"Do sledećeg horora..."- NekRomansa Mijata Vujač

[---]

...e, baš mi je drago da smo se u miru razjasnili...

a kako drukče, sunce mu kalajno? ja sam čoek miran, ne volem da se tu žučno raspravljam, samo teorijska polemika   . znaš kako veli balašević, kad su lalu poslali na brojčano nadmoćnog neprijatelja - "nemojte mene slati, ja ću se odma pomiriti".

...saglasan sam sa tvojim sudom o Vasi Pavkoviću( i njemu sličnima, for that matter!), ali bih ja još dodao da ga, ma koliko to, in the big picture, bilo nebitno, ja smatram tipičnom nepogodnom od serbskog književno-uredničkog pera, zločincem, moralnom flekom i parahumanoidnom prikazom...

...takav stav nije nužno podrobnije obrazlagati, ali, evo, ne mogu da odolim, pa ću navesti da njegov urednički potpis i prigodni, blarger-than-life blurbovi stoje i na sledećim naslovima:
-SPONZORUŠE- Maša Rebić
.-KAKO SE UDATI- Zorica Karanović
-USKA VRATA BEOGRADA- Marina Malinić
-SRCE OD SILIKONA- Vesna Radusinović
-KAP ŽENSKE KRVI- Stevana Sremac
-MESEČEVA ROSA- Teodora Tara...


I rest my case!!!

znaš kako, istini za volju, ima vasa i dobrih momenata u svojoj uredničkoj karijeri. bilo bi okej što je on stavljao svoje ime i pohvale na sve ove trešerice sa liste, da je on nekakav kempi čika koji s tim nema problema. ali on se meće i u neku visoku kulturu, i u postmodernističku generaciju srpskih pisaca, i daje sudove o drugim urednicima i izdavačkim kućama, i popuje na sve strane, i još pride ima taj izgovor - jeste, mi štampamo vesnu radusinović, ali od toga odštampamo, ne znam, 20 knjiga kakve-takve poezije godišnje (neke grđe, neke ol rajt), što ne uradi niti jedan izdavač u srbiji.

meni to ko u onom vicu - mujo kopa, haso zatrpava. ima logike, ali nema ibre da postavlja cevi.
kao da praviš 2 tone đubreta, a onda se vadiš kako potpomažeš i lokalnu firmu za recikliranje.
ima logike, ali je problem što je reciklaža mnogo sporija od pravljenja đubreta.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...u pravu si, Vasa Pavković i ostali mudroseri iz NK-e se po tom pitanju ponašaju kao rahmetli John Cassavetes, koji je tvrdio da je  pristajao i na lošije uloge kako bi režirao filmove po svom guštu( mada nisu ni oni bivali mnogo bolji, ali hajde-de!) ili njegov samoproklamovani naslednik Sean Penn...ali ne ide,pa ne ide...

[crippled_avenger]

Posted: Mon Apr 23, 2007 7:06 am    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

crippled_avenger wrote:
kada ces citati onu moju pricu sto sam ti nekada davno poslao?


...evo, obećavam javno, na krst se zaklinjem, pročitaću je večeras!!!

[EKSTREMISTA]

Džindžere,gde si?
Obećo si još Mijata "svaka mu ka u Njegoša" Vujačića!?
Prošla su 24 sata!
Dajana će se naljutiti,udaviće brata u kadi,svašta će biti!

V kao Vujačić

[Kunac]

Dajana će se naljutiti,udaviće brata u kadi,svašta će biti!

Dajana je vec sredila brata, ali ga nije udavila u kadi. Radio je noz. Bio je nevaljao. Ukakio se u gace.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Džindžere,gde si?
Obećo si još Mijata "svaka mu ka u Njegoša" Vujačića!?
Prošla su 24 sata!
Dajana će se naljutiti,udaviće brata u kadi,svašta će biti!

V kao Vujačić

...evo me, bio sam malo umoran i prevashodno obeshrabren zamerkama/opaskama/kritikama...ipak, evo još malo primenjene patologije, moj swan song što se tiče prekucavanja Mijatovog štiva...

... u narednom mom postu sledi odlomak iz Nek Romanse koji opisuje upravo trenutke kada Dajana odluči da ubije i ubije svog nepokretnog, mongoloidnog brata jer se ovaj upiškio...encore!!!

...pre toga nekoliko napomena:
1. izvininjavam se svima zbog eventualnih grešaka u kucanju!!!

2. tekst sam prekucao bez ikakvih naknadnih intervencija-ovo je izvorni stil, interpunkcija, kurziv koji mladi Mijat V. voli samo tako...

3. likovi u priči:
   DAJANA...nesuđena veterinarka, razotkrivena kamenjarka
   STEFAN/STEVA... njen mongoloidni, nepokretni polubrat
   GOKSI... ubijeni kafežija, Dajanin rahmetli poslodovac
   MILAN... Dajanina velika ljubav, friški mrtvac i zombi( veoma vešt, u zombi stanju, piše razgovetne poruke)
   BABA...Dajanina polubaba

[ginger toxiqo 2 gafotas]

,, Poslednje što joj je sad trebalo bila su sećanja na njeno detinjstvo. Pokušala je da ih odbaci, ali su nemilosrdno nagrnula, kao da je neko otvorio davno zapušeni otvor. Prisetila se dana kad je dobila bratića. Tada još nije znala da joj je Stefan polubrat, tad nije znala da njen otac nije zaista njen otac. Sećala se kako su svi bili uzbuđeni kad je u kuću donesena nova beba. Još onda su znali da sa Stefanom nešto nije u redu, ali su se i pored toga prema njemu ponašali kao da je buduća nada čovečanstva.

