Strip album koji upravo citam

[neomedjeni]

Koji sad bre krosover? 


Wolf Among Us sam skinuo, kao i Snežanu, Pepeljugu i Vukodlake, ali The Last Castle i onaj Jackov zasebni serijal nisam uspeo da nađem. Mrtvi linkovi.

[Meho Krljic]

Provajdovaće čika Meho, nemaj brige.

Što se krosovera tiče:



The Great Fables Crossover

[neomedjeni]

Zar je potreban drugi razlog do ovog da mrzim američku strip industriju? 

[Meho Krljic]

Nisam ni ja ljubitelj krosovera, umeju da budu veoma frustrirajući. Srećom, Willingham se nije mnogo iživljavao sa ovim.

[neomedjeni]

Sinoć pročitao 1001 nights of Snowfall. Znatno bolji strip nego što sam očekivao, Vilinghejm nije baš uspeo da stvori pričinu da je Snow provela tri godine kod Sultana pričajući mu priče, ali je većina istih bila solidnog do odličnog kvaliteta (Žapčeva priča bi dirnula i najtvrđe srce), tako da će mi knjiga ostati u lepom sećanju, verovatno ću joj se katkad i vraćati.


Eksperimentalno krenuo sa Daredevilom nakon Frenka Milera, dakle od broja 192 pa nadalje (stigao do 199). Uh, baš baš baš znatan pad u kvalitetu. Imam oećaj da Bulsaja vraćaju i ranije nego što je planirano, čisto zbog toga što u Marvelu nisu znali šta da rade sa DD-om u tom trenutku.

[Meho Krljic]

Vilinghejm

Kao da je u istom trenutku milion glasova FatherJapeta vrisnulo i utihnulo.

[Father Jape]

 

[neomedjeni]

 


Dobro onda, kako se kaže, kako se piše? Vilinghem? Vilingham? Vilinham?

[Meho Krljic]

http://www.pronouncenames.com/pronounce/Willingham

[Father Jape]

U britanskom engleskom sve što se završava na -ham ima samo /əm/ u izgovoru, dok je u američkom engleskom to obično neredukovano /hæm/*.
Prćić veli da to treba prenositi kao -am u srpskom, osim u ukorenjenim rečima poput Birmingem, gde dozvoljama -em.


*Zato je drugi najveći grad u Ujedinjenom Kraljevstvu /ˈbɜːmɪŋəm/, ali u Alabami imamo /ˈbɝːmɪŋhæm/.

[zoskoz]

pa lepage, putovanje, cernobil.

jos jedan dokumentarac u stripu, reportaza. vrlo atmosfericno prikazana cernobilska katastrofa, razvoj i aktualno stanje zeteceno pri posjeti podrucja.

ovih dana dobili smo i strip-obradu fukushime. sa amazona:

On March 11, 2011, Japan suffered the largest earthquake in its modern history. The 9.0-magnitude quake threw up a devastating tsunami that wiped away entire towns, and caused, in the months afterward, three nuclear meltdowns at the Fukushima Daiichi Nuclear Plant. Altogether, it was the costliest natural disaster in human history.

This is not the story of that disaster.

This is the story of a man who took a job. Kazuto Tatsuta was an amateur artist who signed onto the dangerous task of cleaning up the Fukushima Daiichi Nuclear Plant, which the workers came to call "Ichi-F." This is the story of that challenging work, of the trials faced by the local citizens, and of the unique camaraderie that built up between the mostly blue-collar workers who had to face the devious and invisible threat of radiation on a daily basis. After six months, Tatsuta's body had absorbed the maximum annual dose of radiation allowed by regulations, and he was forced to take a break from the work crew, giving him the time to create this unprecedented, unauthorized, award-winning view of daily life at Fukushima Daiichi.

"I drew this manga because I wanted people to see what day-to-day life at the nuclear power plant is like. Because I believe that's essential to the future of our country."
-Kazuto Tatsuta

Ichi-F: A Worker's Graphic Memoir of the Fukushima Nuclear Power Plant

zavirio, uskoro ide na citanje. recenzija navodi u pravcu nekakve lajt-paralele sa likvidatorima, will see.

[Meho Krljic]

Upravo sam ga malopre narezao sa harda, a da nisam imao snage da se bacim u čitanje, jer nekako, nije lako kad se pomisli da se sve ovo stvarno desilo... Ali hoću ovih dana.

[zoskoz]

mene lepage motivirao da proucim sve moguce vrste reaktora, radijacije, izotopa, razvoj, lobi za, udruge protiv, politike razlicitih drzava... sve u kontekstu sjecanja na mjere koje poduzimane u nj (= na igralistu tabla upozorenja tipa zabranjeno koristenje).

a fukushimu nikad necu zaboraviti po najupecatljivijoj sceni sa tv-a, moderatorica i nuklearni fizicar raspravljaju moguce scenarije, u pozadini lajf-strim blokova, i tako ovi diskutiraju, kad jedna zgrada odleti u zrak poput bombe.
a ova ce: je sad doslo do isticanja radijacije?
fizicar: aaa, eee, ne vjerujem, to je ovo-ono...

[neomedjeni]

Ovo je više za temu "Strip album koji ću uskoro čitati", ali dok je drug Ridiculus ne otvori, da proverim ovde - kamaradi, šta, osim Scalpeda, valja od donjih najava?


http://www.darkwoodprodavnica.rs/forum/index.php?topic=33273.0


Dobro, za Deadpoola nije previše bitno, ako ikad poželim da ga čitam, imaću od koga da zajmim. Ne verujem da ću ikad poželeti da ga posedujem u papiru.

[Meho Krljic]

Daytripper je meni drag strip, pogotovo jer braća Moon/ Ba genijalno crtaju, ali možda će tebi biti suviše new age hippy intoniran.

Punisher MAX je obavezna lektira. Obavezna, Garth Ennis u punoj formi i definitivan strip o ovom liku.

