Strip album koji upravo citam

[Alex]

Ummm... ali to je samo tvoje mišljenje

Nije samo moje - mogu da navedem bar još jednog čoveka koji isto misli.

Ummm...  javlja mi se da ste vi  zapravo mislili kako je to samo jedno mišljenje, a ne objektivna istina.

[Jake Chambers]

Zamisli.  

[Alex]

Da ne ispadnem anti-X nastrojen, baš mi se dopao Ultimate X-man br.26 (Paklene vatre i sumpor). Adam Kubert zaista kvalitetno crta u svakom aspektu (premda je Andy bolji, a još bolji Joe), a i Millar piše OK, iako je u pitanju samo varijacija.

[Jake Chambers]

B.LJ.A.K!!  

[Alex]

B.LJ.A.K!!  

I Love Adam Kubert - prevedeno na srpski Baš Ljubim Adama Kjuberta (B.LJ.A.K)

[Lord Grejstok]

A i šta god da JESTE u samom stripu, nije kriv sam Cable

Dobro, naravno da nije kriv sam Cable, ali mi je nekako uvek izgledao kao nabudzeni Paniser, a tip sa lobanjom na grudima je ipak glavni mamojeb.
Zadnje sta sam citao od Panisera je njegov MAX serijal (gde je totalno odlepio). Tu se narocito istice epizoda The end (pise - Gart Enis, crta - Ricard Corben, a puca Frenk Kastl)

[Meho Krljic]

A i šta god da JESTE u samom stripu, nije kriv sam Cable

Dobro, naravno da nije kriv sam Cable, ali mi je nekako uvek izgledao kao nabudzeni Paniser, a tip sa lobanjom na grudima je ipak glavni mamojeb.
Zadnje sta sam citao od Panisera je njegov MAX serijal (gde je totalno odlepio). Tu se narocito istice epizoda The end (pise - Gart Enis, crta - Ricard Corben, a puca Frenk Kastl)

Onda ti preporučujem izbegavanje aktuelnog Punisher War Journal koji piše Matt 'Casanova' Fraction. Samo ćeš se iznervirati...

[Cornelius]

Pročitah treći i poslednji album mini serijala "Zmija pod ledom" (Dipi) francuskog scenariste Franka Žirua i srpskog crtača Milana Jovanovića. Ovaj album zaokružuje ličnu dramu jedne porodice kroz preobražaje ruskog društva. Pišući scenario sa društvenim, istorijskim i političkim sadržajem kao pozadinom, i ljudskom dramom kao vodećim elementom, Žiru je pokazao da akcioni strip može da ima visoki stepen suvislosti. Istovremeno, Žiruova upotreba istorijskih dokumenata ostaje skoro nevidljiva u okviru zapleta. Crtež Milana Jovanovića u prvom albumu bio je malo nesiguran, dok se u drugom nastavku osnažio i ujednačio. U trećem nastavku, Milanov crtež je i dalje realistički i klasičan, ali sigurniji nego u prva dva albuma. Dekori su nacrtani tačno, likovi imaju dobre proporcije, a kadriranje je uradjeno kvalitetno, mada i dalje vrlo klasično.

Uprkos svim kvalitetima, treći i zaključni album političkog trilera "Zmija pod ledom" ima vidne slabosti u pripovedačkoj tehnici. Obaveza Žirua da poveže sve dogadjajne linije i karaktere, odvela ga je ka upotrebi mnoštva veštačkih sredstava. Previše analepsi, previše direktnih pitanja, previše megreovskih dedukcija i dugačkih izlaganja, narušavaju ritam pripovesti. Istovremeno, radi uspešnog i srećnog kraja, Žiru je ušao u niz stereotipa akcionog i kriminalističkog žanra. Serijal je u poslednjem nastavku izgubio efikasnost i prirodnost koja ga je krasila u prethodnim albumima. Verovatni krivac je brzina i preveliki broj scenarija koje Frank Žiru piše tokom godine. "Zmija pod ledom" očigledno nije dobila zasluženu pažnju, te će serijal biti zapamćen kao prijatan, ali ne i kao vrhunski politički triler.

