Holandija, obećana zemlja?

[Ghoul]

naiđoh na sledeći text, glede jednog dokumentarca koji će mi uskoro pasti šaka, pa rekoh da upitam sveznajuće pučanstvo ovog foruma, šta misle o ovim tvrdnjama dole:

I've always known that Holland was one of the best countries in the world, but here's a fascinating look at all the reasons why. This entertaining documentary shows all the fun stuff like legalized brothels and 'coffeehouses' (places where hashish is sold and consumed openly), as well as cool stuff like nude beaches (women are actually allowed to go topless on any beach in the country), female priests, and 'banana bars' (don't ask!). But the underlying point is the tremendous amount of tolerance that people there have for other people's rights, and for accepting the distribution of wealth in the way of high taxation for the rich. Despite the legalization of numerous 'vices', Holland has the lowest rates in sex-related diseases, abortion and teen pregnancy (sex education is mandatory in all schools, and all schools BTW, are free and equal in terms of quality of education). And it has among the lowest rates in terms of drug abuse, despite the fact that 'soft drugs' are legal, and methadone and clean needles are given to anyone who asks. Poverty is virtually non-existent, as is racism and homophobia (ACT UP actually had to leave Holland because there was nothing to act up against!). And the Woman's Party is insuring the strongest policies against inequality and violence against women. Add legalized abortion and euthanasia, and strong environmental policies (one-fifth of Greenpeace's world membership resides in Holland), and you've basically got a model society. All of these policies would mean nothing though in any other country because as Holland acknowledges, the most important thing is that everyone is brought up to respect other people's rights and to believe in the common good of the people over one's own moral or religious beliefs (and in some cases, personal selfishness). It is a country that really does exist for all of the people, and even in its practice of leniency of vices, it ironically insures a safer world. For the one thing Holland is dedicated to being against is intolerance and violence. It is an amazing phenomenon to see a society functioning so well, especially when one considers a city like Amsterdam, which is among the highest population per capita in the world, and where up to 50% of the population are from other countries with vastly different cultural backgrounds. I'm sure it is not a perfect society. The film sort of overshadows any negative aspects. But it is as perfect a society that we could ever hope to see. And the film really does make one re-evaluate what freedom, liberty, justice for all and democracy really mean. And how far the USA has so profoundly regressed from those utopian elements on which it was founded.

[angel011]

Imam rodbinu u Amsterdamu, pa evo ponešto od njihove priče. Nasilja bogme ima - ne možeš da kažeš detetu da u neki klub može a u neki klub ne može da izađe, zbog bezbednosti, jer bezbedno nije nigde. Stranaca ima toliko da se više niko ne oseća kao domaći ni kao svoj na svome, nego se svi osećaju nelagodno. Stalan posao je teško dobiti, poslodavci smišljaju sve i svašta ne bi li ikako izbegli da nekog zaposle za stalno. Lekarima je propisano koje terapije idu za koje bolesti, pa ako ta terapija funkcioniše na tebi, odlično, ako ne, kod državnog lekara drugu terapiju ne možeš da dobiješ - možeš kod privatnog, ako imaš para za nju. Velikoj većini novac je apsolutno najvažniji, garderoba mora da bude određene marke i adekvatno plaćena (tamo nije uspeh ako si negde našao firmiranu robu nešto jeftinije).

Uz sve to, mojima tamo svejedno ne pada na pamet da se vraćaju ovde, tamo im je ipak bolje. Razmišljaju o odlasku negde drugde, već prema individualnim sklonostima, ali o vraćanju ovde jok.

[The Force]

Bio, vidio, vratio se   Suviše tmurno vrijeme za moj ukus. Tamo i crnci izblijede.  

[Mixitron M. Storm]

Tamo sve vrvi od arapa. A oni se ni najmanje ne evropeizuju, niti iko od njih pomišlja da izbije svoj čador-akbar mentalitet iz glave.

Usred Haga, usred dana, ideš tako s devojkom po plaži krcatoj svetom i prođeš pored grupe maslinastih, sretnu vam se pogledi. Odjednom veoma jasno pred očima imaš sliku sebe kako hraniš ribice i nje kako prisilno sunča stopala.

A nekako mi se čini da je tamo život+rad, bez turističke bleji-zuji-troši varijante, nenormalno dosadan, šablonizovan, i podređen čarima potrošačkog društva. Uostalom, šta reći o zemlji gde u deset uveče prođeš grad po dijagonali i sretneš pet ljudi. ZEV!

[Jake Chambers]

Hm... ja sam potpuno poprimio nemacki mentalitet, tako da mi ne smeta zivot+rad i povremeni, ali zasluzeni odmor... ali opet ne bih isao vani da zivim. Bar ne sad.

[marlowe]

Nisam bio, ali bila je moja zena i bas dosta prijatelja i poznanika je ili u Amsterdamu ili su se vratili odande. Iskustva se poklapaju sa Mixijevim vidjenjem, i Holandija je sve samo ne obecana zemlja. Ako p[ricamo o zapadnoj Evropi samtram da ima mnogo boljih mesta.

[Loengrin]

Uostalom, šta reći o zemlji gde u deset uveče prođeš grad po dijagonali i sretneš pet ljudi. ZEV!

Ah, toga ima svuda po Nemačkoj i Austriji. Da se naježiš!

[Mixitron M. Storm]

Pazi, progutao bih to da usput vidiš kuće u kojima se skupilo društvo i tiho, da ne remeti red i mir, pravi neku zezanciju. NIŠTA.

Bolje bi bilo da ti nikad ne dosadi da čitaš nešto uveče, ako ne podležeš čarima home-surround-ultimate-450"-wide-tft-plazma-s-mlekom kućnog bioskopa.

Neću sad da prodajem žvaku da ne bih otišao tamo ni da me mole, naprotiv... ali samo da bih natresao kintu i onda našao mnogo bolje mesto da je potrošim.

Nekako me više vuče sever. Možda čak i matuška Rusija.

[Loengrin]

Moje dete pre četir' godine lepo reklo da u svim tim kućama žive automobili. Podignu se vrata od garaže, izađe/ili uđe auto.
Šta misliš na šta me je glupi "Cars" potsetio.
Mada, u Jevropi te još ne zaustavlja policija dok se šetaš, dočim u SAD staju i pitaju:"Je l' sve u redu?"      

[Mixitron M. Storm]

Mada, u Jevropi te još ne zaustavlja policija dok se šetaš, dočim u SAD staju i pitaju:"Je l' sve u redu?"      

