Deltaholdistan

[crippled_avenger]

Jelašić: Cene visoke zbog monopola

3. septembar 2007.
Beograd - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorava da su cene u Srbiji više nego u zapadnoevropskim metropolama.

Jelašić se slaže sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem da je povećanje cena posledica i zloupotrebe monopola i formiranja određenih kartela u domaćoj privredi. "Mogu vam samo reći da kada uđem u Knez-Mihalovu osećam se da mi zaista vređaju inteligenciju vezano za to koliko ovde šta košta", kaže on za B92.

Najpopularniji beli hleb "sava" od 1. septembra košta 29,50 dinara, a od danas su u prodavnicama i supermarketima poskupeli mleko i mlečni proizvodi. Cene su u zavisnosti od procenta masnoće i vrste proizvoda, više za oko 3-4 dinara.

Najveći proizvođači mleka, "Imlek" i Novosadska mlekara, objasnili su da je do poskupljenja došlo zbog povećanja otkupne cene mleka, prouzrokovanog velikim sušama.

Međutim, ministar finasija Mirko Cvetković ističe da na poskupljenja prehrambenih proizvoda utiče i zloupotreba monopolskog položaja i formiranja određenih kartela u privredi Srbije.

S time je saglasan i guverner NBS Radovan Jelašić. On kaže da je veoma iznenađen kada uporedi koliko su isti proizvodi u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama Evrope.

"Mogu vam samo reći da kada uđem u Knez-Mihalovu osećam se da mi zaista vređaju inteligenciju vezano za to koliko ovde šta košta", kaže on.

"Srbija je i dan-danas, kada ima problem sa cenama u maloprodaji... praktikuje se samoupravno dogovaranje, pa se pozovu predstavnici trgovinskih kuća, pa se kaže: Ti ima da smanjiš maržu na ovo, ti na ono", kaže Jelašić.

"Cene u Srbiji nisu duplo skuplje ovde nego u centru Frankfurta zbog   PDV-a, već su skupe zato što nema konkurencije", kazao je Jelašić u "Kažiprstu" B92.

Komisija: Bilo zloupotreba


Cene iznad evropskog proseka

 

U Srbiji oko godinu i po dana postoji Komisija za zaštitu od konkurencije. Predsednica Saveta tog tela Dijana Marković-Bajalović za B92 kaže da Komisija ima saznanja da je do povećanja maloprodajnih cena hleba, ulja, mesa, mleka došlo određenim zloupotrebama.

"Komisija može da utvrdi da postoji zloupotreba dominantnog položaja kada proizvođač, odnosno prodavac koji zauzima dominantan položaj, naplaćuje visoke cene", kaže ona.

"Komisija može da postoji zabranjeni sporazum, tj. kartel, ukoliko se proizvođači odnosno trgovci dogovaraju oko cena. Ukoliko komisija utvrdi sve što je neophodno, može pokrenuti prekršajni postupak i zahtevati od suda da izrekne novčanu kaznu, koja se, po našem zakonu, kreće u visini od jedan do 10 posto ukupnog godišnjeg prihoda", kaže ona.

Guverner Jelasić kaže da se na sednicama vlade do sada nikada ozbiljno nije raspravaljalo o problemu monopola. Prema njegovim rečima, oni se najefikasnije mogu suzbiti jedino konkurencijom.

"Jedno je sigurno: cene ovde, uporedivši s platama koje su niže nego u mnogim drugim razvijenijim zemljama u centralnoj Evropi, jesu daleko više nego drugde", kaže on.

"To znači da neki i te kako iskorišćavaju to da naši ljudi ne mogu da putuju i da kupuju jeftiniju robu. To se rešava samo konkurencijom. Još uvek vlada mentalitet: bolje na jednom televizoru zaraditi 40 odsto, nego na deset po pet odsto", kaže guverner.

Ni ministar finansija ni guverner ne žele da kažu na koga sumnjaju da su najveći monoplisti u Srbiji.

Ističu da će ovo povećanje cena dovesti do rasta inflacije, tako da će Narodna banka, pored mere da ograniči rok otplate keš kredita na dve godine, razmotriti donošenje i dodatnih mera kako bi očuvala stabilnost cena.

[Alexdelarge]

Uskoro ce, kod mene u blokovima ,da se otvori velelepni potrosacki hram.Bice to Dawn of the dead u Miskovicevoj reziji.Zbilja jedva cekam da vidim zive mrtvace kako gravitiraju ka shopping mall-u pseudoduhovnosti na pricesce.

"When there's no more room in hell, the dead will walk the earth"

[Alexdelarge]

http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17466

[Mixitron M. Storm]

Na stranu delta, da se osvrnem na crippleov post prostom primedbom da 'tamo napolju' možeš da (kao gologuzan) živiš na siru i mleku. Ovde je mleko luksuz, a sir elitni proizvod...

[DušMan]

A u Delta Cityju, koji se otvara u četvrtak, biće i 7 bioskopskih sala i KFC.
Ko ide prvi dan da se bije za kupus po ceni od jednog dinara?

[Truba]

ja sam danas pojeo malo belog i malo crnog luka
luk jedem a suze same teku  

[Alexdelarge]

Masovna histerija merkantilizma.Konzumerizam doveden do paroksizma.

Otvaranje Delta city-a

http://www.youtube.com/watch?v=rsSccJJJLzM



http://www.visuals.beobuild.net/data/media/1/071101-DC67-22.jpg
http://www.visuals.beobuild.net/data/media/1/071101-DC67-18.jpg
http://www.visuals.beobuild.net/data/media/1/071101-DC67-07.jpg
http://www.visuals.beobuild.net/data/media/1/071101-DC67-23.jpg

[Alexdelarge]

Mišković od ,,Kontinentala" pravi ,,Plazu"

U vlasništvo Miroslava Miškovića, odnosno Kompanije ,,Delta" danas ešao i najprestižniji kompleks beogradskih nekretnina: hotel ,,Kontinental" sa ,,Biznis apartmanima". Sa izlicitiranom cenom od 148.800.999 evra ,,Delta" je, u nadmetanju koje je trajalo ukupno deset minuta, izašla kao pobednik. Prvo se na ceni od 136 miliona evra povukla grčka ,,Lampsa", a onda tandem Cepter-Kostić na ceni 145.800.999 evra.

