UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...

[Cornelius]

Le Soleil des Scorta
Laurent Gaudé

Porodica Scorta zivi siromasno u malom selu Montepuccio, na jugu Italije. Pocetak njihovog roda je zasnovan na detetu rodjenom posle silovanja i to ostaje u kolektivnom secanju. Kroz kriminal, tezak rad, odricanje, krijumcarenje, stednju, rasipanje i ludilo, ova porodica se uzdize i pada tokom citavog veka, da bi na kraju pronasla da je njihovo mesto u neprekidnoj borbi ne sa drugima, nego pre svega sa samim sobom. Autor vrlo efikasno vodi pripovest iz vise uglova i kroz vizure vise ucesnika tokom citavog veka. Istovremeno, prica nije otezana nepotrebnim detaljima, a elipse u naraciji imaju vrlo promisljena mesta. Gaudé, ozenjen Italijankom, napisao je ovaj roman trudeci se da ukaze da su ljudi Apulije onakvi kakva im je zemlja - vreli, skrti i zahtevni, i kao more - siroki, bogati i podatni. Uprkos sugerisanju da je sudbina Scorta onakva kakva mora biti, autor lepo ukazuje na njihovu zelju da sopstvenu sudbinu uzmu u svoje ruke i da sa njom ucine ono sto zele. Neki put vise, neki put manje.

[scallop]

promaju ne čini JEDAN otvoren prozor ('čist vazduh') već STRUJANJE vazduha koje čine otvorena DVA ILI VIŠE prozora/vrata!

Znao sam ja da vetar nije promaja - nema prozora!  

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...preporuka za ljubitelje humora i svetonazora Woodyja Allena - pre dve nedelje objavljena zbirka priča (izdanje novosadskog Solarisa) PUKO BEZVLAŠĆE (Mere Anarchy)... Allen u književnosti uspeva da ispovrne svežinu koju je davnijeh dana izgubio u filmovima, odlučivši se za vožnju auto-pilotom...

[Cornelius]

Didier van Cauwelaert
Un aller simple

Aziz je dete koga su Cigani našli u automobilu posle saobraćajne nesreće. Uzeli su ga i odgajili kao svoje, stvorivši od njega poštenog čoveka čije je zanimanje lopov. Bez identiteta, on dobija lažni marokanski pasoš, i u trenutku njegove svadbe, policija ga nasilno sprovodi ka aerodromu i šalje u "njegovu" postojbinu, Maroko. Žan-Pjer, administrativac koji ga sprovodi, upravo se razvodi od žene i depresivan je. Stigavši u Rabat, oni kreću ka izmišljenom selu u kome je rodjen Aziz i na putu susreću Valeri u koju se obojica zaljubljuju.

Roman je napisan vrlo jednostavno, vrlo duhovito, prvo kroz vizuru Aziza, naivnog i poštenog lopova, a potom kroz oči Žan-Pjera, osetljivog i dobrog administrativca. Potraga za samim sobom, za svojim korenima, za svojim životom, toplinom i ljubavlju, vodjena je majstorski od humora ka poeziji. Vrlo uspešno, autor je doveo svoj stil na takav nivo da se jednostavnost i ritam u potpunosti slažu sa meandrima naracije. Mislim da je bio napravljen i film po motivima ovog romana.

[Cornelius]

Belle-soeur
Patrick Besson

Fabien je poznati francuski glumac, a Gilles, njegov brat je novinar. Oboje su zaljubljeni u Annabel, koja je zaljubljena u sebe. Pojava Sophie pretvara ljubavni trougao u cetvorougao, gde se ljudske strasti preplicu u pokusaju da svako zadovolji sebe, umisljajuci da voli nekog drugog. Prica se zavrsava tragicno na vise nivoa. Bessonovo pero ima neophodnu lakocu sto citavoj tragediji daje melanholican izraz. Protagonisti su krvozedni na cudno nezan nacin. U svom psiholoskom romanu, pisanom u prvom licu, Besson ima brojne digresije koje su dobro upakovane u konstrukciju i ne odvracaju paznju sa intrige. Za sve koji vole Bessona, a vala i sire, njegov novi roman je pravi slatkis.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...još jedan biser/izuzetnost/poduhvat sve češće ovde pominjane Fabrike knjiga - KROTITELJKA SENKI Inke Paraj (Die Schattenboxerin, Inka Parei)... priča o extremnom samotnjaštvu u ujedinjenom Berlinu, na  dobrom tragu Duhova (iz Njujorške trilogije) Pola Ostera (Paula Austera) ili Stanara Bernarda Malamuda...

...posebno prija uz Fructusov zeleni čaj sa limunom, predivni, neimenovani grčki suvi keks sa brusnicom i neu album PJ HARVEY (White Chalk)...

[Cornelius]

Magda Szabo
La Porte

Emerence, zena u godinama, radi kao kucna pomocnica samo za gazde za koje proceni da vrede u ljudskom pokretu. Medjutim, ona je vrlo tajanstvena i kapriciozna osoba bez formalnog znanja, prepuna manija, predubedjenja, ali i snage i hrabrosti.  Magda Szabo, u prvom licu gazdarice, pripoveda pricu  zene koja radi kod nje. Napisan u maniru naturalistickih   romana, "La Porte" madjarske spisateljice je istovremeno balzakovska ispovest i policijski triler. Jednostavnog stila i zanimljivog ritma, ovaj roman suprostavlja razmisljanja ucenog intelektualca (spisateljice) i osobe bez obrazovanja, ali sa cudnovatim zivotnim znanjem. Zanimljiva knjiga spiralne strukture  i cudnog kraja.

[Mixitron M. Storm]

Brstim literaturu sa Sajma.