Od kojeg li si idiota to čula?  

En'vej, do toga ovde ipak neće doći. Onima preko vode je mozak ipak devoluirao.

[angel011]

Mixi, kojim danom prođeš grad u deset uveče i sve je prazno?

Ne znam kako je sa tim u Holandiji, to mi nisu pominjali, ali od drugarice koja je bila u Španiji čujem da u toku radne nedelje grad bude stvarno pust, ali tokom vikenda je sve puno, ne možeš da prođeš od svih koji su izašli.

[Ghoul]

ja niđe u ameriki ne videh policajca, sem krajnje neprimetne jedinice na berkli kampusu, čije mi je sedište bilo usput, pa sam samo zato i njih viđao, inače drugde – ni njih. a to za zaustavljanje i jel sve u redu, phhh, ne znam, ja to ne doživeh ni u san francisku, ni u vašingtonu, ni u st polu, ni u providensu, ni... itd.

inače, to za 'mrtav' noćni život meni je super: uopšte mi za poželjnu atmosferu i prijatno okruženje ne trebaju gužva ni galama ni horde razdragane omladine koja se tiska ulicama i kafićima i klubovima u 03 h noću.
zapravo, sa čežnjom se sećam kako sam se vraćao ulicama berklija sa jedne ponoćne projekcije ŠAJNINGA, i u 02.30 h se sam samcit vraćao 'kući' i pomišljao a) da je u ovo doba čak i u nišu veća gužva na ulicama i b) da se ovde osećam sigurnije no u nišu u to doba noći (ili dana, ili uopšte).

što se tiče života u inostranstvu, trenutno niti sam primoran na to, niti mi je mnogo loše tu de sam, niti imam neku 'gotovu' opciju za odlazak bilo gde – ALI, ta mogućnost nije zatvorena, ne bih u principu imao protiv da odem negde AKO bih tamo imao dovoljno slobode i vremena da radim ono što VOLIM (što je, za mene, ipak sine qua non pred kojim nikakvo zagledanje u novčanike, gaće ili noćni život ne mogu da odnesu prevagu).

ovako izdaleka, čini mi se da mi severna evropa ne bi smetala; a to što je normalnim, fun-loving slovenima poput mixe 'dosadno' – meni bi, verovatno, bilo savršeno. mir, tišina, kulturni ljudi koji ne zbadaju nos u tuđa posla, neka su i 'otuđeni', meni super, just stay away.

ipak, najidealnija opcija bi mi bila – kad već maštam – da osciliram pola godine ovde, pola tamo negde u civilizaciji.
ne zbog gastarbajterskog mentaliteta, kako bih ovde mogao da se prčim parama, kolima, i ostalim simvolima mamona, nego što bi mi, ipak, nedostajali neki dragi ljudi i mentalitet ovdašnji koji, uz svu negativu, ima i malo šarma...

[Cornelius]

ja niđe u ameriki ne videh policajca, sem krajnje neprimetne jedinice na berkli kampusu, čije mi je sedište bilo usput, pa sam samo zato i njih viđao, inače drugde – ni njih. a to za zaustavljanje i jel sve u redu, phhh, ne znam, ja to ne doživeh ni u san francisku, ni u vašingtonu, ni u st polu, ni u providensu, ni... itd.

Ja sam ziveo u NYC pet godina i nagledao sam se policije. Vidjao sam ih kako sa revolverom u ruci vijaju krimose po menhetenskim ulicama. Sa nase terase su policajci posmatrali dilere u Leksington aveniji, pa su ih onda sve pohvatali. Video sam kako hapse krimose, ono sa lezanjem na trotoaru i rukama vezanim na dupetu. Bilo je policije ko pleve. Mada, ko ce ga znati. Mozda se bas tada snimao NYPD.

[crippled_avenger]

Holandija je, po mom iskustvu, koje je turističko + poneki poznanik koji tamo živi, jedno vrlo specifično društvo.

Oni su s jedne strane jaki po svim fundamentalnim društvenim merilima, i pokazateljima koji bi bili važniji konzervativcima, pa je to društvo kao jedna dobro podmazana mašina koja sebi može da dozvoli i razne liberalne nadgradnje. Oni imaju toliko jaku ekonomiju da je tamo kapitalizam sam od sebe počeo da evoluira u pravcu socijalizma, što je negde i bila teorijska pretpostavka no revolucionarna razmišljanja su htela da te procese ubrzaju.

Naime, dug životni vek, međusobna multietnička i svaka druga tolarancija, nenasilnost, itd. su ideali upravo svakog visokorazvijenog kapitalizma, pošto omogućuju da se svi na razne načine uključe u proizvodnju i potrošnju.

Holandija je naročito daleko odmakla u smeru socijalizacije ljudi koji bi inače u društvu bili otpadnici, naročito kad je reč o manjinskim grupama, invalidima, nezaposlenima, i sl. Holandija je društvo vrhunske nekonfliktonosti, i toleriše sve što ne dovodi u pitanje ekonomsku produktivnost.

Uostalom, vođa najdešnje holandske partije kog su ubili, je bio peder koji je svoje anti-imigracione zakone i stavove pravdao time što bi doseljenici upravo poremetili liberalne tradicije Holandije svojim zaostalim običajima, pa bi onemogućili i ljudima kao što je on da budu tolerisani, i sl. Dakle, praktično, i holandska desnica fetišizuje traj liberalizam.

Holandija je modelovna kao visokoproduktivno društvo, u kome je narod kroz set liberalnih zakona doveden u iluziju slobode a zapravo pokreće jednu od najjačih svetskih ekonomija.

Holandija je zapravo kao neka firma koja ima jako udobne kancelarije i čini da rad izgleda kao odmor ali je zapravo to ipak rad.

Za kraj, jedan praktičan savet, izuzetno je korisno znati holandski prilikom traženja posla.

[Tex Murphy]

nego što bi mi, ipak, nedostajali neki dragi ljudi

Npr. ja!  

[Mixitron M. Storm]

2angel - Španija je iz desete priče i kulturološki-mentalitetno se teško poredi s ostatkom zapada. Znam kako je tamo uveče, bio sam

Gde god da prođeš, NL je uveče mrtva. Čak i za Amsterdam verovatno bi ti najbolja paralela bila da je Bg pun sveta na potezu Knez Mihajlova-Terazije-Str. Bana, i da ima dosta ljudi na jednom delu keja, dok je sve na 30m od te zone pa nadalje pusto i tiho kao groblje.


2gul

1. galama ni horde razdragane omladine koja se tiska ulicama i kafićima i klubovima u 03 h noću.