Nadmetanje je, inače, počelo od 91.800.999 evra. Direktor ,,Delta riel estejta" Dejan Racić izjavio je novinarima da je cena koju su dali za imovinu ukupne površine oko 72.000 kvadrata izuzetno visoka, jer im treba još oko najmanje 40 miliona evra da ulože u modernizaciju hotela, koji će nakon rekonstrukcije postati deo lanca ,,Plaza".
U ovu kupovinu ,,Delta" je ušla sa ugovorom potpisanim sa grupacijom ,,Interkontinental Amerika", u čijem sastavu su uz brend ,,Interkontinental" i brendovi ,,Plaza" i ,,Holidej in". Budući da su pre dve godine u neposrednoj blizini počeli da grade hotel koji će nositi ime ,,Interkontinental", a da su u završnoj fazi izgradnje, takođe na Novom Beogradu, hotela ,,Holidej in", odlučili su da ovaj bude ,,Plaza".
Hotel ,,Kontinental", odnosno buduća ,,Plaza", ima 31.453 m2, staklena zgrada u susedstvu ,,Biznis apartmani" 31.877 m2, onda 9.892 m2 ,,Biznis kula", pa teniska hala 5.529 m2 i energana 3.396 m2. Kada se ukupna površina svih ovih objekata (72.000 kvadrata) podeli sa sumom od 148.800.999 evra, dobija se cena po kvadratu od 2.066 evra.
Agencija za privatizaciju je, inače, kao minimalnu cenu za ove nekretnine ,,Geneksa" odredila sumu od 85 miliona evra. Prema propozicijama, uslov kandidovanim kupcima da učestvuju na nadmetanju je bio da ne mogu u svojim kovertiranim ponudama da daju manji iznos od toga. I svi su to ispoštovali: u ,,Deltinoj" kovetrti bila je navedena cena od 86 miliona evra, u koverti ,,"Lampse" cena od 88,1 milion evra, a u Cepterovoj i Kostićevoj koverti cena od 91.800.999 evra. Shodno pravilima, nadmetanje je krenulo od najveće cene date u kovertama - 91.800.999 evra - i otud je zahvaljujući ovoj igri brojki Ceptera i Kostića i finalna cena ostala sa ovim dodatkom od 800.999 evra. Svako podizanje aukcijske kartice, svaki licitacioni korak, išao je, naime, sa zaokruženim iznosom - tri miliona evra - tako da je dodatak ostao.

[Alexdelarge]

Mišković prodaje Delta maksi za mesec dana

[Albedo 0]

Ako je tačno ovo da Delta ostaje u poljoprivredi i da to zemlju prodavati strancima, onda od mene Miško napokon dobija pozitivnu ocjenu.

[pokojni Steva]

Sve će to izlečiti žuta zemlja.

[Mark]

Meni je uvek bilo indikativno to sto su najveci napadi na Deltu dolazili od jednog medija kojem je jedan od glavnih sponzora Merkator. E sad, da li mi sa samo tako cini ili gresim dusu, ne znam. A sa druge strane od strane Unije poslodavaca imamo veliku poviku na "jeftinu i nedovoljno carinjenu kinesku robu" a najveci distributer patika, trenerki, odece i sl. u Srbiji je Delta...

Nema tu trzista bez drzavne intervencije.

[Джон Рейнольдс]

"Делта холдинг" продала трговински ланац "Макси"

Београд - "Делта холдинг" продала трговински ланац "Макси" белгијској компанији "Делез" за 950 милиона евра, што укључује и нето дугове од 300 милиона евра.

Белгијска компанија наводи да је купила 100 власништва над компанијом која је активна у Србији, БиХ, Црној Гори, Бугарској и Албанији.

"Делта макси" је према саопштењу "Делеза" имала годишњи промет између 1,3 и 1,4 милијарде евра и профит између 80 и 90 милиона евра.

Продати су малопродајни објекти под брендовима: Макси, Мини макси, Темпо, Темпо експрес, Пикадили и Еуромакс.

Директор "Делез групе" Пјер Оливије Бекерс рекао је за Б92 да та компанија намерава да инвестира у раст и будући успех "Максија" како би боље служили потрошачима у Србији.

"То је наш примарни циљ јер ако нисмо добре слуге потрошачима нећемо бити успешни у будућности. Оно што знамо је да су 'Макси' продавнице веома добре и да купцима нуде добар избор хране, а услуга је такође на високом нивоу. Истовремено мислим да са искуством и снагом 'Делез групе' можемо да донесемо Србији и 'Максију' бољу технологију, бољи систем и створимо бољи ланац добављача", додао је Бекерс.

Како се наводу у сопштењу објављеном на званичном сајту белгијског трговинског ланца, уз пословање у Грчкој и Румунији, куповина "Делта Макси" групе сврстаће "Делез групу" у водећи малопродајни ланац у југоисточној Европи.

Белгијски ланац већ запошљава 141.000 људи и има продавнице на три континента. Уредница у недељнику "НИН" Радојка Николић наводи да ће долазак "Делеза" утицати на побољшање конкуренције у трговинском сектору у Србији, да ће довести нове добављаче и нове производе, али вероватно и отпуштање радника.

"Тек сада се сусрећемо са правим капиталистима и видећемо како ће то изгледати, рекла је Николићева за Б92, додајући да је "Делез" реномирана компанија, листирана на берзи.

Недељник "Време" наводи да ће продаја Максија бити заокружена потписивањем 105 докумената који правно заокружују обавезе купца и продавца.

(Б92)

На офтопику оне урнебесне теме где је вошанска хистерија достигла свој врхунац, споменух Мистер Бернса и продају Белгијанцима. Ево, клупко се размрсило. Било ми је занимљиво да прочитам прву поруку с ове теме, из 2007. године, где Јелашић (онај што је купио вилу далеко испод цене, то јест утајио порез и ладно био гувернер) лупета о монополима и сличним коскама за керове који мисле да је оно на малом екрану стварно (то сам приметио и код мог пса, кад види нешто њему занимљиво, он покушава да погледа иза телевизора јер је убеђен да је оно што види реално). А монопол је само део слагалице.

Болдовао сам кључне речи, остало је млаћење празне сламе. ТРЕЋИНА вредности Мишковићеве "империје" су дугови. Како, питате? Једноставно. Мишковић све што је "створио", створио је тако што је био кредитиран од стране "малих и средњих предузећа", а сећате се ваљда те мантре с почетка завођења демократуре.

Наиме, законски је било веома слабо дефинисано после колико времена је трговац дужан да исплати добављача. Закон и судови толерисали су и до две године, и тај се закон ТЕК САД "усаглашава с европским стандардима", а то је да је рок за исплату највише око месец-два дана, нисам сигуран, да не лицитирам. Шта то у пракси значи? Рецимо да сте произвођач и да бисте продавали своје у некој од Делтиних продавница, јер скоро па немате где другде. То практично значи да свој производ испоручите Мишковићу и плаћању се можете надати некад, ко зна кад, у оквиру две године. Дакле, практично бескаматно кредитирате Мишковићеву фирму, а морате наставити своју производњу, платити ионако језиве намете лоповској држави, некако напабирчити за плате, итд. А за новац - видећемо. Ако се ко дрзне да се побуни, добије лаконски одговор - "Па, тужите нас." А ко на српском суду може против Мистер Бернса?

Било би веома занимљиво направити озбиљну студију колико је ова пракса коштала српску привреду. Колико не тако малих предузећа није могло да издржи бескаматно кредитирање Мишковићеве фирме? Рачунам да баш мали произвођач можда и има алтернативне начине пласмана, нешто ван Мишковићевих ланаца чиме се "покрива" док му неке паре не легну (а не поједе их инфлација, што је такође битан фактор). Међутим, а то се тиче и кукумавчења над судбином "Фиделинке" на оном тамо топику, већем произвођачу који се не ослања на извоз сигурно је било много теже.

Зашто је ово битно? Битно је то да Мишковић ову деструктивну праксу није могао да спроводи без подршке "демократских" власти. Баш као и сви остали тајкуни, Мишковић јесте реликт Милошевићевог времена, али прилично live and kicking, а као и већина осталих, главнину богатства зарадио је после шминкерских петооктобарских "промена". Зато не мора да чуди непрестано витлање крупним политичким идејама и паролама, што је и на овом форуму евидентно, док се лова граби једноставно и ефикасно испред свачијег носа. Мишковић је одавно најавио да "остаје у пољопривреди", па само понављам оно што сам другде већ написао; цела ујдурма око аутономије Војводине сад изгледа мало очигледније, зар не? Прљав новац ће поново бити упумпан у регуларне токове, с тим што ће Мишковићева прћија одсад бити мало већа (или мања, зависи како се гледа).