1. Kratka istorija napretka, Ronald Rajt, Geopoetika

Knižica u kojoj autor vrši obdukciju nad napretkom ljudske vrste (ili civilizacije). Pomalo sektaški nastupa, čvrsto stojeći iza stava da ćemo da se shebemo jer ne učimo na prethodnim greškama. Prosvećenom delu stanovništva je rekao malo toga novog (mada sam naleteo na meni ranije nepoznate činjenice iz oblasti za koje sam mislio da ih dobro pokrivam), ali je zabavno pročitati. Negativna strana - fusnote štampane psole glavnog teksta, umrećete listajući.

2. Stari Beograd: putopisi iz XIX veka, kojeko, 3Д+

Niz tekstova povađenih iz memoara, biografija, objavljenih diplomatskih pisama, obelodanjenih špijunskih izveštaja... koji pokrivaju Beograd kroz 19. vek, počevši od ustaničkog upada u tvrđavu pa nadalje. Kvalitet napisanog varira od onog koji je pisao i onog o čemu je pisao, ali je generalno urednik obavio dobar posao. Sad sam negde na kraju prve polovine veka.


3. Kazivanje o jednom pokolenju, Rodoljub Čolaković, Nolit 1989

Autobiografija većeg muda socijalističke revolucije i NOB/NOR. Zapisi iz rata su mu u nekoj drugoj knjizi, ovde se bavio detinjstvom, školovanjem (Prvim svetskim ratom), komunjarenju po kraljevini, robijanjem, i posleratnim potucanjima po raznim kongresima, sednicama i sličnim memorandumima rad' učvršćivanja poretka.
Deo do kraja I rata je sasvim upotrebljiv, deo o tamnovanju je podnošljiv (dođe kao putopis), a ostalo ću da pročitam jednom, kad budem potpuno zaludan.

4. Seljakova duša na kamenu: opisi ličnosti na nadgrobnicima zapadne Srbije, Radojko Nikolić, Dečje novine.

Nisam shvatio da li ovde potpadaju i krajputaši, mada mi se čini da ne. Sociolog k'o sociolog, malo je rastegao priču. Može da se čita gde god da se otvori (po poglavljima) jer je analizirao stavku po stavku. simpatičan sažetak velikog posla. Tu i tamo može ponešto da se nauči.
Voleo bih da ga vidim kako analizira natpise novijeg datuma

[Cornelius]

Chocolat
Joanne Harris

Navucen naslovom i tematikom, dokobeljao sam se do trecine ovog romana i onda sam ga napustio. Roman je napisan ocajno. Mizerna karakterizacija likova, stereotipne situacije sa klisetiziranim resenjima, preterano pateticno i krajnje povrsno. Trebao sam da eliminisem knjigu samo zbog toga sto je ekranizacija romana bila u trci za silne Oskare. To vec samo po sebi oznacava smece.

[Tripp]

...preporuka za ljubitelje humora i svetonazora Woodyja Allena - pre dve nedelje objavljena zbirka priča (izdanje novosadskog Solarisa) PUKO BEZVLAŠĆE (Mere Anarchy)... Allen u književnosti uspeva da ispovrne svežinu koju je davnijeh dana izgubio u filmovima, odlučivši se za vožnju auto-pilotom...

Iako niposto ne mogu da podrzim konstataciju da V. Alen razocarava u recentnijim filmskim ostvarenjima [a kamoli da se to dogadja "pocev od davnih dana", naravno], Mere Anarchy je zbilja dobra knjiga, prva njegova hrpa kratke satiricne proze nakon vise od dvije i po decenije.

Vrijedi istaci da nije originalna sama po sebi, hocu reci, u pitanju je kompilacija vec objavljenih etida po raznim casopisima,  medjutim nesto je najbolje sto sam ove godine citao uz The Yiddish Policemen's Union Majkla Cabona i Heart-Shaped Box Dzoa Hila, makar ono sto bez ikakve rezerve mogu da pomenem iz domena najnovije proze [dabome da nijedna od ove tri knjige nije stoprocentno besprijekorna, ali su zato dovljno dobre - Alen vjerovatno i najopusteniji sa tek publikovanom zbirkom eseja Dejvida Memeta o Holivudu - da vas kopkaju jos neko vrijeme nakon sto finalizirate citanje].  

Trivijalno receno, iako nije na vrhuncu svojih moci, Mere Anarchy brze i osjetnije udara u glavu od Maksa Bruksa i njegovog posljednjeg prilicno dobrog zombi-vodica, ako pritom ciljam samo na komicnu formu djela. Povodom ovakve izjave prirodno je da valja imati na umu i senzibilnost koju neko, moguce je, osjeca prema nekom od svojih favorita... Daleko sam od pokusaja da budem objektivan na ovom mjestu. Sto se moje malenkosti tice, Vudi Alenov opus, bilo literarni ili kinematografski, uvijek mi je bio slabost. Stoga, gledano iz perspektive onoga sto je pruzio knjizevnosti - o filmu tek da ne govorim - skoro da rame-uz-rame moze stajati uz imena kao sto su Mark Tvejn, Dzozef Heler i Piter De Vri.      

      Dabome, ako niste citali nista vise Alenovo najbolje je, nakon Mere Anarchy, da se zaustavite na izdanju COMPLETE PROSE [koje obuhvata tri njegove knjige prica iz sedamdesetih: Without Feathers, Getting Even & Side Effects].

Ako smijem podici glas o Complete Prose... radi se o jednom od najvecih izdanja americke literature publikovanih u 20. vijeku, knjiga koja obicno, usamljena, stoji pored kreveta i nikada ni ne uspije da dodje na udar prasine, poput toliko drugih zbirka, nista gorih sto se tice kvaliteta. Jedno od onih izdanja koje se konzistentno prevrce po rukama, pa cak i kada nemate zelju za time.

    Napokon, divno je sto se neko sjetio da prevede Alena iako nisam siguran da je u prevodu lako bilo pohvatati tempo svih njegovih freneticnih igara rijecima, kulturom i filosofijom; cak mi i naslov djeluje nekako izvitopereno, iako bih ga i sam odobrio, cini mi se. Ionako u originalu sve to djeluje dovoljno bizarno i blesavo. I bez greske, naravno.