[neomedjeni]

Ajde onda da vidim i tog Enisovog Punishera. Ovaj Max Born je povezan s njim ili je nešto sasvim drugo, što se slobodno može preskočiti?

[Meho Krljic]

Nikako preskočiti, to je esencijalan deo Punisher MAX narativa. Jedino ako mrziš kako Darick Robertson crta...

[neomedjeni]

Ne mrzim, dođavola. Zbogom, lepe moje parice!!! 

[Meho Krljic]

Nije trenutak da se razmišlja o novcu koji ste potrošili, druže Neomeđeni, već o tome kako ste investirali u jedno novo, lepo duhovno iskustvo koje će vam život učiniti plemenitijim, a pritom ste doprineli da ljudi koji su vam to iskustvo doneli mogu da nastave da žive sa krovom nad glavom, hranom na stolu i bez davanja članova porodice u dužničko ropstvo. Divan primer za redistribuciju vrednosti u njenom najidealnijem obliku!!!!!!!!!

[neomedjeni]

Da bog poživi kapitalsitičku ekonomiju u svim njenim pojavnim oblicima!!!!

[Meho Krljic]

This is bigger than capitalism, druže Neomeđeni!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Sad bez sve šale, druga decenija 21. veka donela je neke nove načine redistribucije vrednosti koji nisu ni kapitalistički ni socijalistički (naravno, nisu to dva jedina poznata načina) - crowdfunding je svakako mač sa dve oštrice ali omogućuje neke fantastične stvari.

Razmišljam, kad bi Darkwood uveo neku vrstu patreon sistema gde bih im davao flet hiljadu dinara mesečno (mislim, za mene je 1000 dinara prihvatljiva cifra, naravno, za nekog drugog bi valjalo manje) a zauzvrat dobijao po jednu kopiju svega što izdaju kad god da izdaju, to bi za mene bilo idealno.

[neomedjeni]

Pokušali su sa pretplatom na njihova izdanja, ali uopšte nije išlo. A u nekim situacijama su bili smešno povoljni - Perle integrali (od obično 4 ili 5 francuskih albuma u integralu) su koštali 999,00 dinara u pretplati. I ništa.

[Meho Krljic]

Šteta. Ali narod nema para, valjda.

[neomedjeni]

Stoga ćemo se moliti i za narod, bez obzira na to za koga bude glasao. 


No, imajte na umu da DW najavljuje klub čitalaca i da će pokušati da što više usmeri kupce ka svojim prodajnim objektima u promo periodu koji prati izlazak novih izdanja. Nedavno su najavili da će ubuduće sva DW izdanja prvih 45 dana nakon izlaska moći da se kupe isključivo putem narudžbe ili u njihovim knjižarama (i na kioscima kada se radi o kioks izdanjima).


http://www.darkwoodprodavnica.rs/forum/index.php?topic=33002.0

[neomedjeni]

U, sunce ti kalajisano. Proširen spisak, dodati:


Palasiosov Mek Koj


Murov Miracleman


Ken Parker


Modesti Blejz


Manara


Ghost in the Shell


http://www.darkwoodprodavnica.rs/forum/index.php?topic=33273.0

[Meho Krljic]

Uh, Miriklmen se kupuje with a vengeance. Šta je taj čovek radio kad nije morao da se ipak prilagođava američkim čitaocima i urednicima... To čak i nemam na papiru na engleskom (tek je pre jedno tri godine izašlo kao trejd), pa će ovo biti zbilja lep dodatak kolekciji.

Modesti Blejz imam u neumereno luksuznim izdanjima na engleskom u oversized formatu, baš me zaima kako će Darkwoodova verzija da izgleda.

Blago upozorenje za Ghost in the Shell: meni su ti stripovi dragi ali skoro da nemaju veze sa filmovima, tj. OVA adaptacijama koje je radio Mamoru Oshii, odnosno sa GitS i GitS2: Innocence. Serijalizovana televizijska adaptacija GitS: Stand Alone Complex je bliža tonu mange, dakle, mnogo više slepstika i humora nego u smrtno ozbiljnim, egzistencijalno zamišljenim filmovima. Masamune Shirow je strip uvek radio da bude prevashodno zabavan i ako se od njega očekuje namrštena vjeđa koju su filmovi tako dosledno nosili, može da bude razočaranja.

[neomedjeni]

Nema problema, ja nisam odgledao nijedan GitS film, tako da čista srca i bez ikakvog predznanja pristupam čitanju mange.


Mur me je kupio odavno, tako da se svaki njegov prevod na srpski obavezno pazari.


Ono što me ovde najviše raduje su dobri stari vesterni - Mek Koj i Ken. Mislim, moja top ten lista stripova se menjala tokom godina, ali je Ken uvek bio na njoj.

[neomedjeni]

Inače, verovatno ima na netu, ali što bih guglovo kad vi sigurno imate savršeno jasan i precizna odgovor, druže Meho - zar Miracleman ne pripada periodu Murovog rada dok je živeo u Britaniji? Bio sam ubeđen da je to engleski strip.

[Meho Krljic]

Pa sasvim ste u pravu a to sam gore i napisao:

Šta je taj čovek radio kad nije morao da se ipak prilagođava američkim čitaocima i urednicima...

[neomedjeni]

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. 


Ja to u svojoj gluposti protumačio kao da ste se zapitali kako mu je uspevalo da izbegne prilagođavanje američkim čitaocima i urednicima tokom rada na Miraclemanu.

[Meho Krljic]

A, izvinjavam se, sad kad pogledam, vidim da je zaista nejasno napisano... Mlatim se ovde s nekim finansijskim dokumentacijama (na albanskom) pa mi je pažnja malko rasuta. Trudiću se da se ne ponovi. Inače, Moorea je na ovom serijalu nasledio Gaiman, tako da.... nadajmo se da će Darkwood da uspe i to da izda, mada, ko ne može da izdrži, na Amazonu je taj hardkaver prilično jeftin.

[neomedjeni]

Ma kakva izvinjenja, to sam ja uspešno izbegao da uključim mozak prilikom čitanja vašeg posta.