Узгред, продаја Делте биће инјекција за српску привреду (и о томе сам мало писао), то су тих триста милиона дугова произвођачима. Међутим, држава неће добити скоро ништа јер је власништво  Делте раштркано по егзотичним острвима на топлим морима, офшор компанијама које је било тешко ухватити и за главу и за реп. Због тога је продаја Делте и каснила, Белгијанци су морали да ангажују ревзрску фирму да размрси клупко власништва и да би на крају знали шта купују. Наравно, поставља се питање ко је дозволио да се успостави погубни монопол над малопродајом неке франкенштајновске творевине са седиштима по егзотичним острвима. Демократура, наравно. Сигурно не "воља грађана на изборима".

Занимљиво ми је да нигде, ни у једном медију, чак ни онима који Мишковићу декларативно нису наклоњени (мислим на оне који подржавају супарничку мафијашку екипу, биле су ту неке отмице, сетићете се ваљда), дуговања Делте и упокојитеља српске привреде нису озбиљно спомињана. Пропуст или је Мишковић превелики залогај за Бранкицу?

[Boban]

Jedno je sigurno; Mišković ne bi ovo prodao da nije morao; dakle, ili mu hitno treba novac za nešto drugo i značajnije ili naprosto ovde više nije mogao da pokriva gubitke.
Sve ostalo, može da bidne a i ne mora...

[Plut]

Blago našim preduzećima, ovo će im doći kao džeparac na koji više ni računali. Mada, ima nemali broj i onih koji su baš iz tih razloga izbegavali Maxi i ostale Maxiće, ili barem davali malo robe, samo da budu prisutni.
Inače, svako pametan će angažovati revizorsku kuću i procenitelja, kada planira da kupi neko preduzeće i ako misli od toga nešto da napravi. A naročito preduzeće kao što je Maxi, a naročito u zemlji Srbiji.

[Джон Рейнольдс]

Mada, ima nemali broj i onih koji su baš iz tih razloga izbegavali Maxi i ostale Maxiće, ili barem davali malo robe, samo da budu prisutni.

Е, да... Има и ово. На пример, фирма која је била у Мишковићевој немилости је, рецимо, P&G. Потпуно неважно што је међу лидерима на светском нивоу, Мишковићу су се замерили својом основном политиком, а то је да пласман раде потпуно сами, то јест имају своју службу за то. Зато су могли да диктирају и цену. Једно време, пре пар година, постојала је бизарна ситуација да су се Прокторови производи могли наћи баш на нивоу тога "да буду присутни". Мерима-Хенкел је, рецимо, са Мишковићем била у много бољим односима. На крају крајева, интересантно је да су акције биле много чешће код њих, као и подршка у виду промотерки, итсл.

Слично је било и са дистрибутерима, ко зарати, њега нема. Рецимо, Cheerios у Темпу. Ко гаће у порнићима.

[Meho Krljic]

Sve što si napisao je na mestu. Ali sad me onda iznenađuje što si pre mesec-dva dizao glas kad se pominjalo da u Srbiji vlada monopol, jer ovo je valjda očigledan primer monopola??

[scallop]

Najpre, to nije bio John, on je uvek bio protiv monopola. Drugo, ovo je primer da je monopol ugrožen. Da je Delta uspela da ostvari monopol ove prodaje ne bi bilo. Drugi trgovinski lanci su uspostavili ravnotežu.

[Meho Krljic]

Bio je John, pričajući o tome u koje se sve megamarkete može otići da bi se kupilo jeftinije, time dokazujući da nema stvarnog monopola nego da smo mi kao potrošači lenji.

Miškovićev monopol je možda bio ugrožen a možda je i samo ostvario poslovni cilj koji je zacrtao.

[scallop]

Možda si ti i u pravu, ali ne ovoga puta. Kad je John savetovao da se pokuša i sa drugim trgovinskim lancima, ovo o čemu nas sad obaveštavaju bio je gotov proces. Mišković nije uspeo da uspostavi monopol i već je bio u izvlačenju. 

[Meho Krljic]

Pa, sad, ja mislim da to zavisi od definicije monopola koju koristiš. na primer, koliko sam čuo negde u prolazu, ako imaš više od 40 procenata nekog tržišta, ti se u EZ smatraš monopolistom. Mišković je sa svojom maloprodajnom mrežom pretpostavljam držao značajno preko 40% tržišta usluga distribucije potrošačkih dobara (da ne kažem hrane, hemije itd.) što mu je i omogućilo da natera dobavljače da ga kreditiraju.

[scallop]

A da, u prolazu, pogledaš kako se formuliše skala od oligopolije do monopolije? Monopolski pritisak može da se ostvari regionalno i na nivou Južnog Srema, gde je lanac "Luki" nenadjebiv. Svaki učesnik na bilo kom tržištu ima za osnovni cilj povlašćeni položaj, bilo kroz sopstveni monopol, bilo kroz kartelizaciju ili kroz "granske sporazume". Naravno, na regulativi je da to spreči, jer se taj proces završava ucenjivanjem na nivom teritorije gde se dominacija uspostavlja. Formalno, Mišković nikada nije bio zaštićen regulativom, on je koristio nepostojanje iste i sporost države u reagovanju. Ne treba zanemariti i korupciju, bar smo po tome orijentalno orijentisani. Suština "slobodnog tržišta" i jeste proces samoregulacije tržišta. Problem kod nas je što smo to tržište najpre potpuno uništili, a sad bismo da se ponašamo tržišno. To će biti bolno, a boleće samo one koji nemaju nikakav uticaj na događanja kod nas. Pogledaj samo one zadrigle tipove u Skupštini, bez izuzetaka. Tu nema lica koje bi se bilo čega svoga odreklo, spremni su samo da se odreknu tuđeg, odnosno, našeg.

[Meho Krljic]

Dakle, slažeš se da je imao monopolski položaj?

[Джон Рейнольдс]

Bio je John, pričajući o tome u koje se sve megamarkete može otići da bi se kupilo jeftinije, time dokazujući da nema stvarnog monopola nego da smo mi kao potrošači lenji.

Miškovićev monopol je možda bio ugrožen a možda je i samo ostvario poslovni cilj koji je zacrtao.

Ako ćemo realno, u megamaketima nema monopola. E, sad, što se tiče ostalih prodajnih objekata, supermarketa i onih manjih... to zaista ne znam, ne bi me čudilo i da ima. Ja sam se tom prilikom zadržao samo na megamarketima jer smatram da se kupovinom u njima može najviše uštedeti; sugerisao sam da neko tržište postoji, samo je potrebno malo cimanja i praćenja. Kad bi u igri bili i Špar i kompanija, situacija bi bila drugačija.

