METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[sodomizer]

Cenim ja ljude koji furaju metal i rok iako su stari.
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/megadeth-megadeth-2026

[Meho Krljic]

Uf, ako je i poslednja Metalika bolja od ovoga onda je Dejv stvarno fejlovao...

[sodomizer]

Pa jeste, bar je to moj dojam.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/deathraiser-forged-in-hatred-2026

[Meho Krljic]

Meni je ovo realno album nedelje ali ja sam ga baš i čekao jebenih petnaest godina.

[Meho Krljic]

Užasna nedelja, zar ne? Ali sa ponekim srebrnim pervazom na tom užasu. Na primer, srpski režim je nastavio da sistematično uništava sistem obrazovanja, ali su makar javno razobličeni od strane jednog, jelte, Picule, kao lažovi, pozeri, spletkaroši i jadnici koji se sete poklanog naroda samo kad im to puni džepove. Analogno tome, novi, eponimni album Megadeth je toliko jadan da nisam hteo ni da pišem o njemu da ne blatim Dejva pred penziju... Ali je zato u trećoj nedelji Januara izašlo nekoliko vrhunskih ploča koje će se legitimno nadmetati za naslov albuma godine. A, mislim, već samo album ove nedelje sam čekao ko ozebao sunce deceniju i po (a svi mi ovih dana preporučuju da čujem taj bend KAO DA GA JA NE ZNAM) i nije razočarao. Evo idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Aux Heures Désespérées je drugi album za francuski jednočlani bend Archvile King i kako su nas francuski blek metalci već odavno navikli, briljantno je originalan, simpatično dekadentan, svež i zabavan. OK, ovo je producirano prilično moderno u smislu da nema mnogo dinamike i to mu je objektivna slabost, ali Nicolas M. koji sve ovo radi piše vrlo simpatične, šarmantno pompezne melodije i izvodi muziku sa jakim ubeđenjem da daje važne iskaze i to se dosta broji.
https://ladlo.bandcamp.com/album/aux-heures-d-sesp-r-es

Da se niko ne zbuni, Sarmat o kojima sada pišemo nije njujorški bend što sam ga hvalio prošle godine za briljantan spoj ekstremnog metala i avangarde. Ovi Sarmat su Poljaci, a The Ornaments of Disturbing Perspectives im je drugi album i to je vrlo disciplinovan, vrlo zreo a ipak minimalno pompezan black death metal onako kako to Poljaci po pravilu rade. Dakle, imamo ozbiljne, upečatljive pesme, kompjuterski preciznu svirku i kvalitetnu produkciju i Sarmat ovde zaista zvuče kao bend koji je uzeo sebi slobodu da pet godina sprema drugi album ali ga je onda ZAKUCAO ko Miroslav Pecarski. Dakle, ovo je mračno, bolesno, mučno ali sve na jedan prijemčiv način koji zrači kvalitetom i ozbiljnošću. Prelepo:
https://youtu.be/7L4j_H_1dUE
 
Alhymor iz Kalifornije su negde između black metala, grindcorea i buke i to je okej. EP Alhymor ima samo dve pesme i ne stiže da dosadi svojim neumoljivim napadanjem i garažnim zvukom. Cena je koliko date a užitak je samo vaš:
https://alhymor.bandcamp.com/album/alhymor

Grčki Nergal osnovan je još 1990. godine i mada aktuelna postava ima samo jednog čoveka iz tog vremena, bend svejedno sa sobom nosi duh legendarnosti helenske blek metal scene iz devedesetih godina prošlog veka, sa sve istorijom hapšenja u doba kada je grčka policija istraživala kultistička ubistva... Elem, novi album, Blessed, tek peti za Nergal je svedena a opet pompezna predstava onog ,,pravog" blek metala koji ne koketira sa shoegaze ili post-metal idejama, već je posvećen satanskim proklamacijama i muzika mu (palome) na svoj, vrlo andergraundu veran način, gradi epski spomenik. Ima i izvesne naivnosti u muzici Nergal, ali ona je, mislim, ovde prednost jer komunicira čistotu i posvećenost jasno odabranoj temi:
https://youtu.be/JiuoU8V-8TM

Imamo još grčkog blek metala, a u formi debi albuma postave Winter Rites Of The Mountain Land. Ovo je nova ekipa, osnovana 2020. godine sa orijentacijom na paganski izraz a to podrazumeva i malo etničkih instrumenata makar u uvodu za album dok je ostatak surovi, teški metal, sa dosta rifova i čvrstim zvukom. Κυν-λακ-αχ, kako se ploča zove, dakle, nema mnogo veze sa modernim, melodičnijim i razmazanijim blek metalom nego opasno udara i vrišti i momci drže tvrdu liniju tokom cele predstave, stručno kombinujući paganske teme sa metalskim rifovima i vrišteći kao manijaci:
https://winterritesofthemountainland.bandcamp.com/album/-

Takođe iz Grčke su Aesemnia, black death ekipa sa debi EP-jem, Corrupted Dominion. Ovo je zapravo više mošerski, srednjetempaški metal sa gruvom i pažljivo napisanim temama i melodija, dobro produciran i možda i iznenađujuće upeglan za blek metal publiku. Ali je DOBAR, sa lepo napisanim pesmama i bendom koji zvuči ubitačno i usredsređeno. Plus, obećavaju ,,Never ending sodomy" pa ko TO voli, ima da se lepo uda:
https://aesemnia.bandcamp.com/album/corrupted-dominion

I tu su onda i Nijemci Skardus sa novim EP-jem, Ut de Deep i to je dosta srećno izmešan klasični tevtonski režeći blek metal sa malo modernih, melodičnijih tendencija. Četiri pesme, puno oštrih gitara i grubog pevanja ali i tih nekih evokativnih melodija. Meni to lepo zvuči:
https://skardus.bandcamp.com/album/ut-de-deep

Ukrajinci Mretc sviraju depresivni blek metal, ali njihov novi EP, Winter, tu depresivnost posreduje kroz energičnu svirku, težak, jak zvuk i dosta rifaškog krljanja. OK, ima ovde i tiših, naglašenije melanholičnih momenata ali to su uglavnom momenti i bend muziku voli da drži u žustrijem modusu. Sasvim korektno a i cena od koliko date je korektna:
https://mretc.bandcamp.com/album/winter

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Imamo novi EP supersimpatičnih Aye Mammoth iz Tenesija. Universe je kao i njihov prethodni materijal, prijatna muzika tople, vedre atmosfere i ne preterano skupe ali funkcionalne produkcije. Je li to sad stoner rok ili stoner punk ili alternativni rok ili nešto između nije mnogo bitno, Aye Mammoth imaju svoj zvuk i ako vam je prijao ranije, prijaće vam i sada. Četiri pesme dostojanstvene radosti:
https://ayemammoth.bandcamp.com/album/universe

Britanci Sadiowitch su manje-više kućni projekat dvojice prijatelja i upravo su izdali debi album, Black Rituals In Stereo koji nazivaju svojim najvećim naporom do sada. Ovo je sladak, pomalo old school sludge metal sa elementima industrial metala. Ako kažem da ovde čujem Godflesh i Terminal Cheesecake biće jasno zašto mi je Sadiowitch simpatičan iako ne preteruje sa nekom velikom inventivnošću. No, gruv je prijazan, mračna atmosfera simpatična, rifovi su dobri a ni zvuk nije rđav:
https://sadiowitchdoom.bandcamp.com/album/black-rituals-in-stereo

Norvežani Sykofant imaju EP vrlo ugodnog progresivnog roka sa težom dispozicijom. Leaves ima četiri pesme, lep, zdrav zvuk i fin dinamički raspon, da ne pominjem divna vokalna višeglasja i impresivnu harmonsku širinu a da je opet i dovoljno gruvi za moje potrebe. Jako prija:
https://sykofantband.bandcamp.com/album/leaves-ep

Tu su i Portugalci Orangotango sa svojim novim albumom, Empyrean i to je takođe zdrava, glasna rokenrol svirka koju odmah volite i ne tražite neke dokaze vernosti i zaklinjanja na čistotu. Zvuk je, naprotiv, prljav i faziran ali opet snažan i dobro postavljen, pesme su instrumentalne i nude dobar gruv i dinamiku i album sa skoro 50 minuta nudi dosta znoja ali i relaksacije. Idealan kombo:
https://orangotango.bandcamp.com/album/empyrean

Uvek imam vremena za Pelican. Jedan od prvih post-metal bendova koji mi je delovao kao da je potpuno razumeo šta treba da radi je i dve i kusur decenija nizvodno u svom izrazu još uvek neusiljen i efektan pa tako i novi EP, Ascending ima četiri pesme ugodnog gruva, dobrog, prilično organskog zvuka i zanimljivih harmonskih rešenja. I tu nema nikakve pretenzije, nikakve glume i Pelican zvuče čisto i neiskvareno kao i na početku karijere. Lepo:
https://pelican.bandcamp.com/album/ascending-ep

Nemamo mnogo stoner rocka ovih dana, ali New Mexican Doom Cult su tu da priteknu u pomoć kad je najteže. Ovo je, znamo svi, švedski a ne meksički bend, a album Ziggurat ima malo dooma i mnogo dobrog stoner rocka u svojih sedam pesama gruva, horora, bluza i psihodelije. Ljudi perfektno spajaju jednu radničku, sirovu estetiku sa višim interesovanjima duha i intelekta, imaju zdrav, snažan a ne prenapucan zvuk i Ziggurat se sluša sa VELIKIM guštom:
https://newmexicandoomcult.bandcamp.com/album/ziggurat

Dobro, imamo i debi album Ritual Arcana istoimenog benda i to je izašlo za Heavy Psych Sounds Records a u pitanju je praktično supergrupa gde su članovi SharLee LuckyFree, Scott ,,Wino" Weinrich i Oakley Munson i naravno da je ovo VRHUNSKI psihodelični stoner doom kakav se drugi bendovi samo nadaju da mogu da snime. SharLee peva fantastično i drma taj bas iz sve snage, Wino naravno pravi požar svojom gitarom a Munson je ozbiljno težak i stamen bubnjar. Muzika je, rekoh, vrhunski stoner doom sa malo okultne i mnogo psihodelične energije i, mislim, ovde zaista nemate šta da se premišljate, ovo je najbolje od najboljeg:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ritual-arcana-ritual-arcana

A onda je tu i Electric Valley Records i drugi album milanskih Sacri Suoni, naslovljen Time to Harvest. I meni je to prelepo, ovo je spor, težak, sirov, instrumentalan ali i dalje sofisticiran doom metal kome duže pesme daju prostor za dosta psihodeličnog programa i zavirivanja u mračnije kutke svesti i besvesti. Bend ima četiri pesme na albumu ali svaka je RITUAL satanske elegancije i veličanstvenosti i, mislim, zna se da ova firma retko promašuje pa tako i sada: pun pogodak u srce tame:
https://evrecords.bandcamp.com/album/sacri-suoni-time-to-harvest
https://sacrisuonidoom.bandcamp.com/album/time-to-harvest-2

Dosta su mi se dopali Temptress iz Dalasa, trio u kome imamo dve žene i jednog muškarca a koji svira nešto što bi se moglo nazvati modernim hard rokom ili, čak, gulp, alternativnim metalom, ali alternativnim metalom lišenim kojekakvih ukrasa i pretenzija i svedenim na težak, moćan gruv i fokusiranu power-trio ekspresiju. Album hear izdaje pouzdani Blues Funeral Recordings pa sam od njega svakako očekivao da bude makar interesantan, ali Temptress nude više: originalne ideje i preterano nabudžen ali i dalje duševan zvuk. I treba ih čuti!
https://temptressofficial.bandcamp.com/album/hear

Dopadljivi su i The Crawling iz Severne Irske na svom živom albumu, Live in Belfast MMXXIV, snimljenom pre više od godinu dana ali sada izbačenom verovatno da premosti vreme do narednog studijskog projekta. Ono što jer sigurno je da The Crawling, iako ih je samo trojica imaju pun, dobro osmišljen zvuk u kome se melanholičniji doom metal po uzoru na Peaceville bendove iz devedesetih meša sa gruverskim death metalom ali bez mnogo usiljenosti i sa jednom prirodnom tečnošću u kompozicijama. Produkcija prozračna i iznenađujuće efektna a bend raspoložen:
https://thecrawlingband.bandcamp.com/album/live-in-belfast-mmxxiv

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Rain of Doom uopšte ne sviraju doom metal nego sirovi, abrazivni thrash. A što je sasvim u redu, ovaj indonežanski kvintet veoma solidno dere na demo snimku nazvanom samo Demo 2026 a koji najavljuje uskoro izlazeći debi album. I da vam kažem, biće ovo vrlo jebena ploča. Rain of Doom polivaju pošteno, bez mnogo komplikacija, nudeći ulični, besni, sociopolitički angažovani metal sa daškom harcorepunka, tehnički i zanatski kvaliteti su na potrebnom nivou, a cela atmosfera je tenzična i uzbudljiva. Meni odlično:
https://rainofdoom.bandcamp.com/album/demo-2026

Imamo i Arkillator iz Ekvadora a čiji je thrash metal energičan, emotivan i emotivno iskren pa i naivan a bez da je sama muzika tehnički primitivna. EP  Miseria Social ima socijalnog angsta u sebi i jednaku meru pank i metal energije na način koji snažno asocira na osamdesete a da opet, uz sve očigledne citate, nemamo posla sa pukom rekonstrukcijom treš metala osamdesetih. Sasvim slatko:
https://arkillator.bandcamp.com/album/miseria-social

Serve the Machine je peti a prvi postpandemijski album za kanadski Hellrazer i mada bend sebe više shvata kao tradicionalni heavy metal bend, ova ploča je i producirana i odsvirana više trešerski. Nothing wrong with that, da odmah dodamo, mada zvuk jeste dosta nedinamičan (pogotovo bubnjevi...), ali opet, takve su pesme, zasnovane pre svega na repetitivnim rifovima i hipnotičkom efektu koji to proizvodi. Pevanje svakako dodaje dosta karaktera muzici, solaže su dobre i ovo je kvalitetan metal koji uspeva da se spase monotonije što bi došla uz taj nedinamičan produkcijski stil:
https://hellrazermetal.bandcamp.com/album/serve-the-machine

Malajci Speedwagön su svoj EP Legion Metal Speed snimili uživo u studiju. Nije to neki SKUP snimak, jasno je, ali je muzika žustri, autentični blackened thrash metal i to veoma greje srce. Ljudi ne izmišljaju toplu vodu i drže se oprobanih rešenja, ali ono što rade, rade srčano i sa ubeđenjem i pošto ne oskudevaju u zanatskim kvalitetima, ovo je veoma prijatan materijal garažne trešine:
https://metalspeedwagon.bandcamp.com/album/legion-metal-speed-ep
 
Kolkhozer je jedan momak iz Latvije koji baš voli klasičan crossover iz osamdesetih, a koji sve svira, plus drugi momak na vokalima. Novi EP, Surfin' B-sides će upućene odmah asocirati na drugi album njujorških MOD, mada je muzika ovde ozbiljnija i thrash bešnji a manje komički nastrojen. Produkcijski skromno ali iskreno, ovo izdanje se završava obradom ruskih trešera Shah i to je sve vrlo slatko:
https://kolkhozer.bandcamp.com/album/surfin-b-sides

Imamo i Tungsten Reigns za koje ne znamo da li su grupa, pojedinac ili nešto između ali su iz Kalifornije i njihov demo (EP?), Nastas je sladak. Ovo je razobručeni thrash/ core/ punk i na idealnom je mestu između profi upeglanosti i početničke razuzdanosti. I omot je sladak mada je cena od devet dolara za daunloud malo ambiciozna:
https://tungstenreigns.bandcamp.com/album/natas

Pa je tu Acid Sentence iz Denvera, jednočlani thrash metal/ crossover projekat jednog Jorgea Lopeza koji svira u još par postava. Enivej, ovo je sirovi, old school thrash i meni se naravno veoma dopada jer i ne zvuči kao da je ovo radi jedan čovek. Dakle, EP Thrash N Burn ima jednu spontanu energiju i sirov, ,,kasetni" zvuka a pesme su solidni faksimili old school uličarskog thrash metala i, mislim, sve je prelepo:
https://acidsentence.bandcamp.com/album/thrash-n-burn-ep

Vrlo dobar, vrlo uredan a opet dovoljno divalj thrash metal isporučuju Španci Furi Helium na svom drugom albumu, No Altar Stands Eternal. Ovo je kao Bay Area Thrash iz osamdesetih samo upeglan do maksimuma, odsviran precizno, naoštren i zapravo iznenađujuće ambiciozan. Bend je napisao čak jedanaest pesama za ovu priliku i mada one imaju uličnu ubedljivost, svirački i produkcijski su veoma kvalitetne. Meni odlično:
https://furihelium.bandcamp.com/album/no-altar-stands-eternal

No, vraćamo se u black thrash orbitu novim EP-jem njemačkih Nuctemeron a koji se zove Rape from the Grave. Legitimno je smešno to da je bend na Bandcampu pogrešno napisao naslov naslovne pesme pa se ona tamo zove Rape from the Grape, ali to na stranu, ovo je lep, old school black thrash sa dve odlične pesme, dobrim zvukom, puno lepe metalske epike i generalnim programom kvalitetne zabave od početka do kraja:
https://nuctemeron-blackspeedhell.bandcamp.com/album/rape-from-the-grave

Apsolutno slavlje antihrišćanskog metala donose Italijani Barbarian na svom šestom albumu, Reek of God. Iako bend u suštini dolazi iz black thrash orbite, ova ploča ima elemenata death metala umešno izmešanih sa trešerskom i pankerskom neposrednošću Barbariana a indeks blasfemije je toliko visok (slušajte samo upozorenje na početku!) da prosto spontano orgazmirate sa svakom pesmom. Naravno, Dying Victims stoje iza ovog izdanja i Barbarian su jedan od ranih hajlajta ove godine:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/reek-of-god

Isti izdavač ima i drugi album nemačkih Karloff, a koji sviraju pankerski blek metal a koji onda u rezultanti daje nešto slično black thrashu. Ali mislim, nisu bitne klasifikacije, ovo je rokački, šmekerski metal i to je sve što treba da znate.  Revered by Death je ploča koja je istovremeno i relaksirana i gruvi, ali i dovoljno produkcijski kvalitetna da može da je sluša i normalan svet. Lepo!
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/revered-by-death

Grci Shadowmass UBIJAJU na svom drugom albumu, Wastelands, prvom posle pandemijske pauze. Mislim, ovo je brz, pakleno precizan i ubitačan thrash a opet sa puno varijacije u pesmama, dosta melodije, pa i harmonskog šaranja izvan uobičajene thrash teritorije ali je ta neka neposrednost i disciplina klasičnog thrasha uvek očuvana. Ljudi imaju toliko mašte i ideja da sam se smeškao ko blesav sve vreme ovo slušajući i moram da Shadowmass preporučim uz sve snage:
https://flogarecords.bandcamp.com/album/wastelands
 

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Imajući u vidu da se britanske pank legende The Damned često navode kao grupa koja je snimila prvi pank rok singl 1976. godine, često se zapitam kako su još živi. I, mislim, nisu svi, gitarista Brian James je umro prošlog proleća a bend je snimio Not Like Everybody Else, album kavera raznih pesama i posvetio ga njemu. I to je zanimljiva, eklektična kolekcija svega od Joea Cockera do Pink Floyda, a da The Damned i dalje imaju neki svoj zvuk i šmek. Mislim, nije ovo nužno ,,pank rok" kako ga većina ljudi danas doživljava, ali jeste apsolutno u skladu sa karijerom ovog benda i vredi da se čuje:
https://www.youtube.com/watch?v=aDXTO0WRzEw&list=OLAK5uy_lw8HHKQrfhv5NjAaFgw5PbSsaLBPlWU-0

Iz Pensilvanije dolaze Skives, jedan sirov, ubedljiv crustcore kombo sa pevačicom koja zvuči kao demon i svirkom koja zvuči kao metal a da ne napušta neposrednost panka. EP The Future Is Ours To Take ima četiri pesme koje nisu nužno samo d-beat krateži i materijal prema kraju ima i ambicioznije aranžmane, tako da je ovo u celini zanimljivo i lepo se posluša:
https://skivespa.bandcamp.com/album/the-future-is-ours-to-take

Carrion Feeder iz Indijane sebe nazivaju death-thrash bendom ali novi EP, Abuse is Mandatory zapravo ima energiju i stav crossover thrasha. Tako da imamo mošerski death metal program spakovan u jednostavne, nervozne pesme koje pljuju policiju, govore o televizijskim serijama itd. Neobavezno ali zabavno i plaća se koliko hoćete:
https://carrionfeeder.bandcamp.com/album/abuse-is-mandatory

Tu su onda RST iz Ohaja a čije ime sigurno znači Ritual Sword Talisman jer im se tako zove debi EP. Dosta, dodajmo, ezoterično ime za bend koji svira čvrsti, ulični, metalizirani hardcore ALI U REDU. Ovo je svakako pitko i slušljivo, bez obzira na abrazivnost zvuka i agresivan nastup. Ljudi pišu solidne, gruverske pesme i umeju da ih odsviraju kako treba, sa ubeđenjem i energijom i još i sve daju po ceni koju sami odredite. Sasvim ljudski:
https://rstohc.bandcamp.com/album/ritual-sword-talisman-ep

Za ljubitelje moshcorea tu su Francuzi Entertorment (što je valjda aluzija na entertainment?) i njihov EP Annihilate. Ovo je puno metalskih rifova, klecačkog gruva i vokala koji zvuče kao Roger Miret sa upalom grla. Ali puca od šarma i meni je nekako prijalo:
https://entertorment.bandcamp.com/album/annihilate-ep

Još mošerskog hardkora stiže nam iz Jogjakarte u Indoneziji na  albumu  Soul At War benda koji nije siguran da li se zove Redstain ili Red Stain. Ali ako ne znaju kako se zovu, znaju da sviraju i ovo je simpatičan uličarski, srednjetempaški, meljući beatdown hardcore sa dobrim rifovima i pristojnim zvukom. Ne preterano inventivno ali autentično, a to se uvek broji:
https://spsredstain.bandcamp.com/album/soul-at-war

Faith in Refusal iz Teksasa je negde između grindcorea i gruverskog hardcorea i to dosta dobro radi na EP-ju  Leave Nothing. Ovo su četiri pesme zapaljivih rifova, dobrog gruva i preciznog blastovanja, sa razgovetnim vokalom ali dovoljno energije da niko ne ode kući nezadovoljan. To da se ovaj materijal daje po ceni koju sami odredite je skoro pa kriminal imajući u vidu koliko dobro zvuči i produciran je odlično:
https://faithinrefusal.bandcamp.com/album/leave-nothing

Veoma su slatki Weapon World iz Portlanda u Oregonu sa materijalom na split EP-ju sa bendom Quitter, a koji se zove samo  Split With Quitter. Ne znamo kakva je strana Quitter, ali Weapon World sviraju superzabavnu ,,proggy" verziju grindcorea koja podseća na pradjedove ovakvog pristupa grindu poput Scrawl i u nešto manjoj meri Exit 13. U svakom slučaju je sjajno sa pet pesama manične, ali kvalitetne svirke i bizarno čistog zvuka. Cena koliko date, a vrednost ogromna:
https://weaponworld.bandcamp.com/album/split-with-quitter

Ako vam se to dopalo, dopašće vam se i Neighbor Shoots Neighbor iz Virdžinije sa istoimenim EP-jem gde u četiri pesme ekipa meša džez i grindcore na način koji smo već čuli mnogo puta, ali je uvek slatko. Ovo je i duhovito i malo, jelte, scary, i čuje se trud uložen u pesme i svirku i to da je sve u dosta jeftinoj produkciji ni malo ne smeta jer ljudi umeju da se nameste.
https://neighborshootsneighbor.bandcamp.com/album/neighbor-shoots-neighbor

Iz iste države SAD su i Disrotter koji još nemaju album ali im je Perish Forth novi, drugi EP i odličan je. Ovo je deathgrind sa dosta originalnih ideja, pa i melodije, ali ne onako kako je uobičajeno za melodični death metal nego, pa... originalno. Ljudi odlično sviraju, imaju zanimljiv zvuk i pišu dobre, a agresivne pesme pa od mene stižu jake preporuke:
https://disrotter.bandcamp.com/album/perish-forth

Sa dosta pozitivne anticipacije sam iščekivao debi album budimpeštanskih Retorsion, pošto je ovo projekat koji se inicijalnim snimcima sasvim jasno isprofilisao kao praktično tribjut bend američkim Repulsion. A Repulsion su, kako se to kaže, često imitirani, nikada prevaziđeni. I, mislim, TREBA nam bendova koji rade taj izvorni grindcore, bez mnogo komplikacija u aranžmanima, sa jednim pravolinijskim, ORKANSKIM pristupom pesmama koje su zasnovane na jednostavnim, zaraznim rifovima i urnebesnom blastbitu. Rosszabb, mint a halál... je ploča sa dvadeset pesma apsolutnog prebijanja i sa čak i produkcijom koja dosta verno hvata taj iskonski Repulsion zvuk i, mada bi u drugim slučajevima možda imalo smisla da se prigovara zbog odsustva ambicije da se zvuči originalno, Repulsion imaju samo jedan album 40 godina nizvodno i U REDU JE da drugi ljudi snimaju ovakve stvari. I da ih čak daju po ceni koju sami odredite! Proslava:
https://retorsion.bandcamp.com/album/rosszabb-mint-a-hal-l-2

