Bjanka Prakljačić: Adisco Carantino

[Mica Milovanovic]

Pomagajte... Šta je ovo?

Bjanka Prakljačić - Adisco Carantino : (SF roman) Podgorica : Narodna biblioteka "Radosav Ljumović", 2001, Edicija San

[Ghoul]

e bjanka bjanka, bjaaaaankaaaaaa,
reci mi bjanka,
počela si da pišeš sf
od našeg rastankaaaa?

[Mica Milovanovic]

Hm...

http://www.care2.com/c2c/people/profile.html?pid=981356005

[Meho Krljic]

Divna žena: reforma zooloških vrtova, ukidanje lova i briga za dobrobit životinja!!!

Doduše, role model joj je Bog, a dole je navela Star Wars, Star Trek i LOTR kao interesovanja, što je BAŠ preterano geeky, ali nema veze.

[Mica Milovanovic]

Nema veze...  

[BladeRunner]

Role Model - God.

[Boban]

Sreces li ti to po gradu, Blade?

[Mica Milovanovic]

Ima li to remek-delo negde da se kupi u Podgorici?

[Boban]

Ja sam letos u dva navrata pokušao da stupim u Podgoricu, jednom čak i uspeo, ali ne uspevši da nađem mesto za parkiranje ni posle sat kruženja odustao, tako da je poseta mojoj omiljenoj knjižari izostala.
Neverovatno je kakvih bizarnih stvari čovek dole može da nađe.

[BladeRunner]

Sreces li ti to po gradu, Blade?

Ni pod razno. Na šta ti ja ličim, pobogu? Mada, ćemo da se raspitamo i kupimo odma ako može da se nabavi. Malo mi fali da kontaktiram dotičnu i predstavim se kao njen obožavalac koji nigdje ne može da nađe knjigu, pa joj zatražim potpisan primjerak i, ako ima vremena, da popijemo negdje ladan sok od breskve. Imam utisak da bi se rastopila od miline.

A Podgorica jeste bizarna. Check Konik. Doduše, ja par mjeseci živim u Bečićima (vikendom u Kotoru), ali ajde. Vidimo se ljudi!

P.S. Zašto ova priča u startu nije išla na 'može li biti gluplja' topik? Ovako je duplirana tema. Mada, ne kažem, postoji trash potencijal - možda ovo bude suvo zlato!

[Meho Krljic]

Da se razuemo, ima i u Beogradu nešto slično Koniku, samo na više lokacija, pošto je grad veći. Podgorica se, uprkos svemu što moj šef redovno govori o njoj, prilično sredila u poslednjih godinu i nešto malo jače dana. Kako arhitektonski i urbanistički, tako i logistički. Taksi je jeftin i ima ga, broadband Internet je pristupačan i dostupan... Čudo je koliko ume da prija odcepljenje od Srbije, trebalo bi ljudi to češće da rade!!!

Uzgred, sad sam video da je Bjanki život promenila rok grupa Kiss. Što je tako nekako slatko i naivno da ne mogu a da se ne nasmešim pokroviteljski

[zakk]

Uzgred, sad sam video da je Bjanki život promenila rok grupa Kiss. Što je tako nekako slatko i naivno da ne mogu a da se ne nasmešim pokroviteljski

Uuu, I'm in luurv!!!

[PTY]

Mada, ne kažem, postoji trash potencijal - možda ovo bude suvo zlato!

Predlažem da zadužimo đinđera da to overi; čovek je definitivno imun na sve konsekvence rukovanja tak'e materije...  

[Boban]

Mislim da bi se ovde našlo podosta dobrovoljaca da proveri materiju te starosti i takvog agregatnog stanja...