U DW-u prilično gotive Gejmena, ako je suditi po broju njegovih stripova koje su objavili, tako da ne verujem da ćemo ostati uskraćeni za njegovo parče priče na Miraclemanu. A i ako ovde omaše, baš sam pre neki dan naleteo na neke skenove, pa nema zime.

[neomedjeni]

Evo šta Đole reče o Miraclemanu:



Oko Miraclemana, da se ne začudite - svi iz Darkwooda su dužni da scenaristu prve tri knjige oslovljavaju samo, jedino i isključivo kao "originalni scenarista" (ili "originalni pisac"), a nikako po imenu i prezimenu. Prvo zato što je on tako želeo, a želje autora treba poštovati, i drugo jer smo na to ugovorom obavezani. (i treće, da ne bi originalni scenarista napujdao ono zmijsko božanstvo na nas)

Svi znamo ko je scenarista prve tri knjige Miraclemana, ali toga neće biti ni u najavama ni u samim knjigama. A DW će objaviti sve tri, plus jednu Gejmanovu (koga smemo da imenujemo Grin)


Majčice, al je Mur prolupo...

[Meho Krljic]

Da, da, skroz prolupo. Ali dobro, minuli rad se računa.

[Son of Man]

Izvinjavam se na upadu al' mora da pitam.
Kako se zvala ona domaća TV emisija iz 80-ih koja se bavila stripom, sećam se samo zvuka flipera u špici?

[Dzimi Gitara]

Stripomanija.

Ovde je spojeno svih 6 epizoda. Pojedinačno, čini mi se, imaju 4 na Jutjubu, u boljem kvalitetu.

https://www.youtube.com/watch?v=yBL-gbtcMOk

Stripomanija, 1-6
Radio-televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralačkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije.
U okviru tadašnje Školske redakcije, urednica Vinka Matijašić, reditelj Milan Peca Nikolić koji je sa Zoranom Stanojevićem bio i scenarista, napravili su nezaboravnu igranu priču o istoriji stripa.
Uz članove Idola, Ljubivoja Tadića, Borisa Komnenića, Mladena Andrejevića, Predraga Milinkovića, Vojku Čordić, Maju Sabljić i decu glumce, pogledajte šta istražuje Rip Kirbi, ko je tajanstvena kradljivica, šta se dešava kada zamrznete I-Tija i da li je škola bolja od stripa?

[Meho Krljic]

Pročitao sam nedavno završeni sedmodelni Marvelov krosover Inhumans vs. X-Men koga su zajedničkim snagama napisali Charles Soule i Jeff Lemire. Lemireu je ovo poslednji posao za Marvel, barem u neko dogledno vreme, a istovremeno ovaj događaj označava i neku vrstu kraja prve post-Secret Wars epohe u Marvelovoj istoriji. Kako se namestilo da to koincidira sa nedavnim izveštajem u kome Marvelovi egzekjutivi kažu da sa terena čuju kako je čitaocima  dosta ,,dajvrsitija" i da ne žele još ženskih likova, interesantno je razmišljati o ovom krosoveru kao o možda poslednjem iz epohe u kojoj je Marvel pravio svestan i koncentrisan napor da reprezentuje manjine i ponudi raznovrsniji superherojski program svojoj publici. 


Naravno, ne mora sve da bude baš tako dramatično, Marvel tvrdi da novi likovi u koje je uloženo mnogo kreativnog rada (Spider Gwen, Miles Morales, Ms. Marvel itd.) neće preko noći nestati, ali indikativan je taj preokret koji je usledio nakon Trampove pobede gde se odjednom ukus čitalaca primetno menja i gde Marvel, čak i govoreći da se i dalje zalaže za te neke liberalne vrednosti, istovremeno povlači poteze u kojima bi se reklo da se malo skida noga sa papučice za gas pa tako Marc Guggenheim najavljuje da će novopokrenuti X-Men serijal koji on piše biti više o mutantima kao herojima, manje o mutantima kao ugroženoj manjini. Opet, ovo nije nužno nekakav znak apokalipse – reprezentacija je dobra ali ne daje po automatizmu dobru umetnost – a Inhumans vs. X-Men je, uostalom, odličan primer za to da se karta ,,ugrožene manjine" može igrati i preigrati do momenta kada postaje kliše koji više u čitaocu ne izaziva adekvatnu reakciju na ime tvrdoglavog ponavljanja.






Svoje utiske o Inhumans vs. X-Men verovatno treba da unapred opteretim disklejmerom koji će da objasni da sam već toliko oguglao na ovakve krosovere da je za mene dovoljno da njihovi autori pokažu bazičan nivo zanatske veštine, likove prikažu kao u osnovi racionalna bića a situacije povezane najprostijim logičkim vezama pa da za mene to bude prihvatljivo i dobije prelaznu ocenu. U tom smislu i Inhumans vs. X-Men je priča koja je bolja od bar pola recentnih Marvelovih krosovera, a svakako od takođe nedavno završenog Civil War II koji me je aktivno nasekirao svojom naglašenom artificijelnošću radnje i lenjošću u makar praćenju početnih motiva do nekakve njihove logične konsekvence.

To ne znači da je ovo i nužno dobar strip ali mi je njegovo čitanje bilo relativno bezbolno što je, za ovakve događaje skoro pa najbolje čemu se čovek može nadati. Naglašavam ponovo da, ako ovo zvuči cinično, to mi nije namera. Strip sam zaista pročitao bez mnogo hroptanja, autentično zainteresovan da vidim šta će se do kraja desiti i povremeno legitimno investiran u likove i tužne dileme sa kojima su suoćavani. Naravno, na kraju se, u refleksiji mnogo toga ne slaže i ne uklapa i ovo je jedna nelogična i na momente posve apsurdna priča, ali možda zaista nije ni moglo bolje kada je priča o kojoj govorimo tek pančlajn poslednjih nekoliko godina naglašeno upitnih uredničkih odluka.

