda death metal. Umesto toga, ovo je samo solidni, VEOMA ubedljivi old school death metal sa velikim, pretećim rifovima, pećinskim gruvom, taktičkim korišćenjem mračnih melodija. Bend ovo radi VEOMA profi pa možda i mrvu iznad toga, nudeći bljeskove inspirisanih boltthrowerovskih tema i ritmova i meni se to prilično dopalo:
https://lastretch.bandcamp.com/album/abject-cruelty

Nemci Led To Rot mešaju slamming death metal i beatdown – pa i malo deathcorea – u jednu u stvari prilično pitku, gruversku kombinaciju. EP Concrete, njihovo prvo izdanje je i vrlo pristojno producirano i vrlo solidno odsvirano pa i prilično dobro napisano, sa korektnim slam i slamdown gruvom i samo malo deathcore ,,atmosfere" da zamiriše. I dobro miriše, dobro zvuči, uživao sam:
https://ledtorot.bandcamp.com/album/concrete

Frederick Blauer iz Vašingtona, jedini član projekta Hell's Enemy za sebe kaže da je ,,rimokatolički solo umetnik". To objašnjava ime projekta a koji je aktivan jedva duže od godine a već ima četiri albuma i masu singlova. Što generalno ne obećava kvalitet, ali novi singl, Memento Mori ima dve sasvim pristojne pesme death metala koji je dovoljno muzikalan, dovoljno dobro produciran i dovoljno strastven da nemam šta da mu zamerim. Cena je koliko date:
https://hellsenemy.bandcamp.com/album/memento-mori

Debi album losanđeleskih Exitosus nudi za slušanje prijatan ali nimalo originalan death metal. Enigmatic Time je ploča mošerskog gruva, srednjeg tempa, ne naročito, jelte, enigmatičlne metrike, ali generalno ugodne, pitke muzike. Znate već, razgovetni tekstovi, komponovane solaže itd. Ovo je death metal koji ne postoji samo da bi vam oštetio sluh već najpre da bi vas relaksirao i ponudio vam solidan provod. Hvala mu na tome:
https://officialexitosus1.bandcamp.com/album/enigmatic-time-2

Dugosvirajući debi imaju i masačusetski Cruentation ali ovo je satanski black-death nameran da vas uplaši svojim demonskim vokalima i potčini repetitivnim rifovima i surovim, dugim blastbitovima. Monotonija ove muzike je ,,feature, not a bug" a Damned Fallen Angels je uprkos i prilično jednoličnom zvuku dovoljno efektan u svom naumu da mogu bez problema da ga preporučim:
https://youtu.be/jfOlgHBxsPU

Treći album italijanskih death metalaca Demiurgon naslovljen je Miasmatic Deathless Chamber što zvuči maltene kao da je u pitanju jedan od onih kućnih goregrind bendova koje slušaju samo drugi kućni goregrind bendovi, ali ništa ne bi moglo biti dalje od istine. Demiurgon sviraju vrlo kvalitetan brutalni death metal sa dobro napisanim pesmama, solidnim zvukom i zaraznim rifovima. Ovo je materijal sa sedam pesama koje su prepune udarničke svirke i bend se uspešno svrstava u onu kategoriju vrlo tehničkih, vrlo brutalnih death metal bendova – poput Hate Eternal ili Origin koje i sami pominju – gde su u prvom planu ipak dobre pesme. Sjajno je:
https://demiurgon.bandcamp.com/album/miasmatic-deathless-chamber

Siledžije iz Kalkute, Tetragrammacide imaju novi EP svog divljačkog cyber-death metala. Cyber-Tantric Paradigm of Radical Sri-Vidya neće dobiti nagrade ni za produkciju ni za inventivnost u komponovanju, ali ovo je baš razarački energično i posvećeno svom jednom cilju: da vas izlomi.
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/tetragrammacide-cyber-tantric-paradigm-of-radical-sri-vidya

Poljaci Kingdom imaju i ponešto od poljskog blek metala u svom zvuku na sedmom albumu, Primeval Cult of Strength in the Womb of Suffer. Naravno, epski, melodični, monumentalni death metal koji oni sviraju ima i jasne korene u prethodnicima poput Vader a kako se album završava obradom Deicidea, znamo i ko su prauzori. Ovo je svakako bombastično i glasno, ali sa dovoljno melodičnosti da ga temperira i mada nisam nešto pao na dupe od maštovitosti, album je pitak:
https://youtu.be/Id1n83I6eTM

Bostonski death metalci Revocation imaju deveti album, New Gods, New Masters i ovo je DOBRO. Revocation vrlo sigurno voze taj neki svoj blend tehničkog thrash i death metala, pa ako ste voleli ranija izdanja, ovo nudi sve to samo sa dosta modernizovanim zvukom ali i kvalitetno napisanim pesmama. Revocation se nikuda ne žure i mnoge pesme imaju proggy dimenziju sa dosta instrumentalnog rada, soliranja, ispitivanja raznovrsnog harmonskog programa itd. Produkcija je, naravno kristalno čista ali nije i sasvim beživotna i ovo se vrlo, vrlo lepo sluša:
https://revocationband.bandcamp.com/album/new-gods-new-masters
https://youtu.be/m8pWAnhlocU

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Paradox je nemački power/ thrash/ prog projekat koji radi od 1986. godine a ceo bend je jedan čovek, Charly Steinhauer. Novi album, Mysterium, deseti u opusu ovog projekta je, pa, kao neka naučno/ fantazijska maštarija koja nije naročito po mom ukusu ali mora se ceniti koncepcija ali i Charlyjeva spretnost u komponovanju i svirci:
https://youtu.be/nw7KaA6RxjQ

I Rage imaju novi album, A New World Rising i mada od ovog nemačkog veteranskog sastava ne očekujemo neke velike nove ideje, to makar zvuči potentno. Mislim, ovo je nemački heavy/ thrash metal, sa energijom i kičom u pravilnom odnosu i ako ga volite, volećete:
https://rageofficial.bandcamp.com/album/a-new-world-rising
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mv8j-O_TR0ppuSsAh580rcK4HA5UCvsG4

Za nemački het trik tu su Risen Atlantis, novi power metal projekat Franka iz Gama Ray. Album Power To The Past je izdao Frontiers i zvuči TAČNO onako kako mislite da će zvučati. Ima ovde dosta lepe cheesy epike koja i meni prija pa izvolite:
https://www.youtube.com/watch?v=yPbYhzKp2Sc&list=OLAK5uy_nnTKwLaluri361dxYCgCXQaLF-8BKwLHc&pp=0gcJCaIEOCosWNin

Apeninsku varijantu power metala donose Terra Atlantica IAKO SU I ONI NEMCI. Ali snimaju za Scarlet Records i njihov četvrti album, Oceans je NEVIĐENO sladak, kao saundtrak za neki crtani film u kome se plovi po morima i upada u razne avanture. Produkcija plastična, dakako, ali nekako je sve toliko simpatično, zaključno sa sintetičkim orkestracijama da mi ni to ne smeta. Preslatko:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/oceans-2

Debi album londonskih War Grave donosi malo NWOBHM šmeka u power/ heavy svirku i meni to prija. Free Will je prilično brza i energična ploča ali ona u velikoj meri počiva na rifu i mada je produkcija moderna, ona ne skriva taj osnovni kvalitet muzike benda. Plus, naravno, ti klasični NWOBHM vokali na tragu Maidena i Tygers of Pan Tang. Meni ODLIČNO:
https://wargraveofficial.bandcamp.com/album/free-will

Irk iz Lidsa strpaju kombinaciju noise rocka i math rocka koja radi jako dobro. Album The Seeing House ima i gruv i ostatke bluzerskog šmeka koje su u ovoj muzici plemenito čuvali Jesus Lizard i Cop Shoot Cop. Zvuk je kvalitetan, svirka odlična, sa dosta bravura a koje opet ne odvraćaju pažnju previše od dobro napisanih pesama. U celini odlično:
https://irkband.bandcamp.com/album/the-seeing-house
   
