Prećutana istorija o pristupanju Trojnom paktu

[Alexdelarge]

Cena 300 din.


Prećutana istorija o pristupanju Trojnom paktu
Miodrag Janković i Veljko Lalić u knjizi ,,Istina o 27. martu" tvrde da je puč 1941. godine finansiran iz inostranstva

Pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941. godine nije bio čin izdaje, već dobar diplomatski potez, smatraju Miodrag Janković, istoričar, i Veljko Lalić, novinar ,,Večernjih novosti", autori knjige ,,Istina o 27. martu", koja je predstavljena juče u Međunarodnom pres-centru. Svoju tvrdnju oni potkrepljuju obimnom dokumentacijom, čiji najvažniji deo čini 12.000 dokumenata iz lične zbirke kneza Pavla Karađorđevića, koju je nedavno sa Kolumbija univerziteta u Njujorku donela njegova ćerka Jelisaveta i poklonila je Arhivu Jugoslavije.

- Proces pronalaženja istine u sebi, vrlo je bolan, a tako je i sa suočavanjem sa istorijskom istinom. Mene je bolelo to suočavanje, a verujem da će isto osećati i čitaoci ove knjige - izjavila je kneginja Jelisaveta Karađorđević, otvarajući promociju knjige.

Dvojica autora upoznali su se kada su došli, kako su ispričali, da prvi ,,ukradu " nove podatke iz dokumenata koje je donela kneginja Jelisaveta. Tada su shvatili da im je cilj, u stvari, isti i odlučili su da zajedno prouče arhivu i do sada neobjavljenu istorijsku dokumentaciju predstave u knjizi. Janković i Lalić želeli su da svojom knjigom obelodane detalje Trojnog pakta za koje smatraju da ih je zvanična istorija prećutala. Autori ističu da Trojni pakt nije značio vojni savez sa Nemačkom, već pakt o nenapadanju i neutralnosti, kojim su Kraljevini Jugoslaviji garantovani suverenitet i teritorijalni integritet, kao i to da sile osovine neće tražiti da vojska prelazi preko njene teritorije.

- Dali smo mišljenja pučista i mišljenja svrgnutih, poraženih, protivnika puča, kao i glavne istorijske ličnosti - kneza namesnika Pavla Karađorđevića, njegove akcije i razmišljanja - rekao je Janković.

On objašnjava da su u pisanju želeli da izbegnu strogi akademski stil, i da je knjiga ,,Istina o 27. martu" napisana kao dinamično štivo, razumljivo svima.

- Ovu knjigu je na neki način pisao knez Pavle, jer je umnogome korišćena njegova prepiska. Dokumenta koja smo pronašli i predstavili nedvosmisleno ukazuju na to da je puč 27. marta plaćen novcem iz inostranstva. Knez Pavle je znao da je rat neizbežan, ali je želeo da sačeka da Nemci napadnu Rusiju. On je vodio realnu, a ne nebesku politiku - naglašava Lalić.

Jedan od dokumenata kojim autori knjige potkrepljuju svoje tvrdnje jeste i primerak našeg lista od 26. marta 1941. godine. ,,Politika" je tada na prvoj strani objavila izveštaj iz dvorca Belvedere, gde je pakt potpisan, pod naslovom: ,,Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da za sve vreme trajanja rata Nemačka i Italija ne traže prelaz, niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije". Broj ,,Politike" od 28. marta svedoči koliko se situacija brzo izmenila. Naslovi ,,Nj. V. Kralj Petar preuzeo vlast u svoje ruke", ,,Armiski general. G. Dušan Simović obrazovao je koncentracionu vladu", podnaslov ,,U celoj zemlji ova promena oduševljeno je primljena" i vest ,,Nj. Kr. Vis. Knez napustio Beograd i otputovao za Atinu" rečito svedoče o tome.

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48527

[EKSTREMISTA]

Hitler nam je 41. ponudio uslove kakvi nisu ponuđeni ni jednoj državi i narodu(tajni aneksi sporazuma uključivali su čak i proširenje Srbije na stare granice sa izlaskom na tri mora).
Ne zato što je voleo Srbe nego pred rat sa SSSRom nije želeo otvaranje fronta na Balkanu i angažovanje trupa neophodnih za Barbarosu,u ratu sa narodom čije je vojničke sposobnosti dobro poznavao.
Herman Nojbaher,Hitlerov diplomata za Balkan je u svojim memoarima pisao:
,,Hitler je bio ubedjen da će Srbi, čim im se opet pruži prilika, ponovo biti vodeća balkanska sila. Hitler je poštovao Srbe i ja pretpostavljam da to potiče iz vremena balkanskih ratova 1912. i 1913. godine, a taj respekt prema Srbima još je više porastao kada je srpska armija postigla u Prvom svetskom ratu vojničke uspehe protiv austrougarske vojne sile. Iza Hitlerovog nepoverenja prema Srbima krije se, zapravo, njegovo potajno priznanje i divljenje prema njima.O Srbima je govorio:
"Srbi su narod koji je odredjen da ima državu i koji je kao narod održan. Njihova ideologija je velikosrpska. U njima postoji bezobzirna otporna snaga".

