Recnici

[Alexdelarge]

http://www.vokabular.org/
http://www.metak.com/
http://www.vukajlija.com/

[Alexdelarge]

Sudbina jednog rečnika
Novi pravopisi, rečnici, kapitalna izdanja uvek su predmet brojnih stručnih i javnih rasprava. Kako su te debate izgledale pre nekoliko decenija


Matica srpska iz Novog Sada prošlog oktobra objavila je kapitalni jednotomni Rečnik srpskog jezika u kojem je, prvi put posle Vukovog Rečnika iz 1818, na jednom mestu dat naučni popis 80 000 reči standardnog srpskog jezika.

Otprilike u isto vreme objavljen je i 17. tom Rečnika srpskohrvatskog narodnog i književnog jezika Srpske akademija nauka i umetnosti, koja ima u planu da u nizu tomova obradi oko pola miliona rečničkih odrednica.

Nije novost da se rečnici kod nas pojavljuju veoma retko i da zahtevaju dugotrajan istraživački rad. Tim pre, predmet su stručnih debata, ali su i pod budnim okom javnosti. I, dok sa jedne strane, stižu pohvale zbog pojave značajnih projekata, sa druge se mogu čuti zamerke i neslaganja. Tako je u našoj rubrici ,,Među nama" ovih dana objavljeno pismo čitaoca koji ne zalazi u stručnu debatu već samo ukazuje na previsoku cenu Matičinog rečnika (od 6 000 dinara), i na neznatan broj primeraka u kojem je Rečnik objavljen (svega 500), ističući potrebu da rečnik našeg jezika treba da bude pristupačan svakom ,,iole pismenom Srbinu".

Da rasprave koje, inače, uvek prate pojavu rečnika srpskog jezika, mogu imati i vrlo neprijatne posledice pokazuje i slučaj kapitalnog izdanja Rečnika savremenog srpskohrvatskog jezika uglednog lingviste Miloša Moskovljevića (1884–1968).

Ovaj rečnik, sa preko 50 000 reči, objavljen 1966. godine, doživeo je tužnu sudbinu i pre nego što je ocenjena njegova stručna vrednost.

Iste godine kad je štampan – anatemisan je i zabranjen. O okolnostima tadašnjih događaja, u razgovoru za naš list ćerka Miloša Moskovljevića, prevodilac Olga Moskovljević (86), priča:

– Otac je filologiju diplomirao u Rusiji, a doktorirao na Beogradskom univerzitetu. Celog života bavio se politikom i naučnim radom i bio je zaljubljen u srpski jezik i Vuka Karadžića. Na izradi Rečnika radio je 20 godina potpuno sam, a znamo da se svi rečnici izrađuju timski i da je to veoma pipav posao.

Prema njenom uverenju Rečnik se našao na lomači zbog ,,tri četiri reči koje su smetale Centralnom komitetu Srbije".

– Između dva svetska rata otac je bio poslanik Zemljoradničke stranke. Pošto se bunio protiv kraljevih odluka, ubrzo je penzionisan. Zbog bundžijskog stava smatrali su ga za levičara iako nikada nije bio komunista. Po završetku Drugog svetskog rata, vlasti su ga pozvale da im priđe, i postavile ga za ministra šuma. Za ambasadora u Norvešku odlazi 1947. U to vreme stižu mu pisma od seljaka, da se zauzme da ih puste iz zatvora, jer nisu mogli da isporuče dovoljno žita. Pomagavši njima, otac se zamerio komunistima, kaže naša sagovornica.

Olga Moskovljević objašnjava i to da u Rečnik nisu uneta imena svih naroda, pa tako ni Hrvata. Tačnije, kako navodi, nisu uneta imena onih naroda koja imaju nepravilnu množinu što je, opet, nekima zasmetalo.

– Množina od 'Srbin' nije 'Srbini' već 'Srbi', i kao nepravilna množina ovaj primer ušao je u Rečnik. Nisu uneta imena naroda koji imaju pravilnu množinu: Hrvat-Hrvati, Francuz-Francuzi... Otac je, inače, pre Drugog svetskog rata sarađivao sa hrvatskom Seljačkom strankom, što znači nije bio protiv Hrvata.

