UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...

[Usul]

Decir casi lo mismo. La traducción como experiencia - Umberto Eco

Ili izdanje na engleskom

Experiences in Translation

In this book Umberto Eco argues that translation is not about comparing two languages, but about the interpretation of a text in two different languages, thus involving a shift between cultures. An author whose works have appeared in many languages, Eco is also the translator of Grard de Nerval's Sylvie and Raymond Queneau's Exercices de style from French into Italian. In Experiences in Translation he draws on his substantial practical experience to identify and discuss some central problems of translation. As he convincingly demonstrates, a translation can express an evident deep sense of a text even when violating both lexical and referential faithfulness. Depicting translation as a semiotic task, he uses a wide range of source materials as illustration: the translations of his own and other novels, translations of the dialogue of American films into Italian, and various versions of the Bible. In the second part of his study he deals with translation theories proposed by Jakobson, Steiner, Peirce, and others.

Overall, Eco identifies the different types of interpretive acts that count as translation. An enticing new typology emerges, based on his insistence on a common-sense approach and the necessity of taking a critical stance.

Veoma zanimljivo i obavezno shtivo za svakog prevodioca ili aspiranta

[Loni]

Upravo završio knjigu prijateljice.

Danica Nikolic Nikolic
-   Kuća puna pukotina


Nekome i 90 godina života prođu u jednoličnom, ustaljenom ritmu.
Danica, potomak čuvenog pesnika Milutina Bojića je za svega nekoliko mladalačkih godina odživela sadržaje, kakvi se retko zbroje iz pet tipičnih savremenih filmova.
Ali i takav, roman bi bio nezanimljiv, da pisac nema talenta da ga interpretira.
Danica ga ima na tone.

Težak život glavne junakinje počinje u samom Beogradu, u godinama ratova, bombardovanja i siromaštva. U begu od sive stvarnosti mnogi se okreću hemiji, a protagoniskinja romana ide i korak dalje.
U momku s one strane zakona, sklonog narkomaniji i dilerstvu, spoznaje i lepšu stranu. Osobu, vrednu njene ljubavi.
Zbog muža napušta studije dramaturgije i odlazi u daleku Latinsku Ameriku.

Blagodeti tropskog raja Dominikane traju kratko jer junakinjin princ tek tamo upada u mrežu kriminala.
Postaje makro, veći zavisnik droga nego ikad, kome je zatvor drugi dom i otvoreni švaler, dok protagonistkinja romana, čije smo tuge svedoci biva krajnje zapostavljena.
U očaju okreće se poslu, problemima novih latino prijateljica i ljubavniku, koji je više ,,utešna nagrada'', no istinska potreba.

Roman je tužno saznanje o lošem položaju predstavnica slabijeg pola, kojima je sreća nedostižna čak i kad su lepe, poželjne i pametne. Priča o mladosti, koju je život gazio, ali ne u meri, u kojoj je nemoguće ponovo poleteti ko feniks.

Posebno uživanje čitaocima predstavljaju velelepne jezičke bravure i krajnje originalne metafore i poređenja.
(To sam već stavio u temi Metafore, posle kojih ste zinuli i rekli wow)

Ne sreću se tako često pisci s talentom za isticanje običnih stvari na jedan neobičan i krajnje zanimljiv način.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

 

[angel011]

  na roman ili na Lomljavinin opis?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...dve nijanse sličnog užasa...

[angel011]

Čitao si roman?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...pretpostavljam da sada ustaješ u odbranu nekog svog, ali sadržaj je dovoljan da prepoznam o kakvom je štivu reč...a ti mi sada reci da je to zapravo delo koje zasenjuje dosta toga napisanog, počinje novu eru i redefiniše literaturu... i to sa takop banalnom premisom...mada, možda grešim dušu, možda nam je stigla upadteovana verzija Kiša, recoimo???

[angel011]

Čemu tako agresivan nastup?

Danica mi je koleginica sa fakulteta, i veoma draga osoba; takođe je neko koga nije neophodno braniti, sposobna je da se brani i sama. O romanu ne mogu da kažem ništa dok ga ne pročitam.

