Ćosić sa "Prosvetom" potpisao ugovor o objavljivanju novog romana
"Vreme vlasti II" je moja poslednja knjiga
Mlad i samouveren planirao sam da napišem dvanaest knjiga o ljudskoj sudbini porodice Katića i Dačića. Poživeo sam, međutim, duže nego što sam naumio, pa je ovo šesnaesta knjiga mog romansijerskog ciklusa. Poslednji deo romana obuhvata vreme vladavine Josipa Broza kaže pisac
Najpoznatiji i najtiražniji savremeni srpski pisac Dobrica Ćosić, juče je potpisao ugovor o objavljivanju njegovog najnovijeg romana"Vreme vlasti II" sa izdavačkom kućom "Prosveta" u prostorijama ovog izdavača. Knjiga će biti objavljena tokom narednog meseca.
U pitanju je knjiga u kojoj Ćosić zaokružuje sagu o porodici Katić i kroz nju svoje poimanje vlasti na ovim prostorima u drugoj polovini dvadesetog veka. U ovom delu poslednji Katić, Dušan, ispisuje hroniku vlasti Titove Jugoslavije. Roman se bavi idejom revolucije koju je Tito izneverio, propašću ideala, izopačenošću vlasti, dajući tako anatomiju te epohe zaključno sa demonstracijama 1991.
Ćosić sagu o Katićima započinje "Korenima"(1954) i Srbijom s kraja devetnaestog veka. Nastavlja je istorijskim romanom"Vreme smrti"(objavljivan od 1972. do 1979. u četiri knjige) koji opisuje Srbiju u Prvom svetskom ratu a potom i političkim romanom, trilogijom "Vreme zla", "Deobe" (1961) čija središnja tema jesu deobe u srpskom narodu tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa "Vremenom vlasti II" Ćosić obuhvata celokupnu istoriju dvadesetog veka.
Prema rečima Dejana Mihajlovića, recenzenta ovog romana ova saga obuhvata čitav dvadeseti vek, po Ćosiću vek istorijskih poraza Srbije.
- Dušan Katić, pripovedač najnovijeg Ćosićevog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis"Hronika naše vlasti", u kome se na neki način dovršava i raslojavanje porodice Katići propadanje srpskog sela oličenom u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili.
- Vlast, kao tema romana, oličena je pre svega u liku Josipa Broza, koji se po prvi put javlja kao književni lik, kao živ i uverljiv junak od krvi i mesa, kakvog ga poznaju njegovi najbliži saradnici u privatnom životu i iza političke scene. Posebnu pažnju u hronici Dušana Katića zaslužuje brojne meditacije o prirodi, menama, učincima i zloupotrebama vlasti kao takve, u kojima je sabrano ukupno Ćosićevo književno umeće i životno iskustvo, istakao je Mihajlović.
Zahvalivši se izdavačkoj kući "Prosveta" što ga je, kako kaže, posle petnaest godina ponovo pozvala na saradnju, Dobrica Ćosić je rekao da pojavljivanje ove knjige označava u neku ruku obeležavanje pedesetpetogodišnjice njegovog rada.
- Ovo je istovremeno i srećan i tužan trenutak za mene. Ispunjen sam zadovoljstvom, spokojstvom, ali i tugom. Spokojstvom što sam poživeo više no što treba, pa sam uspeo da ostvarim svoj radni cilj, koji sam zacrtao još 1953. godine kada sam objavio "Korene". Tada mlad i samouveren planirao sam da napišem dvanaest knjiga o ljudskoj sudbini porodice Katića i Dačića na srpskoj zemlji. Poživeo sam, međutim, duže i više nego što sam naumio, pa je ovo šesnaesta knjiga mog romansijerskog ciklusa. Tužan jer je ovo moj poslednji roman. Ova knjiga ne bi ni ugledala svetlost dana da nije bilo moje ćerke Ane.
Prvu verziju romana"Vreme vlasti II" Ćosić je, kaže, napisao odmah po završetku prvog toma.
- Kada sam počeo da pišem drugu verziju napisao sam nekoliko glava i odlučio sam se da taj tekst ne vredi, pa sam ga jednostavno napustio. Pomirio sam se s tom svojom odlukom i činjenicom da nisam ja jedini pisac kome nije pošlo za rukom da onako kako misli da treba završi svoj roman. Međutim, u proleće 2005. kada sam sa kćerkom sređivao pisaći sto na njemu je stajala gomila papira za koju sam rekao da se odmah spali.
- Rekao sam Ani da je to "Vreme vlasti II", moj neuspeli rukopis. Na sreću, Ana je dala da se rukopis prekuca, pa kada smo ga posle toga pročitali zajedno ona je bila uporna i poverovala da iz tog teksta može da se napiše ova knjiga. Rukopis je, inače, imao 400 strana. Ana mi je jednostavno rekla da pošto nemam ništa drugo što bih u tom trenutku mogao da radim, najbolje bi bilo da počnem da pišem... Tako smo prošlog meseca otišli na Zlatibor, uradili prvu redakciju, a nedugo zatim i drugu.
O tome na koji način je gradio književni lik Josipa Broza Tita pisac kaže:
- Moj glavni junak, protagonist Dušan Katić, koji se javlja još u "Deobama" i prvoj knjizi "Vreme vlasti" je - čovek vlasti. On je vlast još od partizanskih dana, od pozicije generalnog sekretara, zatim i visokih pozicija u Ministarstvu. On Tita predstavlja i opisuje u neposrednom iskustvu, onako kako ga je video i shvatio, od obožavaoca do Bruta.
- Pored njega ima ovde još protagonista Titovog režima, tu su Koča Popović, Todorović, Nikezić... Tita tretiram kao brionskog monarha, a druge kakvi su bili, kao fiktivne junake. Uostalom ni moj Pašić iz "Vremena smrti" nije onaj pravi Nikola Pašić. Vojvoda Živojin Mišić iz romana nije - vojvoda Mišić, već ličnost vaskrsnula u mojoj književnoj fikciji. Sve ličnosti u ovom romanu su, takođe, fikcija.
Radnja romana se završava krajem devedesetih i opisuje bezmalo jednu celu epohu u kojoj je i pisac imao značajnu ulogu. Te se nameće da li se pojavljujete kao protagonista svog novog romana.
- Pojavljujem se kao pisac. Ova knjiga ima svoju poetiku. U njoj se pojavljuje prerovski pisac, Ćosić u odnosu prema svom protagonisti Katiću. Nisam sebe izostavio ni kao protivnika titoizma, ali se izjašnjavam u skladu sa uverenjem Katića, koga smatram junakom svoga doba. Svi romansijeri, uostalom, imaju priliku da stvore junaka svoga doba.
Na pitanje da li se u knjizi bavite i temom Kosova Ćosić odgovara:
- U ovoj knjizi se temom Kosova ne bavim. Kad je reč o Kosovu, moj glavni junak je 1998. godine, u vreme Vokerove vladavine dobio treći infarkt, kad su Vokerovi okupatori okupirali Kosovo. Katić je upravo po tom saopštenju dobio treći infarkt i - umro.
Na molbu da prokomentariše aktuelno vreme vlasti pisac konstatuje:
- Ja sam čovek dvadesetog veka. Moje vreme je minulo i ja ne želim da komentarišem vreme kome ne pripadam.
M. Milosavljević