   Mrzela ga je zbog toga. Krivila je za to dečji um koji je na mnogo načina nalik psećem. Pogotovo kad je u pitanju ljubomora. Kad je porasla i shvatila kako stvari zaista stoje, nikad nije osetila nimalo zavisti zbog pažnje koju su svi posvećivali njenom nesrećnom bratiću. Kada je otac umro, Dajana je bila jedina koja je brinula o Stefanu i nikad, nikad o njemu razmišljala kao o 'Jebenom Retardu' niti ga tako nazvala. Ni kad bi se ukakio, ni kad bi se ispovraćao po podu, ni kad bi joj dosađivao u tenucima kada su joj mir i tišina bili najpotrebniji.

   Šta se to događa sa mnom?
    Znala je odgovor na to pitanje. Dešavalo se ono što se popularno zove ,,otvaranje srca" iliti ,,karte na sto". Istina, Dajana ništa od toga nije rekla naglas... ali je u ovih nekoliko sekundi otkopala činjenice zakopane duboko u njenim sećanjima, kao kad je majka poginula. Tada je, htela ili ne htela,morala da prihvati činjenicu da je i njena mama smrtna žena i još gore... da ju je Kosač posetio. Uspomene na njene i Stefanove klinačke konflikte je sahranila kao što je kao dete sahranila mogućnost da joj majka umre, ali su, kao i Milan, oživele.

    Nagrnula su sećanja od kojih  ju je hvatala jeza. Davno potisnute scene. U jednoj ju je majka tukla zato što je Stefana nazvala 'Jebenim Retardom'. U drugoj su se baka sa očeve strane i majka svađale, opet zbog nje, opet zbog načina na koji je petogodišnja Dajana tretirala 'Jadnog Malog Stefija'. U trećoj je gledala Stefana kako plače zbog nečeg što mu je ona uradila. Nije mogla da se seti čega, ali je znala da su njegove suze njena krivica.

   I još gore... bilo joj je drago zbog toga.
   
   Da, drago što se osvetila. Prisećala se. Stefan je želeo baš igračku koju je dobila za šesti rođendan. Dobro se sećala te igračke. Bila je to 'Barbika' crne puti, obučena u indijansku nošnju, a trogodišnji Stefan je želeo baš nju. Nije htela da mu je da. Zašto bi? Lutke su za devojčice, ne za dečake. Ipak, i pored toga, njena baba( U stvari, genetski je uvek više bila Stefanova baba nego moja) joj je uzela lutku i dala je Stefanu da se igra. Njen najlepši rođendanki poklon je dat 'Jebenom Retardu'. To je bio prvi veći konflikt između njih dvoje, prvi u kome su otac i majka stali na Stefanovu stranu, prvi konflikt posle kog je odlučila da se osveti.

   I osvetila se. Sačekala je da ostane sam , prišla mu i počupala ga za kosu najjače što je mogla. Dobro je znala da će kasnije dobiti batine, ali je nije bilo briga. 'Jebeni Retard' je dobio svoje i to joj je pričinilo neizmerno zaovoljstvo.
    Kad smo već kod toga i sad će dobiti svoje.

   Izvukla je nož kojim je ubila Goksija i ušla u Stefanovu sobu. Ležao je u krevetu, razrogačenih očiju. Odmah je osetila von pišaćke u vazduhu.

-   Ponovo si se upišao, je li?

   Stefan je nešto promumlao, ali nije želela da se opterećije prevođenjem. Prišla mu je i rekla: "Da, ponovo si se upišao. Kao pas. Kao džukac."
-   A-Aja...-blenuo je u krvavi nož u njenoj ruci.
-   Jebeni retard!

   Otvorio je usta, kao da želi nešto da kaže, ali nije stigao. Nemilosrdno ga je uhvatila za kosu( Kao onda, kad mi je baba zbog njega otela barbiku!) i zabola mu nož u grudi. Umesto da vrišti, Stefan je cvileo. Kao pas. Prekinula je njegovo očajničko cijukanje drugim ubodom koji je pogodio ravno u njegov tanki vrat. Držala je nož zariven u njegovoj guši, posmatrajući kako mu se oči okreću, ostavljajući samo beonjače. Krv mu je potekla iz usta i isprskala Dajaninu ruku. Cimnula se i ostavila ga tako na krevetu.
   Eto. I njemu se osvetila.

   Već je izgledao kao mrtvac. Ruke i noge su mu se tresle, ali ne zadugo. Disanje je prestalo i Stefan se umirio. Jedini zvuk koji je sada proizvodio bilo je ravnomerno klokotanje krvi, dok se slivala na posteljinu. Na trenutak je pomislila da će morati da briše i njegovu krv, ali je ubrzo shvatila da će je posteljina upiti.
   Bar neka olakšica.

   Otišla je u svoju sobu, bacila bundu na pod i legla. Zaspala u roku od deset sekundi ,,.

[---]

ova mešavina sveznajućeg pripovedanja, doživljenog govora i prvog lica u pripovedanju je neviđena.

"Ipak, i pored toga, njena baba (U stvari, genetski je uvek više bila Stefanova baba nego moja) joj je uzela lutku i dala je Stefanu da se igra."

Prvo sam se zbunio - čekaj, bre, čija baba?