[Kunac]

Ja sam godinu dana prislino boravio u Podgorici (good ol' JNA days), tako mogu da potvrdim da se radi o malom bizarnom gradu. Svašta sam tamo video. Neposredno po dolasku prisustvovao sam akciji vađenja samoubice iz reke. Drugi put su me, u nekom kafiću, zamenili za narko dilera. That was "fun". Sećam se jednog tada aktuelnog slučaja, kada je gun crazy đetićka upucala curu koja joj je preotela dečka - i to na sred ulice, u po' bela dana. O učestalosti posh saobraćajki ne vredi ni trošiti reči - svaki treći dan ginuo bi neki momak od 18-25 godina, zgrčen u olupini skupih kola... Ne brže od života, ono to...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Mada, ne kažem, postoji trash potencijal - možda ovo bude suvo zlato!

Predlažem da zadužimo đinđera da to overi; čovek je definitivno imun na sve konsekvence rukovanja tak'e materije...  

...hvala na komplimentu (bio je kompliment, zar ne?), šta da kažem mudro osim da nanovo citiram Miju Aleksića (iz Mitrovićevog "Noža")- "Takva sam pojava!!!"

...glede žrtvovanja, vazda sam bio i ostao spreman da, ako treba, i nastradam for greater good...so bring it on with Bianca!!!

...willing and able!

[PTY]

Naravno da je to bio kompliment, dragi moj; što više starim to sve više cenim ljude koji me (makar i posredno) upoznavaju sa svim knjigama koje nikada neću (pro)čitati i sa svim filmovima koje nikada neću (od)gledati.  

[Tripp]

Imao sam prilike da procitam Adisco Carantino u smijesnom i bezmalo nistavnom izdanju izdanju podgoricke Biblioteke, medjutim mozda i ne toliko pazljivo koliko bi trebalo jer sam u medjuvremenu pozaboravljao dosta toga. Ako se ne varam, u pitanju je spejs-opera o junakinji porijeklom sa Zemlje koja je neko vrijeme bila pod izvjesnim artificijelnim virusom zbog koga je pocela polako da gubi emocije i gradualno se pretvara u robota; u ne-covjeka, u svakom slucaju. Svakako, ovo je samo zrno radnje sto opsluzuje ovaj roman kloji se pretezno dogadja na nekoj svemirskoj krstarici i drugim svjetovima.

Dobio sam ga mozda bas kada je izisao, 2001. Poslao mi ga je po nekome mislim upravo Slobodan Vukanovic, recenzent ovoga romana, inace jedan od tri Crnogorca – uz Pekica i Ceda Vukovica – koji su imali i vise nego dovoljno talenta da se nadju u Zivkovicevoj Enciklopediji. U stvari, to su jedina tri tipa odavde kojih sam svjestan; mozda ih u Enciklopediji ima jos, ne znam.

Znam jedino da, obizrom da u nas nema tzv. urednika za tekstove, Vukanovic je mogao da obavi daleko bolji posao recenzirajuci ovaj roman i sa lektorske/urednicke strane.

U njegovoj prilicno sturoj recenziji koja prije nalikuje na osvrt nekog tinejdzera na naslov Tonija Parsonsa u najnovijem FHM-u, autora uporedjuje sa Legvinovom, iako, prirodno, covjek pametno ne ide do ekstrema u toj analogiji.

No kada saberete dvije dvojke jasno je da Vukanovic u svojim literarnim rezervama nema mnogo popularnih autora kojima moze baratati. Kada napise da je B. Prakljacic pisala i neke horror-pricice – naravno da ga ona tada podsjeca na Stivena Kinga (a zasto ne, recimo, na Grejema Mastertona ili Noela Hinda, ostace svojevrsna misterija).    

Da sada izjavim kako B. Prakljacic zaista ima senzibilitet jedne U. Legvin bilo bi vise nego komicno, dabome, maker sudeci po odlicnim prevodima Z. Zivkovica [nikada Legvininu duzu formu nisam citao u originalu, sto je opet bitna pojedinost; npr., ako citate tek osrednjeg pisca nalik Denu Simonsu u Skrobonjinom prevodu – isti ce zvucati daleko bolje].

Naravno, ovo gore je prosto objasnjenje. Nesto komplikovanije bi bilo kada bih sada konstatovao osnovu Legvinovog opusa i uz pomoc uglomjera pokusao da je naslonim na Prakljacicevu u ovom romanu, sto dakako Vukanovic nijednom ni ne pomislio da uradi.  