[Cornelius]

Pročitah na današnji dan "Le Chant des Malpas"; scenario: Pierre Boisserie, crtež: Nicolas Bara, u Dargoovoj kolekciji "Long Courrier" gde su izašli Où le regarde ne porte pas, Lie-de-vin, Le long voyage de Lena, Le Constat... (izvanredna kolekcija sa one shotovima visokog kvaliteta).

Kardinal Telonijus pokušava da eliminiše melanholičnog princa prestolonaslednika i da preuzme vlast u svoje ruke. Najednom se pojavljuje Eiledon, devojka čudesnog glasa, čije pevanje leči bolesti, ali izaziva zavisnost i smrt. Musketar Kambaladeros sa svojim vernim slugom bori se protiv kardinala, njegove švalerke i lepotana zlikovca koji mu pomaže. Scenario je uradjen u maniru Aleksandra Dime. Avanture, mačevanje, ljubav, izdaja, emocije... Boaserijev svet je plauzibilan, karakteri, čak i sporedni, imaju zadovoljavajući reljef, a negativci su uradjeni inteligentno. Jezik je zanimljiv, jer ne odgovara toj vrsti avanturističke pripovesti.

Grafizam Nikole Bare nalikuje na Loazelov (La Quête de l'Oiseau du Temps), najviše u obradi likova i opštoj atmosferi. Gipka i dinamična linija, lepi dekori i dobra montaža ukazuju na mogućnosti ovog mladog autora (ovo mu je prvi album!). Kostimi nalikuju na francuske kostime 19. veka, a junaci su duhovito nadahnuti filmskim stereotipima. Kolorisanje u oker tonovima, moglo je da bude izražajnije. Najveći problem priče je loše rešen kraj. Inicijalno zamišljen u dva nastavka, na zahtev izdavača, mini serijal je veštački sveden na jedan album.

[Alex]

Kornelijuse, kljukaš nas informacijama ko piliće koncentratom.

[Cornelius]

Ma, jok, Alexe. Ja kljukam sebe stripovima. U najboljim danima čitam album dnevno. U lošijim, tri nedeljno. A pišem, jer hoću da podelim sa vama, pošto se svi ložimo na strip.

[zakk]

molim te, samo nastavi!!!
"Zmija" zvuči zanimljivo. Jako mi znači da vidim stripove koji obrađuju teme netipične za domaća izdanja.

[Alex]

Na drugoj tabli kopira Loisela od prirode, kompozicije, likova do načina upisa broja u uglu strane.

[Cornelius]

Le commissaire Soubeyran
T. 1 : La bête de Carpentras
T. 2 : Le Pendu de St-Siffrein
Corteggiani & Nawa

Inspektor Subejran je mator, ćelav, debeo i spor. Pomoćnikje suprotnost, a ženska-advokat je kao porno glumica (sa mozgom). Čitava priča je imbecilna, prepuna loših televizijskih stereotipa, loših igri reči koje oponašaju San Antonija, loših aluzija na dnevnu politiku... Crtež je slab i neivnetivan, pun grešaka. Zasnovan na besmislenom pokušaju da se napravi narodski Megre, ovaj strip serijal je prekinut posle drugog nastavka zbog loše prodaje. Sasvim zasluženo i opravdano.

[DušMan]

Nekako mi je drago da vidim da postoje i losi stripovi. =)
Glede "Zmija", sad kad je zavrsen story arc (ermmm... Frenchies ne zovu to tako) eto prilike da se ovde objavi integralno izdanje. System ili Beli put, that is the question.

[zakk]

jaoj, moj džep. nemoj te priče o izdavanju
Corneliuse, kakva je oprema i tiraž (samo okvirno) svega ovoga što si pominjao ovih dana?

[Cornelius]

Oprema je tvrde korice i kvalitetan papir, a tiraži su različiti. Ne bih znao da ti kažem za svaki, ali trenutno u Francuskoj su tiraži 7.000 u proseku. Kada se oduzmu giganti sa po 100 hiljada i amebe sa po 2.000, prosečan tiraž je 12.000 po albumu. A prošle godine je izašlo 4.000 albuma (75 nedeljno).

