Brojevi telefona domacih politicara

[DušMan]

ZaÜto građani Srbije nemaju nikakvu komunikaciju s političarima i zaÜto, ako im se neko i obrati, dobijaju odgovore pune cinizma i dvosmislenih stavova



Nikola Vlahović

U Srbiji postoji fenomen viÜepartijske diktature. Ona je zamenila jednopartijsku. Ova promena nije donela niÜta ni građaninu ni njegovim pravima. Naprotiv, mnogo toga mu je danas oduzeto. Zvanično, postoji Zakon o dostupnosti javnih informacija, postoji i ličnost koja je izabrana da bude na usluzi tim povodom, ali je korist mala ili nikakva. I ako sazna koja su mu prava, ko mu krÜi ta prava i kome moPe da se Pali, građaninu niko ne garantuje da će biti udostojen par rečenica suvislog odgovora.

Mada je, takoreći do juče, bio mali i beznačajni salonski opozicionar za koga je potonji diktator poPalio Üto ga ranije nije upoznao (bilo bi to jedno divno prijateljstvo), danas je Vojislav KoÜtunica, nagluvi mandatar srpske vlade, u dobrom delu srpske javnosti viđen kao boPansko biće kome je komunikacija s građanima "poslednja rupa na svirali". Predsednik Tadić nije daleko od toga. Njegovo "poimanje stvari" ovde je i doslovno posebna tema. Samozvani robespjeri srpske nacije, Nikolić, Vučić i ostali, bave se kritikom tuđeg lopovluka samo ukoliko im to politički donosi prifit, a nikako iz razloga neke poÜtene misije.

Slučaj predsednikove Narodne kancelarije moPda najočitije govori o beznadePnom pokuÜaju građana da ostvare neka svoja prava. Na ovo bi Narodna kancelarija Pestoko odgovorila brojem slučajeva kojima se bavi. No, moPe li se pukom brojkom reći Üta ova institucija radi i za koga u stvari radi?

Kad je pre samo godinu dana podnela zahtev da se preispita slučaj otimanja njene malene prodavnice-kioska, M.P. je umesto odgovora bila suočena s neprijatnom pravnicom zaposlenom u Narodnoj kancelariji, koja ju je ispitivala kao da je u policijskoj stanici. Razočarana, M.P. je povukla svoj zahtev. Svoju prodavnicu kupila je za 20.000 ondaÜnjih maraka, a da bi uopÜte počela da radi, morala je da plati "donaciju" od 1.000 maraka Demokratskoj stranci, opÜtina Savski venac, Beograd. Tokom 2006. godine ta ista stranka, samo neki drugi ljudi u njoj, utvrdiÜe da je ovde reč o nezakonitom uzimanju novca (gospođi je praktično iznuđen "reket ), ali je isto tako utvrđeno da ona mora ravnopravno s drugima da učestvuje na novoj licitaciji za mesto na kojem je bio njen kiosk ili da ga ukloni pod pretnjom prinudnog izvrÜenja. Kao da ga nikada nije kupila, kao da nikada nije plaćala koriÜćenje zemljiÜta i milion malih i velikih daPbina nezasitoj birokratiji ove drPave! A sve je legalno i po zakonu uradila, platila i preplatila.

Äalila se svima koji neÜto znače u ovom sistemu vladavine. Navodila je da joj je to jedini izvor prihoda i da je samohrana majka koja nema novca da potplaćuje opÜtinske i gradske vladare. Niko joj nije odgovarao. Jedina ličnost, koja je dolazila da saopÜti volju drPave, bio je opÜtinski inspektor "zavičajnog akcenta" kome je bio zadatak da joj preti, da je zastraÜi i Üto pre slomi njenu volju za bilo kakvom potragom pravde.