Kad ono:

"Nemilosrdno ga je uhvatila za kosu( Kao onda, kad mi je baba zbog njega otela barbiku!) i zabola mu nož u grudi."

Aha, to je postupak. Stil. Onda dobro.  

[mrkoye]

Cini mi se da je Mijat Vujacic nesto kao nepismen Oto Oltvanji.

[Bab Jaga]

...nepismen Oto Oltvanji.

tiha buka, hladna vatra, pametan kreten i da ne nabrajam sve...

[Tex Murphy]

Jedini zvuk koji je sada proizvodio bilo je ravnomerno klokotanje krvi, dok se slivala na posteljinu.

     

[EKSTREMISTA]

Tenks Džindžere.Ulepšo si mi početak napornog radnog dana.
Ako tako mogu da kažem posle saznanja o tragičnom i tako brutalnom kraju malog Steve.Ali s obzirom da je mališa kriv za otmicu Dajani omiljene "barbike crne puti obučene u indijansku nošnju " i da je zbog njega Dajani bila uskraćivana ljubav njene bake sa očeve strane,nekako uspevamo da pronađemo opravdanje za takav njen postupak i da lakše podnesemo Stevinu tužnu sudbinu.
Nego,čudi me da se niko još nije osvrnuo na Mijatovu priču iz teretane.
Ne samo zato što većina pomenutih likova svojim karakterima a naročito imenima(kao na primer Adana Senior) predstavljaju idealna rešenja za junake nekog budućeg Mijatovog romana,već pre svega zbog zadivljujuće Vujačićeve sposobnosti da svojim nepogrešivim književničkim instinktom pronikne u najintimnije kutke ljudske duše.
Takva hirurški precizna ali i duboka psihološka analiza karaktera u rangu je samog Dostojevskog.
Pogotovo je na mene potresan utisak ostavila scena u kojoj je Mijat zbog razlike u godinama surovo iskulirao 22godišnju matorku(šta li na to kažu ovdašnje forumašice koje po njegovim kriterijumima nisu devojke),ostavivši je ucveljenu na spravama za vežbanje.Istovremeno smo osetili i bes prema Mijatu zbog takvog nekavaljerskog postupka ali i sažaljenje prema jadnoj devojci kojoj se ugasila i poslednja nada da će osvojiti svog princa među tegovima ali smo ipak najviše osetili zavist prema Vujačićevom talentu da ovu buru emocija dočara na tako maestralan način.
Ja se iskreno nadam da Džindžer sprema nova isto tako prijatna iznenađenja u bliskoj budućnosti i da ga kritike ljubomornih zavidljivaca nisu pokolebale u njegovoj istoriskoj misiji da nama običnim smrtnicima nastavi da prenosi Mijatove mudrosti sa samog izvora.
V for Vujačić.

[Mica Milovanovic]

Ja sam danas nabasao  na najnovije remek-delo Mijata Vujičića - Vampir. Izdanje Čigoja štampa, 2007 - tiraž 500 primeraka.
Imamo još dva obožavatelja Mijata Vujičića!
Urednik: Milovan Vitezović i
Recenzent: Momo Kapor

Momo Kapor o romanu Vampir:
Vampiri su medju nama. Posle citanja romana ,,Vampir" mladog beogradskog pisca Mijata Vujacica (1985) u citaocu ostaje u dnu stomaka osecanje strave i uzasa. Onaj koji je procitao ovu knjigu, imace potpuno izmenjen pogled na svet i okolinu; u licima bliznjih gledace velicinu ocnjaka i odustni caklasti sjaj u ocima. Ko zna ko je od njih vampir?

Vampir je inace jedina srpska rec koja je usla u medjunarodnu upotrebu. U nasoj knjizevnosti Vujacicev vampir Vukadin je drugi slucaj; prvi je Sava Savanovic 99-godisnji vampir Milovana Glisica. Ako ni po cemu drugom, mladi pisac se uvrstio u red spisatelja te retke tematike kod nas. Ali ono sto zapanjuje u ovom zanimljivom stivu je neverovatna spisateljska vestina dvadesetogodisnjeg autora, koji sa lakocom osvaja ovu vrstu fantastike iz porodice Stivena Kinga, a da ne pretrpi pritom ni jedan uticaj.

Vukadin, clan porodice Nikolic sa Novog Beograda, u pocetku price je obican gradski mladic u drustvu slicnih momaka koji provode dane po Knez Mihailovoj, Kalemegdanu i sumornim parkicima Novog Beograda. Na smrt bolestan od prostate, njegov zivot se u potpunosti menja kada jedne noci kod njega prespava izvesna Lejla, koja ga ugrizom u vrat uvodi u svet vampira. Ali u ovom slucaju, vampiri nisu mrtvaci koji se po noci dizu iz grobova, kao sto to kazu recnici i enciklopedije, oni su po svemu slicni nama, takoreci nasi sugradjani i bliski poznanici. Preobrazeni Vukadin Nikolic postaje jedan od njih; on dozvoljava da mu Lejla ubije oca i sakriva njegov les negde u gustisu ispod Avale. Nigde kao u tim scenama fikcija se ne priblizava u toj meri stvarnosti; novobeogradski obican stan postaje simbolicno popriste bitke izmedju oca i Vukadinove devojke Lejle. Sve je u ovoj knjizi u stvari na ivici simbolickog i moguceg, a citava ta mracna prica odvija se u sasvim normalnim zivotnim uslovima novobeogradskih stanova, samoposluga, kafica i ulica, da bi se okoncala kljucnim telefonskim razgovorom izmedju policajca Aleksandra Marsalovica i vampira Vukadina.