Nekoliko dana nakon promocije Rečnika 1966, u ,,Politici" je objavljen članak Mirka Tepavca, tadašnjeg urednika ,,Politike", sa zamerkama na objašnjenja pojedinih reči, a ubrzo zatim Okružni sud u Beogradu doneo je odluku da se primerci dela zaplene i unište.

U Tepavčevom članku, između ostalog, piše:

,,Nije namera napisa da ocenjuje naučne vrednosti ovoga rečnika. Ono što je privuklo našu pažnju i ne odnosi se na jezik u užem smislu reči. Čitalac, koji je makar i površno, prelistao rečnik našao je, blago rečeno, čudna značenja za inače dobro poznate reči i pojmove", piše Tepavac i svoj stav ilustruje primerima.

Navodi reč ,,četnik" koja je u objašnjena kao ,,dobrovoljac u sastavu neredovnih oružanih četa koje su se borile a) pre Balkanskih ratova za oslobođenje od Turaka, sinonim komita, b) za vreme Drugog svetskog rata protiv partizana". Potom reč ,,četništvo" – ,,komitski pokret za oslobođenje od Turaka", odnosno reč ,,partizan" – ,,1) učesnik partizanske borbe, 2) čovek koji se pristrasno rukovodi interesima svoje političke partije".

Tepavac se dalje u članku pita ,,zar je mogućno da samo dr Moskovljević ne zna za drugačija značenja reči 'četnik' i 'četništvo', i zaključuje da je politička doslednost autora očigledna.

Posle ponovljenog izdanja Rečnika, Mirko Tepavac se ponovo oglasio 1990. godine, ovaj put u ,,Borbi", gde je porekao da je samo zbog njegovog teksta u ,,Politici" Rečnik zabranjen i uništen. U tom dopisu je podsetio da Miloš Moskovljević nije bio samo leksikograf već i poslanik sa 10-godišnjim stažom (ministar i ambasador), dakle, nije bio u sukobu sa komunističkim režimom i nije mogao biti ,,bespomoćan pred političarem Mirkom Tepavcem i njegovim člankom u 'Politici'".

Kontaktirali smo Mirka Tepavca koji je ostao pri istom stavu, rekavši da je ovo za njega i onda bila ,,završena stvar". Ne samo, kako nam je rekao, da su se Rečniku mogle prigovoriti leksičke nedoslednosti (o čemu je u ,,Politici" tada pisao i Aleksandar Vučo), već i jasno izražen politički stav autora. Tepavac tvrdi da ni u kakvoj hajci nije učestvovao, i da je za zabranu Rečnika saznao iz novina...

Ovo su, ukratko, činjenice koje su ispisale sudbinu jednog rečnika.

Njegovo ponovljeno izdanje štampala je izdavačka kuća ,,Apolon" tek 1990, a treće izdanje 2001. objavljuje ,,Gutenbergova galaksija". Danas, kako smo još čuli od Olge Moskovljević, zanimljivi su i neistraženi dnevnici koje je vodio Miloš Moskovljević, gde je opisao svoje razočaranje situacijom u zemlji. Oni su poklonjeni Akademiji nauka a dozvolu da ih istražuje dobio je naučnik Momčilo Isić.

--------------------------------------------------------------------------

Sve je počelo s Vukom...

Prvim izdanjem ,,Srpskog rječnika" Vuka Karadžića, iz 1818. godine, za osnovu književnog jezika postavljen je čisti narodni jezik. Razlozi zbog kojih je rečnik, sa 26.270 reči, štampan čak dve godine nakon što je napisan bili su motivisani nedostatkom sredstava kao i neslaganjem sa mitropolitom Stefanom Stratimirovićem, koji je u Vuku video neprijatelja srpske crkve i države koji će preko reforme pravopisa započeti unijaćenje Srba.

Povike na Vuka usledile su i zbog izostanka reči na slovo H (iako su ušli primeri koji ovo slovo sadrže: arhimandrit, arhiđakon), kao i zbog velikog broja lascivnih reči koje je Vuk uneo, uglavnom na nagovor Jerneja Kopitara i Jakoba Grima. Predgovor ,,Rječniku" smatra se za završnu Vukovu reč upućenu Milovanu Vidakoviću, Jovanu Hadžiću i ostalima sa kojima je dugo bio u polemici.

