Srećna slava - Arandjelovdan

[Cornelius]

Svim svečarima, srećna slava, krsno ime i današnji praznik, Aranjelovdan. Nek vam Bog i Arhandjel Mihajlo daju zdravlje i snagu da je slavite još dugo godina u miru i veselju.

Hristos po sredi nas, i jeste budet, va veki amin.

[Ghoul]

meni je moj duhovnik rekao da je čestitanje slave preko interneta bogohulno i protivno jevanđelju.

štaviše, u jevanđelju se slavljenje slava i ne pominje, iz nekog misterioznog razloga...

[Cornelius]

Šteta što tvoj duhovnik nije rekao da je najvažnije verovati u Boga. Takodje, mogao je da kaže da je važno slaviti slavu, ma kako i ma gde. Opet, mogao je i da kaže kako se internet ne spominje u Svetim Jevandjeljima, ali se spominje dobra volja i dobro delo. A možda će jednog dana i dodati da je najvažnije poštovati i voleti drugog, i u njemu prepoznati čoveka, Božjeg stvora. A, posle, kako se mi dopisujemo, kojim tehnološkim sredstvom čestitamo jedan drugom i koja tehnoligija služi kao nosač, to dodje kao anegdota.

Inače, krsna slava ne postoji u Jevandjelju. Taj običaj postoji samo kod Srba i ustanovio ga je Sveti Sava da bi kod Srba ojačao veru u Boga i pravoslavno-hrišćanski identitet.

[Boban]

Sva je prilika da je u vremenu pre Hrišćanstva kod Slovena postojao neki običaj okupljanja nalik Slavi i da je Sveti Sava došao na ideju da poveže te dve stvari zarad lakšeg prihvatanja Vere.

[Cornelius]

Sva je prilika da je u vremenu pre Hrišćanstva kod Slovena postojao neki običaj okupljanja nalik Slavi i da je Sveti Sava došao na ideju da poveže te dve stvari zarad lakšeg prihvatanja Vere.

Tako se radilo od starina. Još u vreme pojavljivana hrišćanstva, novi praznici su se vezivali uz paganske, te se narod lakša preobraćao. Sloveni su bili pagani jako dugo i o tome imamo svedočanstva u pismima sveštenstva svojim poglavarima, gde se žale da narod nije potpuno napustio neznaboštvo. Takva dokumenta sam video najviše u Rusiji.

[PTY]

Opšte je poznata stvar da je Sveti Sava bijo prvi internet-jevanđelista.

[Ghoul]

Šteta što tvoj duhovnik nije rekao da je najvažnije verovati u Boga. Takodje, mogao je da kaže da je važno slaviti slavu, ma kako i ma gde. Opet, mogao je i da kaže kako se internet ne spominje u Svetim Jevandjeljima, ali se spominje dobra volja i dobro delo. A možda će jednog dana i dodati da je najvažnije poštovati i voleti drugog, i u njemu prepoznati čoveka, Božjeg stvora.

ma reko mi je on sve to, al džabe, nisam verujući tip pa to ti je. taka mi konstitucija. NE UMEM da verujem. il znam, il osećam, il ništa. a boga nit znam nit osećam. end of story.

reko mi je duhovnik još i to da uopšte ne moram svoju moralnost da vezujem za boga, kaže: 'ne treba ti bog da bi bio dobar, voleo i poštovao drugog i tako ta sranja: to možeš i sam, ako si čovek.'
onda se odma ugrizo za usnu i kazao: 'e, izvini, omaklo mi se. zaboravi da sam ovo kazao. jer u tom slučaju postaće obesmišljeni i crkve i popovi i slave, a od čega onda leba da jedem?'
'nema veze, pope', rekoh ja, 'neću da širim dalje tvoju tajnu. nastavi da osveštavaš neosveštane prostorije i da krstiš nekrštene i u rupu u zemlji (tzv. 'onaj svet') šalješ smrtne: ovce treba šišati!'

[Cornelius]

'ne treba ti bog da bi bio dobar, voleo i poštovao drugog i tako ta sranja: to možeš i sam, ako si čovek.'