Uostalom,o ovome najbolje svedoče spektakularni doček koji je Hitler priredio knezu Pavlu u Rajhstagu (snimci su tek nedavno prikazani na našoj tv)i Ribentropove česte posete Beogradu.
Čak ni čvrste rodbinske veze sa engleskom kraljevskom porodicom ni Čerčilova obećanja o britanskoj vojnoj pomoći u slučaju nemačkog napada,nisu pokolebali kneza Pavla koji se u Berlinu dobro upoznao sa snagom nemačke ratne mašine,da donese politički zrelu i dobro promišljenu odluku.
Pa sve i da Hitler nije dozvolio održavanje statusa neutralnosti,čak bi nas i ratovanje na strani Rajha manje koštalo nego ratovanje protiv njega.Najbolji primer su naši susedi Bugarska,Mađarska i Rumunija.Čak je i Hrvatska i pored monstruoznih zločina koji je počinila kao saveznik Nemačke,izbegla poseban status protektorata koji je predlagao Ruzvelt(i ovome su kumovali smrdljivi Englezi).
I u pogledu posleratnog statusa ne bismo loše prošli s obzirom na strateški značaj naše teritorije za anglo-američku koaliciju tako da Staljinu ne bi bilo dozvoljeno da stavi čizmu na Srbiju što bi nam najverovatnije dodelilo položaj jedne Grčke.
Ali naravno onda su na scenu stupili odvratni Englezi(Čerčil i britanska obaveštajna služba) i komunisti.
Sa par domaćih plaćenika ovih prvih(general Mirković i ekipa) i par stotina crvenih agitatora za podbunjivanje naroda na ulicama uz potuno nezreo stav tadašnjeg patrijarha Dožića koji je pozvao narod da se priključi "carstvu nebeskom",izvođenje puča bila je dečija igra.
Da nije bilo 27.marta,ne bi ni bilo velike nacionalne katastrofe Srba započete u 2.svetskom ratu(vojnog i ekonomskog uništenja zemlje,zloglasne NDH,bratoubilačkog građanskog rata),produžene posleratnom komunističkom vladavinom a što je sve kulminiralo otimanjem srpskih zemalja počev od 91. pa do danas.
Evo malog izvoda iz Irvingove knjige koja osvetljava ulogu ratnog zločinca i kriminalca Vinstona Čerčila i njegove S.O. u organizovanju martovskog puča:

ЈЕДАН ДРУГАЧИЈИ ПОГЛЕД НА 27. МАРТ

Дејан МИХАЈЛОВИЋ  
Контроверзе које су последњих месеци појавиле у вези књиге америчког историчара, јеврејског порекла, Нормана Финкилштајна, поново су скренуле пажњу јавности на групу тзв. ревизионистичких историчара. У својој, недавно објављеној књизи, Холокост Индустрија, он доводи у питање савремено искоришћавање јеврејске трагедије у Другом светском рату за циљеве који немају везе са правичном надокнадом стварних жртава нацистичког режима. При томе он често спомиње британског историчара Давида Ирвинга, истакнутог представника ревизиониста. Ирвинг је врло плодан историчар, написао је велики број књига о Другом светском рату, а у својим истраживањима базира се искључиво на оригиналним документима презирући колеге који "преписују једни од других". Списак објављених књига је дуг а за нас је свакако интересантна његова критична биографија Винстона Черчила, поготово они делови који се односе на Југославију и које ћемо, мало даље, дословно пренети. Биографија носи наслов "Черчилов рат", први део изашао је још 1987. Године, а други део се, после многих одлагања, очекује крајем ове године. Сам наслов каже да Ирвинг сматра да је Черчил један од главних криваца за Други светски рат што је неоспорно један ревизионистички став. У својој 666 страница дебелој књизи Ирвинг даје доста доказа из аутентичних извора за ово своје тврђење. По Ирвингу, Черчил је свесно ишао на рат са Хитлеровом Немачком на подстицај својих богатих финансијера, углавном јеврејског порекла, из САД којима је дуговао огромне суме новца. Дугови су потицали из времена када је Черчил, по њиховом наговору, шпекулисао на берзи и пропао у берзанском краху 1929. године. Осим тога, Черчил је имао ватрену амбицију да се искупи за катастрофалне грешке које је као Први лорд Адмиралитета направио у Првом светском рату. Зато је подбуњивао енглеску јавност против споразума са Хитлером док је био у опозицији и одбијао, боље речено, саботирао сваку мировну понуду Немаца када се нашао на власти. Док се ова значајна књига не преведе на наш језик нас интересују они њени делови који се односе на ситуацију у Југославији, поготово што би из њих могле да се извуку неке поуке и за данашња политичка збивања. Чим је 1940. године дошао на власт, Черчил је формирао пету колону, Специјалне Операције, чији је задатак био да на Континенту изводи акције саботаже, политичких убистава, пропаганде, тероризма, подмићивања и слично. За вођење овог прљавог рата Черчилу је највише одговарао неко из ектремно левих кругова Лабуристичке странке. Погодног интелектуалца нашао је у лику Хуга Далтона који се тако нашао на челу ове тајне организације. Она ће одиграти битну улогу и у догађајима у Београду 27. марта 1941. Фебруара те године Грчка је била главна брига и Немаца и Енглеза јер се није знало ко ће до ње пре стићи или којој ће се страни приклонити. Њена стратешка важност била је још више повећана због битака које су у Либији водили Ромел и Монтгомери. Упркос саветима својих генерала Черчил је одлучио да пошаље трупе у Грчку и сада настају критични тренуци за Краљевину Југославију. О томе, на страни 514., Ирвинг пише следеће: "Консекветно томе, позиција Југославије, стратешки смештене између нацистичке Немачке и Грчке, је постала битно важна те СО одиграва значајну улогу. Пошто је од Черчила у јулу 1940. добио задатак да "запали Европу" Далтон је своје субверзивне пипке раширио и по целом Балкану. Тамо где Британија није имала много пријатеља он их је стицао старомодним методама. Његов агент на Криту је делио 400.000 фунти месечно. Бригадир Мензис је гунђао да СО "траћи паре у Југославији", али Далтон је вредно још од јула подмићивао нову Сељачку странку да се супротставља београдској пронемачкој тенденцији. У британском посланству се налазила значајна група СО људи, Џорџ Тејлор, Том Мастерсон и Џулијан Емери који су успоставили финансијске релације са вођом Сељачке странке, Милошем Тупањанином, и са старијим странкама у опозицији према регенту, кнезу Павлу. СО је такође каналисала новац према разним националним удружењима, Четницима и удружењима ветерана тако да су 1941. године Британци од њих могли "да захтевају и добију практично све што им је потребно". То се сада показало као корисно. Хитлеру су биле потребне погодности да своје трупе преко те брдовите земље пребаци до Грчке. Истог дана када су се немачке трупе искрцале у Триполију позвао је премијера, Драгишу Цветковића у Бертхесгаден и предложио да се Југославија прикључи Осовини. Почело је натезање између Хитлера и СО, а главна награда је била Југославија." Упркос грчком оклевању аустралијске и новозеландске трупе под британском командом су се искрцале у Грчкој и опет долази до ситуације када Черчил, слично библијском краљу Миди, уништава све чега се дотакне. Ирвинг: "На Балкану се поново појавио његов Мида феномен. Пошто дипломатија није успела да преобрати београдски режим, СО је одлучила да га обори. Тај план је разним српским опозиционим фракцијама у поверењу саопштен у среду, деветнаестог, иза затворених врата британског посланства. Ови су придобили тројицу министара; када су њихове колеге у четвртак прихватиле нацрт нацистичко-југословенског пакта та тројица су поднели оставке. Из своје резиденције Чекерс, Черчил је телефонирао целу суботу преподне са Форин Офисом припремајући писмо које је послато Премијеру Цветковићу. У њему је приказан већ познати биланс - 65 милиона злих Хуна, који су већ покорили друге "старе расе", према скоро 200 милиона Белаца у Британској Империји и Сједињеним Државама - и Југославија упозорена да не постане "саучесник у намераваном убиству Грчке". Упозорење је наишло на глуве уши: Цветковић је желео, а Хитлер му је то обећао, да ће у замену за потпис пакта Југославија бити остављена на миру. У понедељак 24. Марта, Цветковић je отпутовао за Беч на потписивање пакта. У уторак Лондон је агентима из СО предложио саботажу воза којим је требало да се врати у Београд. Трагајући за неком акцијом Черчил је Кадогану беспомоћно мрмљао о неком "кучкином сину". Функционер из Форин Офиса је претпоставио да се ради о Цветковићу (Черчил је мислио на Др Милана Стојадиновића, ранијег премијера). Осећајући се немоћним и са врло мало времена за акцију, Черчил је једино могао да ургира свом представнику у Београду да настави са "интервенцијама, протестима и молбама" код режима. "Није