Mirjana Sretenović

[Kastor]

Prebacujem s drugog topika radi urednosti:




Rečnik sinonima i tezaurus srpskog jezika
Pavle Ćosić i saradnici
700 strana, tvrdi povez, ćirilica

Na Konkursu Skupštine grada Beograda za kapitalna dela ispred izdavačke kuće "Maćado" dobili smo novac za rad na rečniku. Recenzenti za taj projekat su bili akademik Ivan Klajn i prof. dr Danko Šipka. To je bilo sasvim dovoljno za primenu novih naučnih i tehnoloških metoda koje su se u međuvremenu razvile. Rečnik je bilo moguće raditi putem prednosti koje pruža internet i programskim ukrštanjem baza podataka iz već postojećih rečnika. I novija leksikološka istraživanja bila su od velike koristi za pravljenje sinonimskih gnezda. U rečnik su unošene i reči iz nestandardnog govora, mnoge narodske reči od kojih mnogi leksikolozi i dan-danas zaziru iako ih svakodnevno slušamo u velikom broju značenja, a tu su brojni žargonizmi i kolokvijalizmi koji bi dodatno mogli da razbuktaju maštu svakog ko se bavi pisanjem ili proučavanjem jezika.

Ostalo na:
http://www.kornet.co.yu/publishRecnik.php

[Jake Chambers]

To sa tim Akademijinim rečnikom mi nikako ne ide u glavu... dok ona isti završi, biće još milion novih odrednica koje će trebati da se unesu... mnogo bre sporo idu.

[Kastor]

To sa tim Akademijinim rečnikom mi nikako ne ide u glavu... dok ona isti završi, biće još milion novih odrednica koje će trebati da se unesu... mnogo bre sporo idu.

Toliko dugo traje da autori stare i prekidaju rad (da ne kažem umiru) a novi prvo revidiraju neke od postojećih odrednica pa onda rade na novima...Tom rečniku nikad kraja.

[Alexdelarge]

Nitkov na 101 način
Pavle Ćosić i saradnici: Rečnik sinonima

Koliko je ovakav priručnik koristan svakome ko želi da se precizno izražava, da nađe "pravu reč", da obogati svoj rečnik i da izbegne ponavljanje – suvišno je objašnjavati. Pravih sinonima, istina, u jeziku ima veoma malo, ali tu su hiljade reči koje se podudaraju bar u nekima od svojih značenja, koje se međusobno razlikuju samo za nijansu, ili se uklapaju jedna u drugu kao uži i širi pojam (hiponimi i hiperonimi). Uneti malo reda u tu zamršenu mrežu veza, odnosa i asocijacija nije nimalo lako. Poslednji koji se odvažio na takav poduhvat bio je Miodrag S. Lalević 1974. godine. Njegov rečnik "Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika" bio je delo po obimu vredno poštovanja, ali je za današnje potrebe zastareo. Odrednice su u njemu vrlo opširne, jer je autor definisao značenja pojedinih sinonima (što nije nužno kada postoji jednojezični rečnik kao što je Matičin), ali je ukupan broj odrednica bio nedovoljan, jer nisu unete mnoge reči novijeg postanja, a tuđice, ma koliko raširene, uglavnom su izostavljane iz purističkih razloga.

Rečnik Pavla Ćosića i njegovih dvadesetak saradnika obuhvata i strane reči, i familijarne, žargonske, pa i opscene izraze. Nije ograničen na reči apstraktnog, uopštenog ili figurativnog značenja, kao što se radilo u "tezaurusima" XIX veka, nego daje i sasvim konkretne nazive, pa i pojedine stručne termine. U tom pogledu svakako će biti od koristi obilje manjih i većih tabela koje su dodate uz pojedine odrednice, a koje obuhvataju ne samo naučne i stručne izraze (npr. grane medicine, hemijski elementi, religije i verski pokreti, arhitektonski stilovi, muzički žanrovi, vojni činovi itd.) nego i takve teme kao što su borilačke veštine, rase pasa, igre, kokteli i mnogo šta drugo. Autori su očigledno koristili spiskove koji već postoje u literaturi pojedinih struka, posebno u botanici, gde za istu biljku u narodu postoji bezbroj regionalnih naziva. Tako za pasulj nalazimo ravno 39 sinonima, a za maslačak 45, što prosečnom kupcu rečnika neće biti od velike koristi, ali – "od viška gla va ne boli".