Na kraju krajeva, poenta ovolikog teksta zasnovanog u stvari na blijedoj reminiscenciji na Adisco Carantino jeste sto je ova cura imala 16 godina kada je publikovala ovo cudo od 200 str.

Roman je, najposlije, jedan golemi prvi draft. Vecinom vremena zvuci infantilno. Mada, bez obzira sto B. Prakljacic ni ne pokusava da pronadje neki svoj glas u svemu ovome Adisco na mahove posjeduje i kompleksnijih elemenata. Prica, kakva god da je, ne tone pod zamornim digresijama pisca-amatera, vec se kompetentno suocava sa radnjom, iako je radnja mogla biti i kraca. Mislim da se lako da nazrijeti da doticna cura pisanje ne shvata tek kao priprosti hobi [makar 2001. god. kada sumnjam da je sanjala da posjeduje jedan chopper].    

Naravno, kao i svaki prvi draft, on bi u nekoj srecnijoj zemlji sa mnogo vise urednika a sedam puta manje recenzenata iziskivao da se iscijedi prava mala hrpa znoja u nekoj narednoj poslovicnoj fazi rada na njemu; zato sam i napisao kako je g-din Vukanovic mogao i drugacije da se okrene ovom romanu – pomoc starije kreativne persone bi mu i te kako bila dobrodosla – obzirom da je vec odlucio da stavi svoj pecat na njemu i za autora u jednom momentu (ironicno?) napise "[B. Prakljacic] toliko je ubjedljiva da u pojedinim situacijama djeluje kao da se radi o zrelom piscu."

Ja bih stoga na ovom mjestu postavio dva pitanja: a) zar bi godine nekoga pisca bile vazne ako je napisao nesto dobro? & b) zar se od sesnaestogodisnjaka obicno i ocekuje da napise nesto ne-bas-super-kvalitetno pa je normalno da se obicno i cita sa rezervom?

Ispada tako da Vukanovic uopste mnogo ne vjeruje u ovaj naslov vec ga prihvata kao simbolicno zagrijavanje za nesto mnogo vece, sto je ravno logicnosti kotrljanja Sizifovog kamena, a to savrseno pokazuje i njegova half-assed recenzija u kojoj, iako ne pise mnogo, skoro da nista i ne govori osim obligatornih praznjikavih panegirika.

[Bjanka]

Napokon da se autor knjige javi...
Moram da priznam korektne kritike, htjela bih samo nesto da dodam i ispravim.
Prvo i meni je zao sto je ta knjiga objavljena na nacin na koji je objavljena, a to je brzo i bez potrebne obrade. Pocelo je tako sto je moj brat iz radoznalosti odnjeo moj rukopis, a zavrsilo se jako ubrzanom, na silu pripremom za knjigu koja mi nije ostavila dovoljno vremena da tekst preradim, da ne pominjem da je roman imao preko 300 strana ali je iskasapljen po meni cak i na kljucnim mjestima pa radnja je sva ostala deformisana... Uz to, to je samo dio trilogije kada se shvata cemu toliko price u romanu. Drugi dio prati cerku Anabel Rozvel kroz ratove na Zemlji dok se majka gubi, a vecina likova iz prvog dijela gine, sve ovo kroz oci Biosa, a treci je u postratnom okruzenju devastirane zemlje gdje se svi likovi ponovo okupljaju pomocu psiholoskih moci Lancanoida da bi je ponovo obnovili Biosevim "aparatusom" koji je sam kreirao i koji gospodari zatvorom. To samo u grubim crtama... Sve u svemu, danas posjedujem stvari na koje sam mnogo vise pnosna, a vecinu knjiga, koje tesko nalazite zbog toga sto je sama prodaja obavljena debilno - jos jedan propust, radije bih danas unistila nego nekome dala.