[jeremiah]

A prošle godine je izašlo 4.000 albuma (75 nedeljno).

To je nenormalno  

[Cornelius]

A prošle godine je izašlo 4.000 albuma (75 nedeljno).

To je nenormalno  

To kažu i sâmi izdavači, ali nastavljaju da izdaju preko svih granica. Posledice: tiraži su smanjeni, umanjeni su honorari crtačima i scenaristima, a počela je da opada i kupovina albuma.

[Cornelius]

Jacques Tardi
Didier Daeninckx

Le Der des Ders
1997

Varlot soldat
1999

Oba stripa su adaptacije Daeninckxovih romana i priča. Nalik Leo Maletu, Daeninckx nosi u sebi anarhistički duh i opisuje ljudsku nesreću povezanu kratkim trenucima sreće. Iskoristivši zaboravljene detalje iz I svetskog rata, on je u La Der des Ders, stvorio priču o generalu "bez straha i mane", koji je kukavica, prevarant i manipulator. Detektiv Varlot, nekadašnji vojnik, izvukao se čitavog tela iz rata, ali mu je duša stradala. Raščišćavajući slučaj generala, on nepozvan odlazi predaleko i gine. Drugi album, Varlot soldat, hronološki prethodi, prvom, opisujući na gorko duhovit način epizodu iz vojničkih dana budućeg detektiva.

Tardijev crtež je odličan, montaža je dinamična, a pozadina je u potpunosti dokumentarna. Daeninckxov svet, već crn, Tardijevim majstorstvom dobija još jednu duhovito mračnu nijansu. Inače, u Tardijevom opusu, poseban svet predstavljaju stripovi o I svetskom ratu, nalik Gojinim crtežima "Užasi rata". "Teško da posle Tardija iko sme da se upusti u crtanje stripova o I svetskom ratu - kazao je nedavno jedan veliki francuski strip profesionalac. Potpuno je u pravu. Tardi je jedan od retkih autora kome su skoro svi stripovi dobri, ujednačeni i uradjeni sa puno pažnje.

[Cornelius]

Eric Warnauts et Raives (Guy Servais)
La contorsionniste
1998

Vjetnamski veteran, bivši profesor književnosti, scenarista i književnik, Harold načinje petu deceniju života postavljajući sebi mnoštvo pitanja. Da li je uspešan pisac, da li je uspešan profesor, da li je uspešan ljubavnik... Njegov boravak u Londonu odvodi ga u naručje mlade, lepe, senzualne i nestabilne Sali. Strip je uradjen kao kratka priča Rejmonda Karvera. Intriga se odvija oko jednog para, njihovog odnosa i frustracija, njihovog "naizgled" života. Autori ukazuju na prekid u normalnom fukncionisanju jednog čovekova, uslovljenog nemogućnošću da komunicira sa drugima, posebno sa ženom. Odabrvaši vrhunac Haroldovog problema, autori pokazuju da je život sačinjen od niza trenutaka i slučajeva u kojima se osobe sreću i odakle se ide ili ne ide u nešto drugo. U pripovedanju je odražana jasnoća koja krasi mali broj današnjih stripova. Crtež, klasičan i doteran, takodje teži ka jasnoći i preglednosti, ne samo u kompoziciji kadrova, nego i u kompozicijama tabli.

Saradnja belgijskih autora Warnautsa i Raivesa odvija se već dve decenije na vrlo netipičan način. Naime, obojica su i crtači i scenaristi, tako da svaki strip pišu i crtaju u četiri ruke.

[Cornelius]

Pročitah "Veliku moć malog Šninkela". Strip je vrlo zabavan i čita se brzo, što je kvalitet kada je u pitanju serijal. Medjutim, humor je izandjao, bele brade, sa štosovima usmerenim ka još jednom sprdanju sa Svetim Pismom i Isusom Hristom. J'On u ulozi Spasitelja je prilično ciničan i materijalistički antiheroj. Reference na mnoštvo književnih i filmskih dela uradjeno je vrlo bazično, da bi svako mogao da se snadje. Sâma priča je komponovana od dobro razradjenih pasaža i velikih elipsi da bi se stiglo do nove pripovedački pogodne situacije. Lep crtež Rosinskog mnogo je atraktivniji u inicijalnoj crno-beloj varijanti od kasnije komercijalne kolorisane varijante.