тренутак за достојанствене опроштаје нити прекоре". Натукнуо је да би посланство могло да прибегне алтернативним мерама ако је "садашња влада" безнадежна. Остало је још врло мало дана, СО је без успеха контактирала официре у војсци; међутим британски авиоаташе је нашао подршку у авијацији: "То је релативно мала али зато компактна групација људи," јавио је локални шеф Џорџ Тејлор, " интензивно антинемачка, чврсто против Пакта и Кнеза, води је један енергичан ентузијаста, Бора Мирковић, заменик начелника штаба." Те среде, гласине да авијација припрема пуч захватили су Београд. Нису били без основе јер је те среде британски авиоаташе објаснио Симовићу какву помоћ може да пружи Британија. У току ноћи режим је пао као трула јабука, брже него што се СО усудио да нада. Тенкови су запосели владин кварт. Цветковић је био ухапшен а Симовић доведен из своје виле у предграђу и стављен на власт. У четири ујутро телеграм са добрим вестима из Београда је стигао у седиште СО у Бејкер стриту. Одмах је прослеђен Черчилу. Својевремено, он је дао упутство Далтону да "запали Европу". Ово је био први тријумф. У Београду седамнаестогодишњи Петар је био проглашен за краља. Узбуђене гомиле су јуришале на немачки туристички уред, палиле кукасте крстове и малтретирале немачке дипломате. " Паре које смо потрошили на српску Сељачку и остале странке," умовао је тог јутра Далтон, "су нам се дебело исплатиле." СО је упалила свој први европски пожар - а он ће у најскоријем времену да прогута 17.000 грађана Београда и, у временима која долазе, уништи још два милиона у најгрознијем грађанском рату. Међутим, пошто је Премијера лепршава проза више интересовала од људске трагедије, он се у подне обратио већ одавно планираној страначкој конференцији. "Рано јутрос," објавио је, "југословенски народ је нашао своју душу." Његов бронхитис је био заборављен. Вести су га ободриле. У својој имагинацији већ је видео нови фронт на Балкану са седамдесет дивизија - ако би Турска ушла у рат - према тридесет на страни Осовине. Међутим он је Балкан гледао кроз погрешни крај телескопа: шта ако београдска влада не дели његов ентузијазам за ватру и челик? Један сат касније на ручку са представницима послодаваца и синдиката открио је мало од те наивности: "Иако не знам шта се све може догодити, човек не може ни у шта да буде сигуран," признао је он, "ипак реално је очекивати да ћемо у Југославији имати владу која ће да поништи пакт... која ће бити спремна да брани част и границе Југославије против агресије. Ако буде тако, Велика Британија ће признати ту владу." У један сат послеподне, баш када је Черчил у броју 10 узимао прву кашику супе, врло незадовољни Хитлер је својим, на брзину у берлинској канцеларији сакупљеним, генералима објављивао своју одлуку да "уништи" Југославију. Раније он уопште није имао намеру да своје тенкове шаље кроз ту земљу. Касније тог дана, док је Черчил био са америчким амбасадором ради потписивања споразума о уступању база, у Берлину је Фирер издао Директиву број 25 дефинишући свој нови план. Било би неправедно рећи да је само Черчил био надмудрен Чак је и мудри државник Јан Смутс делио са њим тај недостатак предвиђања. "Немци су изгубили Балкан", изјавио је он пошто је чуо за пуч и одмах великодушно прогласио новог дечака за Краља Петра Великог. Али тек сада настаје права криза у Београду. Нови Кабинет је задржао већину старих министара и политичку боју; били су уплашени да су увредили Немачку па су одбили све британске понуде помоћи. Симовић је чак тражио од Британије да умери своју ратоборну пропаганду. Уајтхол није могао да предвиди брзину којом је Хитлеров генералштаб успео да прегрупише трупе против новог непријатеља. Отварајући Југославију немачким тенковским колонама г. Черчил је пореметио англо-грчке одбрамбене линије и тиме Грчку направио неодбрањивом." Даље у тексту се говори о проблемима које Черчил и савезници имају са Ромелом а затим долази финале што се тиче Југославије у овом првом тому. "Сада је Хитлер упалио Балкан а Черчил посматрао шта се догађа са осећањем фатализма. Дешифрирани телеграм из италијанског посланства у Софији открио је да ће Југославија и Грчка бити нападнуте 5-ог априла. У среду другога, дешифранти из Блечлија му јављају о немачкој операцији, код Судњи Дан, планираној за 6-ти април. Четвртог касно, проследио је Симовићу магловито упозорење - више није смео да каже - да немачка авијација долази "са свих страна". У немогућности да ишта више уради, очима уперених у Блечли, посматрао је како Хитлер довлачи појачања из Француске, Сицилије и Северне Африке. У суботу рано, дешифранти су открили да ће напад на Југославију почети у пет и тридесет следећег јутра. Далтон, чији су најбољи СО људи још били у Београду, тог дана је записао, "Наша најпоузданија информација је да ће балон да се дигне сутра ујутро када Немци нападну и Југословене и Грке са најстрашнијим блицом за који су способни." ПМ је позвао Харимана за викенд. Сат пре поноћи телефонирали су Белој Кући. Черчил је разговарао са Хенријем Хопкинсом, дајући му да наслути "врло озбиљне догађаје на Балкану." Говорио је такође о "ургентности ситуације на мору." Очигледно да се њихов узајамни пријатељ није осећао добро јер, када је Черчил затражио да разговара са Рузвелтом, овај му је одговорио из докторске ординације. Судњи Дан је ударио Београд у недељу по свитању. Немачка авијација је убила седамнаест хиљада људи у престоници - ово је било прво и једино Хитлерово стратешко бомбардовање. Симултано, његов Вермахт је напао Грчку. Бомбардери су гађали бродове у Пиреју. Британски теретњак Клан Фрејзер је експлодирао са 200 тона муниције рушећи луку при томе. Балканска ноћна мора је за Черчила тек почињала А његовом противнику у Берлину се, у ретроспективи, учинило да је београдски пуч дошао у право време. Да је Черчил чекао до средине маја, Вермахт би се налазио усред операције Барбароса и тешко би нашао војно решење за ситуацију у Београду. "Срећа да се непријатељ сада демаскирао," злурадо ће Хитлер на дан СО пуча, "- док су наше руке још увек слободне!" То је, углавном, све што се тиче Југославије у првом тому. Довољно да нас заинтересује за други том који би требало да буде посвећен догађајима после уласка Америке у рат. Сигурно ће бити интересантних, до сада необјављених, података о Черчиловом рату и улози Југославије у њему. (Давид Ирвинг, Черчилов рат, Том 1, 1987)