Verovatno nema ničeg prirodnijeg do da se sva tragedija palestinskog stanovništva koja je poslednje dve godine kulminirala u, jelte, genocidu što ga nad njim vrši Izrael dok ostatak ,,civilizovanog" sveta tercira, umetnički sublimira u power electronics ploču. Acidic Convulsions je egipatski umetnik čiji album This is Palestine nudi crnu, najcrnju sliku sveta ali ne u nekim apstraktnim dimenzijama. Ovo je procesija strahovitih ispada elektronske buke koji govore o bezizlaznosti i fatalistički prihvataju dato stanje nalazeći čak i elemente crnog humora. Snažno, intenzivno i plaća se koliko želite:
https://acidicconvulsions.bandcamp.com/album/this-is-palestine

ALBUM NEDELJE

Bogami sam sa mnogo radosti dočekao izlazak novog minialbuma/ mikstejpa postave PeelingFlesh iz Oklahome. Iako traje svega dvadesetjedan i po minut, ovo je ne samo komad čiste muzičke zabave već i izvanredan primer mešanja žanrova i kultura koji, sad kada mu svedočimo, deluje sasvim prirodno, kao Jovan Memedović. Naravno, nisu PeelingFlesh ni jedini niti ni približno prvi koji će spojiti svetove metala i hip-hopa, ali ima očigledne razlike između onog što su pre četrdeset godina radili Aerosmith i Run DMC (pa onda Anthrax i Public Enemy), a pre trideset Limp Bizkit, i ovog što rade momci iz Tulse, već i zato što je afroamerička kutura – hip-hop i šire od njega – u međuvremenu prodrla mnogo dublje u kulturu glavnog toka ali i jer ovo ukrštanje dolazi u domenu ekstremnog metala, onog udaljenog od očiju svetske javnosti, divljačnijeg i nepoćudnijeg od proseka. Ponovo, death metal i hip-hop imaju sada već više nego decenijsku nesvetu alijansu kroz rad slamming death metal bendova, poglavito ,,wigga slam" podgrupe gde su bendovi sasvim eksplicitno prikazali uticaje gangsterskog hip-hopa i ulične kulture u svojoj muzici a to se će dalje videti kroz beatdown hardcore/ slamdown/ slamcore (a onda i deathstep) hibride, no PeelingFlesh deluju kao bend koji ovo radi na značajno višem umetničkom nivou od kolega i na neki način i legitimizuju spoj slamming death metala i gangsterskog, južnjačkog hip-hopa kroz svoju rasno mešovitu postavu i jednu prirodnost u prepoznavanju dominacije ritma i gruva u obe muzike. ,,Where gangsters groove and slams are smooth", kaže DJ u uvodu ovog izdanja a koje je prvi veći PeelingFlesh projekat nakon prošlogodišnjeg debi-albuma i to je tačno centar mete. Ovo je deset pesama (uključujući intro, midtro i autro koji su čiste hip-hop montaže i ne sadrže metal delove) apsolutno savršene fuzije BRUTALNOG slamming death metala gde rifovi imaju praktično hipnotička svojstva a ritam je nepodnošljivo plesno zarazan, i južnjačkog hip-hopa uz koji će bukvalno i najbelja osoba na svetu krenuti da igra. Neću lagati, singl Midnight urađen proletos sa Svdden Deathom sam vrteo BESOMUČNO čekajući da Unique Leader konačno objavi album i nisam razočaran. Ovde je sve zrelije i mada PeelingFlesh i dalje imaju puno smisla za humor (Autistimus Prime je najbolja igra reči u naslovu pesme još od Intrusive Thots), muzika je svedena na suvu krtinu i UBITAČNA, a opet sa merom elegancije i ozbiljnosti. Didžejisanje je organski spojeno sa metalom, sa čestim preplitanjem jednog i drugog gruva i Damontealovim neljudskim vokalnim linijama koje niskofrekventnim vibriranjem lažnih glasnica farbaju rep-semplove. Ovo je ona vrsta krosovera koja, u retrospektivi deluje NEIZBEŽNO i ako PF radio 2 ne inspiriše JOŠ metalaca da krenu da kopaju po kolekcijama ploča starije braće u potrazi za albumima Three 6 Mafia a još repera da po JuTjubu traže tutorijale kako se rade toilet bowl growls, ovom univerzumu NEMA SPASA. PF radio 2 je izvor najveće sreće u ovoj nedelji i moja jedina briga je sada koliko će vremena proći do narednog izdanja PeelingFlesh.
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/pf-radio-2

[Meho Krljic]

Ozbiljna jesen u našem gradu, ali i ozbiljna poplava muzike koju treba čuti, ali i razumeti. Pored toga što imamo novi (ali nije stvarno nov) Boris, i novi (ali nije stvarno nov) Cathedral, imamo i mnogo STVARNO nove muzike i ja ne znam kuda bih prvo. Sve je sjajno. Osim naših života, ali dobro, zato imamo metal.

Deo 1: BLACK METAL

Nisu loši braća Turci God's Pain Eternal sa svojim debi albumom, Genesis Stigmata koji, iako ima samo šest pesama, zapravo nudi dosta muzike u dužim, ambicioznijim aranžmanima. Ljudi sami sebe opisuju kao moderan blek metal sa post-blek atmosferama, i spajanjem intenziteta, melodičnosti i kinematskih zvučnih pejsaža, pa ja neću mnogo da kvarim. Nije to skroz po nekim mojim standardima u domenu stila ali God's Pain Eternal imaju šmeka i karaktera i vredi ih overiti:
https://godspaineternal.bandcamp.com/album/genesis-stigmata-3

Realm of Void su dva lika u Nemačkoj koja sviraju depresivni, suicidalni ali i dosta generalno filozofski orijentisani blek metal. Njihov drugi album, Dysphoric Mania. Nije stereotipna DSBM ploča i zvuči dovoljno osobeno da ja obratim pažnju, mada se, naravno i sama dosta oslanja na atmosferu i repetitivne akorde. No, zvuk je težak i debeo, svirka žustra, produkcija solidna i pesme imaju pristojnu količinu zanimljivih rifova:
https://realmofvoidbm.bandcamp.com/album/dysphoric-mania

Imamo i Hangatyr, isto Nemce, sa njihovim četvrtim albumom  Sumpf der Fäule. Ovde je na programu zaista žestok, čak divljački odsviran blek metal koji ipak i sam voli melodičnije teme i melanholičniju atmosferu. No, produkcija je takva da sve zvuči jako mesnato (ČUJE SE BAS GITARA) a izvedba je, rekosmo, jako intenzivna i strastvena pa je meni to bilo nekako po volji. Kvalitetan postpandemijski povratak za Hangatyr:
https://hangatyr.bandcamp.com/album/sumpf-der-f-ule

Kako ja to uvek ponekad kažem, navikli smo da iz Indonezije stiže kvalitetan death metal ali ovo je velika zemlja i ostale metal scene u njoj su podjednako plodne, što vidimo iz periodičnih pojavljivanja vrlo dobrog black metala iz ove države u našim životima. WarBounded su bend sa Istočne Jave i mada su DALEKO melodičniji (sa sve setnim klavirima i violončelima) nego što ja volim, njihov debi album, Veil of Eternal Dusk, je veoma dobar. Ako volite melodični, melanholični blek metal koji pritom zaista časno krlja, sa ovim momcima nećete pogrešiti. Album izlazi tek prvog Novembra ali se već može preslušati putem omiljenog JuTjub kanala:
https://www.youtube.com/watch?v=1csB1iFUeMs

Za post blek metal publiku, Agriculture je (postpandemijski) bend iz Losanđelesa koji, kad ih vidite na slici, deluju kao da ste tražili od AI-ja da vam napravi karikaturu hipstera iz 2012. godine. Ali, mislim, drugi album, The Spiritual Sound im je sasvim okej ako volite muziku koja je cheesy na post-rok način radije nego na blek metal način, samo sa dodatim vriscima.  Šalu na stranu, ima ovde vrlo pristojnih momenata i to da bend sebe naziva ,,ekstatičkim blek metalom" ima rezona pa ako biste da malo probate nešto što ne upada u stereotipni žanrovski program i ima štofa, a ipak je, jelte, za mlade i sve to, Agriculture su sasvim solidna ponuda:
https://agriculturemusic.bandcamp.com/album/the-spiritual-sound