Inače, Šninkel mi je ostavio utisak stripa za adolescente. Nevini junak koji samo misli kako će da opali žensku, hvalisanje u bezbednoj situaciji i strah u trenucima odluke, naglo dobijena sloboda, raspolaganje svojom sudbinom, itd – ukazuju šta se dešava adolescentima kada izadju iz roditeljskog i školskog okrilja. Na odredjeni način, Šninkel lepo upotrebljava niz stereotipa da bi dočarao odrastanje. Naravno, sve zajedno ne prevazilazi zabavni nivo.

[Meho Krljic]

Zanimljivo tumačenje u kojem je onda ultranihilistički kraj, pretpostavljam refleksija tinejdžerskog angsta i rušenja vrednosnih sistema.

[jeremiah]

Lep crtež Rosinskog mnogo je atraktivniji u inicijalnoj crno-beloj varijanti od kasnije komercijalne kolorisane varijante.

Ovo je vrlo tačno ...

[marlowe]

Koike & Ikegami: Crying Freeman - Abduction in Chinatown

Malo sam se popunio novim naslovima, te sada sledi period intenzivnog citanja. Kada sam prvi put citao Crying Freeman prilicno me je odusevio kako Ikegamijev crtez tako i britak i zestok tekst Kazuo Koikea, u meni omiljenom kriminalistickom zanru, ali u svetu istocnjackih bandi, mafije, tajnih drustava. Sve je i dalje tu - i ritam, i autenticnost, i fantastican crtez (iako su i u ovom americkom izdanju eksplicitniji crtezi erotskog sadrzaja jednostavno izbrisani gumicom pa na odredjenim delovima tela jednostavno imamo bele povrsine), i akcija, tradicija, rituali, pomereni ali uverljivi i konzistentni likovi, eksplicitne scene surovog nasilja i sirovog seksa. Opet, iako je sve tu, kao da nesto fali, nesto novo, neko iznenadjenje koje bi na mene ostavilo jednako snazan utisak kao kod prvog citanja ranijih epizoda. Toga nazalost nema, te se bojim da ce i poslednja epizoda koja mi fali biti samo popunjavanje i zaokruzivanje celine. Sto me naravno nece spreciti da je nabavim (sto iz kolekcionarskog nagona sto da bih video jos malo opako nacrtanih tabli), ali vise nemam jednaka ocekivanja kao kada sam ocekivao Abduction in Chinatown. Sa moje strane, kao uostalom i sa strane Koikea i Ikegamija, sada je to puko odradjivanje posla.

[Cornelius]

Alex Varenne
Gully Traver
1993

Gully Traver se šeta napuštenom plažom i susreće niz čudnovatih ljudi koji kreću za njim. S početka sve izgleda kao slučajnost, a onda se lagano formira ljudska potraga za životnim idealom. Poetično, apsurdno, tajanstveno i erotsko mešaju se i presecaju putovanje po žalu. Potez četkicom Alexa Varenna ima veliku gipkost, a vrlo uspešna upotreba rastera i laviranja, daje njegovim crtežima vrlo široku gamu sivih tonova.

Varennovi stripovi su većinom erotski, hladni, sofisticirani i intelektualni. Drugu liniju pretstavljaju pornografski stripovi i ilustracije, radjene za strip magazine. Pored svog poziva profesora crtanja, on je crtao stripove po scenarijima svog starijeg brata Daniela, i tek nekoliko po sopstvenim scenarijima, medju kojima je i Gully Traver.

[Meho Krljic]

Mmmmmmmmmmmmmmmmmm... U najmanju ruku deluje primamljivo.

Ja, sa svoje strane upravo čitam finalnu epizodu Marvelovog Civil War i.... Posle ovoga Mark Millar će biti čovek kome će se ceo Internet smejati, čak i više nego što se smeju JMSu ili Bendisu. Zapravo, tekst je kao da ga je pisao Mightygodking (momak koji je uradio sve one parodije Civil War epizoda) a razrešenje je u najmanju ruku kukavičko...