,,Cinjenica je da iza svakog ubice, kriminalca ili kurve stoji ljudsko bice - kaze policajac Marsalovic. - Tvoja sorta, bilo vampirskog ili ljudskog roda, nikad nece u kurvi videti nista drugo osim prostitutke, zene koja prodaje telo i dusu u zamenu za materijalnu dobit. Vi to ne kapirate, jer ne mozete, niste genetski predodredjeni da to razumete. Verovao ili ne, tebi i takvima kao sto si ti, zivot je jebao mater mnogo pre nego sto ste se reodili."

Vampir, tako, prestaje da bude mracna avet izasla iz groba, a oterana natrag pri pojanju prvih petlova; on je univerzalni lik, svakodnevna pojava, takoreci, neko iz nase najblize okoline, neko obican, stvaran.

Pri citanju ,,Vampira" Mijata Vujacica, inace autora dve zanimljive knjige ,,Krvavi Akvarel" i ,,NekRomansa", padose mi na pamet reci pokojnog Borislava Mihailovica Mihiza, naseg najveceg literalnog kriticara, koji mi je jedanput rekao: ,,U knjizevnosti me ne zanima pamet i mudrost pisca. Na svetu ima mnogo pametnih i mudrih ljudi. Ne zanima me ni radnja romana; postoji mnogo zanimljivih, ne napisanih prica... Jedino sto me interesuje je nacin na koji je pisac opisao sve to! Lepota pisane reci."

Sem toga sto je ,,Vampir" jedna od retkih knjiga u nasoj knjizevnosti pisana u duhu i stilu trilera kojima bas ne obilujemo ona je fascinantno dobro napisana. Jednom recju, posle mnogo vremena, u nasoj knjizevnosti se pojavljuje jedno novo lice koje ulazi bez kucanja na njena glavna vrata. To je Mijat Vujacic, pisac koji ne obecava, vec koji donosi potpuno savrsenu, zrelu literaturu.

[Tex Murphy]

Ja vjerujem da je od svega što nam je vajni Momo nalupetao bar ovo

Posle citanja romana ,,Vampir" mladog beogradskog pisca Mijata Vujacica (1985) u citaocu ostaje u dnu stomaka osecanje strave i uzasa.

istinito.

[crippled_avenger]

Jučerašnji podgorički DAN kaže:

ПЉЕВЉА (Монтена) - Синоћ је у Пљевљском Дому културе "Будо Ђуровић" одржана промоција несвакидашњег романа "Вампир" младог црногорског књижевника који живи у Београду, Мијата Вујачића, иначе сина некадашњег фудбалског репрезентативца бивше државне заједнице Будимира Вујачића. На промоцији су говорили српски књижевници Матија Бећковић и Момо Капор и еминентни филмски редитељ Емир Кустурица. Промоција је окупила велики број знатижељних Пљевљака, махом старије генерације. Промоција је почела прилично гнијевним говором књижевника у коме се разрачунао са харангом коју против њега воде београдаски књижевни кругови, на челу са члановима Клуба љубитеља фантастике "Лазар Комарчић". Они су велики простор на својој Интернет страници Знак Сагите одвојили искључиво ради мучких напада, вријеђања и омаловажавања како Вујачићевих књижевних дијела тако и самог Вујачића као личности. Старије колеге су га тијешиле и соколиле, слиједећим ријечима, "Када мени унук каже, "Ђеде, хајде да гледамо "Бетлстар Галактику", ја му кажем, "Не сагитај", "Не сагитај" се у мом крају говорило коњу кад се помами и насрће на женску чељад", рекао је Матија Бећковић. "Сувише је Мијат талентован да би се по Београду надсагитавао, кад се нису сагитали његови стари који су за то имали и више времена и више мотива, зашто би се сагитао он, који је најсагитљивији од свију Сагиташа." Капор је додао да је Мијат један од ријетких "шмекера" међу младим књижевницима. "Да сам млађи са Мијатом бих често дочекивао зору у "Грмечу" уз кувано вино и Газда Мићине лесковачке уштипке, дијелили би последњу цигарету из кутије "кента", овако стар са вама могу подијелити само уживање у Мијатовом роману." Емир Кустурица, популарни Профа, рекао је да је Мијатов роман први трилер који му се допао, и да би и Ле Каре и Кинг, и Форсајт, и Скот Пек а богами и Илрој имали штошта од Мијата да науче. Профа је рекао да би радо екранизовао Мијатов роман да није притиснут бременом историје. Упитан, кога би узео да режира екранизацију романа, Мијат је одговорио, "Има пуно талентованих младих редитеља који би разумијели моју поетику. Ако профа већ не може, бирам Финчера." Славље поводом изласка књиге настављено је до касно у ноћ у познатој пљеваљској дискотеци "Валентино".

[Nyarlathotep]

[---]

ljubiša samardžić citira grajndhaus, bećkovi i kapor hvale horor roman - postaje sve luđe i luđe...

[Morningstar]

Промоција је почела прилично гнијевним говором књижевника у коме се разрачунао са харангом коју против њега воде београдаски књижевни кругови, на челу са члановима Клуба љубитеља фантастике "Лазар Комарчић". Они су велики простор на својој Интернет страници Знак Сагите одвојили искључиво ради мучких напада, вријеђања и омаловажавања како Вујачићевих књижевних дијела тако и самог Вујачића као личности. Старије колеге су га тијешиле и соколиле, слиједећим ријечима, "Када мени унук каже, "Ђеде, хајде да гледамо "Бетлстар Галактику", ја му кажем, "Не сагитај", "Не сагитај" се у мом крају говорило коњу кад се помами и насрће на женску чељад", рекао је Матија Бећковић. "Сувише је Мијат талентован да би се по Београду надсагитавао, кад се нису сагитали његови стари који су за то имали и више времена и више мотива, зашто би се сагитао он, који је најсагитљивији од свију Сагиташа.