Ko kaže da delo mora da zasenjuje dosta toga napisanog, počinje novu eru i redefiniše literaturu da bi bilo vredno čitanja?

Ili si tako reagovao zato što je u pitanju hvalospev nekog kao što je Lomljavina?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...krećeš se u pravcu jalove diskusije - kažeš da ni sama nisi pročitala knjigu, ali zauzimaš gard... to što je tvoja koleginica draga osoba je po ovom pitanju jednako relevantno kao da si napisala da reciklira, izbegava aditiva i fino se odnosi prema starijim građanima iz drugih delova grada... nemam rezervne oči, a ni dodatnu vremensku dimenziju, pa ni strpljenja da se bavim delima svih koji požele da se okušaju kao književnici, a to je, barem po mom sudu, potrebno daleko više od dva prezimena (obavezna stavka udarnih spisateljica ovog podneblja) i skočni prijatelji/poznanici, a tu najmanje pomažu hvalospevi polupiusmenih i književnosti suštinski nevičnih i nenaklonjenih kao što je Lomljavina....

[Meho Krljic]

Meni je genijalno što žena ima dva ista prezimena.

[angel011]

@ginger: Ne zauzimam gard, samo ne razumem toliku gomilu bljuv-smajlija kad se radi o nečemu što nisi pročitao.

No dobro, komentarisaću delo kad ga pročitam.

[Ygg]

...ginger je malo nervozan. 

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...udovice, predahni...

...angel 011 se ovde ponela kao nedavno drugosrbijanci u odnosu na J. Karleušu i njen napad d"društvene odgovornosti", pošto joj je autorka Nikolić Nikolić koleginica, a uz to i fina osoba, u redu su i Lomljavini panegirici poput ovih.... po principu, kada nam se interesi poklope, sve je dozvoljeno i sve se zaboravlja...

Nekome i 90 godina života prođu u jednoličnom, ustaljenom ritmu.
Danica, potomak čuvenog pesnika Milutina Bojića je za svega nekoliko mladalačkih godina odživela sadržaje, kakvi se retko zbroje iz pet tipičnih savremenih filmova.
Ali i takav, roman bi bio nezanimljiv, da pisac nema talenta da ga interpretira.
Danica ga ima na tone.

Posebno uživanje čitaocima predstavljaju velelepne jezičke bravure i krajnje originalne metafore i poređenja.
(To sam već stavio u temi Metafore, posle kojih ste zinuli i rekli wow)

Ne sreću se tako često pisci s talentom za isticanje običnih stvari na jedan neobičan i krajnje zanimljiv način.

...inače, kakva je to kvalitativna odrednica "potomak čuvenog pesnika Milutina Bojića"???

[angel011]

ginger, u startu sam te pitala da li je povraćanje na Lomljavinin opis ili na roman. Da je bilo ovo prvo, tu bi se i završilo, ali rekao si da su i Lomljavinin opis i roman užasi - a onda priznao da roman koji si nazvao užasom nisi ni pročitao, već si zaključke izveo iz opisa čoveka koga prezireš.

A na Lomljavinine  postove sam prestala da reagujem. On je uvek neumeren, i na njega ne vredi trošiti reči.

[PTY]

@Ange011: Nije nečuveno da se dela vrednuju (između ostalog) i po profilima konzumenata, zar ne?

[angel011]

Nije nečuveno... Samo je taj isti Lomljavina rekao da mu se u Istinitim lažima najviše dopala moja priča...

[PTY]

Ah, well... nalazim da je moj potpis skroz adekvatan za takve situacije.

[angel011]

Jeste...

Mada ovu konkretno knjigu neću otpisati dok je ne pročitam, pa ko god da je hvali ili kudi.

ginger je nije ni pročitao, Lomljavinin sud mi je skroz irelevantan, za autorku, ako ništa drugo, znam sigurno da nije nepismena, i prilično sam sigurna da njen prvenac neće biti najgori prvenac koji sam u životu pročitala.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...da li zaista veruješ da se kvalitetna književnost (osim u domenu krajnje apstraktnih spekulacija i najtežeg kondicionala) može iscrpeti iz ovakvog korena (ma, ko ga predočio, hajde da verujemo da Lomljavina nije omanuo makar na nivou puke faktografije, odnosno, događanja na kojima počiva radnja romana)???