[milan]

Chekaj... sedmu epizodu! Pa odakle ti? Pa gde... gde si skinuo!?
Jesu ubili Kepa? Da li je istina ono o kloniranom Stiv Rodzersu? Pa...
pa...

[Meho Krljic]

Evo, aploudovo sam ti na megaaploud

Code Select Expand

http://www.megaupload.com/?d=AD2KF6YQ

Inače, videćeš, total disapojntment. Neću da ti spojlujem, ali mnogo je gluplje nego što sam zamišljao... Millar me je totalno razočarao i uprao se registrujem na Millarworldu da mu saspem svo moje razočarenje u lice.

[milan]

Ali, pocni post Milaru sa
Dear Sir...

[Meho Krljic]

Nažalost, dobio sam odgovor da nemam permission da postujem na tom topiku. Možda ne daju newbisima da postuju na topicima vezanim za gazdu....

[milan]

Evo, prochitah Civil War 7 -
i posle 10ak meseci, ova ogromna pricha, mega event i krosover i sve... dosla je do kraja.
Posto sam ochekivao totalno razocharenje naveden Mehovim postom - moram priznati da se nisam potpuno razocharao, mada je Milar prethodnim brojevima vec to ucinio nekoliko puta. Pre svega mislim na klifhenger trece epizode - pojava Tora, i razjasnjenje u sledecem broju da je rec o klonu. Drugo veliko razocarenje mi je doslo u vidu novih Tanderboltsa, koje su sastavili od sljama superherojskog Marvel univerzuma.
Medjutim, kada se sve sada sagleda - iz perspektive poslednjeg broja - neke stvari dolaze na svoje mesto i postaju jasnije.

Spoiler

Spoiler

Spoiler

Dakle, ako je Rid ubedio Tonija u ispravnost svoje matematicke pretpostavke da ce odbijanje registracije dovesti do kraja super heroja, i ako su njih dvojica seli, zajedno sa Henk Pimom da naprave plan kako da se izvuku iz predodredjenosti i kraja koji se priblizava, onda su sve vreme bili svesni da im za ostvarenje plana - i polozaja superheroja koje oni imaju posle zavrsetka CWa - treba neprijatelj. Oni, ocigledno, misle da je za to najpogodniji Kep sa svojim proslovekovnim idealima, i namerno mu ne predstave svoj plan nego ga puste da srlja u protiv-zakonsku borbu i da ode underground sa svojom grupom superheroja... Hocu reci - iako je ono sto su uradili Toni i ekipa dovelo do boljeg polozaja super heroja u svetu Marvelovog unizverzuma, to ih ne opravdava za to sto Kepa nisu pokusali dovoljno dobro da ubede u svoju viziju. To im ne pere ruke ni od smrti Bena Fostera i drugih gluposti koje su se desile.
S druge strane - zanimljivo je to koliko su se oni zapravo zrtvovali sprovodeci svoj mega komplikovani plan u delo. Rid je razorio brak, Toni ostao bez Kepovog prijateljstva - tako da na kraju svi ispadaju i zrtve i pobednici.

Dakle, moja osecanja su veoma pomesana. Iako me je Milar razocarao na jednom nivou - na drugom mi se dopalo kako se sve to zavrsilo - posebno to sto je taj, zapravo, planirani Civil War doveo do potpune promene koje superheroji imaju u Marvel univerzumu. Bice zanimljivo videti kuda ce sada ici Marvel...

[Meho Krljic]

Heheh, ipak si ti optimista. Meni je užasno zasmetalo to što se Kep preokrene u okviru tri panela. Mislim, pa o čemu je razmišljao prošlih deset meseci ako mu je samo ovoliko trebalo da shvati da ne treba da radi to to radi?

Plus, dijalozi su OČAJNI. Plus, zašto li je Namor sad odjednom rešio da ipak utrči?

Plus, amnestija?? Kam on, to je totalni pusi vej aut!!!!

Sve u svemu, committee-writing at its worst.