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Deo 5: DEATH METAL

Aseptic su bend iz San Hozea u Kaliforniji osnovan 2014. godine ali njihov aktuelni, treći album, Deranged Disturbance zvuči kao da je snimljen u Njujorku 1992. godine. A ovo mislim kao SNAŽAN kompliment. Aseptic su generalno duo i ne rade koncerte ali album im zvuči JEBENO autentično, onako, sirovo, mračno, udarački, na pola puta između grindcorea i death metala, sa jasnim uticajima Possessed, Repulsion i Master u svom zvuku i pesmama koje iz čoveka izvuku ono najbolje na površinu. Dvanaest prelepih komada za ljude koji ZNAJU:
https://asepticmetal.bandcamp.com/album/deranged-disturbance

Of Gods and Mortals bi pak bio treći album za brazilski Vengeance of Mine, jednočlani projekat iz Rio de Žaneira koji stvari radi zanatski impresivno u meri koja već zahteva nekakvu veću investiciju. Hoću da kažem, Nilmon Filho je snimio BRILJANTAN album koji spaja death, thrash pa čak i melodični heavy metal/ shred pristup i fali mu samo zrnce prave studijske obrade i produkcijskog, jelte, glanca, da bude spreman za prajm tajm. No, ako niste picajzla, ovo je zaista sjajno:
https://vengeanceofmine.bandcamp.com/album/of-gods-and-mortals

Australijanci Malignant Aura na svom drugom albumu, Where All of Worth Comes to Wither spajaju klasičnu doom metal melodičnost i melanholiju najbližu Peaceville bendovima iz devedesetih, sa propisnim, energičnim death metalom. Spoj je funkcionalan, organski i daje njihovoj muzici instant prepoznatljivost, a album je dobro napisan, dobro produciran i generalno veoma vredan da se posluša sa svojim ambicioznijim aranžmanima ali suvljom produkcijom i fokusom na energičnost:
https://malignant-aura.bandcamp.com/album/where-all-of-worth-comes-to-wither
https://youtu.be/vkqPgSyqffo

Kad smo već kod death dooma, jako je sladak novi album nizozemskih veterana Sad Whisperings. Bend svira od 1992. godine a The Hermit mu je tek drugi album (prvi je bio 1993.) ali je LEP. Ovo je snažan, ekspresivan ali opet i dostojanstven metal koji ne preteruje sa teatrom, ali ima izraženu narativnu, pa i, jelte, vizuelnu dimenziju. Zvuk je dobar, ljudi očigledno željni dokazivanja posle toliko vremena i ovo meni sjajno zvuči:
https://sadwhisperings2.bandcamp.com/album/the-hermit

Rusi Stalwart posle deset godina objavljuju peti album i Tempvs Edax Rervm je ploča sa dosta progresivnih elemenata koji obogaćuju death metal osnovu. Zvuk je zdrav, težak ali ne komično prenapakovan, a pesme imaju potrebnu količinu mošerskog programa pored tih malo naprednijih ideja. Dobar povratak u formu za momčad iz Petrograda:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k2FK5dv2tkGp2esBSUvu2qIQoCsM4joAg

Fibrous Continuum je treći album za Ascend the Torpid iz Konektikata i mada njihova kombinacija death metala i deathcorea nije po definiciji ugođena sa mojim ukusom – zvuk je ekstremno komprimovan itd. – album ima lep odnos progresivnih ideja i poštene, znojave krljačine i to mi se dopada. Ima ovde i dosta melodičnih delova sa clean vokalima, i čak mi ni to ne smeta mnogo što je dokaz da bend ume da piše pesme!
https://ascendthetorpid.bandcamp.com/album/ascend-the-torpid-fibrous-continuum-l-p

Carrion Vael iz Indijane su svakako i premelodični i preblizu metalcoreu da bi bili po nekoj mojoj volji ali njihov peti album, Slay Utterly svakako opravdava svoje ime nudeći visokotehnički, energični, brzi melodeath sa produkcijom od koje pucaju bubne opne. Ovo je Unique Leader izdanje 120% i slatko je kako taj ultrateški zvuk nekako ide uz melodični death metal, tako da, poslušajte:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/slay-utterly

Za klasičniji death metal zvuk tu su Mutagenic Host iz Londona čiji novi EP, nastavak prošlogodišnjeg debi albuma, Grotesque Union/Chimeric Vestige, ima dve pesme ozbiljnog udaranja. Ovo je, iako forsira moćan gruv u srednjem tempu, bend koji nema problem da demonstrira i kvalitetan songrajting pa i virtuoznu ,,tech" svirku i Mutagenic Host se lepo prošetaju kroz svoj arsenal tokom ova dva komada. Miks je solidan, bend odlično svira i predviđam mu mnogo budućih uspeha:
https://mutagenichost-gurglinggore.bandcamp.com/album/grotesque-union-chimeric-vestige

Pa su tu onda i bostonski Matriphagy koji još nemaju album ali je novi EP, From Nothing To Nothingness vrlo ubedljiv i predstavlja bend u odličnom svetlu. Matriphagy ovde imaju jednu novu pesmu, jednu staru u novoj verziji i jednu obradu Cryptopsy i to sve zvuči perfektno, sa visokim kvalitetom brutal death metal svirke, solidnom produkcijom koja vam neće sahraniti uši a ponudiće dovoljno agresije i težine i prilično solidnim kompozitorskim znanjem. EP ima i bonus pesme sa starih izdanja za publiku koja se tek upoznaje sa bendom i, mislim, ovi ljudi zaslužuju pažnju svakog poštovaoca brutal death metala:
https://matriphagymetal.bandcamp.com/album/from-nothing-to-nothingness
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/from-nothing-to-nothingness
 
Rumuni Cadavrul zvuče prijatno old school na svom drugom albumu, Necrotic Savagery a koji su izdali čak trinaest godina nakon prvenca. Ovo je na momente praktično kao Motorhead (ili barem Venom) sa death metal vokalima i nižim štimom i, mislim, to je sasvim okej. Pesme su generalno pristojno urađene, sa forsiranjem rifa i gruva, zvuk je dubok, nabasovan ali ne i pretrpan i meni album sasvim lepo curi:
https://loudragemusic.bandcamp.com/album/cadavrul-necrotic-savagery

Balkan odlično reprezentovan ove nedelje jer i Bugari Concrete imaju novi album i on UBIJA. Absent Mortality je peta ploča za trinaest godina za bend iz Šumena i to je surov, horor-intonirani brutal death metal ali bez modernih BDM ekscentričnosti. Dakle, ovo nije ni slem ni tech-death nego samo ozbiljno napisan i momački odsviran polivački death metal kakav volimo kod Vader ili Hypocrisy, produciran dobro i generalno herojski urađen. Nema greške:
https://concretedm.bandcamp.com/album/absent-mortality

Nemci Casket naslovom svog petog albuma zauzimaju fatalistički – neko bi rekao samo racionalan – stav: In the Long Run We Are All Dead. I dobro, to je istina, ali to Casketu ne smeta da naprave lepu ploču old school death metala koji ima sirovost u zvuku što asocira na neolit, ali su pesme stručno napisane, pune solidnih rifova, producirane da ne budu beživotno monotone. Bend ima neke iznenađujuće efektne interludije između normalnih pesama i ova ploča ostavlja utisak zrelog, dobro promišljenog i prosviranog materijala koji je radio bend sa sada već mnogo iskustva iako taj bend i dalje čine pećinski ljudi:
https://casketdeath.bandcamp.com/album/in-the-long-run-we-are-all-dead
 
Apollinarix iz Solt Lejk Sitija imaju debi album, Misanthropic Transcendence i to je death metal mesnate, mračne dispozicije, orijentisan na gruverski, mošerski srednji tempo i hipnotičke rifove. Produkcijski ovde imamo prilično old school postavku koja izbegava moderna preterivanja u kompresiji ali zvuk je uredan, usredsređen dok su pesme pitke i ložačke. Bend svakako svira šampionski, demonstrirajući energiju i entuzijazam kakvi i treba da se čuju na prvom dužem izdanju i Appolinarix nude i kvalitet i karakter. A sve po ceni koju sam slušalac odredi. Lepo!
https://apollinarix.bandcamp.com/album/misanthropic-transcendence

Japanski Invictus na svom drugom albumu, Nocturnal Visions krljaju prelep old school death metal i deaththrash, sa ukusom i zanatskim kvalitetima koji garantuju dobru zabavu. Bend je već na sebe skrenuo pažnju pre šest godina dobrim debijem i ovde se sa nastavkom samo potvrđuje dominacija. Invictus pišu odlične pesme, imaju robustan zvuk sa miksom koji lepo razdvaja instrumente i ne komprimuje sve u sivi, ružni betonski blok a žestina svirke je neumoljiva. No, bend ima i gruv i ume da fino varira tempo i dinamiku i pričamo o albumu koji se sluša sa velikim apetitom mnogo puta za redom:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/nocturnal-visions
https://youtu.be/Bto9XAJalfg

Pa onda imamo Australijance Mordant Etch a kojima je Sequencing Hellish Cataclysm, pretpostavljam debi izdanje. I RAZARA, ovo je EP koji počinje poznatim monologom Ala Pacina iz Scarfacea (već korišćenim na debi albumu Extreme Noise Terror pre skoro četiri decenije) a onda nekako uspeva da ide u sve žešćem smeru. Ovo je mošerski, prljavi death metal dobrog gruva i neumoljivih blastbitova, sa dobrim zaraznim rifovima i svedenim, ne skupim ali dobro odmerenim zvukom koji mrvi, melje i umiljato reži. Šest pesama u manje od deset minuta je takođe vrlo ekonomično. Moć:
https://mordantetch.bandcamp.com/album/sequencing-hellish-cataclysm
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/mordant-etch-sequencing-hellish-cataclysm

Irci Necromaton imaju istoimeni demo sa tri pesme kojim najavljuju ovogodišnju evropsku turneju i to je sirovi, garažni death metal za ljude koji znaju. Dakle, ovde nema nekakvih modernih marifetluka, krosovera sa metalkorom ili flauta/ violina/ ukulelea, Necromaton cepaju težak, mošerski death metal sa rifovima namenjenim hedbengovanju i imaju zavidne zanatske i izvođačke sposobnosti pa ih snažno preporučujem vašoj pažnji. Cena za daunloud je koliko date:
https://necromaton.bandcamp.com/album/necromaton-demo-2026

Nikad nisam čuo za Warwraith ali njihov album, Land of Damnation je ploča jako solidnog death metala koji zvuči kao nešto iz devedesetih, bez previše stilskih inovacija ali sa jako visokim nivoom zanatske izvrsnosti. Warwraith su bend članova bendova i projekata poput Flames of Torment, Effigy, Humanity's End i Graverape a podsećaju me na stvari tipa Monstrosity ili Malevolent Creation u tome da su artikulisani, vole komponovane solaže i kompleksnije aranžmane ali vole i gruv i jednu trešersku neposrednost u ekspresiji. Sasvim ljudski i ovaj album zaslužuje svačiju pažnju:
https://blasphemousspawnrecords.bandcamp.com/album/land-of-damnation
https://warwraith666.bandcamp.com/album/land-of-damnation
https://chaoticcarnagerecords.bandcamp.com/album/warwraith-land-of-damnation

Finski Ligation su trojka iskusnih muzičara sa debi albumom koji spaja death metal sa rokerskijim i noise-rockerskijim pristupom muzici pa u sve ubacuje i malo doom melanholije i to je zanimljivo. After Gods je ploča koja nudi old school death metal štroku i težinu ali i zanimljiv gruv i atmosfere i može se pohvaliti originalnošću i svežim idejama. Lepo:
https://ligation.bandcamp.com/album/ligation-after-gods

Flittering je jedan od doslovno desetina projekata Jareda Morana iz Misisipija koga možda najpre znate kao bubnjara Acausal Intrusion i Acrid Tomb. Flittering se, dakle, i sam nalazi na avangardnijoj strani death metala i šesti album (za dvanaest godina), Usurped, je mučna, hermetična ploča disonantnog death i black metal muljanja koja će biti neprozirna za 90% publike. Moran ovde radi sa nerazaznatljivim vokalima, iznurujućim, mehaničkim ritmovima i rifovima koji se brzo čuju samo kao disharmonična tekstura, ali ovo ipak nije muzika bez glave i repa i njegovo znanje i eksperimentalno iskustvo pomažu da izdignu Flittering iznad amaterskih naplavina rađenih u sličnom modusu. Poslušajte, ima ovde transcendentnih kvaliteta:
https://speedritualrecords.bandcamp.com/album/flittering-usurped

Kad vidite da se austrijski Guyođ za svoj novi EP, Death Throes Of A Drowning God iscimao za crkvene orgulje, znate da je ovo bend kome ne nedostaje posvećenosti. Enivej, Guyođ, koji iza sebe već imaju album i nekoliko kraćih izdanja na ovom materijalu nude superiorno hermetičan death metal sa avangardnim otklonom i zvukom koji prezire moderni, hiperkomprimovani studijski rad pa je sav hrskav i hrapav i iznenađujuće efektan u svojoj blek metalskoj tanušnosti i disonancama. Pesme su zanimljive i kogod voli zahtevniji, ambiciozniji songrajting a da bend i dalje ima death metalski gruv i da LOMI, ovde će se lepo provesti. Plus, iako je ovo EP, on traje skoro pola sata i materijala ima DOSTA. Odlično je:
https://guyod.bandcamp.com/album/death-throes-of-a-drowning-god

Sigurno dobar broj nas tripuje da u Nepalu i dalje sviraju u dvojnice i udaraju rukama u bubnjeve od  kože koze koju su juče zaklali i odrali, ali Nepal ima Animality, a Animality imaju svoj debi album i to je divljački a opet tehnički kompetentno odsviran i impresivno produciran death metal. Animality rade izvestan broj godina i čuje se da su ovo ljudi koji ovu muziku žive, pa je Third World Brutality ploča koja se ne bavi nekakvim vladajućim trendovima u metalu već sklapa prirodan, organski spoj klasičnog death metala, grindcorea, hardcorea, sa sve malčice ,,emo" prizvuka u jednu opasnu, razaračku ali višeslojnu celinu. Pesme su napisane zrelo i domišljato, svirka je ubitačna, produkcija dobra i ovo je baš onaj energetski obrok koji mi treba kad me uhvati mala snaga:
https://animality.bandcamp.com/album/third-world-brutality

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Progresivni death metalci iz Nizozemske, Alkaloid na novom, živom albumu ulaze u konverzaciju sa Bahom i ovo je prilično zabavna ploča. Impresivno odsvirana i snimljena, imajući u vidu da je pred publikom, ona je istovremeno i šoukejs za nekoliko novih kompozicija koje bend do sada nije bio publikovao i atraktivna kolekcija muzike koja meša distorzirane električne i drvene akustične instrumente, death metal gruv i klasičarske harmonije a da to nekako NIJE najgori kič svih vremena nego topla, maštovita zabava:
https://alkaloidsom.bandcamp.com/album/bach-out-of-bounds

Šveđani Backengrillen na istoimenom albumu spajaju gruv tribalnog metala i slobodniju, improvizovanu svirku free jazza i to je i priodan i lep spoj. Nije ovo nekakva GRAUNDBREJKING ploča, slušali smo već God i slične projekte, ali je ugodna, lako uvuče slušaoca u svoj divlji ples i bude dobro. Naravno, da saksofon svira brat Mats Gustafsson koga sam toliko puta gledao uživo i to je za mene dovoljno. Izvolite:
https://backengrillen.bandcamp.com/album/backengrillen-2

Isto iz Švedske je i Eigenstate Zero, jednočlani prog-death projekat našeg starog znanca, Christiana Ludvigssona. Ovaj projekat je upravo izbacio svoj peti album, A Thousand Blind Windows i mada on jeste donekle ograničen kućnom produkcijom, Ludvigsson ima puno interesantnih ideja i ume da iskomponuje i izaranžira kompleksne pesme tako da one zvuče pitko i zanimljivo. Vredi čuti:
https://eigenstatezero.bandcamp.com/album/a-thousand-blind-windows

Zna se da gajim zdravu skepsu prema alternativnom metalu ali Sky Valley Mistress iz Ujedinjenog kraljevstva su baš dobri. Ovo je žensko-muški duo koji uspeva da spoji klasični fuzz rock sedamdesetih sa psihodeličnim i tripoznim momentima devedesetih u rasponu od Spiritualized, preko QOTSA do, ne znam, Portishead a da sve to onda odsvira za desetku, producira izvrsno i dođe do nas u formi ljutog rokenrola koji ne uzima taoce. Sjajno je:
https://skyvalleymistress.bandcamp.com/album/luna-mausoleum

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Exxûl su kanadski vrlo epski i pomalo doom i power metal orijentisani heavy metal bend sa debi albumom po imenu Sealed into None. Ovo je ploča sa introm od dva i po minuta i samo četiri pesme posle toga, ali prva od tih pesama traje deset i po a poslednja četrnaest i po minuta i ovde imamo posla sa vrlo ambicioznim aranžmanima i jako pompeznim stilom. I, ko voli heavy metal kada je tako BESTIDNO cheesy a da opet ima i meru kompleksnog, skoro pa simfonijskog izraza, ovde će se lepo udati i uživati u sviračkim bravurama i epskoj atmosferi. Produkcija je, za mene, prilično srećno odrađena, da ne pretrpava zvučnu sliku a da opet obezbedi teatralnost, i ovo je vrlo dobar debi:
https://productionstso.bandcamp.com/album/sealed-into-none

Virdžinija ove nedelje lepo zastupljena. Spiral Fracture su valjda bili melodični death metal bend ali na svom trećem albumu, Grace in Decay su negde između heavy metala, thrasha i progresive . I to nekako lepo ide, pesme su napisane bez isforsiranog pametovanja, zvuk je lepo posložen, miksovan da se sve čuje a da opet bude snažno, a ljudi sviraju majstorski. Vrlo dobro:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lWx5MZdAI6192KKP0NA0Z5oLBmoN9yUrE

Vanishment iz Sijetla su negde između heavy i thrash metala ali recimo da idu u heavy metal na svom drugom albumu, And Now We Die zbog zdrave količine cheesy epike u pesmama. Da se razumemo, svirka je ubitačna, produkcija besna, bend piše ambiciozne pesme i ovo nije nikakav reciklatorski isprdak već ozbiljna ploča heavy i thrash metalčine koja se trudi da nađe nove iskaze u klasičnom zvuku i odlično joj ide:
https://vanishment.bandcamp.com/album/and-now-we-die

Turbo's Tribunal je jednočlani bend danskog muzičara po imenu Andreas Thunbo a koji sa raznim bendovima radi već tridesetak godina. Debi album, Mills of Tribunal je lepuškasta ploča blago okultnog, blago satanističkog ali suštinski prijatnog, melodičnog heavy metala koji se ne gubi u produkcijskim zahvatima nego nudi dobar rif, dobru melodiju, poletan ritam. Hevi metal po šnitu sedamdesetih ali sa zdravim savremenim zvukom – to može da bude lekovito:
https://turbostribunal.bandcamp.com/album/mills-of-tribunal

Ja sam jednostavan čovek i kada vidim naslovnu stranu albuma kakva je na četvrtom albumu kalifornijskih Death Dealer, znam da će mi se muzika dopasti. Mislim, Reign of Steel, kako se album zove, ima na naslovnici scenu kao iz nekakvog grozničavog ali seksi WH40K sna, a muzika je pompezni, moderni heavy metal koji koristi thrash metal zvuk i tehnike ali je melodičniji, teatralniji, prepun vokalnih akrobacija i gitarske pirotehnike. Sjajno je!!!!!!!
https://deathdealerband.bandcamp.com/album/reign-of-steel 

Destiny's End iz Pasadene ne postoje već 25 godina ali njihov novi album, Breathe Deep The Road (Live & Unreleased), dakle kolekcija neobjavljenih živih i studijskih snimaka je vrlo vredan pažnje. Ovo je kvalitetan heavy metal sa prljavom, andergraund energijom i trešerskim elementima ali melodičan, jako šarmantno mračno-teatralan (ne BAŠ u King Diamond stilu ali ne ni predaleko jer, jelte, svira se ovde i jedna King Diamond obrada) i sa dobro napisanim, zabavnim pesmama. Bend je uživo odličan iako nema sad neki skup zvuk a album zatvara obradom Diove The Last in Line i to je divno. Još divnije je da ovo izdaje preduzimljivi Andrew Lee i njegov partner u Nameless Grave Records i to je dodatni razlog da overite ovu lepu ploču:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mqBdixxRm_0rUAXMRWbSunPMehxwN-0go

Dying Victims su ove nedelje izdali i demo snimak švedske postave Savage Sword i, ako znamo da Šveđani poslednjih godina imaju pravu renesansu tradicionalnog '80 metal zvuka, neće nas iznenaditi da je Demo 2026 odličan. Mislim, pesme su dobre, u klasičnom, herojskom street metal stilu, svirka je momačka, tematika konanovska i sve je sjajno. Well, actually, jedna stvar jeste iznenađujuća a to je kvalitet produkcije. Mislim, OK, Šveđani vole da ovakvu muziku rade u jeftinijim uslovima, preziru savremenu mrtvačku produkciju i to podržavam, ali Savage Sword su ovde otišli toliko daleko u lo-fi smeru da sam se malo trgao. Ali opet, to doprinosi patini ove muzike i sve je na gomili divno:
https://savagesword.bandcamp.com/album/demo-2026
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/demo-2026

Isti izdavač ima i fenomenalni demo belgijskih Syrion. Symphony of Horror je snimljen profesionalnije, a i muzika je nešto karakterniji, nešto originalniji heavy metal sa samo malo gotske horor arome. Naravno, sve to i dalje vuče na osamdesete i ima jednu čistotu i neposrednost koja mene šarmira na prvi takt i dajem jako mnogo preporuka za Syrion, te se nadam njihovim velikim uspesima u budućnosti:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/symphony-of-horror

ALBUM NEDELJE

Dokaz da nas bog sve mrzi je i to da smo morali da čekamo PETNAEST godina na drugi album brazilskih thrash metal šampiona Deathraiser. No dokaz da ko čeka taj i dočeka pa se onda i malo raspadne od emocije je to da je Forged in Hatred MNOGO dobar. Mislim, Deathraiser su samo nastavili tamo gde su stali sa Violent Aggression, nudeći, dakle, svoju post-Sepultura, Post-Dark Angel viziju militantnog, nasilničkog ali tehnički ubitačnog thrasha. Tempo je par procenata sporiji nego na prvencu ali su pesme i dalje brze, koljačke, usredsređene na nanošenje štete zujećim rifovima, ložačkim pevanjem koje zvuči kao očajnički krik pankera spremnog da vam prereže grkljan da bi pretražio vaš leš za pare koje su mu potrebne da bi kupio spid, rešetajućim bubnjevima. Zvuk je snažan i bogat i mada Deathraiser zaista ne izmišljaju ništa novo na ovom albumu, u suštini snimajući svoj Arise kao nastavak svog Beneath the Remains (ili, evo svoj Time Does Not Heal kao nastavak svog Leave Scars) oni to i ne moraju. Vizija je ovde čista kao suza, zvuk besprekoran, a bes i mržnja nepatvoreni. Živeli i debeli se ugojili i nadam se da treći album nećemo čekati još deceniju i po:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/forged-in-hatred

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/furi-helium-no-altar-stands-eternal-2026

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/turbos-tribunal-denmark2026-mills-of-tribunal

[Meho Krljic]

Da, da, sladak je ovaj album. I slatko je kako je ovom tipu nadimak Turbo. 

[sodomizer]

Slažemo se. Inače sluša se Judas Priest. Prosto ne mogu da verujem koliko je ovo velik bend.
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/dark-angel-extinction-level-event

[Meho Krljic]

Ah, jeste, jedan od tri najveća.

A meni je ovaj Dark Angel bio dobar, ne znam šta sad kritika očekuje...