S druge strane, kao što je neizbežno u svakom prvom izdanju, ima i praznina. Među odrednicama ne nalazimo takve parove ili grupe sinonima kao što su brijač i britva, gljiva i pečurka, talas i val, oštrica i sečivo, buđ i plesan, okidač, obarač i oroz, dolina, ravnica i nizija, zaliv, zaton i uvala, ljigav i sluzav, direktan i neposredan, smeđ, mrk, braon i kestenjast, nazepsti i prehladiti se, žuriti, hitati i brzati, zahtevati, zatražiti i zaiskati itd., čiji nedostatak neće mnogo zasmetati čitaocu, ali kojima je svakako mesto u rečniku. U mnogim slučajevima, opet, uobičajene reči koje zaslužuju posebnu odrednicu navedene su samo među sinonimima: stvor i stvorenje dati su pod biće, leš samo pod strvina, hram samo pod crkva, manjak samo pod deficit, rđav samo pod loš, bušiti samo pod burgijati, džabe samo pod besplatno i pod uzalud, a ako tražite vraga, nećete ga naći dok ne pogledate odrednicu đavo.

U kasnijim izdanjima neće biti problem dodati takve odrednice uz kratko upućivanje, onako kao što je već učinjeno za mnoge druge, npr. "pogača v. lepinja", "gramziv v. pohlepan", "razmak (1) v. razdaljina, (2) v. međuvreme". Upućivanju bi trebalo pribeći i za neke odrednice koje se sada bez potrebe dupliraju. Recimo, budući da se jezička kreativnost nigde toliko ne iskazuje kao u pogrdama, za odrednicu nitkov naveden je ravno 101 sinonim; onda su iste ili približno iste reči ponovljene i pod gad, i pod hulja, i pod baraba, i pod pokvarenjak, možda i još negde. Za glagol brbljati, samo pod jednim od dva značenja, nanizano je čak 112 sinonima, a iste te reči nalazimo i pod blebetati i pod lupetati. Da bi se izbeglo takvo ponavljanje, biće dovoljno uputiti sve odrednice na jednu (recimo i gad, i baraba, i hulja i pokvarenjak na nitkov), čime će se osloboditi prostor za nove odrednice.

Naravno, za reči koje nemaju (ni približnih) sinonima nećemo očekivati da ih nađemo u ovom rečniku. Autori u uvodu kažu da su ipak navodili i pojedine takve reči, uz kratku definiciju i znak (asterisk) koji znači da sinonimi nisu nađeni. Nije jasno zbog čega je to urađeno skoro isključivo za nazive životinja kao što su ovca, ris, komarac, mamut, gepard, muflon, piton i druge. Te i mnoge druge sitne nedoslednosti moći će se ujednačiti u sledećim izdanjima. U svakom slučaju, posle prošlogodišnje pojave jednotomnog "Rečnika srpskog jezika" Matice srpske u redakciji Miroslava Nikolića, pojava Ćosićevog "Rečnika sinonima" ohrabruje nas i budi nadu da se naša odavno uspavana leksikografija pokreće s mrtve tačke.

Ivan Klajn

[Alexdelarge]

Ivan Klajn - Rečnik jezičkih nedoumica

http://www.baneprevoz.com/bane/bok/delay.php?id=723

[Alexdelarge]

Recnik srpskohrvatskoga književnog jezika (143.252 reci)

http://rapidshare.com/files/111170217/RMS.part1.rar
http://rapidshare.com/files/111403338/RMS.part2.rar
http://rapidshare.com/files/111421799/RMS.part3.rar
http://rapidshare.com/files/111441691/RMS.part4.rar
http://rapidshare.com/files/111515811/RMS.part5.rar

[Alexdelarge]

Kapitalni pravopisni srpski rečnik

Pravopisni recčnik srpskog jezika s pravopisno-gramatičkim savetnikom autora Milana Šipke u izdanju Prometeja, svečano je predstavljen u Novom Sadu.

,Pravopisni rečnik srpskog jezika", autora Milana Šipke, "kamen je temeljac srpske kulture i srpskog identiteta u decenijama koje su pred nama", ocenio je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, na predstavljanju tog kapitalnog leksikografskog dela u izdanju ,,Prometeja".