[Alexdelarge]

SATANIZACIJA
Dokumentovana istina o puču 27. marta 1941. razotkriva englesku zaveru i potplaćivanje srpskih političara koji su izdali kneza Pavla

BEOGRAD - Knez Pavle je verovatno najtragičnija ličnost novije srpske političke istorije koju su Englezi, direktnim organizovanjem i plaćanjem 100.000 funti glavnim akterima puča 27. marta 1941. godine, učinili doživotnim beskućnikom i njihovim pritvorenikom, prezrenim od svoga naroda, jer su ga kasnijom medijskom hajkom proglasili ,,pronacistom".
Kompletan scenario kasnije medijske satanizacije kneza Pavla osmislio je britanski Forin ofis i premijer Vinston Čerčil, posle pristupanja Trojnom paktu Kraljevine Jugoslavije.

- On ne bi mogao da veruje i da je ovde sa nama, da je došao i dan istine za sve nas i za srpski narod - ushićeno priča kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla.

Knjiga ,,Istina o 27. martu", istoričara Miodraga Jankovića i novinara Veljka Lalića, nastala je otvaranjem tajne arhive kneza Pavla, koju je zaveštao američkom Univerzitetu Kolumbija, uz njegovu izričitu naredbu da je ne vidi nijedan Srbin dok je komunizam na vlasti u Srbiji.

- Uspela sam da dođem do arhive moga oca kako bi se srpskom narodu konačno saopštila istina o neposrednim događajima pred Drugi svetski rat - nastavlja priču princeza Jelisaveta.

- Postoje podaci, a to se vidi iz pisama agenta Tejlora Čerčilu, da je zavera koja je dovela do puča 27. marta bila mnogo šira i da je obuhvatala, i po rečima Mastersona, mnogo više ljudi u Beogradu, i da je ukupna suma novca za tu akciju dostigla skoro 500.000 funti, a ne kako su zvanično njihovi agenti saopštili centrali u Londonu - samo 100.000 funti sterlinga - priča istoričar i jedan od autora knjige Miodrag Janković.

- Mi znamo da su ondašnji političari u Srbiji bili vrlo halapljivi na honorare koje su im plaćale strane sile, pa i danas, mada se to sada zove nevladine organizacije. Imate primer Živojina Balugdžića, ličnog sekretara kralja Petra I, koji je lično još od 1903. godine obaveštavao austrijsko ministarstvo inostranih poslova (znači obaveštajnu službu) o svemu što rade kralj i vlada, i za to dobijao honorar! Dobijao je 1.700 forinti. Kad se pojavio veći špijun od njega, oni su mu smanjili platu, i čak postoji pismo u kome se on buni što su mu smanjili platu! Maltene, u Srbiji je bila u modi izdaja i prodaja svoje zemlje.

U knjizi se nalazi i podatak kako je knez Pavle zabranio obaveštajni rad usmeren na Englesku, što samo dokazuje koliko je on verovao onima koji su ga na kraju izdali i na svaki način omalovažili i ponizili....

- On je mislio da mu od Engleza, koje je smatrao više nego prijateljima, ne preti opasnost - tvrdi princeza Jelisaveta. - To za njega nije bilo prihvatljivo.