[Meho Krljic]

Lep izbor metala u nedelji u kojoj je Srbija svedočila još jednom unutarpartijskom sukobu gde je figurisala tolika količina kanabisa da nas verovatno i na Jamajci tračare da smo drogeraši. Enivej, imam bitnu informaciju za ljude koji prate ove moje nedeljne metal preglede, a to je da će naredne nedelje, zbog mojih OGROMNIH poslovnih obaveza, taj pregled kasniti, sasvim moguće i par dana, tako da se ne prepadnete ako u Subotu ustanete a njega NEMA. Biće ga. Sem ako me ne uhapse. A ako me uhapse, to sigurno neće biti zbog, jelte, kanabisa. Dakle, sve je u redu. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Poljski Hag sviraju (ili ,,svira" pošto mi se javlja da je ovo samo jedan čovek) (ili žena) sirov i primitivan blek metal. DEMO MMXXV (izašao u ovoj godini, kao što vidimo)  nudi četiri pesme nečeg veoma udaljenog od standardne poljske umivenosti i produkcijskih standarda kada je black metal u pitanju. Ne da je ovo odsvirano amaterski, nije, ali je muzika jako prostačka (u najboljem smislu te reči) a zvuk je pakao. Kako i treba da bude:
https://hag-horde.bandcamp.com/album/demo-mmxxv

Kvebečanin Xavier Berthiaume ima nekoliko solo (i ne-solo) projekata, kako je to pravilo na toj nekoj andergraund sceni modernog blek metala, a jedan od tih projekata je Sanctvs, koji je upravo izbacio drugi album. De l'abîme au plérôme je vrlo pristojna ploča hermetičnog, ekspresivnog blek metala koji ima modernu melodičnost ali je prilično sveden i u aranžmanskom i u produkcijskom smislu. Ovde nema opširnih kvazi-simfonijskih maštarija i gubljenja u širini, pesme su dugačke, oslanjaju se na repeticiju i shoegaze šmek sa sirovim, skoro garažnim zvukom i to radi baš kako treba.
https://sanctvs.bandcamp.com/album/de-lab-me-au-pl-r-me
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/de-lab-me-au-pl-r-me

Iz Kanade je i projekat Nuée Ardente, isto jedan čovek, a njegov je blek metal vrlo atmosferičan. EP Vers un Horizon Promis ima tri pesme u kojima se čuje i dosta tog nekog klasičnog atmoblek plutanja, ali kad se prži, ovde se prži i to je primarni razlog što ovo preporučujem za slušanje. N.C., koji ovo svira i piše voli da mu je muzika žestoka bez obzira na svu melanholičnu meditaciju koju ona zaziva i to je OKEJ. Takođe je i zvuk sa prave strane razmazane granice koja odvaja slušljivo od neslušljivog. Plaćate po želji:
https://nuee-ardente.bandcamp.com/album/vers-un-horizon-promis

Nizozemci Drôvich imaju dve fine pesme na split EP-ju sa Frontline Despair čija strana, koliko umem da potražim, nema na Bandcampu. It Sinneljocht Oerskynt It Slachfjild je, dakle, što se mene tiče, singl sa dve pesme za Drôvich i to je lepa kombinacija introvertnog blek metala i shoegazerskog post rocka, sa adekvatnim prozračnim zvukom i strastvenom izvedbom. Lepo:
https://drovich.bandcamp.com/album/it-sinneljocht-oerskynt-it-slachfjild

A Sermon in Tongues je prvi album za švedski Circular Ruin i bend ovde ima šarmantnu kolekciju pesama i dobru produkciju. Circular Ruin sviraju kombinaciju blek metala sa malo death metal elemenata ali imaju i jednu izvornu, sirovu neposrednost bez obzira na nešto kompleksnije aranžmane i kvalitetnu produkciju. Ispostavlja se da meni veoma prija ovo venčanje sofisticiranosti i te neke old school rokačine tako da navijam da ovo slušate i volite:
https://circularruin.bandcamp.com/album/a-sermon-in-tongues

Zna se da imam dosta negativnih predrasuda prema britanskom blek metalu ali londonski Sidious nisu loši. Album Malefic Necropolis, četvrti za ovu ekipu ima kvalitetan, heavy zvuk a pesme su napisane da budu lepi kolopleti rifova i vrištanja. Čuje se u aranžmanima  još malo zaostataka rane faze benda koja je bila simfonijski okrenuta, ali ovde se roka i rola dobro i pošteno i neću da grešim dušu, zabavno je. A i u miksu se dobro čuje bas i to treba ceniti:
https://sidious.bandcamp.com/album/malefic-necropolis

A iz Londona su i Final Dose ali oni sviraju ,,black metal punk" i muzika na njihovom EP-ju Endless Woe je mnogo jednostavnija, sirovija, pa i pitkija. Nije da Final Dose nemaju nikakvu sofistikaciju u svojoj muzici i ovo svakako ima elemente blek metal pompeznosti pored zarazno jednostavnog pank rokanja, ali generalno pričamo o muzici koja poziva na akciju a ne na neku duboku analizu i promišljanje. I to joj lepo stoji:
https://finaldose.bandcamp.com/album/endless-woe

Dosta jako po mom ukusu je Impious Throne, jednočlani projekat Daniela Morrisa iz raznih bendova sa Floride gde svira uglavnom bubnjeve, ali i sa nekim drugim jednočlanim projektima od kojih je najpoznatiji Gates of Mourning. Enivej, Impious Throne ima već dva albuma a Sadism je treći i mada estetski svakako igra na kartu surovosti i brutalnosti, ovo je i sofisticirana muzika u kojoj se zna šta je opasan rif, zna se šta radi blastbit i kako se peva. Dakle, ovo je blek metal koji ima čist metalski zvuk (dakle, ne post-metalski, ne shoegazerski itd.) i vrlo agresivan nastup i pesme mu takođe nisu rđave, imajući u vidu da je sve to na korak od kućne produkcije. Tako da od mene sve to dobija dosta jake preporuke – naprosto sam slab na muziku koja je ovako izraženo agresivna:
https://impiousthrone.bandcamp.com/album/sadism-2

Italijani Orgg se oblače kao hardkorovci ali cepaju ozbiljan blek metal tematski orijentisan na Prvi svetski rat. Treći album benda, Indomita je impresivno napisan, sa pesmama koje agresiju i očaj kanališu na zanimljivo različite načine i zvukom koji je simpatično suv i u prvi plan gura ljudsku, znojavu svirku. Ovo je blek metal koji spaja varvarsku, divljačku agresiju i odličnu tehniku a da istovremeno ne zvuči pretenciozno i teatralno tako da, od mene dobija dosta simpatija:
https://orgg.bandcamp.com/album/indomita
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nf1nx-JmwhX217p--7JLU7WSFWM_ckOlc

Drugi album nemačkog jednočlanog projekta Nebelfaust je kao da ste uzeli Darkthroneov Transylvanian Hunger i od njega napravili celu svoju životnu filozofiju. Die Krähenfüße des Winters je, dakle, ploča ledenih severnjačkih melodija i poštenog, znojavog šibanja, nezainteresovana za mnogo sofistikacija i originalnih ideja. Ali ima dušu. Crnu, izgorelu, ali tu je:
https://nebelfaust.bandcamp.com/album/die-kr-henf-e-des-winters

Vampiric Oath čine jedan Argentinac i jedan Finac, ali se vode kao rumunski bend jer se Damian Batista preselio iz Buenos Airesa u Bukurešt i sada odande vodi i svoju etiketu Vampiric Militant Legions za koju je i izašao debi album ovog benda, Doctrines of Withering Nature. Bend je inače osnovan prošle godine i zvuči haotično na jedan šarmantan način. Ovo je, dakle, simpatičan, moderni ali prilično sirovi blek metal gde Daniel peva kao osoba posednuta demonima a njegovi atmosferični rifovi su dosta dinamizovani stalnim promenama ritma bubnjara Filipa Gäddnäsa. Vampiric Oath nije još utegnut, nije ni koncepcijski zaokružen ali to mu daje i uzbudljivost sa mnogo ideja koje drugi bendovi ne bi ni istraživali jer se ne uklapaju u ,,blek metal" dogmu. Vredi:
https://vampiricoath.bandcamp.com/album/doctrines-of-withering-nature
https://vampiricmilitantlegions.bandcamp.com/album/doctrines-of-withering-nature

Imamo i poslasticu. Vrlo, dakle, agresivan i istovremeno hermetičan blek metal nudi nam italijanski dvojac Gorrch sa svojim drugim albumom, Stillamentum. Ljudima je trebalo jedanaest godina da uopšte dođu do ove ploče i ima smisla što na njoj prestižu sami sebe brzinom i žudnjom da nam sve što imaju kažu u isto vreme. Ploču nosi strahovit osećaj urgencije i ekspresivna, lična energija a da je istovremeno distancirana, gruba, puna repeticije i abrazivnih tekstura. Meni se to sve, naravno, jako dopada i Gorrch imaju jednu izraženo dijaboličnu crtu u svemu ovome, istovremeno agresivnu i veličanstvenu. Svakako se nadam da bend neće ponovo da pauzira deceniju jer nam treba više ovako jebeno dobrog blek metala u rotaciji:
https://gorrch.bandcamp.com/album/stillamentum

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Izraelci SlowRepeaT prilično jasno signaliziraju kako zvuči njihova muzika već samim imenom. Album Aqua Haze je spor, repetitivan, drogiran i sasvim korektno psihodeličan, sa zvukom koji ume da bude agresivan ali je u prvom planu uvek hipnotički naum. Iako ljudi sviraju stoner rok u nekoj najosnovnijoj klasifikaciji, on nije napravljen da bude isključivo težak i da mu je to jedini kvalitet, već, jelte, imamo više linija napada. I to je okej:
https://slowrepeat.bandcamp.com/album/aqua-haze

Shamayna su tri nabildovana Rusa koja sviraju stoner rock sa, hm, ljubavnom ili makar srclomnom tematikom. Album Loverdose je propisno glasan i heavy, mada ne nešto mnogo inventivan a izdvaja ga ta tematska orijentacija i pesme sklopljene oko melanholičnijih melodija a sa opet vrlo heavy izvedbom. Okej:
https://shamayna.bandcamp.com/album/loverdose

Gond iz Solt Lejk Sitija su, pak na toj strani gde su težina i veliki rifovi najbitniji ali EP Gond ima dosta melodije i ovo je, po rečima samih članova, ,,doomgaze". I ako volite spoj shoeaze melanholije i teških gitara, tvrdog ritma, a sve ugurano u solidan gruv, ove tri pesme za isto toliko dolara tvore lep, jelte, buket:
https://gondisgood.bandcamp.com/album/gond

Za još doomgaze zvuka, i to dosta ambicioznog, tu su roterdamski Gavran sa albumom The One Who Propels. Ovo je pet dugačkih pesama spore melanholije i vrlo teškog zvuka i, da, jedan od članova je, po prezimenu, poreklom iz naših krajeva. No, nevezano za lokalpatriotizam, Gavran nude solidan program melanholičnog a monumentalnog, teškog, sporog metala pa ako TO volite, nećete se loše provesti:
https://gavran.bandcamp.com/album/the-one-who-propels

Grci Devil's Grip su ODLIČNI na svom prvom demo snimku, Demo 2026. Ovo nije za Grke uobičajeni, visoko profesionalni, radio friendly stoner rok već mračniji, ,,sabatovskiji" stoner doom, u skladu sa imenom. Rifovi i teme su odlični, zvuk vrlo kvalitetan (pogotovo za demo) a sirov koliko treba, bend propisno naoštren. Nema greške:
https://youtu.be/AHLPfLTGC2k

Kad smo već kod Blek Sabat, The Heavens iz Bruklina svoj album Haunted posvećuju Oziju, što je sladak gest. I muzika je slatka mada ne liči mnogo na sabatovski dramatični, utemeljujući heavy metal i doom metal zvuk već imamo posla više sa melodičnijim hard rokom i dalje u '70s stilu ali nešto bližim nekakvim mejnstrim podešavanjima. Ovo je mala operacija, bend ima samo dva člana i na albumu se definitivno čuju stvari koje bi trebalo da se unaprede, prevashodno u produkcijskom smislu, ali projekat svakako ima dušu i vredi da se prati:
https://theheavensmusic.bandcamp.com/album/haunted

Na papiru ime benda Doom of Death može da zvuči malo, jelte, parodično ili preterano ali radi se o hrišćanskom doom metal bendu koji imenom upozorava na, jelte, kob odlaska u smrt sa gresima na duši i sve to, tako da je U REDU. Ova brazilska postava radi od 2024. godine, i ovo je lepuškast doom metal po uzoru na britanske i švedske radove iz devedesetih, dakle, sa lepom metalskom težinom i emotivnim melodijama. Četiri pesme na EP-ju Valley of Shadows su simpatične, dobro producirane i uglavnom vrlo kompetentno odsvirane tako da sreću kvari samo nedovoljno ubedljivo pevanje gitariste i klavijaturiste Filipea Aristona. Ali on je, držim, šef i to je sad nezgodan ćorsokak. Ako on nauči da ozbiljnije peva ili dovede boljeg pevača, Doom of Death će imati solidnu perspektivu pred sobom. Ako ne, onda je ovaj EP zanimljiv kurio za ljubitelje doom metala:
https://doomofdeath.bandcamp.com/album/valley-of-shadows

Kome to nije dovoljno sporo i melanholično, stižu mu Lone Wanderer, Nemci iz Frajburga sa svojim trećim albumom, Exequiae, a koji kreće pesmom od 24 minuta. Molim lepo, Lone Wanderer rastežu funeral doom metal format skoro do samog pucanja, ali ovo je svakako ugodna i slušljiva muzike čija tuga i melanholija nisu originalne ili jedinstveno inspirisane ali deluju iskreno i sve se ovde svira zaista pošteno:
https://lonewanderer.bandcamp.com/album/exequiae

Italijani Prometheus imaju ljupkih pet pesama na demo snimku Prometheus za koji mogu da kažem da je melodičan i gruverski na sve prave načine. Ovo je metalizirani stoner rock ali nije preterano agresivan, ume da napravi gruv i mada je prevashodno oslonjen na rifove, ne deluje mašinski repetitivno. Solidan program:
https://prometheusband.bandcamp.com/album/prometheus-demo-2026

Stoner rock sa blago alternativnom dimenzijom stiže nam sa Novog Zelanda na albumu Soothsayer benda Planet Hunter. Kiviji imaju bučan, praskav, napumpan zvuk kakav ne volim previše, ali sviraju odlično i imaju dobre pesme. Ovo je karakteran stoner rok sa dosta bluza i odličnog gruva, ali sa opet tim ,,alternativnijim" '90s prizvukom u pesmama i to mu daje dosta šmeka. Ako vam se uši ne zamore od glasnog masteringa, ovo je vrlo pitak album:
https://planethunterband.bandcamp.com/album/soothsayer

Naravno da Austrijanci TarLung sviraju spori, gruverski sludge-doom metal namirisan dimom kanabisa i smešten između pretećih agresija ekstremnog metala i bluzerskog njihanja. Album  Axis Mundi ima ambiciju da vas kroz svojih osam pesama i poduči teškim lekcijama vezanim za današnju globalnu, jelte, situaciju ali čak i da ga slušate samo da biste se RAZVALILI, on ovu funkciju eminentno ispunjava:
https://tarlung.bandcamp.com/album/axis-mundi

Slično, iako Britanci Indica Blues pevaju o toplotnoj smrti svemira na svom albumu Universal Heat Death, muzika je bluzerski, gruverski stoner rok radije nego nekakav hermetični doom metal. Dobro, ime benda više sugeriše drogiranje negoli nihilizam i Indica Blues u stvari lepo spajaju nihilizam u tekstovima sa posthipijevskim, bluzerskim heavy rockom koji je jednostavan u osnovi, moćan u razradi i vrlo solidno curi.
https://indicablues.bandcamp.com/album/universal-heat-death

Odlični su mi i Hot Ram iz Atlante čiji je teški, močvarni bluz provučen kroz toliko distorzije da EP Near Fall, sniman neke tri godine, zvuči kao da ga slušate kroz barijeru od bodljikave žice. No, bend svira sporo, teško, lepljivo, ima odlične solaže i spaja rokersko uzbuđenje sa narkotičkim nihilizmom na posebno efektan način:
https://hotram.bandcamp.com/album/near-fall
https://www.youtube.com/watch?v=wfZAQNha4Nk

Grimble, The Worm je album gruverske, opuštene proggy psihodelije iz kuhinje benda Mellow Beast iz Belfasta. Bend mi se dopao još pre tri godine kada sam ih hvalio za ,,prijatnu psihodeličnu energiju i zabavan gruv" na tada aktuelnom EP-ju a severni Irci su u međuvremenu samo rafinirali izraz i dotegli aranžmane tako da je Grimble, The Worm ploča savršena za svaki '70s plesni podijum koji možete da zamislite, svedena a opet bogata u izrazu i perfektno producirana;
https://mellowbeast.bandcamp.com/album/grimble-the-worm

Lord Elephant iz Firence svoj drugi album, Ultra Soul izbacuju, naravno, za rimski Heavy Psych Sounds Records i ovo je teški, energični ali i psihodelični stoner rok kakav ipak odskače od tog nekog proseka koji znamo sa drugih firmi. Heavy Psych Sounds naravno uvek gledaju da rade sa ljudima koji prave ekstra napor i Lord Elephant uprkos ekstremno bučnom masteru i tome da nemaju ni pevanje, nude zanimljivo sonično putovanje kroz neke psihodelične krajeve uma:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/lord-elephant-ultra-soul

Ove nedelje imamo dosta dobrog stoner roka, pa tako i novi Redwood. Ovo je samo jedan od nekoliko projekata prolifičnog Amerikanca Sheafera McOmbera koga najpre znate po radovima pod imenima Bloodshot Buffalo ili Deer Lord (gde nije sam, ovo je trio) i u pitanju je psihodelični, simpatično meditativni stoner rok sa pristojnim rifovima i dobrim pevanjem. Album Time to Lose je koncepcijski sveden, produkcijski uredan i na prvi pogled ne nudi ne znam kakav vatromet ideja i zvuka, ali Sheafer piše dobre pesme, i kreira odličnu atmosferu koja vuče na postpank posle nekoliko pesma, i to je onda odlična kombinacija:
https://redwooddoom.bandcamp.com/album/time-to-lose

A oduševili su me Aeon Temple iz Njemačke koji isto odvaljuju solidan, glasan ali sofisticiran stoner rok. Pesme su na albumu Resurfaced bazirane na tenzičnim rifovima i dobrom gruvu a gitaristkinja Claudia Weber  je i izuzetno dobra pevačica pa je ovo jedan zreo, karakteran, zaokružen sastav koji mene sa svakom pesmom obara s nogu. Pesama je pritom samo pet, ali umeju da budu i dugačke jer bend zna kako da  varljivo jednostavne kompozicije rasplete u prave epopeje koje nikada ne odustaju od teškog bluzerskog gruva ali su remek-dela modernog adult-oriented metala. Fantastično:
https://aeontemple.bandcamp.com/album/resurfaced

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Odličan debi album za Sacrificial Death uz Atine naslovljen je Absolute Katharsis i krlja sa mnogo entuzijazma kroz osam pesama ložačkih rifova i jakog tempa. Sacrificial Death imaju malo death metala u svom thrash metalu, uglavnom u vokalima i zvuku ali je svirka opasni, oštri, napadački thrash. A i taj zvuk je samo malo dublji i ne upada u zamke preterane kompresije i umjetnog ,,osnaživanja" tako da album ima jedan dovoljno topao, prijemčiv saund. Jako lepo!
https://sacrificialdeath.bandcamp.com/album/absolute-katharsis
 
Hangover Highway je drugi album za nemački jednočlani black-thrash projekat Vomit Division i, mislim, zabavan je. Simon Bertram produkcijski radi u vrlo profesionalnom modusu i njegova muzika nije nekakav sobni ili garažni art brut, štaviše, na ovom albumu ima i živog bubnjara, plus masu gostiju, a pesme su jednostavne, pevljive pank-rok-metal himne alkoholu i njegovim posledicama koje i mi trezvenjaci možemo sa zadovoljstvom i bez straha da konzumiramo.
https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/vomit-division-hangover-highway
https://vomitdivision.bandcamp.com/album/hangover-highway

Ali to nije sve jer Vomit Division istovremeno ima i split EP za Rat Covenant gde deli izdanje sa takođe njemačkim, takođe jednočlanim, takođe black thrash projektom, Sexorcism. Pisao sam već o Sexorcism povodom njegovog albuma za Rat Covenant od pre dve godine i to je dopadljiv metal orijentisan na žensku seksualnost injene spone sa veštičarenjem. Ovde on ima tri pesme speed metala jednostavnih rifova i jeftine produkcije ali sa dosta šarma. Vomit Division ima dve pesme i produciran je kudikamo profesionalnije i generalno zvuči jače, no lepo je to uparivanje ljudi sa sličnim interesovanjima a koji opet zvuče distinktno i osobeno. Daunloud plaćate po želji:
https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-224-sexorcism-vomit-division
https://sexorcism.bandcamp.com/album/split-with-vomit-division
https://vomitdivision.bandcamp.com/album/split-with-sexorcism

Black thrash sviraju i Amerikanci Vaulderie ali oni to shvataju dosta ozbiljno pa se mažu i belom farbom po licima i nose nitne i šiljke. Sasvim korektno a takav im je i debi album, Sanguinoctum, jedna okretna ploča sa malčice blek metalskih harmonija između surove, agresivne thrash svirke koja ide brzo, udara jako i ne uzima taoce. Ovo je izdao pouzdani Witches Brew, ima jedanaest pesama i puno ambicije da vam pokaže različite facete benda tako da, vredi da mu posvetite malo pažnje:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/sanguinoctum

Reinicio Violento je povratnički album za meksički bend Agónica osnovan još krajem devedesetih a sa prethodnim albumom u godini pre početka pandemije. Reinicio Violento je ploča raspoloženog, energičnog thrash metala sa samo malo death metal elemenata u muzici ali sa vrlo simpatičnim, komunikativnim pevanjem na Španskom i produkcijom koja je čista i pristojnog kvaliteta. Album je eminentno slušljiv ako već ne naglašeno inventivan i Agónica naprosto zvuče kao bend koji ovakvu muziku voli, kapira, ŽIVI i to je lepo:
https://agonicamx.bandcamp.com/album/reinicio-violento

Grci, znamo, imaju dosta solidnih thrash metal bendova, a XenoVenous su još jedan od njih, osnovani pre više od decenije i sa debi albumom ove nedelje. Face of War je produciran, hm, korektno ali možda jeftinije nego što ovako kvalitetna muzika zaslužuje, pošto XenoVenous sviraju zaista šampionski sa onom nekom idealnom metalskom disciplinom, usredsređenošću na detalje, raskošno komponovanim solažama itd. Stilski, ovo je kvalitetan, klasičan thrash ali sa dobrom merom heavy pa i power metal melodičnosti u kompozicijama, tako da će se ovo dopasti i moshpit džankijima ali i publici koja voli više cheesy epski zvuk. Lepo!
https://xenovenous.bandcamp.com/album/face-of-war
 
Norveški trešeri Rioter imaju dosta sirov miks na debi albumu  Legalized Mind Control ali to je treš metal, to je andergraund, to je, jelte, tr00 metal. Rioter cepaju Bay Area Thrash klasiku i već na drugoj pesmi, Another Marionette ćete da pomislite ,,u, ovo liči na Metaliku", ali na Metaliku kad je Metalika bila DOBRA, tako da je to OK. Album je inače napisan sa sasvim pristojnim nivoom ambicije i pesme nisu samo pizza-thrash komadi od tri minuta već imamo srazmerno kompleksne aranžmane, mnogo promena ritma i generalnog ,,rada" tako da ovo preporučujem iz sve snage. Pogotovo što se daunloud plaća koliko želite:
https://rioter.bandcamp.com/album/legalized-mind-control-2

HarXson su bend dvojice dugogodišnjih članova Hirax (Steve i Lance Harrison) sa bubnjarem Mikeom Vegom iz Battalion of Saints. Ima smisla da će ovoj trojci osnovanoj 2024. godine debi album, Can't Kill Us i zvučati dosta old school, pa dosta i kao Hirax. Možda je i naslov, Can't Kill Us poruka Katonu iz Hirax koji je poznat kao malo nezgodan šef i neko ko ljude izbacuje iz grupe impulsivno i ne uvek pravično. Enivej, Can't Kill Us je vrlo ugodna ploča starinskog, ali ne zastarelog thrash metala, bez nekakvih inovativnih fora i ideja, ali naprosto ISKRENA i prodorna. Meni lepo leži:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nI8Ef_DUd0VO-WmMptbWEiVDQAtY7-1l4
 
Spid metal za sladokusce stiže ravno iz Italije na debi albumu benda Strikehammer. Ne znam čime smo zaslužili tu milost da nam njihov izdavač, Metal on Metal Records pusti ceo album na Bandcamp odmah čim je izašao, ali ne žalim, se, au contraire. Metal on Metal uglavnom izdaju vrlo probrane stvari i onda naravno da album Midnight Inferno ima neposrednost i prodornost klasičnog speed metal materijala, ali da je aranžiran sa mnogo promišljenosti pa onda i solidno produciran (mada ne preskupo, da ne izgubi na autentičnosti). Ovde, naravno sviraju ljudi sa dosta iskustva, bubnjar Mattia Mornelli je u Vexovoid a gitarista Luca Baroncini je između ostalog sarađivao sa Forgotten Tomb i Surge Assault tako da ne treba da čudi da je Strikehammer i ovako zreo i ovako tr00. Uživanje:
https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/strikehammer-midnight-inferno