Belgijanci Black Bleeding kažu da bi Blutwurst, njihov četvrti album mogao da bude i njihov poslednji jer su ,,stariji, ružniji i sporiji a haos naplaćuje svoj ceh". Ako i bude tako onda će bend, osnovan još krajem devedesetih, da u zasluženu penziju ode uz proverbijalni trijesak jer je Blutwurst RAZARANJE. Ovo je blek metal/ war metal sviran kao hardcore punk ili grindcore, divljački, sa apetitom, bez kalkulacija, atmosferisanja, građenja nekakve epske priče. Ovde se samo KRLJA pa ko preživi neka priča. Prelepo je:
https://blackbleeding.bandcamp.com/album/blutwurst

Vrlo su mi se dopali vankuverski Scalding koji blek metal sviraju sa dosta znoja i stisnutih zuba. Njihov debi album, Nuclear Winter Spell ima  jednu zlu, agresivnu energiju ali je pritom nekako pored blek metal osnove otvoren i za elemente death metala, thrash metala pa čak i heavy metala i to sve onda puca od dobrih rifova, interesantnih tema, simpatičnih solaža, a da je opet muzika pravilno usmerena u stranu razvoja osnovne teme svake od kompozicija i bend vrlo retko upada u svaštarenje koje druge kolege umeju da u konfuziji smatraju ,,progresivnim". Svaka pesma ima nešto zanimljivo u svojoj osnovi a bend onda sve odsvira sa mnogo strasti i kvalitetne tehnike. Odličan debi i bend koji ću sa zadovoljstvom pratiti:
https://scalding.bandcamp.com/album/nuclear-winter-spell
https://wilt-shine.bandcamp.com/album/nuclear-winter-spell

A onda imamo i Poljake Sothoris koji podsećaju na to koliko je poljska blek metal scena vitalna. Njihov treći album, Domus Omnium Mortuorum svojom kombinacijom maštovitog blek metala sa nešto death metalske opsesije detaljima i promenama ritma nudi vrlo pitak, zabavan materijal koji se sluša sa apetitom. Ovo je i melodično i atmosferično – kako je to danas u blek metalu prilično očekivano – ali nudi i propisan mišićavi ,,rad" u muzici i moram priznati da sam uživao i u rifovima i u krljačini i u progresivističkim idejama kojih ovaj bend ima za izvoz:
https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/sothoris-domus-omnium-mortuorum

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad slušam volim da krlja kako krljaju Nemci Phosphorus na svom debi albumu. Frail Grasp of Broken Hands ima sve melanholične, shoegazerske harmonije koje potrebujete od ove muzike ali i debeo, težak zvuk i agresivnu svirku koji meni veoma rade posao. Pesama je pritom samo pet i u njima se MNOGO toga dešava, sa dosta dinamike, pa čak i obredne psihodelije. Momci su za primer:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/frail-grasp-of-broken-hands

Bogami su Stare, bend iz NEKOG dela Amerike, odlični. Novi EP, IIII, reinventuje blek metal kao kombinaciju, ne znam, metala, panka, surf rocka i psihotičnog nervnog sloma sa četiri pesme ozbiljne demencije ali i ozbiljnog krljačkog gruva. Sjajno je ovo i podseća da blek metal može da bude eksperimentalan a da ne napusti hardkor podzemlje:
https://ussenproductions.bandcamp.com/album/llll

Švedski projekat Ofermod grabi ka tridesetom rođendanu i sa šestim albumom, Drakosophia demonstrira solidnu zrelost. Ovo je generalno projekat u kojem glavnu reč vodi Mika Hakola, čovek sa pitoresknom prošlošću, čestim odlascima u zatvor, zbog čega je bend morao da pravi mnogo pauza u radu, ali i koji očigledno ima neugaslu kreativnu žeđ. Drakosophia je album energične, nepokolebljive muzike koja pritom zvuči i maštovito ali i organski, prirodno, bez nekakve mašinske upeglanosti koju ne bi bilo nefer očekivati od benda ovolike karijere. Naprotiv, dakle, pesme su žustre, pune jedne gladne, režeće napaljenosti a svirka je intenzivna. Dok nas za nekoliko nedelja ne opčini živi album 1349 kojim nas tizuju već neko vreme, ovo je savršen aperitiv, sa muzikom koja ima vrlo sličnu dimenziju osobenog, ličnog izraza i nezajažljive gladi:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/drakosophia

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kvebečki GRŸMSTONED ukazuju da je stoner rock njihov glavni uticaj i svakako, album Blood Shot je velikim delom stoner rock ploča, ali ovo nije taj neki upeglani, uglancani, radio-friendly stoner zvuk koji danas dosta bendova provlači i svi pomalo počinju da zvuče kao jedan. GRŸMSTONED imaju u svom zvuku jako mnogo panka i grandža i to je onda jedna lepa, autentična mućkalica  prave rokenrol svirke što je isporučuju ljudi sa kojima ne biste baš voleli da se susretnete u neosvetljenoj uličici. Fin provod:
https://grymstoned.bandcamp.com/album/blood-shot

Modder iz Genta u Belgiji cepaju agresivan, zajeban sludge metal sa sve elektronskim elementima. Album Destroying Ourselves for a Place in the Sun Review ima samo šest pesama i to bez pevanja, ali njegova je ponuda opasna a namere mu nisu časne. Ovo melje IZ SVE SNAGE:
https://modder.bandcamp.com/album/destroying-ourselves-for-a-place-in-the-sun

Za dosta klasičan a i dosta ugodan stoner rock imate Stoner Kings, finsku ekipu čiji je četvrti album, Hive Mind sav u gruvu i dobrom raspoloženju. Zvuk je težak ali se na težini ne insistira, pesme su pune solidnih rifova, ali je u prvom planu ritam uz koji se fino tapka nogom, a pevanje kulminira u melodičnim, pevljivim refrenima. Jako pitka, prijatna ploča modernog teškog roka koja pritom izbegava zamku preterane ulickanosti i zadržava meru sirovine. Ne preterano INOVATIVNO ali prijatno:
https://stonerkings.bandcamp.com/album/hive-mind

Mriodom iz Berlina imaju zanimljiv pristup doom metalu, sa malo post metal atmosfere, ženskim vokalima i saksofonom u postavi (ne i poslednji put u današnjem pregledu). Debi album, Viles je, onako, odmeren, elegantan, ide sporo i radi svoj posao, bez nekog ogromnog teatra ali baš zato zvuči efektno, psihodelično i hipnotično:
https://mriodom.bandcamp.com/album/vlies

Divni brazilski psihodeličari White Canyon & The 5th Dimension imaju novi živi album, At Psych Fest Sao Paulo 2025 i mislim da je fer reći kako je ova rodno mešovita ekipa evoluirala u vrsnu, zrelu živu atrakciju. Voleo sam sva njihova izdanja do sada, da se razumemo, ali ovaj koncertni snimak ih prikazuje u jednoj zaista sazreloj, sigurnoj formi gde se dinamika pesama, pažnja posvećena svakom sloju muzike, efekti, ritam, tempo, harmonije, te kvalitetni aranžmani udružuju da pruže zaista odličan ugođaj. Solidan miks, takođe, a što je jako bitno za muziku koja počiva na pažnji za svaki detalj. Veoma jake preporuke:
https://whitecanyon5thdimension.bandcamp.com/album/at-psych-fest-sao-paulo-2025

Imamo i novi Miscellen. Ova ekipa iz Vašington DiSija izbacuje albume u godišnjem tempu ali valjda im se može jer njihov psihodelični, alternativni, kinematski teški rok ne zahteva neke superkompleksne kompozicije i metikulozne aranžmane, oslanjajući se mnogo više na ,,osećaj", gruv i efekte. Nemam mnogo zamerki jer štagod da novi album Emerald Ash nema u domenu neke velike inventivnosti kompozicija, on kompenzuje solidnim zvukom, i sigurnim primenjivanjem oprobanih fora. Dakle, nema ovde neke mnogo nove SUPSTANCE ali je više nego prijatno:
https://miscellen.bandcamp.com/album/emerald-ash