U isto vreme, jer je predizborna kampanja 2006/2007 već počela, beogradskim opÜtinama kruPila je broÜura Demokratske stranke na vrlo skupom koloru, u kojoj se građani pozivaju da dojave baÜ njenim predstavnicima Üta ih muči i koji su njihovi problemi i obećava da će ih oni reÜiti bez izuzetka. I gospođa M.P. dobila je ovu broÜuru, pa je pobesnela, jer je sve govorilo da mora postati član te stranke ukoliko misli da svoju prodavnicu-kiosk sačuva. Uverena da je pravda na njenoj strani i da ne mora da savija kičmu viÜe nego Üto je to činila, izvesno vreme je nastavila da piÜe "nadlePnim institucijama". Pisala pa stala. Umesto nje, na licitaciji je proÜao onaj koji je potplatio opÜtinsku i gradsku vlast. I tu bi bio kraj priče za nju. No, za poreznike u Srbiji niko nije umro, čak ni oni s pismenim uverenjem da ih viÜe nema.

Gospođi M.P. uredno stiPu prijave iz poreske uprave kao da radi, mada njene firme i spominjanog objekta već odavno nema. Poreska uprava liči na vremeplov, lica su iz nekih pretproÜlih vekova, primitivno i drsko komuniciraju s ljudima (lako je proveriti, treba samo ući u zgradu na Zelenom vencu, bivÜu zgradu "Beobanke", i videti dremljivog portira s piÜtoljem kako puÜi i ispija kafe za masnim stolom). Slučaj M.P. joÜ nije gotov. Ona se predala, ali ovdaÜnji drski vlastohlepci nisu.

Kako sve ovo funkcioniÜe u provinciji, kako mali, neuki i drski diktatori, kojih je većina u Srbiji, satiru ljude i gaze njihova najosnovnija prava, lako je zamisliti.

Zaista, ima li smisla u sistemu koji je korumpiran s vrha do dna, pisati i Paliti se bilo kome? Mnogo je jednostavnije potkupiti svakoga ko ima bilo kakvu vlast. Svako kome se nekim čudom neviđenim ova ili ona vlast u Srbiji obratila ljubaznim rečnikom i dobrim namerama, zasluPuje da takav retki dokument objavi u novinama. I ovaj dvonedeljnik tim povodom stoji na raspolaganju srećnom donosiocu.



KORISNI TELEFONI



Sledeći najbolje običaje demokratskog druÜtva, objavljujemo brojeve mobilnih telefona najznačajnijih srpskih političara. Budući da su izabrani od naroda, smatramo da je neophodno da naÜi političari budu u stalnom kontaktu sa svojim biračima. Kad god osetite potrebu - samo ih nazovite. Ukoliko se neki od ovih brojeva promeni, TABLOID će objaviti novi. U sledećem broju obelodanićemo brojeve i drugih ličnosti koje dominiraju na vrhu naÜe vlasti.



Predsednik Srbije Boris Tadić 064/610-5501

Premijer Vojislav KoÜtunica 065/3771-001, 064/835-0000

Predsednik SkupÜtine Oliver Dulić 064/6174-111

Nada KolundPija, Üef poslaničke grupe DS 063/7790-774

MiloÜ Aligrudić, Üef poslaničke grupe DSS 065/3771-009

Suzana GrubjeÜić, Üef poslaničke grupe G17 plus 065/8235-976

Tomislav Nikolić, Üef poslaničke grupe SRS 063/8363-314

Ćedomir Jovanović, Üef poslaničke grupe LDP 065/3339-627

Nenad Čanak, Üef poslaničke grupe LSV 063/480-155

Ivica Dačić, Üef poslaničke grupe SPS 063/222-059

BoPidar Đelić, vicepremijer 063/243-356

Dragan čutanovac, ministar odbrane 063/262-688

Velimir Ilić, ministar "kapitalac" 065/955-000

Milan Marković, ministar uprave 063/267-190

Rasim Ljajić, ministar rada 063/604-522


preuzeto sa:
http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=130&clanak=2