[pilot babo]

Upravo sam pročito Dnevnik ruma Hantera S. Tompsona. Zanimljivo štivo skoro ko Strah i gađenje u Las Vegasu. Smejo sam se ko blesav.

Glavni lik je novinar koji iz Njujorka dolazi u gradić San Huan u Portoriku da bi radio za lokalne novine. U redakciji tog lista (koje je konstantno na ivici bankrota) zatiče gomilu pijanica, ludaka, budala i najrazličitije bagre... Naravno, ne treba ni pominjati da ni on nije neka cvećka.

Ta hrpa polu-ljudi čini žalosnu sliku, koju je Hanter opiso tako da joj se jednostavno moraš smejati.

[blasphemer]

Klovn Shalimar - Salman Rushdie
Kupih pre par meseci, kad se pojavio prevod u izdanju Narodne knjige. Htedoh da uzmem jos pre godinicu i po u nekoj od knjizara sa stranjskim knjigama, al' ne bese paperbacka ili tako necega, vec samo neki luksuzni hardcover za 3000din. E jebiga bas.
Klovn Shalimar je "klasican" Rushdijev roman, lepa pripovest o ljudima, protkana dnevno-politicki-socijalnim sadrzajem, sa bas onako malo fantasticnih elemenata na koje nas je odavno navikao. Toplo preporucujem.

[Ghoul]

pročitah sioranovo ČEREČENJE:
klasika, ko je čito jednog siorana, čito ih je sve, ali on se i ne čita zbog ne znam kakvih stalno novih uvida, nego zbog novih, lepših, ubedljivijih, zanimljivijih, potentnijih načina iskazivanja jednih te istih muka.

u tom smislu, i ova zbirčica aforizama (te nekoliko dužih celina, ipak suviše fragmentarnih da bi ih zvao ogledima ili daleko bilo esejima) isporučuje očekivanu dozu stvari koje je čine vrednom kupovine kako za inicirane, tako i za neinficirane.

[Alexdelarge]

Ja zavrsavam Selinovo Putovanje nakraj noci,pisanije koje direktno udara u jax2,bez nekog nepotrebnog palamudjenja.Volim to pripovedanje o sveopstoj pokvarenosti i palosti coveka.Drugi deo knjige me podseca na Zolinu Trovacnicu.

[SRX]

Upravo čitam Idoru, od Vilijem Gibsona...
Za 3 dana sam stigao do pola, što je veliki uspeh za mene što se tiče Gibsona. Neuromansera sam čitao mesec dana...

[Cornelius]

Ja zavrsavam Selinovo Putovanje nakraj noci,pisanije koje direktno udara u jax2,bez nekog nepotrebnog palamudjenja.

"Putovanje" je veličanstvena knjiga. Selin je njome zacrtao čitav jedan pravac u kome se priča pothranjuje ljudskim apsurdom i ludilom. Posebno je zadovoljstvo čitati ga na francuskom, jer je njegov stil vrlo zanimljiv. Istovremeno je uličan i govorni, ali i krajnje izveštačen, sa neverovatnom dinamikom.

[Cornelius]

Trucs, Astuces et Tours de Main
Bernard Loiseau

Azbučnik kuvarskih caka, štosova i trikova iz dugogodišnjeg iskustva jednog od najvećih majstora francuskog kulinarstva. Zašto se domaća radinost razlikuje od vrhunskog profesionalizma? Stvari koje su proverene kroz stokratno izvodjenje i potragu za najboljim načinom da se poboljša jedan aspekt. Kada na lisnato testo u plehu kružno redjate kriške voća za pravljenje voćnog kolača, uvek počinjete sa najširim krugom da bi sve ostalo imalo pravilan izgled. Da vam briselski kupuščići budu ravnomerno skuvani, neophodno je unakrsno zaseći koren. Da se sočivo prilikom kuvanja ne pretvori u pire, propržiti ga na suvo u tiganju 5 minuta, a onda ga kuvati 20 minuta. I tako 200 strana. Posle čitanja knjige, bilo mi je krivo što sam zapamtio samo dvadesetak caka, a ima ih onoliko.

[sivka]

Korak po korak - Sava Babić

Esej, u obliku pisma. Mislim da još uvek nije nigde objavljen.
Sava Babić je za mene otkrovenje.  Ne bih da prepričavam o čemu ovaj esej govori, ali ću da citiram jedan deo...