Ma ni meni ništa više nego tebi, ali kad je atmosfera u centru u devet uveče (još je dan) kao ovde u četiri ujutru (i to tamo gde nema kafića), to mi je već malkice bolesno.

2. normalnim, fun-loving slovenima poput mixe 'dosadno' – meni bi, verovatno, bilo savršeno. mir, tišina, kulturni ljudi


Predlažem ti da analiziraš fotografije na mixitron.fotopic.net i po učestalosti određenog tipa istih proceniš šta meni najviše prija. (Hint: mir, tišina, odsustvo ljudi)

[Ghoul]

Ja sam ziveo u NYC pet godina i nagledao sam se policije. Vidjao sam ih kako sa revolverom u ruci vijaju krimose po menhetenskim ulicama.

pa dobro, I TO JE AMERIKA.
ali treba imati na umu da ni berkli ni njujork nisu TIPIČNA američka mesta, i istina je, ipak, negde između njih. tamo gde stanovništvo ne čine drug dealeri, no običan svet.

[Mixitron M. Storm]

U takvom mestu ti šerif i priđe kad te vidi da ideš pešice dalje od trideset metara.

Urbanistički plan ne predviđa trotoar...
argh.

[Loengrin]

Mada, u Jevropi te još ne zaustavlja policija dok se šetaš, dočim u SAD staju i pitaju:"Je l' sve u redu?"      

Od kojeg li si idiota to čula?  

En'vej, do toga ovde ipak neće doći. Onima preko vode je mozak ipak devoluirao.

Ti sumLJaš u istinitost moje izjave?  

LM, drugaricinoj mami je sva rodbina u Aameriku, te tako skoro svake godine provede u SAD po dva do tri meseca. Žena inače nije neki veliki šetač, ali su joj nakon operacije kuka lekari rekli da mora što više da se kreće. Već je hodala bez štapa kada je ponovo otputovala u SAD, ali nije zaboravila da obavezno svakog dana prošeta barem sat vremena.

Sva ta njena rodbina, bilo da je u Čikagu ili u nekom drugom gradu (prilično su rasuti), živi u onim divnim porodičnim kvartovima s novim kućama i besprekornim travnjacima. Trotoara ima, ali samo ispred kuća. U slučaju da čovek poželi da se prošeta malo dalje, mora da šeta po putu. Ona kaže da nije videla čak ni staze za bicikle, kao u našoj staroj dobroj Evropi.

To dotičnu mamu nije obeshrabrilo. Ruku pod ruku sa sestrom, ili nekom drugom rođakom (zavisi kod koga je trenutno u poseti) je šetala po putu van kvarta i skoro svakog dana se kraj nje zaustavljala patrola da bi je upitali - Da li je sve u redu?, na šta bi ona odgovarala začuđeno? - Jeste, a što ne bi bilo?, i tako sve dok im nije svima zapamtila smene. Posle su se zaustavljali samo da proćaskaju, a ona ih je jednom prilikom i upitala, zašto im je toliko čudno što ona šeta. Rekoše joj da nikada nikoga nisu videli da tuda šeta. Ljudi obično idu u tržne kvartove i centre, pa tamo šetaju do mile volje.

   

[lilit]

Volim Holandiju, Amsterdam posebno.
Skoknem tamo kad god imam priliku.
Ljudi koje ja znam, a koji zive tamo, su uglavnom Holandjani koji rade neke lepe poslove i prilicno su zadovoljni sto zive tu gde zive.
Jedino sto im malo smeta je previse kise, ali i to se poboljsalo u poslednjih nekoliko godina.

Jedan od tih poznanika ima teoriju da Holandjani nisu liberalni zato sto je to "politicki korektno"  nego zato sto oni sustinski nisu previse zainteresovani za ostatak sveta. Naravno, i on mi je rekao da se oseca "privileged" zato sto je Holandjanin.

To da u Amsterdamu nema nikog na ulicama posle 21h je malo tacno/malo netacno . Ljudi nema po ulicama zato sto su po klubovima, kafanama i restoranima, a ne hodaju previse. Amsterdam  (kao i Bec) ima baste uglavnom po tzv. "hofovima" koje je nemoguce videti s ulice.

E sad...ja tesko da bih iz Beca otisla da zivim u Amsterdamu, ali lep osecaj je sto mi je Amsterdam na dohvat ruke i to za prilicno jeftine pare (vikend u Amsterdamu avionom, hotel s doruckom = 200 evra. naravno, nema to svake nedelje posto malo menjaju gradove...)

[Джон Рейнольдс]

Ne mogu baš da kažem da sam mnogo po svetu putovao, ali gde god da sam otišao, jedva sam čekao da se vratim. Najšokantniji su mi ipak bili Pariz i Sofija. Fakat jest da su ta dva grada sasvim drugačija (u Sofiji sam bio u vreme komunizma), ali su u meni budili onaj jeziv osećaj kao da vam nešto mili uz leđa a znate da ćete, ako to nešto stigne do temena, poželeti da bezglavo bežite neznano kud. Ako ništa, Pariz bar ima muzeje kojima je moguće bazati i gužvati se sa hordama turista, što je znatno bolje nego tumbati se po melting potu po ulicama. Sofija je, s druge strane, bila nadrealno iskustvo utoliko što sam tamo imao onespokojavajući trip da sam postao daltonista i da su mi se boje vratile čim sam prošao poslednju sofijsku kuću.

Doduše, moram da priznam da maštam o severnim državama. Pritisnut klimatskim promenama i nepodnošljivim temperaturama iznad 20 stepeni, smatram Island obećanom zemljom. Kažu da su zbog Golfske struje temperaturne oscilacije veoma male, da se sve kreće između -5 i +15, da ima mnogo vetra, kiše i da su prizori vulkanskih goleti raj za oči. Drugi izbor bi mi bila Finska. Oduvek se tamo svirao najbolji hardkor, ali iz dna duše mrzim Nokiju. Ništa nije idealno.

[Nyarlathotep]

ja sam bio 12 dana u Amsterdamu i jedva da se bilo cega secam.  

[pilot babo]

ja sam bio 12 dana u Amsterdamu i jedva da se bilo cega secam.  

Znači, lepo si se proveo.

[Mixitron M. Storm]

2lilit - Mislim na moderni deo grada. Jezgro je uvek aktivno, ali čim se zađe tamo... brrrr...

2J.R.        

[Loengrin]

ja sam bio 12 dana u Amsterdamu i jedva da se bilo cega secam.  

