Nadzirači - opet!

[Alex]

Pročitah Nadzirače (BP) za novogodišnje praznike i zaključujem da ovom stripu proteklo vreme nije naškodilo.

U odnosu na moje prvo čitanje - negde 95-e (a što je za mene bilo isto kao da sam ga čitao u vreme prvog integralnog izlaženja 88-e, s obzirom da neku godinu pre nisam imao mogućnosti da čitam stripove iz svetske produkcije, a stripovi objavljivani u SFRJ do tada ionako su kasnili nekoliko godina za svetom) oduševljenje je bilo za svega par procenata manje. Ovo se odnosi pre svega na manji šok koji inovativna rešenja u ovom stripu izazivaju sada u odnosu na nekad, jer je danas ono što je bilo revolucionarno nekada - uobičajenije, velikim delom i zbog uticaja samih Watchmena i Alana Mura i mnogih sjajnih autora koji su se kasnije pojavili ili došli do izražaja.

Ipak strip je remek delo i ako se posmatra isključivo iz sadašnje perspektive, a ako se uzme u obzir vreme nastanka (što je imperativ pri svakoj ozbiljnijoj analizi nekog dela) onda je zaista jedan od najznačajnijih stripova svih vremena i verovatno vodeća (ili pri vrhu - stvar je ukusa) američka grafička novela.

Izdavanje Nadzirača  od strane Belog Puta za mene je najznačajniji događaj 2006-e što se tiče stripa, a samo izdanje je odlično urađeno - dođe mi žao što zbog uštede ne uzeh u tvrdom povezu.

Kakvo je vaše mišljenje o Nadziračima (čak se i prevod naziva polako odomaćuje)?

[Meho Krljic]

Ja se slažem, ja dosta relgiozno čitam taj strip svakih par godina, (Nisam napisao ništa o njemu za svog bloga jer se plašim da ne bih mogao taj tekst da ikad privedem kraju. Lakše je pisati frivolne pamflete mržnje) i uvek se iznova divim savršenom ritmu radnje, sjajnoj psihologiji likova, izuzetno uverljivo predstavljenoj alternativnoj istoriji sveta koja opet ima sasvim opipljiv i realističan ukus, Murovoj režiji koja mi perfektno odgovara, dekompresovana baš tamo gde treba, frenetično brza i skokovita baš tamo gde treba. Kada sam pvi put čitao strip (1990.), crtež mi je na prvi pogled delovao kao slabija polovina paketa ali kada sam zaista ušao u strip shvatio sam koliko je Gibons ovde dobar. Mnogo, mnogo dobar...

Nažalost, mene je ovo dosta obeležilo pa sam Murove kasnije laganije sadržaje poput Tom Strong ili čak LOTEG (ima ih, Alah zna, dosta) uvek poredio sa Watchmen i oni su uvek u poređenju sa Watchmen ispadali pliće i manje zanimljivi. Dobro, ne može svaki strip da bude egzistencijalno/ filosofsko/ emotivno/ psihološki rolerkouster kao V for Vendetta, Watchmen ili From Hell, ali imam utisak da se Mur u novijim radovima slabo trudi (zato se i nikako ne usuđujem da se upustim u Top Ten, iako me ubeđuju da je sjajan, plašim se još jednog razočarenja) i da stvari koje u njih stavlja, a to su briljantne ideje, ne bivaju ispoštovane odgovarajućom razradom jer njega nije naročito briga.

On a sajd nout, insistiram da se jednog dana Murov reboot Miraclemana objavi u Srbiji (a što da ne, i kasnije Gejmenove epizode) jer je to verovatno najradikalnije transformisan superhero junak/ strip ikada. I to dramatično na bolje. Watchmen jeste bolji kao celina, ali Miracleman je čudovišno moćan na polju vizije kuda sve sa superherojskim stripom može da se ode. Ovo je znatno radikalnije od Millerovog DKRa, mada, naravno, nikada nije moglo da sanja o sličnom nivu popularnosti.

[Alex]

Kada sam pvi put čitao strip (1990.), crtež mi je na prvi pogled delovao kao slabija polovina paketa ali kada sam zaista ušao u strip shvatio sam koliko je Gibons ovde dobar. Mnogo, mnogo dobar...

Apsolutno si u pravu.

I ja kad sam prvi put čitao "grešio sam dušu" kako je crtež prosečan. Stvari realno stoje drugačije - crtež je rađen sa toliko uloženog truda, energije, ljubavi i pre svega crtačkog znanja visokog zanatskog nivoa sa fantastičnim smislom za detalj. Velika je odgovornost bila sve to uspešno realizovati i to je mogao samo majstor  da uspešno uradi. I da je samo Watchmen-e nacrtao njegov doprinos strip umetnosti bio bi zapažen.

U stripu nema tipično superherojske akcije sa praštećim udarcima od kojih junaci lete u zid. Ne zato što Gibons ne zna da crta atraktivne scene, već zato što je koncept zahtevao realističan tretman - šta bi bilo kad bi maskirani heroji zaista postojali u realnom svetu. Zato imamo prirodne poze i krv koja šiklja iz nosa pri udarcu.

Zanimljivo je da je strip dobro i kolorisan iako se radi o standardnoj tehnici ondašnjeg comic book kolorisanja. Dobro je što je BP objavio autentičnu verziju u ovom slučaju a ne re-kolorisanu.

[Tex]

Sledece sto kupujem(sramota sto to vec nisam uradio).
Samo prelistavanjem video sam da je Gibons uradio pravu stvar.
Sto se scenarija tice tu je vec sve receno,tako da nema omaske.

[Meho Krljic]

Jeste, kolor je izvanredan. Mislim da je ovde Mur na pravi način kanalisao svoju ljubav ka 'retro', to jest starom američkom stripu i po pitanju crteža i po pitanju kolora (a koja je, recimo u Tomu Strongu prenaglašena i pomalo mi smeta). I odlično veliš, Gibons na par mesta demonstrira koliko može dinamično i ekspresivno da radi (scena u kojoj Dr. Mehnetn nastaje, recimo, ili scene u kojima mislima gradi džinovsku strukturu na Marsu), ali većinu vremena strane su vrlo uredne sa geometrijski pravilno raspoređenim panelima a akcija na njima je daleko od hipertrofiranosti koju je imao Dark Knight Returns. Sad, u ono vreme, ja kao mlad i uspaljen dječarac, više sam nekako navijao za Milerov crtež (koji mi se i danas sviđa, da ne bude zabune) ali, posle dvadeset godina evolucije superherojskog stripa vidim da je Milerov legat, nažalost doveo do mnogo gotovo nečitljivih superherojskih stripova u kojima su inovativan tretman anatomije, 'akciono' kadriranje i groteska manje ekspresivne tehnike a više rutinsko korišćenje jezika da se ne posebno interesantne priče izraze na poseno iritantan način...

Uzput, ubacivanje panela iz gusarskog stripa je suva genijalnost. I kako je Mur to napisao i kako je Gibons to nacrtao. Mur je ovde stvarno na vrhuncu spisateljske moći, prozni delovi između poglavlja su pisani užasno uverljivo sa jednom zastrašujućom erudicijom, a koja mi opet nikako nije delovala nametljivo... Opasan strip...