Престанимо већ једном да се прсимо патриотизмом, глупим причама да смо народ најстарији, небески, најпаметнији, да нисмо заостали па наш сељак оштром памећу већ у старту превазилази интелектуалце западних народа. Наш свршени средњошколац, као и студент који не студира језик не може ни да смислено прослови о свом језику, мисли да је довољно што га је усвојио својим рођењем. Речника српског језика, једнотомника који би био практично свакодневно употребљив – немамо. Још се и завирује у речнике страних језика, али у српски не, јер, побогу, зашто¬? Ни лектори то не чине. Знање о српском језику је на нивоу кафанских доскочица. Па када једном ипак добијемо тај речник, биће потребно да прође бар 50 година док не буде нормално да га листамо и проверавамо значења; а колико тек година треба потом да мине да се у многим кућама на дохват руке нађе такво значајно благо.
 Ранији изговор је увек био: српскохрватски језик је заједнички и све треба усклађивати с другим центрима. Остали смо сами, више нам нико не смета: шта смо урадили? Мало, да не кажем ништа значајно. Истина, све су то дугорочни послови, али се сада види да и нисмо спремни за такве подухвате. Када нам други буду завидели, значи да смо значајно напредовали.
 Може нам сметати кварење језика, продори нових речи, страних израза, разних глупости, политичког празнословља, медијског наклапања, али не заборавимо: увек је тако ,,страдао" језик, па ипак је врло брзо одбацивао мртворођенчад, готово се сам прочишћавао. Свако треба да се присети где су они изрази који су изазивали његово згражавање, нико их више не користи и не зна. Наравно, не значи да не треба да се институционално добро ураде многи послови везани за српски језик. Глувило ће владати све док се спретно и атрактивно не укључе многи људи, не само лингвисти, и почну да траже постојеће, али боље, заборављене речи, да се оживи и уведу у оптицај нове могућности језика, тананости израза, не само са села него и  апстрактни појмови. За то је потребна свест да имамо баштину, само смо је занемарили.
 Питао сам продавца на пијаци, хтео сам да дознам како се у његовом крају зове онај пепељак (тако га зову у Војводини), пухор (у једном стиху Војислава Илића) на шљиви маџарки: он је рукавом брзо обрисао шљиву и рекао да то није ништа.
 Некада за јело, које је било светиња, није било  примерено рећи ,,гади ми се", тако није могао рећи човек који је осећао сакралност хлеба и хране уопште. Присетио сам се да се код нас у кући користио израз ,,грсти ми се", помислио сам да је локалан и неразумљив, и на моје великио изненађање нашао сам га у Речнику Матице српске.
 У пуном аутобусу на овој врућинштини много младог света, девојака; деколтеи дубоки, ако се то још тако назива, савремени приступ одевању. Да женски свет наших предака на патријархалном селу није био тако строго до грла закопчан, како ли би се називала сада видљива линија на грудима? Можда – раздојак?  Исто као раздељак, разљубак, можда.
 Писање, превођење, говор, труд да се неко убеди, да се другачије посматра свет... све може постати добра прилика за бригу о језику и за наш патриотски приступ свету преко истинских моћи српског језика.
 Сваки наш велики писац пише српским језиком, али својим српским језиком; ако му затреба, под притиском ће створити нову реч која је сасвим разумљива читаоцу као да ју је одувек знао. И преводилац често, принуђен језиком оригинала с којега преводи, искушава могућности свога језика, ствара и оно што у њему до тада није постојало. Велики преводиоци су управо чувени и по језичком стваралаштву.

[Cornelius]

Sivka, ovo zvuči ogorčeno, ali pametno.

[sivka]

Sivka, ovo zvuči ogorčeno, ali pametno.

Malko ovo prvo. Tek se provuce. A ceo esej je... divan. Pametan.

[Cornelius]

Starci Teodosije i Nikodim
Svetogorski molitveni dnevnici

Pouke dvojice svetogorskih monaha isposnika. Akcenat je stavljen na tehnike unutrašnje molitve, njeno usaglašavanje sa disanjem i ritmiziranje sa otkucajim srca. Lepa svedočenja koja retko dolaze u ruke čitalaca, jer se rukopisi često izgube izmedju kelije starca, njegovog poslušnika i bratije koja ima želju da to objavi.

[Cornelius]

Iz riznice bogoslovlja
Razni autori

Zbirka tekstova savremenih autora, podeljena u dva dela. Prvi deo je Svetogorska baština, a drugi je Savremeno bogoslovlje u Grčkoj. Izbor je odličan: Zizjulas, Fundulis, Manzaridis... Meni je najzimljiviji dugi tekst, trećina knjige, Grigorija Svetogorca - Tumačenje Svete Liturgije. Na vrlo koncizan i razumljiv način objašnjava se tok i značenje Svete Liturgije prema sveto-otačkoj tradiciji. Vrlo je zanimljiv i tekst Manzaridisa - Etos ličnosti i politička odgovornost.

[Cornelius]

Arhimandrit Jerotej Vlahos
Veče u pustinji Svete Gore

Jedan od boravaka jeromonaha Jeroteja na Svetoj Gori nalazi se osnovi ove knjige. Naime, on je navratio kao hodočasnik kod jednog jednog svetog starca, isposnika, pustinjaka, koji je živeo povučen u divljinu na severnoj strani planine Atos. Razgovor od nekoliko časova sa starcem, ostao je zabeležen samo u sećanju jeromonaha. Kasnije, on ga je zapisao i pretočio u knjižicu. Dao joj je oblik katehizisa "pitanje-odgovor", a napisana je govornim jezikom, onako kako je vodjen razgovor. Zapanjujuća je neposrednost, sažetost i jasnoća u odgovorima svetog starca na različita bogoslovska pitanja, ali i na pitanja koja se tiču života u "svetu". Poseban naglasak stavljen je na molitvenu praksu Svetogoraca i na Isusovu molitvu. Izuzetno poučna i živa knjižica.

[Cornelius]

Podvig (askeza) u našem životu
Sveti Isak Sirin

Izbor tekstova iz bogoslovlja Svetog Isaka Sirina (VII vek). Izbor je uradjen na vrlo jednostavan način i obradio je dvadesetak tema važnih za život vernika. Od iskušenja, preko posta, trpljenja, preko sredstava za spasenje, zadobijanja vrlina, sve do čistote duše i spasenja. Pouka ima na sve strane: "Da bi stekli vrline, treba najpre da postavimo temelj vrlina, a to je smirenje." "Istinski je smiren onaj koji sa radošću trpi lažne optužbe. Istinski je milostiv onaj koji ne reaguje kada ga potkradaju i uopšte kada mu nanose razne štete." "Tuge, nevolje, bolesti, teret tela, telesne potrebe, nesreće i sama smrt se savladjuju pomoću Božijom. Ova, pak, pomoć će doći kada se čovek bori da stekne vrline." Povezanost duše i tela, misli i delanja, molitve i spasenja... Kratko i vrlo britko.

[Kastor]

Ne čitam, samo prenosim najavu, ali ne znam di da je turim:



Rečnik sinonima i tezaurus srpskog jezika
Pavle Ćosić i saradnici
700 strana, tvrdi povez, ćirilica

Na Konkursu Skupštine grada Beograda za kapitalna dela ispred izdavačke kuće "Maćado" dobili smo novac za rad na rečniku. Recenzenti za taj projekat su bili akademik Ivan Klajn i prof. dr Danko Šipka. To je bilo sasvim dovoljno za primenu novih naučnih i tehnoloških metoda koje su se u međuvremenu razvile. Rečnik je bilo moguće raditi putem prednosti koje pruža internet i programskim ukrštanjem baza podataka iz već postojećih rečnika. I novija leksikološka istraživanja bila su od velike koristi za pravljenje sinonimskih gnezda. U rečnik su unošene i reči iz nestandardnog govora, mnoge narodske reči od kojih mnogi leksikolozi i dan-danas zaziru iako ih svakodnevno slušamo u velikom broju značenja, a tu su brojni žargonizmi i kolokvijalizmi koji bi dodatno mogli da razbuktaju maštu svakog ko se bavi pisanjem ili proučavanjem jezika.