 Ispravka je sto sam roman napisala sa 13 godina, ali su izdavaci nasli za dobar potez, po meni jako los, da stave da imam 16 da bi privukao i ozbiljniju publiku. Ponovo neuspijeh naravno... Ali sada je to sve svrsen cin...

 Na kraju moram priznati da me jako pozitivno iznenadilo sto neko uopste prica o mojoj knjizi i da sam ocekivala mnogo vise negativne kritike (sva je ona u sustini pozitivna i dobra za posca), tako da se cak osjecam kako sam dobro prosla.

[Nightflier]

Cekaj, stani, zar se pre neki dan ovde nije uclanila neka Anabel Rozvel?

[Meho Krljic]

     

Sa 13 godina???? Pa ja sa 13 godina još nisam znao sva slova!!!


Doduše... ni sad ih ne znam... baš sva...

[Kunac]

Bjanka, svaka čast na ranom startu i entuzijazmu. Da li su dostupna neka novija dela?

[Nightflier]

Mother Darkness be merciful!!! Pa sta ti trazis na ovom okupljalistu perverznjaka, mracnjaka, sektasa i kiberkriminalaca? Meha ni Arkam Azajlum nije hteo da primi; mene i satanisti proglasili depresivnim; Gul ljudima ubija racunare odlomcima iz Lavkraftovih dela - a Boban je kategorija za sebe. Kada je sveti Jovan stigao do Bobanove uloge u Otkrovenju, popovi su to cenzurisali da vernici ne pocine kolektivno samoubistvo. Budi oprezna u kakvo se drustvo hvatas! Ali, kad si vec jednom nogom prosla kroz vrata pakla, deder, reci nam nesto vise o sebi. Zanimljivo je sto se neko tvojih godina opredelio za sf a ne fentezi. Care to explain?

[Meho Krljic]

Najtflajere, koliko ja shvatam, devojka sad ima 23 or samting godine (barem joj tako piše u profilu na onom linku), znači nije više maloletna. A knjigu je napisala kao trinaestogodišnjakinja, koliko sam shvatio.

[Nightflier]

E, dobro. Na trenutak sam se uplasio od pomisli na mlad um pod uticajem ovoliko psihodelije.

[Boban]

Bjanka, jesi li ti sigurna koje su stvarne namere izdavača tvoje knjige? Mislim, to zbrzavanje oko svega vezanog za tvoj roman pisan pre deset godina...

[Nightflier]

Pa, mozda bi bila voljna da joj neki izdavac to ponovo objavi - ali kako treba...

[Boban]

Ja sam svojevremeno izdao roman jedne četrnaestogodišnjakinje, Ivane Antović "Tajna napuštenog grada"... ali izgleda da ništa nije ispalo od nje kao pisca.
Očigledno ta rana ženska pera zapravo nemaju potencijal.

[angel011]

Taj zaključak si izveo iz tog jednog slučaja?

[Boban]

Iz SVIH slučajeva koje znam.

[Bjanka]

Na sajtu sam jer se radi o meni narvno, a moram priznati da sam ga otkrila sasvim slucajno.

 Sada da odgovorim na pitanja.
Nazalost (ili na srecu) upravo zbog problema oko prve knjige, a i zbog vrlo nekoretnog ponasanja u daljoj saradnji (dovoljno je da napomenem jedan od razloga, a to je sto su ovaj put odlucili da od 300 strana ostave 150 i ne gledajuci sta "otkidaju" tako da su dijelovi kjucni za radnju romana bili izbaceni...) odlucila sam da odustanem o daljeg izdavanja. Drugi i treci dio Adisca Carantina su tako sad u prasini, a ima jos romana koje sam napisala poslije toga, ali nisam pokusala da ih objavim. Srecna sam sto ponovo mogu da pisem samo za sebe, a po cijenu objavljivanja svakako ne dozvoljavam da neko "kasapi" moje djelo.
 Neke od ponuda za stampu dosle su za moje price, ali iz principa nisam zeljela da im se odazovem, jer im je argument da se romani ne prodaju ali price nekako i idu, jer ljudi nemaju vremena da citaju romane. Uzasnuta ovim komentarom, pogotovo cinjenicom da im je ciljna grupa citalacka publika koja nikad u zivotu nije procitala ni skolsku lektiru, napustila sam njihove ponude.