Bilo bi zanimljivo da se vidi da li je Mišković držao monopol na polju supermarketa, gde je zarada veća jer su i marže veće. Čuo sam ozbiljno mišljenje da bi marže i u megamarketima mogle ići dole, da postoji ozbiljnija konkurencija, ali ajde da vidim i to čudo. Bilo kako bilo, Salford je pre izvesnog vremena izneo podatke da nemaju monopol na tržištu mleka, tako da me ne bi čudilo da i Mišković može da mahne podacima da je imao, recimo, 39,5% supermarketa u Srbiji. U Beogradu je, fakat, bio na svakom koraku, ali Skalop navodi podatke iz druge sredine, tako da zaista ne znam ukupni zbir. Možda i niko ne zna, jer je Mišković dosad svakako drmao celom državom.

A onih mojih par postova, zaboravih više i gde se nalaze, zapravo su imali cilj da pokažu da je moguće na ovom tržištu, kakvo je da je, snalaziti se kao potrošač, bez velikih parola o monopolu i tome sličnom jer na to imamo malo uticaja.

I da... Mislim da je Mišković ostvario svoj poslovni cilj, da je završio ovaj deo posla i da će se sa sledećim ulaganjem malo skloniti sa spotlighta.

[Джон Рейнольдс]

Formalno, Mišković nikada nije bio zaštićen regulativom, on je koristio nepostojanje iste i sporost države u reagovanju.

Poenta moje reakcije na vest o prodaji Delte je upravo to, rekao bih NAMERNA sporost u rešavanju regulative. Monopol, postojao on ili ne, smatram sekundarnim pitanjem. Zašto? Mišković je zahvaljujući regulativi radio ono što je radio, kreditirale su ga male firme i na kraju su dugovi 30% vrednosti sumnjivo brzorastuće imperije. Monopol, ako ga je i bilo, jeste sekundarna stvar, posledica povlašćenog položaja i njegovog pretvaranja u još povlašćeniji.

Opet želim da naglasim ono u šta sam duboko uveren, a to je da se ljudi previše bave bombastičnim stvarima koje su realno posledice, a stalno propuštaju da vide uzroke.

[Albedo 0]

Još nijedan Vojvođanin da se javi na ovoj temi.

[Plut]

A kako će Belgijanci rešiti problem monopola? I hoće li?

[pokojni Steva]

Živela slobodna VOŠA! Zadovoljen?

[Josephine]

Ne znam. Sve mi je to sumnjivo. Mislim, tolika količina zagriženosti i ostrašćenosti. Obično se ljudi bez ili sa manjkom ličnog identiteta identifikuju sa nacionalnim. Ok je to kod onih koji su direktno na udaru i koji politički i ekonomski trpe (Vojvođani). Ali ovi,  što ih se ne tiče direktno - oni su sumnjivi. Ne raspravlja mi se sa bezidentitetlijama. Njih ne zanima rešenje, već govnjiva ishrana.

[Anomander Rejk]

Ostrašćenost ni kod koga nije ok, ni kod onih koji trpe. Ostrašćenost vodi vremenom mržnji, a mržnja znamo čemu. Pre svake puške ili noža, čula se ostrašćena reč. Srbin, Hrvat, Bošnjak, Tutsi, Vojvođani, nebitno. Svako misli za sebe da je u pravu, a problem kod ljudi je inače što su uglavnom potpuno gluvi za argumente drugog.

[Albedo 0]

Ne znam. Sve mi je to sumnjivo. Mislim, tolika količina zagriženosti i ostrašćenosti. Obično se ljudi bez ili sa manjkom ličnog identiteta identifikuju sa nacionalnim. Ok je to kod onih koji su direktno na udaru i koji politički i ekonomski trpe (Vojvođani). Ali ovi,  što ih se ne tiče direktno - oni su sumnjivi. Ne raspravlja mi se sa bezidentitetlijama. Njih ne zanima rešenje, već govnjiva ishrana.

genijalno

[Josephine]

Ne, ne. Problem je mešanje intelektualnog sa emotivnim kategorijama. Racionalizacija emotivnih razloga intelektualnim rešenjima. Transfer ličnog problema na globalni (nacionalni). Nerazrešeni lični i društveni (ekonomski, politički, kulturološki) problemi prenose se na nivo cele grupe, mase, gde većina ljudi lepo funkcioniše jer je identitet mase jedna divna, bezbedna kategorija. Otud ostrašćenost i mržnja. Nema to veze sa argumentima koji se daju ovde ili u drugoj temi.

[Josephine]

Ne znam. Sve mi je to sumnjivo. Mislim, tolika količina zagriženosti i ostrašćenosti. Obično se ljudi bez ili sa manjkom ličnog identiteta identifikuju sa nacionalnim. Ok je to kod onih koji su direktno na udaru i koji politički i ekonomski trpe (Vojvođani). Ali ovi,  što ih se ne tiče direktno - oni su sumnjivi. Ne raspravlja mi se sa bezidentitetlijama. Njih ne zanima rešenje, već govnjiva ishrana.

genijalno

Naravno da je genijalno. Kad nemaš lični identitet, ti udri po nacionalnom, identitetu mase. Izbaci sve frustracije, nezadovoljstva i nedojebanosti ubistvom Brisa Tatona pod parolom patriotizma. Nisi ti sebi slučajno dao nick "životinja". E, to je "genijalno".

[Albedo 0]

A ja mislio kad nemaš lični identitet, onda te beogradska politička i ekonomska iscrpljivanja pogađaju na ličnom nivou (jer prave ličnosti i nemaš nego si je svela na političku i ekonomsku statistiku).

Ali to sam samo ja, neću više da se miješam jer ne vidim poentu kad ti ne razumiješ osnovne kategorije mišljenja.

Uostalom, ti komentarišeš mene umjesto da komentarišeš kriminalnu vezu Miškovog poljoprivrednog dobra i autonomaške histerije

[scallop]

Dakle, slažeš se da je imao monopolski položaj?

Ne slažem se. Da li se iko ovde zabrine za sopstveno mišljenje? Mišković se koristi za upiranje prstom na neku drugu stranu. Da je uspeo da ostvari monopol ne bi iz trgovačkog lanca brisao. Ne treba smetnuti sa uma da je taj tip uspešno preživeo i "menadžersku" čistku iz 1970. Uporedite ga sa "braćom Karić" i biće jasno gde leži zec.
Druga stvar je što se na topiku odjednom okupljaju kao muve na govno. Postoji li niša u kojoj je dezinfekcija uspešna? Izgleda da mi u gaćama nije samo uljez, nego ima i naše gamadi.

[Plut]

Ma, ko zna kakve planove za budućnost ima Miško. Možda i saznamo jednom.

[Josephine]

A ja mislio kad nemaš lični identitet, onda te beogradska politička i ekonomska iscrpljivanja pogađaju na ličnom nivou (jer prave ličnosti i nemaš nego si je svela na političku i ekonomsku statistiku).

Ali to sam samo ja, neću više da se miješam jer ne vidim poentu kad ti ne razumiješ osnovne kategorije mišljenja.

Uostalom, ti komentarišeš mene umjesto da komentarišeš kriminalnu vezu Miškovog poljoprivrednog dobra i autonomaške histerije

Ma poenta je u tome što ti jebeš preko foruma, umesto da jebeš uživo.

Nedostatak ličnog identiteta posledica je političkih, ekonomskih, kulturoloških, društvenih, porodičnih okolnosti. Ali ljudi poseduju svest, ona ih razlikuje od životinja. Identifikacija sa nacionalnim je svesna odluka, događanja ne moraju da te pogađaju (toliko jakim intenzitetom) na ličnom nivou. Za sve postoji miran, racionalan, ekonomičan put. Zato mi se ne raspravlja sa mentalitetom mase.

