300

[SRX]

Moj šuntavi kolega, koji nikada u životu, uveren sam, nije kupio strip, razmišlja o kupovini, jer je u nekom prilogu na TV video da postoji.

Sličan je i moj primer, samo što u pitanju nije šuntavi kolega, već šuntavi likovi iz škole.  

Šalim se, nisu loši likovi, a pod mojim uticajem su zavoleli SF i stripove.

[marlowe]

Na Popboksu izasao tekst,

http://www.popboks.com/popx/300.shtml

[zakk]

tekst se začuđujuće malo bavi samim stripom, ali je pitak, zabavan i nije naporan.
jedino što mi se u oko zabolo je reč "ISPOŠTOVATI"
ta reč ne postoji.

[Meho Krljic]

Brate... ispoštuj ga...

[marlowe]

Moj omiljeni: "Vreme nas je ispoštovalo."
Munze konza, šta reći.

[Alex]

tekst se začuđujuće malo bavi samim stripom, ali je pitak, zabavan i nije naporan.
jedino što mi se u oko zabolo je reč "ISPOŠTOVATI"
ta reč ne postoji.

Zar ne bi trebali i mi, kao Englezi i Amerikanci, kad kod se u narodu ustali neka nova reč, da je ubacimo zvanično u naš jezik i obogatimo ga?

Oni svake godine ubace u jezik gomilu novih reči - a mi?

Mislim, njima je i Couchpotato zvanična reč.

[Nightflier]

Cekaj prvo da se prebrojimo sta vec imamu u jeziku, pa onda da uvodimo nove reci. Jos nemamo nijedan ljucki recnik.

[Boban]

ispoštovati, zaživeti, pojasniti, prebukirati... neologizmi koji se ne mogu izbeći, prvi stadijum u uvođenju neke reči u standardni jezik.

[Axle Munshine]

Kraj je Aprila meseca,pa me zanima da li je,kako je Boban u jednom prethodnom postu rekao,Beli Put krenuo u stampanje novog tiraza 300?Ako se to obistinilo ili ima sanse da se skoro obistini,onda je to sjajna vest.Nadam se da hoce i da ce strip na ovim prostorima dostici barem deo masovnosti koju je nekad imao.Jos ako se to desi sa ovako luksuznim izdanjima kao sto je 300,to je jos veci plus,eto...

[Boban]

Frenk Miler je tražio da mu prevedemo pogovor da vidi o čemu se tu radi... nije navikao čovek da iko igde išta pridodaje njegovim ostvarenjima. Nisam siguran da će ga svi zstef zaključci radovati.

[Cornelius]

Bobane, ima dve varijante. Miler procita zstefov pogovor i zabrani Belom Putu da ikada ista objavi od njegovih stripova. Ili, procita i na osnovu procitanog, pokloni Belom Putu sva prava za sve sto je uradio i sto ce uraditi. Nema trece varijante, nema oprosta, nema uzmaka, nema vrdanja ni tebi, ni zstefu.

[Alex]

Zaboravio si na varijantu - licemerno reagovanje. Miler kaže da mu se svidelo, a nije.

Rezultat - ZStef bude ubačen u jedan od narednih Milerovih stripova, kao negativac.

[Cornelius]

Zaboravio si na varijantu - licemerno reagovanje. Miler kaže da mu se svidelo, a nije.

Rezultat - ZStef bude ubačen u jedan od narednih Milerovih stripova, kao negativac.

A Boban kao oziveli Kapetan Amerika.

[Axle Munshine]

Bobane, ima dve varijante. Miler procita zstefov pogovor i zabrani Belom Putu da ikada ista objavi od njegovih stripova. Ili, procita i na osnovu procitanog, pokloni Belom Putu sva prava za sve sto je uradio i sto ce uraditi. Nema trece varijante, nema oprosta, nema uzmaka, nema vrdanja ni tebi, ni zstefu.

Ja sam uveren u ovu drugu varijantu,ma nema da omane,aha...

[Alex]

Stig'o mi 300
300 mu muka, izgleda great

Kao i kod dnevnih novina, krenuh sa čitanjem od kraja i pročitah Stefanov tekst, koji je u ovoj verziji podnošljive dužine baš dobar, a ja se slažem sa ~46,17÷87,64% stavova u njemu iznetih.

[Boban]

U drugom izdanju 300 koje se upravo sprema, zstef će preraditi tekst u smislu približavanja svojoj prvobitnoj verziji i možda razradi nekih poddetalja.
Sve u svemu, biće to zapravo isti ali ipak bitno različit tekst.
I ta verzija će biti okačena na sajt, da oni koji su kupili prvu verziju ne pate za drugom.