[Bilja]

Ja upravo citam Sambrove u izdanju Belog Puta. To sam kupila, a paralelno sam pozajmila i Sillage, prvi album Brazda. Iako Sillage ima tehnicki perfektan crtez i kolor, meni je ipak daleko zanimljivija i privlacnija stilizacija crteza u Sambrovima. Crtez u Sillage je, iako tehnicki dobar, previse hladan i nepersonalizovan, i uopste, ne razlikuje se od mase njemu slicnih, a i glavni lik je previse vizuelno zaseceren. Zatim, prica nije nista posebno i nista sto vec nisam mnogo puta videla (a sto je najzalosnije, i nisam imala prilike da vidim mnogo albuma).
Iako Sambrovi nisu po svacijem ukusu, pogotovo veoma stilizovan crtez, meni se ipak izuzetno dopao. Pre svega, veoma je originalan, sto prica, sto crtez, prepoznatljiv, pun detalja, sa odlicnim, originalnim kolorom. A prica je izuzetna.
E sad, sve je to stvar ukusa, ali ja sam odusevljena.

[Meho Krljic]

Jeste, Sambrovi su zaista izvanredni. ja nisam ljubitelj istorijskih priča, ali ova je sjajna. Karakterizacija je odlična, čak i kad likovi rade potpuno neverovatne stvari to mi nekako ne smeta. Plus, crtež i posebno koloit su fascinantni.

[marlowe]

Fumimura/Ikegami: SANCTUARY vol. 5 & 6

Opet briljantan crtez Ikegamnija u prici o japanskim jakuzama, borbi za prevlast, politici, sukobu generacija i japanskom drustvu. Poduza linearna prica koja nezadrzivo srlja ka eksplozivnom vrhuncu, puna nasilja, erotike, intrige i sa blagim homoseksualnim podtekstom koji, nadam se, ne primecujem samo ja. Crtez je zaista maestralan, bilo da su u pitanju cesti krupni planovi, eksterijer, pokret, tehnika, figure. Bezrezervna preporuka za ljubitelje mafijaskih trilera sa dosta erotike i akcije.

[Meho Krljic]

Mmmmm, Sanctuary. Imam sve i samo sam ga semplovao i izgleda izvanredno. Moram da odvojim par dana da to pročitam. Crtež zaista deluje sjajno, takođe.

[Meho Krljic]

Izvinjavam se na blagom oftopikovanju, ali znam da će Milanu i još nekolicini ovo biti zabavno: Civil War prepričan u 30 sekundi:

http://the-isb.blogspot.com/2007/02/civil-war-in-30-seconds.html

Prilično genijalno a ispod ima i Infinite Crisis u 30 sekundi još ponešto.

[Bilja]

Jeste, Sambrovi su zaista izvanredni. ja nisam ljubitelj istorijskih priča, ali ova je sjajna. Karakterizacija je odlična, čak i kad likovi rade potpuno neverovatne stvari to mi nekako ne smeta. Plus, crtež i posebno koloit su fascinantni.

Ja sam mislila da nisam ljubitelj istorijskih stripova, sve dok jos pre dosta godina nisam procitala u Stripoteci serijal "Noseni vetrom". Onda sam se predomislila.  

[Meho Krljic]

Auuuu, da, Nošeni Vetrom!!!! Opasan serijal!!!! Meni ga je drugar ukoričio tako da ga sad imam u formi knjige. Predivno!!!

[Bilja]

Bas bih mogla i ja da ga ukoricim. Ovako cu 100% kad-tad izgubiti ili ostetiti bar jedan od tih 5 delova.

Inace, jedan od prvih albuma koji me je ostavio bez teksta bio je "Magician's wife" od Boucq/Charyn, kojeg sam se prvi put dohvatila negde u 1997 godini i do dan danas nekako nisam promenila misljenje po tom pitanju.

Od komercijalnih, americkih, dopada mi se serijal Elq Quest od kojeg imam nekih prvih 6 albuma (skupo i tesko za nabaviti) iako su prvih 3 ubedljivo bolji od ostalih (mislim da im je umro jedan od crtaca   ).