Kada sam pre malo manje od godinu dana pregledao aktuelne X-Men serijale, nisam mogao a da rezignirano ne primetim kako je novi status quo za mutantski deo Marvelovog univerzuma zasnovan na motivima recikliranim strašću karakterističnom za kakvog doživotnog predsednika stranke zelenih. Ne da je u superherojskim stripovima to neko ,,večno vraćanje" baš retkost, ali u ovom slučaju Marvel je posegao za zapletom koji je obeležio najveći deo prošle decenije X-Men stripova, iz koga smo se jedva, na mišiće iskobeljali sa Avengers vs. X-men da bismo novi, post-Secret Wars status quo započeli sa iste startne pozicije. To što je Marvel odbijao da nam pruži detaljnija objašnjenja o tome kako su odjednom mutanti ponovo na rubu istrebljenja, bez novih mutantskih rođenja i sterilni, kao posledica izlaganja terigenskoj izmaglici, i zašto ih ceo svet zapravo ponovo mrzi, nije mnogo pomoglo ali ovo i jeste svedočanstvo o tome kako u ovakvim sistemima odluke donose ljudi koji stripove ne pišu, a ljudi koji ih pišu moraju da pronađu načine da te odluke kako znaju i umeju uvežu u koliko-toliko koherentne narative. U ovom slučaju to znači kombinovanje već dobrano izraubovanih ideja (Legacy Virus, M-day, Decimation...) na način koji će Marvelove stripovske planove donekle uskladiti sa Marvelovim filmskim planovima u kojima, kao što znamo, X-Men ni ne figurišu.

Druga strana medalje su, dakako, Inhumans, koje je Marvel rešio da promoviše u erzac X-Men, drugu ,,naciju" osoba sa supermoćima na koju, srećom – i zahvaljujući svojoj maloj popularnosti tokom poslednjih četrdesetak godina – Marvel ima kompletna prava za filmsku ili televizijsku eksploataciju. Tokom prethodnih nekoliko godina Inhumans su dobili ozbiljan prostor u stripovima, od Secret Wars naovamo su imali čak i dva tekuća serijala i mislim da je fer reći da je učinak bio slab. Toliko slab, zapravo da su planovi za lansiranje filmske adaptacije Inhumansa napušteni na neodređeno vreme i u ovom trenutku deluje verovatnije da će Marvel i Dizni tražiti ugodnije moduse saradnje sa Foxom kako bi se i sami ovajdili od novog porasta popularnosti X-men filmova koju su isposlovali Deadpool i Logan.






Sve ovo ispred rečeno služi da obrazloži zašto se Inhumans vs. X-men čita kao strip u kome Marvel odlučuje da pusti Inhumanse niz vodu uz shvatanje da neke stvari ne mogu da se izvedu na silu. Inhumans su uvek bili više kultni strip nego masovno popularan, a što je na kraju krajeva i bilo u skladu sa njihovim nekim osnovnim principima. Dok sa mutantima Inhumansi dele samo najprovršnije sličnosti – to da svaki pripadnik populacije ima drugačije natprirodne moći – razlike između ove dve ,,nacije" su uvek bile ogromne, uostalom opravdavajući to da se radi o dva različita stripa sa dva različita koncepta. Za razliku od ,,narodnih" mutanata, populacije koja je dispergovana kroz sve demografske slojeve, od sirotinjskih geta do klubova za one koji i jedan posto najbogatijieg svetskog stanovništva gledaju sa visine, Inhumans su uvek bili ekskluzivna, mala grupa koja živi zajedno i drži se podalje od ostatka ljudske rase. Dok su kod mutanata mutacije uvek nastupale spontano, haotično i bez prethodne najave, predstavljajući često traumatičnu epizodu (ponekada preranog) stupanja u zrele godine, kod Inhumansa je terigeneza kontrolisan, visoko ritualizovan obred simboličkog sazrevanja i biološkog ponovnog rađanja, izvođen uz jasno izraženu dobru volju individue i jasno formalizovano učešće zajednice. Dok su mutanti, iako skloni praćenju vođa, lidera i heroja, ipak neka vrsta liberalne ekipe u kojoj se prepoznaje požrtvovanost i na osnovu nje dodeljuje i određen socijalni status, Inhumans su institucionalizovana monarhija verna konceptu krvnog nasleđivanja itd.

Ovo nisu samo beslovesna nabrajanja čoveka sa previše slobodnog vremena: gornji primeri treba da pokažu zašto je pokušaj proste zamene X-Men Inhumansima od početka bio ne samo projekat osuđen na propast – ne možete nešto što četiri decenije uživa veliku popularnost među čitaocima, sa likovima koji su dosegli ikonički status u pogotovo američkoj javnosti, preko noći zameniti nečim što je uvek bilo na margini i očekivati da imate uporediv nivo popularnosti – već i projekat koji je ozbiljno oštetio same Inhumanse. Kao neko ko sebe ubraja u relativno malobrojnu grupu ljubitelja ovog stripa i ko je sa odobravanjem klimao na povremene dobro odmerene epizode pojavljivanja Inhumansa u Marvelu tokom prošle decenije gde su autori (Hine, Abnett, Lanning...) razumeli kako da osnovne motive Inhumansa osavremene ali ne napuste, prilično sam zbunjen i rezigniran načinom na koji je Marvel posle 2012. godine nekako grubo i preko kolena odlučio da su od sada Inhumansi praktično isto što i mutanti. Od društva koje je živelo izolovano i terigenezu tretiralo kao sveti obred sazrevanja, odjednom smo dobili imitaciju X-men iz Utopia perioda, sa Inhumansima koji žive usred Njujorka i oblakom terigenske magle koji kruži svetom i ljude sa određenim DNK sastavom nasumično i bez najave pretvara u Inhumanse... Iako je pogotovo Charles Soule uložio lavovske napore da od recentnih Inhumans serijala napravi čitljive radove sa zanimljivim likovima, već sama činjenica da su njihovi osnovni motivi napušteni za račun imitiranja X-Men a stožerni likovi dopunjeni gomilom sasvim novih likova od kojih su neki sjajni a neki instant-zaboravljivi je radila na štetu tog stripa.