[Nightflier]

@boban

Sta je jos sem Hogara i 300 dozivelo vise izdanja? Bas me zanima? I proveri pm.

[Boban]

Od stripova ništa zasad, ali sigurno će Sendmen i Betmen morati da se doštampaju pre Sajma knjiga.

[Alex]

300 (Beli put)

Frenk Miler / Lin Varli

Grci se u ovom stripu bore i izbore za slobodu, a Frenk Miler, njegov autor, jedan je od retkih američkih strip autora mainstream scene koji se izborio za (skoro) potpunu autorsku slobodu na istoj. Dok za više od 95% USA strip autora rad na stripu podrazumeva rad na davno uspostavljenim serijalima, uglavnom superherojskog stripa, gde im je dopušteno samo da dopišu/docrtaju nove epizode poznatih naslova i ponovo ,,izvariraju" mnogo puta prežvakane teme, a manjem broju je dopušteno da smisle ponešto ,,novo", opet u istim okvirima i još manjem da pokažu i malo veću inovativnost u izboru i obradi tema, ali ponovo u zadatim okvirima, samo nešto drugačije i ,,savremenije", dotle Miler ima ime tj. stečenu poziciju koja mu dopušta da osmisli autorski projekat sa temom koja je suštinski plod njegovog interesovanja u datom momentu i realizuje je na način na koji želi, poput brojnih evropskih kolega.

Šta nam donosi Milerova sloboda u stripu 300? Pre svega vrlo svežu, interesantnu i primamljivu formu. Stripova koji se čitaju ,,položeno" na većem formatu bilo je i ranije, posebno knjiških izdanja novinskih stripova u kaiševima, ili onih na polovini klasičnog (A4 proporcionalnog) formata, ali ovakvog comic book/graphic novel stripa, pa sve sa Milerov(sk)om montažom tabli baš i nije. Nije neka revolucija u formi, ali je solidan evolutivni korak, koji je pitanje (tehničko) koliko će biti sleđen, ali ovde – u 300 funkcioniše izuzetno dobro. Dakle 300 je vizuelno zadovoljstvo za uživanje u gledanju, listanju, ali i čitanju, jer je Milerov talenat za naraciju odavno dokazan i čuven.

Crtački nedostaci, greške i problemi koji se uvek vezuju za Milera ne uspevaju u značajnijoj meri da pokvare lepotu mnogih scena, kompozicija i kadrova. Poneka malo veća anatomska greška je mogla biti i ispravljena, neke scene sa više detalja su mogle biti nacrtane i na većem formatu da bi bile određenije i manje skicirane, a crtački postupak ,,zacrnjivanja" likova i predmeta je u najvećem delu vrlo funkcionalan i estetičan (recimo jedna od poslednjih scena gde su Spartanci sa dve strane okruženi neprijateljima), ali se ponegde može protumačiti i kao (karakteristično) zabušavanje.

Dobra stvar je što 300 pored superiorne forme nudi i poštovanja vredan sadržaj, odnosno suštinu. Mitski stilizovana istorijska priča naslanja se (što malo ko ističe) na staru tradiciju koju je nekada Marvel uspostavio u svojim adaptacijama književnih dela, stripovske stilizacije i mitologizacije sadržaja, čiji su rodonačelnici još Sten Li, Džek Kirbi, Roj Tomas i dr. – a Miler se na to naslanja nadograđujući svojim stilom savremenije naracije – režije, sa književno kvalitetnijim dijalozima i monolozima (lišenim stereotipa i suvišne patetike, karakterističnih za starije stripove).

Za razliku od filma (da i njega pomenem) dramaturgija u stripu funkcioniše mnogo bolje. Zbog različitog (brzog) vremenskog tretmana u filmu mnoge jake scene iz stripa su u filmu pretrčane i preestetizovane, pa je, da bi filmsko vreme bilo ispunjeno, veći akcenat dat slow motion scenama bitke, a nedovoljno samoj drami i u tome leži glavni razlog slabosti filma u odnosu na strip. (Možemo razmišljati o tome kako bi film – takođe držeći se stripa – režirao pokojni Kurosava; dramaturgija njegovih epskih filmova mnogo više bi prijala Milerovom stripu.) To je uzrokovalo i veću ,,dosadnost" filma u percepciji nekih gledalaca, mada problem pravolinijske radnje možemo naći i u stripu, a on proističe iz ograničenja kojima podležu adaptacije stvarnih, istorijskih događaja, slično biografskim delima, gde ograničenja za imaginaciju scenariste jednostavno postoje i ne mogu se izbeći a mnogo veći uplivi mašte uzrokovali bi probleme druge vrste.