Cccccc...

Промоција је окупила велики број знатижељних Пљевљака, махом старије генерације.

Strasno, sta uopste trazi klub penzionera na promociji knjige o Vampirima.

[milan]

Емир Кустурица, популарни Профа, рекао је да је Мијатов роман први трилер који му се допао, и да би и Ле Каре и Кинг, и Форсајт, и Скот Пек а богами и Илрој имали штошта од Мијата да науче.

E Kripe, nasmejao si me do suza...

[Meho Krljic]

Jes, istina, najs vrk, Kriple!!!

[varvarin]

Jučerašnji podgorički DAN kaže:

ПЉЕВЉА (Монтена) - Синоћ је у Пљевљском Дому културе "Будо Ђуровић" одржана промоција несвакидашњег романа "Вампир"
...Промоција је почела прилично гнијевним говором књижевника у коме се разрачунао са харангом коју против њега воде београдаски књижевни кругови, на челу са члановима Клуба љубитеља фантастике "Лазар Комарчић". Они су велики простор на својој Интернет страници Знак Сагите одвојили искључиво ради мучких напада, вријеђања и омаловажавања како Вујачићевих књижевних дијела тако и самог Вујачића као личности. Старије колеге су га тијешиле и соколиле, слиједећим ријечима, "Када мени унук каже, "Ђеде, хајде да гледамо "Бетлстар Галактику", ја му кажем, "Не сагитај...

Impresivno!! Impresivno!!
Beogradski književni krugovi na čelu sa članovima LK !!!
Jebeš  pos'o,  kad moraš da se požališ starijima na članove LK !!

[Meho Krljic]

Um... znam da ću ispasti budala, ali za svaki slučaj:

svi ovde su svesni da je Cripple ovaj tekst izmislio, jel tako?

[varvarin]

E, ja nisam svestan!!!

[angel011]

varvarine, šališ se, zar ne?  

[Bab Jaga]

Je li Cripple u zadnje vrijeme procvao ili mi prije promakao njegov blistav intelekt? Ako ono drugo, sram me bilo...  

[Tex Murphy]

Um... znam da ću ispasti budala, ali za svaki slučaj:

svi ovde su svesni da je Cripple ovaj tekst izmislio, jel tako?

 

[angel011]

Je li Cripple u zadnje vrijeme procvao ili mi prije promakao njegov blistav intelekt? Ako ono drugo, sram me bilo...  

Promakao ti je njegov blistav intelekt. Najveći deo vremena ne slažem se s Kriplom, ali intelekt mu se ne može osporiti.

[EKSTREMISTA]

He he,krug Mijatovih iskrenih poštovalaca se širi.
Mića je već na prvoj izmeni dostojno preuzeo štafetu od Džindžera.
Najviše ipak raduje Mijatova produktivnost jer ćemo sa ovim tempom,koji ne može da prati čak ni Isidora Bjelica,već za godinu dana biti u prilici da kupimo prvi tom Vujačićevih sabranih dela.

Nego,jeste li primetili da je jedan od junaka Vampira policajac Maršalović?
Jedina dilema je da li je on muž ili brat inspektorke Maršalović iz prethodnog romana ali je u svakom slučaju neosporna nesebična posvećenost ove porodice egzotičnog prezimena čuvanju zakona i odbrani reda i mira.

V for Vujačić!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Je li Cripple u zadnje vrijeme procvao ili mi prije promakao njegov blistav intelekt? Ako ono drugo, sram me bilo...  

...or could it have been you'd spent much of your precious time loking the wrong way???

[Bab Jaga]

Ionako se osječam  

[Mica Milovanovic]

Slušaj 'vamo.
Mića ti prati već 30 godina sve što je objavljeno od SF-a, pa mora i Mijata...
Znaš li kako uopšte počinje Vampir:

Napolju je bilo jebeno hladno.
Godina dvehiljade dvanaesta. Bio je to jedan od onih dana u Moskvi kada vetar duva toliko jako da, ako nemate šal, trkom bežite sa ulica jer ste u suprotnom završavali sa dubokim ranama na nazaštićenoj koži, pa ča i ako ste vampir.

Čist jebeni SF, ako se izuzme elementarno nepoznavanje delovanja hladnoće na ljudsko telo i još fundamentalnije nepoznavanje slaganja vremena (ne vremena)...

[Alex]

Vetar je duvao tako jako da ako nemam skafander otkinuće mi kožu sa lica.

Ja sam bio ubeđen da nemam talenat za pisanje, pa nisam ni pokušavao. Greška.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...pribavljen VAMPIR mladog Mijata Vujačića...uskoro utisci i poneki prekucani ulomak...obećavam!!!


***pored puta, ozbiljno dobro rešena omotnica knjige!!!

[Boban]

gingeru, ajde priznaj koji si ti od svih ovih nadolazećih mladunaca...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...grešiš,nisam ja Mijat niti Obri-la, dovoljno sam star da im svima predajem(a ni to nisam!)...imam i svedoke...znači, nažalost, ništa od velike zavere..."no blue skies"!!!