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Omiljeni niški hardkor i krosover veterani, Polarni Fazani na svom novom albumu obrađuju ne jednu nego dve pesme Bobana Zdravkovića. Ali ni jedna od njih nije jedna od one dve koje očekujete. No, za potrebe davanja jasne izjave, dobre su, jer se album zove Stara škola i Fazani se tu vraćaju svojim korenima obrađivanja narodne i zabavne muzike u metaliziranim pank aranžmanima. Ima ovde još obrada ali preovlađuju autorske pesme i mada su Fazani poslednjih godina imali i bolje pesme i bolju produkciju (gitare su ovde HEAVY ali miks je mogao da bude malo lepši), na albumu ima sasvim dovoljno šampionskih momenata da mi iz stare škole budemo zadovoljni. Štrumpfovi su, recimo, simpatičan old school komad hardkor treša, a Tatko je raspadnuti ska sa dosta prljavog šarma, dok je zatvarač, Pokaži snagu preslatka pank himna. Kao i obično, daunloud plaćate po želji:
https://polarnifazani.bandcamp.com/album/stara-kola-2026

Epic Divide za sebe kažu da članovi sviraju po raznim detroitskim bendovima još od osamdesetih pa je i okej što im i debi album, isto Epic Divide zvuči skoro kao da je iz osamdesetih. Ovo je hardcore thrash sa dosta discipline u svirci ali sa jednostavnim pesmama, ložačkim rifovima i buntovničkim pevanjem. Takvih bendova nam se osamdesetih činilo da na svakoj svirci ma bar po jedan-dva ali sad kad slušam Epic Divide nekako su mi dragoceni u toj savršenoj jednostavnosti i jednostavnoj savršenosti smeše panka i metala:
https://epicdivide.bandcamp.com/album/epic-divide

Left to Love su kombinacija Nizozemaca i Grka ali muzika na demo snimku Demo 2026. je čist, laboratorijski prečišćen metalizirani hardcore/ moshcore kakav može da dođe sa bilo kojeg meridijana ove planete samo ako se ta muzika voli. Dve pesme, odlična produkcija, visok stepen siledžijstva, daunloud plaćate po želji, dakle, sve idealno:
https://lefttolove.bandcamp.com/album/demo-2026

Slime su beatdown hardcore ekipa iz Portlanda u Oregonu čiji je demo snimak  Vicious Oblivion nastao iz ranjenosti i frustracije pa je i posvećen odbačenima i poniženima bla bla bla. Retko slušamo ovu muziku a da ona eksplicitno priznaje da nastaje iz pozicije ranjivosti i to je osvežavajuće, pogotovo jer Slime i dalje krljaju težak, brutalan metalizirani hardcore, isto kao i njihove kolege koje se kriju iza krinke mačo dominantnosti. Četiri pesme ozbiljne težine i sirovosti za vaš užitak:
https://slimerx.bandcamp.com/album/vicious-oblivion

Za još beatdowna su tu CRUSHERBATSHIT iz Indonezije (mada na omotu demoa piše samo Crusher). Njihov demo sa dve pesme, Demo 2026 je vrlo teška ali vrlo plesna afera, sa dosta slamming beatdown šmeka, dakle, rifova koji su malo kompleksniji i vuku na death metal ali sa uličnim gruvom u prvom planu. Fino to zvuči i mada je cena za demo od devet dolara sumanuto ambiciozna, bend se lepo prezentira svetu:
https://crusherxhc.bandcamp.com/album/demo-2026

Homemade Handgun su sirov hardcore bend iz Zapadne Virdžinije i njihov demo Malus Animus ima samo dve kratke pesme. Ali su one iskrene, jake, teške, i primitivne baš koliko treba. Za cenu koju sami odredite dobijate zvučnu rekonstrukciju sporog obrušavanja čitavog brda đubreta na vas a to nije trivijalno iskustvo:
https://homemadehandgun.bandcamp.com/album/malus-animus-demo

Imamo i Lesser Beings iz Glazgova koji sviraju zajeban, metalizirani hardkor. Ovo je negde između crustcore, thrash, noise i sludge koordinata i dve pesme na EP-ju  Nullified / Dead In The Eye nude superiornu tenziju i njeno oslobađanje kroz prebijačka razrešenja. Pank, ali mučan, metal ali jednostavan, sve perfektno, plus ima kaseta, plus daunloud plaćate po želji:
https://lesserbeings.bandcamp.com/album/nullified-dead-in-the-eye

Mortal Filth su iz Bristola i njihov istoimeni debi EP ima tri pesme teškog, debelog hibrida hardcorea i death metala. Ko to voli, ovde će uživati jer bend ima adekvatan zvuk, kreira adekvatan gruv, ima solidne vokale i ume da bude i melodičan koliko treba. Ništa preterano, mada ništa ni inovativno, ali Mortal Filth zvuče lepo:
https://mortalfilthuk.bandcamp.com/album/mortal-filth

Storm Of Steel iz Australije sviraju praktično Oi! punk, samo sa metalskijim zvukom. Nisam najveći svetski ljubitelj oi! muzike, ali minialbum S/t ima dovoljno energije i ulične himničnosti, kao i dovoljno solidnu produkciju da se čak i ja lepo provedem. Pa probajte:
https://stormofsteelcbr.bandcamp.com/album/s-t

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Da se malo izvučemo iz te, jelte, testosteronske kaljuge: Sterben su berlinski blackened hardcore bend sa feminističkim tekstovima, pevačicom koja ima odličan glas i promuklu, bolnu tehniku pevanja i demo snimkom Bleibende Schäden gde tri pesme kombinuju melanholiju savremenog blek i post blek metala sa hardkorpank neposrednošću u izrazu. Zvuk je odličan, a pesme zapravo umeju da potraju i ovo je za nešto pažljivijeg, utreniranijeg slušaoca. Plaća se po želji:
https://sterben.bandcamp.com/album/bleibende-sch-den-2

Možda ste vi pratili pa onda i znali da Buzzcocks spremaju svoj dvanaesti album za ovu godinu, ali mene je uhvatio nespremnog. Pre neki dan The Damned, sada Buzzcocks, i ispada da ta prva zvanična generacija pank rokera još nije ispucala svu municiju. Buzzcocksi su, pogotovo, bili među boljim songrajterima tog talasa (termin pop-pank je praktično zbog njih izmišljen) pa je onda i Attitude Adjustment, uprkos imenu koje je davno nosio jedan vrlo besan hardkor bend, zapravo jako prijatna ploča pank roka koji ima, kako sam bend tvrdi ,,Motown vibe". I, ima donekle, naravno, ali je to i dalje prepoznatljivo mančesterski pank rok koji je teško ne voleti. Ja nisam ni neki veliki fan Buzzcocks, niti sam uopšte mnogo zaljubljen u mančestersku scenu, ali ovo naprosto RADI:
https://buzzcocks.bandcamp.com/album/attitude-adjustment

The Invid iz Rejkjavika su dvojac koji prži nekakav hardcore thrash sa sociopolitički  osvešćenim tekstovima i old school rifovima kao da je 1991. godina. Ako volite išta u rasponu od originalnog finskog hardcore talasa, preko grindcorea pa do '90s anarhističkog hardkora, album The Invid je apsolutno za vas. Trinaest pesama, dosta besa, solidan zvuk, sve je to okej:
https://theinvidofficial.bandcamp.com/album/the-invid

Plastic Reich je jedan momak iz Švedske sa miksom crustgrind eksplozivnosti i melodičnijih blek metal rifova. Lepo to curi a EP Tales From The Box pritom ima sasvim okej produkciju imajući u vidu da zvuči kao da je sniman na Amigi. Projekat puca od radosti i entuzijazma i šarmantan je a EP se daje po ceni koju sami odredite:
https://plasticreich.bandcamp.com/album/tales-from-the-box

Braintooth najavljuju svoj sedmoinčni EP promo singlom od dve pesme, Gravity Wins, a koji je digitalni daunloud a koji se u stvari ne može daunloudovati već samo čuti. Komplikovano, ali ovo su dve simpatične pesme sirove kombinacije crustpunka i death metala i mene su upecali:
https://braintooth1.bandcamp.com/album/gravity-wins-pre-release

Pošto je Trump ponovo u, jelte, ofisu, onda se i projekat Anal Trump morao reaktivirati – takvi su propisi. Na novom EP-ju satirične grindcore ekipe nema Travisa iz Cattle Decapitation, ali je muzika i dalje brza i energična a tekstovi su i dalje oštri da se posečete. Fuckin' Bitch, kako se izdanje zove, je i naslov pesme koji govori o ubistvu Nicolle Good iz perspetive ICE agenta koji ju je ubio a sve pare koje ovo izdanje zaradi idu za organizacije što pružaju pravnu pomoć imigrantima. Časno, pošteno, ljudski i vredno podrške:
https://analtrump.bandcamp.com/album/fuckin-bitch-ep-2

Bazar en Ordurie je omaž utemeljujućem belgijskom stripu TinTin a i split EP između francuskih Crawling Flesh i nečeg što se zove Yannis Ouamrane Project. Ovo drugo ne bih da mnogo komentarišem jer se radi o dve pesme kućnog amaterizma  koje mi ne drže pažnju. Crawling Flesh su, pak bili odlični na recentnom albumu Democracy at Work i nisam siguran zašto od dve njihove pesme jedna i sama visi na ivici pomenutog kućnog amaterizma. Druga, ona koja EP otvara, bavi se ,,lažnim pankerima" i mada sam ja dosta blaziran kad su u pitanju pesme što se bave ,,scenskim pitanjima", ova je jebeno solidan grindcore u proggy stilu koji Crawling Flesh rade najbolje.
https://crawlingflesh.bandcamp.com/album/bazar-en-ordurie

Japanski grindcore majstor, Kosuke Hashida, ima novi solo album za Horror Pain Gore Death Productions i sve što smo voleli na prvom albumu ovde je uredno prisutno, samo sa možda i još malo boljim zvukom. Ovo je i dalje veoma brzi, vratolomno odsvirani grindthrash u kome se ne ide preko granica neke biološke plauzibilnosti, ali su rifovi NEODGOVORNO ložački i kad se sipaju preko zaista rafalnih blastbitova, čoveku srce krene da preskače. Hashida sa Moment of Silence nudi mračnu, pesimističnu sliku sveta ali to radi na borben, nepokolebljiv način i tu energiju vredi natočiti u rezervoar dok se spremamo na suočenje sa realnošću:
https://hpgd.bandcamp.com/album/moment-of-silence

Deo 5: DEATH METAL

Chaos Marked by Death of Sun je debi album za filadelfijski Bone Weapon i, mislim, iz samog imena benda i naslova albuma možete da naslutite primitivnost i žestinu ove muzike. I slutnja vam je sasvim na mestu, ovo je težak, preteći death-doom koji kao da je nastao u pećinama neolita i nameran je da vam otvori lobanju. No, Bone Weapon nisu onoliko hermetični kao neke kolege i njihova muzika ima i jednu komunikativnu crtu koja znači da ovo može da se sluša i izvan najuže death metal zajednice i to bendu možda obećava lepu ulogu ujediniteljskog metal mesije. U svakom slučaju je sjajno i treba da se sluša:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/bone-weapon-chaos-marked-by-death-of-sun

Exorency iz Noksvila raspredaju celu dramatičnu priču o tome kako je nastajao EP  Denounced Imperation, inicijalno planiran kao strana split-izdanja sa drugim bendom, pa je potom došlo do svađe itd. Ali sve što treba da znate je da je ovo mesnat, pošten death metal koji ne smara mnogo s konceptom nego gazi đonom. Zvuk je težak, kao da na vas pada cela garaža puna mokrog, nekvalitetnog uglja, a ove tri pesme su sirove, surove i svedene na krtinu. Moš iz treš kako to kažu poznavaoci:
https://exorency.bandcamp.com/album/denounced-imperation

Frigid su trio iz Čikaga a Contempt of Decay im je debi album death metala sa mošerskom, znojavom prirodom. Ovo nije neka hiperkomplikovana muzika i mada su Frigid muzički više nego kompetentni, pesme su napravljene da budu tečni, plesni komadi gruva koji ima skoro hardcore neposrednost. Zvuk je čist i funkcionalan a rifovi su solidno razrađeni tako da bend apsolutno pogađa sve mete koje je nanišanio i radi posao:
https://frigidmetal.bandcamp.com/album/contempt-of-decay-2

Omnifear iz Lidsa imaju novi EP, Kingdom i ovo je prijatan, energičan deathcore koji ide brzo, tehnički je impresivan a rafalni blastbitovi i vrištanje se u njemu mešaju sa dobrim gitarskim rifovima. Omnifear, su ovde regrutovali gomilu uglednih gostiju iz raznih bendova a bubnjeve svira legendarni Australijanac Robin Stone tako da znate da pričamo o ozbiljnoj produkcija a čak i ja koji ne volim naročito metalcore himničnost u ovakvoj muzici, ovde nalazim više onog što volim:
https://omnifear.bandcamp.com/album/kingdom

Nijemci Diaroe su se raspali tako da im je Was uns bleibt zvanično poslednji EP i on nudi zaista dobar, kvalitetan materijal za rastanak, spajajući gruverski death metal, deathgrind eksplozivnost i socijalno-kritičke tekstove. Diaroe imaju jako težak, moderan zvuk, ali uspevaju da im pesme ipak imaju grindersku spontanost i gruv, a kada rokaju onda rokaju iz sve snage tako da se ovo lepo posluša:
https://diaroe.bandcamp.com/album/was-uns-bleibt

Hehe, Effigy iz Mičigena su svoj demo-album iz 1995. godine, Hail to Thy Dark Lord ponovo snimili i sada imamo Hail to Thy Dark Lord Resurrected, jednu simpatičnu old school death metal žurkicu sa lepim, čistim zvukom koji nudi savremena produkcija. I dobro to paše jedno iz drugo jer su pesme, iako jednostavne, ipak pravljene da budu komunikativne i da profitiraju od razgovetnosti. Death fucking metal za ljude koji ZNAJU:
https://effigy2.bandcamp.com/album/hail-to-thy-dark-lord-resurrected
https://chaoticcarnagerecords.bandcamp.com/album/effigy-hail-to-thy-dark-lord-resurrected

Violent Retaliation je debi album za Deathmarch iz Utrehta a Nizozemci na njemu prže teški, sirovi death metal dosta nalik na skandinavske predloške. OK, sličnost je prevashodno u zvuku sa niskim štimom i golemim, teškim gitarčinama a i rifovi umeju da budu veliki i epski, dok su aranžmani generalno jednostavni i bliži crustpunku nego baroknosti klasičnog metala- No, bend ima neke svoje ideje i dosta dobro pronalazi sopstveni izraz kad se potrudi tako da mu vredi dati svaku šansu:
https://deathmarch-nl.bandcamp.com/album/violent-retaliation

Poljaci VerminKing zvuče kao da je 1991. godina a oni imaju najjače rifove posle Grave i Autopsy. Album Inhumane Disruption je pola sata i nešto jače old school death metala garažne produkcije i junačkog srca, sa muzikom koja je primitivna ali duševna i klasičnom death metal tematikom. Jeste staromodno, jeste da smo sve to već čuli, ali VerminKing ostavljaju srce na terenu i to je prelijepo:
https://verminking1.bandcamp.com/album/inhumane-disruption

Isto Poljaci, Banisher za sebe kažu da su ,,ekstremni death metal bend" ali njihov peti album, Metamorphosis pored za death metal sasvim standardne količine ekstremnosti nudi zapravo dosta dobrih ideja. Banisher pišu pesme koje spajaju dobar, mošerski gruv sa nekim progresivnim i alternativnim trikovima i sve to onda sviraju sa mnogo energije i ekspresije. Rezultat je da ploča zvuči prijemčivo pa i pitko iako baš solidno krlja sve vreme. Lepo:
https://banisher.bandcamp.com/album/metamorphosis
https://youtu.be/YXSHQ2ymL0U

Italijanski sekstet Skulld spaja death metal i crustpunk ali tako da je muzika skoro čisti death metal a da je crustpunk komponenta pre svega u angažovanim tekstovima i brutalnim vokalima pevačice Pamele. Drugi album benda, Abyss Calls to Abyss dakle perfektno kombinuje zle, ložačke death metal rifove, D-beat krljačinu, blastbeat rafale i te moćne Pameline vokalne akrobacije za smešu čiste agresije koja u čoveku izaziva samo euforiju. Prelepo:
https://skulldband.bandcamp.com/album/abyss-call-to-abyss

Nightmarer iz Portlanda u Oregonu sebe opisuju rečima ,,total dissonance worship" a kako se zove i portlandska etiketa za koju objavljuju ali njihov novi EP, Hell Interface ipak nudi više od SAMO disonance. Ovo je avangardni, vrlo tehnički, prilično ,,post-" ali i ozbiljno psihotični death metal koji impresionira aranžmanima isto koliko i plaši čoveka ružnoćom. Volim muziku koja zvuči zrelo i odraslo a da je i dalje ovako životinjski agresivna, tako da Nightmarer od mene dobijaju jake preporuke:
https://nightmarer.bandcamp.com/album/hell-interface

Jako su simpatični Peruanci Evil Damn sa svojim novim EP-jem, Eons of Horror koji nudi energičnu, praktično trešersku ekspresiju bez kalkulacija i glume. Ovo je death metal koji puca iz svih oružja dok ne istroši municiju, pa ko živ, ko mrtav i to je jako simpatično. Muzika je komunikativna, mošerska i trešerska, zvuk čist i uredan, sve kako treba:
https://evildamn.bandcamp.com/album/eons-of-horror

Njemački duo Uninhibited svira ,,sirovi beskompromisni death metal" ali naravno da EP From Flesh to Void ima u sebi i dosta sofisticiranosti, harmonske, ritmičke, generalno aranžmanske. Solaže su rokerske, pesme imaju mnogo iznenađujućih momenata, zanimljivih tema i harmonija, a i miks je bliži nekakvom posthardkoru nego savremenom, hiperkomprimovanom death metalu. Solidnih pet pesama i intro za isto toliko evara plus VIDITE VI TAJ OMOT:
https://uninhibited.bandcamp.com/album/from-flesh-to-void

Heh, slam je sada toliko porastao na death metal sceni da bendovi počinju da potpisuju za skoro-pa-mejdžr etikete kao što je Century Media. Stabbing iz Teksasa sa svojim drugim albumom, Eon of Obscenity pretiču bendove za koje biste se kleli da će pre da stignu u ovu priču (PeelingFlesh pre svih, ali što da ne i Internal Bleeding, posle toliko godina) ali ne umekšavaju zvuk. Mislim, Eon of Obscenity je razgovetna, ,,odraslija" ploča od nasumičnog slem izdanja na koje biste naleteli slučajnim uzorkovanjem Bandcampa, ali ovo je apsolutno slamming death metal bez nekakvog velikog odstupanja od postulata žanra. Dakle, brutalno zakucavanje, tehnički, kompleksni rifovi i dobar gruv, vokal koji jeste malo ,,ljudskiji" ali je i dalje strašno brutalan... Stabbing nisu izdali ni sebe ni druge ovom pločom, a i gostuje im Ricky iz Suffocation na jednoj pesmi pa od mene dobijaju oba palca na gore umočena u teglu vazelina i spremna na akciju:
https://stabbingtxdm.bandcamp.com/album/eon-of-obscenity

Poljaci Shine spajaju najbolje delove blek metala i death metala za svoj debi Wrathcult i zvuče zaista moćno i impresivno. Naravno, ovo je bend veterana Tomasza Dobrzenieckog koji je svirao u milion poznatih bendova i svi ostali članovi imaju mnogo drugih radnih mesta po drugim bendovima, tako da nam je ovde poslužen zaista krem de la krem, a i kad je izdavač Dark Descent Records tu znate da dobijate ručno odabrane, kvalitetne bendove koji imaju šta da kažu. Čak i tako, Shine je dah svežine sa svojom stalno inventivnom kombinacijom blek metal ekspresivnosti i death metal težine. Tematski, ovo vrlo široko zahvata u mitologiju i predhrišćanska verovanja i ne samo da je opipljivo ZLO, onako kako samo bendovi iz strogih katoličkih društava umeju da budu kad popizde, nego je i BOGATO. Odlična ploča:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/wrathcult

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Beastial Piglord ima novi album, Slag, i mada je njegova muzika i dalje negde između psihodeličnog roka i gruverskog industrial metala, na Slag imamo i ekstremnije momente koji bi se mogli bez problema klasifikovati u hardcore thrash. I čovek to odlično radi, pa je ovo još jedna ploča eklektične, ugodne muzike sa granice racionalnog uma. A daje se po ceni koju sami određujete:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/slag

Shade iz Tunisa su faz rok bend koji svoj minialbum The Exploitation Tapes opisuje rečima ,,The Exploitation Tapes dives head-first into the grindhouse where horror, sci-fi and (s)exploitation melt together in a haze of sweat, fuzz and reel burn." OK, zvuči primamljivo, kažete vi, ali kakav je puding? Dosta dobar! Nisam siguran da su Shade baš to za šta se izdaju, ali ovo je prijemčiva rokenrol svirka sa dovoljno elegancije ali i hipnotičkog fuzz prženja da lepo provedete nekoliko minuta:
https://weareshade.bandcamp.com/album/the-exploitation-tapes

Šveđani Hällas svoju muziku nazivaju ,,avanturističkim rokom" i ovo je vrlo opravdano kada vidite da prva pesma na njihovom novom albumu, Panorama, a koji pesama ima samo pet, traje preko dvadeset minuta i kombinuje sintisajzerski, plesni rok, horove, duvače, gudače, višeglasno pevanje... Hällas jako ozbiljno nastupaju u stilu progresivnog roka sedamdesetih i mada sam siguran da koriste pogodnosti savremene digitalne produkcije, uspevaju da imaju zvuk koji deluje patinirano i starinski u najboljem smislu te reči. I ostale pesme na albumu su vrlo solidne, mada kraće i ovo, mada nije metal i prilično je ,,mekano", apsolutno jeste rok koji bi trebalo da bude zanimljiv svakom sofisticiranijem metalcu.
https://haellas.bandcamp.com/album/panorama 

Under su britanski noise rock bend sa kompleksnim, avangardnim aranžmanima pesama i sludge/ doom metal težinom kad se baš odvrnu. Ovo nije 1-2-3-4-touch-me-i'm-sick prangijanje kakvo možda očekujete i volite, ali album What Happened In Roundwood ima jednu elegantnu, avetinjsku uzdržanost, vrlo dobar miks i generalno je težak i mučan a da ne napušta nekakav gruv sve vreme. Pesme su poduže, spore, i zvuče kao bolesni rituali tako da će ovde prava publika naći mnogo toga da je zabavi:
https://understockport.bandcamp.com/album/what-happened-in-roundwood 

Imamo još noise rocka, ali sa druge strane Lamanša. It It Anita su Francuzi a album HI HI HA HA spaja klasični noise rock gruv, sa besnim, jebenim basom, puno tenzičnih gitara i vrištanja. No, bend ima i jednu pevljivu, možda ne VESELU, ali ipak žovijalniju dimenziju i taj spoj očaja, besa i ipak neke pozitivnije emocije koja promakne između vrištanja daje muzici karakter:
https://viciouscircle.bandcamp.com/album/hi-hi-ha-ha

Sweatmaster nazivaju sebe jednim od aristokrata finskog garažnog roka a More! Im je povratnički album. Nije mnogo garažno, da se razumemo, ovo je umivena, studijska produkcija ali muzika je šarmantni, energični teži rok koji može da se pušta civilima i da ne bude nikakvih problema, a da u njoj i mi sasvim korektno uživamo. Gruverski, poletno, pa i letnje:
https://sweatmaster.bandcamp.com/album/more

Zako su iz Pize u Italiji i sviraju surf-rock, ali za koji oni kažu da je ,,alternativan". U prevodu na metalski jezik, ovo je surf rock sa distorziranim, heavy gitarama i zapravo je vrlo zabavan. Album  Zako II : From The Deep Abyss ima masu pristojnih instrumentalnih kompozicija, surfrockersku lepršavost i plesni drajv ali i sasvim dovoljno materijala za hedbeng. Nije leto, ali dok budete ovo slušali osećaćete se kao da jeste:
https://zakosurfband.bandcamp.com/album/zako-ii-from-the-deep-abyss

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Surrender su iz Hanovera ali u Pensilvaniji a Surrender im je prvi demo i sladak je. Ako volite cheesy street metal osamdesetih godina prošlog veka, Surrender isporučuju četiri pesme uličnih romansi i tlapnji koje sjaje neonskim sjajem ali imaju propisan heavy metal gruv i sleazy šarm. Nije sad ne znam kako originalno ali isporučuje šta treba i to prija svakom poštenom čoveku:
https://surrenderheavymetal.bandcamp.com/album/surrender
https://bloodofthetyrant.bandcamp.com/album/surrender

Metal Lourd je kompilacija devet francuskih (ili frankofonskih) bendova koji svi pripadaju onome što oni zovu novi talas francuskog hevi metala. I ako volite metal iz osamdesetih, od fajterskih, proto trešera (ovde su to Star Rider) pa do melodične, Top-40 himničnosti (Furies), odlično ćete se provesti. Izbor je perfektan, bendovi naoštreni do maksimuma i ovo je sjajan šoukejs za scenu koju vredi pratiti:
https://metallourd.bandcamp.com/album/metal-lourd-compilation