 Trenutno radim na necemu sto sam odavno obecala sebi, romanu koji je po meni napokon dovoljno dobar da bi pokusala ponovo u nekoj izdavackoj kuci.

 Inace pisem, ako se dobro sjecam od kada sam naucila slova, a prve kratke romane pisala sam u trecem razredu osnovne, za moje prijatelje neravno, od tada ne prestajem sa pisanjem...

[angel011]

Koliko ih znaš? Okvirno? Just curious.

[Bjanka]

Koje su stvarne namjere nisam sigurna cak ni danas. Mozda su ocekivali drugacije, ali kada su vidjeli koliko novca je potrebno da bi se mladi pisac probio, povukli su se. Novac je brzo presusio i oni su poceli da mi nude da ja sama finansiram svoje knjige. Ja nisam htjela, ne samo sto nemam novca, nego sto svako moze da plati da mu se objavi knjiga i to nije to. Pomalo mi je mucno i dosadno da ovo ponovo pominjem i objasnjavam, svako ima svoje misljenje koje moze biti tacno jer ja neznam u cemu je caka. Ono sto znam, ili se bar nadam, da sam napredovala. Stil mi je sazrelio, osjecam to, osamostalio se i napokon pisem onako kako to zelim, znaci mogucnosti su dostigle zelje.
  Mozda to zvuci cudno, ali meni je drago sto nisam vise objavljivala knjige, jer one po meni nisu vrijedne da me predstavljaju. Ono sto mislim da je vrijedno da objavim radim sada, tako da se nadam novom pocetku. Sam Adisco Carantino nikad nije ni trebao biti objavljen, to sam, priznajem, pisala svojoj prijateljici koja je volila da slusa moje predjasnje romane. AC je napisan za nepuna dva mjeseca i to tako sto bih pisala ludackom brzinom i citala joj dio po dio romana svake nedelje kada bih dosla kod nje. Dakle ne radi neke publike, vec samo za moju prijateljicu i to je trebalo biti zaboravljeno kao i svi moji dotadasnji romani koji su pola rasparcani i pogubljeni jer nisu ni bili namijenjeni za citanje. Moja frendica je slusala "Sekta" i "X" SF horor trash i AC je trebao biti prvi cisti SF sa elementima ljubavne price ( po nagovoru frendice koja je i sama tada imala 13 god). Poslije toga pisala sam horore jedno vrijeme i zaboravila na SF. Napominjem da je AC izasao kad mi je bilo 14 god, dakle od izlaska tog romana ima podosta vremena i tesko bih se vratila da ga preradim, a i mislim da nije vrijedan truda.

[Boban]

Ajde nam daj na uvid neku svoju novu priču, najnovije delo, najbolje što imaš da ponudiš, pa ćemo te lišiti dileme oko stepena tvog napredovanja.

[DušMan]

Pošalji i svoju (skoro slikanu) fotografiju da ne bi ispalo da sad imaš zapravo 14 godina i da moraš da lažeš kako si starija da bismo te ozbiljno shvatali.

[Boban]

Uvek može da pošalje sliku starije sestre ili majke... otkad su fotke dokaz bilo čega?

[DušMan]

Hm... neka napiše na stomaku Znak Sagite. Doduše, to bi se verovatno vrlo lako dalo ispisati i u Photoshopu.
Okej, neka snimi klip i okači na jutjub, a u klipu neka pročita svoj poslednji post naglas.
Hm... opet, može da podmetne nekog drugog.

Neka, ja ću biti zadovoljan i fotografijom koju okači. Ne smemo dopustiti sebi da ne verujemo jedno drugome, valjda ipak ima ljudskosti u ovom svetu...