Volite li teški, mračni death doom? Još da ima mrvicu sludge metala? Dispossessed iz Portlanda u Oregonu imaju drugi album, Dêmocide i to je samo četiri pesme u oko pola sata muzike al MRVI. Najlepše je u ovome što je zvuk koliko-toliko dinamičan i gitara ne zvuči kao statični zid buke niti bubanj zvuči kao da ga je neko nacrtao u kompjuteru. Mračni rifovi, mučne pesme, dobar gruv, sve kako treba_
https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/d-mocide
https://dispossessedpdx.bandcamp.com/album/d-mocide

Black Spell se ponovo vraćaju na Zemlju sa EP-jem koji ima tri pesme. Važnije, ponovo je na omotu velika lobanja plus ne jedan nego DVA obrnuta krsta a te tri pesme na Hymn Of The Wizard su pune lepljive, nadrogirane, fazirane stoner-doom savršenosti. Black Spell su toliko jednostavni u onome što rade a opet toliko iznad ljudi koji ih imitiraju ili pokušavaju da sviraju u istom stilu da ih treba zaštititi kao nematerijalnu baštinu čovečanstva i postaviti UNESCO obezbeđenje ispred njihove garaže da ih čuva 24 sata dnevno. Cena za daunloud je koliko date!!!
https://blackspell1.bandcamp.com/album/hymn-of-the-wizard

Naravno, doom metal poslastica nedelje (a možda i godine) je Society's Pact With Satan, ,,izgubljeni" EP pokojnih Cathedral. Lee i ekipa su ovo snimili 2012. godine, dakle pred raspad, i to je jedna pesma od solidnih pola sata u kojoj orgulje i gitare sparinguju sa njegovim metanisanjem. Mislim, desi se tu još dosta toga, rekosmo da pesma traje pola sata i ko god da je voleo Cathedral ovde će dobiti neku vrstu spidrana kroz njihovu karijeru sa sve Garryjevim karakterističnim gitarskim radom i tim simpatičnim kombinovanjem progresive, doom metala, cheesy horora i razoružavajuće iskrenosti, za neponovljiv umetnički dojam:
https://cathedralofficial.bandcamp.com/album/societys-pact-with-satan

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Confusión Masiva su urugvajski thrash metal osnovan 2021. godine a Confusión Masiva im je drugi EP. I simpatično je retro, sa čvrstim, energičnim – tipično latinoameričkim – performansom, ali sa pesmama koje zvuče kao bend koji tek otkriva šta sve thrash može da uradi u 1988. godini, sa sve forama koje se mogu čuti na radiju u tom periodu ljudske istorije. Plus ta produkcija, sa pljeskavim, fanki basom, Preslatko! Ali Confusión Masiva nisu puki gimik, ovo je solidan, kvalitetan thrash bend sa uličnim osnovama i zanimljivim nadgradnjama, a EP se plaća koliko hoćete:
https://confusionmasiva.bandcamp.com/album/confusi-n-masiva

Devil Wizard su sklopljeni od članova Devil Moon i Astral Wizard (i još milion bendova) i trpaju blackened speed metal koji je istovremeno toliko kul da je to samo jedna logična ekstrapolacija standardne rokenrol kombinacije hedonizma i nihilizma. Prvi EP za finsku postavu se zove Hazy Days i to su četiri pesme u kojima se rokenrol, heavy metal, sleaze metal, black metal i speed metal nalaze u Petak uveče, otvaraju flašu viskija i cepaju poker do sitnih jutarnjih sati. Niti se kockam, niti pijem, ali lepo je biti na ovoj žurci:
https://devilwizard.bandcamp.com/album/hazy-days

Indusi Carnage Inc. se pozivaju na Bay Area Thrash zvuk kao na svoj glavni uzor, ali njihov istoimeni EP nije puka rekonstrukcija onog što su pre 40 godina radili Deah Angel, Slayer, Exodus itd. Ima ovde malo osobenog gruva, zvuk je dosta prirodan i bend ne juri samo brzinu i mošerske rifove sve vreme. Ima tu dakle i štofa i karaktera i mada nisam pao na dupe, to je više zbog mojih preferenci a ne jer Carnage Inc. ne valjaju. Valjaju:
https://carnageincindia.bandcamp.com/album/carnage-inc

Imamo i debi-EP benda Intexesor iz Paname. Ovo je thrash metal bez neke velike ideje da pomera žanr na neko novo mesto, ali sa tehničkim kvalitetima koji su sasvim u redu. Rif, ritam, gruv, promukli vokal, sve je na mestu pa gde Battle and Exemption nema na originalnosti, dobija na ubeđenosti:
https://intexesor.bandcamp.com/album/battle-and-exemption

End Without End je drugi album za švedski Cruentus, black thrash duo koji svoju muziku shvata dosta ozbiljno pa je ona lišena najvćeg dela poziranja i zajebancije karakteristične za ovaj podžanr. End Without End je ploča koja ima blek metal neposrednost i ozbiljnost, jednu spartansku svedenost u formi, ali i dovoljno elegantne, epske nadgradnje da nas prijatno iznenadi. Zvuk suv, prirodan, izraz iskren, neposredan:
https://www.youtube.com/watch?v=OXvXberg0BI&list=OLAK5uy_lw5X1gQxYKC8GS_5nY0bvojnOuIAIuXrk

Za mnogo žovijalniji black-speed metal tu su Sorcerer's Sword iz Renoa u Nevadi. Njihov drugi album, The Wrath of Steel je zabavna, starinska ploča melodičnih metal tema i rokerskih rifova iskombinovanih sa pankerskim speed čukanjem i promuklim blek metal vokalima. Pa sve kao snimljeno sa pet mikrofona na prastarom Tascam magnetofonu. Pokušavam da kažem da je prelepo i da ova garažna epika TAČNO zna šta radi i gde udara:
https://sorcsword.bandcamp.com/album/the-wrath-of-steel

Superioran debi disciplinovanog a BESNOG thrash metala imaju Glazgovljani Tempered. Nazvan Cruel & Unusual Punishment ovo je album oštrih rifova, uličnog gruva i brzih, nemilosrdnih sprintova. Ljudi znaju da napišu pesmu i ovo nije netemperirana, jelte, agresija, sve vreme, već punokrvan, zreo thrash za ljude koji znaju šta vole. Etitjud, karakter, rif i rokanje:
https://machorecord.bandcamp.com/album/cruel-unusual-punishment
https://temperedcst.bandcamp.com/album/cruel-unusual-punishment

Modern Death Corps je novi EP za losanđeleski Trench Gun i sad je to praktično čist hardcore punk, kao snimljen 1991. godine. Mislim, svirka je brza, nervozna a dovoljno disciplinovana, kvalitet snimka je kao da slušate peti presnimak sa kasete a poslednja pesma je obrada MDC-jeve Greedy and Pathetic, što se uklapa uz akronim samog EP-ja i ukazuje gde su sada ovom čoveku inspiracije. Mislim, meni je to sve prelepo a i cena je koliko date:
https://trenchgun.bandcamp.com/album/modern-death-corps

Ghostframe iz Kalifornije su negde na blackened hardcore spektru. EP Spectral Embrace je njihov diskografski debi i ovih pet pesama imaju nešto za svakoga: i atmosferu, i mošerski gruv, i vrištanje, i d-beat pucnjavu... Bend zvuči iskreno, zvuk je dobar, cena je koliko date i nema laži, nema prevare:
https://ghostframeofficial.bandcamp.com/album/spectral-embrace

I Poisöncharge iz Liona su u suštini blackened hardcore (imaju i pesmu All Black All the Time na EP-ju Vintage o kome trenutno pišemo), ali njihova muzika je mnogo sirovija, mnogo bliža panku i d-beat formulama. Vintage ima četiri pesme vrlo prijatnih rokerskih rifova, dobrog tempa i simpatičnog vrištanja i meni je sve to na gomili prijalo. Posebno je poslednja, Chopper Metal Punks From hell, ono HITČINA. Plaćate koliko hoćete za ovu pregršt pogo startera:
https://poisoncharge.bandcamp.com/album/vintage

Estonci Project Dekadenz prže solidan crustpunk i imaju ambiciju da u društvu izazovu bunt svojim, jelte, realnim pričama o važnim temama. To je, primetićemo jednako tačno za svaki crustpunk bend u istoriji a Project Dekadenz se malo izdvajaju jer im je muzika metalizirana do mere primetnog kvaliteta u domenu svirke i nešto ambicioznijim kompozicijama koje se dodiruju sa black metalom negde na svojim granicama. Album Terrorist State je relativno sirovo produciran što ne bih ni primetio da nije te ekspanzivnije muzičke dimenzije pa izvolite, plaća se koliko želite:
https://projectdekadenz.bandcamp.com/album/terrorist-state