Znači, lepo si se proveo.

That was quick!

Doduše, moram da priznam da maštam o severnim državama. Pritisnut klimatskim promenama i nepodnošljivim temperaturama iznad 20 stepeni, smatram Island obećanom zemljom. Kažu da su zbog Golfske struje temperaturne oscilacije veoma male, da se sve kreće između -5 i +15, da ima mnogo vetra, kiše i da su prizori vulkanskih goleti raj za oči.

Potpisujem SVAKU reč i dajem na overu u sudu!

[lilit]

2lilit - Mislim na moderni deo grada. Jezgro je uvek aktivno, ali čim se zađe tamo... brrrr...

razumem o cemu pricas, ali cini mi se da su stories kako je negde puno sveta na ulicama, a negde pusto i crno, ipak na nivou urbane legende.
kao da u blokovima na NBgd ili na Senjaku ili Vracaru vrvi od ljudi u 21-22h.

takodje, mislim da ima vise razloga za manju/vecu koncentraciju sveta po ulicama. recimo, dobar gradski prevoz moze da utice na to. konkretno, metro u Becu ide na svakih 3-4 minuta i nema teorije da se napravi mnogo velika guzva (cak i da ne racunamo to sto i ostali oblici prevoza idu lepo).

da se razumemo, i ja sam verovala da u Becu nema provoda, sve dok nisam pocela da zivim ovde. onda su mi pokazana raznorazna lepa mesta, puna sveta i jedini problem koji trenutno imam je taj sto su mi deca previse mala.

naravno, nedostaje mi Srbija tj. prijatelji tamo, ali 600 km nije previse daleko.

[Cornelius]

U takvom mestu ti šerif i priđe kad te vidi da ideš pešice dalje od trideset metara.

Urbanistički plan ne predviđa trotoar...
argh.

Kada sam sa zenom bio u Sauthemptonu, pa smo isli na plazu pesice, sve pored onih kucerina i vila od vise miliona dolara, a bez trotoara, policijska kola su sporom voznjom prosla dva puta pored nas i skrozirala nas pogledom. Onda smo stigli na praznu plazu i montirali se u hlad. Nesto kasnije su stigle tri devojcice od 18 godina. Parkirale su otvoreni Rols Rojs na plazi, na suncu, okupale se i odvezle se u otvorenom i pregrejanom Rolsu. Mi smo se vratili peske u centar grada i, srecom, niko nas nije uhapsio sto smo mirno hodali tri kilometra.

[Mixitron M. Storm]

prosla dva puta pored nas i skrozirala nas pogledom.

Mislim da ne bih odoleo jednom " Howdy, off'sers, a splendid day for a stroll to the beach today, ain't it?"  

[Ghoul]

čini mi se da je malko bezveze otići negde i onda se iščuđavati/zgražavati što ljudi tamo ne žive ko mi ovde (pazi, molim te, nemaju PLOČNIKE ZA PEŠAKE! GNUSNO!), ili što je njihovim pajkanima ČUDNO ako se neko ponaša ČUDNO u skladu sa NJIHOVIM (a ne našim!) standardima.

mislim da je poenta u spremnosti/sposobnosti osobe da izađe iz sebe, bar načas, da bar nakratko zaboravi odakle je, i da bar u gestovima ako ne u suštini prihvati da se negde drugde neke stvari ne rade kao kod nas, i da, štaviše, ima neki razuman razlog zašto je kod njih to tako (tj. različito nego kod nas).

ako sve vreme sve stvari i ljude oko sebe merite jednim jedinim aršinom za koji znate, srpskim (pazi, ni ovo im nije kao kod nas! a tek ono! pa ovo skroz različito! itd.) onda NARAVNO da će vam boravak van srbije biti patnja i da ćete jedva čekati povratak u sigurnost i bezbednost prepoznatljivih paterna...

PS: mix, super ti taj ktulu potpis!

[Mixitron M. Storm]

rade kao kod nas, i da, štaviše, ima neki razuman razlog zašto je kod njih to tako (tj. različito nego kod nas).


PS: mix, super ti taj ktulu potpis!

Ima, teško im dupe pa mu je lakše da 100m pređe autom nego da to prepešači za vreme koje mu je potrebno da se uparkira i isparkira (videti "Bogovi su pali na teme").

Shit, trotoari su *civilizacijska tekovina*, i to što ih ne prave jer im je osnovna premisa društva da je nafta jeftinija od vode je najobičnija degeneracija.
OK. Niko iz ovih priča nije nosio transparente niti jeftinim naftnim derivatima gađao ambasade. Išli ljudi pešice.

Znam odlično taj mentalitet "sumnjiv si jer nešto radiš drugačije". Široko je rasprostranjen u svim diktaturama.

Posledice? Murija šacuje lude evropljane, verovatno teroriste, koji pešače, a iza njih neki lokalni klinci uvlače još jedan sanduk s municijom u školu.

[Mixitron M. Storm]

Dodatak: dok su drugi gledali natjecanje u glazbanju, ja sam tražio dobar potpis

[Cornelius]

mislim da je poenta u spremnosti/sposobnosti osobe da izađe iz sebe, bar načas, da bar nakratko zaboravi odakle je, i da bar u gestovima ako ne u suštini prihvati da se negde drugde neke stvari ne rade kao kod nas, i da, štaviše, ima neki razuman razlog zašto je kod njih to tako (tj. različito nego kod nas).

Ma, naravno. Cim smo stigli u centar grada, izasli smo iz sebe, kupili smo Rols Rojs, kupili smo kucu sa bazenom i jedan auto sa policajcima. Iz te pozicije, bilo nam je jasno zasto ljudi ne pesace do plaze.

[Mixitron M. Storm]

Što niste kupili i plažu? Naš mentalitet s tim sredstvima obično to i uradi  

[Ghoul]

SJAJAN TEXT!

Seks vodic kroz Amsterdam

Cena pičke na svetskom tržistu mnogo je stabilnija od cene nafte. Ko svoj novac troši na kupovnu ševu, tradicionalno prolazi već sa trideset do pedeset evra, ako nije posebno izbirljiv.

Za tu lovu dobija i sterilisan dildo, odmornu kurvu u iskuvanom seksi donjem vešu, tojest seksualnu radnicu sa četrdesetosatnom radnom nedeljom. Naravno, ako seksualne usluge kupuje u Holandiji, zemlji u kojoj je prostitucija zaštićena već dvestotinak godina (legalizovana je 1815. godine), gde je rad prostitutki i bordela legalan, a prava i obaveze zakonom regulisani.