Još par ,,spornih" detalja. Telesna nakaznost izdajnika nema ama baš nikakvo (ne)skriveno značenje i poruku i umetnički je uspešnije što je izdaja na neki način obrazložena ovakvom motivacijom (revoltom, povređenošću) nego samo čistom podmitljivošću. Što se tiče poslednjeg dijaloga, ni meni se baš nije dopao, ali moje mišljenje je da je Miler ciljao direktno na staru Grčku, kao neku kolevku kulture, nauke, demokratije itd, a ne kao aluziju na savremeni zapad i savremenu politiku, ali ko zna.

Još: Kolor Lin Varli je izuzetan i mnogo doprinosi kvalitetu stripa. Ona zaista zaslužuje da se njeno ime nalazi na koricama.

Izdanje: odlično, prevod takođe. (A Dedervil?)

Poštenih **** (od 5)

[zstefanovic]

(A Dedervil?)

Питај у "Белом путу". Ја написах Небојша.

[zstefanovic]

Verovatno gresim zato sto ne mogu da prizovem sada bas sve sto sam ikada video kod nas, ali chini mi se da je ovo najlepse domace strip izdanje ikada. Ne govorim o samom Milerovom stripu, vec samo o kvalitetu forme u kojoj se sustina nalazi.

Odlicne korice, zanimljiv format, odlican pogovor Z. Stefanovica - ovo izdanje je pravi mokri san za nas strip gikove koji zelimo da ceo svet oko nas prihvati stripove kao nesto sa nekakvim umetnickim kvalitetima ili drustvenom relevantnoshcu.

Да, да, то и јесте била идеја у редакцији да се направи фама и постигне висока друштвена релевантност. Ја сам и предвидео да ће бити бум, али је надишло моја очекивања по сваком мерилу, укључујући и лудачки брзу продају.

(Хвала на коментару око текста, БДВ.)

A sada, dajte neke superheroje!!

А, то заслужује посебну причу.

[zstefanovic]

ispoštovati, zaživeti, pojasniti, prebukirati... neologizmi koji se ne mogu izbeći, prvi stadijum u uvođenju neke reči u standardni jezik.

Пребукирати је ђубре од речи, а остале које си навео су одличне. Моје две паре памети.

[zstefanovic]

Frenk Miler je tražio da mu prevedemo pogovor da vidi o čemu se tu radi... nije navikao čovek da iko igde išta pridodaje njegovim ostvarenjima. Nisam siguran da će ga svi zstef zaključci radovati.

Нисам му ја мајка па да сам обавезан да га радујем. Пошаљите им мој оригинални текст, па нек мисле шта хоће. Не може никаква штета испасти.

Кад смо већ код тога: Амери бришу еротске мотиве у европским стриповима, па тако насиље и болештине долазе до изражаја. А бришу и Гручу бркове у америчанском издању Дилана Дога. Шта рећи?

[zstefanovic]

Bobane, ima dve varijante. Miler procita zstefov pogovor i zabrani Belom Putu da ikada ista objavi od njegovih stripova. Ili, procita i na osnovu procitanog, pokloni Belom Putu sva prava za sve sto je uradio i sto ce uraditi. Nema trece varijante, nema oprosta, nema uzmaka, nema vrdanja ni tebi, ni zstefu.

Само ћу му рећи: Молон лабе

[zstefanovic]

Stig'o mi 300
300 mu muka, izgleda great

Kao i kod dnevnih novina, krenuh sa čitanjem od kraja i pročitah Stefanov tekst, koji je u ovoj verziji podnošljive dužine baš dobar, a ja se slažem sa ~46,17÷87,64% stavova u njemu iznetih.

Хмм, перцепција те лаже. Оно на Интернету је тек који пасус дуже. А у вези слагања-неслагања: видим да и већина људи има нека смешана осећања као и ја, нарочито у вези са филмом (који сам тек након писања поговора видео целог).

[zstefanovic]

Ја мноме самим

# Борићемо се у хладу: Милер пева Херодота, Зоран Стефановић (Стрип)
http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11074

# We shall Fight in the Shade: Miller sings Herodotus, Zoran Stefanović (Стрип)
http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11073

(А ако се питате где је Растков дизајн -- нов је ЦМС, па треба ставити 100 шаблона.)