Fortress odnosno Fili Bibiano's Fortress je kalifornijski bend koji predvodi, i većinu instrumenata u njemu svira, Fili Bibiano. Za drugi album, Death Is Your Master, Bibiano je uradio gitare, baseve, klavijature i bek vokale, a ima pevača i bubnjara, tako da sve zvuči u principu kao pravi bend. Ovo je i klasičan '80s heavy metal sa kombinacijom sleaze melodičnosti, epike i malo ulične štroke. Produkcija je možda za nijansu isuviše umivena za ovakvu muziku ali pesme su DOBRE:
https://fortressofficial.bandcamp.com/album/death-is-your-master

Live from the ashes je živi album peruanskih Icarus snimljen još 2005. godine a sada izbačen da narod čuje kako su Icarus bili dobri kad su bili mladi i napaljeni. Bend i kaže da tada nije imao para za studio i da su koncertne bine bile jedini način da se izraze. Nije se tu mnoga promenilo jer bend pored jednog starog demo snimka i nema studijski materijal a ovo mu je ukupno tek drugi živi album. Ali da dobro zvuči, zvuči: ovo je energičan, melodičan power metal sa neoklasičarskom osnovom i jednom opipljivom mladalačkom vitalnošću u izvedbama a i miks je vrlo solidan tako da je na gomili sve odlično i nema šta da se mislite:
https://icarusrising.bandcamp.com/album/live-from-the-ashes

Ima ove nedelje stvarno dobrog heavy metala pa tako i drugi album madridskih Rave in Fire a koji se zove Square One. Ovaj kvartet ima dva muškarca a onda basistkinju pa onda i pevačicu i muzika ne samo da zvuči dobro i dinamično nego je i ta pevačica sjajna. Rave in Fire pišu veoma upečatljiv heavy metal u stilu osamdesetih sa odlično odmerenim udelima street metal borbenosti i cheesy neonskih sanjarija. Produkcija je moderna ali dovoljno topla a pevačica Selene Perdiguero zaista sjajno peva i daje bendu bar 40% njegovog šarma. Ako volite Tygers of Pan Tang ili Whitesnake iz perioda Jona Sykesa, ovde ćete se opasno udati:
https://raveinfire.bandcamp.com/album/square-one

Iz Španije, konkretno iz Barselone su i Wicked Leather. Meni se dopao njihov debi EP, pre par godina i tada sam ukazao da uprkos imaginarijumu, njihova muzika nije puka rekonstrukcija '80s metala. Tako je i na debi albumu, Season of the Witch koji uzima '80s predloške, bavi se fantazijskom i horor tematikom, ali uspeva da sve to nadgradi sa malo sopstvenih ideja i originalnih rešenja. Zvuk je na albumu dobar i zdrav, pevačica Yami (ne naša Jami, avaj) ima dobar, jeben glas, a gitaristi su izašli iz škole u kojoj su predavali Thin Lizzy i Wishbone Ash sa najvišim štreberskim ocenama. Ključno, ovo ima jednu užurbanu, uličnu energiju idealne debi-ploče i meni veoma prija:
https://www.youtube.com/watch?v=HIAK41BnAhg

ALBUM NEDELJE

Belorusi Eximperitus, odnosno, da upotrebimo njihovo puno ime, Eximperituserqethhzebibšiptugakkathšulweliarzaxułum već deceniju i po valjaju svoj brend brutalnog, progresivnog i tehničkog death metala ali variraju marketibilnost ove muzike. Njihov debi album iz 2016. godine je imao toliko dugačko ime da ono nije ni moglo da stane na omot albuma, na primer. No, novi album, treći po redu zove se jednostavno Meritoriousness of Equanimity i značajno unapređuje produkciju u odnosu na prethodni, Šahrartu a produkcija je bila jedina stvar koju sam za Šahrartu možda mogao da kritikujem (ali nisam; i taj album sam jako hvalio jer je bio ODLIČAN). Meritoriousness of Equanimity je pritom i odlično napisana ploča koja još jednom demonstrira da Eximperitus, za razliku od mnogih tech-death kolega ne smatraju da su apsurdno prekomplikovani aranžmani put do uspeha. Pesme, dakle, ovde imaju jasan set motiva i bave se njihovim inteligentnim razvojem, album je sekvenciran mudro i daje jedno dinamično slušalačko iskustvo i ovo je naprosto zrelija i pamtljivija death metal ploča od onog što radi bar 90% kolega. Sjajno:
https://eximperitus.bandcamp.com/album/meritoriousness-of-equanimity

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/shadowmass-wastelands-2026

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/rave-in-fire-square-one-2026

[Meho Krljic]

Bend je vrlo solidan ali je pevačica najjači deo postave i dodaje i jedno 30% moći!

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/nite-singer-2026-what-the-nite-is-all-about

[sodomizer]

Inače, imam jednu ideju o osnovanju rok/metal časopisa kod nas, dobio sam ideju od šefa knjigovanja.
Postavili bi sajt za početak, samo ne znam da li ima ljudi ovde koji bi pisali o metal muzici, i kakvu bi prođu imao takav časopis...

[mac]

A ništa slično već ne postoji? Nešto poput Mehmetovog metal pregleda?

[sodomizer]

Pa da, postoje i webzini tipa helly cherry i balkanrock, ali drugo je kad držiš časopis u ruci...

[Meho Krljic]

Drugo jeste, ali su časopisi danas vrlo rizičan biznis. Više se gase nego što jelte, uspevaju. Ako čak ni Metal Hammer ovde nije, sa poznatom licencom, uspeo da opstane, onda je pitanje koliko su metalci spremni da kupuju časopis.


I, da, jesam pisao za domaći Metal Hammer, i sasvim je moguće da sam ja kriv za njegovu propast 

[sodomizer]

Nisi ti kriv, sigurno.
Inače, evo kratkog rivjua novog Mejhema.
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/mayhem-liturgy-of-death-2026

[klem]

rock express je meni bio jako zanimljiv i prvi me je upoznao sa grindcore-om, opisali su ga kao ubitačna mešavina hardcore-a i death metala

[sodomizer]

Hardkor me nikada nije posebno privlačio, šta bi preporučio od bendova...?

[Meho Krljic]

Evo, da odmenim Klema:

Discharge

[Meho Krljic]

A inače, pisao sam i za Rock Express a i on je brzo potom ugašen. Koincidencija? Ja ne mislim tako, bebo.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/rioter-legalized-mind-control-2026

[Meho Krljic]

Evo nas, evo nas, sa samo par SATI a ne i dana zakašnjenja a što je BOLJE nego što sam se nadao. Danas počinjemo i završavamo po jednim Century Media izdanjem, jer je prosto takva nedelja, ali između smo spakovali i mnogo andergraund blaga. A i ovo što je izdao Century Media su albumi o kojima će se u budućnosti pričati kao o ključnim pločama blek metala, pa molim da se čita sa posebnom pažnjom. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Srećan novi Kanonenfieber svima koji slave. Ili, ne baš POTPUNO novi, pošto je Soldatenschicksale kompilacijski album na kome enigmatični ali veoma uticajni Noise ima nekoliko novih verzija starih pesama ali i dve potpuno nove. Prva, Z-Vor! je nešto najbliže hit-singlu što može da se zamisli u blek metalu i nije ni preterano reći da se ovim izdanjem – izašlim za Century Media – Kanonenfieber legitimno bliži nekakvim mejnstrim formatima modernog metala. No, Noise sve to radi uz dosta elegancije i za sada bez fatalnog kompromitovanja identiteta ovog projekta. Melanholične refleksije na prvi veliki rat u Evropi su i dalje utkane u ekspresivnu, grandioznu muziku aranžiranu i izvedenu sa velikim fokusom i bez rasipanja ideja. Možda će Kanonenfieber sa narednim albumom biti previše blizak ,,normalnoj" publici za moj ukus, ali za sada se to nije desilo i ovo mogu da preporučim bez previše rezervi:
https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/soldatenschicksale-24-bit-hd-audio

Kome je to možda ipak suviše skupo producirano i komunikativno, evo kao kompenzacije prvog demo snimka projekta Treason iz Pensilvanije. I ovo je jednočlani bend sa melodičnijim, savremenijim pogledom na blek metal, ali momak koji ovo radi (a koji se, umesto sa noževima i pištoljima, kao druge blek metal kolege, slika sa bejzbol palicom, pretpostavljajući u sugestiji da je spas duše manje u nasilju a više u sportu) piše pesme u ipak više old school maniru, sa žestokom, brzom svirkom, mnogo slatke melodije i sirovijim, klasičnijim blek metal zvukom. Kvalitet pesama je na vrlo solidnom nivou a miks je taman onoliko jeftin koliko treba da ovo što slušamo zazvuči tr00 a da ne iritira uši. Demo Ceremony Of My Ancient je jedan mali andergraund biser a koji pritom plaćate koliko želite:
https://treasontotbr.bandcamp.com/album/ceremony-of-my-ancient

Pa nisu loši ni takođe pensilvanijski Profane Elegy na svom debi albumu, Herezjarcha. Bend sebe opisuje rečima ,,USBM sumoran kao ožiljcima išarane planine Apalačije odakle je došao" ali to ne ukazuje da je ovo zapravo tehnički vrlo kompetentan bend koji svira precizno i ima kvalitetnu produkciju, dosta, jelte, konkretniju od nekog andergraund proseka. Plus, ovo je propisan rifaški metal sa dosta death metal gruva između blek metal rokanja, plus imamo ukusno ubačene orkestracije, PLUS bend ume da spretno menja i dinamiku i harmonije da obogati svoj izraz (da ne pominjem kvalitetno clean pevanje) tako da je ovo debi album kakav bi svako sebi poželeo:
https://profaneelegy.bandcamp.com/album/herezjarcha

Poljaci Udręka opasno zvuče na svom debi albumu, Nieistnienie. Ovo je blek metal sa dosta čvrstog thrash metala između evokativnih tema i ,,blackened" melodija, sa oštrom, agresivnom svirkom i produkcijom koja je osvežavajuće svedena. Mislim, volim poljski blek metal ali kod njih je praktično pravilo da su albumi natrpani u miksu, da je sve istovremeno preglasno i razmazano. Udręka, naprotiv, imaju jako lepo definisan zvuk svakog pojedinačnog instrumenta i odličnu separaciju u miksu pa su obe gitare po krilima moćne i bogate, bas u sredini zvoni i melje, a bubanj zakucava svaki ekser jako i precizno. Plus, pesme su ODLIČNE. Ovo je bend u kome jedino za bubnjara znam da je negde ranije svirao a neki od članova su i jako JAKO mladi pa sam time dodatno impresioniran. Sjajan debi:
https://udreka.bandcamp.com/album/nieistnienie

Simpatičan okultni i atmosferični blek metal stiže nam na drugom albumu italijansko-francuskih Mascharat a koji je napravljen, evo, devet godina nakon debija. Ars Aurea Mortis se bavi konceptom maski (a koji je i u korenu imena benda sa arapskom reči za trik/ prevaru koju je grupa uzela kao svoj centralni simbol) i mada nije posebno originalan u svom izrazu, meni se dopada ta okultna i filozofska dimenzija što podvlači svu muziku na ploči. Produkcija relativno standardna za ovakve bendove ali Mascharat uspevaju da ubacivanjem bliskoistočnih elemenata u svoje pesme sebi ipak iskopaju posebno mesto na današnjoj sceni:
https://rempartsproductions.bandcamp.com/album/ars-aurea-mortis
https://mascharat.bandcamp.com/album/ars-aurea-mortis

Nije rđav ni debi album poljskih Mauser, minielpi Casualties Of War sa šest pesama (intro i pet PRAVIH pesama) agresivnog black-thrash (pa onda malo i death) metal nabijanja. Ovo je propisno gnevno, orijentisano na rat, nasilje itd, i producirano sasvim korektno. Mislim, ja prosto volim muziku koja je rifaška, brza i ima dovoljno gruva za, jelte, hedbeng, i ne tražim od nje neke velike koncepte ako je ove uslove već ispunila:
https://mauserofficial.bandcamp.com/album/casualties-of-war-2

Novi album hrvatskog solo-umetnika koji radi pod imenom Petrale, i već neko vreme živi u Švajcarskoj, zove se  Goat At Sunset i nudi standardno zanimljivi blek metal atmosferične dispozicije i meditativne atmosfere. Petrale je ovo snimao 2024. i 2025. godine i muzika demonstrira njegovo interesovanje za kombinovanje harmonskih i ritmičkih elemenata koji nisu uobičajeni za ovaj žanr, a da se bazična blek metal matrica i dalje poštuje. Što je u rezultanti dalo album koji zvuči zrelo i istraživački, a njegova glavna diferencija specifika u odnosu na prethodna izdanja je to da je miksovan i masterovan korišćenjem isključivo analogne tehnologije, dakle, starih dobrih magnetofona, a što je danas zaista svojevrstan kuriozitet:
https://petrale.bandcamp.com/album/goat-at-sunset

Chrism su njujorški bend koji u principu svira blek metal, ali prilično progresivan i maštovit i nezainteresovan da samo kopipejstuje žanrovska rešenja. Prvi EP, Aspiration vrlo lepo kombinuje proggy thrash i heavy i black metal u odlično komponovanim pesmama i sve to pakuje u sjajnu produkciju. Kliše je već da blek metal bendovi sa istočne obale SAD svi nekako imaju neki svoj, svež i zanimljiv zvuk, ali Chrism su zaista potvrda ovakve teze i, ako nastave da rade, biće VELIKI a vi ćete moći da kažete da ste ih slušali dok su još bili mali. Izvrsno je:
https://chrismnyc.bandcamp.com/album/aspiration-ep

Ne znam da li je istina da Countess Lilith, jedina članica madridskog projekta Lilith ima 16 godina, ali njen peti album, Hellish Butchery svakako zvuči kao ploča mlade, napaljene osobe sa mnogo vatre u, jelte, srcu i ne previše originalnih ideja. Lilith je prošle godine izdala četiri albuma i nisam o njima pisao jer su bili uglavnom primitivni, početnički radovi vredni da se notiraju ali možda ne i da se široko promovišu. No, Hellish Butchery je materijal koji, iako i dalje sirov i primitivan, demonstrira unapređen songrajting pa čak i zvuk koji solidno evoluira i ovo je agresivni war metal što ne prašta, ne uzmiče i uništava sve pred sobom na jedan osvežavajuće ubedljiv način. Lepo!
https://lilithblackmetal.bandcamp.com/album/hellish-butchery

Vrlo mi je solidan Uprising / Panopticon Split, dakle, split EP dva jednočlana benda sa melodičnijim, modernijim pristupom blek metalu a koji mojim ušima prija. Američki Panopticon sam već pominjao pre neku nedelju jer Charlie Anderson iz Weft svira violinu u živoj postavi ovog projekta, a Austin L. Lunn sa svojom jednom pesmom na ovom izdanju nudi sve što volim u američkom, folkom-inspirisanom blek metalu: monumentalnu spiritualnu ambiciju, epski zvuk, ambiciozan aranžman. Deset minuta lepote. Uprising iz Minhena nudi dve nešto kraće pesme ali one su i mrvicu manje melodične, više rifaške i KIDAJU. Oba benda imaju osvežavajuće zanimljive liričke orijentacije i ovo je jako dobro sklopljen paket sa srazmerno reflektivnijim Panopticon i srazmerno razbijačkijim Uprising a koji se skladno dopunjuju. Plus, koliko uopšte znate blek metal izdanja koja na omotu imaju traktor? Tako sam i mislio!
https://artofpropaganda.bandcamp.com/album/uprising-panopticon-split

Firtan su još jedan blek metal bend koji violinu ima u stalnoj postavi ali njihova svirka je kroz albume napredovala u smeru ,,čistijeg" blek metal izraza, sa agresivnijim pristupom, više intrigantno sklopljenih rifova i tema a manje ,,atmosfere", što ja pozdravljam. Živi album, Live at Summer Breeze snimljen na festivalu Summer Breeze prošle godine predstavlja Firtan u odličnom svetlu, sa sedam pesama kvalitetno napisanog, hermetičnog a opet vrlo upečatljivog blek metala. Ovo nije puko brljanje po žicama dok prstom držite bare-hvat na vratu i trudite se da izgledate maksimalno-zlo pred publikom, već ambiciozna, kompleksna muzika koja ima i atmosferu i melodiju ali ih koristi kao narativne elemente radije nego kao readymade datosti. Odličan zvuk, odličan bend i odlična slika austrijske violinistkinje Klare Bachmair na omotu:
https://firtan.bandcamp.com/album/live-at-summer-breeze
https://artofpropaganda.bandcamp.com/album/live-at-summer-breeze

Šveđani In Aeternum postoje duže od trideset godina a duže od dvadeset nisu snimili novi album. Tako da je ...of Death and Fire svojevrsni povratak među žive mada je tokom dve decenije tu bilo po neko kraće izdanje. Enivej, In Aeternum sa ovim albumom ne nude neke nove, neviđene i vrhunski filozofski sazrele poglede na black ili death metal, ali je to kompetentna ploča rifaškog, čvrstog metala sličnog onome što rade, recimo, Necrophobic (sa kojima, uostalom i dele bubnjara), i sa dovoljno raznovrsnosti u pesmama da čovek ne misli da sve vreme ide jedna ista stvar. Produkcija puna, kvalitetna, bend energičan, tako da je sve to na kraju vrlo ugodno:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/of-death-and-fire

Za pravu, što se kaže tr00 blek metal andergraund rokačinu tu su Nemmidial iz Perua sa svojim prvim demo snimkom, Demo 2026. Nema tu mnogo iznenađenja, ovo je garažno-producirani, sirovi blek metal bez ikakvih modernih trikova i zastranjivanja, neprskan, spakovan u kratke pesme koje zvuče kao da slušate vrlo rani Burzum ili Mayhem i sve naravno PUCA od šarma. Nije za široke narodne mase, ali jeste lepo:
https://nemmidial.bandcamp.com/album/demo-2026

Pa imamo Warfare Noise iz Paragvaja sa novim EP-jem, Satanic Blood Ecstasy koji isporučuje sve što od takvog naslova i perverznog omota možete da očekujete. Warfare Noise su u nekom formalnom smislu više black-thrash nego čist blek metal, ali njihova muzika ima hermetičnost i posvećenost tmini koja ipak preteže u smeru tr00 satanizma i propisne blek metalčine. U svakom slučaju, ovo je vrlo lep materijal sa četiri pesme tehnički izuzetno kompetentnog rokanja i adekvatne produkcije. Meni se veoma dopada:
https://warfarenoise666.bandcamp.com/album/satanic-blood-ecstasy

Slovenci Ensanguinate opasno razvaljuju na svom drugom albumu. Death Saturnalia (With Temples Below). Ovo je satanski, agresivni blek metal koji svoju eleganciju i otmenost prikazuje pri brzini od 300 na sat, nudeći old school krljačinu ali i zanimljive, neoklasičarske i druge teme. Sve je pritom producirano sa dosta prostora i truda da se obezbede neke relativno prirodne boje i dinamike i svirka na albumu zvuči živo, dinamično a pesme su ukusno napisane, žestoko agresivne a opet raznovrsne u temama i izrazu. Izvanredno, i, da nije bilo znate-već-koga, ovo bi bio album nedelje:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/death-saturnalia-with-temples-below
https://ensanguinate.bandcamp.com/album/death-saturnalia-with-temples-below-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Velšani Pyrogaric su me kupili na keca kad sam čuo kako bubnjarka Jamey-Leigh slatko peva na novom albumu, Fracture. OK, i prva pesma, naslovna, uzima ceo rif iz Sabatove Heaven and Hell a to je... ludački smelo. No, Pyrogaric uspevaju da budu taj neki mali, nenametljivi ali SIMPATIČNI okultni stoner-doom trio koji piše pamtljive, melodične pesme i ima jeftinu ali opet simpatičnu produkciju i sve to puca od šarma. Dakle, bend sa puno duše i ljubavi, radije nego sa puno para za studio i velikim, pretencioznim konceptima u muzici. Ovo je prijatan, pitak rokenrol i to je dovoljno:
https://pyrogaric.bandcamp.com/album/fracture

Istina je da ja često gunđam da me gotski rok uopšte ne zanima i sve to, ali onda s vremena na vreme natrčim na bend koji gotiku radi onako kako se meni sviđa. Evo, predstavljamo vam Ominess, ekipu iz Kalifornije čiji debi album, isto Ominess, izlazi za Transylvanian Recordings. Znamo da je to oznaka kvaliteta a Ominess tu oznaku opravdavaju mešajući ULTRA surovi i abrazivni doom-sludge metal sa niskim štimom i strašno distorziranim gitarama, mučnim tempom i puno vrištanja, sa melodičnim, pa i meditativnim pasažima u kojima pevačica Destiny Frias Espinoza demonstrira da jednako dobro peva kao što urla. Album ima samo pet pesama, poslednja je konfrontativna doom-queer-metal himna i Ominess su takav dah svežine da sam prodisao IZ SVE SNAGE slušajući ovo:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/ominess

Recimo da Šveđani Bränd Häxa sviraju stoner-thrash jer nisam siguran kako bih inače klasifikovao njihov debi album, isto Bränd Häxa. Ovo je energičan, entuzijastičan heavy metal sa dosta rokerskih i hardrokerskih elemenata, ali opet napisan i aranžiran malo agresivnije, bliže thrashu. A onda s druge strane, zvuk nije tvrd kako je to za thrash danas pravilo, pevanje je sasvim na drugoj strani a pesme imaju i mnogo duha, pa i humora u sebi... Svakako bi trebalo da se dopadne publici koja voli stoner rok, hard rok, psihodeliju, progresivu. Bend, bez obzira na dosta svaštarski koncept, zapravo zvuči kao da zna šta radi i album ima jedan sasvim zaokružen šmek:
https://brndhxa.bandcamp.com/album/br-nd-h-xa

Abissi su italijanski stoner rok bend sa malo psihodeličnih zabacivanja u svojoj muzici. Drugi njihov album, Paramagia ima lep raspon ideja u pesmama koje nisu samo džemovi odrađeni u studiju, a ima i fino distorziran, hrskav zvuk gitara, dobre vokale, osvežavajuće tekstove na italijanskom i generalno se sluša sa apetitom. Le Chiese je, recimo, totalni hit:
https://abissimusic.bandcamp.com/album/paramagia-2

Za grdno crnilo i nihilizam sludge-doom metala imamo birmingemski Cattle Hammer i njihov EP, Dark Thoughts With Lights Out. Snimljen ,,pod sažižućom vrućinom i sleđujućom bedom" tokom prošle godine, ovo je materijal sa četiri pesme koje nisu bez sofisticiranosti ali pre svega osvajaju teškim, tamnim zvukom, sporošću, te užasnim vokalima. Čovek zatim čuje da ovde ima i nekakvih melodija koje svemu dodaju emotivnu višeslojnost i bude to do kraja DOSTA DOBRO:
https://cattlehammer.bandcamp.com/album/dark-thoughts-with-lights-out

Altar Of The Fuzz iz Otave kažu da je Stones Spoke To Space ,,album od kog se pokvario njihov epl-mek" a ja kažem SAMO NAPRED BRAĆO. Stones Spoke To Space je drogirana, psihodelična ploča koja zaista spaja kosmos i kamen na jedan prirodan, organski, ne naglašeno intelektualni ali neporecivo pravilan način, sa MNOGO ponavljanja, mnogo fuzza, mnogo psihodelije. Nije PAMETNO, ali RADI:
https://altarofthefuzz613.bandcamp.com/album/stones-spoke-to-space-2

Švajcarci Ghoast posle niske EP izdanja izbacili su nešto što je možda ne pravi album ali sasvim korektan miniLP naslovljen Tales from the Underworld. Ovo je pet pesama doom metal težine i tmine spakovanih u snažan, lepo produciran zvuk i odsviranih ljudski i sa razumevanjem. Ono što Ghoast sviraju je, da se razumemo, bliže Celtic Frostu i njihovim death metal naslednicima, pa izmešano za mračnim hardcore punkom iz osamdesetih (npr. Amebix), nego bluzerskijem doom metalu iz mantije Black Sabbath ali i to je, naravno, lepo. Sirovo, ali simpatično:
https://ghoast696.bandcamp.com/album/tales-from-the-underworld

Godinama navijački, pristrasno promovišem meksički progresivni rok bend Rostro Del Sol jer, mislim, jer su ODLIČNI. I Rostro Del Sol su sada izdali novi album, Universo 25, njihov drugi, konceptualni, tematski usmeren na eksperimentisanje na životinjama. Ovo jeste teška i, naravno, mučna tema, ali je muzika uobičajeno lakonoga i sva u kombinacijama džeza, roka, fanka, bluza, psihodelije... Bend je pritom ovde napravio svestan napor da svoje ponekada veoma dugačke pesme steše na srazmerno ,,normalna" trajanja i mada je produkcija prilično skromna, muziciranje je U PLAMENU i ovo mi je daleko bliže od desetina preproduciranih, beživotnih prog rok albuma koji izlaze u današnje vreme:
https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/universo-25