Tu je tvoj duhovnik potpuno u pravu, jer je u pitanju osnovna hrišćanska misao da nas je Bog stvorio slobodnim i dao nam mogućnost da podjemo jednim od puteva. Idealno bi bilo kad bi svako od nas, kako bi ti rekao - bio dobar, voleo i poštovao drugog i tako ta sranja. Medjutim, svi znamo da je to najteži put i da se zove bogotražiteljski put. Prirodno, nije obaveza verovati u Boga da bi se bio dobar čovek. Ali, bivajući dobar čovek, obično se veruje u Boga, nezavisno zvao ga ti Hristom, Jahveom, Alahom ili nečim drugim.

Na jednom medjureligijskom skupu, sveštenici različitih vera imali su neprekidne nesuglasice oko raznih dogmatskih i doktrinalnih pitanja. Za razliku od njih, monasi raznih vera, prisutni na tom skupu, razumevali su se prilično dobro. Znaš i sam da je manje bitna forma od sadržine. naravno, i forma (crkva) ima svoj značaj i to jako važan.

Evo, kako smo mi danas slavili, imali goste, spremali večeru, itd, što mu dodje kao forma. Ali prava sadržina je slavljenje Boga. Prirodno, to može da se radi i bez krsnog imena i bez odlaska u crkvu i bez popova. Šta misliš šta rade isposnici u atonskoj pustinji?

[scallop]

E, sad si mu sve objasnio!

[scallop]

E, sad si mu sve objasnio!

[Nyarlathotep]

Evo, kako smo mi danas slavili, imali goste, spremali večeru, itd, što mu dodje kao forma. Ali prava sadržina je slavljenje Boga. Prirodno, to može da se radi i bez krsnog imena i bez odlaska u crkvu i bez popova. Šta misliš šta rade isposnici u atonskoj pustinji?

Ovo mi je super.
Nista licno, Kornelijuse, naravno, ali vidim da se bog slavi kad se krka i pije, isto kao i kad se gladuje, posti...

[Ghoul]

Evo, kako smo mi danas slavili, imali goste, spremali večeru, itd, što mu dodje kao forma. Ali prava sadržina je slavljenje Boga. Prirodno, to može da se radi i bez krsnog imena i bez odlaska u crkvu i bez popova. Šta misliš šta rade isposnici u atonskoj pustinji?

Ovo mi je super.
Nista licno, Kornelijuse, naravno, ali vidim da se bog slavi kad se krka i pije, isto kao i kad se gladuje, posti...

da, sjajno opažanje, nyarla, ali CREDO QUIA ABSURDUM EST!  

ALONG THOSE LINES, BOG SE NAJBOLJE SLAVI KAD SE U NJEGA SUMNJA I NE VERUJE!
daleko bolje, u svakom slučaju, nego kad se u njegovo ime ždere, šljoka i 'ide u crkvu o praznicima'...

[Cornelius]

Ovo mi je super.
Nista licno, Kornelijuse, naravno, ali vidim da se bog slavi kad se krka i pije, isto kao i kad se gladuje, posti...

Bog se slavi u svim slučajevima, pod uslovom da se ide bogotražiteljskim putem. Kod onih kod kojih je vera jaka i koji se nalaze na vrhu lestvice (monasi isposnici), kao i kod onih koji živi običnim, civilnim životom (u većini slučajeva na najnižim delovima lestvice). Pravednim životom, molitvom i askezom, svako može da se uspne lestvicom. Ali, put je težak, iskušenja brojna i očas se padne. Da svi mi imamo toliko veliku ljubav prema Bogu, svi bi bili monasi isposnici u pećinama i život bi provodili u molitvi. Medjutim, to je toliko teško, da je broj monaha isposnika mali, čak i na svetim mestima. Na Atosu živi oko 1800 monaha. Polovina od njih je manastirima, četvrtian po kelijama nedaleko od manastira i četvrtina u pustinji.