[Cornelius]

Neka, ja ću biti zadovoljan i fotografijom koju okači. (...) neka napiše na stomaku Znak Sagite

E, Dušmane, da nemaš ti malo, onako, nastrane ukuse?

Jutros sam skratio kosu.

[DušMan]

Ja se držim stanovišta da ništa nije nastrano ako oba (ili više!) partnera uživaju.

Uvek mi je drago kad vidim da stariji nauče nešto od mlađih.

[Bjanka]

Pricu novog djela je tesko napisati na malom prostoru... Drugo, posto ste i sami vidjeli sliku na Care2connect imate jednu, treci nacin je da sad znate da sam imala 14god kad sam izdala AC, pogledajte kada je knjiga izdata (koje godine) pa izracunajte sami. Inace, moram da priznam da sam mislila da je ovo malo ozbiljnija rasprava, ali je ipak na nivou slanja sms poruka na kraju koje se tip napokon oda smisljajuci argument zasto mu treba tvoja slika. Na Care2connect imate i datum rodjenja pa vam je bar tako lako izracunati. U svakom slucaju, to je to...

[angel011]

Jeste ozbiljnija rasprava, nego ovde pre ili kasnije sve rasprave odu u off-topic i/ili zajebanciju.

[DušMan]

Ma dobro... bilo je suviše sumorno i ja sam hteo samo da dignem malo duh raspravi. Takav sam čovek, volim pošalicu i pesmu.
Nastavite dalje ozbiljno, slobodno.
Gej, cimanje i dopune stop.

[Boban]

Inace, moram da priznam da sam mislila da je ovo malo ozbiljnija rasprava, ali je ipak na nivou slanja sms poruka ...

Vidiš kako to ide, Bjanka, može ovo oftopičarenje da se tumači i tako, nezrelošću učesnika, ali može i drugačije: recimo, ozbiljna rasprava traje dok se ne iscrpe ozbiljne teme. Očigledno je da jedan ovakav povod (knjiga četrnaestogodišnjakinje) ne može dugo da zadrži ozbiljnu pažnju ozbiljnih ljudi.
Zato sam ja i rekao da nam ponudiš na uvid svoj najnoviji, najsvežiji, najkvalitetniji rad. Može i odlomak iz romana... desetak strana će biti dovoljno. Odmah ćeš imati presudu auditorijuma šta možeš da uradiš s tim i oko toga. E, sad, to što ja tražim od tebe je najteže moguće, da se izložiš pred razularenom ruljom nepoznatih ljudi od kojih neki nisu stručni a neki ni dobronamerni, no, to i jeste pisanje... ogoljavanje pred svima, ne samo pred ukućanima i rođacima.

Ma kako ti zvučalo ovo što ću sad reći, istina je da ako tvoje pisanje ikada bude imalo prave poklonike, oni će biti među učesnicima upravo ovog foruma bilo da oftopičare ili samo gvirkaju iz ćoška.

[pilot babo]

Ma dobro... bilo je suviše sumorno i ja sam hteo samo da dignem malo duh raspravi. Takav sam čovek, volim pošalicu i pesmu.

Sad si me podsetio na ortaka iz srednje i njegovu legendarnu izjavu! To je bio klipan koji je vazda najviše sranja pravio na časovima i van njih, i oni smorni časovi odeljenske zajednice su zbog njega uvek izgledali ovako: 80 posto vremena razredna njemu sere, ostalih 20 posto se progovori o nečem drugom ili se ide kući. I dok mu je jednom srala za neki belaj koji je napravio na nekom času, on je sav besan ustao i počeo da urla:

"OVDE VLADA ATMOSFERA SMORA! JA SAM JEDINI KOJI POKUŠAVA NEŠTO DA URADI!"

[scallop]

Bjanka, mislim da je Boban imao prilično dobre namere kad je predložio da se pojaviš sa delom nekog teksta, ako i dalje imaš ambicija. Ono što nije dobro je da to baciš pred čitav forum. Reakcija će biti primerena nekim greškama koje si načinila "u polazu", a koje ti se ne mogu oprostiti u sadašnjem uzrastu.