I Fatima su bend za koji godinama ističem da imaju odličnu muziku i uglavnom prejeftinu produkciju da bi dovoljno ljudi toj muzici dalo šansu. Sa novim albumom, Primal je, čini mi se vreme da se ovo promeni. Primal ne samo da ima odličan omot nego je i muzika sada spakovana u bogatu, snažnu produkciju. Kapiram da su sve ovo digitalni radovi i da bend nije pukao pare na skup studio, velike kutije i skupa pojačala, ali Primal svakako zvuči profesionalnije i manje garažno od prethodnih izdanja. I muzika je manje istraživačka, ali ne mislim da je to loše, naprotiv. Mislim da su sa Primal ovi Francuzi našli to što su tražili i da ovaj album perfektno radi u modusu teškog, psihodeličnog stoner roka sa bliskoistočnim začinima. Fatima bi, ako to požele, uskoro mogli da budu i na nekoj ozbiljnijoj etiketi koja se bavi ovakvom muzikom, ali za sada su prkosno nezavisni i ovaj album jako vredi da se čuje:
https://fatima-doom.bandcamp.com/album/primal-2026

Iz Francuske dolaze i Gondhawa, jedan fini, psihodelični power-trio koji na svom albumu, TÄKOMĀ, veze energičan a lepršav heavy psychedelic rock. Ovo je muzika puna razigrane, radosne ekspresije, sa optimističnim, blago ,,indijskim" temama i melodičnim pevanjem, a sa dosta udaranja u bubnjeve i distorzirane gitare da ne bude tek neo-hipi reciklaža. Pesme su pritom srazmerno kratke i obeležene lepim gruvom pa je ovo album koji zaista prija i uhu i duhu:
https://gondhawa.bandcamp.com/album/t-kom

Da dodamo još malo kvalitetne psihodelije na vatru tu su nam Mount Palatine, finski bend koji je pre dve godine debitovao svojim, jelte, prvim albumom, a sada ima nastavak u vidu vrlo spore, vrlo zvučno guste ploče, Wormholy World. Ovo je psihodelični rok ozbiljne težine, sa mnogo slojeva u zvuku a opet zapravo jednostavan, pokretan instinktima više nego dubokom muzičkom teorijom. Ko voli spore, dugačke, emotivne i dosta strašne pesme nastale kroz džemove ali na kraju prilično pažljivo aranžirane, ovde će znati da prepozna majstorstvo:
https://mountpalatine.bandcamp.com/album/wormholy-world

Naravno da Drowning Witch, isto iz Finske, sviraju doom metal. Promovišući svoj EP, isto Drowning Witch oni kažu ,,Give Us True Doom Or Give Us Death!!" i ovo što rade je vrlo old school, vrlo klasičan teži rok sa očiglednom bluz osnovom, samo poguran dalje u smeru atmosferičnijeg metala. Bendovi poput Pentagram ili St. Vitus su ovde najprirodnije poređenje i Drowning Witch imaju u sebi tu proto-doom, proto-metal žicu, svirajući jednostavnu, zaraznu muziku, sa produkcijom koja je pažljivo urađena, ali ne glamurozna. Lep provod:
https://drowningwitch.bandcamp.com/album/drowning-witch

Ruski trio Clarity Vision sam voleo i na njihovim ranim izdanjima pre neku godinu. Album Electric Cult radi u istom stilu gruverskog, sporog i teškog stoner roka sa jako faziranim, gitarama i psihodeličnim, elastičnim rifovima. Pevačica Galina Špakovskaja lepo ispaljuje svoj bluzerski lavež i mada on možda na momente zazvuči i blago glumljeno, to se svejedno dobro uklopi uz muziku koja se teško valja napred i mada ide sporo, ne zastaje u svom gaženju. Lepo to čoveka ubaci u hipnotički trans i zabavi:
https://clarityvision.bandcamp.com/album/electric-cult

Ripple Music ove nedelje ima živi album kalifornijskih Hermano, snimljen u Francuskoj, na Hellfestu pre desetak godina  i naslovljen Clisson, France. Ako volite Kyuss ovde možete da stanete sa čitanjem jer, da podsetimo, u ovom bendu i dalje peva John Garcia i to radi FANTASTIČNO na ovom albumu. Uopšte, ploča je odsvirana ludački dobro, producirana sjajno, sa toplim a teškim zvukom kakav ovakvoj muzici izuzetno pogoduje, a bend zvuči strahovito dobro raspoloženo za svirku. Hermano svoj bluzirani desert-rock ovde izvode sa tako dobro zakuvanim gruvom – plus sve su ovo stare pesme iz njihovog prvog, jelte, života – da je to MILINA slušati pa nemojte da se zezate:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/clisson-france

Fenomenalni australijski heavy psych rokeri Jack Harlon &The Dead Crows takođe imaju odličan novi album ove nedelje. Inexorable Opposites je četvrta dugosvirajuća ploča za momčad iz Melburna i mislim da na jedan skoro pa savršen način spaja težinu i gruv stoner rocka sa otkačenijom, nepredvidljivijom psihodeličnom eksperimentacijom. Kvalitet pesama je, naravno, presudan za mene i Tim Coutts-Smith i njegova ekipa ovde isporučuju ozbiljan, zreo a opet spontan i  razumno sirov materijal da se svako ko voli bluz, rok i psihodeliju bogovski provede. Još jedan hit za pouzdanu američku etiketu Magnetic Eye:
https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/inexorable-opposites

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Wolfenstein iz Bafala sviraju sirovi, prilično old school speed-thrash metal i zapravo, kad slušate njihov drugi album, Death Brigade, lako je da pomislite da je ova muzika  stvarno napravljena u osamdesetima. OK, posle izvesnog vremena je jasno da je ovo ipak nešto modernije miksovano i masterovano, ali Wolfenstein imaju klasičnu sirovost i u zvuku a i u pesmama koje su gladni, besni komadi neohlađenog primordijalnog andergraund metala što je izašao na površinu zemlje i sad tamo pravi haos. Meni je to, naravno, vrlo simpatično:
https://wolfensteinny.bandcamp.com/album/death-brigade

Teutonic Slaughter su, naravno, nemački thrash metal bend sa nekih petnaest godina rada iza sebe a Cheap Food im je treći album i odličan je. Ovo je brz, agresivan ali, važnije, karakteran thrash metal koji se naslanja na rad velikih nemačkih prethodnika poput Destruction, Sodom i Assassin, a ima svoj zvuk i ideje. Pesme su napisane superherojski tako da pored sve lomljave i pičkaže tek naknadno primetite sve te interesantne ideje i (blago) progresivne trikove, produkcija je dobra i ovo je moćno, energizujuće thrash metal izdanje kakvo se samo može poželeti. Još samo da dođe na Bandcamp i sve pet:
https://www.youtube.com/watch?v=6cvj4ARF-Z4

Trešerska petorka iz Misurija, Archfiend, ima vrlo simpatičan debi EP sa istim naslovom – Archfiend. Ovo je sirovo snimljen, andergraund thrash metal koji se čak i ne izdaje za ,,blackened" inačicu moderne muzike, ali je definitivno u toj tradiciji blasfemije, antihrišćanstva itd. EP ima četiri pesme ali MNOGO zlovolje, sve spakovano u taj neki jeftini, sirovi ali ubedljivi zvuk i sa pravim stavom. A ima i po koji dobar rif tako da niko neće otići na spavanje nezadovoljen:
https://archfiend417.bandcamp.com/album/archfiend

Finci Cadaverous Night imaju novi EP, Cross Inverter i, ako od njih očekujete uredan, simpatičan black-speed metal koji koristi rifove i harmonije, ritmove i generalnu rokersku energiju koje pamtimo iz osamdesetih, ali sa relativno modernim produkcijskim postavkama, dobićete BAŠ TO. Cadaverous Night nisu, da se razumemo, specijalno inventivni u svojoj muzici, štaviše, prilično su generički, ali rade to što rade sa puno entuzijazma, i ove dve pesme imaju i lepe, pamtljive melodije i puno mošpit goriva tako da ja tu ne bih mnogo filozofirao:
https://cadaverousnight.bandcamp.com/album/cross-inverter

Nemci Bitterness imaju čak osmi album, Hallowed Be the Game, i na njemu se vrlo tvrdoglavo drže svog odabranog stila, pa šta im bog da. Pričamo o mid-tempo thrash metalu čvrste, uredne forme, snažnog zvuka, a bend ima ambiciju da radi i duže pesme. Moram da kažem da me Bitterness dosta podsećaju na Kreator, kada bi Kreator vukao malo na geteborški melodični death metal, a što, u principu nije loše mesto da se na njemu bude. Album ima i par meni vrlo dobrih pesama (npr. AMOK KOMA) i mada bend retko sebe izdigne iznad razine korektne imitacije, sve je to sasvim pitko i probavljivo:
https://bitterness-thrash.bandcamp.com/album/hallowed-be-the-game
 
Belgijanci Cyclone su svoj poslednji album snimili još 1990. godine ali su onda prošle dali prvi znak (novog) života singlom Eliminate i sada ga ispratili punim EP-jem, Known Unto God. I, mislim, nije ovo sad nekakvo otkrovenje i novi silazak Lucifera na zemlju, ali jeste u pitanju disciplinovan '80s thrash metal koji će vas neizbežno podsetiti na Slayer u par momenata i, uopšte, na tu neku Bay Area Thrash klasiku. Nisam siguran da će Cyclone sa novim članovima ali sa srazmerno staromodnim – ali vrlo korektnim! – pristupom napraviti tektonske poremećaje na sceni, ali ko voli propisan thrash dobiće ovde pet pesama urađenih po Pe Esu:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nv7qcouZcflKlK7cfwrOwpY25r-O3oGWg

Ima nečeg posebnog u thrash metalu izvođenim na Francuskom jeziku. Lomor sa ostrva Reinion u Indijskom okeanu sviraju vrlo čvrst, vrlo klasičan thrash metal, ali sa prilično truda oko rifova i aranžmana da nešto klasično zazvuči sveže. Pevanje na Francuskom je deo formule, da, i daje bendu instant-karakter, ali ovo su i pristojno napisane – mada međusobno dosta slične – pesme i svirka sa strašću koja se čuje. Thrash!!!!!!!
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mOY8UYm81mK-W1kl8NslgcpvrxR9temhU

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Indonežani Right On Target rade, po sopstvenim klasifikacijama, u modusu '90s metalkora, ali rade to sa puno šarma. EP Tales You've Heard Before ne puca od neke RAZNOVRSNOSTI, naravno, ali su njegove četiri pesme ugodno klecački gruverske i rade najbolje što mogu unutar vrlo skučene konceptualne i produkcijske postavke. Ako volite, volećete:
https://rightontarget.bandcamp.com/album/tales-youve-heard-before
https://futurarecords.bandcamp.com/album/tales-youve-heard-before

Ablaze iz Portugalije su svoj EP, Slow Death sklopili iz ideja koje je gitarista razrađivao tokom pandemije. Ovo su četiri godine rada spakovane u desetak minuta teškog, agresivnog a gruverskog zvuka negde između mathcore i metalcore koordinata i, uz dobru produkciju i raspoloženu izvedbu dobijamo jako pristojan provod:
https://ablazehcmusic.bandcamp.com/album/slow-death

Outer Gloom iz Konektikata na istoimenom EP-ju nude četiri pesme po meri, mislim, svakog ljubitelja teške, mačoidne ulične prozivke-kroz-muziku. Ovo je metalizirani hardkor od koga vam pred očima lete slike teretane, pištolja zadevenih u pojas trenerki i tetoviranih šaka koje stežu debeli povodac na čijem je drugom kraju pitbul terijer. No, bend ima i odličan zvuk, piše dobre pesme i nudi onoliko kvalitetnu moshcore ili beatdown zabavu koliko sam ja uopšte u stanju da zamislim. Lepo:
https://outergloom.bandcamp.com/album/outer-gloom

Dobro su mi i losanđeleski Cities in Dust čiji thrashcore ima i neku retro dimenziju, ali računam da je s svojim čestim nabadačkim gruvom i metalskim rifovima blizak modernoj publici. EP Fortune Favors the Grave imato duhovito ime, dobar crtež na omotu i pet pesama opakog razvaljivanja sa vokalom koji će, ne sumnjam, nekome biti iritantan ali meni je dao sjajan kontrapunkt uobičajenoj mačo-estetici ovakve muzike:
https://citiesindusthc.bandcamp.com/album/fortune-favors-the-grave

Česi St. Mincer imaju ,,mince" već u imenu pa nije preteško zamisliti kako zvuče. Debi album, No Place For Humanity je, dakle, grinedcore ploča sa samo malo goregrind arome, da zamiriše, spakovana u dobar, težak zvuk i pesme od po minut i po ili dva. Dakle, ne pričamo o garažnom, mikrograjnd stilu, nego o malčice ,,metalskijem" zvuku i muzici koja je za mrvicu ambicioznija. Ne nužno ZABAVNIJA, ali St. Mincer su old school na jedan prijatan način, uključujući angažovanost lirike (i STRAŠAN omot od koga će vam se prevrnuti stomak), tako da je meni ovo SASVIM okej. A daunloud se plaća koliko želite:
https://stmincer.bandcamp.com/album/no-place-for-humanity

Empty Devils su grindcore ekipa iz Hjustona u Teksasu, mada je njihova muzika, ako ćemo tehnički da pričamo više u false grind i mathcore formatu. No, mislim, sve je to srcu drago pa EP A Lesson in Obliterations nudi sedam kratkih, EKSTREMNO agresivnih pesama produciranih tako da vam otpadnu uši od besa a da onda kroz život idete bez ovih organa i budete SREĆNI:
https://emptydevils.bandcamp.com/album/a-lesson-in-obliterations

Collapsor iz Tampe sebe opisuju kao grindcore/ crossover bend ali novi demo, Chinga la Migra je praktično death metal sa kratkim pesmama. Što je vrlo simpatično. Sa novom postavom, Collapsor nisu promenili svoj socijalno osvešćeni pristup tekstovima pa prozivaju ICE i korporacije, a muzika je sirova, neispolirana, skoro do karikature ,,opasna" i meni vrlo slatka:
https://collapsor.bandcamp.com/album/chinga-la-migra

Imamo i split album dva poljska grindcore benda, naslovljen samo Łeb Prosiaka/ Enterchrist split. I, solidno je to. Ovo su bendovi osnovani početkom veka i sa dosta iskustva (Łeb Prosiaka imaju tri albuma, Enterchrist jedan, ali oni su pravili i dugačku pauzu), pa i muzika i produkcija zvuče odlično. Enterchrist su smešteni u nekakav relativno standardni crustgrind stil, ali sa prilično truda uloženog u rifove i pesme, da ne zvuči sve isto, dok Łeb Prosiaka generalno prže haotičniji, ali i maštovitiji grindcore koji malo eksperimentiše sa idejama i sve to na gomili daje jedno vrlo lepo izdanje:
https://fatassrecords.bandcamp.com/album/eb-prosiaka-enterchrist-split

Deo 5: DEATH METAL

Saibot je jednočlani death/ thrash projekat momka po imenu Marcel Mamiński, Poljaka koji živi u Britaniji i JAKO je talentovan. Za debi album, Uroboros, na snimku mu gostuju razni ugledni pripadnici poljske metal scene, poput članova Vader, a čiji su Spider i Michał Andrzejczyk odsvirali respektivno bas i bubnjeve. Spider, aka Marek Pająk je i mentor ovom mladiću i, mislim, čuje se da je u pitanju vanserijski muzičar jer, iako Saibot možda ne zvuči INOVATIVNO ili eksperimentalno, ovo je jako kompetentan i zabavan death/ thrash metal koji ide brzo i okretno i generalno okreće jaku rifašku bakljadu sve vreme. Ako volite Vader, ovo apsolutno morate čuti. Neće vam dati nešto što već niste čuli, to ne, ali je ZABAVNO a naplaćuje se samo koliko date:
https://saibotband.bandcamp.com/album/uroboros

Gibbeting je međunarodni slamming death metal kvartet sa članovima iz  desetina bendova, sa dva kontinenta i četiri države (Argentina, Švicarska, Estonija, Nizozemska). Najveće ime u postavi je svakako Floor van Kuijk, gitarista holandskih Korpse a koji pored gitare ovde radi i miksing i mastering za Gibbeting. Enivej, debi album, Execution Rampage je... monoton. Mislim, ovo je svakako slušljiv slem/ brutal death metal, ali je veoma monoton i u zvuku (programirani bubanj bez trunke dinamike je ovde najveći prestupnik) a i u songrajtingu koji prolazi kroz smene rafalnih blastova i gazećih slemova rutinski i bez velike invencije. Meni je sve to probavljivo, naravno, rifovi su korektni, vokali su korektni, energije ima, ali umeju ovi ljudi bolje.
https://gibbeting.bandcamp.com/album/execution-rampage

Kolumbijsko-brazilski Morphozoic, danas smešten u SAD, snimio je EP Savage Initiation sa solidnih pet pesama brutal death metal zakivanja. Ovo nije sofisticirano i, naprotiv, uživa u svojoj sirovosti i primitivnosti, ali ima gruv i ta neka kućna produkcija je sasvim adekvatna za ovu muziku. Ako vam kažem da se prva pesma zove The Slam Of The Beast, to otprilike opisuje celo izdanje, ali sa ipak znatno više ideja i aranžmanske dovitljivosti nego što je prosek za ovakvu muziku.
https://morphozoic.bandcamp.com/album/savage-initiation-ep

Prošle godine sam se već pohvalno izrazio o bendu Dead Filth iz Ohaja, slem ekipi koja ne komplikuje nešto mnogo u svom izrazu i više hvata na šarm i sirovost. Bend i sam za sebe kaže ,,Raw, ugly, and loud. Nothing polished. Nothing pure." Album Chained and Forgotten je onda procesija užasnih slika mučenja i sadizma, sa pesmama koje su uredni, gruverski komadi slamming death metala, bez velikih ambicija da se svira izvan poznatih granica žanra ali sa vrlo iskrenim, neposrednim izrazom unutar žanra. Za slem publiku je ovo idealno a pogotovo po ceni od koliko ta publika sama hoće da izdvoji:
https://deadfilth.bandcamp.com/album/chained-and-forgotten

Scythe su rumunski bend čiji članovi deluju veoma mlado, pa je tim slađe što rade u modusu VEOMA old school death metala. Njihov debi album, Boiled Alive, je, dakle, kao ispao iz istih garaža na Floridi u kojima su osamdesetih vežbali Executioner/ Obituary i Death, onako, sav štrokav, ali sa pažljivo napisanim rifovima i gruvom gde uživate u osećaju da vas žvaću neka divovska usta puna ogromnih zuba. Jako simpatično i producirano sasvim korektno, makar za publiku kojoj je ovo namenjeno a koja zna da ceni tu garažnu autentičnost:
https://scythegash.bandcamp.com/album/boiled-alive

Indusi Demonic Resurrection slave četvrt veka postojanja EP-jem Apocalyptic Dawn i to je VRLO umiljat progresivni death-black metal sa demonskom i apokaliptčnom tematikom ali sa muzikom koja je funkcionalni spoj tehničkog death metala i orkestarskih aranžmana. Bend svoje simfonijske korene ovde umešno kombinuje sa vratolomnim, energičnim metalom i koliko god to već konceptualno bilo kič, muzika je impresivna a pesme su vrlo solidne:
https://demonicresurrection.bandcamp.com/album/apocalyptic-dawn

Kad smo već kod Indusa, odličan EP imaju i Kanađani Mors Verum, trio vrsnih muzičara sa milion bendova i indijskim zaleđem, a koji za sada ima samo jedan snimljen album. No, Canvas, kako se ovaj EP zove, snimljen nakon pet godina pauze i selidbi, je praktično minialbum, sa pet pesama poprilične dužine i impresivne kompleksnosti. Opet, i pored očiglednih ambicija u kompozitorsko-aranžmanskoj sferi i zavidnog muzičarskog nivoa koji se čuje, Mors Verum prave muziku koja je, pa, pitka. U najmanju ruku pesme ovde vrlo lepo i logično teku a zvuk je teksturiran i topao pa bend mogu da svrstam u kategoriju gde već držimo Artificial Brain, Afterbirth ili Ulcerate i da od njega očekujem VELIKE stvari:
https://morsverum-label.bandcamp.com/album/canvas

Demonstration MMXXVI je prvi demo za britanski Sulphuric Deity i ovo je ne nešto specijalno inovativna ali pitka kombinacija black i death metala sa bestijalnom dispozicijom i vrlo brutalnim zvukom. Nije da ovde nema sofisticiranosti, ali bend apsolutno nastoji da vas poravna sa patosom svojim orkanskim nastupom i dosta nedinamičan, napucan zvuk može malo da zasmeta da čujete kako pesme zapravo imaju različite ideje i identitete. Svakako je više nego solidno a ako, kao i neki od nas, volite muziku čija je primarna karakteristika agresija, lepo ćete se provesti. Foetus Christ je HIT:
https://sulphuricdeity.bandcamp.com/album/demonstration-mmxxvi

Ne znam  koliko ljudi ima u indonezijskom sastavu Coffin Spite ali ne bi me iznenadilo da je u pitanju samo jedna osoba jer EP  Vengeful Dead i produkcijski i idejno zvuči kao delo jedne osobe. Ali iskreno, intenzivno delo. Ovo je death metal sa jednostavnošću i neposrednošću hardcorea, ekspresivan i koliko god bio jednostavan pa i naivan, efektan:
https://coffinspitedeath.bandcamp.com/album/vengeful-dead

Heh, preskočio sam jedan od ovonedeljnih albuma na kojima svira Rogga Johansson jer mi je na tom albumu spoj death i groove metala zvučao pomalo neinspirisan, napisan šematski i odsviran rutinski. Ali ne lezi vraže, Rogga ove nedelje sa svojim starim ortacima Paganizer ima već četrnaesti album, As Mankind Rots i to je već propisan švedski metal za kakav uvek imam vremena. Ne da Paganizer ovde izmišljaju nešto novo, ne izmišljaju, ali As Mankind Rots zvuči energično i zapravo prilično profitira od jednostavnih pesama baziranih na pamtljivim rifovima i dobrom gruvu. Produkcija je snažna, pa i preterano bučna za moj ukus, ali album zvuči ZDRAVO a pesme nude proverenu death metal formulu koja u egzekuciji ispada osvežavajuće ISPRAVNO:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/as-mankind-rots

Finci Mädätys šarmantno namiguju mojim ušima na svom debi albumu, Kuoleman ulottuvuudet. Ovo je ploča kao sa početka devedesetih, jedna old school kombinacija doom i death metala, sva štrokava, napunjena do vrha velikim, dementnim rifovima i malim, bolesnim melodijama. Miks je lepo raširen po prostoru, a mastering je bez modernih kompresija tako da sve zvuči zdravo i prirodno. Mädätys vrlo očigledno nisu zainteresovani za nekakva moderna rešenja ali u klasici pronalaze dosta svežih ideja. Na kraju njihov death metal zvuči autentično i, ako volite ovakvu muziku, vrlo zabavno:
https://madatys.bandcamp.com/album/kuoleman-ulottuvuudet
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/kuoleman-ulottuvuudet

Imamo i vrlo kočoperan progresivni death metal na drugom albumu roterdamskih Buried. Nije ovo, da odmah razjasnimo, neka NAGLAŠENO progresivistička forma i Buried na albumu Imagined Deformation sviraju vrlo ubedljiv death metal sa dubokim vokalima, non-stop rešetanjem duplog bas bubnja i teškim, tvrdim rifovima, a progresivnu notu unose ukusno odabrane harmonske ekspedicije u manje istražene delove metal-spektra, i kompleksniji rifovi i aranžmani. Mislim da je sve to sklopljeno sa mnogo odmerenosti i mada je miks prilično napucan i bez mnogo dinamike, muzika je toliko dobra da mi nije smetalo. Već druga pesma, Inundation Beyond mi je raspršila sve sumnje u bend a ostatak albuma sam klicao od sreće:
https://buriedmetal.bandcamp.com/album/imagined-deformation

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Progresivni ekstremni metal je u modi ove nedelje pa imamo i debi album benda Agenbite Misery iz Nju Hempšira. Ovo je trio koji se tematski bavi Džemsom Džojsom i njegovim legendarnim romanom Uliks, kamenom-međašem modernističke literature i knjigom koja i sto godina kasnije ostaje provokativna i beskompromisna kao malo koja druga. Naravno, Remorse of Conscience, kako se album zove, ne može po inventivnosti i revolucionarnom pristupu da stvarno igra u istoj ligi sa Džojsom, ali je svejedno u pitanju vrlo dobra ploča metala koji snažno izlazi iz proverbijalne kutije i ne plaši se da ode u neke vrlo eksperimentalne širine da bi našao svoj osobeni izraz. Ja sam, naravno, apsolutna meta za ovakve bendove, neko koga lože ukrštanja death metala i avangarde, blek metala i progresive, noise rocka itd. pa ću vrlo rado preporučiti za slušanje Agenbite Misery i njihov ,,daj da probamo SVE" pristup. Album, naravno, nije za uzgredna slušanja i definitivno ne nudi muziku za relaksaciju, ali je dobar:
https://agenbitemisery.bandcamp.com/album/remorse-of-conscience
 
Hush Now, Sweet Halo iz Viskonsina svoju muziku krstili su ,,Freak Gaze" a što znači da nisu dovoljno brzi za blackgaze niti dovoljno spori za doom gaze, a opet su više heavy od ,,običnog" shoegazea. Enivej, ako volite Jesu, ili generalno shoegaze muziku a da je teža po zvuku, EP  Sundial / The Fear je vrlo solidan. Umeju ovi ljudi i propisno da krljaju, na primer kad krene druga pesma tako da su svi potrebni uslovi da ih pohvalim ispunjeni.
https://hushnowsweethalo.bandcamp.com/album/sundial-the-fear