Rezultat, u 2017. godini je da su Inhumans sada strip i koncept bez dovoljno sopstvenog identiteta, na brzinu sklepan X-men simulator kome nedostaje legat od 40 godina istorije u stvarnom svetu da podupre narativ koji Inhumans vs. X-men pokušava da nam proda.

Drugi problem je što je ovo narativ koji nema smisla ni po normama stvarnog sveta, ali ni onda kada napravimo korekciju za superherojske svetove.





Idemo jedan mali kviz na brzinu. Kako vam deluje ovaj zaplet:

   
• Oblaci terigenske izmaglice koje vetrovi teraju oko sveta izazivaju terigenezu kod osoba sa određenim DNK sastavom, ali, ispostavlja se na nesreću, kod mutanata neretko izazivaju bolest koja se završava smrću
• O istom trošku, isti ti terigenski oblaci – koji su dakle, praktično alatka kojom nastaju novi Inhumansi – sprečavaju rađanje novih mutanata, a za svaki slučaj i svi postojeći mutanti su odjednom zbog toga postali sterilni (zapamtite ovo, da bismo mu se kasnije vratili)
• Mutanti, svesni ovog problema, odu na kafu kod predvodnika Inhumansa, izlože im problem i kažu ,,Ono što, zgodno, stvara nove Inhumanse bez potrebe da dođu na noge baš u Attilan, nas bukvalno ubija, jel' može nešto da se učini tim povodom?"
• Inhumansi spuste šoljicu kafe na sto sa izrazom ozbiljnog patosa na licu i kažu ,,Uh, bedak, OK, hajde da probamo da nađemo rešenje zajedno". Mutanti klimnu glavom. Mir, mir, mir, niko nije kriv, pa nismo životinje jebem mu lebac.
• Ekstremnija frakcija mutanata onda odluči da nema ni vremena da se čeka a bogami ni razloga da se Inhumansima sad tu nešto kao veruje, pa preduzme pratkično gerilsku akciju da spreči dalje širenje terigenskog oblaka.
• Kad se prvi hici ispale, razume se, hladnije glave više niko ne sluša.
• Svi se jedno vreme tuku iako su svesni da ne žele jedni drugima smrt.
• Na kraju je ekstinkcija odložena na neko vreme, ekstremisti su prepoznati kao krivci za zavadu do koje nije ni moralo da dođe da su samo svi slušali benevolentne vođe, malo se ginulo da sve deluje ozbiljnije i dve se nacije ipak dogovore da se dalje ne napadaju i da zajednički rade na rešenju.

Ako ste pomislili ,,Pa, dobro, hajde, kako bi inače uopšte Inhumans vs. X-men i mogao da ide? NE BUDI CINIK, MEHMETE!!" ukazaću da je gore predstavljeni narativ zapravo prepričavanje ne Inhumans vs. X-men već miniserijala Death of X koji mu je prethodio i u kome se konačno otkriva kako je Cyclops, predvodnik mutantske ekstremnije frakcije, na kraju umro, u događajima već u prvih dva meseca posle Secret Wars. Za potrebe Inhumans vs. X-Men Marvel zatim uzima isti ovaj zaplet i ponavlja ga maltene korak po korak, osim što ga umesto na četiri razvlači na sedam epizoda i od svojih protagonista pravi čitavu armiju alchajmerovaca koji mogu da lete i izbacuju vatru iz prstiju, ali očigledno ne mogu da se sete da su pre svega šest meseci radili istu stvar i koji su bili rezultati ovog rada.

Ovde treba da podsetim da sam generalno ovaj krosover čitao bez mnogo muke i da su Soule i Lemire časno obavili posao pokazujući dileme i lomove među predvodnicima obe sukobljene nacije, pogotovo imajući u vidu da su  morali sve vreme da se rvu sa činjenicom da su identičnu priču završili bukvalno par meseci ranije.

Naravno, po merilima zdravorazumske logike, priča u Inhumans vs. X-men nema nikakvog smisla. Da bismo to pokazali, valja iskoristiti magiju metafora. Gej metafora.

Zamislite da su Inhumans metafora za homoseksualnost a X-men za, recimo, romsku populaciju. Kada se pojavi zgodan mekgafin koji na bilo kom mestu u svetu pomaže latentnim homoseksualcima da prihvate svoju seksualnost i odmah ih autuje, bez najave, bez ikakvog obzira žele li oni to ili ne, velika LGBT organizacija sa sedištem u Njujorku ovo ne samo da slavi, već i pokrene veliku logističku operaciju prikupljanja novoautovanih homoseksualnih osoba i njihovog preseljenja u Njujork. Celokupna svetska populacija ovo, huh, prihvata jer, valjda, Obama, SJWovi, twitter i niko se ne buni ozbiljno što se ljudi autuju bez najave i pitanja. I što se gomila njih doseljava u Njujork. Ajde, dobro, Njujork je to. Onda se ispostavi da pomenuti mekgafin vrši uzgredan, vrlo bukvalan genocid nad Romima – ubijajući na mestu jedan deo njih i sprečavajući njihovu dalju reprodukciju. I dalje se niko ne buni. Jebemliga, Romi, otkud znam, valjda ih niko ne voli uprkos Džeju i Antoniju Banderasu. Onda predstavnici organizacije za romska prava dođu u goste kod pomenute njujorške LGBT organizacije i uljudno objasne da je autovanje lepa stvar ali da je genocid možda za nijansu prioritetniji fenomen, pa ako bi sa genocidom moglo da se malo stane... Lideri LGBT organizacije ponude kompromis: pronaći će svakog Roma tamo gde se očekuje da će sledeće doći oblak terigenske magle pa će ga fizički izmestiti na drugo mesto, o svom trošku, pošto je nasumično autovanje (koje je godinama izvođeno u kontrolisanim uslovima, sa voljnim osobama) njima ipak važnije od nečijeg prava da živi tamo gde je odabrao da živi i da zbog toga ne bude ubijen oblakom otrovnog gasa.