[Boban]

neki rođaci garant... ili bar iz istog plemena.

[crippled_avenger]

Ja sam stigao do 100. strane Mijatovog romana, i ako izuzmemo nepismenost, ogromnu količinu stilizacije koja nema nikakvo značenje, mogu reći da Mijat ima neku dozu kreativnosti.

Pre svega, cela struktura porodice sa bratom mongoloidom je relativno sveža. Zatim, to što likovi izlaze na splavove i slušaju narodnjake, to je nešto što pola naših pisaca-malograđana ne bi smela da stavi u roman, pošto ne razlikuju svoju ličnu ispovest od ispovesti lika.

Naravno, Mijat ima svog alter-ega u romanu, to je lik Gige, ali je alter-ego, na svu sreću, nije glavni lik, niti je bilo kakvo intelektualno ili moralno težište romana.

Konačno noir zaplet kada drug iz razreda otkrije da je Dajana prostitutka, ima noir težinu bez ikakve stilske reference na noir roman već zaista proističe iz karaktera i radnje, kao što i treba.

Međutim, naravno to seme sočnosti u Mijatovom romanu biva zatrpano raznim objektivnim problemima, no ne mogu reći da ne bih voleo da vidim uparenje Oltvanji-Vujačić, kao King-Straub , gde bi Mijat smišljao a Oto zapisivao.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...negde na trećini VAMPIRA sam i za sada bih se uzdržao od dalekosežnijih ocena; Mijat nije dobio na većini, nije izbrusio ono što bi se uz dosta jezičke gimanastike u ovom slučaju moglo nazvati stilom, nije se dodatno opismeni(i dalje-"neznam, nemogu"...ali, istini za volju, kod ovog izdanja nije ni potpisan (makar samo fiktivni lektor), ali je dobio na sigurnosti u pripovedanju svojih banalnosti, ali to nije ni za čuditi, imajući u vidu da mu opus buja li buja...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

. za početak  niza patološki strasno prekucanih odlomaka,evo kako Vukadin, mladi metalac koji je u svojim mladim danima zapatio rak prostate, a koji je Mijatov alter ego, gleda na pitanje čitalačkog ukusa, čitalačke kulture, biti horora  i svrhe književnosti uopte uzev.

...svoj stav u ovoj sceni Vukadini iznosi  Boru, Nidži i Markoniju,svojoj trojici metal prijatelja...

,,    Pogledajte realno:Bor čita tamo neku filozofiju, duboke misli, kurac-palac-komarac, Nidža čita fikciju, Markoni ne čita ništa, a ja eventualno nekog Rusa i to samo kad mi je do jaja dosadno. Poenta je: ako je to toliko važno, zašto svi sedimo na istoj klupi i prosleđujemo isto pivo?

    Grobna tišina.

    Nastavio je: ,,Zato što je izbor knjiga stvar ukusa. Knjige se ne čitaju da bi se spoznala priroda univerzuma i shvatila poenta života. Čitaju se iz zabave, a ako su kvalitetne, uz zabavu bez izuzetka dolaze poruka i smisao. Bor, hteo on to da prizna ili ne, uz Ničea uživa na isti način na koji Nidža uživa uz Klajva Barkera. Većina nabeđene čitalačke ,,elite" ne želi to da prizna, ali je sušta istina.

   -Brate, moraš da priznaš da u Ničeovim delima ima neuporedivo više dubine nego u hororu!- reče Bor.

   -Koga zabole? Na kraju krajeva: filozofija je umetnost proseravanja, a horor je žanr bajki za ljubitelje morbidne mašte i mračnih strana života koje ,,normalni" ljudi očajnički negiraju. I jedno i drugo zabavljaju određene grupe čitalaca. Fakt je: da ti ANTIHRIST nije zabavan, ne bi ga ni čitao. U stvari, da si nabeđeni idiot koji čita knjige da bi se pred sobom i sličnim moronima kurčio citiranjem i ,,razumevanjem duboke umetnosti" možda bi i traćio vreme na smrtno dosadnu prozu, ali da si takav, ne bismo se družili s tobom.  ,,..

[---]

iskreno.
tako smo i mi raspravljali na klupi, kad smo imali 15 godina.

[crippled_avenger]

Pročitao sam roman i mogu reći da je Mijat odličan materijal za neku radionicu na kojoj bi se naučio da piše.

I samim tim se otkriva koliko je zločinačka ta pogrešna politika izdavača i urednika koji dozvole nekome koga pisanje očigledno zanima ali ko zaista ne zna to da radi, da se istrči, plati da mu izađe roman i da zahvaljujući tome bude za jako dug period, ili možda zauvek etiketiran kao budala i izvrgavan ruglu, što se sada upravo dešava Mijatu baš na ovom topiku.

A mislim da taj momak to zapravo nije zaslužio. Roman u sebi poseduje neku vitalnost dela koje treba baciti u smeće ali posle koga takođe treba sesti i pisati nešto novo a ne sasvim odustati od pisanja.

NEKROMANSA je odličan predložak za dolazak na neku radionicu, na kojoj bi se krenulo sa učenjem.

U tom smislu, osećam i neku vrstu griže savesti što sam se zabavljao na početku ovog topika sve dok nisam pročitao roman.

[Boban]

ne uzbuđavaj se... pamćenje u srba je kratkotrajno, izvitopereno i neupotrebljivo.
u najgorem slučaju, promeniće ime...