TAJNI IZVEŠTAJ GESTAPOA

- Uskoro ćemo dobiti knjigu izveštaj Gestapoa iz 1943. godine o tome kako je došlo do puča u Beogradu 27. marta - kaže Miodrag Janković. - Biće vrlo zanimljivo videti šta su Nemci zabeležili o tom događaju iz njihovog ugla. Istraga je vođena u Beogradu i radio ju je Gestapo.

[Jamesdean Hadzibegic]

Nove vijesti. Jaran Kemal jeb`o onu sisatu Fazilu sinoc. Vod`o je na Jahorinu za vikend, i tamo su se tarlahali cijelu noc. Rek`o mi je da ce odtoga biti srecan dvije godine.

Najnovije vijesti. Ovoga vikenda, sto nailazi, ba, sta kosta neka kosta, ne pitam, ja dogovaram Jahorinu sa Fazilom. Produzeni vikend. (Krenucemo u petak ujutro!)

A kak`e sad ovo bolan veze ima sa tvojom pricom, ba, pitas se ti - e, ima ; posto mi se  potpuno i apsolutno jebe i za trojni pakt, Hitlera, kneza Pavla i Barbarosu, automatski sam se sjetio Fazile posto mi se i zanju, isto bolan jebe.

Koje su tp ba shoopacke teorije, je l` vi ljudi fakat vjerujete uto?

Joooooo covjece, KOLIKO MARAKA (eura u tvom slucaju) imas u dzepu, i kak`e si se pravo dobre pichetine prifatio, to je briga za pametnog covjeka?????????????
Sto sam ja sve vidio, na ovome forumu, za ovo kratko vrijeme sto dolazim, jebogabog, na cega vi trosite vrijeme i mozak. I sto sve necu cuti i vidjeti. Ovi u Bosni, jedina tema je bolan da l` klanjaju il` ne klanjaju, u Hrvatskoj, ko je Zidov a ko pravi Hrvat, a vi ovdje ispravljate historijske nepravde.
Nemoj se ba, ljutit, al` - sta imas ti otoga sto je istina o trojnom paktu izasla na vidjelo?

Evo, odma` ti kazem - sve su i svi su lagali. Pomiri se stim. I ne slusaj nista. Gledaj samo sebe, bolan. Jer, kako se neki shoopak uspio do fotelje prifatit, odma je svoju historiju napis`o. I sto je bio jaci, to je njegova historija bila lazljivija. Sve je to fakat i lijepo. I jasno k`o dan.
Al` sta ti imas otoga?

   

[Джон Рейнольдс]

Jamesdine, ma jesil ba ti svestan da je Bosna veštačka tvorevina?

[Jamesdean Hadzibegic]

Jeste, jarane, znam ja to bolje od tebe.

Osim u politickom smislu opce prihvacenog konsenzusa, i kao takvog politickog projekta Bosne i Hercegovine - osim toga, kazem, Bosne neima.
Kao klasicnog pojma, neima ni Bosne, neima ni bosnjacke nacije, Bosna je rijeka i rejon oko nje, a ne Drzava. Neima ni Bosnjaka. Ima Bosanaca.  Svih vjera i bez vjera. Isto kao i Slavonaca i Sumadinaca.
Neima ni bosnjackog jezika, vala ga nikad nije ni bilo.
No, prije no se poradujes, isto mislim i za ostale "narode" na ExYu prostoru.
Neima ni srpskog ni hrvatskog jezika, samo da znas - ima jedan juznoslavenski jezik, kojim se govori na cijelom prostoru, i jedan narod - Juzni Slaveni. Sloveni, kako ti drago. (Sticaj okolnosti bio pa Srbija i Crna Gora uvijek imale Drzavu - svaka cast, al` to ne mijenja fakat da su isti narod k`o i mi ostali)

Al` to gornjima sa svih strana i boja ne odgovara jarane. Jer onda ne mogu zavadjat golje (pod ovom ili onom maskom, vjere, nacije, civilizacije, you name it - posto u biti nije ni vazno sta izaberu u kom trenutku - donji ce se uvijek ufatit i upecat na to) a gornji ce pravit profita na tudjoj muci.

Zapitaj se, jarane ovo: Kako bjelosvjetskim gornjima pashe jedna juznoslavenska drzava, ubjedljivo najveca u regionu, stabilna, sa 25 milijuna solidarnih i ujedinjenih jugoslavena koji marljivo rade u miru i na sopstvenu korist? I vojskom od milijun ljudi.

Nikako. Oni tu zemlju ni u basketu ne bi mogli pobjedit, moj jarane.
Eto ti mog odgovora.

[Джон Рейнольдс]

Zapitaj se, jarane ovo: Kako bjelosvjetskim gornjima pashe jedna juznoslavenska drzava, ubjedljivo najveca u regionu, stabilna, sa 25 milijuna solidarnih i ujedinjenih jugoslavena koji marljivo rade u miru i na sopstvenu korist? I vojskom od milijun ljudi.

Fakat.