Prostitucija Holandiji donosi oko 5 % prihoda, a Amsterdam, grad sa najviše muzeja po glavi stanovnika na svetu, samo od poreza na seks ubere preko milijardu dolara na godinu. Prostitucija postoji u trideset posto holandskih gradova, specificno u pograničnim oblastima sa Nemačkom i Belgijom, u 12 holandskih gradova funkcioniše i prostitucija u izlogu i prema nekim procenama, oko 80 posto prostitutki u Holandiji su strankinje.

U Amsterdamu je zvanično registrovano oko 6.000 prostitutki, a u čitavoj zemlji oko 25.000. Ova liberalna zapadna zemlja, u kojoj su legalizovani prostitucija, eutanazija, upotreba lakih droga, te homoseksualni brakovi (sa sve usvajanjem dece), ima, ma koliko to diskutabilno i neočekivano zvučalo, jednu od najnižih stopa kriminaliteta u Evropi.

Bilo kako bilo, kurve su u Holandiji ušle i u istoriju, a životna priča legendarne Mari La Mot, koja se pored najstarijeg zanata na svetu bavila i poziranjem starim holandskim majstorima pre 350 godina, dobar je primer kako se stav društva prema prostituciji menjao kroz vekove. Hapšena za života, ova muza umetnika i metresa mnogih mecena iz sedamnaestog veka, doživela je da njena javna kuća, 1660. godine bude proglašena "kućom lepotice".

Čas anatomije doktora Tulpa

Danas, poreski obveznici iz branše najstarijeg zanata na svetu plaćaju u drzavi lala i vetrenjaca porez od 1996, mogu da dobijaju kredite za nove poslovne poduhvate, imaju pravo na štrajk i da odbiju klijenta ukoliko im nije po volji, ali moraju da se pridržavaju pravilnika o zaštiti na radu, koji uključuje i sterilisanje vibratora i prokuvanje gaćica.

Mušterija koja nije zadovoljna uslugom, higijenom, misli da je upravo tucala nekoga ko muva sa plaćanjm takse, ili samo hoće da svoje znanje o prostituciji produbi, može da se obrati amsterdamskom Centru za prostituciju u ulici Enge Kerksteeg broj 3, zvrcne na telefon +31 (0) 20 420 73 28 , ili pošalje email na adresu pic@pic-amsterdam.com ("pic" je skracenica za Prostitution Information Centre).

Inače, deo grada u kome cveta seksualna manufaktura i industrija, Amsterdamci lokalno nazivaju "Roseburd«, mada je zvaničan naziv Red Light District (www.red-light-district.nl; email: info@red-light-district.nl) i ruku na srce, jedan je od najlepših delova grada, sa mnoštvom zgrada iz 14. veka i legendarnom Starom crkvom, "Oude Kerk", s početka trinaestog veka.

U Amsterdamu postoji nekoliko zona crvenih fenjera. Prva i najpoznatija je Walletjes, izmedju Centralne stanice i oblasti Nieuwmarkt. Druga je u ulici Singel, izmedju ulica Raadhuistraat i Centralne stanice. U ulici Singel, na broju sedam, nalazi se i najuža kuća na svetu, jedva da ima širinu bicikla, ali i muzej torture na broju 449, blizu Rembrandtpleina i preko puta legendarnog Cvetnog marketa na Singel kanalu.Treća zona crvenih fenjera je u oblasti Pijp, iza Rijks muzeja, čiju adresu, Stadhouderskade 42, zna svaki ljubitelj baroknog sjaja Vermeera i Rembranta.

Uzgred, čuvena Rembrantova slika "Čas anatomije doktora Tulpa", čija je aristotelovska estetika ružnog poslužila kao predložak Danilu Kišu za knjigu Čas anatomije, ne nalazi se u amsterdamskom Rijks muzeju, već u dosadnom den Haagu. Ali se zato scene grupnog portreta patologa, kao skinute sa "Časa anatomije doktora Tulpa", mogu videti u ulicama Red Light Districta u liku i delu grozdova naloženih Kineza i Japanaca koji čekaju u redu za striptiz barove ili zblanuto zveraju u izloge u kojima cure na prodaju šire perje, ili prosto zvaću krompire u sosu od kikirikija, čekajuci musterije.


Svako malo promakne i jato bakica i dekica sa sve vodičem, koji pastirski objašnjava gerijatrijskoj ekskurziji da su u ulici Warmoesstraat, gde se na broju 96 nalazi poznati gay klub Cockring sa atraktivnim miksom trendi i andergraund gay scene, vrućom atmosferom i golim žurkama svake prve nedelje u mesecu (Nude Club Adam). Od odeće i obuće dozvoljene su samo cipele, a cena ulaznice je šest i po evra. Koga zanimaju detalji, može da pogleda na web adresi kluba Cockring, ili u prevodu "prsten za penis", www.clubcockring.com , piše na email info@clubcockring.com, ili zove na telefon +31 (0) 20 6239604 i raspita se o Sleaze Ball i Leather Pride Opening Party, sa internacionalnim porno zvezdama.

Inače, Warmoesstraat regija, zajedno sa Reguliersdwarsstraat, trgom Amstel i Kerkstraat, čini čuveni gay bermudski trougao Amsterdama, koji muškarci koji vole muškarce mogu da prepešače za petnaestak minuta i odaberu gay hotel i sobu sa ogledalima, gay bioskop (sa sve darkroom), striptiz bar, eskort agenciju ili svrate u erotski dvd klub sa privatnim kabinama.

Uzgred, »darkroom« je prostorija gde svako seksualno opšti sa svakim, naravno, na dobrovoljnoj bazi. Amsterdam je s razlogom nazvan "Gay Capital of Europe". U ulici Warmoesstraat na broju 92, dakle dve kuće pre Cockring kluba, nalazi se klub Adonis u kome kupljene karte važe ceo dan (www.adonis-4men.info; tel: +31 (0) 20 6272959 ). U istoj ulici, samo na broju 90, je The Eagle, čuven po žurkama u koži, dok se u Warmoesstraat 86 smestio Dirty Dick's (The sleaze pit) koji onima koji se lože na uriniranje nudi Golden Shower Party.
Simbol evropske Sodome i Gomore

Naravno da tu ima brdo uličica i sa ekstravagantnim i skupim bordelima sa zgodnim curama. U njih svraćaju oni sa lovom, ali i poznate face, pa su tako u jednom vidjeni i bokser Tajson i Maluker, zgodni holandski fudbaler sa dredovima. Kažu da su provod startovali krčkanjem u džakuziju sa izabranim damama.