[Kunac]

Nije se sa Mijatom saliti. U krajnjoj liniji, ako nista drugo, naslovnica njegovog roman je antologijska. Odavno nisam video tako dobro resenje - pulpy as hell, ko ju je napravio, dobar posao je zavrsio.
Pogledajte:

U svakom slucaju, mnogo, mnogo bolje od one mrlje na kroricama NAZIVOG, ili Mirnine dosadne retro look opreme.

Sto se romana tice, kako stranice odmicu, VAMPIR mi se sve vise dopada. To nie dobro napisan roman - stil je vise nego problematican - ali je izuzetno mastovit, prica je zanimljiva (mislim da bi se od VAMPIRA mogao napravit dobar strip, pa cak i film - samo da se srede dijalozi i ublazi ozbiljan ton). Ovog puta, Mujat je napustio soc-horor NekRomanse i okusao se u vampirskom neo-gothic-u. Mijat does Anne Rice, zapravo. Procitao sam sinoc, pred spavanje, "pricu u prici" - istorijat jednog od glavnih likova, vampiruse Lejle - smesten u Englesku pre 100 godina. It was fun. Nadam se da ce digresija ove vrste biti jos. Slazem se sa Cripplom -

Pročitao sam roman i mogu reći da je Mijat odličan materijal za neku radionicu na kojoj bi se naučio da piše.

Ima tu potencijala. A takodje, sto nije za zanemarivanje, ima decko dosta entuzijazma.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

....u "NekRomansi" Mijat je hvalio Brisko,a u "Vampiru" potrudio se da čitateljstvu pruži mini-traktat o snalaženju i uštedi u vozilima Gradskog saobraćajnog preduzeća...evo kako to izgleda...

,,    Spustio se u prizemlje, odšetao do stanice i uhvatio autobus. Nikad nije kupovao kartu. A i zašto bi? Kontrolora nikad nije bilo, a i kada bi neki upao, bilo ga je tako lako zajebati da bi samo idiot sa više novca nego pameti dao tih dvadest dinara. Vidite, glavna fora sa kontrolorom je da ih napadnete na intelektualnom polju- tu su najslabiji.

    Najpraktičniji trik je da kada kontrolor uđe i zatraži vam kartu ili markicu, imbecilno buljite u njega ne progovarajući ni reč. Još ako imate nekog ortaka ili ortakinju, obavezno se zablenite u njih kaoda očekujete objašnjenje, na šta oni samo treba da slegnu ramenima- taj deo je esencijalan. Jako je bitno da svi znate igru. Zatim kada kontrolor pokaže legitimaciju(u koju takođe blenete kao nepismeni u oglasnu tablu) i poonovo zatraži kartu, ispljunite nešto na francuskom ili nemačkom. Francuski jebolji jer vas je mnogo teže razumeti. Najbolja rečenica je ,,Je ne comprends pas."(,,Ne razumem.") jer vas ama baš niko neće skapirati ako je dovoljno brzo i uverljivo izgovorite. U ovu svrhu valja naučiti još nekoliko fraza, po mogućstvu što dužih. Vukadin se nikada nije brinuo da će neki kontrolor da ga razume- sve i da neki njih zna francuski...gde će da pošalje kaznu? U Pariz?

    Druga fora je praktična samo ako je autobus krcat, vi se nalazite daleko od šofera( kod koga se kupuju karte). Čim vas kontrolor startuje, samo recite: ,,Nema karata kod vozača." Ako dobro odglumite, kontrolor će vas iskulirati i neće se provlačiti do vozača(u autobusu je gužva, a probijanje kroz dotičnu je jako mukotrpan posao).

    Konačno, treba uvek držati do znanja da oba trika mogu da zakažu i zato je Vukadin uvek stajao neposredno pored vrata. Tako, čak i ako sve propadne, možete da zamajavate kontrolu dok autobus ne stane na nekoj stanici i onda hrabro šmugnete. Mačji kašalj.     ,,

[EKSTREMISTA]

E to je pisac,ne samo što doprinosi kulturnom uzdizanju svog naroda već mu pomaže da lakše prebrodi svakodnevne egzistencijalne probleme.
Taj fazon sa strancem u autobusu uopšte nije loš i siguran sam da bi upalio.U klinačkim danima smo često o njemu razmišljali ali je verovatno bio jedini trik koji nismo imali hrabrosti da isprobamo jer smo se plašili da bi nas odala smehotresna  reakcija ostalih putnika u busu.
Drugi trik retko imaš priliku da upotrebiš jer ridžovani ne ulaze u buseve u kojima je gužva;vole ljudi čist,elegantan posao.Mada,s njima nikad nisi siguran,stoka se uvek pojavi kad joj se najmanje nadaš;ako je napolju najgori kijamet,budi siguran da ćeš u busu naići na njihove neandertalske face.
Stajanje u blizini vrata radi elegantnog izlaska kad se ološ pojavi,bio je dosta dugo najefikasniji fazon ali u zadnje vreme je i on poprilično nesiguran otkako su počeli da zapošljavaju gabaritne ridžovane koji izgledaju kao palmini dvojnici i ko Kerberi stoje na vratima dok njihove brkate koleginice ne istrkeljišu putnike zbog čega sam iako sa kartom,skoro upao u incidentnu situaciju.
Ipak je najvažnije biti originalan jer efekat iznenadjenja uvek pali a naročito kod retarda koje zapošljava GSP.
Primer su moji ortaci iz Zemuna koje je kao srednjoškolce kontrola uhvatila bez karte u troli.Na pitanje zašto nemaju kartu,moj ortak je odgovorio:-Mi smo iz Batajnice a tamo nemamo tramvaje.
Ridžovan se naravno zbunio,rekao-Aha,i samo prošao.
Ali što reče Djura Nadrealista"Ako vam svi ovi fazoni ne pomognu,ostaje vam poslednje i najgore rešenje-da kupite kartu"
A da Mijat nije slučajno prepoznao problem harača na gradski prevoz kao jedan od gorućih za napaćenu srpsku raju,potvdio mi je i jedan od slušalaca radija Pingvin koji je u emisiji sa temom"Kakav je život danas u Srbiji" odgovorio:-Ma pukli smo definitivno,za vreme Slobe je bar bilo pornića na televiziji a i nismo morali da plaćamo katre za gradski prevoz!"
Ja ipak ne bih toliko crno posmatrao našu situaciju jer narod koji rađa pisce poput Mijata koji nepogrešivo prepoznaju narodnu muku i artikulišu je ovako ubedljivo i to na narodnom jeziku,nema razloga da brine za svoju budućnost.