Težak život glavne junakinje počinje u samom Beogradu, u godinama ratova, bombardovanja i siromaštva. U begu od sive stvarnosti mnogi se okreću hemiji, a protagoniskinja romana ide i korak dalje.
U momku s one strane zakona, sklonog narkomaniji i dilerstvu, spoznaje i lepšu stranu. Osobu, vrednu njene ljubavi.
Zbog muža napušta studije dramaturgije i odlazi u daleku Latinsku Ameriku.

Blagodeti tropskog raja Dominikane traju kratko jer junakinjin princ tek tamo upada u mrežu kriminala.
Postaje makro, veći zavisnik droga nego ikad, kome je zatvor drugi dom i otvoreni švaler, dok protagonistkinja romana, čije smo tuge svedoci biva krajnje zapostavljena.
U očaju okreće se poslu, problemima novih latino prijateljica i ljubavniku, koji je više ,,utešna nagrada'', no istinska potreba.

...dosta pomno pratim srpsku kn jiževnost, te mi pređena kilometraža pre sugeriše nešto na tragu početnih rasdova ovde viviseciranog Mijata Vujačića (čiji su rani radovi barem bili urnebesno zabavni in a completely wrong way, naravno, ali i to se računa)... voleo bih da se ispostavi da sam se (što teže, to bolje) ogrešio) o potencijale/domete/umeće (još jedne) autorke sa dva prezimena...

[PTY]

... i prilično sam sigurna da njen prvenac neće biti najgori prvenac koji sam u životu pročitala.

Budimo toleranti i dopustimo mogućnost da đinđer pokušava da izbegne upravo tu zlehudu sudbinu...

[PTY]

eh. 

[angel011]

... i prilično sam sigurna da njen prvenac neće biti najgori prvenac koji sam u životu pročitala.

Budimo toleranti i dopustimo mogućnost da đinđer pokušava da izbegne upravo tu zlehudu sudbinu...

Moguće...

@ginger: nisam tvrdila da je ovo delo garant u rangu prvenca Doris Lesing, ali, Mijat Vujačić? Onoliko koliko poznajem autorku (nije nepismena, nije neobrazovana, vrlo je daleko od glupače), imam razloga da se nadam da njeno delo ne zaslužuje bljuv-smajlije. Ma kakav koren bio.

Kad završim sa gomilom knjiga koje sam u obavezi da pročitam, pročitaću i "Kuću punu pukotina", pa ti javljam na šta liči.

[J.Stickman]

Trenutno čitam "Carstvo reči" Nikolasa Ostlera. Ambiciozna knjiga o jezicima koja je pored obilnih činjenica bogata duhom.

[Mark]

Procitao sam veceras kultnu knjigu Dzona Fantea "Upitaj Prah". Radi se o genijalnom romanu kog sam uzeo u ruke sa ogromnim zakasnjenjem - LOM ga je objavio pre dve godine. Posto je najvazija dela napisao tridesetih i cetrdesetih Fante je jedan od utemeljivaca losandjeleske  dekadentne urbane proze koju je proslavio legendarni Carls Bukovski. Za razliku od svog slavnijeg saborca (tacnije ucenika) Fante je mnogo suptilniji i osecajniji pa nemojte bas ocekivati alkoholne avanture i scene divljackog seksa...

[Truman]

onda preskacem

Je l čitao neko Ringišpil J. Baćić-Alimpić. Na netu sam našao samo pohvale...

[raindelay]

Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'?

[Mark]

Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'?

Nisam jos citao "Put za LA".
Mislio sam u sledecoj turi da upotpunim trilogiju ...
(treca je "Sacekaj do proleca, Bandini")

[raindelay]

Iz onog tvog posta o posta o poslovima mislim da bi baš trebao da sledeću čitaš 'Put za LA'. 