Nadja imaju novi živi album, Seemannsgarn (Church In Session) a koji je, dakle, jedan drone-metal komad odsviran u Berlinu (gde je dvojac sada permanentno baziran), sa izvođenjem kompozicije Seemannsgarn što je znamo sa istoimenog albuma iz 2021. I tada i sada je Seemannsgarn činila celo izdanje i ako volite Nadjin metodični, meditativni, ne specijalno agresivni drone metal, ovo je veoma prijatan, veoma umirujući zvuk i tečna, ljupka muzika tokom svojih 40 minuta. Plaća se koliko želite:
https://nadja.bandcamp.com/album/seemannsgarn-church-in-session

Eanna su zanimljiva ekipa iz Barselone, sakupljena iz gomile već aktivnih bendova i, reklo bi se, sa različitih strana sveta, da svira progresivnu, eklektičnu smešu žanrova. Teži rok ili metal je svakako u osnovi albuma  Winds from East ali bez nekakvog imperativa da se ovo žanrovski sasvim odredi. Mislim, tenor saksofon je stalni deo postave, a što se dobro uklapa uz dobar gruv i psihodelične matrice, te odlične vokale pevačice Irine koja, uzgred, peva na Ruskom. Eanna su ovo pripremali pet godina i vidi se jedan studiozan pristup muzici koja ipak nije izgubila rokersku spontanost usred svog tog metodičnog aranžiranja. Vrlo lepo a daunlouduje se po ceni koju sami odredite:
https://eannametal.bandcamp.com/album/winds-from-east

Gong Slayer iz Nju Meksika je izdao kasetu i njeno ime je samo Gong Slayer, dakle, čak i bez numeracije koja je krasila dosadašnja digitalna izdanja. Ovo deluje kao majlstoun u kratkoj ali uzbuđenjima ispunjenoj karijeri umetnika sa juga SAD, jer je ovo po prvi put da čovek ima ne jednu nego dve kompozicije na izdanju i da je naveden inženjer zvuka koji je radio mastering. Što se samog sadržaja tiče, nema ni najmanjeg razloga za brigu jer Gong Slayer nastavlja da radi superiorno dobri ambijentalni zvuk komponovan i izvođen ekskluzivno na tri gonga, uz korišćenje različitih maljica i to je i dalje meni jedan od najboljih primera kako se lako može raditi u vrlo klasičnom modusu koji su svojim remek-delima obeležili Thomas Köner ili Karlheinz Stockhausen i biti vredan pažnje. Ako volite zvuk koji je minimalan u konceptu ali veoma bogat u realizaciji, ovo ne propuštajte. Kaseta je deset dolara a digitalni daunloud i dalje plaćate po želji.
https://gongslayer.bandcamp.com/album/gong-slayer

Švedski duo Moon Mother bih glatko promašio da ga Angry Metal Guy nije uvrstio u svoje prikaze ove nedelje i dao mu visoku ocenu, sa sve opaskom autora prikaza da će zabrinjavajuće preveliki deo čitateljstva preskočiti ovaj tekst jer je tagovan sa ,,not metal". Naravno, Moon Mother ZAISTA ne sviraju metal ali njihova kombinacija avetinjskog folka i avangardnog roka pa i post roka je izvrsna i ne poznajem ni jednog metalca kome se ne bi dopala. Album Meadowlands ima dodatog i vrlo diskretnog perkusionistu, pa je kombinacija fantastično urađenih napeva Sare Mehner, kvalitetnih (a zapravo prilično minimalnih) aranžmana za žice, klavire i gudače Pata Ahlströma, te tihih udaraljki Roba Halla apsolutno hipnotična i može se slušati ukrug satima:
https://moonmother.bandcamp.com/album/meadowlands

Cut To The Core Vol. 2 je kolekcija akustičnih obrada hardkora iz devedesetih godina prošlog veka koje je za svoj instagram snimao Stephen Brodsky iz Mutoid Man. I, mislim, ko nikada nije poželeo da na jednom mestu ima odlično urađene, emotivno izvedene kavere Gorilla Biscuits, Avail, His Hero Is Gone Neurosis itd, ovde nema šta da traži. Meni je stvarno dovoljna Neurosisova Under the Surface u jednoj skoro pa bolno neposrednoj verziji da se sav raznežim:
https://stephenbrodsky.bandcamp.com/album/cut-to-the-core-vol-2

Uncultivates iz Korka u Irskoj trpaju album glasnog noise rocka i posthardcorea pod naslovom This Will Become Clear Later, Like The French Revolution. I, onda, taj vragolasti odnos ka naslovima (koji je reflektovan u imenima praktično svih pesama), plus generalna zajebantska dispozicija benda koji se slika u kaubojskoj odeći i još bendžo koji vidimo na toj slici ima i u stalnoj postavi može da sugeriše da je ovo neka komedijaška ekipa, ali NE. This Will Become Clear Later, Like The French Revolution je ploča jebeno oštre agresije spakovane u jebeno dobar gruv i miksovana krvoločno pametno, pa napominjem da bi bilo dobro da spremite lubrikant jer neće biti nežno:
https://uncultivates.bandcamp.com/album/this-will-become-clear-later-like-the-french-revolution

Imamo i novi Puscifer, i mada Normal Isn't ima svoje ekscentričnosti, bend je sada u zreloj fazi, sa stabilnom postavom i izvukao se iz faze opsednutosti seksom, pornografijom, perverzijom itd. Normal Isn't zvuči kao ploča ,,odraslog" leftfield/ art-rock benda, sa Keenanovim neodoljivo šarmantnim (i varljivo kompleksnim) kompozicijama i vokalima koji će vas podsetiti na njegov matični bend Tool, ali je jedan od zaštitnih znakova Puscifer danas svakako vokal Carine Round koji ovom albumu daje toplinu što bi možda falila često vrlo matematički postavljenim aranžmanima. Puscifer nekako uspevaju da imaju i pop-prijemčivost i auru avangardnog intelektualizma i to im lepo stoji:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kgKEr8qyiwVJ_D3OhieYKb7moiK-kDWLw

Belgijski Predatory Void je vrlo teško smestiti u neku nišu jer je ovo zaista krosžanrovski bend sa jednakim udelima folka, alternativnog roka, blek i sludge metala u svom zvuku. Novi EP, Atoned In Metamorphosis nudi i dobre rifove, i kontemplativna akustična razlaganja i melodični napev i demonski vokal, ali bend pre svega karakterišu sjajan rad sa dinamikom, odlična krešenda i dekrešenda, osećaj da muzika diše i kreće se i da nije samo artefakt uhvaćen u studiju i zapisan da se nikada ne promeni. Pevačica Lina (iz Cross Bringer) je najočiglednije izvrstan deo ove ekipe jer njen je raspon tehnika i ekspresije zastrašujuć, ali ovde svira i Lennart Bossu iz Amenra a i ostali članovi su vrlo iskusni pa pričamo o projektu sa jakim pedigreom i, na ovom EP-ju, veoma jakim materijalom:
https://predatoryvoid.bandcamp.com/album/atoned-in-metamorphosis

Chat Pile rokaju bez stajanja. Imamo, dakle, novi EP, Masks, sa dve pesme kvalitetnog sludge-noise rock rokanja i rolanja i, ako vam je recentni eksperimentalniji zvuk koji su Chat Pile provlačili prošle godine bio simpatičan ali ste čeznuli za malo propisnog four-to-the-floor zakivanja sa frenetičnim vokalima i teskobnim gitarskim radom, onda će vas naslovna pesma prevrnuti sa stolice. Presrećni što ovaj EP izdaju za Sub Pop, Chat Pile za B stranu rade obradu Nirvanine Sifting i apsolutno je raskomadaju tokom ovog procesa, podsećajući na to da je rana Nirvana imala manje melodičnih folk-elemenata a više proto-sludge i industrial pretnje u svom zvuku. No, da se vratimo na naslovnu pesmu, ovo mi je jedan od najboljih Chat Pile komada jer nekako premošćava decenije i nudi neku vrstu modernog pogleda na nasilnost Big Black, spojenu sa sludge metalom i sad apsolutno ne mogu da dočekam da ljudi snime novi album. Predobro:
https://chatpile.bandcamp.com/album/masks

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

 
Britanski Eternal Winter ima treći album, Cosmic Blood, Cosmic Grail i njihov vrlo tehnički, vrlo ambiciozni i vrlo epski power metal je u dobroj formi. OK, Eternal Winter umeju da zazvuče i pomalo karikirano u tome koliko se trude da svaki detalj svake pesme bude u maksimalno epskom modusu, ali opet, ovo je kvalitetna svirka, energičan metal, dobra produkcija, dobar vokal i pesme zvuče znojavo i LJUDSKI radije nego da su studijski upeglane do potpunog beživotja kako to ume inače da bude. Templum Esoterika, recimo, je sjajna pesma za moj groš:
https://eternalwinter.bandcamp.com/album/cosmic-blood-cosmic-grail

Za nešto prizemljeniji ali i dalje sasvim korektno epski heavy metal imamo novi Wicked Smile. Australijancima je When Night Falls drugi album, i ovo je ploča himničnih ajmo-ruke-gore refrena i generalne stadionske ambicije ali odsvirana sa svim nogama čvrsto na tlu, bluzerskom osnovom, i praktično kafanskom epikom. Ne mogu da kažem da Wicked Smile rade išta originalno, sve sam ovo čuo još osamdesetih, ali bend je KOREKTAN i očigledno voli ovo što svira pa onda deo te ljubavi zarazi  i slušaoca:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lJtSHR0G49vK11_JEoR3nxObA0bY5GXCM

Britanci Tailgunner, istina, umeju da budu malo preslađeni za moj ukus, ali njihov prvi album od pre tri godine mi je bio sasvim prijatan, pa mi onda nije loš ni njegov nastavak, Midnight Blitz. Naravno, ovo sada izdaje Napalm Records pa je regler za cheesy epiku odvrnut do kraja a produkcija, u koju je prste umešao u legendarni KK Downing, jeste prebudžena za moje osetljive kriterijume, no, Taligunneri pišu kvalitetne pesme i to im je najjači adut. Ovaj je album u globalu bliži sleaze metal predlošcima nego ,,čistijem" NWOBHM stilu prvenca, ali kvalitet ne izostaje pa neće ni moja preporuka:
https://tailgunner.bandcamp.com/album/midnight-blitz
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kmYQ1nRw_aOFxARTM7sUn1dN9dqJzBanQ

ALBUM NEDELJE

OK, znali ste da nas ovo čeka na kraju. Mayhem rade već duže od četrdeset godina a Liturgy of Death im je tek sedmi album. To nešto znači. Promo materijal za ovaj opus naziva Mayhem bez nekakvih rezervi najuticajnijim blek metal bendom svih vremena a verujem da ima nečeg i u tome da pričamo o ekipi koja nikada nije štancovala ploče zato što je potrebno da se bude prisutan na tržištu i u konverzaciji već samo onda kada je imalo nešto važno da se kaže. Tako je prethodni album, Daemon, bio izašao još 2019. godine i nudio apsolutno nihilističku i opojnu viziju razdvojenosti od bilo čega svetog što postoji u zapadnjačkim hrišćanskim konceptima pa ako sad kažem da Liturgy of Death uspeva već prvom pesmom da nadmaši moja očekivanja, nadam se da to neće zvučati kao hiperbola. Liturgy of Death meni naprosto zvuči kao Mayhem koji je potpuno konsolidovao svoj identitet i sada uzima elemente muzike i filozofije iz čitave četvorodecenijske karijere i kombinuje ih slobodno u pesme koje su sve napisane oko teme smrti/ smrtnosti i posmatraju ih iz različitih uglova. Prosto je suvišno govoriti da su muzičari poput Hellhammera ili Attile Csihara među najlegendarnijim imenima vaskolike istorije metal muzike, ali ne može se ne podvući koliko i jedan i drugi ovde zvuče prepoznatljivo a istovremeno raznovrsno, sa Hellhammerom čiji agresivni a slojeviti perkusionistički stil nosi pred sobom gitariste što jedva drže korak, te sa Attilom koji je pola demonsko prisustvo iz vaših najcrnjih košmara a pola zombifikovani operski-pevač. Ne manje važno, ovaj bend već JAKO DUGO promoviše filozofiju miksovanja i masteringa gde se instrumentima daje prostora da se razmahnu i čuju i mada Liturgy of Death zvuči upeglano i čvrsto, on nije spljeskan i beživotan kao veliki deo modernog metala. Mayhem su, da ne trošimo dalje ni vaše ni moje vreme, sa ovim albumom izbacili još jedno remek-delo koje podseća zašto je norveški blek metal I DALJE etalon po kome makar ja merim sve ostalo. Ako volite, oduševićete se. Ako ne volite, pa... zavolećete:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/liturgy-of-death-24-bit-hd-audio

[sodomizer]

Slažem se za novi Mayhem.

[Meho Krljic]

Mislim da se ceo svet slaže     

[sodomizer]

Pa dobro ne baš ceo svet, ali ajde...

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/znich-hramnicy-2026

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/lily-lowe-norway-2026-beautiful-disaste

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/in-aeternum-sweden2026-of-death-and-fire

[Meho Krljic]

Daaa, savršeno prijatna ploča. Ne sad nešto maštovita ili inovativna, ali oni su stari bend i ni ne moraju sad da se nešto dokazuju novim idejama. I produkcija vrlo dobra, baš, ono, prijatno sve na gomili.

Jedna mala sugestija za tvoje prikaze:

Pored Youtube linka bilo bi lepo da stavljaš i Bandcamp link (kada postoji) jer to pomaže da se proširi svest da ove stvari mogu da se kupe lako, brzo, bez DRM-a, bez čak i potrebe da se otvori Bandcamp nalog (mada to snažno sugerišem jer je lako, ne smara i mnogo pomaže u upravljanju kolekcijom), a ljudi koji vole vinil ili specijalna izdanja ili jednostavno mrč, tamo će moći da nađu svašta. U slučaju In aeternum, recimo (link je gore, u mom poslednjem prikazu), ima vinil i to crni i crveni i ima CD.

[sodomizer]

Dobro, mada ne koristim bandcamp. Iskreno, voleo bih ovo na original cd-u.

[Meho Krljic]

Sve jasno. Zato i reklamiram Bandcamp jer tamo te fizičke nosače kupuješ direktno od benda/ izdavača, i mada se Bandcamp ugrađuje, oni su uglavnom zaslužili dosta dobre volje na ime svog poštenog odnosa i prema publici i prema umetnicima ovih poslednjih godina...

[Petronije]

Znam da mogu da izguglam ili iskoristim AI, ali mislim da je legitimno da pitam forumske kolege šta je (ukratko) bandcamp?

[Meho Krljic]

Pa sajt preko koga muzičar može da lako i bez prepreka distribuira sovju muziku a slušalac da je lako čuje ili kupi.

Za razliku od Spotifaja, Dizera itd, Bandcamp nije striming servis (mada nudi striming on nije orijentisan na plejliste i NE plaća muzičare za strimovanje) več servis gde albume uglavnom možeš da strimuješ za dž a onda da ih kupiš digitalno, i dobiješ fajlove (MP3, FLAC itd.), bez ikakvih DRM prepreka, dakle, klot fajlove koje možeš da staviš na šta hoćeš, slušaš gde hoćeš itd. Dakle, za nas matore. Za mlađe koji su navikli da za sve postoji "app", ima i aplikacija pa staviš na fontele i preko nje strimuješ ono što si kupio ili drugo.

Takođe, muzičari preko Bandcampa prodaju fizičke kopije muzike (CD, vinil, kaseta), i drugi merč (majice, duksevi, kape, torbe itd.). Bandcamp uzima svoj procenat, naravno, ali nema problem da bendovi muziku prodaju po "pay what you want" ceni, dakle, moguće je kupiti album za 1 cent, ako je muzičar odobrio ovakvu prodaju.

Takođe, sve ovo možete da radite i bez registrovanja na sajt, ali je bolje kad ste registrovani jer onda Bandcamp vodi računa o vašim kupovinama i sve su u jednom relativno lako pretraživom katalogu.

Drugim rečima, najbolji delovi striming servisa, radnje za prodaju fizičkih kopija muzike i normalne piraterije.

[Petronije]

Hvala na objašnjenju. Ja spadam u "starije" i koncept striming servisa mi mnogo više odgovara, ali razumem zašto bi neko više želeo da koristi Bandcamp.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/ashes-awaken-rise-2026

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/ivory-moon-the-silent-ruins-of-mars-2026

[Meho Krljic]

Da, ni ja nisam nešto pao na dupe od ovoga. Ali omot         

[Meho Krljic]

Da li dan zaljubljenih slave  i oni zaljubljeni u sebe? Evo, lomi me ova dilema već satima. U drugim vestima, mirnija nedelja je iza nas, ali sa par, pa ANTOLOGIJSKIH izdanja. Taman da se lepo sluša preko praznika koji preziremo jer su ga naprednjaci prisvojili i kao i sve drugo pretvorili u otužni simulakrum, ali volimo jer nam daje malo slobodnih dana da slušamo muziku, čitamo i igramo igre. Neka nam je srećno.

Deo 1: BLACK METAL

Grčki Winter Eternal je svakako premelodičan za moj ukus. No, njegov peti album, za deceniju i po rada, Unveiled Nightsky je naprosto odlično napisan i odsviran za sve pare. Stelios Makris veoma dobro zna šta hoće sa svojim melodičnim, energičnim blek metalom, ima uvo za dobre teme, zna i da producira kako treba i ovo je ploča koja meni nije ni dosadna niti preterano cheesy, već baš kako treba. Makris ovde nudi epski, melanholični metal sa mnogo krešenda i uzbuđenja i to je vrlo lepo:
https://wintereternal.bandcamp.com/album/unveiled-nightsky
https://winter-eternal.bandcamp.com/album/unveiled-nightsky

Poljak koga znamo samo pod imenom Mortt ima treći album svog projekta Temple of Decay i to je, da vam kažem, GADAN blek metal. Mislim, OK, naravno da ovde imamo muziku po visokim poljskim standardima, ali Profanus je ploča dobrodošle agresije i oštrine, i produkcijski i muzički svedenija i – u pozitivnom smislu – manje suptilna od onog što inače Poljaci rade. Ali ipak, razume se, i dalje pričamo o dobro napisanom, himničnom blek metalu koji slavi smrt i ruga se veri udarajući jako i pržeći sve ispred sebe. Uživajte:
https://oldtemple.bandcamp.com/album/temple-of-decay-profanus

Njemački Winselmutter su nazvani po nekoj vili iz germanskog folklora i imaju pevačicu ali nemoj neko zbog toga da se spremi na slušanje nežnog paganskog metala sa prijatnim ženskim pevušenjem. TO BI BILA GREŠKA. EP Ketzergeyst ima četiri pesme razornog, agresivnog blek metala a pevačica, zvuči DEMENTNO. Kako bi ste i očekivali od nekog ko je za umetničko ime izabrao sledeće: Eternal Chaos Witch ov Blackened Ritual Nights. Molim, molim. Enivej, ovo ima i neke melodije i neku produkciju pa nije POTPUNI andergraund haos, i pesme su generalno napisane ambiciozno, tako da, poslušajte, ima štofa a ima i kaseta na Fucking Kill Records (uskoro i vinil), dok se daunloud plaća po želji:
https://winselmutter.bandcamp.com/album/ketzergeyst
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/winselmutter-ketzergeyst

Nisam neki čest slušalac simfonijskog blek metala, ali belgijski Saille ima tačno idealnu kombinaciju pompe, kompozitorske ambicije i propisne blek metal krljačine na svom šestom albumu, Forebode, da meni to bude simpatično. Ovo je ploča velikog, širokog zvuka, ali i vrlo energične, znojave svirke i meni su Saille sve što treba prodali već na prvoj pesmi:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/forebode

Ekvadorski Wampyric Rites ga šiju iz sve snage na svom trećem albumu, Under the Tragic Fullmoon of the Vampire. Uprkos pompeznom imenu, ovo je minimalno melodičan ali generalno agresivan i sirov blek metal koji bije po pičci blastbitovima a onda miluje slatkim speed metal melodijama na tanušnoj, old school gitari. Ponekada i obrnutim redom. Oću da kažem, ovo je SIROVO i producirano superjeftino, ali KIDA i meni je donelo širok osmeh na lice:
https://wampyricrites1.bandcamp.com/album/under-the-tragic-fullmoon-of-the-vampire-2 
 

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Whoa, samo što sam pohvalio Velšane Pyrogaric za album prošle nedelje, oni su brže-bolje izdali i živi EP  Pyrogaric: Live at The Patriot. Zvuk je ovde nešto, jelte, jeftiniji nego na albumu ali je izvedba žustra i strastvena i taj neki simpatični stoner rok, sa bubnjarkom koja entuzijastično peva fino preživljava tranziciju u živi ambijent. Tri pesme, šarmantne i pitke:
https://pyrogaric.bandcamp.com/album/pyrogaric-live-at-the-patriot

Imamo još ugodnog ,,ženskog" doom metala/ hard rocka. A tu mislim na losanđeleski kvintet Iron Widow koji ima četiri žene i jednog muškarca u postavi. Ali, mislim žena na bubnju, to bi već samo po sebi bilo dovoljno da mi privuče pažnju. A i muškarac ima brkove. U svakom slučaju, Iron Widow imaju lepu dispoziciju i sviraju heavy metal koji je cheesy ali sa zdravom doom metal osnovom. Hoću da kažem, EP  High Priestess | Doomed je sirov, odsviran pošteno ali jednostavno, a produciran jeftino i časno i njegova psihodelično-okultna komponenta dolazi na ime te kombinacije faktora a ne na ime nekakvog teatra i brda pedala na bini. Ovo je dakle, znojavi, pošteni metal kakav ja ne mogu da ne volim:
https://ironwidow.bandcamp.com/album/high-priestess-doomed

Finci Mr. Crabman and The Seaweeds imaju zabavnu kombinaciju stoner rocka, sludge metala, pa čak i malo thrasha na svom drugom albumu, Nothing In Return. Nije ovo naročito maštovito napisano, i bend koristi standardne elemente, ali se izrazito trudi da ih iskombinuje sa dosta varijacije u izrazu i onda album čisto tom snagom stalne promene uspeva da održi prijatnu tenziju:
https://mrcrabmantheseaweeds.bandcamp.com/album/nothing-in-return

Burnt Witch iz Tenesija su osnovani prošle godine i već imaju debi EP, Dopelich, sa četiri pesme kompetentne ako već ne snažno originalne muzike. Mislim, već iz imena benda i izdanja otprilike znate kako će ovo zvučati i Burnt Witch apsolutno isporučuju taj drogirani, hipnotički stoner-sludge metal sa psihodeličnim prelivom, nudeći sporost, težinu, toplo distorzirane gitare, i kombinaciju promuklog, grubog vokala, sa dodatkom narkotičkih napeva. Prilično to dobro bude do kraja. Bastard je, recimo HIT:
https://burntwitch.bandcamp.com/album/dopelich-ep

Venecijanski doom metalci Kröwnn snimili su album, Santa Somnia, nazvan po izmišljenom svecu koji, er, ,,krade san i kreativnost svojih žrtava kako bi hranio kraljevstvo zaborava i mučenja". Na našem se to ne zove svetac, AL DOBRO. Važno je da je album prijatan, nudeći bučan, melodičan doom metal koji ima gorkoslatke melodije, odlične vokale i težak, prijatan zvuk uprkos glasnom masteringu. Sedam pesama rokanja i rolanja, plus intro i autro, garantovana odlična zabava za svakog ko voli muziku u estetskom rasponu od Black Sabbath do Candlemass:
https://krownn.bandcamp.com/album/santa-somnia

Za još doom metala imamo prvi album kanadskog Sundecay. Ovaj kvintet radi već duže od deset godina i ima iza sebe dva EP-ja, pa je i bilo vreme da se napravi taj korak i The Blood Lives Again je glasna, užasno bučno producirana ploča melanholičnog, pomalo gotskog a onda pomalo i psihodeličnog doom metala. Ne kombinacija koji bih na prvu loptu zavoleo, ali ima ovde dosta šarma u tim bestidno melanholičnim melodijama i energičnoj izvedbi. Ne znam, zaista, ko misli da ovako glasan mastering pomaže muzici ali ako vam to ne smeta, ovo vredi da se čuje:
https://sundecay.bandcamp.com/album/the-blood-lives-again

Grci Oath, pak, sviraju doom metal (mnogo) bliži Black Sabbath predlošcima, pa je njihov debi album, Unteach, jači u rifaškoj sferi, satanski psihodeličan, generalno old school i jako prijemčiv. Graci obično imaju raskošnu produkciju kad sviraju ovakvu muziku, ali Oath imitiraju rani Sabbath i u ovom domenu pa je njihov zvuk siroviji, analogniji, a album je snimljen uživo u studiju. Ako volite Black Sabbath, ovo APSOLUTNO treba da čujete. Ako ne volite, iskreno sam iznenađen što ovo čitate:
https://oath696.bandcamp.com/album/unteach