Kriminalna veza postoji u ovom slučaju kao i u svakom drugom. Ceo svet funkcioniše po principu ekonomske i lične koristi. Pitanje je manjeg zla. To je sve.

Dragi Scallope, problem upravo i leži u tom rečniku "naša gamad" i sl. Zašto bi me neko tako nazivao samo zato što sam se usudila da iskritikujem nešto? Neću da živim pod imperativom zabrane ispoljavanja nezadovoljstva. To je totalitarizam.

[Meho Krljic]

Dakle, slažeš se da je imao monopolski položaj?

Ne slažem se. Da li se iko ovde zabrine za sopstveno mišljenje? Mišković se koristi za upiranje prstom na neku drugu stranu. Da je uspeo da ostvari monopol ne bi iz trgovačkog lanca brisao. Ne treba smetnuti sa uma da je taj tip uspešno preživeo i "menadžersku" čistku iz 1970. Uporedite ga sa "braćom Karić" i biće jasno gde leži zec.
Druga stvar je što se na topiku odjednom okupljaju kao muve na govno. Postoji li niša u kojoj je dezinfekcija uspešna? Izgleda da mi u gaćama nije samo uljez, nego ima i naše gamadi.

Da, pa ja svakako ne mogu da dam neko učeno mišljenje na ovu temu. Moje laičko shvatanje, da ne kažem osećaj je da je Mišković dovoljno dobar igrač da ima tehnički monopol (ako možda ne APSOLUTNI), koji mu omogućava da eksploatiše dobavljače, ali i da zna da ne može taj monopol da gura doveka. Svestan je da mi krećemo sa procesom kandidature za EU i mislim da je ovo odličan trenutak da proda svoj trgovinski lanac i da tom prodajom ostvari respektabilan profit. Ali opet, ja sam tu zaista laik.

[Albedo 0]

Ma poenta je u tome što ti jebeš preko foruma, umesto da jebeš uživo.

Nedostatak ličnog identiteta posledica je političkih, ekonomskih, kulturoloških, društvenih, porodičnih okolnosti.

Onda to i nije LIČNI identitet već PASIVNA GLINA za spoljno (političko, ekonomsko, kulturološko) oblikovanje.
Tvoja ''ličnost' je REAKTIVNA (definicija životinjskog), i to si sama rekla, zbog političkog i ekonomskog ''trpljenja'' ti i tebi slični ste ''primorani'' da reagujete, to je upravo životinjska reakcija, koju navodno meni spočitavaš.

Što je najgore, meni spočitavaš da zbog ''manjka ličnog identiteta'' preuzimam nacionalni. Super, ali to onda znači da ti zbog manjka političkog i ekonomskog identiteta NADUVAVAŠ LIČNI (i eventualno kulturni i regionalni) IDENTITET kao što se, što bi Haksli rekao, naduvava žaba da bi izgledala kao bik čiste spiritualnosti.

U prevodu, tvrdiš da sam ja nacionalistički bogalj (smisli nešto gore, znam da to možeš, ''kreativna'' si) koji nadomješta manjak ličnog identiteta nacionalizmom, a ja bih rekao da time prije govoriš o sebi nego o meni, štaviše, opravdavaš naduvavanje regionalnog identiteta zbog nekih političkih i ekonomskih procesa.

Saberi se, ne mogu ja biti naduvenko na ličnom nivou i nacionalistički megaloman na nacionalnom nivou, ne može i jedno i drugo draga moja, pre će biti da projektuješ bilo šta što ti padne na pamet na mene, a znaš kako psiholozi kažu, tvoja projekcija Drugog (Bate Životinje) je samo tvoj TAMNI ODRAZ U OGLEDALU.

Da sad počnemo da pričamo o boksu ti bi tvrdila da sam ja Majk Tajson, da pričamo o tenisu, ja bih postao koljač koji je napao Moniku Seleš, ma postao bih i Bafalo Bil iz Kad jaganjci utihnu.

JUST CALL ME NIGGER.


Saberi se, za tvoje dobro.

[Plut]

...a Miško dotle broji parice...

[Albedo 0]

Miško, Čanko i Pajko.

[Josephine]

Ma poenta je u tome što ti jebeš preko foruma, umesto da jebeš uživo.

Nedostatak ličnog identiteta posledica je političkih, ekonomskih, kulturoloških, društvenih, porodičnih okolnosti.

Onda to i nije LIČNI identitet već PASIVNA GLINA za spoljno (političko, ekonomsko, kulturološko) oblikovanje.
Tvoja ''ličnost' je REAKTIVNA (definicija životinjskog), i to si sama rekla, zbog političkog i ekonomskog ''trpljenja'' ti i tebi slični ste ''primorani'' da reagujete, to je upravo životinjska reakcija, koju navodno meni spočitavaš.

Što je najgore, meni spočitavaš da zbog ''manjka ličnog identiteta'' preuzimam nacionalni. Super, ali to onda znači da ti zbog manjka političkog i ekonomskog identiteta NADUVAVAŠ LIČNI (i eventualno kulturni i regionalni) IDENTITET kao što se, što bi Haksli rekao, naduvava žaba da bi izgledala kao bik čiste spiritualnosti.

U prevodu, tvrdiš da sam ja nacionalistički bogalj (smisli nešto gore, znam da to možeš, ''kreativna'' si) koji nadomješta manjak ličnog identiteta nacionalizmom, a ja bih rekao da time prije govoriš o sebi nego o meni, štaviše, opravdavaš naduvavanje regionalnog identiteta zbog nekih političkih i ekonomskih procesa.

Saberi se, ne mogu ja biti naduvenko na ličnom nivou i nacionalistički megaloman na nacionalnom nivou, ne može i jedno i drugo draga moja, pre će biti da projektuješ bilo šta što ti padne na pamet na mene, a znaš kako psiholozi kažu, tvoja projekcija Drugog (Bate Životinje) je samo tvoj TAMNI ODRAZ U OGLEDALU.

Da sad počnemo da pričamo o boksu ti bi tvrdila da sam ja Majk Tajson, da pričamo o tenisu, ja bih postao koljač koji je napao Moniku Seleš, ma postao bih i Bafalo Bil iz Kad jaganjci utihnu.

JUST CALL ME NIGGER.


Saberi se, za tvoje dobro.

Što bih smišljala bolje, ti si sve rekao (ne ja). Izgleda da si se konačno pogledao u ogledalo.

Moja je ličnost reaktivna, tako je. Izmišljaš da je to odlika životinja, kao što izmišljaš pasivne gline i naduvavanja. Gađaš se tuđim izrekama jer svojih nemaš. To radiš na blogu, a pogotovo ovde. Ko je Bata Životinja? Zašto neprozvan vređa ljude? Zašto mu je toliko stalo do teme?

Problem u obe teme u kojima se govori o Vojvodini je autoritarni mentalitet. Jedan vođa, vrhovnik, komandant, jedan svevišnji. Beograd već ima autonomiju u delovanju, ali je ne da drugima, otima moć da bi povećao svoju. Timski rad je kategorija udaljena od Srba svetlosnim godinama.

Ako ne znate da igrate timski, tim će se raspasti. Toliko je prosto.