Kada se slavi slava ili neki drugi praznik, ne mora da se ždere, loče i šenluči. To je svakako pogrešan način slavljenja. Svrha slave i drugih praznika je slavljenje Boga, a to je i povod da se okupi porodica, da se ojačaju odnosi i podeli radost. Sve to ostaje u granicama razumnog, jer svrha nije hrana, piće i ciganska muzika.

A propos sumnje u Boga. Ghoule, nemaš pojma koliko si u pravu. Bog se slavi i kada se u njega sumnja. Većina svetitelja, pa i sâm Hrist na krstu, u jednom trenutku duboke depresije su posumnjali u ljubav Božju. A što se tiče odlaska u crkvu, sâm Hrist je rekao da je svaki čovek crkva, što znači da može bogotražiteljskim putem da se ide i ako se čovek moli kod kuće, na ulici, u šumi ili na pustom ostrvu.

Jedna stvar je jasna, pravoslavno hrišćanstvo nisu šine kojima se ide jedan za drugim u istom pravcu. Cilj je svima isti, a načina je koliko i ljudi. Neophodno je da se tim putem ide sa ljubavlju u srcu, sa verom, dobrotom, pravdom i čvrstinom. Ostatak priče je ukras.

[Cornelius]

E, sad si mu sve objasnio!

Brate Scallope. Teško da ću ja ikome sve objasniti. Nemam ni znanja, ni vokacije, a Ghoul je već i sâm učinio prvi korak i otišao kod duhovnika. Nema boljeg puta, nego kada se osoba sama od sebe odluči da zakorači njime. Zar nas Bog nije stvorio slobodnim?

[Nyarlathotep]

Kornelijuse, srecna ti slava, da si ziv i zdrav, i ti i svi tvoji.  

Jbg, vera je poslednja stvar o kojoj se moze raspravljati... na kraju se sve svodi na: verujes u pricu, ili ne. NIko nista nikome ne moze dokazati.

[Cornelius]

Kornelijuse, srecna ti slava, da si ziv i zdrav, i ti i svi tvoji.  

Jbg, vera je poslednja stvar o kojoj se moze raspravljati... na kraju se sve svodi na: verujes u pricu, ili ne. NIko nista nikome ne moze dokazati.

Nyarla, hvala ti na čestitki. U potpunosti se slažem sa tvojim: "Niko nista nikome ne moze dokazati." Svako ima svoj put.

[Ghoul]

"Niko nista nikome ne moze dokazati." Svako ima svoj put.

odnosno, kao što ned flanders reče homeru: 'see you in hell! from heaven!'  

[blasphemer]

Cornelius wrote:

Bog se slavi u svim slučajevima, pod uslovom da se ide bogotražiteljskim putem. Kod onih kod kojih je vera jaka i koji se nalaze na vrhu lestvice (monasi isposnici), kao i kod onih koji živi običnim, civilnim životom (u većini slučajeva na najnižim delovima lestvice). Pravednim životom, molitvom i askezom, svako može da se uspne lestvicom. Ali, put je težak, iskušenja brojna i očas se padne. Da svi mi imamo toliko veliku ljubav prema Bogu, svi bi bili monasi isposnici u pećinama i život bi provodili u molitvi. Medjutim, to je toliko teško, da je broj monaha isposnika mali, čak i na svetim mestima.

Ne bih se slozio. Mnogo je lakse zamonasiti se, otici u isposnike, odvojiti se od sveta, pobeci... i "traziti" boga, nego ziveti "normalnim" zivotom i i dalje "traziti".

[Tex Murphy]

Misliš? Postoji pjesmica (mislim da je napisao Ljubomir Nenadović ili neko treći) koja objašnjava situaciju:

DUHOVNIKU

Post, mučenje i samoća
U raju ti život sprema
Ala si se prevario
Ako onog sveta - nema

[Cornelius]

Mnogo je lakse zamonasiti se, otici u isposnike, odvojiti se od sveta, pobeci... i "traziti" boga, nego ziveti "normalnim" zivotom i i dalje "traziti".