The Grotesque Within je četvrti album za italijanski Oreyeon ali prvi koji su snimili u sopstvenom studiju u Trevizu i njima je onda on neizmerno važan kao puna realizacija vizije benda, bez ičijeg mešanja. Da ne bude nikakve brige, Oreyeon već iza sebe imaju respektabilan muzički opus i ovo izdaje rimski Heavy Psych Sounds Records tako da je visok nivo kvaliteta zagarantovan, i muzički i produkcijski. Oreyeon ovde nude sedam pesma gruverskog, ugodnog ali slojevitog i atmosferičnog stoner roka, sa čvrstim, za moj ukus možda mrvicu prečvrstim ali ipak dovoljno toplim zvukom da nema ni pomisli o monotoniji. Inspirisani Thomasom Ligottijem, autori muzike su ovde išli na avetinjsku, nelagodnu atmosferu, ali je svirka toliko tečna, vokali su toliko dobri i zvuk je težak ali lep, da dobijate samo čist užitak. Izvrsno:
https://oreyeon.bandcamp.com/album/the-grotesque-within
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/oreyeon-the-grotesque-within


I Purple Lung su vredni pažnje. Ekipa iz Pensivlvanije je snimila svoj debi album, Mystic Vision i ovo je stoner rok čvrstog ritma i dobrih, bluzerskih rifova, sa pevačicom koja zna šta radi. Prvo što mi se izrazito dopada kod Purple Lung je da ne preteruju sa kompresijama u zvuku. Ovo nije najdinamičniji snimak SVIH vremena, ali posle nekoliko albuma koji su mi uši izložili apsolutnoj torturi, lepo je čuti stoner/ doom ploču koja ipak zvuči toplije i ima nekakvu dinamiku. Drugo, pesme umeju da ovde budu dobre. Bend ima fine, postsabatovske, evokativne rifove i standardni gruv i to je sve lepo aranžirano a gitaristkinja i pevačica Toni Pennello svemu dodaje solidnih 30-40 odsto šarma svojim odličnim glasom i dobro izaranžiranim pevanjem. Purple Lung su prosto stoner rok bend koji bih ponudio nekome ko bi me pitao šta mu dođe taj stoner rok i da li vredi da se sluša – ovo je album karakterne muzike i lepog zvuka i jako mi je prijao:
https://purplelung.bandcamp.com/album/mystic-vision

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Francuzi Deathraw (a ne Deathrow, jelte) imaju debi EP, Reduced to Ashes i to je jedan častan pokušaj emulacije Bay Area Thrash metala. Ne nužno sasvim uspešan, ima tu dosta usiljenosti u vokalima, ali bend svira momački, ima dobar zvuk i generalno prži taj thrash metal uz dosta dinamike i promena ritma, a to zvuči inventivno i pošteno:
https://deathrawthrashmetal.bandcamp.com/album/reduced-to-ashes

Obično ovde ne pričamo o reizdanjima ali pravim izuzetak za Narcotic Religion, debi album kambrijskog benda Pendemia jer je isuviše dobar, isuviše važan a i ima pored originalnih sedam pesama još i demo Widespread Epidemic koji sam prilično siguran da niste čuli, plus pet do sada neobjavljenih živih snimaka. Pendemia su bili provincijski thrash metal sastav koji je radio kasnih osamdesetih i taj svoj debi snimio 1990. godine i posle toga se rastočio. No, ono što ćete čuti na ovim snimcima je VRHUNSKI thrash metal ulične ali sofisticirane forme i zrele dispozicije. Britanija nije imala MNOGO važnih thrash metal sastava u ono vreme – barem ne u poređenju sa Kalifornijom ili, ne znam, Brazilom – i lepo je da na opuse Xentrix, Onslaught i Acid Reign možemo da dodamo i Pendemiju. Muzika je ovde ODLIČNA, zvuk dobar a kambrijski naglasak pevača Iana Maxwella dok se obraća publici PRELIJEP. Nema greške sa ovim izdanjem i mada se CD za sada šalje samo u UK, daunloud vam je instant-dostupan:
https://pendemia.bandcamp.com/album/narcotic-religion

Vrlo su mi se dopali Leatherhead, grčki metalci koji su negde tačno na granici između speed metala i heavy metala. Osnovani 2022. godine, Leatherhead imaju već drugi album, Violent Horror Stories i pošto se to skraćuje u VHS, kako se i prva pesma zove, prilično je jasno koju estetiku gađaju. No, ljudi pišu odlične pesme, imaju dobar, zdrav zvuk, bez garažnog hardlajn lojalizma i, ključno, apsolutno umeju da u svoju muziku ubace dosta melodije a da ne kompromituju tu speed metal osnovu. Album, dakle, filmskog imaginarijuma, ali to nisu filmovi zbog kojih se išlo u bioskop i, jelte, Leatherhead tačno znaju kako da dočaraju tu jeftinu, prljavu, a neodoljivu privlačnost VHS-a:
https://leatherheadgr.bandcamp.com/album/violent-horror-stories

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Broken Remains su iz Pitsburga i u skladu sa istorijom ovog grada vezanom za proizvodnju čelika, njihov EP Demons Die With Me nudi vrlo metalizirani hardcore. Ovo je pet pesama izuzetno negativne emocije i solidnih metalskih rifova, sve nabačeno preko teškog, plesnog gruva i posoljeno promuklim, dementnim vrištanjem. Vrlo standardno, ali i vrlo solidno, pa ako volite, evo:
https://brokenremains.bandcamp.com/album/demons-die-with-me

Kad smo već kod metaliziranog hardkora, Cold Blood iz Australije OPAKO gaze na albumu Nothing to Give. Kažem ,,albumu" ali ovo ima samo osam kratkih pesama mošerskog gruva i metalskih rifova, brutalnih uličarskih vokala i ispresovane produkcije pa je zapravo kratko, slatko i ispunjeno uzbuđenjima za svakog ko voli ovakvu muziku. Dodatno, i cena je koliko date pa ako vam je beatdown na srcu izvolite:
https://coldbloodau.bandcamp.com/album/nothing-to-give

I švedski Ceaseless svira metalizirani hardcore sa plesnim gruvom, niskim štimom i promuklim vokalima, ali u njihovom slučaju demo snimak, Demo, jako profitira od sirovosti. Ovo zvuči pozitivno garažno sa tupim, hipnotičkim gitarama, teškim, mošerskim bubnjem i dementnim ženskim vokalima i meni se jako dopada:
https://ceaseless033.bandcamp.com/album/demo

Folded in Half iz Ontarija imaju demo snimak F.I.H. i to je šest pesama gadne prljavštine. Smešteni negde između hardcore i grindcore koordinata, Folded in Half su simpatično primitivni, simpatično sirovi i potpuno autentični. Ovo je muzika vrlo niske tehničke ekspertize ali vrlo visoke, jelte, iskrenosti i neposrednosti i to u startu svaku pomisao da kritikujete produkciju ili izvedbu čini nekako deplasiranom. Naravno da se ovo nudi po ceni koju sami date i, evo, poslušajte, vredi podržati ove momke:
https://foldedinhalf.bandcamp.com/album/f-i-h-demo


Norveški bendovi Forcefed Horsehead i Shaving the Werewolf se hvale da ih je nemoguće klasifikovati jer sviraju ekstremnu muziku koja izmiče, jelte, žanru itd. ali jednostavnosti radi reći ćemo da njihov split album, From Horrid to Worse generalno spada u hardkorpank. OK, prilično eksperimentalan hardkorpank na momente, ali u osnovi to je to: agresivno, prodorno, sa puno vrištanja i ružnoće ali i autentične, iskrene energije. Uostalom, kad čujem D-beat meni je to pank. Hvala vam što ste došli na najkraći TED Talk u istoriji:
https://forcefedhorsehead.bandcamp.com/album/from-horrid-to-worse

Parižani Glassbone kombinuju tvrdi, metalizirani hardcore gruv sa death metal rifovima i vokalima pa njihov izdavač Iron Fotress kaže da bend svira ,,hard death". Lepo! Enivej, minialbum Ruthless Savagery je i ,,ruthless" i ,,savage", težak, glasan, nemilosrdan i ako vam ne smeta malo uličarenja u death metalu i malo pećinarenja u hardcoreu, UŽIVAĆETE:
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/ruthless-savagery

Plunge iz Albukerkija imaju demo naslovljen Tour Demo – pretpostavka je da bi njime krčili sebi put za turneju – i to su tri pesme GADNOG prebijanja (mada, omot ima i reč Violence pa je to možda PRAVI naziv izdanja). Ovo je grindcore/ powerviolence koji zvuči kao da se na vas obrušava lavina armiranog betona i ni jedna od tri pesme ne dobacuje do minut a opet su SOLIDNE. Ovi ljudi znaju šta rade u muzičkom smislu ali se onda u poslovnom malo zaleću sa cenom od devet dolara. No, muzika je DOBRA:
https://plungeviolence.bandcamp.com/album/tour-demo

Brazilci Koma su musav, prljav grindcore sastav sa komunističkim anarhističkim i antifašističkim tendencijama. Ako vam je to simpatično, njihov EP, A realidade é mais sinistra que o capeta je musav i prljav i prilično lo-fi, ali bend se trudi da svaka pesama bude nešto svoje i ovo nije samo kopipejstovan crustgrind već nešto malo ambicioznije ali rađeno sa produkcijskim budžetom nedovoljnim ni za boks cigareta, A ako vam to nije simpatično, izlaz je na onu stranu i nemojte da me zovete, zvaću ja vas:
https://komagrind.bandcamp.com/album/a-realidade-mais-sinistra-que-o-capeta-2

Japanski jednočlani projekat Necrospective u suštini svira goregrind, ali ne samo da je ovo old school goregrind, dakle, sa rifovima, više od jednog ritma i idejom produkcije, nego i Keisuke, koji sve ovo pravi, piše i socijalno kritičke i angažovane tekstova. Novi EP, Fratricide, dakle, pogađa sve potrebne mete i sa svoje četiri pesme zakiva vrlo pošteno i domaćinski. Preporuka ko kuća:
https://necrospective1.bandcamp.com/album/fratricide-ep

Ahh, Korroded iz Memfisa u Tenesiju su efikasni i ekonomični na novom EP-ju, Body Broker. Ovo je grindcore sa death metal zvukom i rifovima spakovanim u pesme kraće od minut. Naravno da se ovde svira brzo, ali bend ima jednu old school deaththrash crtu kod sebe koja ga čini posebno ljupkim. Šest pesama, pet dolara, nezaboravan provod:
https://korroded.bandcamp.com/album/body-broker 

Deo 5: DEATH METAL

Sturmtiger je internacionalni bend utemeljen u Danskoj, sada baziran u Ujedinjenom kraljevstvu i novi EP, The Meatgrinder mu je RAZORAN. Ovo je jednostavan, pravolinijski deaththrash/ black metal, sa dve pesme snimljene uživo u studiju na analognu traku, kako se nekada, jelte radilo, te sa nasnimljenim vokalima i solažama i sve je prosto SAVRŠENO. Mislim, nekakva savremena publika će možda ovde da čuje monotoniju tempa i da se čudi zvuku punom prirodne dinamike, lišenom modernih kompresija i digitalnog riampovanja, ali biram da mislim da će uz malo napora i ona da prepozna koliko je ovo kidanje. Sturmtiger sviraju superherojski, vozeći skoro sve vreme u najbržoj traci i zvučeći kao olimpijski tim u death metalu tokom svog najboljeg pokušaja da se obori svetski rekord. Meni je ovo sjajno:
https://sturmtiger.bandcamp.com/album/the-meatgrinder-ep

Venomous Beings je u principu jednočlani projekat momka po imenu Alex Schrock iz Ohaja gde on piše i izvodi prilično dobar, tehnički kvalitetan death metal/ deathcore. Nakon pregršti singlova u poslednje tri godine, Schrock je izbacio debi album Planetary Eviction, konceptualnu, naučnofantastičnu naraciju spakovanu u taj tehnički kvalitetan, prilično komunikativan zvuk i produkciju a za vokale je u svakoj pesmi imao drugog gosta, oslanjajući se na pomisao da rep ploče imaju mnogo ,,featuring" gostiju i da to doprinosi hajpu. Ovde ima i nekih prilično poznatih likova (npr. Kyle Schaefer, aktuelni pevač Fallujah) i mada muzika delimično nije po mom ukusu, delimično i jeste i generalno moram da promovišem jedan ovako pošten i uspešan napor:
https://venomousbeings.bandcamp.com/album/planetary-eviction

Absurdeity je sličan projekat samo se meni ovde muzika dosta više sviđa. Ovo je solo projekat švedskog muzičara, fanzinaša, sešn muzičara itd. po imenu Lord K. Philipson (OK, pravo ime mu je Kenth Daemon Philipson) a koji je u muzičkom smislu najpoznatiji kao osoba iza projekta The Project Hate MCMXCIX gde godinama sarađuje sa ljudima kao što su Dirk Verbeuren (iz Cadaver i Megadeth) ili Jörgen Sandström iz Domedagen. Naravno, svirao je i u gomili bendova, uključujući u živim postavama Vomitory, Dark Funeral, Grave ili Candlemass, dakle pričamo o iskusnom profesionalcu. Za Absurdeity Philipson gleda da napravi nešto jednostavnije od TPH, i ovo je energični, prilično klasični (švedski) death metal zvuk sa jakim rifovima, evokativnim melodijama, hedbengerskim gruvom i vrlo heavy gitarama. We Came, We Sawed, We Conquered je treći album ovog projekta (prva dva su izašla 2023. godine) i ima omot koji će vam odmah privući pažnju a onda i muziku koja adekvatno sledi tu šokantnu sliku. Philipson piše klasične pesme i ne izlazi iz nekakvog standardnog okvira, ni kompozitorski ni produkcijski (dakle, album je jako glasno masterovan i nema dinamike u zvuku), ali je jako DOBAR u tome i muzika čoveka impresivno inspiriše na lučenje adrenalina. Sandström je i ovde na vokalima i KIDA, dajući zvuku benda tu prekopotrebnu dimenziju dinamike tako da ovaj album moram da preporučim iz sve snage:
https://absurdeity.bandcamp.com/album/we-came-we-sawed-we-conquered

Dyzarthria je jedan čovek u Rusiji koji pravi slem, i mada već sa tim šturim opisom možete u glavi da čujete kako zvuči njegov drugi EP, Hospice of the Damned, moj je posao ovde da vam kažem da zvuči BOLJE nego što očekujete. Hospice of the Damned je izuzetno kompetentno urađen materijal i mada Vladimir Romanenko ne ide u neke eksperimentalne širine, ovo je slamming death metal kako je bog zamislio da on zvuči kada ga je pravio, dakle, težak, mučan ali zarazno plesan. Rifovi su prosti – ovo ne mora da bude muzika samo za diplomce muzičkih škola – ali zvuk je vrlo pristojan a pesme tečne, gruverske i krajnje šarmantne. Lepo:
https://dyzarthria.bandcamp.com/album/hospice-of-the-damned

Meksikanci Visceral Carnage ne donose svetu niti sceni brutalnog death metala baš ništa novo svojim drugim albumom, Sadistic Design Carved In Putrid Flesh, ali ovo je kompetentno napisana i odsvirana ploča. Producirana sigurno ako već ne raskošno ona tačno zna šta nudi i laserski je usredsređena na publiku koju ne interesuju harmonski eksperimenti i žanrovsko šaranje. Ovde imate blastbit prebijanje, mrveći srednjetempaški moš pa nazad na blastbit, sve sa dovoljnom varijacijom u rifovima da ne bude dosadno, ali bez mrdanja u levu ili u desnu ili u bilo koju stranu. Ako volite, ovo ćete voleti. Ako ne volite, teško da će vas baš ovaj album konvertovati u BDM frika:
https://visceralcarnage.bandcamp.com/album/sadistic-design-carved-in-putrid-flesh

Cursed Flesh iz Virdžinije nemaju baš mnogo originalnog u svom zvuku, ali je taj zvuk i dalje sasvim dobar. Štaviše, album, pretpostavljam prvi za bend, naslovljen  The Cursed Flesh Walks nudi vrlo prijemčiv old school death metal sa mnogo bolesnih, mračnih rifova i dobrog podrumskog gruva. I produkcija je sasvim okej, sa finom separacijom instrumenata i dobrodošlom dinamikom. Ja sam stariji čovek i meni je ovo po definiciji bolje od dobrog dela modernije produciranog, generičkog death metal zvuka ali i nevezano za moje preference, Cursed Flesh su naprosto DOBRI u pisanju pesama i njihovom izvođenju. Izvolite:
https://cursedfleshdeathmetal.bandcamp.com/album/the-cursed-flesh-walks

Vixen Execution iz Christchurcha na Novom Zelandu su toliko hardcore da svoj grad zovu Anti-Christchurch. Takođe, nisu snimili ništa od 2009. godine ali sada imaju Demo 2026 i to je dopadljiv, vrlo andergraund brutal death metal/ deathgrind sa samo dve pesme od kojih je prva kraća od minut a druga negde preko tri. Nema ovde velike invencije, ali Vixen Execution zvuče autentično nevaljalo i imate utisak da su se dobro zabavljali snimajući ove dve pesme blasterskog i gruverskog death metala. Mene to vozi:
https://vixenexecution.bandcamp.com/album/demo-2026

Njemački duo Slaughterday ne menja svoje koordinate ni na šestom albumu, Dread Emperor, a i ne treba. Njima taj old school death metal, težak, mastan ali dostojanstven vrlo lepo ide od ruke. Ono što bi u izvedbi nekog drugog benda bilo samo recikliranje Autopsy (pošto je bend i nazvan po pesmi ovih američkih uzora), kod Slaughterday ima simpatičan preliv melodičnosti koja dolazi i iz smera skandinavskog death metala. Slaughterday naprosto pišu dobre pesme i nude ljubiteljima Autopsy, Grave ili Morgoth ono što oni vole: težak, agresivan a opet zarazno melodičan death metal da se sluša i uživa:
https://slaughterday666.bandcamp.com/album/dread-emperor-1

Ko se poplašio da će proći nedelja a da nemamo bar jedan album na kome svira Rogga Johansson, neka sedne i odahne. Eye Of Purgatory je njegov trio sa dvojicom Amerikanaca (jedinih članova blek metal projekta Dritt Skit sa Floride, ali profesionalno oni sviraju u nekoliko desetina bendova, uključujući Deicide, Inhuman Condition, Kill Division itd, dakle, ovo su veterani death metala sa Floride) i Darkborne mu je treći album. I, ako na stranu stavim Roggino prilično umorno pevanje, svirka ali i pesme su SIMPATIČNI. Ovo je u osnovi švedski death metal, ali slobodan da zavrne prema grindcoreu ili prema hard roku kad treba, sa klavijaturama ali i sa blastbitovima i generalno zabavnim rifovima. Miks je isto zanimljiv mada je mastering preglasan i ovo se na kraju prilično lepo sluša:
https://eyeofpurgatorydeath.bandcamp.com/album/darkborne

Za malo melodičnog death metala tu su Malefic iz Atlante, a koji postoje preko dvadeset godina (sa jednom pauzicom, doduše), a tek su sada snimili debi album. No, Impermanence je časna, energična ploča muzike koja uzima death metal čvrstinu i blek metal oštrinu, sve posoli sa malo melodičnih rifova i voila, dobijamo fin, brz i ukusan obrok. Nema ovde neke velike filozofije, ali i ne treba jer Malefic ređaju dobre, zarazne melodeath rifove, sviraju brzo a opet dovoljno raznovrsno i ,,tehnički" da ne budu monotoni i snimljeni su kako treba. Fin provod:
https://www.youtube.com/watch?v=_B8B3xwi7-Y&list=OLAK5uy_nypkzGcEFPQtYZSJYtEvvBIIbxZVpY2es
 
A onda death metal poslastica. Brazilce Fossilization sam hvalio i za debi album pre tri godine pa nisam mnogo iznenađen da na nastavku oni zakivaju iz sve snage i dosežu visoku razinu kvaliteta kojom su me onomad šarmirali. Advent Of Wounds izašao je za italijanski Everlasting Spew i ovo je ploča tenzičnog, mračnog death/ black/ doom metala sa neugodnim, često disonantnim rifovima i neumoljivim blastbit prebijanjem. Ovo na papiru deluje kao recept za monotoniju ali Fossilization su i na prvom albumu demonstrirali zrelost u komponovanju i aranžiranju pesama pa Advent Of Wounds i sam stručno barata svojim arsenalom i nudi kolekciju moćnih pesama evokativnih tema i dobro odmerenih, na momente vrlo kinematskih aranžmana. Obožavam kada bend karakterišu i neumoljiva agresija i pamet u pisanju pesama (pa i sekvenciranju albuma) i Fossilization su svetao primer koji drugi treba da slede. Bukvalno za dlaku im je izmakla titula albuma nedelje:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/advent-of-wounds

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

 
Swærmmm su interesantan švedski eksperimentalni metal bend koji ne možemo baš pretačno žanrovski klasifikovati, ali drugi EP u planiranoj trilogiji, naslovljen samo ,,Γ" ima elemente blek metala, sludge metala, thrash metala, hardcorea itd. I prilično je odličan, ovo je ambiciozno napisana muzika koja (ekstremno-)metalsku agresivnost i abrazivnost stavlja u zanimljivo napisane pesme koje imaju i narativ i dinamiku a da ne beže predaleko od razbijačke estetike. Ovde ni saksofon ili čarango (južnoamerička tradicionalna lauta) ne kvare taj agresivni nastup, a opet mu daju smislene nove dimenzije. Sem JAKO prekomprimovanog masteringa, ovde mi je sve odlično i dobija vrlo snažne preporuke:
https://swaermmm.bandcamp.com/album/--3

From the Waters of Death – A retelling of the Epic of Gilgamesh je ono što i mislite: konceptualni album koji prepričava ep o Gilgamešu urađen od strane nekih umetnika koji i inače teže visokim konceptima, avangardnim potezima, eksperimentisanju sa formom. Ovo izdaje I, Voidhanger, naravno, a album su uradili projekti Swords of Dis, Serpent Ascending, Ôros Kaù i Midnight Odyssey, ljudi iz Australije, Belgije, Britanije i Finske. Lepa reprezentacija muzičara koji operišu na granicama metal-žanra, ali ipak sa unutrašnje strane pa je i ovaj album prilično zanimljiv ali, razume se, namenjen pre svega publici sa ljubopitljivim stavom i otvorenim umom. U nekom NAJŠIREM smislu sve je ovo blek metal u osnovi, ali ovo su kompozicije od po dvadeset minuta i razmišljanje DALEKO izvan kutije. Nekome će, naravno, biti smešno sve to na gomili, ali jedan od najvećih literarnih tekstova u istoriji čovečanstva svakako zaslužuje u najmanju ruku ovako STRASTVENE izvedbe.
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/from-the-waters-of-death

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Greyhawk iz Sijetla imaju treći album i to je melodičan, blago ,,powerizovan" hevi metal. Hoću reći, Warriors of Greyhawk ima jednu lepu, hardrokersku, uličnu osnovu, ali je muzika napisana da bude epska, da prosto čujete kako se pevaču vijori kosa na vetru dok peva, a produkcija je napržena, sa niskim DRC skorom i, dakle, bez mnogo dinamike. No, mislim, Greyhawk pišu dobre pesme i nije da sam ja neko ko ne pada na kombinaciju epike i ulice, pa se ovo lepo i udobno sluša, a energičniji komadi kao što su Land Of Ashes ili Take a Stand u meni bude mnoge prijatne nostalgije na osamdesete. Valjano:
https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/warriors-of-greyhawk

ALBUM NEDELJE

Da se napravi malo mesta u mošpitu jer su šampioni originalnog, jelte, metalcore talasa ponovi u kući i KIDAJU. Converge skoro deset godina nisu snimili album, a Love Is Not Enough i zvuči kao album koji je MORAO da bude napravljen, sav u urgentnom tempu, tenzičnim rifovima i maničnim vokalima. Mislim da bend nikada nije imao ovako brze pesme a i ako jeste nikad nisu zvučale ovako neposredno, lišene sumnje i premišljanja, destilovane u iskaze koji vam svrdlaju u mozak kroz čelo i nije ih briga da li vas boli. Naravno da je Kurt Ballou sve to snimio i smiksao izvrsno, ali Converge ovde pre svega obaraju na pod kvalitetom pesama koje su, pa, ne znam, skoro savršena kombinacija old school krljačine i zrelosti što je daju poodmakle godine. Fenomenalno:
https://convergecult.bandcamp.com/album/love-is-not-enough

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/converge-love-is-not-enough-2026

[Meho Krljic]

Meni je ovo mnogo dobro ispalo. Baš onako, zrelo, očišćeno od nejasnoća, usredsređeno na poruku.

Sad, što se tiče živog sviranja, najbliže što prilaze nama ove godine je Beč, pa ako ti to nije daleko, drugog Jula su tamo. Ili naravno, možeš d se baciš do Trutnova za Obscene Extreme, tamo sviraju dan ranije.

https://www.convergecult.com/tour

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/leatherhead-greece2026-violent-horror-stories

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/karnivool-in-verses-2026