[Albedo 0]

Djevojko, tebi mogu reći isto što sam rekao i Lomiju, kad nađeš rečenicu u kojoj sam ja rekao da sam protiv regionalizacije 'bjesi me za muda u roku od odma', ali KAD NE NAĐEŠ ima da mi se izviniš. Toliko više o jebenoj regionalizaciji.


Do tada, osoba koja mi spočitava da zbog ''manjka ličnog'' preuzimam nacionalni identitet (NAJKLIŠEIZIRANIJA I NAJJEFTINIJA DOSKOČICA SVIH INTERNET TROLOVA) našla na kraju da mi spočitava kako ja eto na blogu razbacujem tuđe izreke itd... To znači da nisi ni čitala blog.

Evo ti samo jednog primjera
http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/karleusa-srpska-snajka.html

kad nađeš da je iko na PLANETI ZEMLJI na ovaj način kritikovao Žižeka onda mi se javi. Kad već tvrdiš da se gađam tuđim izrekama nađi čija je to izreka kad već nije moja.

Ovo je copyright Bate Životinje. A kad dokažeš to (čitaj nikad), onda kreni dalje, rascopaj me, jebi me (pardon, ostavi me nejebanog), osramoti me.

O činjenici da je ''kradeš tuđe izreke'' DRUGA NAJKLIŠEIZIRANIJA DOSKOČICA NA NETU da ne govorimo

[Plut]

...dok Miško i dalje prebrojava zlatnike...

[Джон Рейнольдс]

A kako će Belgijanci rešiti problem monopola? I hoće li?

Dok ova gore histerisanja postaju ne samo dosadna, nego i mučna, Plut postavlja logična i dobra pitanja. Prvo, Belgijanci su se zasad pokazali kao fer pregovarači jer će, NAVODNO, prvo pokriti dugove prema dobavljačima pa tek onda nafatirati Bernsa. Naglašavam, navodno. Dakle, da, trebalo bi to da bude lepa lova koju će privreda osetiti, a nada postoji da će poslovanje ubuduće biti... ahm... više fer. Naravno, nije isključeno da su u pitanju hohštapleri koji će biti još bezobzirniji.

S tim u vezi je i pitanje monopola. Prvo, postoji li? Drugo, a ovo je sad moje lično mišljenje, nije toliko pitanje šta će s monopolom koliko - šta će raditi da monopol održe ako postoji. Zar iko misli da je slučajno što se ometa gradnja baš novog Veropulosa? Dok je Maksi u Žarkovu pojeo pola parkića, pa se sad jedan od putića završava zidom (napomena - čuo sam da je tako, ne mora da znači da sam u pravu)? Ako Belgijanci puste da u državu nesmetano ulazi konkurencija, u jednom treuntku će izgubiti monopol ako su ga ovim kupili i to je meni sasvim dovoljno.

Jer opet poenta - sve što je uradio, Mišković je uradio s podrškom postpeooktobarskih političara. Zašto veliki lanci megamarketa veoma teško ulaze u Srbiju? Kako mogu da se eksploatišu dobavljači? Mišković je napre imao jaka leđa, pa je onda on postao leđa. A zašto se sad povlači? Ponavljam svoje mišljenje da jeftino kupuje Vojvodinu. Mada, čuo sam tračeve da je počeo opasno da se zamera jakim igračima, da je zavrnuo za veliki novac Dajrekt mediju (standardna akcija: sue me!) i da je bio mini-skandal kad ga je u nekom restoranu Đunić gađao pikslom.

[Plut]

Belgijanci su najavili širenje svoje mreže u Srbiji i blabla još štošta. Dakle, ako monopola ima oni će ga učvrstiti, a ako ga još nema, može biti uskoro će. Mnogi se giraju u poljoprivredu, gomilanje zemljišta i proizvodnju hrane, dakle, neke logike ima, ali ko zna šta je u njegovom mozgu.

[pokojni Steva]

Nisam poplašen Miškovićevim pretnjama da će preplaviti agrar. Iz toga mora izići i nečeg dobrog; dal većim upošljavanjem sezonske radne snage (najniži sloj gladnih u VOŠI), ili usipanjem znanja u glave upošljenih robova (varaju se gazde kad 'školovanjem' bednog puka očekuju rast proizvodnje, porast će biti u obliku onih koji će se osmeliti pa početi svoj posao). Nisu Dunđerski bili ni prvi niti će ostati poslednji lopovi od kojih će narod u VOŠI imati neke koristi.

A onda, he he he, NACIONALIZACIJA!

[mac]

Misliš kao što je Mosadeg uradio u Iranu?

[Alexdelarge]

Kapetan Miša: Kako je postao prvi srpski tajkun

Da li će se za sto godina neko od sadašnjih tajkuna, ili svi zajedno, u istoriji slaviti kao velikani srpskog biznisa? Da li će i oni biti hvaljeni za blistavu vrlinu, kao na primer Kapetan Miša Anastasijević, jer su od siromašnih postali basnoslovno bogati? I to sve zahvaljujući svojoj spretnosti, prirodnom daru, neumornom radu, krepkoj volji, pameti i hrabrosti.

Jednom sam upitao blisku saradnicu aktuelnog tajkuna da li zna ko je Kapetan Miša. Bilo joj je poznato da na beogradskom Studentskom trgu postoji zgrada nazvana Kapetan Mišino zdanje, a za Kapetana Mišu niti je čula, niti je nešto znala. Naivno sam počeo da sipam informacije o njemu, ali je nije interesovalo. Bila je tako snažno flasterisana za horizontalni daj-nam-danas-i-odmah, da su sve druge dimenzije za nju bile nepostojeće.

Svakako da pohlepni snovi i glad za novcem stvaraju istoriju. Savremeni britanski istoričar Nil Ferguson je u delu «Uspon novca» (The Ascent of money) istakao da je finansijska istorija suštinska pozadinska priča koja teče iza zvanične istorije, i – uslovljava je.

U aktuelnoj srpskoj kampanji protiv tajkuna, da li slučajno ili ne, propušta se da se istakne da su oni samo vidljivi oblici – kriminalizovane države. Kada bi se svi tajkuni promptno osudili i egalitarno bacili u dugovečni zapt, kriminalizovana država postojala bi i dalje i regrutovala bi narednu generaciju tajkunčića. Znam da ima ornih za iscrpljujuću raspravu šta je prvo - kokoška ili jaje, da li je tajkun prvo stvorio kriminalizovanu državu ili se naknadno on ispilio iz nje. Jedno je sigurno – da bez saradnja sa mnogim nadleštvima, političarima, poslanicima, službama, ne bi bilo ni tog neuhvatljivog «Ukletog Holanđanina» koji brodi po talasima uzburkane štampe, iznenada se iz magle svakodnevice pojavljuje i na isti način nestaje, a naslovi mu cerekavo proriču da samo što se nije razbio o stenu našeg dičnog pravosuđa, ili samo što se nije nasukao na tvrdi pod robije.

-Ne može se ovde napraviti nikakav veliki biznis bez države, rekao mi je jedan naš biznismen, dok je pažljivo razmatrao političke i privredne prilike. Nije imao želju da mi otkriva rupu na saksiji, više je to bilo mirenje sa sudbinom. Oni koji ne žele da budu «ovce» i da se prepuste ćudljivoj srpskoj Fortuni na milost i nemilost, moraju biti snalažljivi. Snalažljivost se sastoji u tome da dobijete državu za kuma.