Ostalo na:
http://www.kornet.co.yu/publishRecnik.php

[marlowe]

Džajls Milton
NOS EDVARDA TRENKOMA

Nepretenciozan i inteligentno duhovit roman Dzajlsa Miltona, pun odlicno portretisanih luckastih likova i crnog humora, avanture, istorije, spletke, mirisa i ukusa sira koji se topi sa korica knjige. Milton pise lako, bez napora, i ocigledno se radi o istinski talentovanom piscu ciji je ovo prvenac. Verujem i da se stravicno razume u sireve. Ko voli P. G. Vudhauza, Dz. K. Dzeroma ili Crnu guju - evo preporuke.

[Kastor]

Još jedna (ali vredna) najava:

Izdavačka kuća "Geopoetika", poznata po veoma visokim kriterijumima prilikom odabira knjiga, uskoro će objaviti najnovi roman omiljenog japanskog autora Harukija Murakamija "Posle mraka", za koji je dovoljna preporuka ime autora.

Prema oceni izvršnog urednika Jasne Novakov-Sibinović, pažnje vredna je teorijska studija "Filozofija muzike" Masima Dona, a zanimljiva će biti i knjiga Nikolasa Ostlera "Carstva reči" koja je istorija sveta kroz istoriju najvećih jezičkih grupa.

Još dva romana će svakako obradovati kupce "velike literature" pošto dolaze od dvojice najcenjenijih američkih savremenih pisaca Pola Ostera "Čovek u mraku" i Dona De Lila "Čovek koji pada".

[Alexdelarge]

U poslednje vreme sam se bavio opusom Bernharda Tomasa ...i evo konacno se dokopao i Gubitnika (Meandar 2005.godina;izdavacka kuca iz Zagreba).Majko moja ovo je nesto najbolje sto sam procitao u zivotu.Beskrajno duge recenice,recenice koje se ponavljaju sa manjim varijacijama,bujica reci ,gorke-cinicno-mizantropske tirade uperene protiv celoga sveta.Narator je u njegovim delima  na rubu egzistencije, sklon samoubistvu,vazda u konfliktu sa celim svetom,a pre svega sa sobom .Stalno neka podvojenost,rascepljenost,ambivalentnost (jednostavni/obrazovani ljudi,grad/selo, zdravlje bolest itd.)a zapravo pripovedanje o nemogucnosti zivljenja.

Kad bih pisao knjige,pisao bih  iskljucivo kao Bernhard Tomas.

[Ghoul]

da, i ja se divim tom piscu, samo što se on ipak zove Tomas (ime) Bernhard (prezime).
težak mračnjak rasteš, ADL... prvo selin, pa sioran, sad bernhard... ne znam...

[Cornelius]

Black Blossom
Boban Knežević

Kratak roman jednostavne konstrukcije i jednostavnog stila. Roman je dat kroz mešavinu žanrova (fantastike, epike, istoricizma, akcionog...), mada je u pitanju parabola, van granica žanrova. Iako se ona dotiče hrabrosti, kukavičluka, vladanja, gubitka i nade, u pitanju je parabola o moći. Svi susreti na njegovom putu su kušnje njegovog karaktera, isprobavanje granica novih mogućnosti u okviru njegove ličnosti. Posedovanje moći nije samo biti najjači u kraju, nego je i čitav proces preispitivanja sopstvenih želja, ciljeva, vrlina i mana. Jedan od zaključaka Bobanove knjige jeste da kada se poseduje moć, nije dovoljno biti hrabar čovek, nego pre svega, dobar čovek.

[sivka]

Филозофија вина / Бела Хамваш

И на концу остадоше њих двојица,
Бог и вино.
Одлучио сам да напишем молитвеник за атеисте. У немаштини нашег доба осећао сам саучешће према патницима и на овај начин желим да им помогнем.
Јасне су ми тешкоће мог подухвата. Знам да реч Бог не смем ни да изустим. О њему ce мора говорити под разноврсним именима као што су, на пример, пољубац или занос или барена шунка. За главно име сам одабрао вино. Због тога је наслов књиге Филозофија вина и због тога сам исписао мото: И на концу остадоше њих двојица, Бог и вино.
Околности присиљавају на слепило. Опште је познато да су атеисти охоли људи достојни сажаљења. Довољно је да виде име Бога, па да књигу сместа тресну о земљу. Ако им неко такне њихову фикс–идеју, спопада их напад беснила. Мислим, ако будем говорио о јелу, о пићу, о дувану, о љубави, ако будем користио скривена имена, могу се насамарити. Јер поред тога што су постали уображени, у исто толикој мери су и глупи. Ову врсту молитве, на пример, уопште и не знају. Мисле да се само у цркви може молити, или на тај начин да човек мрмља поповске тираде.
.....

Наша уста имају три делатности: говоре, љубе и једу. О говору сада, нажалост, морам да ћутим; и о пољупцу, мада нерадо. Само толико да кажем да сам устима непосредно срастао са светом и у овој сраслости могуће су три моје делатности: или дајем или узимам, или и дајем и узимам.