Istakavši da će ta knjiga biti nezaobilazna literatura u školama, bibliotekama "i svakoj kući u Srbiji i svuda gde živi srpski narod", Pajtić je izrazio zadovoljstvo što je pokrajinska vlada podržala taj izdavački i ,,istorijski poduhvat Šipke i njegovih saradnika".

Na veoma posećenoj promociji u holu zgrade Vlade Vojvodine, o tom praktično prvom pravopisnom rečniku srpskog jezika sa gramatičko-pravopisnim priručnikom, govorili su i teatrolog Jovan Ćirilov, direktor ,,Prometeja" Zoran Kolundžija i autor.

Profesor iz Sarajeva dr Milan Šipka, koji je u dosadašnjem plodnom stvaralaštvu objavio mnogobrojne knjige i druge radove o srpskom jeziku a, kako je istakao Kolundžija u svom predstojećem petogodišnjem planu predvideo čak 40 novih naslova, rekao je da je rad na rečnicima izuzetno težak posao koji zahteva mukotrpan rad godinama i po desetak sati dnevno.

,,Najveće zločince i ubice ne bi trebalo osuđivati na tešku robiju sa bukagijama i lancima nego im treba dati da pišu rečnik", našalio se Šipka i dodao da se u težinu i napore tog posla uverio radeći sa akademikom Ivanom Klajnom na ,,Velikom rečniku stranih reči i izraza", kao i na ovom delu.

Napominjući da je ,,sam sebe osudio" da sastavlja i piše rečnike radi podizanja nivoa lingvističkog obrazovanja i širenja srpske jezičke kulture, on je istakao da je ovo kapitalno izdanje po svom naslovu, nameni i sadržaju prvi srpski standardnojezički priručnik u poslednjih 100 godina.

Namenjen je ,,izvornim govornicima srpskog jezika", pre svega onima koji su po svojoj profesiji dužni da govore i da pišu pravilno, novinarima, spikerima, prevodiocima, vaspitačima, lektorima, glumcima, službenicima u administraciji, kulturnim i javnim radnicima, uključujući tu i političare, naglasio je Šipka.

Akademik Klajn, koji iz zdravstvenih razloga nije prisustvovao promociji, u pisanoj poruci je napomenuo da se još koristi prethodni ,,Pravopis srpskohrvatskog jezika" iz 1960. godine u zajedničkom izdanju Matice srpske i Matice hrvatske, ,,iako je danas potpuno neaktuelan".

Tako, nažalost, pola veka nismo imali odavno planirani akcenatski rečnik, normativnu gramatiku niti ortoepski priručnik, ali zahvaljujući neumornom Šipki ta praznina biće popunjena, poručio je Klajn i dodao da će novi rečnik ,,razgrabiti svi oni kojima je važno da reči svog maternjeg jezika pišu i izgovaraju po pravilima jezičkog standarda".

Vrstan poznalac reči, našeg jezika uopšte i stvaralac koji je, kako je rečeno vlasnik najveće kolekcije rečnika, leksikona i priručnika, Jovan Ćirilov je naglasio da je pred nama ..epohalna knjiga" koja je, osim velike upotrebne vrednosti, značajna i po tome što ravnopravno tretira ekavicu i ijekavicu u srpskom jeziku.

Napominjući da nije naročito mnogo sarađivao s autorom na tom delu, Ćirilov je rekao da je Šipki dao određene savete i podržao ga u tome da raščisti ,,neke dileme i silne dublete", gde god je to moguće i odluči se za jednu varijantu pravilnog pisanja reči ili sklopa reči.

Zoran Kolundžija, vlasnik i direktor ,,Prometeja", podsetio je da je na rečniku rađeno dugo i mukotrpno, pre svega zbog nedostatka finansijskih sredstava i izostanka podrške od nadležnih ministarstava.

On je naglasio da u Srbiji kapitalna dela nacionalne kulture, poput ovog, ,,nastaju kao plod slučaja, neverovatnog entuzijazma pojedinaca i zahvaljujući prenumerantima, kao u doba Dositeja i Vuka i ponekad razumevanjem odgovornih javnih ličnosti".