[PTY]

jeste fakat. ali je i fakat da je ista više smetala ovim domaćim, lokalnim, minijaturnim smrdama nego kojekakvim đinovskim bjelosvjetskim.

[Boban]

veliki su napravili Jugoslaviju kada im je to odgovaralo i rasformirali je kada im je bilo zgodno. Ako im opet nekad bude zatrebala jedinstvena država ovde, stvoriće je za pet minuta.

[scallop]

Zapitaj se, jarane ovo: Kako bjelosvjetskim gornjima pashe jedna juznoslavenska drzava, ubjedljivo najveca u regionu, stabilna, sa 25 milijuna solidarnih i ujedinjenih jugoslavena koji marljivo rade u miru i na sopstvenu korist? I vojskom od milijun ljudi.

John zna šta je fakat, jer fakat je fakat. A ovo dvoje posle je išlo u školu kod malog Đokice i eto šta su naučili.    
Ili po Zmaj Jovi:
Ništa nije naučila pačurlija ta,
nego što je i pre znala:
       

[Jamesdean Hadzibegic]

Fakat ne fakat, lokalni ili bjelosvjetski begovi, ovo ili ono - malome je covjeku i njegovome malome zivotu (i jos manjem dzepu) - ISTA TJUNA!
Jedina pravo dobra stvar, u cijelom ovom sranju, je sto, pjani, i mladi i stariji, sa svih strana Ex-Yu, tiho kazu "kakvi smo, bolan, shoopci ispali"

[zoskoz]

... sa svih strana Ex-Yu, tiho kazu "kakvi smo, bolan, shoopci ispali"

ma jok. nisi ti na svim stranama bio da bi mogao donijeti logican zakljucak? tako se cuje iz bosne i dijela zagreba. ne sa svih strana. fala Qrcu.

[scallop]

... sa svih strana Ex-Yu, tiho kazu "kakvi smo, bolan, shoopci ispali"

ma jok. nisi ti na svim stranama bio da bi mogao donijeti logican zakljucak? tako se cuje iz bosne i dijela zagreba. ne sa svih strana. fala Qrcu.

Pitanje je kome fale strane.

[zoskoz]

Pitanje je kome fale strane.

strane = daske v glavi? pih. lako. onom drugom dijelu zagreba.  

[PTY]

zosko...

...kao i uvek u sličnim situacijama...

tvoji postovi su jedini vredni kontemplacije.

veliki pozdrav.  

[zoskoz]

[Jamesdean Hadzibegic]

Najnovije vijesti.
Cuo sam se i vidio s Fazilom. Vikend je lijepa ideja. Hoce.
Ko ce docekat da prodju dva dana?

Nego da nastavimo, ba, onu historijsku temu o tom Trojnom paktu.  

[Jamesdean Hadzibegic]

                         

Joooo, prodje vikend. Fazila vas pozdrav`la.

[Ghoul]

Joooo, prodje vikend. Fazila vas pozdrav`la.

daj slike, ili bar kraci film sa mobilnog...

[Jamesdean Hadzibegic]

Nije to bitno, bolan, bitno je jeli Knez Pavle bio ispravan historijski lik. I jeli precutan nekaakav bitan fakat od prije dva stoljeca.  Ali sto cu, kad sam seljo i ne kontam nista iz historije.
- A mozda je to i dobro. Razumijem se u sadasnjost.
***** Neima slika. Samo puni i srce i dusa.            

[zoskoz]

daj slike, ili bar kraci film sa mobilnog...

nije da sam bas strucnjak za imena    no pise fazilA fazilA fazilAAAA, ne faziL bez AA!  

[zoskoz]

... Neima slika. Samo puni i srce i dusa.  

jeste se poljubili? da pocnemo skupljati donacije? rakija? kolica? pelene? rakija? krevetic?

[Jamesdean Hadzibegic]

Je l` de da je to bolja tema nego sta je bilo prije pola stoljeca?
A dobro sam proso. To je sve sto cu rec.  

[zoskoz]

NEMA BAR JEDNOG BRATA?????????!!!!!  

[shahovnichar]

Hugo Chavez je vratio sat za 30 min. sto ce njegovim zemljacima omoguciti vise odmora, a drugu Kostunici bih preporucio da vrati sat jedno 10x30 min. to je  300 min. tj 5 sati, dosta vam je toliko, valjda?

[Nyarlathotep]

ja sam za to da se postovi politicke sadrzine brisu svim korisnicima foruma sa manje od 200 nepolitickih postova. znaci kad se pricom o knjizevnosti, stripu, filmu, muzici pregura 200 - onda se forumas dokazao, i moze da prdi o politici ako je toliko zaludan.

[zoskoz]

podrzavam, podrzavam. + treba im svima staviti neki povez preko avatara. samo da se uskladi boja.  