A u mraku kumove duboke kese sija Ali - Babina pećina. Najveća bogatstva nastaju u sprezi sa državom, ma koliko njeni građani bili siromašni. Bogatstvo je kod nas retkost, siromaštvo je masovno, i nije neuobičajeno da u isto vreme kada većina građana osiromašuje, tek nekolicina postaje bogata i sve bogatija. Mogla bi se uspostaviti neutešna demokratska matematička formula – što je veći broj siromašnih, to je manji broj najbogatijih. I što manje u džepu imaju prvi, to više u džepu imaju drugi. U istoj državi. Jednima je majka, a drugima maćeha. I dugo društvo može biti čemerno zaostalo, bez ikakve nade na napredak, i da se upravo zbog toga u njemu fantastičnom brzinom stvore ogromna privatna bogatstva. Iskrsnu kao pečurke posle kiše. I na njima i oko njih ne cveta ništa više.

Ne verujem u našu zvaničnu istoriju kako se predaje po školama i feljtonski i «patriotski» zasejava po medijima. Ponovo ću citirati Dubravku Stojanović da je ta nauka kod nas na nivou predvojničke obuke. Ukoliko bi se pratio «zvanični» trag, nikako nam ne bi bilo jasno šta nam se i zašto ovo danas događa. Ako pokušamo, međutim, da pratimo trag novca, onda sve postaje mnogo razumljivije. Iza slavne istorije naći ćemo mafijaške obračune, finansijska kumstva, opasne ortakluke u uzurpacijama, otimanja i preraspodele državnih trezora i fondova. Moć i snaga države neprestano su se davile u živom blatu divlje korupcije.

Ne, nećete se prevariti, ako pomislite da je tako i danas.

U osvitu srpske moderne istorije stoje jedan pored drugog Miloš i Miša, jedan knjaz, drugi tajkun. Ali je i knjaz želeo da bude tajkun, kao što je i tajkun priželjkivao da postane knez. Njihovo veliko prijateljstvo je trajalo sve dok tajkun nije iz zemlje i sa prestola najurio kneza.

Ne, nećete se prevariti ako pomislite da je ovo jedna savremena priča.

Kapetan Miša nema istraženu istoriju, ali ima mitologiju. Mitologijom je sakriven od istraživanja. Što je manje poznat, to je veća slava. Tadašnje mase siromašnih, tzv. srpski narod, nisu mogle ni da pojme kakvim je on finansijskim tehnikama baratao, niti kakvim se izvorima novca služio. Njih je zaslepljivala pojavna strana njegovog bogatstva - kako je zapisao jedan savremenik «gde god bi se Kapetan Miša pojavio, iz njega je curilo zlato».

Nema mnogo zapisa o tome šta je on rekao, ili šta je mislio. Izgleda da je bio ćutljiv sve do pred kraj života. Tajkuni ne pričaju, oni delaju. Sa jedne dagerotipije surovo nas gleda koščata faca, išibana letnjim i zimskim, dnevnim i noćnim dunavskim vetrovima i kišama. Pogled divlji, ne oprašta. Oko njega se šire vučja samoća i led. Na tren mi se učinio sličnim filmskom Frankeštajnu. Ono što ga je zbližavalo s ljudima bili su zajmovi, kamate, hipoteke, obligacije, provizije i cene, kombinacije raznih spekulacija, kupovina i prodaja, dakle nije bilo emocija. Imao je specijalca za privođenje mladih žena i devojaka, kao što ih imaju i današnji tajkuni. Izgleda da je bio izdašniji od njih, jer ga nisu grdili za razvrat, već su ga hvalili na sva usta – eto, svakoj je, ovaj dobri čovek, davao miraz i udavao je. Postoji njegova slika i iz kasnijeg perioda, retuš a la Vienna, ali bogatstvo i vlast su ga tada već udesili da liči na srednjoevropskog grofa. Slične metamorfoze lika i garderobe pratimo i proteklih godina – uspon u hijerarhiji novca i moći čudesno menjaju izgled, ali i odnos okoline prema njima, podaničko obožavanje je podstaknuto malim napojnicama i sitnim uslugama. Susret sa državnim fondovima prerušenim u čarobnu vilu - Pepeljugu i njenu tikvu, snopom zvezdanog monetarnog praha, pretvara u princezu i mercedes.

Tražio sam dugo po raznim hronikama nešto više o njemu, i priznajem da sam dugo imao, kao i mnogi drugi, idealizovanu predstavu o Kapetanu, zavodeći sebe pikarskom životnom pričom trgovca-pustolova, gotovog da bude lik u kakvom romanu Džozefa Konrada. Prošle godine se slavilo dvesta deset godina od njegovog rođenja. Deljene su i nagrade. U ime humanizma i prosvete. Pretpostavljam da je na filantropsku predstavu o Kapetanu najviše uticala njegova zadužbina, jedna od najlepših zgrada u Beogradu. Verovatno se ne zna da je on tim činom velikodušnog davanja preduhitrio «otečestvo» koje bi mu, zbog njegovih političkih mešetarenja, palatu sigurno konfiskovalo.

Nedavno sam čuo da postoje Kapetan Mišini memoari i da su objavljeni u Glasniku Srpskog učenog društva. Uz pomoć kolege našao sam prilog u Glasniku broj 71, iz 1890. godine. Nisu, međutim, to bili Kapetanovi memoari. Na osnovu selekcionisanih Mišinih beležaka i iz jednog dužeg razgovora sa njim, Matija Ban je napisao tekst «Život majora Miše Anastasijevića». A kada Matija Ban, taj dubrovački gašpar, srpski pisac, beogradski mason, agilni nacionalni radnik i strastveni slovenofil, piše, onda je svaka reč natopljena rodoljubivim patosom, osim kada prepisuje Mišine beleške sa brojkama hladnih obračuna i suvog inventara poseda, kuća, i čitavih oblasti. Tekst Matija Bana pre je pravi primer panegirika, nego prilog autentičnom prikazu života takve kolosalne finansijske hidre kakav je bio ovaj tajkun. Malo ga spašava jer je pisan za posebnu priliku, kao pomen, u opštoj žalosti zbog Mišinog odlaska sa ovog sveta.

Osećajući da mu se približava suđeni čas i želeći da ga potomstvo pamti onako kako on želi, Kapetan Miša je prvo pronašao najboljeg majstora koji će ga balsamovati, a zatim je pozvao penušavog Bana u svoje bukureštanske dvore i tri nedelje ga gostio i fascinirao anegdotama iz vlastitog života. Takvu suzeronilačku otrcanu priču o tome kako se od siromaha postaje bogat mogu vam ispričati i današnji tajkuni. Možda će se i oni balsamovati, ali halapljiva motivacija za brdom para ima koren u njihovoj nadi da će savremena medicina otkriti sredstvo protiv umiranja, pa da budu spremni za besmrtnost ma koliko koštala.

Kapetan Miša je pri kraju života shvatio da pravo plemstvo ne daju novac, ni vlast, već duh, da reči književnika i pesnika ovekovečuju. A Matija Ban gotovo da nije imao mere u pohvalama. Čak je napisao da je «taj čovjek poklonio, može se slobodno reći, polovinu stečenog blaga na cijeli humanitarne i prosvjetne», mada uopšte nije bio upoznat sa razmerama Mišinog blaga. I tako se rađaju legende. Oduševljeni, prigodni tekst Matija Bana bio je kasnije osnov za uzdizanje i mitologizovanje ovog srpsko-rumunskog tajkuna. Čak se kao primer njegove velikodušnosti navodilo što je Iliji Garašaninu oprostio poveći dug. U toj hvali nedostaje bitna informacija koja raščarava ovu milost i čovekoljublje: Ilija Garašanin je bio dugogodišnji ministar i javne i tajne policije, u specijalnim vezama sa Rusijom. I naravno da nema tragova ko je tu kome i zbog čega sve bio više dužan.