[Savajat Erp]

Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'?

обе сам читао релативно давно, па ми је тешко рећи...иначе, чини ми се да би, хронолошки гледано, можда прво требало читати "Чекај до пролеће, Бандини", јер је ту Бандини, неприлагођени дркош, отприлике најмлађи, ако се не варам...

[cutter]

Jesam li ja jedini na svetu kome se više sviđa 'Put za LA' od ' Upitaj prah'?

Nisi.

[Mme Chauchat]

Nisi.
U našem domaćinstvu je česta uzrečica: "Da li ja znam šta je ručni viljuškar?" 

[Perin]

"Upitaj prah" je stvarno dobar. Ali meni je njegovo omiljeno delo "Moj pas Glupi."

[Savajat Erp]

"Мој пас Глупи" је баш добар и забаван роман, набацио сам пар добрих цитата из њега на некој од претходних страница, па ко није читао може да баци поглед.

[sleep]

Antal Serb-Putnik i mesečina
Miroslav Krleža-Povratak Filipa Latinovicza

[Savajat Erp]

мало сам му га дао по Гогољу и прочитао Мртве душе - одлична и духовита сатира и Тарас Буљба - врло занимљиво штиво, осим што обилује прозивањем Јевреја...али то је само у контексту тог времена, тадашњих погледа на свет и људе око себе...можда.

[Plottz]

Rastko Petrović: Putopisi!

[Agota]

Je l čitao neko Ringišpil J. Baćić-Alimpić. Na netu sam našao samo pohvale...

organizovane domacice

@Mark hvala za preporuku pretpostavljam da ce LOM imati  i ove godine stand u domu sindikata  na sajamu knjiga jer ovaj ima ubedljivo najbolje cene zato i planiram da za vikend svratim na isti i konacno kupim sebi  ove zime  prusta  u traganju  za minulim vremenom  mislim da paidea ima od 12 nekih  7-8 izdatih knjiga .

[Savajat Erp]

ПУНА ЖИВОТА - Џон Фанте, кратак роман о животу са трудном женом, притиском родитеља који желе унуке, а посебно његов сулуди отац, а све са уобичајеним лаганим стилом који све објашњава без много паламуђења...речју, одлично.

[angel011]

Milorad Pavić mora pričati priče, Sava Babić. Tekstovi o Paviću, lucidno, sistematično, uz poigravanje. Zanimljivo bez obzira na stepen poznavanja Pavićevih dela.

Torba od vrbovog pruća, Miroljub Todorović. Kratke priče, snovi, kolaži, nađene priče... Signalizam nije my cup of tea, ali je knjiga poslužila da me inspiriše na pisanje jedne kratke priče. Good enough for me.

Šum lišća, Laza Lazić. 450 strana lirsko-filozofskih razmišljanja. Nije za čitanje u jednom dahu, ma koliko neko bio luđak uporni. Još jedna knjiga koja me je inspirisala na pisanje kratke priče.

Kuća puna pukotina, Danica Nikolić Nikolić (duplo prezime zabave radi; matičarka ju je pitala, s obzirom da su njeno i muževljevo prezime isto, koje će odabrati  ). Knjigu pročitala sa velikim uživanjem. Negde u osnovi je ljubavni roman, ona se zaljubi i uda, napusti studije, otputuje sa mužem u Dominikanu, muž narkoman i krimos, ona prestala sa drogama, večito sa pogrešnim muškarcima (čitaj: nasilnicima zbog kojih više puta završava na maksilofacijalnoj)... Ta osnova je ispod, vrlo duboko ispod. Ono što je u prvom planu su britko nelinearno pripovedanje, živ duh, jezičina, veoma obrazovan i načitan autor, i, ma koliko osnova vukla na to, nema ni trunke patetike. Kad pogledate čisto faktografiju, život autorke (odnosno taj period Kuće pune pukotina - igra rečima, by the way, radi se o periodu kada je u Dominikani živela sa dve cimerke, House full of cracks) deluje tegobno i tužno, ali u knjizi ničeg otužnog ni mučnog nema.