Za to vreme ulicama crvenih fenjera kotrljaju se naduvani Englezi i Škotlandjani, pijani Švedjani i Turci sa erekcijom koji cupkaju i balave ispred izloga sa golišavim curama. Neki su švorc, neki se ne usudjuju, a neki biraju. Dame su veoma različite. Ako neko više voli Big Mamu ili Veliku Bertu sa azijskim akcentom i usisivachem u levoj ruci, ima i toga. U ponudi su i one koje izgledaju kao devojčice iz školice, sa sve kariranim suknjicama, pa barbike svih vrsta, sve do ocvalih porno zvezda u crvenim kožnim trikoima i baba sa zlatnim zubom od stotinu leta.

Ima devojaka sa cvikerima, sa 100 kila viška, bez sisa i sa ogromnim balonima, a azijske dame su izuzetno popularne, što se može videti i po veličini soba sa izlogom. Njihove su obično nešto veće, mada većina Red Light soba ponajviše liči na kupatilo sa pločicama u koje je neko ugradio black light sa crvenim mastilom. Krevet nije širok, jastuk je obavezan, mada se kurve ljute i misle da je ova birokratski nametnuta obaveza opasna po njihovi zivot, jer ih neka suluda musterija moze s istim da uguši. Sobe imaju stereo uredjaj i naravno crvenu zavesu za veliki prozor/vrata.

Holandske novine nekoliko puta su najavile mogućnost napada islamskih terorista na ovu evropsku Meku pornografije i prostitucije, ali to nije omelo milione turista da nadiru sa svih strana sveta u potrazi za provodom. Sirenski zov trista noćnih klubova, iznad kojih vrište svetleće reklame u obliku sisatih dama, kopulacije, ili raskrečenih ženskih nogu i uživanje u lakim drogama koje nudi oko četristo coffee shopova registrovanih za prodaju istih, jači su od straha da je Crvena četvrt Amsterdama, kao simbol evropske Sodome i Gomore, potencijalno ozbiljna meta.

O bombaskim napadima kao da najviše misli novinar holanskog Telegrafa, Joos de Haas, povremeno objavljujući mogući scenario klanice u prenapučenim ulicama crvenih fenjera. Turisti više vole da misle o drugim stvarima, dok se valjuškaju na brodu koji vozi kanalima Herengracht, Keizersgracht, Prinsengracht ili famoznim Singel (»gracht« na holandskom znači kanal i samo u Amsterdamu ima ih 162, plus 1.292 mosta), puše džoint i u kabini iza zavese eventualno seksaju skupo rentiranu lepoticu iz kluba Casa Rosso.


Smešten u srednjem delu Red Light District, Casa Rosso (Oudezijds Achterburgwal 106-108, tel: +31 20 627 89 54 ) se smatra najvećim noćnim klubom Amsterdama, ima erotski teatar i live show svake noći. U komšiluku mu je i visoko kotiran sex shop Absolute Danny (Oudezijds Achterburgwal 78; tel: +31 20 421 09 15 ; email: info@absolutedanny.com), specijalizovan za žensku fetiš odeću, plus tradicionalne seksi artikle, sve do Tarzanovog vibratora i Hitačijevog dildoa za klitoris. U Absolute Danny seksi krpe i igracke kupuju i porno zvezde Jenna Jameson, Misty Rain, Bianca Beauchamp, Maitresse Alexandra, Rubber Natalia.

Famozni De Bananenbar u istoj je ulici (Oudezijds Achterburgwal 37; tel: +31 20 622 46 70 ) i ima tretman erotske institucije u zemlji lala, kao i amsterdamski Moulin Rouge (Oudezijds Achterburgwal 5-7; tel:+ 31 20 627 50 30 ). Od kako je 1985. godine na broju 148 otvoren i jedinstven u svetu Muzej hašiša i marihuane, Hash Marihuana Hemp Museum, Oudezijds Achterburgwal ulazi u sve vodiče i kao mesto gde ćete na naučni način i kroz istoriju, za 5.70 eura, koliko košta ulaznica (grupne posetu su 3.85 eura, a deca ispod 13 godina ulaze za džabe) da saznate sve o lakim drogama, od uzgajanja do korišćenja, a možete i da kupite uzorke semena za baštu, tojest saksiju, ako živite na visokim spratovima. Muzej ima sajt na adresi www.hashmuseum.com , elektronska pošta dolazi na info@hashmuseum.com , a zanimljivo je da sajt ima razvijen i posećen forum. Telefon muzeja hašiša i marihuane je +31 20 623 59 61 .
Hanky Panky, amsterdamska škola za prostitutke

Vodiči i ulični socijalni radnici upozoravaju da fotografisanje prodavačica ljubavi nije dozvoljeno i da nije loše paziti na novčanike, jer u reci turista ima i infiltriranih džeparoša. Policajce iz odelenja za javni red i mir, pak, najviše zanimaju gangovi i mafijaši, medju kojima ima i onih sa prostora bivše Jugoslavije.

Zbog njih je svojevremeno zatvoreno i sedište Hells Angelsa, u kome su se bivši jugosi sukobili sa andjelima pakla. Policajce brinu i krijumčari oružja sa Balkana, posebno od kada se zna da je holandski reditelj Theo Van Gogh ubijen pištoljem hrvatske proizvodnje (HS 2000).

Ali, zato baš nikoga ne brine što je madam eskort agencije za bogate klijente, Turbopower, otvorila u Amsterdamu »Hanky Panky« školu prostitucije, u kojoj polaznice uče kako da se najbolje prodaju i pri tome dobro zarade. Elene Vis smatra se kraljicom eskorta, što je ujedno i naslov njene hit knjige: »Escort Queen with Turbopower«.

Email adresa ove madam sa pet zvezdica je elene@turbopower.nl , a škole za prostitutke hps@turbopower.nl (»hps« je skraćenica za »Hanky Panky School«).
Ako nekim slučajem nalazite da je školovanje prostitutki vrhunac razvrata i blasfemični početak kraja moderne zapadne civilizacije, valja se podsetiti da je stvar vrlo stara, da je Babilon u Bibliji zbog vodoravnih radnica vidjen kao »velika kurva«, da su bordeli postojali i u Jerihonu jos 1200 godina pre nove ere na zapadnoj obali Jordana, da je u Staroj Grčkoj funkcionisao Venerin hram u Korintu, da su se rimske javne kuće nazivale »lupanare«, što mu dodje vučica na latinskom, te da su se i prostitutke starog Rima obrazovale oko godinu dana u školama.