U ovom teškom i haotičnom vremenu koje ne ugrožava samo nas nego i mnogo razvijenije, ,,jasno je da nas ima spremnih da gradimo, da nas ima koji ne verujemo da se Srbija odriče svog jezika i kulture", istakao je Kolundžija i dodao da ovakve knjige ne bi smelo da budu plod slučajnosti.

Pravopisni rečnik srpskog jezika će od 13. aprila prvenstveno biti isporučivan prenumerantima, a nakon toga će se naći i u kjnižarama.

b92.net

[Alexdelarge]

Milan Vujaklija - Leksikon stranih reči i izraza

Code Select Expand

https://rs421l34.rapidshare.com/#!download|421l3|456110609|MilanVujaklija-Recnik_stranih_reci.rar|15628|R~2EAEFB2FD5719EA1C397E185E9BCFAEB|0|0

[Father Jape]

^Taj rečnik bi trebalo prestati deliti sad kad imamo Klajna i Šipku.

Nego, jel' ima neko slučajno link ka Rečniku slenga?

[Nightflier]

^Taj rečnik bi trebalo prestati deliti sad kad imamo Klajna i Šipku.

Nego, jel' ima neko slučajno link ka Rečniku slenga?

Koji, Vujakliju ili Rečnik MS?

[Father Jape]

Ma Vujakliju. K&Š su neuporedivo savremeniji i bolji rečnik stranih reči.

A RMS je opšti, K&Š ga nikako ne mogu zameniti.

[Nightflier]

Zato i pitam. Meni je zanimljiv onaj rečnik sinonima. Jesi li ga prelistao?

[Father Jape]

Bogami nisam.

[Lord Kufer]

Vujaklijin rečnik ne treba baciti. Možda ga ovaj novi dopunjava, ali ga sigurno ne diskvalifikuje.

[Alexdelarge]

Niko se više ne zove Pelagija

Prezimena Tufegdžić, Ekmečić, Suvajdžić, govore da su postojali tufegdžija, ekmedžija, suvajdžija

Novosadska izdavačka kuća ,,Prometej" juče je u Vukovoj zadužbini u Beogradu predstavila četiri nove knjige drugog kola svoje renomirane edicije popularne lingvistike: ,,Pravogovor" i ,,Kako se kaže" Milorada Telebaka, ,,Ime moje i tvoje" Ivana Klajna i Milana Šipke i ,,Prezimena su čuvari jezika" Zagorke Vavić Gros. ,,Rečnik opscenih reči" Danka Šipke novo je delo trećeg kola ove edicije. U razgovoru su učestvovali akademik i lingvista Ivan Klajn, univerzitetski profesor Veljko Brborić, Zagorka Vavić Gros, Pavle Ćosić, iz ,,Korneta" suizdavača ,,Rečnika opscenih reči", i Jovan Ćirilov. Ovom prilikom, ,,Prometeju" su upućene reči hvale zbog toga što se nalazi među malobrojnim izdavačima koji objavljuju kvalitetna izdanja iz oblasti srpskog jezika i lingvistike.

Budući da nije mogao da prisustvuje ovoj promociji, Milorad Telebak iz Banjaluke uputio je pismo sledeće sadržine:

– Svedoci smo nerazumne i porazne činjenice da se srpski već nekoliko godina ne uči u školama, pogotovo ne u srednjim, čak ni u gimnazijama, i da smo zato postali neotporni prema svakojakim nasrtajima na naš jezik. Masovni mediji, među kojima prednjači moćna televizija, napustivši jezik dobrog uzora i prihvativši jezik birokratije, pogubno utiču na jezik naroda. Zato je nepismenost, zabrinjavajuće, zacarila na našoj javnoj sceni, a državne institucije, nehajne i neodgovorne, ništa ne čine da se takvo stanje promeni nabolje. Na drugoj strani, pojedinci se sve više interesuju za čistotu jezika...

Komentarišući ovakvo stanje u društvu prof. dr Veljko Brborić ocenio je ,,Pravogovor" kao pouzdan i stručan udžbenik, namenjen svima koji žele da upotpune svoja jezička znanja, učenicima, studentima, novinarima.

– U našim školama nedostaje sistemska obuka iz oblasti pravogovora, onoga šta i kako kažemo, istakao je prof. dr Veljko Brborić.