Ako ovo sve zvuči kao da Inhumansi ispadaju pomalo, eh, fašistički, čestitam, razumna ste osoba, verovatno razumnija od pola Marvelovog uredničkog osoblja.

Ali dobro, superherojski stripovi se nikada i ne uklapaju u racionalnost stvarnog sveta, možda sve to interno pije vodu, ne treba sad biti na kraj srca, budimo ljudi iako smo Romoseksualci i, uh, čekajte, ne, sad mi je palo na pamet: kako terigenska magla koja još nije ni došla u sve krajeve sveta (čitav zaplet počiva na ideji da je oblak ograničenog radijusa delanja i da se u svakom momentu zna gde je) uspeva da odjednom 1) steriliše sve mutante na svetu bez obzira gde se nalaze i 2) time nekako spreči rađanje novih mutanata u budućnosti iako se po Marvelovom kanonu mutanti rađaju iz veza običnih homo-sapiensa, tom nekom, jelte, MUTACIJOM običnog genetskog materijala, a ne pukom reprodukcijom među samim mutantima?

Nije prvi put da Marvel zgodno savija pravila svog sržnog univerzuma kako bi ispričao priču koja se u njih ne uklapa, naprotiv, ovo je takoreći tekuće pravilo, pa sve su to stripovi, nije ti ovo bre nauka, Mehmete, pa tu mrtav oživljava a gde jedan Wolverine nestane, pojave se dva da zauzmu njegovo mesto, ali na ovo ukazujem ne iz puke zlobe: Inhumans vs. X-men se završava ekstremno isforsiranim literarnim kompromisom, poslednjom epizodom koja ne samo da na mišiće pokušava da pronađe ,,pravog negativca", pozitivce pokazuje kao eminentno plemenita bića koja su se do malopre tukla kao magarci oko nečega što bi razumni ljudi sredili preko jednog pića, a sada su spremna da zažmure na bukvalno masovno ubistvo i genocidni akt u pokušaju, sve počinjeno tokom poslednje instance sukoba, nego se još na sve to i iz sve snage nada da će i protagonisti, ali, važnije, i čitaoci pretrpeti temeljitu amneziju i zaboraviti da smo poslednjih dvadeset brojeva Extraordinary X-Men, da ne pominjem od početka ovog krosovera slušali kako se mutanti više neće rađati a sad se sve to odjednom, bez objašnjenja razrešilo samo od sebe jer su ljudi i žene u kostimima dovoljno dugo jedni druge udarali pesnicama.

Ponovo, ovo ne podvlačim samo iz zlobe. Marvelu je bio potreban najveći deo dekade da se izvuče iz ,,no more mutants" zapleta koji je bio zasnovan na magiji i na kraju razrešen pojavljivanjem kosmičkog entiteta neobjašnjivih moći. U kontrastu tome, Inhumans vs. X-men se zasniva na pseudonaučnom objašnjenju koje ne prati ni svoju internu logiku a razrešenje bukvalno ignoriše i tu nesrećnu i nedoslednu logiku i nada se da ćemo svi biti dovoljno šokirani time koliki je Emma Frost postala lupež da bismo išta drugo primetili.





Kad smo već kod Emme Frost i njenog lupeštva, vredi reći da je Marvel ovde imao nekoliko mogućnosti da od ovog stripa napravi nešto bolje. Sržni konflikt je mogao da bude mnogo zdravije napisan: jedna supstanca koja određenu naciju ubija a drugoj donosi rast i prosperitet (Nafta? Dijamanti?) je dovoljno jak motiv koji nije potrebno podupirati nebulozama o sterilitetu i tome da se radi o ,,svetinji" za Inhumanse (iako je Inhumansi poslednjih godina koriste na decidno ne-obredan način, zasipajući svet nasumice oblacima terigenske magle) a konflikt koji bi se bavio pre svega političkim ambicijama predvodnika mutanata i Inhumansa, a koji ionako imaju po nekoliko sukobljenih frakcija – to bi bio konflikt u koji smo mogli mnogo ozbiljnije da poverujemo. Emma Frost kao neko ko je po prirodi manipulator sa jedne strane i Medusa, kraljica unezverenog naroda koja pokušava da izađe iz senke svog muža i pokaže se kao ozbiljan državnik sa druge strane – ovo je mogao da bude strip o dve jake žene koje imaju plemenite namere ali koje uprkos njima vode svoje narode u rat jer moć skoncentrisana u rukama malog broja ljudi obično nije dobra za veliki broj ljudi. I da je ovo strip nastajao između 2005. i 2012. godine, možda bi takav i bio.

Umesto toga, ovo je tradicionalno prepumpan krosover sa MNOGO likova koji nose MNOGO podzapleta i čak vam ni čitanje sržnih X-men i Inhumans serijala neće pomoći da se snađete kada Ms. Marvel ili Moon Girl – likovi iz Marvelovih leftfield produkcija često boljih od ,,glavnih" serijala – dobiju male ali bitne uloge koje presuđuju na koju će se stranu dalje stvari kretati. Ipak, najveći problem od svega je svakako to finale u kome scenaristi – a radi se o dva odlična pisca po mom skromnom mišljenju – naprosto ne znaju šta da rade pa se priča razreši tako što Inhumansi za trenutak stanu i kažu ,,Čekajte, šta ste ono rekli u prvoj epizodi? Genocid? Ekstinkcija? Nestanak svih mutanata na svetu? Aha. OK onda, evo, stajemo, stajemo, u redu je. Jebote! Pa šta ovo bi? Ko nas bre zavadi?" I onda zaista svi stanu. Ne pre nego što vidimo posve nemaštovitu epizodu u kojoj glavni mutantski negativac pokazuje kako se lako Sentineli – džinovski roboti tradicionalno podešeni da love mutante od strane ekstremističkih homo-sapiens frakcija – našteluju da ubijaju Inhumanse a Marvel praktično oficijelno prizna da niko tu nema snage da smišlja nešto novo i da će ono staro, samo podgrejano, morati da posluži.