U njima su učile smejanje i plakanje, zavodljiv hod i veštinu razgovaranja, plus pevanje i plesanje, što opet nije sprečilo Mesalinu, ženu cara Klaudija, da se ševi sa primitivnim muvatorima, prostim mornarima i goničima mazgi. U srednjem veku, opet, javna kupališta su bila izvorište plaćene ljubavi, da bi tek oko 1500 godine, javni moral sklonio prostitutke u zatvorene kuće, gde su, sve do renesanse, odlazili veseli mladići, često po preporuci roditelja.

I u devetnaestom veku erotski zivot vrti se po javnim kućama i kabareima urbanih sredina Evrope, ne zaobišavši ni domaće krajeve. U Manakovoj kući u Beogradu, nedavna izložba »Iza sedam brava: Kurtizane i kupleraji u Beogradu u XIX i početkom XX veka«, pokazala je, ako ništa drugo, da u ovoj vrsti niskih strasti koliko toliko pratimo svetski trend.

Kada je u amsteramskom gradskom muzeju odrzana izložba o četiri veka seksa za lovu, tojest o istoriji prostitucije, ostalo je zapamćeno kukanje jedne 78. godisnje veteranke crvene zone. "Danas nije više ništa ostalo za skidanje«, izjavila je penzionisana prostitutka žalosno.

Da stvari ne stoje baš tako mračno nemaštovito, mogu da posvedoče amsterdamski majstori za tetovaže, koji ne dižu glavu od posla »oblačenja« vagina u tattoo share. J

er, najnoviji trend u ovoj vrsti ukrašavanja tela je masovna potražnja za tetoviranjem pice, takozvani genitalni tattoo, sa sve velikim usminama i brezuljkom, koje posle intervencije liče na šustiklu. Neke mušterije zahtevaju leptira, neke mačku sa otvorenim ustima (pojela maca?), a mnoge se lože na afričke apstraktne motive. Dziberke i one bez mašte, tetoviraju po velikim usminama razne skaredne tekstove u gotik stilu.

Jedan amsterdamski tattoo radnik kaže da dok bocka, nikad ne zna da li mušterija uzdiše i jauče od bola ili zadovoljstva, ali zna da se on preznojava ko niko njegov, nagnut na otvorenom vaginom koju valja pedantno i trajno ukrasiti mastilom u punom koloru. Uzgred, u istoj ulici gde je i muzej hašiša i marihuane, nalazi se i Muzej tetovaže (Oudezijds Achterburgwal 130).

Kada bi se pisao amsterdamski »Galaktički vodič za autostopere«, u njega bi svakako ušao, pored frikova raznih vrsta i workshop pušenja kurca za nevešte dame kojima je dojadio lični amaterizam. Kurs je dvodnevni, a gospodje sede oko stola. Ispred svake je jedan dildo od one vrste što se vakumski zalepe za podlogu.

Kursistkinje sa sve svesčicama, uredno zapisuju instrukcije ribe sa napumpanim usnama i krvavo crvenim noktima od dva metra, koja ozbiljnim glasom učiteljice objašnjava detalje i tehnike. Prvog dana kursa uči se anatomija, fiziologija i vežbe usta i jezika, a drugog dana workshopa se vredne kursistkinje bacaju na kreativno pušenje već pomenutih dildoa sa vakumskom podlogom. Da li stečeno znanje koriste u privatne svrhe ili za biznis, verovatno u ovom gradu tolerancije zanima samo poreznike, koji su isti kao i svuda i za koje maksima »živi i pusti druge da uživaju«, važi samo u slučaju da je taksa uredno plaćena. Bilo kako bilo, šta sve umeju i nude nestašne holandske domaćice sa kućnom kamerom, može da se vidi i na sajtu www.huiscams.nl.

Ne u mom dvoristu, molim!

Sve ovo naravno spada u opšte poznatu holandsku toleranciju, koja se delimično zasniva na indiferentnosti, ali i na pragmatizmu, koji navodi da se seksualna industrija tretira kao još jedan socijalni fenomen. Praktikovanje tolerancije je zvanična politika, a ne slučajna igra u kojoj policajac ili državni službenik zatvara oči i pravi se nevešt. Znači, svako može da radi šta hoće, ukoliko ne ometa svakodnevni život drugoga, što može da se prevede i kao »ne u mom dvorištu, molim«.

Konkretno, moralno shvatanje Holandjana ne razlikuje se odveć od moralnog shvatanja drugih naroda u Evropskoj uniji i prostitucija ne spada u društveno prihvatljivo ponašanje, a radnici u industriji seksa, koja je de facto privredna grana, su suočeni sa osudama kao i u drugim, na prvi pogled, manje liberalnim zemljama. S tim što postoji jasna dinstinkcija izmedju zakonom regulisanog prava da svaki muskarac ili zena raspolažu svojim telom i imaju pravo da ga prodaju u seksulane svrhe ako su stariji od 18 godina, što se tretira kao dobrovoljna prostitucija, za razliku od prostitucije pod prisilom, kada su muškarac ili žena uvučeni u prostituciju, zlostavljani, iskorišćavani i prevareni.

Kupovanje ljubavi nije dozvoljeno mladjima od 16 godina, kao ni konzumiranje tvrde pornografije. Sado/mazo, zoofilija i toaletni sex su legalni, kao i prodaja artikala tog profila i sadrzaja po sexi shopovima.

Na adresi www.worldsexguide.org/netherlands.html mozete da nadjete više detalja na temu šta je sve dozvoljeno, odnosno zabranjeno u holandskoj nojevoj barci. Isto važi i za organizaciju Crven konac. »Crven konac« (Rode Draad), Unija holandskih prostitutki, osnovana je 1985. godine da bi se kroz nju žene borile za pravo da se prostitucija prizna kao profesija i da se prava prostitutki zaštite kroz zakone o radu.

Legalizacija bordela dogodila se kao direktna posledica legalizacije prostitucije, kao legalizacija mesta za rad. Danas, "Rode Draad" ima status nevladine organizacije i finansira se iz budžeta holandske države. U njoj rade socijalni radnici, koji su u stalnom kontaktu sa prostitutkama u bordelima i na ulici i posao im je savetodavne prirode, a u slučaju trgovine ljudima, pružanje pomoći. Web sajt Unije holandskih prostitutki nalazi se na adresi www.rodedraad.nl , a elektronska pošta se šalje na info@rodedraad.nl.