Zato predlažem:
1. pošalji deo teksta na PM Bobanu, Mići i Angel 011. Isti tekst pošalji Ghoulu, Taurus-Joru i meni. Dobićeš dve grupe koje ćeš biti u stanju da uporediš i doneseš određene zaključke.
2. čitanje napisanog najboljim prijateljima je kontraproduktivno. Kod takvih nezameranje nadvladava objektivnost. U proseku to se okončava skribomanijom.
3. lošu reakciju si sama izazvala i ako rediguješ svoje postove videćeš da sam u pravu.

Ovo je najsklonije što bih ja mogao da ti poručim.

[angel011]

2. čitanje napisanog najboljim prijateljima je kontraproduktivno.

Nije ako je napisano iskljkučivo za njih i sa tim se ništa dalje ne pokušava. Svojevremeno sam napisala nekoliko povezanih pričica u kojoj smo moji prijatelji i ja bili glavni junaci, u pitanju je bila čista zezancija napisana isključivo zato da bi bila pročitana pred njima i da ih nasmeje, i u tome je u potpunosti uspela. Naravno da mi nije  palo na pamet da to plasiram dalje, bilo je tu puno internih fazona koji nikom drugom ne bi bili smešni. A kad pokušavaš da zasmeješ ljude, odmah znaš da li si uspeo, nema tu neke veće prijateljske učtivosti, ljudi se smeju ili ne.

Takav postupak može da bude koristan za mladog pisca kao vežba u pisanju za određenu ciljnu grupu koju dobro poznaje, pa onda vidi da li je u stanju da napiše nešto za tu ciljnu grupu ili ne.

Izuzev ovakvih slučajeva, slažem se sa tobom da je pkazivanje napisanog bliskim osobama kontraproduktivno, izuzev kad se radi o osobama koje su u stanju da se distanciraju i sposobne su da daju konstruktivnu kritiku, što je retkost.

[Boban]

angel, kao i obično, uvek tražiš i nalaziš dlaku u jajetu.
Sve se može osporiti i sve se može dokazati...

[Nightflier]

ZS ima taj zajebantski prizvuk pre svega jer je forum jednakih - ravnopravnih. Jako je veliki broj ljudi na forumu aktivno ukljucen u razvoj zanra kod nas, na ovaj ili onaj nacin, a i dosta ljudi medjusobno saradjuje, tako da nije cudo sto vlada takva atmosfera. Na koncu, covek ne mora biti dosadan da bi bio ozbiljan u onom sto radi.

[scallop]

2. čitanje napisanog najboljim prijateljima je kontraproduktivno.

Nije ako je napisano iskljkučivo za njih i sa tim se ništa dalje ne pokušava. Svojevremeno sam napisala nekoliko povezanih pričica u kojoj smo moji prijatelji i ja bili glavni junaci, u pitanju je bila čista zezancija napisana isključivo zato da bi bila pročitana pred njima i da ih nasmeje, i u tome je u potpunosti uspela. Naravno da mi nije  palo na pamet da to plasiram dalje, bilo je tu puno internih fazona koji nikom drugom ne bi bili smešni. A kad pokušavaš da zasmeješ ljude, odmah znaš da li si uspeo, nema tu neke veće prijateljske učtivosti, ljudi se smeju ili ne.

Takav postupak može da bude koristan za mladog pisca kao vežba u pisanju za određenu ciljnu grupu koju dobro poznaje, pa onda vidi da li je u stanju da napiše nešto za tu ciljnu grupu ili ne.

Izuzev ovakvih slučajeva, slažem se sa tobom da je pkazivanje napisanog bliskim osobama kontraproduktivno, izuzev kad se radi o osobama koje su u stanju da se distanciraju i sposobne su da daju konstruktivnu kritiku, što je retkost.

'Ajde, molim te, ako isključiš boldovano, koj' te vrag ter'o da napišeš ostalo?

[angel011]

Verovatno to što sam umorna i mozak mi ne funkcioniše.