Na kraju su X-Men i mutanti spaseni a Inhumansi postavljeni na mesto nacije koja gubi perspektivu za razvoj i suočava se sa mračnom budućnošću progona i, možda, istrebljenja. Ovo nije sjajna pozicija jer se radi samo o zameni mesta a rekosmo već da je i kod mutanata ovaj sklop motiva poprilično istrošen i, nadam se samo da se radi o uvodu u lagano skidanje reflektora sa Inhumansa pre nego što se njihovi serijali završe a onda budu predati na staranje nekom ko će umeti da ih vrati njihovim imanentnim vrednostima. Dvorske intrige na mestu sklonjenom od očiju ljudske rase i filozofija o rasi koja je toliko superiorna da neće ni da se meša sa nama ostalima – dajte mi takav Inhumans i neću više da se bunim.






Za X-men nisam siguran šta će se dešavati sa završavanjem starih i pokretanjem nekoliko novih serijala sa novim kreativnim timovima. Jasno je da većina motiva koje je još Bendis ostavio u amanet nije istražena, a da smo ponovo krenuli u novom smeru, ali ako ništa drugo, smer u kome se poslednjih godinu i po dana išlo nije bio preterano inspirativan, pa nije nerezonski da se čovek nada da se može krenuti na bolje. Guggenheim i Bunn su dobri scenarsti, sa ponekim izvrsnim radom u superherojskom CV-u (uostalom, Bunn je pisao najbolji X-men serijal iz upravo završene faze, a Guggenheim je bio poslednji dobar scenarista Wolverinea pre katastrofe koja je nastala u post-Civil War eri) pa verujem da je ljudski da se ovaj prikaz završi u tom nekom pozitivnom tonu.

Ali neće. Ne zato što ,,dobro je, samo kad se završilo" i nije neki pozitivan ton, nego i jer se nisam još vajkao što Marvel čak ni za krosover od solidne istorijske važnosti koji je pritom planiran bar dve godine – verovatno i više – ne uspeva da obezbedi da crtač ima dovoljno vremena da sve odradi kako treba pa se uobičajeno odličnom Leinilu Yuu usred serijala pridružuje solidni ali za klasu slabiji Javier Garron i rezultirajuća razlika u stilu i tonu je dovoljno velika da čoveka iznervira, pogotovo ako je ovo rešio da kupuje prevashodno zbog Yua...  A IMA TAKVIH!!!!!

Ipak, da pokušam da završim pozitivno: Inhumans vs. X-men je čitljiv strip koji se potpuno raspadne tek u poslednjoj epizodi. S obzirom na količinu likova i podzapleta koji se bore za mesto ispred kamere, ovo je ipak dovoljno razumljiva priča čiji su mekgafini funkcionalni a motivacije likova – ako se uradi korekcija za pomenuti Alchajmer – skoro pa prihvatljive. On ne funckioniše kao celina a brojne epizode u njemu su prihvatljive samo ako baš dobrano isključite mozak (na primer tuča između Colossusa i Gorgona koja je zasnovana na ideji da Colossus brani Inhumansima ulazak u X-Haven a onda dok se on bije sa Gorgonom – i pobedi ga u jednoj duhovitoj sceni – Inhumansi ih samo zaobiđu i uđu u kuću), no njegov ritam je prihvatljivo dobar, dijalozi neuvredljivo napisani i na kraju dana se nisam osećao iznervirano nakon njegovog čitanja. Ako još volite Leinila Yua – on je nacrtao skoro više od pola!

[neomedjeni]

 


Druže Meho, malo šta me tako zabavi koliko vaše recenzije marvelovih pređi-preko događaja.


Nego, kad su već superheroji na tapetu, da pomenem da će u sutrašnoj Stripoteci biti objavljen jedan strip koji pripada tom žanru (ali ne i istoj izdavačkoj kući) i koji u orginalu nosi naslov Whatever Happened to the Caped Crusader. Čak sam čuo da ga vredi pročitati, pa ću iskeširati tih sto i kusur dinara za navedeni strip.

[Meho Krljic]

Ah, Gejman. Lepo. Vredi sto dinara 

[zoskoz]

...Marvelovi egzekjutivi kažu da sa terena čuju kako je čitaocima  dosta ,,dajvrsitija" i da ne žele još ženskih likova, interesantno je razmišljati o ovom krosoveru kao o možda poslednjem iz epohe u kojoj je Marvel pravio svestan i koncentrisan napor da reprezentuje manjine i ponudi raznovrsniji superherojski program svojoj publici. 
...

sorry, meho.

TOOOOOOO!!!!! 

[milan]

Dajversiti maj es.

Osnovni problem Marvela posle Secret Warsa (koji su, po mom misljenju, najbolji event jos od Age Of Apocalypsa) jeste ogrooooman broj izdanja, price koje ne vode nikuda kao i krosover za krosoverom. Na nekom sajtu sam citao analizu prodaje naslova i naslovi koji u sebi imaju dajversiti likove prolaze sasvim okej. S druge strane, DC ih nekako na svakom koraku sije - ovaj Rebirth je meni odlican novi pocetak, a mahom mi je vecina naslova zanimljiva. Takodje, DC nema zilion serijala mesecno koje stvarno vise niko ne moze da isprati.
Recimo, pogledajte Marvel - Derdevil je naslov koji nije u vrhu citanosti, ali prolazi okej. Nicim izazvano, Marvel izbaci jos nekoliko naslova iz "komsiluka" Meta Merdoka - Novu Elektru, pa Kingpina, pa Bulzaja, pa ovo pa ono... Ili, recimo, ovo sta rade sa Guardiansima of D Galaksi - imate Draxa, pa Starlorda, pa Gamoru, pa.... Mislim, i da imate sve te pare mesecno da dajete na stripove, pitanje je - koga sve to uopste moze da zanima?