[Cornelius]

"Court serpent"
Bernard du Boucheron

Montanus, katolicki svestenik i specijalac Inkvizicije, poslat je krajem XIV veka da poseti krajnji sever Evrope i da vidi sta se desilo sa naseobinom koju su stvorili katolici nekoliko generacija pre toga. Autor, u formi tri duga pisma, pise o zadatku koji ceka Montanusa i o izvrsenju zadatka. Knjiga je zanimljiva zbog svog pristupa, neprekidne ironije i crnog humora, ali je utisak ostecen zeljom autora da sve pretvori u snazan roman. Naime, pisano uproscenom simulacijom jezika XIV veka (vise nalik jeziku XVIII veka), i u uproscenoj formi tri pisma (da bi se izbegao naporan rad na strukturi romana), ovaj roman koji je imao sve elemente velikog romana, postao je laka literatura i jednostavna kritika proslosti. Olaksavajuca okolnost ovog romana je njegov status prvenca. Naime, autor, nekadasnji komercijalni direktor Alcatela, napisao ga je u penziji, radeci vise na dokumentarnoj gradji, nego na spisateljskom zanatu. Zacudjujuce je da se francuska Akademija odlucila da ovom romanu dodeli nagradu pre nekoliko godina.

[Cornelius]

"Marilyn dernières séances"
Michel Schneider

Autor, inace psihoanaliticar i pisac, govori o zadnje dve godine zivota Merilin Monro. Tacnije, o odnosu Merilin i njenog psihoterapeuta Ralfa Grinsona, coveka koji je poslednji video zivu Merilin i prvi koji je video njen les. Izmedju glumice i psihoterapeuta se stvorila jaka veza, prepuna fascinacije, manipulacije, ali i ljubavi koja se nikada nije ostvarila. Istovremeno obicna prica (muskarac i zena, njihovi odnosi), ali i izuzetna prica jer je u pitanju Merilin Monro, verovatno najsnazniji seks simbol 20. veka.

Knjiga nalikuje romansiranoj dokumentaciji, medjutim, u pitanju je privid. Uprkos obilatog koriscenja postojece dokumentacije i upotrebe istinitih situacija i dijaloga, autor je u izmastao dvosmisleni odnos glumice i njegog terapeuta, pisuci o, verovatno, jednom od najvecih fantazma - sta je Merilin mogla da poveri svom terapeutu. Stvarni dogadjaji samo su zidovi koji omedjavaju popriste tajnih dogadjanja. Polazeci od vec poslovicnih adikcija cuvene glumice - seks, alkohol, droga i popularnost, od njene inteligencije, manjka obrazovanja i hronicne depresije, autor zamislja moguce razgovore i terapeutski rad sa Grinsonom. Sa druge strane je Grinson, narcisoidna licnost zainteresovana profesionalnom slavom, novcem i socijalnim uspehom (njegovi pacijenti su bili Toni Kertis, Vivijan Li, Frenk Sinatra...). Odrzavajuci vrlo specifican odnos sa Merilin, Grinson je mogao njenu depresiju da udruzi sa svojom patalogijom i da dodje do onoga sto se zove "ludilo u dvoje" (ni jedna od odve osobe nije klinicki luda, ali u zajednici, oni razvijaju simptome klinickog ludila). Autorovo poznavanje psihoanalize i spisateljski dar, uspeli su da njihovu vezu ucine strasnom, bez i jednog telesnog cina ljubavi.

Knjiga je napisana jednostavnim i efikasnim jezikom, a u strukturu su ubacene kratke epizode da bi se sto bolje ritmizirala pripovest. Pomeranje pripovesti iz sadasnjosti u proslost i buducnost, daje romanu ne samo autenticnost vec odigranog, nego i notu fatalizma.

[Milosh]

"Bambi protiv Godzile - o prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa" od Dejvida Memeta. Ovo je obavezno štivo za sve koji se bave filmom u bilo kom obliku, a zanimljivo je i za sve one koji se malo više interesuju za ovu umetnost.

[Cornelius]

Le destin de Iouri Voronine
Henriette Jelinek

Iouri Voronine, ruski emigrant i bastovan, skromno je ziveo u Cikagu sa svojom zenom. Medjutim, njihov sin Miroslav nije prihvatio skroman zivot, promenio je ime u Joe, usao je u kriminal i obogatio se. Posle majcine smrti, Joe uzima oca kod sebe u vilu na Beverli Hilsu, menja mu ime u americko i tera ga da zivi kao milijarder. Iouri, nesrecan jer ne moze da komunicira sa sinom paranoikom, nesrecan jer nema prijatelja, nezadovoljan jer ne sme slobodno da se krece da ga ne bi kidnapovali, on se, zamoren tako praznim zivotom, odlucuje da ode u jedan ruski manastir u blizini Njujorka, gde umire u miru.

Izuzetno jednostavnog i neposrednog jezika, dobro montiranih elipsi i pravilnog ritma, roman "Sudbina Jurija Voronjina" ukazuje na dva sveta koja se nigde ne dodiruju. Svet materijalnih dobara i drustvenog uspeha, olicen je u sinu, koji osudjuje sve, plasi se svega i pokusava sve da prignjeci. Drugi svet, svet osecanja i duhovnog jacanja, olicen u ocu, trazi jednostavnost i dobrotu u ljudima, ima razumevanja za svakog. U krajnjoj liniji, roman Henriette Jelinek govori o teskocama ljudi da prihvate brutalnost sudbine i o nemogucnosti komunikacije. Cak i u manastiru, Iouri vidi da opsednutost samim sobom ne dozvoljava ljudima komunikaciju.

[angel011]

"Bambi protiv Godzile - o prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa" od Dejvida Memeta. Ovo je obavezno štivo za sve koji se bave filmom u bilo kom obliku, a zanimljivo je i za sve one koji se malo više interesuju za ovu umetnost.

Potvrđujem preporuku, odlična knjiga.

[Alexdelarge]

"Bambi protiv Godzile - o prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa" od Dejvida Memeta. Ovo je obavezno štivo za sve koji se bave filmom u bilo kom obliku, a zanimljivo je i za sve one koji se malo više interesuju za ovu umetnost.

Potvrđujem preporuku, odlična knjiga.

Ima li to cudo kod nas da se nabavi? Ko je izdavac?