Ne bih rekao. Imao sam prilike da vidim iz velike blizine monahe isposnike, i iskreno rečeno, meni je to izgledalo toliko teško i nedohvatljivo, da sam ih svrstao na vrh duhovne lestvice. Da li misliš kako bi ti bilo lakše da se zamonašiš i da od 24 časa, trećinu provedeš na liturgiji i u molitvi, polovinu na poslušanja (različit rad za manastir) i nekoliko sati u spavanju? Da za svaku aktivnost odlaziš do svog duhovnika po blagoslov? Da se ispovedaš duhovniku redovno i da se pokajaeš za nedela? Da od svih zemaljskih dobara poseduješ samo dve preoblake? Da svoju porodicu i prijatelje vidjaš jednom godišnje ili manje? Mogao bih i dalje... Ako sve to možeš, ti si uznapredovao na lestvici vrlo bitno.

[Mixitron M. Storm]

Ima ona divna pričica o Svetom Savi i pustinjaku koji se moli bogu preskačući rupu u zemlji, i mislim da je u njoj sadržano sve ono o verovanju i dobroti što će razni nadripopovi da razvuku na hiljadu ekumenskih sabora.

Cornelius je lepo primetio ono o teolozima i isposnicima.

Što se tiče mojih religijskih ubeđenja... kako reče Klark, - ponedeljkom, sredom i petkom verujem u Nesi.

Srećna slava, ko slavi.

Malo objašnjenje: u kom svtlu tumačiti narodnu pesmu 'Sveci slave slavu'?

Mis'im, koga oni slave?

[Cornelius]

Malo objašnjenje: u kom svtlu tumačiti narodnu pesmu 'Sveci slave slavu'?

Mis'im, koga oni slave?

Slave Boga.

[Mixitron M. Storm]

Kad onda pada bogovdan?

[Cornelius]

Bogovdan je svaki dan, tako da možeš Boga da slaviš svakog jutra kad se probudiš.

[blasphemer]

Cornelius :

Ne bih rekao. Imao sam prilike da vidim iz velike blizine monahe isposnike, i iskreno rečeno, meni je to izgledalo toliko teško i nedohvatljivo, da sam ih svrstao na vrh duhovne lestvice. Da li misliš kako bi ti bilo lakše da se zamonašiš i da od 24 časa, trećinu provedeš na liturgiji i u molitvi, polovinu na poslušanja (različit rad za manastir) i nekoliko sati u spavanju? Da za svaku aktivnost odlaziš do svog duhovnika po blagoslov? Da se ispovedaš duhovniku redovno i da se pokajaeš za nedela? Da od svih zemaljskih dobara poseduješ samo dve preoblake? Da svoju porodicu i prijatelje vidjaš jednom godišnje ili manje? Mogao bih i dalje... Ako sve to možeš, ti si uznapredovao na lestvici vrlo bitno.

Ne bih rekao.  

( Naveo si primer hriscanskih, pravoslavnih, monaha. Isposnici, monasi, askete... sta god... drugih vera funkcionisu po drugim obrascima. Ja sam govorio uopsteno. U konkretnom primeru, smeta mi

Da za svaku aktivnost odlaziš do svog duhovnika po blagoslov? Da se ispovedaš duhovniku redovno i da se pokajaeš za nedela?

naravno, jer to zvuci kao moranje, a ne kao licna zelja, tj. opredeljenje.)

Da, meni bi bilo lakse da se osamim i meditiram (molim se, pevam, vezbam... -popuniti prazninu po zelji- (kakav god da je moj nacin opstenja sa bogom i pristupanja mu)), nego da svakog dana idem na posao, zivim svoje "price", vidjam se s ljudima koji me opterecuju svojim "pricama", seku mi se putevi sa drugim ljudima, to mene ili nekog drugog frustrira, opet se vraca i odrazava na meni, kod kuce porodica i opet "sve te price".... i blabla, da ne nabrajam sta je vec sve sastavni deo svakodnevnog zivota... i onda, preko svega toga, ja treba jos i konstantno da opstim sa bogom. Meni se to cini malkice teze.