Остале новости... http://www.rastko.org.yu/o/novo.php

ispoštovati, zaživeti, pojasniti, prebukirati... neologizmi koji se ne mogu izbeći, prvi stadijum u uvođenju neke reči u standardni jezik.

Пребукирати је ђубре од речи, а остале које си навео су одличне. Моје две паре памети.

Ово повлачим за "пребукирати", али сам нешто сморен да објашњавам на овој спарини.

[Boban]

kakav čovek...

[Man Of Steel]

kakav čovek...

Lenji covek...

[zstefanovic]

kakav čovek...

Lenji covek...

Измождени створ...

Своди се на то да ја, слепац код очију, нисам видео јасну ствар: "букирати" је у ширем смислу "укњижити", а бук(ва) је пра- или чак протословенски израз који је ушао у германске језике у истом значењу: књига, слово, реч, запис, знак -- због смера којим је ишла техничка иновација. (Ко вам каже обрнуто, нема појма, исто као и за хлеб/хлафе.)

Дакле пребукирати и буквално значи "пренакњижити", тако да је све у реду.

(Наравно, има и оних других случајева, (пра)индоевропских, попут "стоп", али су заједничке.)

Говори српски да те цео свет разуме и опусти се.

Је ли тако, Бобане?

[Man Of Steel]

   
Otvorio si nam oci!!!
Bez sale neke slicnosti koje si naveo zaista su impresivne i pomalo zastrasujuce...
Srpski jezik pod velom vecite misterije!

[zstefanovic]

   
Otvorio si nam oci!!!
Bez sale neke slicnosti koje si naveo zaista su impresivne i pomalo zastrasujuce...

Па нису чак ни "сличности", већ су и дан-данас то исте речи са мало промењеним локалним обликом.

(Пра)Индоевропљани су били једно једино малено племе са једним јединственим  језиком у неком горњем палеолиту (ако узмемо дубље хронологије). Данас од Португалије до Бангаладеша живе потомци тог племена и нормално је да су многе заједничке речи опстале, упркос развоју покрајинских језика и дијалеката. Десетине и стотине речи су и данас у употреби, као заједничке на целом то простору.

Srpski jezik pod velom vecite misterije!

Ваистину. Али пази да те Бобан не избрише, јер то је добро чувана тајна.  

[Boban]

ako odemo dovoljno daleko u prošlost dolazimo do toga da je nekada davno postojao jedan prajezik koji se sadrži u svim jezicima danas i zbog toga se svi jezici sadrže u manjoj ili većoj meri u svim drugim.
ja ne mogu da verujem da postoji takav ograničeni mozak koji nije u stanju da shvati tu prostu stvar.

ubaciš amebu u posudu i ona počne da se deli... SVI potomci su podjednako udaljeni od početnog stadijuma i podjednako "važni".

[mac]

Nije to baš tako. Čovek se razvijao paralelno na više mesta na Zemlji, pa se mešao, pa su neke grupe nestajale, druge nastajale, pa opet mešanje, i sve tako. Ne može se govoriti o jednoj grupi od koje je potekla čitava ljudska rasa. A čak i da takva grupa postoji verovatno je to bilo toliko davno da "ljudi" još nisu imali sposobnost artikulisanog govora.

[Boban]

U osnovi je svejedno da li se govor pojavio na jednom ili na pet mesta (ali verovatnije je na jednom, u plemenu koje je evolutivno razvilo inteligenciju zbog načina ishrane i uslova života i kao takvo, odnelo brzi primat gde god se širilo - ne zbog samo zbog govora, nego i zbog inteligencije).
Ako je pre 2000 godina bilo svega nekoliko miliona ljudi na svetu, pre 20000 ih je bilo verovatno svega nekoliko desetina hiljada maksimum, a pre 2000000 kada se dogodio preobražaj nekoliko stotina.

Pozadina mog komentara je nešto drugo: ako neko poput zstefa stalno pominje stvari koje su bile pre nekoliko hiljada godina kao bitne za današnje određenje stvari, ja volim da tu granicu pomerim još za koju nulu dalje i da obesmislim celu stvari. Realno, pre 6000 godina ko je živeo na Balkanu jednako je važno za nas danas kao i činjenica ko je živeo pre milion godina.

[zstefanovic]

Нови Тинк-Тенк има темат о 300. А Бобану ћу посебно одговорити.