[Milosh]

Ima li to cudo kod nas da se nabavi? Ko je izdavac?

Ima u Mamutu za 360 dinara, a izdavač je IPS.

[angel011]

"Jednostavan život", Kenzaburo Oe.

Život jedne japanske porodice, odnosno, sestre i njena dva brata, od kojih je onaj stariji hendikepiran, nakon što je njihov otac otputovao u Kaliforniju kao gostujući profesor, a majka otišla zajedno sa njim, kao podrška, jer je čovek u krizi. I 'ladno ostavili njih troje da se brinu jedni o drugima. Ok, niko tu nije mala beba, mislim da niko nije ni maloletan, ali najstariji je hendikepiran, a preostalo dvoje imaju toliko bitnih školskih obaveza da je poslednje što im treba da sve obaveze vođenja domaćinstva i brige o hendikepiranom bratu baš tada budu samo na njima. Pisac je takav majstor da matematičkom preciznošću daje informacije o likovima da vas neki njihovi postupci i gestovi redovno iznenade, iako likovi deluju veoma jasno definisani od samog starta i mislite da ih poznajete koliko i sopstvenu porodicu. Običan život, obični ljudi, a sve deluje krajnje kompleksno i nema dosadnog trenutka.

A nema ni ljige ni patetike, u koju bi neko drugi lako zapao baveći se ovakvom temom.

[Franz Xaver von Baader]

Glavni radovi Marxa i Engelsa od Marxa i Engelsa

prvo, moram reći da je ovo monumentalno izdanje
knjiga broji 1440 str, te je, većina ovdje, ne bi mogla ni podići
ima krasne crvene korice, neka izvrsna nijansa crvene, jednom rječju: epohalna je

Marx i Engels, na potpuno suvisao način, dovode u pitanje cjelokupno tumačenje zbiljnosti. Pišu nepretenciozno, a vizionarski. Ova dva smjela druga, razvijena osjećaja za dramatično, drže pozornost čitatelja kroz svih 1440 stranica.

Djelo koje vas ne ostavlja ravnodušnim, ili kako je to dr. Adolf Dragičević sažeo: "najcjelovitija i najosmišljenija vizija cjeline svijeta koja bi trebala dovesti do konačnog i potpunog čovjekova oslobođenja od svakoga materijalnog i socijalnog robovanja, od svake prisile i podređenosti bilo čemu i bilo kome."

Danas, sa povijesne distance, u prilici smo objektivno spekulirati o premudrim riječima dr. Adolfa Dragičevića, a nameće se samo jedan zaključak: dr. Adolf je znao o čemu govori...

[Son of Man]

Opet ne znam gde da postavim ovo (jbga ne zamerite, oshtecene mozga haldolom je u kuci) pa ga evo ovde :

Konachno posle jache od pola godine uspeo sam da prochitam NAZIVO, naravno svemu tome je kumovala moja keva poznatija i kao Augusta koja je uzela roman na cenzuru ali je mrzelo valjda da odradi ceo tako da je kraj ostao UNCUT netaknut a tamo su bogme najpikantniji detalji.  
Svideo mi se realistichan prikaz Prishtine (bio '98, sve to vido solo) i bede u Srbiji 90-ih. Chak mi se desila i jedna "OKULTNA" stvar bash dok sam stigao negde do trecine. Ladno shtetam ja tu oko moje zgrade (naravno sa kevom, vodila me malo u shtenju do trznog centra) i naletim na Video Klub Zabac a na njemu ladno pishe POTREBAN RADNIK ZA EROTEKU   . Ne zajebavam se, ochiju mi, i naravno ja shta cu, prijavim se i imam shta da vidim, reshili da otvore prvu odvojenu EROTEKU u okviru Zapca na teritoriji Beograda jer je ovde na Vidikovcu navodno potraznja najveca za takvim filmovima a ponuda je jako slaba. E sad jbga, taman sam se poistovetio sa glavnim junakom kad ono kita, primili nekog klinca sa pirsingom shto nije ni chudo jer ja ovako bradat sa naocharima socijalkama i dobrano podgojen sigurno nisam estetski bio podoban a i kontam da su pomislili da sam neki perverznjak. Jbga. Uglavnom dal je to samo sluchajnost ko to moz da zna.
Nego da nastavim o romanu. Dobar je do samog kraja, jedino mi kraj bash nije lego najbolje, malo se ubrzala radnja a ja spor jbga tako da ono, mada onaj circle jerk fazon mi je FULLfulova !!!  

Da zakljuchim Lovecraft na srpski nachin kolko sam ja izvalio, mada i nisam neki poznavalac al tolko barem znam  

[Ghoul]

Opet ne znam gde da postavim ovo

oćeš ja da ti kažem de da ga staviš?  

evo topika o tvojoj lektiri, pa u časovima dokolice (if any!) pogledaj šta su tvoji slavni prethodnici imali da kažu, i pridruži se sekti (join the club):
http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=986

inače, počastvovan sam što je STVARNOST tog romana još uvek u savršenom dijalogu sa STVARNOŠĆU izvan njega, što se još uvek prožimaju i nadograđuju, jer to je za mene najbolji dokaz da knjiga živi neki svoj život nevezano za mene, i da je u sprezi sa nekim SILAMA *iza* stvarnosti!  

[Son of Man]

Znao sam da cesh ti da mi kazesh gde da ga stavim. Odma' cu da ga premestim    

A ovo za EROTEKU je zaista istina, da neko ne protumachi ko zajebanciju, i zaista sam ishao sa kevom i realno da nije bilo nje ja kakav sam ne bi se ni prijavio nego mi ona rekla udji sine prijavi se, kakve veze ima shto su porno filmovi. Al zaista mi sad zao shto me nisu primili, jbga rachunali presho 30-u pa ko fol imam neke druge "ozbiljnije" planove u zivotu pa da im ne pobegnem chim mi se ukaze bolja prilika. Zato su i uzeli ovog klinca. A da su znali da bi ja to radio bez prpblema do kraja zivota verovatno bi me primili al dzaba kad je informativni trajao samo 5 minuta  

[Goran Skrobonja]

Rokopisi Pece Popovića (Zepter, 2008). Sjajni tekstovi, odlična oprema, autentično svedočenje o ključnim trenucima istorije rokenrola.