[Meho Krljic]

Da, mislim da je Milan u pravu. "Dajvrsiti" naslovi se zapravo odlično prodaju ako su u pitanju dobri stripovi - Ms. Marvel ili pogotovo Spider Gwen se bolje prodaju od Thunderboltsa, Black Panther je sa prvim brojem prodao više od 300000 kopija i bio najprodavaniji Marvelov strip u prvoj polovini prošle godine. I problem sa Marvelom UVEK bude u preprodukciji i prevelikom oslanjanju na krosovere. S druge strane, meni se čini da su Alonso i Quesada ipak malo razumniji od Harasa i ekipe iz devedesetih kada ih je sličan pristup produkciji doveo do stečaja. Aktuelni DOGAĐAJI su uglavnom struktuirani tako da možete da iščitate glavni miniserijal i da ste dobili najbitniju informaciju, a da je ono što se dešava u drugim serijalima samo garnirung. Ovo je dosta različito od pristupa u kome morate da kupujete i epizode serijala koje inače ne čitate da biste ispratili priču, a što je nešto što se do nedavno redovno dešavalo, pa se i sada omakne tu i tamo, kako DC-ju tako i Marvelu (Black Vortex, anyone?). Ali to na stranu, moj utisak je da je nekoliko paralelnih Guardians serijala (ili Deadpool, ili Daredevil itd.) samo pokušaj Marvela da zadovolji različite  tržišne niše - na primer, u Guardiansima imate Bendisov serijal koji je "glavni" i namenjen ljudima koji su se za strip zainteresovali posle filma, pa imate Abnettov serijal koji je za old school fanove, pa imate Humphriesov Star Lord koji je neka vrsta komedijaške studije karaktera itd. Mislim da ideja nije da jedna ista osoba obavezno kupuje sve serijale iako su "srodni", mada, naravno onda incidenti poput Black Vortex čoveka još više iznerviraju.

Mislim da je Marvelov najveći problem to da se previše brinu o tome da li će privući novu publiku - što i jeste fer jer više od decenije svi pričamo da je problem što stripove kupuju oni koji su ih kupovali i pre 20 godina a novih čitalaca ima srazmerno malo. Njihovo rešenje za taj problem je, nažalost to da stalno imaju renumeracije jer se broj jedan svakog novog serijala proda vidno bolje od poslednjeg broja prethodne inkarnacije istog serijala koji je izašao bukvalno prošlog meseca i priča se u "novom" serijalu na njega direktno nastavlja. Ovo, naravno, iznervira "core" čitaoce a ovi novi posle par brojeva izgube interesovanje jer, ipak, kontinuitet, i za koji mesec imamo novu renumeraciju...

[Ugly MF]

Upravo izgulio 6 od 6 Džastis Lig vrsus Sisajd Skuad!

Umal nisam pišnuo od sreće kad sam vido da su Loba vratili u normalu iz one 'gej' varijante!
I na kraju ga Batman zove u Džastis Lig!
Mijjjaaaoooo...
strip je onako, šareniš, sa par obrtanja očiju, i par !Ej,Okej! drame ko za Amerikance, fino.

Jel' upoznat neko kaće taj džasts sa Lobom?
Ili bilo šta sa Lobom?
Ovim vraćenim, Hevimetal Lobom, ne onim gejovskim.On je kako čujem on d' šelvs do daljnjeg...

[zoskoz]

i prezidente u starom duhu?! ne staju odlicne vijesti.
a jos sam nabasao i na neprocitanu texovu pricu iz serijala sa mefistom.

[Ugly MF]

Vid' šta sam naš'o!!
Ima i dosta onih Francuskih što su oficijelno printani po Amer'kama!
Ima i Elfesa!


http://readcomicbooksonline.net/

[zoskoz]

danke za link, stvarno prakticna stranica.

[Ugly MF]

Ovo je by curtesi of Lazarus, jedan od najboljih, al mogu tri dnevno valjda da se skinu, opet super, redovni su..i još neki blog, solidan...
http://www.bookgn.com/
http://europeanclassiccomic.blogspot.rs/search?q=elfes

tolko imam da su expresni za skidanje i sa dobrom bazom raznovrsnosti.

[zoskoz]

 
nisam imao u fokusu taj blog; uskoro vilenjaci #14 na eng, nijemci dosli do desetke (mislim, digitalno).

bookgn izbjegavam, prije nekoliko godina mi bili ok, sve dok nisu promijenili hosting; sad ne vrijedi skidati bez premium-acca. ili tek sporadicno popuniti koju rupu u kolekciji, ako se ne nalazi drugdje.
vec neko vrijeme sam na ovoj, malo sta im promakne:
http://mycomicpost.net/
uglavnom imaju hosting koji se i u free-modu ponasa kao premium.
userscloud, sendspace i sl.

[Ugly MF]

Sad baš tražim, i nenađoh, pogotovu na English, (može i bilo koji drugi ) samo da nije torrent ili pdf... nego neki cbr, (taze mi reinstaliran win7 pa da izbegnem sve suvišne instalacije... )
RAHAN komplet.
Nešto mi ustrebalo, i cvrc.
Ima'l ko ..zole, može i germanski

probao na ovaj tvoj i jock...

[zoskoz]

  rahan mi je drag od djetinjstva, povremeno rereading.
u nj je pocetkom osamdesetih izaslo pet samostalnih albuma, svaki po stotinjak tabli. ne znam koliko je to kompletno spram izvornika, ali su lijepo skenirani, 1920x, tek u to vrijeme tisak nije bio nesto.
ovako izgleda: http://fs5.directupload.net/images/170410/a2hob8wv.jpg

http://www.share-online.biz/dl/13ZVFG5OT7
http://www.share-online.biz/dl/B35WFG5OV3W
http://www.share-online.biz/dl/2HBWFG5OVE7
http://www.share-online.biz/dl/5LJWFG5OL98
http://www.share-online.biz/dl/DBLWFG5O0OW

tu su spakirani u jedan zip, mora se skinuti svih pet, cijeli paket, pa raspakirati. pogledaj mogu li posluziti.