[Alexdelarge]

Trojni pakt na veštačenju
U Nišu odbornici doneli odluku da jedna ulica ponese ime Dragiše Cvetkovića, iako sudski postupak rehabilitacije potpisnika Trojnog pakta ,,tapka" u mestu

Niš – Potomci Dragiše Cvetkovića (1893–1969), predsednika jugoslovenske vlade i potpisnika Trojnog pakta 1941. godine, pokrenuli su još pre godinu i po dana sudski postupak sa zahtevom da on bude politički rehabilitovan jer, kaže za ,,Politiku" njegov unuk Mihajlo Sretenović, ,,nikada nije dokazano da je on bio izdajnik".Od podnošenja zahteva sud se samo u nekoliko navrata obraćao pravnim zastupnicima Cvetkovićeve porodice i tražio da dostave dodatnu dokumentaciju.

Za otvaranje rasprave, saznali smo, nedostaje najvažniji dokument – odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača, od 15. septembra 1945. godine, kojom se Dragiša Cvetković proglašava ratnim zločincem i državnim neprijateljem.

– Te odluke nema ni u jednom našem arhivu i sva naša nastojanja da do tog dokumenta dođemo ostala su bez uspeha – rekao je za ,,Politiku" advokat Milan Ivošević, objašnjavajući zašto se stalo u postupku rehabilitacije Dragiše Cvetkovića.

Radeći na priređivanju knjige članaka, govora, intervjua, polemika i memoarske građe bivšeg ministra i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, pod nazivom ,,Dragiša Cvetković – njim samim", koja je izašla iz štampe 2006. godine, sa istim problemom suočio se i niški književnik Vidosav Petrović. Pokušao je književnik da pronađe taj papir, a u odgovoru na njegov zahtev iz jednog od državnih arhiva odgovoreno mu je, pored ostalog, i ,,da bi pomenuta odluka mogla biti među onih 500 dokumenata za koje se pouzdano zna da nisu ustupljeni arhivama već su zadržani u određenim visokim državnim institucijama – iz operativnih potreba".

Više puta u prošlosti rečeno je da bi bilo veoma važno da ovaj dokument bude pronađen kako bi se videlo šta je navedeno u obrazloženju odluke – da li je greh Dragiše Cvetkovića samo potpisivanje Trojnog pakta i upućivanje zahteva Nemcima da Solun pripadne Jugoslaviji, ili je u odluci navedeno eventualno još nešto o čemu do sada nije moglo da se sazna. U svojim polemikama koje je vodio iz Pariza, gde je živeo posle Drugog svetskog rata, Cvetković je branio potpisivanje Trojnog pakta 25. marta 1941. godine u bečkoj palati ,,Belvedere" navodeći da su Sile osovine garantovale ondašnjoj Jugoslaviji neutralnost i da njihovi vojni konvoji neće narušiti teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje.

Kako bi sud, advokati i potomci onda mogli da izađu iz ,,začaranog kruga" ako nedostaje najvažniji dokaz? Za ,,Politiku" advokat Ivošević objašnjava:

– U nekim dokumentima o konfiskaciji imovine Dragiše Cvetkovića o njemu se govori kao o državnom neprijatelju. To bi moglo biti polazište da zahtev za rehabilitaciju ima osnova. Zatim bi usledila ostavinska rasprava, jer takve rasprave posle smrti Cvetkovića nije bilo. Moglo bi biti zatraženo čak i veštačenje Trojnog pakta, što je za sada samo u domenu razmišljanja, ali ni to za mene ne bi bilo iznenađenje – navodi Ivošević.

U međuvremenu, dok se očekuje ishod sudskog postupka odbornici sadašnjeg saziva Skupštine grada Niša još prošle godine doneli su odluku da jedna niška ulica nosi ime predratnog političara Dragiše Cvetkovića. Na predlog Komisije za nazive ulica odlučeno je da Ulica dr Božidara Adžije bude preimenovana u Ulicu Dragiše Cvetkovića.

– Saglasnost za ovu promenu dobijena je od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i već su naručene table s novim nazivom ulice – rečeno je ,,Politici" u Upravi za komunalne delatnosti u Nišu.

U obrazloženju te skupštinske odluke naglašava se Cvetkovićev doprinos razvoju Niša, ali i istorijske činjenice koje ukazuju da je odbijao saradnju sa okupatorom i da je zbog toga više puta bio hapšen i zatvaran.

Čin potpisivanje pakta Cvetkovića je trajno udaljio od politike. Potonja vlada, koju je obrazovao general Dušan Simović, potvrdila je sporazum sa zemljama Osovine iz Beča. Ta odluka Simovićeve vlade bila je uzaludna jer je tok istorije već je bio usmeren u drugom pravcu.

Dragiša Cvetković umro je u Parizu 1969. godine, a da nijednom posle Drugog svetskog rata nije došao u Jugoslaviju i Srbiju, odnosno svoj Niš i Nišku Banju.

politika.co.yu