[Cornelius]

Les Bienveillantes
Jonathan Littell

Maximilien Aue je doktor prava koji je postao SS oficir pred pocetak rata. Ucestvujuci u ratnim operacijama od Kavkaza i Kijeva, preko Staljingrada, do Ausvica i Berlina, on je, kao i drugi oficiri, sistemski ucestvovao u ratnim zlocinima. Nije ih odobravao uvek, ali ih je izvrsavao, jer je oficir. Knjiga pocinje kao ispovest bivseg oficira koji pod laznim imenom mirno zivi u Francuskoj.

Littelov roman prica II svetski rat iz pozicije SS oficira i na taj nacin se ukljucuje u modu knjiga i filmova o Trecem rajhu, koja vlada vec neko vreme. Stil je prilicno elegantan, pripovedanje je ritmizirano i vuce citaoca ka nastavku citanja. Knjiga je odlicno dokumentovana, ali povremeno i dosadna zbog dugih diskurzivnih blokova. Zanimljiv je nacin na koji daje drustvenu realnost vremena. Moze se reci da je roman o samoci unutar jednog sistema, o nemogucoj ljubavi i o kraju jedne Evrope.

Roman pati od nekoliko vrlo bitnih mana. Odredjeni pasazi su vrlo naivni, efekat akumulacije "dokumentarnog" daje romanu izvestacenost, estetski izbori nisu uvek najsrecniji i, verovatno najtezi problem, karakterizacija likova je uradjena sa mnostvom holivudskih stereotipa. Max je lep, mlad, odgovoran i obrazovan SS oficir (vrline javne) koji je imao incestnu vezu sa sestrom, a posle je postao homoseksualac, ubio majku i najboljeg prijatelja (poroci tajni). Ostali likovi su vise u funkciji Maxa, drustvenih kretanja, ambijenta i dramaturskih potreba. Tako, autor ostaje na povrsini stvari, ne dajuci dzelatovu introspekciju, nego klizajuci po spektaklu.

Uprkos duzine (900 strana), knjiga se cita relativno lako, sto je sasvim pohvalno za autora kome je ovo drugi roman u zivotu. Prvi mu je bio kratki SF sajberpank. Littel je Amerikanac koji je detinjstvo proveo u Francuskoj, te je ovaj roman napisao na francuskom.

[Cornelius]

La fascination du pire
Florian Zeller

Jedan mladi pisac je pozvan u francusku ambasadu u Kairu radi predavanja i ucestvovanja u diskusiji sa drugim autorima. Poklonik Flobera, on ocekuje Orijent opisan u knjigama iz sredine 19. veka. Medjutim, u pratnji jednog seksualno frustriranog kolege, svajcarskog pisca, on obilazi kairske barove. Po povratku u Francusku, Svajcarac izdaje knjigu-pamflet protiv islama, koja pravi skandal u svim medijima.

Ocaran Uelbekovim romanom "Platforma", mladi Zeler je napisao kratak roman u kome je glavni lik, svajcarski pisac, fotokopija Misela Uelbeka. Forma romana je lazni putopis, a prava podloga je razmatranje vrucih tema. Istovremeno, lazan esejisticki ton prikriva gomilu opstih mesta vezanih za islam, a povezanih u celinu kroz erudiciju mladog autora. Struktura, ritam i stil su uradjeni pazljivo, tako da se roman lako cita, ali osim lake zabave, ova knjizica nema nikakvu drugu svrhu.

[Cornelius]

Une poignée de gens
Anne Wiazemsky

Godine 1994. Marie Belgorodsky dobija od jednog Rusa dnevnik svog dede, princa Adichke Belgorodskog, ubijenog 1917. godine. Čitajući dnevnik, ona upoznaje svoju porodicu i prilike koje su ih zadesile u zoru velikog vojnog puča boljševika. Romantična knjiga se odvija u tolstojevskom dekoru, dok se sa dnevnikom njenog dede mešaju pisma, poruke, zpisi boljševičkih sudova i traktovi. Spisateljica je, hotimično se držeći principa ruskih autora s kraja 10. i početka 20. veka, uspešno prikazala svakodnevnicu jedne male prinčevske porodice. Njihova tragedija se odvija lagano, u nekoliko meseci, a da oni ni u jednom trenutku ne uspevaju da poveruju u promene koje se dešavaju.

[Alexdelarge]

Danilo Kis: Sulc je moj Bog !

Alexdelarge: Bernhard je moj Bog !

Procitao sam Stare majstore od Bernharda i mogu reci  da je ovaj covek bio blesav sto gradi. Petnaest minuta sam nakon procitane knjige,  sedeo na ivici kreveta, raspamecen, s licem uronjenim u sake. Samo ovako treba pisati. Moze li se uopste vise ovako pisati? Mitraljirati po svemu i svacemu, to je mogao samo Bernhard. Kad nesto ovako genijalno procitam ja postajem opsednut knjizevnoscu. Sutra, cim se probudim, sledi repriza  citanja. A cesto je repriza bolja od premijere.

[Franz Xaver von Baader]

dok se vi još zavaravate čitanjem, ja već ozbiljno počinjem razmišljati o graktanju. mislim, čemu uopće više da koristim smislenu sintaksu, konvencionalni jezik? ionako se pretpostavlja da je sve što izustim valjano. samo graak! i sve jasno. kažem gra-ak! a ovi znaju da mi treba udovoljiti

[Ghoul]

ne mogu da verujem da ti je toliko trebalo da uzmeš Stare majstore – njegov neprevaziđeni masterpis, bar među onim što uspeh da pročitam od njega (od onoga na srpskom, fali mi još samo vitgenštajnov sinovac)!