Onaj tužni položaj žena koji je Lomi pominjao ja nisam primetila; sjebani su svi, i muški i ženski, što najviše ima veze sa tim kakvi su oni sami, a najmanje sa polom.

Mali disklejmer: ovo je dobrim delom autobiografsko delo autorke koju lično poznajem; neki od likova koji se nakratko pojavljuju su mi klasići. A autorka je vrlo, eh, živopisna. Zato je moguće ne samo da ja želim da mi se knjiga dopadne (što želim svaki put kad bilo koju knjigu uzmem u ruke, jer nisam mazohista), nego i da, zbog prethodnog poznavanja likova, učitam i nešto čega tu možda nema. Stoga bi bilo zanimljivo videti sud nekoga ko autorku u životu nije sreo. Uz sav nedostatak nepristrasnosti sa moje strane, Kuću punu pukotina smatram dobrom knjigom, ali bih volela da vidim i sud nekog ko jeste nepristrasan i Danicu ne poznaje.

Nekome bi se mogao dopasti i bilbord koji je svojevremeno bio reklama za knjigu:

[angel011]

Tomas de Kvinsi, O ubistvu kao lepoj umetnosti. Zbirka eseja. Zanimljivo, ali moglo je to i malo razrađenije i detaljnije.

[Savajat Erp]

ДЕМИЈАН од Хесеа ми је зачудо пријао, с обзиром да сам пре 6-7 година баталио Степског вука на самом почетку...можда напокон одрастам?  или је први само допадљивије написан, тко то зна? без обзира на све нећу се поново бактати са Хесеом бар неко време...

[Meho Krljic]

Kako misliš "odrastaš"? Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi? Mislim, nemoj da me shvatiš pogrešno, ja Hesea nisam nikada mogao da se nateram da čitam tako da sam ja verovatno na nivou osnovne škole...

[Franz Xaver von Baader]

pročitao sam nekoliko Hessea u životu i svi mi bijahu dobri. Štoviše, spomenuti Demian izvrstan. pa i Vuk.
to je bilo prije...
a kada bih se sada vratio, sada sa pozicija sile i razvoja, vjerujem da bi bili još bolji budući bih sada mogao tumačiti u novim, začudnim ključevima

[Savajat Erp]

Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?

у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.

[Lord Kufer]

Ideju za GTA su uzeli iz Stepskog vuka. Ona pucnjava na automobile s kraja knjige... Tamo ima sve.

[angel011]

Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?

у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.

Kod mene je jedna devojka, koja inače nije čitala ništa, redovno iznova čitala Hesea.

Ja sam, između ostalog, čitala Bukovskog.

[Savajat Erp]

Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?

у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.

Kod mene je jedna devojka, koja inače nije čitala ništa, redovno iznova čitala Hesea.

и јел  доживела неко просветљење? мислим, ја нисам, али она можда јесте у тим нежним годинама....

[Father Jape]

Koliko sam ja upucen, Hese je je omiljena literatura izvesne sorte srednjoskolaca, bez obzira na spol. Mada ga je u moje vreme vec u dobroj meri zamenio Bukauski.

[angel011]

Nije li Hese omiljena literatura devojčica u srednjoj školi?

у мојој средњој школи - не...код мене су поједине читале Буковског пре него што сам ја уопште чуо за њега, а остале мање-више ништа.

Kod mene je jedna devojka, koja inače nije čitala ništa, redovno iznova čitala Hesea.

и јел  доживела неко просветљење? мислим, ја нисам, али она можда јесте у тим нежним годинама....

Da li se skakanje u martinkama i tesnim farmerkama dok ide Metallica računa u prosvetljenje?

Doduše, ne znam da li je pre slušala Metallicu ili čitala Hesea, ili je išlo paralelno...

[Agota]

ja sam citala samo Narcis i Zlatousti i Demijana u srednjoj .Bolja mi je prva.Stepskog vuka sam pocela i nije islo.