Prema rečima Pavla Ćosića, ,,Rečnik opscenih reči i izraza", ponovljeno izdanje iz 2000. godine, koje su ,,Kornet" i ,,Prometej" štampali sa dve različite korice, naučni je rad Danka Šipke, sina nedavno preminulog lingviste Milana Šipke.

– Kada već tako ozbiljno psujemo, onda je red da se psovkama i inim opscenostima ozbiljno i pozabavimo. Ova umnogome pionirska studija postavila je ciljeve da pruži što iscrpniji pregled leksičkog polja opscenih reči u srpskom jeziku i opis kulturnolingvističke te kognitivnolingvističke perspektive, kao i psihološkog statusa opscenih reči kod govornika srpskog jezika – napisao je Danko Šipka.

Pavle Ćosić izjavio je juče da proučavanje opscenih reči u našem jeziku upravo i zahteva višedisciplinarni projekat, koji zahvata oblasti psihologije, sociologije i antropologije.

– Nije ni čudo što se Danko Šipka, profesor na Univerzitetu u Arizoni, opredelio baš za opscene reči. On je jedan od onih svestranih naučnika koji ruši tabue – objasnio je Ćosić.

Akademik Klajn istakao je da je poslednja knjiga Milana Šipke ,,Ime moje i tvoje" delo nastalo u duhu drugih ozbiljnih radova ovog autora – ,,Priče o rečima" i ,,Zanimljive gramatike", a Zagorka Vavić Gros objasnila je zašto je svoju knjigu nazvala ,,Prezimena su čuvari našeg jezika":

– Mnoga lična imena ,,izašla su iz mode". Niko se više ne zove Lauš, Stamat, Prokopije, Pelagija, Jevdokija, ali, ipak do tih imena možemo da dođemo, jer su ,,arhivirana" u prezimenima Laušević, Stamatović, Pelagić, Prokopijević. Odumiranjem nekih zanata takođe su izgubljene neke reči, nazivi pojedinih zanatlija. Prezimena Tufegčić, Ekmečić, Suvajdžić, govore da su postojali tufegdžija, ekmedžija, suvajdžija, i da se bez njih nije mogao zamisliti svakodnevni život. Dokle god je Mosurovića, Sadžakovića, Ožegovića, Kordića, Ćuluma, nećemo zaboraviti oruđa i oružja: mosur, sadžak, ožeg, kordu, ćulum.

Najavljujući izdanje u pripremi ,,Etimološki rečnik" autor Jovan Ćirilov protumačio je nastanak i poreklo imena učesnika u ovom razgovoru.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Niko-se-vise-ne-zove-Pelagija.lt.html

[Alexdelarge]

Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik I-II
Contemporary English-Serbian & Serbian-English Dictionary I-II
Autor: Danko Šipka
Ovi izuzetno kvalitetni rečnici komponovani su tako da sasvim odgovaraju svima koji dolaze u dodir sa engleskim jezikom kod nas, kao i govornicima engleskog jezika koji se upoznaju sa srpskim. U našim praktičnim rečnicima od po 30.000 reči informacije su potpune i pregledne, smernice precizne, a broj razgraničenih ekvivalenata veliki.

Ovi rečnici dr Danka Šipke zadovoljiće potrebe inostranih saradnika i prevodilaca, poslovnih sekretara, studenata, učenika i njihovih profesora, svojom jezgrovitošću i širinom, rešavajući svakodnevne profesionalne izazove. U našim rečnicima, koji su napredniji od ostalih na tržištu, označena su kombinatorna obeležja pojedinih leksema, dato je dosta frazeologizama, kao i prevod češćih leksičkih kombinacija. Tako je korisniku omogućeno ne samo pronalaženje prevoda željenih reči i učenje savremenih fraza, nego i stalno proširivanje znanja iz engleskog i srpskog jezika.

5500 din.

Izdavač: PROMETEJ - NOVI SAD
Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-515-0801-4
Redni broj izdanja: 1
Broj strana: 1912
Povez: Tvrd povez

[Nightflier]

Mene zanima najavljeni Veliki englesko-srpski rečnik.

[Alexdelarge]

Rečnik sinonima

https://www.dropbox.com/s/we9b6rrb87ird8a/Re%C4%8Dnik%20sinonima.pdf