[Meho Krljic]

Hm... ponoviću ono što sam rekao mnogo puta. Ja bih voleo da Dizni lepo sedne (kompanija, ne čovek) i skupi SVE radove Carla Barksa u jedan trejd (eventualno dva-tri-četri-pet, ipak tu ima preko petsto stripova) i izvalja nam to za skupe pare. Ovo što ima da se nabavi u prodaju trenutno je negde petina...

[Bilja]

Hm, to izdanje bi moralo da bude ZAISTA ali bas ZAISTA kvalitetno napravljeno. Onda bi to bilo zaista zanimljivo imati, iako bi verovatno kostalo k'o sam djavo.  

[Meho Krljic]

Ja bi ga rado platio grdne pare... Mislim, ja sam se UBIO jureći skenirane Carl Barksove po najprljavijim mestima na Internetu i nisam našao više od dvesta epizoda. Na to mogu da dodam još najviše pedesetak na papiru koje imam a nisam našao skenirane. Dakle, POLA njegovog stvaralaštva nisam nikad ni video. To saznanje me BOLI!!!! Prokleti Dizni i njegov kriogenski tank!!!!

[Bilja]

Mi inace "grcamo" u nedostatku domacih izdanja strip albuma, a i to sto imamo, uglavnom je nesto za sta su izdavaci sigurni da ce prodaja "da ide dobro", dakle poznatija i/ili komercijalnija izdanja. Steta, ipak nemamo nekih stranih kontraverznijih albuma ili nekih vise autorskih stripova, malo intravertnijih od ovih koji se prave za sire mase. Nazalost, za tako nesto nema nikakvih sansi.  

[Meho Krljic]

Pa, dobro to važi i za sve ostale oblasti kulture, ali barem sada imamo mogućnost da (hm, skoro) sve što želimo možemo da naručimo iz neprijateljskog inostranstva...

[Bilja]

Ja bi ga rado platio grdne pare... Mislim, ja sam se UBIO jureći skenirane Carl Barksove po najprljavijim mestima na Internetu i nisam našao više od dvesta epizoda. Na to mogu da dodam još najviše pedesetak na papiru koje imam a nisam našao skenirane. Dakle, POLA njegovog stvaralaštva nisam nikad ni video. To saznanje me BOLI!!!! Prokleti Dizni i njegov kriogenski tank!!!!

Skenovi su sranje, da izvines na izrazu. Papir je ipak najbolje mesto sa kojeg treba i mora da se cita kvalitetan strip album. Barksa bi trebalo imati u albumima odlicnog kvaliteta u boji ili nikako.

[Bilja]

Pa, dobro to važi i za sve ostale oblasti kulture, ali barem sada imamo mogućnost da (hm, skoro) sve što želimo možemo da naručimo iz neprijateljskog inostranstva...

Mogli bismo kad bi nam plate bile bar oko 1000 evra mesecno  

Ono sto je bilo na standu Plato-a na onom mini-spratu na Sajmu knjiga (stripovi, stripovi) bilo je zaista papreno.  

[Meho Krljic]

Ženo, pa šta sam ja uprao gore napisao? Da žudim da Dizni sedne i obraduje me integralnim, kvalitetnim papirnim izdanjem da ne bih mora da se oslanjam na musave skenove (a pola ih je stvarno musavo, ko da su skenirali neki maloumnici) i na kolekciju stripova pokojnih rodjaka, staru četrdeset godina..


Damn, ulete ti sa još jednim postom...

Elem, da, to je istina... To za plate. Al', sad, šta da mu radiš, nekima od nas i jesu 1000 evra mesečno, a drugi, jebiga, snalaze se........... Šta da kažem... neko će da štedi na cigarama, izlascima i hrani da bi kupovao stripove, neko će da krade & otima... Takav je život...

[Bab Jaga]

Pa, dobro to važi i za sve ostale oblasti kulture, ali barem sada imamo mogućnost da (hm, skoro) sve što želimo možemo da naručimo iz neprijateljskog inostranstva...

Mogli bismo kad bi nam plate bile bar oko 1000 evra mesecno  

Klinac, ja od onog što naručim dobijem 1 od 10. I to iz amazon.coma mi barem jave ako nema, a drugi ništa. Kao što te briga, ionako ne moraš platiti dok ne dobiješ...