Chain Pulling Man su sa Rod Ajlenda i njihov Demo 2025 ima dve pesme agresivnog, brutalnog, metaliziranog hardcorea. No, ovo je toliko sirovo i heavy, sa toliko dementnim vokalima da praktično iskače iz ,,normalnog" okvira mošerskog, uličnog hardkora  i prelazi u skoro čistu psihozu. Naravno, plaćate po želji:
https://chainpullingman.bandcamp.com/album/demo-2025

Španci Incordian trpaju vrlo solidan metalizirani hardcore na svom drugom albumu, De-Mente. Ovo u sebi ima i thrash i death metala taman koliko treba da bude tvrdo, energično, disciplinovano a opet čuva uličnu hardkor energiju. Vrlo solidna produkcija i generalno kvalitetan program a sve po ceni koju sami odredite:
https://incordian.bandcamp.com/album/de-mente

Da ostanemo u latinskoj četvrti, tu su nam meksički Moira sa svojim EP-jem Cloto. Šest je to pesama prijatnog blackened crustpunka, korektnog, melodičnog, energičnog, dobro odsviranog i produciranog. Kompozicijski nisu u pitanju naročito originalne tvorevine ali crustpunk i nije muzika koja originalnost stavlja u prvi plan i eto...
https://moira-hmo.bandcamp.com/album/cloto

Personal Hell iz Mančestera su pak odlični na albumu  Window Painted Shut. Ovo je pank rok sa elementima noise rocka i hardcorea, jak, veliki, bučan, sa teškim, bogatim zvukom i karakternim izrazom. Pesme su dobro napisane i nisu puki kopipejsting iz tradicionalne, jelte, riznice panka, a bol koji se čuje u njihovom izvođenju deluje autentično. Jako, JAKO dobro:
https://personalhell.bandcamp.com/album/window-painted-shut

Eyes Have It iz Njujorka su isto negde između panka i noisea ali su abrazivniji, ekspresivniji, sa više vriske, manje težine, više oštrine. Svakako je njihov EP One, kojim najavljuju, jelte, diskografsku karijeru, primeren slušaocu koji voli haotičniji, emotivniji zvuk, pa ako ste takav, evo ga. Četiri pesme užasa:
https://eyeshaveit.bandcamp.com/album/one

Onda imate Arson Charge iz Denvera koji su negde između tog mesnatijeg panka i hardkor treša sa svojim debi albumom, A Dying Light. Ovde ima i treš rifova i melodičnih refrena i dementnog, agresivnog gruva, pesama je petnaest i veoma je jasno da će ovi ljudi biti veliki:
https://arson-charge.bandcamp.com/album/a-dying-light

Hack Job iz Portsmauta sviraju ,,brzi, besni hardkorpank". Iako im se album zove Hexbridge youth crew, ovo pored elemenata youth crew zvuka ima i nešto powerviolence elemenata, sa sve blastbitovima i meni je to sjajna kombinacija. Pesme su kratke, brze, energične, bend fino šara sa vokalima a sve ima atmosferu klasične hardkorpank ploče iz ranih osamdesetih kada se na barikade jurišalo golih grudi i golog dupeta, dok mačo-poziranje još nije preuzelo identitet ove muzike. Sjajno je a ima i vinil:
https://hackjob.bandcamp.com/album/hackjob-hexbridge-youth-crew https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/hack-job-hexbridge-youth-crew-7

I Planet on a Chain imaju sličan old school hardcorepunk zvuk. Njihov album Ritual Routine je utemeljen na brzim energičnim pesmama jednostavnih rifova, visokog tempa i karakternog pevanja, negde između pank rok korena MDC i nadgradnji u youth crew bendovima od koje godine kasnije. Super je ovo, i sa dvanaest pesama traje taman koliko treba da ne dosadi:
https://planetonachain.bandcamp.com/album/ritual-routine

Twisted Games iz Džakarte su, jelte, onda bliži tom mačo-modelu sa EP-jem koji se zove samo  Maxi Single 2025 ima tri pesme srednjetempaškog naboda. Ali ODLIČNOG. Ovo su kratke pesme velike žestine, dobrog zvuka, opasnih rifova, moćnog mošerskog, jelte, gruva. Bend čine članovi nekih već aktivnih projekata i vidi se da ovde imamo ekspertizu na delu:
https://twistedgameshardcore.bandcamp.com/album/maxi-single-2025

Plague Pit iz Bristola nisu promenili stil ali ga jesu rafinirali za svoj novi EP, A Whispered Curse. Ovo je i dalje blackened hardcore sa elementima blek metala, death metala, beatdown hardcorea itd, ali Plague Pit umeju da ove stvari spoje na neki svoj način i da postignu osoben karakter muzike. Ona je mračna, agresivna, ali ima i jednu dostojanstvenu hermetičnost koja prija. Fino izdanje:
https://plaguepitviolence.bandcamp.com/album/a-whispered-curse

Nerealno mi je da Poison Ivy iz Sofije nisu čuli za mnogo poznatiji pank rok bend istog imena iz devedesetih ali opet, pričamo o vremenu od pre više od tri decenije tako da... Enivej, ovi momci i devojke cepaju veganski straight edge hardkor, koji je pošteno metaliziran, težak, pa i bliži sludge metalu nego pank roku. EP  Screams Unheard se bavi uglavnom temama eksploatacije životinja i brutalan je na jedna mladalački, iskren način koji se meni veoma dopao:
https://poisonivyxvx.bandcamp.com/album/screams-unheard

Thieves iz Kalifornije sviraju toliko primitivan i sirov crustgrind da mi nije jasno kako mi ostali sad treba da zvučimo ako iz Golden stejta stiže ovakva štroka. Finitude of Existence je demo (EP?) sa šest pesama koje kao da su ispale iz 1990. godine i zvukom prema kojem bi Agathocles, Rot ili Carcass Grinder gledali sa zavidnim uzdasima ali koji je i dalje KRŠINA. E, sad, nekome je to prelepo pa tako i meni:
https://thieves420.bandcamp.com/album/finitude-of-existence

Blood and Brutality iz Alabame smatraju da sviraju death metal ali realno njihov novi EP, Wrath Upon je pre svega hardcore thrash sa ponekim death metal rifom. Meni to, da se razumemo, savršeno paše i dopada mi se razigrana, nervozna energija ovog trija koji prži od 2008. godine i uspeo je da sačuva spontanost a da ipak stekne i jednu studijsku disciplinu i kvalitet. Ugodan provod:
https://bloodandbrutality.bandcamp.com/album/wrath-upon-ep

Mangled iz Los Anđelesa izgledaju kao Bay Area thrash metal bend  iz 1985. godine a sviraju kao Coney Island death metal bend iz 1989. Dakle, ovo nije za bilo koga sem za ljude koji će ceniti retro šmek, sirov zvuk i old school rešenja u muzici. Mene death metal sa thrash uplivima koji Mangled sviraju na EP-ju Wendigo radi na simpatično nostalgičan način, pa ako ste kao ja, i vas će:
https://mangled310.bandcamp.com/album/wendigo

Nosferâ su sa ostrva Reinion, francuske prekomorske teritorije u Indijskom okeanu i sviraju interesantan blend thrash, death i black metala. Njihov novi EP (prošle godine su izdali debi album), Dominus Chimerae, ima epski, melodični zvuk, ali čvrstu, disciplinovanu svirku i death metal mišićavost, pa onda sve to izmešano i sa malo dobrih, trešerskih i mošerskih rifova. Isprva sam pomislio da je ovo premelodično, možda i premoderno za mene, ali Nosferâ imaju šta da ponude i tako blaziranoj osobi kao što sam ja.
https://nosferaofficial.bandcamp.com/album/dominus-chimerae