[Mica Milovanovic]

Ne znam za vas, ali ja sam nabavio i Krvavi akvarel.

Trivia:

Na unutrašnjoj korici piše: Magdalena je prvi njegov roman, napisan 2003 u roku od tri meseca i usavršavan godinu dana.

Očito se Mijat u poslednjem trenutku predomislio i promenio naslov u mnogo živopisniji Krvavi akvarel.

[Ghoul]

Očito se Mijat u poslednjem trenutku predomislio i promenio naslov u mnogo živopisniji Krvavi akvarel.

pitam se iz kako živopisnog naslova je na kraju nastao 'originalno' nazvani - VAMPIR!?

[Kunac]

Vampir lezi procitan. Pusticu da se preko noci utisci slegnu, pa cu napisati par redaka.


         

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...i ja sam dokrajčio VAMPIRA...krajnji utisak mnogo ne odudara od početnog- očigledan je nekav napredak u odnosu na nEkRomansu, treći Mijatov uradak jeste bogatiji motivima koji su, pak, ogoljeni rippovi...ali i dalje bodu oči odsustvo čisto književnog stila, nesposobnost da se napravi neophodna distinkcija između ono što je bitno i onog izlišnog te shaky pismenost autora...ipak, da sam se zabavljao(a to je bio i Mijatov naum, kako on na mnogo mesta u oba mu romana naglašava!)- jesam, mada je noirolika NekRomansa ipak bila trashier a samim tim i more up my alley...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...za oproštaj od Vampira, evo još jednog ulomka...

,,   Vukadin Nikolić je posmatrao odraz u ogledalu. Visok momak. Ne preterano krupan, ali dobro građen. Skladan, što bi rekli. Imao je kratku crnu kosu i karakteristične tamne oči ispod retkih obrva. Karakteristične zato što je svako ko bi ih video pomislio da su mu odnekle poznate. Niko nije uspeo to da poveže, ali Vukadinove oči su bile slika i prilike očiju psa lutalice koji svojim tužnim pogledom traži prijateljstvo i toplinu.
    Pored specifičnih očiju i kratke crne kose, Vujadin Nikolić je imao i rak.
    To jest rak je imao mene. U šaci.

    Da. Bila je to najveća tragedija Vukadsinovog života. Imao je neizlečiv rak prostate. Prvo mesto je ipak držala činjenica da njegov otac voli otadžbinu više nego što Bin Laden voli da zajebava Amere. Obožava je do te mere da nije bilo šanse da njegov sin ne nosi jedno od najstarijih Srpskih imena. Vukadin je mrzeo svoje ime.

    Očešljao se, pregledao svoju The Sisters of Mercy majicu i zaključio da nema rupica( na fušerica majicama su imale tendenciju da se pojave ispod pazuha). Još jednom je proverio da li su mu pantalone čiste i izašao iz svoje sobe. Nije mario za modu, ali nije želeo da izgleda kao propalica.

    Sišao je u dnevni boravak. Milorad Nikolić, otac, je sedeo u dnevnoj sobi, držao konzervu piva i pomno pratio utakmicu na TV-u. Bio je bradat, krupan čovek sa stomakom tipičnim za balkanske narode. Na zapadu, kada se gojite, gojite se sa svih strana. U Istočnoj Evropi dobijate stomačinu i možda podbradak.

-   Ideš sine?
-   Odoh do grada. Čeka me društvo.
-   Šteta što nećeš da gledamo tekmu.
-   Jebi ga ćale, znaš da me to ne zanima.
-   Uopšte nisi na mene.
-   Šta ćeš. I drago mi je zbog toga.
-   Znaš šta ne smeš da radiš?
-   Znam bez masne hrane i alkohola. Svako veče vrtiš tu ploču.
-   Jeb'ga sine, ja to sve iz dobre namere.
-   Naravno. Aj'vidimo se.
-   Vraćaš se kasno?
-   Aha.
-   Okej, aj'lepo se provedi.
-   Važi.

    Izašao je i pozvao lift. Živeo je na Novom Beogradu, ulica Jurija Gagarina, u takozvanim ,,blokovima". Stan se nalazio na četrnaestom spratu jedne od sivih stepenastih zgrada. Bio je to dobar stan, na dva nivoa, sa WC-om i kupatilom. Vukadin je imao svoju sobu, a Milorad je spavao sam u bračnom krevetu koji je nekad delio sa Milicom Nikolić. Razveli su se još dok je Vukadin bio klinac.          ,,