Okreni obrni, liberalna i tolerantna Holandija, upropastila je prastari fazon da su sve dobre stvari zabranjene. Na ledjima ljudske poročnosti razvila se globalna turistička ponuda u kojoj su paket aranžmani tipa Amsterdam Cannabis Cup, tojest »dodji, duvaj i loci do nesvesti« (www.coffeeshoptravel.com ), odnosno »Red Light« ture postali sindikalna zabava za divljanje na godišnjem odmoru, sa mogućnošću otplate na šest rata.

odavde:
http://blog.b92.net/text/1696/Seks%20vodic%20kroz%20Amsterdam/

[Mixitron M. Storm]

Jbt, ja sam sve te oblasti prošao uzduž i popreko i od svega sam registrovao samo Muzej seksa (od koga se očekivalo da će biti registrovan, jer je muzej).

Then again, išao sam 20 minuta kroz gej paradu ne kapirajući u kojoj sam se to veseloj manifestaciji obreo.

[morbius]

Doduše, moram da priznam da maštam o severnim državama. Pritisnut klimatskim promenama i nepodnošljivim temperaturama iznad 20 stepeni, smatram Island obećanom zemljom. Kažu da su zbog Golfske struje temperaturne oscilacije veoma male, da se sve kreće između -5 i +15, da ima mnogo vetra, kiše i da su prizori vulkanskih goleti raj za oči. Drugi izbor bi mi bila Finska. Oduvek se tamo svirao najbolji hardkor, ali iz dna duše mrzim Nokiju. Ništa nije idealno.

Ja sam već godinu dana u Atini, mislio sam da su ovde tople zime, ali šipak! Velika vlažnost i vetar čine da je i na +5 nepodnošljivo hladno.

Inače standard ovde nije loš, al' nije ni bog zna šta, a narod je po mentalitetu sličan nama (i u pozitivnom i u negativnom smislu). Sve je puno crnaca, filipinaca, Rusa, šiptara, nema koga nema, ali začudo kriminal je skoro na nuli. Gulim ko što Čorba kaže u "Gastarbajterskoj"   Nije mi loše, ali rado bih negde na zapad, nema sreće na Balkanu.

[Jamesdean Hadzibegic]

Citajuc ovo o Amsterdamu, *(ono, nesto sam znao, nesto sam vidio, nesto sam sad prvi put vidio) jedna mi se misao samo vrti - Jeli to sloboda? Jeli to civilizacija? Jeli to moderno? Jeli to pravi put?
Jel vas onda i dalje cudi sto ovdje odredjeni broj ljudi nece u EU ni za zivu glavu?

[Ghoul]

Citajuc ovo o Amsterdamu, *(ono, nesto sam znao, nesto sam vidio, nesto sam sad prvi put vidio) jedna mi se misao samo vrti - Jeli to sloboda? Jeli to civilizacija? Jeli to moderno? Jeli to pravi put?
Jel vas onda i dalje cudi sto ovdje odredjeni broj ljudi nece u EU ni za zivu glavu?

jeste, jamezdine, to je to! sve što si reko.
meni je taj opis amsterdama zaista opis jedne utopije.
ne u smislu da bih ikada poželeo da lično participiram u njenim 'blagodetima' ali mi više nego utešno deluje da tako nešto postoji na civilizovan, uređen način, a ne kao ovde, ili u većem delu sveta. znači, voleo bih da živim u zemlji koja ima svoje crvene fenjere uređene TAKO, jer su oni kolokacija jednog društvenog uređenja i pogleda na svet i čoveka koji su svetlosnim godinama daleko od ovog blatnjavog balkanskog ograničenog kratkovidog slepačkog kvazi-moralizatorskog 'da vidimo šta komšija radi' sranja u kome živimo, a čiji si ti jamezdine sa svojim balkanizmom neotuđivi i neraskidivi deo.

[Jamesdean Hadzibegic]

Balkanizam il ne, ja kontam da svak ima prava na svoje vrijednosti, pa i one, kako ti kazes, posprdno, kvazi-moralne. Ima l` i taj Balkan pravo na svoj zaseban razvoj, ima l` prava na svoj put, il se mora slijepo kopirati vec postojeci model negdje u svijetu? Svejedno, sve su ovo, Ghoule, legitimni stavovi, i ovi za i ovi protiv ; jedino, (ako hoces posteno priznat) danas se svaki stav koji nije pro-zapadni tretira ko "blato", "seljastvo" i "primitivizam", sto nas vraca na pocetak - je li slodoba samo kad izaberes njihov put, ili je sloboda samo kad imas prava gradit svoj? Vidim ja, da sam pokusavsi saljivim tonom (koji je mome duhu svojstven, sta cu ja), odmah dosao do konflikta sa tim elititistickim stavom, koji je nekim Srbijancima (mahom gradskim) tako svojstven, gdje je svak ko nije totalni slijedbenik modernizma, neo modernizma, eu prica i ostalo - seljo. Kao da je najstrasnija stvar na svijetu slucajno voljet nesto van zapada. A meni je preko glave idolopoklonstva, jarane. Posto dosta putujem i cesto sam i u Srbiji, poslom, onda sjednem pravo popricat sa ljudima - i znas sto sam vidio? Kao sto se Hrvatima ne prestaju prividjat Zidovi, tako se vama, bolan, seljaci svugdje prividjaju. Nemoj se ljutit, al ja imam pogled sa strane. Mozda i objektivan. Posebno u svijetlu toga sto ne mrzim niti koga.
Vidio sam ja sve sto sam trebao vidjet od Zapada. Cetvrti izgradjene u vrijeme renesanse, cetvrti izgradjene u vrijeme kolonijalizma, cetvrti izgradjene u vrijeme industrijalizacije, cetvrti izgradjene u vrijeme imperijalizma. Radnicke cetvrti. Sirotinjski kraj gdje ne smijes uc` bez naoruzane pratnje. Crnacki kraj. Arapski kraj. Turski kraj. Kineski kraj. Mrznja prema strancima. Tihi fasizam. Rasizam. Prezir. Elitisticki. "Ja sam bolji od tebe jer sam bogat!"
Vracam se na pocetak. Nije sloboda gej klub. Sloboda je neimat` stranu imperijalnu vojsku u svojoj zemlji. Sloboda je radit po svome.
No, radit po svome nosi rizike. Uvijek je rizik biti drukciji. A to, frivolne, preduvane i lijene kvazi-elite tesko mogu prifatit. Njima je jedini bog udobnost. Licna. I sto ce njima sloboda?

[Ghoul]