Gorotica su tri lika iz Australije a drugi album im se zove Daily Grind of the Medieval Age i naravno da je u pitanju deathgrind. Ne nešto mnogo originalan ili po bilo čemu izuzetan, ali ovo je napisano korektno, odsvirano sa osećajem za gruv i pristojan rif i producirano podnošljivo dobro. Volim kad od benda dobijemo poštenu, znojavu svirku i kada se čuje da to sve sviraju ljudi a ne mašine i Gorotica to uredno isporučuju:
https://goroticaculte.bandcamp.com/album/daily-grind-of-the-medieval-age

Nisam baš očekivao da mi se album porno-grinda jednočlanog projekta Girlcock  ovoliko dopadne ali tu smo gde smo. Trans-devojka iz Kvebeka po imenu Amy Girlcock je uradila vrlo zabavnu ploču zaraznih rifova i dobrog mošerskog gruva sa sve obaveznim programom blastbitova i nerazaznatljivih vokala pod naslovom  Hot Trans Summer. Produkcija je iznenađujuće robusna za kućni snimak a pesme iako ne ne znam kako fantastične su zabavne. Lepo!
https://girlcockgrind.bandcamp.com/album/hot-trans-summer

Za nešto bliže dostojanstvenom, ekspresivnom grindcoreu sa ukusom noise rocka tu su belingemski Verminsect i njihov demo snimak nazvan samo Demo. Ovo je sedam pesama opasne krljačine koja izbegava grindcore stilizacije ali koristi grindcore zvuk i tehnike. Bas je distorziran, gitare prosipaju mikrofoniju, bubnjevi blastuju a pevač vrišti kroz plitki reverb i sve je jako NEPRIJATNO ali odlično. Pesme su karakterne, ljudi zvuče potpuno investirano u muziku a cena za demo je koliko date pa dajte:
https://verminsect.bandcamp.com/album/demo

Heavy Peasant iz Pitsburga su isto tu negde, sa sirovom muzikom između hardcore thrasha i noise rocka, te užasno bučnim nastupom. Instrumenti su pod teškim efektima, pevač gubi glas od vrištanja, ali album Heavy Peasant II je i neočekivano gruvi u svom deljenju bolnih lekcija i meni se njegova kombinacija sirovine i svireposti dopada:
https://heavypeasant.bandcamp.com/album/heavy-peasant-ii

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Da se vratimo za još grindcorea poslužiće nemački breathe//die koji imaju drugi album, gestalt i koji uspeva da spoji chainsaw death metal zvuk i grindcore oštrinu na jedan prirodan način. Ovo ima trinaest pesama koje su kratke, ali nisu prekratke, napisane su da budu efektne, udaračke i odsvirane sa mnogo eskpertize. Pokolj, ali sa puno stila i cena od koliko date pa dajete pošteno jer je ovo baš dobro:
https://breathedie.bandcamp.com/album/gestalt

Fermented Mess iz Njujorka ima EP Fermented Mess posle prošlogodišnjeg demo snimka i ovo je devet pesama u osam minuta odličnog grindcorea. Ovde nema filozofije, nema mrsomuđenja, svira se brzo i eksplozivno, a sa jednim ljudskim kvalitetom i zdravim, živim zvukom. Grindcore je mene pre te nepune četiri decenije privukao baš jer je bio muzika na granici ljudske ekspresije i fizičkih kapaciteta i prelepo je kad ga danas ljudi sviraju sa ovoliko veštine i znanja. Plaćate daunloud po želji a uskoro će i kasete:
https://fermentedmess.bandcamp.com/album/fermented-mess

Porciju VELIČANSTVENOG singapurskog grindcorea isporučiće nam Code Error, bend osnovan 2017. godine kao trio veterana od kojih je jedan svirao u Wormrot, jedan u Tools of the Trade a jedan, pevač Mark Fields, je pevao u legendarnom Siege u poslednjih nekoliko godina njihovog rada. Čak su i Arif i Fitri iz Wormrot svirali u Code Error u nekim momentima, tako da je sasvim bezbedno reći da će Code Error biti blizak svakome ko voli Wormrot, Siege ili, jelte, savremeni grindcore uopšte sa njegovom kombinacijom spastičnih blastbitova, disonantnih gitara, maničnog vriska i sporih, opresivnih pasaža. Novi album, Incarnate je zaista izvanredan, sa zrelim pogledom na kompozicije, odličnim zvukom, šampionskom svirkom i ne treba ga propustiti:
https://codeerrorofficial.bandcamp.com/album/incarnate

Rusi Ammonium imaju novi EP sa dve pesme, Flames Of Dawn i njihova varijanta melodičnog death metala meni i dalje prija. Ako na stranu sasvim dosta grozan zvuk bubnjeva na ovom izdanju (mada i generalni mastering nije sjajan, ali se BAR ČUJE BAS), dve pesme koje na njemu čujemo imaju funkcionalnu kombinaciju melodičnih foršpila, blastbitova i energičnog, mošerskog programa. Pa još lepe solaže! Fino je to meni:
https://ammonium.bandcamp.com/album/flames-of-dawn

Kanađani Axion me nisu baš oborili na patos originalnošću ili karakterom njihovog eponimnog demo snimka, ali u tehničkom smislu, ovo je sasvim korektan death metal. Bez velikih ideja ali sa solidnim zvukom, razumnim mošerskim programom, dobrim dualnim vokalima. Axion umeju da napišu pesme i sada ostaje samo da nađu neki svoj izraz i sve će biti sjajno.
https://axioncanada.bandcamp.com/album/axion-2

Arcanat su češko-francuski brutal death metal projekat koji se loži na death metal bendove sa američke istočne obale pa navode Immolation, Suffocation, Internal Bleeding itd. kao uzore iako ne zvuče TAČNO kao ijedan od njih. Capital Punishment / The Road to Serfdom (2 Song Promo) je najava za album ove ekipe i to je sasvim pristojan brutal death saund sa dosta gruva i korektnim miksom. Tehnički, energično, ubitačno a opet pametno, pa ako volite ovakvu muziku, sa Arcanat se nećete razočarati. Sem ako očekujete TOTALNU originalnost. To nema, ali ovo što ima se plaća koliko hoćete:
https://arcanat.bandcamp.com/album/capital-punishment-the-road-to-serfdom-2-song-promo

Molykote su tri jarana iz Bilbaa u Španjolskoj koji sebe nazivaju mehaničarima a kažu i da vole old school death metal. Demo snimak naslovljen samo Demo ima tri solidne pesme baš takve muzike odrađene korektno, u pristojnoj produkciji i sa kvalitetom izrade, jelte, koji svedoči da se radi o ljudima sa nezanemarljivim prethodnim muzičkim iskustvom. I ovo plaćate po želji pa izvolte:
https://molykote.bandcamp.com/album/demo

Londonski De Profundis u ovoj životnoj fazi trpaju dosta sirov ali time prijemčiv blackened death metal. Aktuelni EP, The Gospel of Rot je oštro i napadački nastrojen, ali ima old school stav prema zvuku, harmonijama, gruvu, komponovanim solažama, zvučeći kao grupa ljudi koja otkriva lepote muzike radije nego kao gomila algoritama koji imitiraju ljude. I ja to jako cenim:
https://deprofundis.bandcamp.com/album/the-gospel-of-rot-ep

Born in the Grave je debi album za nizozemski From The Crypt i ni ovde nemamo posla sa nekakvim inovativnim pogledom na death metal. From The Crypt meni najviše zvuče kao da su saund pokupili od zemljaka Pestilence a pristup rifovima i gruvu od Bolt Thrower. I, mislim, to je ZDRAVA kombinacija, sa šest pesama mrvećih bas bubnjeva i teških rifova, mošerskog srednjeg tempa i razgovetnog ali zverskog vokala. Nije originalno ali RADI:
https://fromthecryptdeathmetal.bandcamp.com/album/born-in-the-grave

Imamo još old school death metal prijatnosti. Ruineum su slovački bend sa demom iz 2022. godine i novim demom (ili EP-jem?) iz ove. Urn Burial ima samo dve pesme i daje se po ceni koju sami odredite, ali kvalitet produkcije je veoma visok, sa teškim, moćnim zvukom i pristojnim miksom i masterom, a muzika je veoma odstojali, zombifikovani OSDM sa mnogo šarma i mošerskog kapaciteta. Vrlo lepo:
https://ruineum.bandcamp.com/album/urn-burial-2025