Stvarni, zemaljski život Kapetana Miše u Srbiji, a van legendi i memoara iz druge ruke, izgleda drugačije. Podsetio bih na stavove Koste Stojanovića (već sam na ovom mestu pisao o njemu) da je oslobađanje zemlje od Turaka bilo motivisano ekonomskim interesima. Priča o nacionalnom oslobođenju je kasnije nakalemljena. On je, takođe, tvrdio da Srbija nije ušla u red modernih država zaslugama i evolucijom, već pre kao ruski mostobran na Balkanu. Dakle, u vreme kada će, tada još uvek samo Miša, eskalirati u regionalnog tajkuna, Srbija je bila u statusu rađanja, nepotpuna i bez uređenog života, kakav podrazumeva država. Upravo u takvoj i zato što je bila takva, podunavski trgovac dobio je gorivo za visoke finansijske orbite.

Knez Miloš je izbacio Turke iz skupljanja poreza i taj seljački znoj u obliku novca usmerio u nešto što je nazvao Pokretnom i Nepokretnom kasom. Iz Nepokretne kase je davao zajmove «u otečestvu čestitim ljudima... pod umeren interes». Ko su bili ti «čestiti ljudi»? Knez Miloš i njegovo odabrano društvo skorojevića, načičkani raznim zvanjima i ordenima, koji su se trudili da se obogate što pre i što više. Nije ih zanimala proizvodnja, fabrike, radionice, mada se industrijska revolucija već širila Evropom. Nisu stvarali radnike, zanatlije, majstore. Zanimali su ih sopstveni profiti, keš i nekretnine - imanja po okolnim zemljama, zlato i novac u stranim bankama. Miloš je brzo video da je Miša okretan i surov biznismen, lukav i oprezan, inicijativan i uporan, na pare krvožedan poput vuka. Uključio ga je u svoje poslove, i ubrzo je Miša, koga Miloš tituliše kapetanom, kasnije i majorom, dobio po preporuci kneza iz Narodne kase pozajmicu od hiljadu dukata.

Svi su bili zadovoljni i mirni dok se u jednom trenutku u kasi nije nakupilo preko milion dukata cesarskih. Broj dužnika je stalno rastao i popeo se na 66, a među najvećim dužnicima je bio Stojan Simić, koji će ubrzo zajedno sa svojim bratom Aleksom imati odlučujuću ulogu u pobuni protiv Miloša. Uveren sam da je sve što je u kampanji protiv Miloša bilo rečeno o njegovoj samovolji i tiranstvu bilo inspirisano time što se povećoj grupi pohlepnih i zavidljivih našao kao prepreka za uživanje u tih milion dukata. Usledio je juriš budućih tajkuna, koji su oteli i kasu i vlast i proterali i oca i sina iz Srbije. U priču o «ustavotvorcima» ne verujem. Ta parola je bila alibi za ordinarnu pljačku. Uostalom, narod ih je, bolje poznajući njihovu prirodu i karakter njihovog dela, nazvao imenom koje su i najviše, zbog svoje bezobzirnosti i paktiranja s Turcima, zaslužili – «osmanlije». Neko vreme su se i kolebali, da neko od njih može postati novi knez. Ali za buduće tajkunske poslove više im je odgovaralo da imaju kneza-lutku s kojim će da manipulišu i koji će im odobravati zajmove i nositi odgovornost. Na presto su doveli Aleksandra Karađorđevića i uspostavili novu dinastiju.

Vođama prevrata opraštaju se stari dugovi i oni uzimaju nove zajmove u desetinama hiljada dukata. Prethodno najzaduženiji među njima – Stojan Simić podiže 50 hiljada dukata, a Kapetan Miša narednih godina uzimaće toliko zajmova da mu je u jednom trenutku dug bio u visini 80 odsto ostalih dužnika. Tako je nastao «podunavski Rotšild». Dugove nisu vraćali godinama, a na kraju bi se sa državom prebijali sa po nekom od svojih mnogobrojnih kuća.

Onog časa kada se knez Aleksandar Karađorđević suprotstavio moćnom Miši, bio je po hitnom postupku smenjen. Od potkupljene srpske skupštine i njenog instantnog predsednika – srpsko-rumunskog državljanina Kapetana Miše, srpski knez se spasio bekstvom u tursku tvrđavu na Kalemegdanu. Prava moć u toj protodržavi bila je u rukama onih koji su iz Narodne kase za sebe pozajmljivali brda dukata. U toj prelomnoj situaciji Miša je bio u dilemi da li on da se promoviše u kneza ili tron prepusti mužu svoje najomiljenije ćerke – Sare Karađorđević. Zdanje na Studentskom trgu trebalo je da bude dvor za njegovog zeta i ćerku. Planove su omele pristaše Obrenovića i vratile Miloša u Srbiju. Kapetan Miša, koga je knez Miloš vijao po rumunskim sudovima za dugove, morao je da beži i u neprilici, a s obzirom da je prvobitna namena postala nemoguća, nesuđeni carski dvor je poklonio «svome otečestvu».

Krajem 19. veka Milan Đ. Milićević je zabeležio da «nijedan Srbin do sada nije mogao reći da je, za svoga veka, zaradio toliko koliko je bio zaradio Kapetan Miša». Hroničari tvrde da je u času njegove smrti imovina vredela oko 20 miliona franaka u zlatu, a da su njegovi naslednici u dvadeseti vek ušli kao puki siromasi. Sve je otišlo, kažu, na putovanje, toalete, kocku na trkama, strane banje i kokote...

Priča o Kapetanu Miši završava se zaista tužno. Njegova omiljena, najmlađa ćerka Sara živela je ozlojeđena u Parizu sve do Drugog svetskog rata. Žudela je da se preko sina vrati na srpski tron i mnogo truda je ulagala u kampanje za obaranje Obrenovića. Pariske listove i društvo je snabdevala tračevima montirajući negativni imidž o kralju Milanu u francuskom društvu. Ali ne samo da njeni natčovečanski napori da dođe na vlast nisu uspeli, nego je prevarom bliskog prijatelja umesto na groblje Per La Šez, sahranjena u opštu raku, tako da je kao i novac njenog oca nestala bez traga.

Ali, ne treba preterivati u sažaljevanju, jer Mišin novac je bio i naš novac. Priča bi se možda srećnije završila da je ulagao u srpsku privredu nego li u sebe i svoju porodicu. I valjda je to onda prirodni put tajkunskih para da nestanu u ništa. Način na koje su dobijene određuje sudbinu onih koji ih imaju i očigledno je da nije dovoljan samo novac da bi se postalo neko i postiglo nešto zaista vredno, što bi i taj novac i njihove živote učinilo smislenim.

Ne, nećete se prevariti ako pomislite da je ovo jedna savremena priča.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/kapetan_misa_kako_je_postao_prvi_srpski_tajkun.26.html?news_id=273257