Ulazak u Hram-Joe Carnahan

[crippled_avenger]

Ovo je malo intimno. U poruku cu prekopirati poruku koju mi je povodom filma NARC poslao jedan od mojih najdrzaih prijatelja, zanrovski metafizicar, ajatolah akcionog filma, nazvacu ga Pukovnik Stjuart:

   Gledao sam NARC! Do djavola, kako mocan film! Prica me je oduvala. Ton je, istina, kriminalno los. Morao sam da se selim u drugu sobu gde postoji jaci TV. Najposle sam se vratio u svoju sobu i preslusao ga preko slusalica. Imam isti problem na Trifoovom "Farenhajtu". Cak mi je i vlasnik videoteke rekao da je ton i kod njega katastrofalan, ali je uspeo da ga impregnira za par nijansi, snimivsi nekoliko kopija preko pojacala.  Njegove kopije makar imaju prevod. Ja sam mnogo toga morao da nagadjam. Kako god bilo, ovakav film zahteva 100% dobar ton; ni manje a ni vise. Ipak...

    U pravu ste da je Carnahan buducnost. Visoko stilizovani warrior koji cin takozvanog "autorstva" svodi na minimum, bas koliko i treba, poput Hopkinsa prilikom "Under Suspicion" - mogu misliti koliko ce jaka njegova buduca dela biti, a tek kako bi se ovakav tip pozabavio, recimo, projektom poput The Hunt for Red October. Kamera mu je (poreklom) stabilna i nigdje se ne vidi se da je ovo nekakav svojevrstan debi. Obozavam ljude koji odmah na pocetku ne streme tome da skrecu paznju na sebe, kao jebeni drecavi bilbordi, kao Michael Bay. Koji se ne kurce nekakvim izumima van konvencionalnog opsega filmskog razmisljanja a u stvari rade prokleto isti posao kao i svi drugi mucenici. Rad sa glumcima je besprekoran! Ko bi rekao da Jason Patrick posjeduje ovoliko entuzijazma? Cak je jos u Lost Boys pokazao kako ce ustogljen biti ubuduce.

      Narc nema mnogo wise-ass fazona (ili se to samo meni cini na prvo gledanje), kao recimo u filmovima The Way of the Gun & The Salton Sea, preko kojih se narodu indirektno objasnjava koliko je scenarist ili reditelj manijakalno duhovit covek dok film ispadne "way too cool" samo zbog par gross-out jokes; sve ostalo sto cini kostur takvih filmova prakticno se zaboravi. To vam dodje kao stupidna bullet-time fotografija u Daredevilu; pase mu taman kao i cin svrsavanja u poslednjem pornicu Michaela Ninna, koji je prvi put upotrebio tu tehnologiju bas u urnebesnoj ejaculation-scene koja traje punih 17 milisekundi (approx.). Jednom je tako nesto korisceno i iskorisceno (u Matrixu, naravski) i DOSTA sa time! Jedini je Gillermo Del Toro uspio da pokaze realne vrednosti bullet-timea i to sto je on ucinio u Blade II moze se slobodno smatrati cudom. Makar po nekoj mojoj proceni...    

    Koriscenje kompleksnih zvukova pucnjeva je neverovatno upecatljivo! Obozavam zvuk! Obozavam TAJ zvuk! Jos od kada sam poceo da balim na Hillove filmove shvatam koliko je sofisticiran pucanj bitan za ovakav film. Nije ni cudo sto mi se ovde svidjaju pucnjevi; ista kompanija je radila "Another 48 Hrs." gde imate Zivotinjsko Carstvo bang-badaboom zvukova!!! Zato ga ponekad valja slusati preko ogromnih zvucnika.