Orbstruct su ukrajinski death metal sastav sada preseljen u Poljsku zbog, jelte... Enivej, treći album ove ekipe iz Harkiva, Ostracism je sasvim solidan. Zvuk je nešto gde bih imao najviše zamerki, sa možda upitnim bojama instrumenata i miksom, ali generalno to ne smeta previše muzici koja je pošten, radnički i seljački gruvom pokretani mošerski death metal. Nema mnogo filozofije ali ima mnogo hedbenga:
https://orbstructofficial.bandcamp.com/album/ostracism

Necromonger je kanadski jednočlani slem bend koji ne donosi žanru bogznašta novo, ali to što nije novo radi vrlo pristojno. Drugi album projekta, Abyssal Flesh Construct, ima korektnu produkciju i sasvim finu kombinaciju blastbitova i mošerskih slemova. Rifovi nisu sad ne znam kako inventivni ali rade posao, vokali su duboki i fino formirani, a svirka je profi i kvalitetna. Pritom, sve to se, makar u formi daunlouda, daje za iznos koji sami odredite:
https://sbdcmusic.bandcamp.com/album/abyssal-flesh-construct 
https://necromonger780.bandcamp.com/album/abyssal-flesh-construct

Corpse Pile iz Hjustona su kombinacija hardcorea i slamming death metala, mnogo ružna, prljava i nezgodna, ali opet ljupka ako samo želite bolestan gruv da uz njega lomite udove. Novi EP, In the Beginning... u startu zvuči kao da ga slušate na produvanim automobilskim zvučnicima dok vas rade dve table trodona koje ste zgutali jer realno ne znate šta ćete sa sobom u Subotu uveče. Znam da to nije dobar provod, ali ovaj EP jeste:
https://corpsepile-maggotstomp.bandcamp.com/album/in-the-beginning

Čileanci Torture Machine svoj drugi album, Shadowcult počinju u sprintu i ne popuštaju mnogo do samog kraja. Ovo je kvalitetno producirana, besprekorno odsvirana ploča death metala koji ide brzo, gazi jako, ima precizne, kao nožem odsečene rifove i aranžmane koji forsiraju tehniku i česte promene ritma. Dobro je to mada je istina i da ima izvesne monotonije u tom vrlo ujednačenom pristupu pesmama koje su sve sastavljene od praktično uzajamno zamenjivih delova, ali to je i generalna primedba na 90% death metala pa ako volite žanr, nemam sumnje da ćete uz Torture Machine veoma uživati. Ovo je zrelo i DOBRO:
https://torturemachine.bandcamp.com/album/shadowcult

Ribspreader su kao neki presek svega najaktivnijeg na švedskoj death metal sceni sa duže od dve decenije rada trija koji u svojim drugim projektima bukvalno čini više od 50% cele te pomenute scene. Rudin, Stuvemark i Johansson sa novim albumom, jedanaestim po redu, naslovljenim As Gods Devour ne nude APSOLUTNO ništa novo, ali ovo je naprosto švedska klasika koju sviraju ljudi što tu klasiku već decenijama žive. To je dovoljno:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/as-gods-devour

Atraktivniji ili barem inventivniji su Amerikanci Suffering Hour čiji avangardni black death metal ne zvuči uopšte napadno avangardno na novom EP-ju, Impelling Rebirth. Ovo je naprosto DOBRA black death muzika, koja ne kopipejstuje postojeća rešenja i traži neka svoja, a dok istovremeno ozbiljno krlja. Zvuk je malo muljav i musav ali Suffering Hour sviraju vrlo ozbiljno, pišu vrlo dobro i u svakoj pesmi imaju nešto novo, sveže i iznenađujuće. Sjajno je:
https://sufferinghour.bandcamp.com/album/impelling-rebirth

Slični ali ZNATNO divljačniji su Umulamahri, dvojica Amerikanaca koja su za EP Learning the Secrets of Acid navatali Kevina Paradisa da im snimi bubnjeve. Nije sad da se Francuz baš MNOGO brani kad ga ljudi zovu ali ipak bira projekte i Umulamahri su idealan spoj sa njim na ime svoje eksperimentalne, avangardne iterpretacije black i death metala što povremeno skrene u čistu apstrakciju (i to odličnu, sa jako dobrim korišćenjem drone i noise elemenata) a onda kad treba da se pošteno zavari blastbit, i to zvuči kako treba. Prilično dezorijentišuća, svaštarska ploča ali na dobar način, sa nekako prirodnim narednim korakom za ekstremni metal koji se ovde pravi sa apetitom:
https://umulamahri.bandcamp.com/album/learning-the-secrets-of-acid-2

Kalifornijski Valdur su krenuli kao blek metal bend pre dobrih četvrt veka ali sada je u njihovoj muzici blek metal ostao najviše kao dimenzija haosa u inače mračnoj, hermetičnoj death metal svirci. Novi album, Guilded Abyss, sedmi za momčad iz Mammoth Lakea zvuči dementno i neprijateljski, kao da ste uzeli Portal a onda ih nahranili kodeinom pre ubacivanja u studio i zaključavanja vrata na narednih 36 sati. Valdur OZBILJNO jebu kevu na ovoj ploči i čak ćete neke rifove i upamtiti, ali nemajte sumnje, njena ambicija je da vam da psihotične košmare:
https://valdur.bandcamp.com/album/guilded-abyss
 https://bloodymountainrecords.bandcamp.com/album/guilded-abyss

Da se malo oporavite od sve ove traume, evo su nam mančesterski Wode i njihov četvrti album, Uncrossing the Keys. Wode sviraju simpatičan black-death metal, sa čak melodičnim momentima u svojoj muzici, no, kako snimaju za 20 Buck Spin možete biti sigurni da zlo vreba iza svakog ugla. Ovaj album je nešto, hajde da kažem, žovijalniji od prethodnika iz 2021. godine i mislim da će vas fino zabaviti:
https://wode.bandcamp.com/album/uncrossing-the-keys
https://20buckspin.bandcamp.com/album/uncrossing-the-keys

Ali idemo odmah nazad u demenciju i death metal koji zvuči kao da su mu izvadili par hromozoma i pustili ga u rat. Italijani Devoid Of Thought imaju drugi album, Necrotic Surface Discarded i to je naprosto BRILJANTNA kombinacija sirovog gruva, agresivnih death metal rifova i po koje blek metal harmonije. Sve  zvuči kao da je snimljeno u garaži a da ga je onda miksovao neko sa oštećenjem sluha i, mislim, ovo govorim u NAJPOZITIVNIJOJ konotaciji, ne smete ga propustiti:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/necrotic-surface-discarded

Za baš brutalni brutal death metal imamo Enragement, finsku ekipu ćiji četvrti album, Extinguish All Existence već imenom saopštava da ovde neće biti uzimanja talaca. No, dobro, pored brzine i besnine, Enragement nude i ipak solidno napisane pseme na razmeđu Hate Eternal i Morbid Angel, sa jakim, forsiranim tempom ali i dobrim, satanskim rifovima i lepim mošerskim gruvom. Zabadanje u glavu, iz sve snage:
https://enragement-label.bandcamp.com/album/extinguish-all-existence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Misconstruity su osnovani početkom veka u Njujorku i od kvarteta koji je dosta svirao uživo se do danas sveli na duo koji radi uglavnom samo studijske snimke. Ali ovo je išlo paralelno sa evolucijom njihovog zvuka koji je pošao od progresivnog posthardkora a sada je nešto što bismo mogli nazvati modernim progresivnim rokom sa elementima metala, posthardkora itd. Album Critique of Pure Desire ne samo da ima Žižeka kao gosta (mada verovatnije samo sempl) na jednoj pesmi već je i generalno zanimljiv, raznovrstan album muzike koja je i prijemčiva i melodična ali i mišićava i raznovrsna u svojoj progresivističkoj potrazi za nečim SVOJIM. Lepo je:
https://misconstruity.bandcamp.com/album/critique-of-pure-desire

Kad vidite da se bend zove Throat Piss, da je iz Teksasa i da svira bučnu sludge-doom metal mešavinu sa sve saksofonom i UŽASNIM vrištanjem, krkljanjem i promuklim režanjem umesto pevanja biće vam u najmanju ruku zanimljivo. Album Existence as a Grinding Gear ima abrazivan, bučan zvuk u kome sve pršti na sve strane, ali sve to ipak ima nekakvu formu i filozofiju koje je bogougodno proučiti.
https://throatpiss.bandcamp.com/album/existence-as-a-grinding-gear

Caged Bastard je praktično knjiški primer krosžanrovskog metala, sa nekakvim osnovama u black i death metalu, ali, makar na novom EP-ju, Mantra of Psychological Violence, trećem za ovu godinu, nadgradnjom koja je nojzičnija, progresivnija itd. Ovo je i dalje sirova, jeftina muzika, ali sirova, jeftina muzika koja se odmiče od žanrovskih klišea i traži nešto više. Glavni junak ove cele priče i autor sve muzike je očigledno vrlo talentovani Tunižanin Muhammad Oun i vredi čuti kako on ima jedan vrlo osoben pogled na ekstremni metal a koji u sebi nema ni trunku ambicije da se igra na kartu nekakve ,,egzotike". Sjajan je:
https://cagedbastard.bandcamp.com/album/mantra-of-psychological-violence

Italijanski avangardni duo OvO ima novi album Gemma i, pa, njihova kombinacija noisea, elektronike, doom metala, noise rocka itd. nije za svakoga. No, u haosu koji Gemma nudi ima i logike i, jelte, metodike, i ovo je album koji može da vam otvori oči za čitave nove muzičke horizonte, pa ga ja ne bih olako preskakao. Old school industrial publika će ovde prepoznati sponu:
https://ovomusic.bandcamp.com/album/gemma

Imamo i novi Author & Punisher. Tristan Shone je prošle godine slavio dvadeset godina rada a novi album, Nocturnal Birding, je isti onaj njegov industrial-noise-metal samo još sazreo i još ubedljiviji. Shone je bliži originalnim industrial formulama – i njihovoj reaproprijaciji početkom veka na kasetnoj sceni kojom su harali Yellow Swans, Wolf Eyes itd. – nego onome što je danas nekakav standard za ,,industrial metal" i njegova muzika je i dalje više tekstura-i-bas nego ritam-i-rif ako me razumete. Nocturnal Birding je majstorski sklopljen komad crne buke koja pušta da se malo vidi nebo pa i da joj se malo nasmejete jer zna da će onda efektnije da vas zgazi:
https://authorandpunisher.bandcamp.com/album/nocturnal-birding

"Fangsanalsatan Vol.24" Boris Live at Fever 20241125 nije NOVI živi album omiljenih japanskih avant-psych rockera Boris, već je bio dostupan preko njihovog Patreona i kao kaseta ograničenog tiraža, ali ovo mu je prvo zaista ,,javno" izdanje. I super je. Snimljen pre malo manje od godinu dana, on je porcija veličanstvene anarhije i teškog, a lepršavog roka koje niko drugi na svetu ne svira kao ovi ljudi i žene. Ne propustite:
https://boris.bandcamp.com/album/fangsanalsatan-vol-24-boris-live-at-fever-20241125

Slovačko-grčki Anthology nisu skroz po mom ukusu ali vrede da se istaknu jer im je novi album, Frozen Sun prilično simpatičan. Ovo je melodični power metal sa puno harmoničnih pasaža i epske atmosfere, u kojoj se nova pevačica, Lilian Anerousi, odlično snalazi sa operskim tehnikama koje se simpatično mešaju sa death metal urlicima. Bend nije imao album od 2016. godine i sada, u osveženoj postavi, kao da je spreman za velika dela:
https://anthologyofficial.bandcamp.com/album/frozen-sun

Nisu loši Agartha iz Nju Orleansa koji svira melodični hevi metal bez mnogo želje da zvuči OPASNO ili već, ne znam, da se uklopi u neki postojeći kliše. EP The Hidden, prvi materijal koji je duo napravio nakon demo snimka iz 2020. godine je odmereno epski intoniran, sigurno odsviran i snimljen, i prijaće svakome ko generalno voli hevi metal i teški rok, ali ga smaraju kopipejstovane stilizacije. Nije ovo sad neka revolucija ali ima određenu svežinu:
https://agartha4.bandcamp.com/album/the-hidden

Pošto sam istorijski slab na Uda Dirkšnajdera, onda da ukažem i da je izašao Babylon, prvi album njegovog projekta Dirkschneider And The Old Gang u kome svira gomila sadašnjih i bivših članova U.D.O. i Accept. Muzika je simpatični, melodični, pa malo i nostalgični kraut-metal , onakav kakav i očekujete od ovakve ekipe, sa sve veoma lepim vokalima Manuele Bibert – koja je daleko od ,,old" jer ima 33 godine – strateški raspoređenim po ploči. Nema ovde neke velike inspiracije ili koncepcije, ali ima šmeka:
https://www.youtube.com/watch?v=JhdF7Hclkog&list=OLAK5uy_k7XUdFhgZ5iFM-YoSlAmreuSuueVhMdV0

A gde je Udo, tu je i Michael Schenker. Dobro, ne bukvalno, ovaj živi u Londonu, ali lepo je da i ovaj veteran nemačke i britanske heavy metal scene izbacuje novi album iste nedelje. Michael Schenker Group dakle ima novu ploču, Don't Sell Your Soul i to je sasvim očekivana pa i pristojna mešavina '70s hard roka i '80s sleaze neona. Ima ovde sasvim pristojnih momenata ako volite retro metal, a novi pevač, Šveđanin Erik Grönwall – do nedavno u Skid Row – zna kako se ovakve stvari rade. U par navrata se čuju i zanimljiva skretanja sa staze ali album je sa jedanaest pesama u 43 minuta milosrdno lišen sala:
https://youtu.be/CseFmCib6fk

Oh, Vernon Reid ima novi album, Hoodoo Telemetry i to je zabavna, često ekscentrična kombinacija fjužna, fanka, metala, bluza, hip-hopa... Nema ovde mnogo klasičnog ,,krljanja" ali stari gitarski mag je uvek bio više nego tek ,,dobar metal gitarista" sa kaljenjem kod Ronalda Shannona Jacksona u ranim osamdesetima itd. Lepo je čuti da matori majstor još nije zarđao:
https://vernonreid.bandcamp.com/album/hoodoo-telemetry

ALBUM NEDELJE

Valjda je normalno da je album nedelje nova ploča benda Today is the Day? Kada sam prvi put čuo ovaj projekat Stevea Austina – čoveka kome ne treba nadimak ,,Stone Cold" da bude jedan od najzajebanijih muzičara na tromeđi noisea, metala i psihoze – pre više od trideset godina imao sam utisak da mi se lobanja raspada a mozak proširuje u agresivnom primeru akcelerirane evolucije. Malo je takvih iskustava koje čovek ima tokom jednog života pa sam ja Steveu i TITD ostao veran kroz dekade gubitaka volje (moje), beskućništva (njegovog) i nedaća (zajedničkih), uvek siguran da ću sa novim albumom dobiti ako ne NAJJAČU PLOČU u tom trenutku, a ono iskaz koji je toliko ličan i iskren koliko drugi rokenrol muzičari ne smeju ni da sanjaju. Never Give In je upravo, to, beskompromisna procesija mrvećeg gruva i psihodeličnih zavijanja, veštičijih vrisaka i dementnih recitacija, na celom spektru od industrial noise agresije do akustičnog folka, i sve to umotano u sirov, ,,prirodan" zvuk – onoliko prirodan koliko neprirodna priroda muzike TITD uopšte dopušta – bez nekakvih iživljavanja u postprodukciji. Lako je, da zaključim, napraviti brutalnu ploču, ali napraviti ploču kojom se ovoliko ogoljavate i brutalni ste pre svega prema sebi, to mogu samo heroji:
 https://todayistheday.bandcamp.com/album/never-give-in

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/rage-a-new-world-rising-2025

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/orbit-culture-death-above-life-2025

[sodomizer]

Ovaj francuski blek metal mi se svideo:

[Truman]

Danas sam saznao za postojanje nekakvog drone metala. Pustio kolega do mene u kancu, zgrozio sam se kako iko te zvukove može da sluša, ni on sam nije umeo da mi objasni taj fenomen. Ponekad se zapitam kakvih sve ljudi ima među tim metalcima.